J A
f	■“■N
»JADRANSKI KALENDAR« je izašao te štampe. Naručite ga i nećete se pokajali, jer je to jedinstvena knjiga i po cijeni i po sadržaju kod nas. Cijena mu je 10 dinara. Ako pošaljete 18 dinara dobit ćete i džepni kalendar »Soča«. Za tu cijenu nećete nigdje dobiti dvije takove edicije.
v
EMIGRANTSKA DRUŠTVA molimo da čim prije pošalju narudžbe za »Jadranski kalendar«, jer počinjemo sa razašiljanjem* Sva društva mogu da rasprodajom kalendara zarade za društvene svrhe, jer dajemo društvima popust, kao što smo to već u posebnoj okružnici javili.
GUŠI IO SAVEZA JUGOSIOVENSKIH EMIGRANATA M JULIJSKE KRAJINE
LISTU PRIJETI OPASNOST
MI GA MORAMO SPAŠAVATI !
JOŠ SU DVA MJESECA DO KONCA OVE GODINE
a to su dva najteža mjeseca u administrativnoj godini našega lista. — Kroz čitavu je godinu borba za eksistenciju teška, ali su novembar 1 decembar takvi, da zabrinjuju. Ove smo godine ušli u taj period u mnogo nepovoljnijim prilikama nego li lani. Situacija nas vrlo zabrinjuje, bojimo se, da nećemo uspjeti da završimo godinu kao lani. Stanje naše blagajne je vrlo loše: zatajile su pretplate. Dohotci od oglasa daleko su manji nego lanjske godine. List medjutim izlazi redovito svaki tjedan, troškovi štampanja su veliki.
Na premnoge naše apele mnogi dužnici nisu se odazvali i mi od nesavjesnih pretplatnika potražujemo baš toiiko, da bismo mogli sasvim lijepo da vežemo kraj s krajem.
Sta da radimo da bismo spasili list pod kraj godine, da bismo mogli i iduće godine da ga izdajemo? Što nam preostaje drugo nego da prisilnim sredstvima utjeramo od dužnika ono što potražujemo! Tim smo se sredstvom poslužili već ranije protiv izvjesnog broja starih okorjelih dužnika, koji nam nisu godinama plaćali i akcija nam je uspjela, jer su odvjetnička utjerivanja stroga i ne daju se izbjeći. Primjenit ćemo sada tu mjeru i protiv onih, koji nam duguju pretplatu za ovu godinu. To nam niko ne smije zamjeriti, jer to radimo u interesu opstanka lista. To je jedna gruba, ali zdrava mjera. Nalazite li se i Vi medju tim dužnicima,
Vi znate što Vam je raditi, da Vas ne bi snašle posljedice utjerivanja. Pošaljite bar jedan dio Vašega duga i to će biti znak, da imate dobru volju, da imate savjesti i da ćete i ostali dug jednom platiti. VI nećete ući u spisak onih. koji će biti predani advokatu. Nemate 11 niti najmanju svotu na raspoloženju u ovom momentu, javite se bar kartom i recite kad ćete moći da platite, mi ćemo Vas počekati.
One, koji budu ignorirali i dalje traženja naše uprave, nećemo pošte-djeti. Nemaju moralnog prava na obzir. Svaki pretplatnik prima svakog tjedna list, koji vrijedi više od jednog dinara i svaki pretplatnik treba da bar onaj dinar, koji od njega tražimo, plati. To je minimum što možemo i moramo tražiti od pretplatnika.
SPECIJALNI TRIBUNAL JE OBSODIL ŠEST SLOVENCEV
FERJANČIČA, FURLANA IN SILIČA NA 5 LET, LEBANA, NA 4 LETA, SVETINO IN IVANČIČA NA 2 LETI JEČE— DOLEŠ, KRIŽNIČ, RE SETA IN TRE VIŽAN SO BILI O PROŠČENI
Trst, oktobra 1934. V Rimu se je vršil 30 oktobra dopoldne pred posebnim sodiščem za zaščito države in javne varnosti proces proti Slovencem Ignaciju Ferjančiču, Ivanu Dolešu, Avgustu Furlanu, Franju Ivančiču, Josipu Križniču, Antonu Lebanu, Alojziju Reseti, Juliju Siliču, Ivanu Svetini in Francetu Trevižanu doma iz Št. Petra pri Gorici, iz Št. Vida na Vipavo, in iz drugih vipavskih krajev.
Obtoženi so bili po §§ 270 in 272 kazenskega zakonika zaradi ustanavljanja protidržavnih organizacij, protidržavne ter protire-žimske propagande. Sodišču je
predsedoval generalni konzul fašistični milice Le Metre, kot državni pravdni! je nastopil Fallace, obtožence pa sti branila odvetnika Manassero in Tancredi Gatti. Proces se je zaključil že \ prvih popoldanskih urah.
Državni pravdnik je zahteval, da sc Silič, Ferjančič in Furlan obsodijo na 7 Leban na 3, Ivančič, Svetina in Trevi-žan na 2 letno ječo, Reseta, Križnič ir Doleš pa naj se oprostijo zaradi nezadostnih dokazov. Sodišče je obsodilo Ferjančiča, Furlana in Siliča na 5, Lebana na 4, Svetino in Ivančiča na 2 let ječe. Doleš, Križnič, Reseta in Trevlžai so bili oproščeni.
POBUNA SELJAKA PROTIV FAŠIZMA
Bitka izmedju seljaka i karabinjera
Seljaci u Avigliana kod Turina su se pobunili protiv pljačkaškoj poreskoj politici fašizma. Kada su poreski ovrho-voditelji htjeli jednom seljaku da odvedu kravu zato što je zakasnio sa porezom, podigli su se seljaci i navalili na ovrhovoditelje 1 policiju. Iz Turina je posiate policijsko pojačanje mjesnoj policiji, ali su i njih seljaci dočekali sa kosama, vilama i ostalim orudjem. Nastala je bitka izmedju 150 seljaka i 500
karabinjera. Bilo je na obim stranama dosta ranjenih. Vijest o toj pobuni uzbunila je okolišno seljaštvo i radništvo.
(L’ informazione italiana«)
OBSODBE
RADI TIHOTAPSTVA
Zaradi tihotapstva sta bila obsojena vsak na 685.70 lir pogojno 32 letni Jakob Trugar in 19 letna Cecilija Zajc iz Cerkna. Obtožena sta bila, da sta tihotapila moko, kavo in tobak.
MUSSOLINI I PRIZNANJE NACIONALITETA
O nacionalnom pitanju Tišina u Švicarskoj vei smo jednom zgodoir pisali i to povodom jednog članka, koji je izišao u milanskom dnevniku >11 Popolo d’Italia* od 20 jula 1934. U tom je članku bilo rečeno najprije, da je osnovni uslov za dobro prijateljstvo izmedju Italije i švicarske očuvanje talijanstva u tesinskom kantonu. Ako taj kanton počne da gubi svoj talijanski nacionalni karakter i počne da postaje njemački, Italija neće pred tom činjenicom ostati indiferentna. Italije se je tek nedavno oslobodila germanskog klina ke ji je dopirao do Ale, tek jedan sat daleko od Verone, a 40 km daleko od Milana A sad se baš dogadja proces, koji upozorava na novu germansku opasnost. Italija je opazila, da u Tesinskom kantonu Nijemci kupuju veliki broj tamošnjih imanja i naseljuju u sve većem broju taj kraj, koji mora ostati talijanski. >Popolo* citira >Diljten Republike i Tesinskog Kantona*, u kojem je štampano, koje su sve terene u posljednje vrijeme kupili Nijemci u tom kantonu. To je dokaz, da Nijemci zauzimaju taj kanton i da tamošnji Talijani ostaju bez zemlje. Talijanski poljodjelci prelaze pod germanske gospodare Članak završava ovako:
»Ako se nastavi ovim putem moie se predvidjeli kako će stvari završiti. Ali Italija neće gledah mirnim okom razvoj, koji moie da je ugrozi u njezinoj sigurnosti i njezinom i i v o tu.*
Taj članak nije izišao samo u »Popolo d’Italia*, nego u svim talijanskim listovima. I u stranoj štampi bilo je govora o tom članku.
Pariški »Tentps* piše 28 juna, da je taj članak napisao sam Mussolini. »Temps* govori kako se Italija boji, da će jednoga dana Njemačka doći u Tesin, i da če ugro-iavati njezinu sigurnost. I mnoga druga interesantna opažanja iznosi taj pariški list.
Milanski »Corriere dela sera« poslao je u Tesin svog dopisnika Luigia Barzinija i u broju od .Š jula objavio je laj list članak pod naslovom »Infiltracija Nijemaca u Te-smski kanton*. Barzini uglavnom razradju-je tu temu, i iznosi mnogo novih podataka i detalja o toj infiltraciji, koja zabrinjuje Italiju. On kaže, na primjer, da je od 1920 do 1930 broj Nijemaca iz Njemačke nastanjenih u tesinskom kantonu narasao za 60 posto. Općenito je Njemačko pučanstvo kantona poraslo za 38 posto U tri godine je u kantonu prodano za 46 milijuna èvie, franaka zemlje. Od toga su sa 24 milijuna prodana strancima i to za 14,500.000 franaka švicarskim Nijemcima, 7,000.000 franaka Nijemcima iz Njemačke, a tek 2,500.000 franaka Talijanima. Barzini zaključuje svoj zanimivi članak naglašavanjem, da ta pojava zabrinjuje Italiju. »Obrana talijanstva Tesina životna je potreba i moralni imperativ Italije* — zaključuje Barzini.
Svega smo se tog sjetili povodom nedavnog govora Benila Mussolinija u Milanu, Jedan pasus iz tog njegovog govora tako se podudara s ovim. što je 26 juna pisao Mussolinijev »Popolo*, da se potvrdjuje mišljenje da je i onaj članak u *Popolu« doista napisao Mussolini. Sto je Mussolini rekao u svom glasovitom milanskom govoru? On ie u tom govoru dao neku vrst pregleda fašističke vanjske politike. Govorio je
0	odnosima s Francuskom, rekao je značajne riječi o Jugoslaviji ( o čemu smo već pisali) a o odnosima sa Švicarskom rekao je ovo na talijanskom jeziku:
»I nostri rapporti, con la Svizzera sono ottimi, e tali rimarranno non solo nei prossimi dieci anni ma per un periodo che si può prevedere di gran lunga maggiore. Noi desideriamo soltanto che sia conservata, e potenziata l’italiana del Gonion Ticino; e ciò non soltanto nell’interesse nostro, ma sopratutto nell interesse e per l’avvenire della Repubblica Svizzera.*
U našem prevodu glasi taj dio njegovog govora ovako:
»Naši odnosi sa Švicarskom su najbolji
1	takvi će ostati ne samo u bližih deset godina, nego za period, koji se može očekivati daleko duljim. Mi želimo samo, da bude očuvano i ojačano t a l i j a n-stvo Tesinskog Kantona; i to ne samo u interesu našem, nego u prvom, redu
interesu i zbog budućnosti švicarske Re-pitblike *
Tako glasi Mussolinijeva izjava o Švicarskoj prema tekstu govora kako ga objavljuje službena fašistička štampa. Oni, koji su Mussolinijev govor slušali na radiu mogli su čuti, da je Mussolini rekao umjesto:	»Noi desideriamo soltanto .. .* — »A
condizione soltanto. To znači, da je bio još i kategoričniji- Un je rekao da je priznavanje talijanstva Tesina, u s l o v (condizione) prijateljstva sa švicarskom. Medjutim i retuširan njegov govor to isto kaže. Smisao je ostao sasvim isti.
Jednom riječju: Mussolini je postavio manjinsko pitanje u pravo svijetlo^ i učinio je izjavu, koja može da nam služi u borbi za slavenstvo Julijske Krajine, u borbi za dobivanje naših nacionalnih prava. Ta izja-
va Mussolinijeva od najvećeg je značenja i za Jugoslaviju kao državu, zapravo u prvom redu za nju. Kad Mussolini postavlja švicarskoj takve uslove za prijateljske odnose, svaka druga nacija može .? većim moralnim pravom da ih postavi Italiji. Mussolini poslavlja kao osnovu prijateljskih odnosa sa švicarskom »očuvanje* talijanstva Tesina. Ali on ide i dalje, on traži i »oja-
čanje« toga talijanstva.. Ako on ima pravo na takav stav prema Švicarskoj, jednako pravo imaju i Jugoslaveni, kad je riječ o Julijskoj Krajini,
To smo htjeli zabilježiti { naglasiti na ovom mjestu, da se ne bi zaboravilo i da bi moglo u podesnom momentu poslužiti. A u daljnje komentare se za sada ne kanimo upuštati.
POSLJEDNJI BROJ „ISTRE" BIO JE ZAPLIJENJEN
»Službene Novine« javljaju: Državno tu žioštvo u Zagrebu svojim rješenjem od 26 oktobra 1934 br. Kus, 1.492.34, zabranilo je temeljem člana 19 Zakona o štampi, a u savezu sa članom 3 Zakona o izmjenama i dopunama toga zakona rasturavanje i proda-vanje tjednika »Istra« broj 42 od 26 oktobra 1934, koji se štampa u Zagrebu.
BITKA IZMEDJU RADNIKA I FAŠISTA U ISTRI
Pravo lice Dopolavora
L« informazione italiana« javlja:
Za vrijeme jednog izleta morem kojega je organizirao Dopolavoro izmedju Milja i Izole došlo je na brodu do bitke izmedju fašista i radnika. Neki radnici su opazili jednog svoga druga radnika sa brodogradilišta u fašističkoj uniformi kako vrši službu na brodu. Počeli su da mu se rugaju i malo pomalo se to izvrglo u prepirku i tučnjavu. U tučnjavu su se umješali i ostali radnici, a fašisti su priskočili u pomoć svome drugu, i tako je ta bitka svršila sa dva teško ranjena fašista i sa četiri uhapšena radnika.
To je najbolji znak da ni radnici u Dopolavoro, koji su talijanske narodnosti, ne mogu da trpe fašiste.
ŠTIRJE OBSOJENCI IZ RIHEMBERŠKEGA PROCESA NA SVOBODI
Gorica, oktobra 1934. (A g i s). -Pred dnevi so se vrnili domov štirje izmed sedmih obojencev, ki so bili od posebnega sodišča v Rimu obsojeni zaradi protidržav-nega rovarenje in sicer: Sever Andrei in Zgonik Anton, ki sta bila obsojena na leto dni zapora in sta prestala določeno kazen. Čebrom Rihard, obso]en na dve leti Ječe in Piščanc Jože, obsojen na 3 leta ječe. Zadnja dva sta bila izpuščena na podlagi amnestije. Ostali trije obsojenci iz istega procesa, pa so pridržani v zaporih.
FAŠISTIČKA »AMNESTIJA«
Sve veće nezadovoljstvo radnog naroda protiv fašističke politike bijede i ropstva, a s druge strane sve jača internacionalna kampanja da se dozvoli jednoj medjunarodnoj delegaciji pregled fašističkih tamnica, prisilili su fašističku vladu da pribjegne ovom novom gestu »milosrđja«.
Medjutim je ta »amnestija« potpuno isprazan gest, jer se njome htjelo umanjiti nezadovoljstvo antifašista koji sve to jače traže jednu potpunu i bezuvjetnu amnestiju.
Amnestija je obuhvatila jedino zločin bijega preko granice, ali se time jedino htjelo korumpirati izbjegle antifašiste i privući ih u fašističku službu. Za sve ostale političke zločine, za koje je zatvoreno i konfinirano na hiljade i hiljade antifašista, snižene su samo dvije godine kazne. Sve to se dogadja u isto vrijeme kada Specijalni tribunal nastavlja punom parom sa osudama, koje dosižu i 22 godine robije samo za tajno djeljenje antifašističkih letaka, ili ža pokušaj ponovnog osnivanja zabranjenih antifašističkih stranaka.
U samih 6 mjeseci ove godine bilo je osudjeno 120 antifašista na 750 godina robije, a u mjesecu julu je Specijalni tribunal osudio nekoliko desetina radnika iz Puglie, Rima, Ligurije, Emilije na kazne od 10 do 23 godine.
Prema tim monstruoznim osudama ispada sniženje kazne smiješnim. Ali ni to nije sve. Iz te beznačajne amnestije su naročito isključeni svi konfinirani i oni koji su pod paskom, a suviše toga nisu oproštene kazne ni onima, koji su osudjeni uvjetno na 5 godina »dobrog vladanja«. Sve to je najbolji dokaz da je ta »amnestija« obična demagoška prevara.	____
POKOPALIŠČE V ŠTUR1JAH ZAPRTO
ZARADI »STRATEGIČNIH« OZIROV
Ajdovčina, oktobra 1934. (Agis). Italijanske oblasti so mepovedale nadaljno uporabo farnega pokopališča v Šturijah. Pravi vzrok te nove odredbe ni znan. Vsekakor pa je v zvezi z otvoritvijo nove vojašnice, ki stoji tik za imenovanim pokopališčem. Vse mrliče s šturske fare bodo morali v bodoče pokopavati na pokopališču v Ajdovščini.
Zagrizenost janjičara
U Južnom Tirolu je prefekt Ettore To-lomei bio promijenio sva imena i prezimena ljudi; imena sela, brda i rijeka, »Povratio im je talijanski oblik*, kako se to kaže fašističkim jezikom. Već u januaru 1926 bio je izdan Kraljevski dekret, kojim se u Južnom Tirolu mijenjaju njemačka imena u talijanska. Iza tog je u aprilu 1927 proširen taj dekret na sve nova pokrajine, i time je Ettore Tolomei stekao slavu.
'Ali ta slava nije dala mira riječkom Šušmela, sadanjem potpretsjedniku Kvarnerske provincije. On je još pred tri godine počeo akcijom za što brzu i jaču italijanizacija, kada je bio predložio da se Jablanica prozove Casteltimavo. Iznašao je historiike, geografske i političke dokaze i njegov predlog je bio primljen. Sada, na posljednjem zasjedanju pokrajinskog vijeća pod predsjedništvom senatora Bačiča (Bucci) iznio je Sušmel jedan oduži predlog na 100 stranica, kojim predlaže nova imena za sva mjesta Kvarnerske provincije. Citiramo konac toga predlogu po riječkoj »Vedetti d’Italia* od 25 oktobra:
»... tim veča mora da je naša dužnost ako promislimo da je Gornja Adiia, zaslugom Etlora Tolomeia, italijanizirala ne samo imena općina, već i imena zaselaka, kućišta, pašnjaka, brda, rijeka i potoka. U Julijskoj Krajini je taj problem, medjutim, još neriješen. Samo nekoja imena općina su nacionalizirana, a ostale su zadržale svoju staru fizionomiju; brda i vode su u pismu i u izgovoru zadržali još svoj stari oblik. Kada pomislimo da su od Petra Kan-dlera pa do naših dana dizali glas protesta patriote i učenjaci, instituti i društva, protiv denacionalizacije čistih talijanskih latinskih imena«.
Na taj citat nadovezuje »Vedetta«:
Na taj način, eto, Kvarnersko provincija će riješiti jedan problen za kojega se činilo da je pokopan, i to će ga riješiti pravedno i plemenito. Sigurno je, da će to naše riješenje odjeknuti i u drugim pokrajinama... Ali prva koja je počela da riješa-va taj problem bila je Kvarnerska provincija. (Čitaj: bio je Sušmel!)
U tom Šušmelovu predlogu nalazimo ovakove izmjene imena:	Valsanpiero
za Poljane, Salice za Vrbicu, Pie dirocca za Podgraje, Ontani za Zajev-še, Pereto za Hrušicu, Vaifonda za Klanu, Monte delle betulle za Brezovo brdo, Campano za Zvoneče, Mandano za Rukavac, Pioppeti a za To-polcu, Olir etimav o za Zareč je, Acereta za Javorje itd. Po tome se vidi da taj predlog ide za temeljitom izmjenom, a ne kao dosada da se na pr. Rukavac zvao jednostavno Rucavazzo ili Vašanska Vas-sania. Ako su Erjavče do sada zvali Er-riacci od sada će, po Sušmelu, da se zove Pieve San Mauro. Time bi, po tom predlogu, bio »povraćen tim mjestima njihov nekadanji talijanski i latinski oblik«.
Toj temeljitosti se ne čudimo kada znamo da je te promjene izveo Sušmel pod pretejedništvom Bačiča. Dva naša imena: dva čovjeka koja poznaju u dubinu sva ta imena mjesta i koji znadu da u korjeni-ma tih imena nema ni traga kakvom latin-stvu i talijanstvu, kao što ga nema ni u imenima koja oni nose. I baš zato treba promijeniti sve iz temelja da niko ne nazre traga prvotnim nazivima.
Ovom zgodom ne će biti na odmet da citiramo Sušmelu i Bačiču par riječi iz jedne knjige iz 1877, koju je napisao Lodovico Vulič ević pod naslovom »Slavi e italiani«. U odlomku »II paese e della maggioranza« (Zemlja pripada većini ) od kaže: »L a nazionalità di un paese non è nelle cose materiali, ma nel sentimento degli uomini. 1 monti di chi sono ? Le quercie, che da secoli durano all’infuria-re degli aquiloni, non sono ne slave, ne italiane ne tedesche, ma della natura, cui oltraggiamo facendola ministra delle nostre nazionali pasioni«. (N arodnost jedne zemlje nije u materijalnim stvarima, već u osjećajima ljudi. čija su brda? Hrastovi, koji stoljećima razbješnjuju sjeverne vjetrine, nisu ni slavenski, ni talijanski ni njemački. Oni pripadaju prirodi, koju mi oskvrnjujemo čineći je slugom naših nacionalnih osjećaja.)
Te riječi, koje je pred skoro 60 godina napisao jedan Slaven po osjećajima i rodu, ali koji je sigurno mnogo dublje shvatio talijansku kulturu od Sušmela i Bačića, te riječi bi trebalo da zapamte svi ti fašistički »presidi« i »vicepresidi«, kojima žalosna slava Etlora Tolomeia ne da mira. Jer oni bi morali da znadu, a-sigurno i znadu, da tim promjenama ne će stvarno ništa postići Narod će ostati ono što je i bio. Ako neki naš starac Mišković bude hodao po Brezovu brdu kao Misso po Monte delle betulle, time ne će Italija ni fašizam dobiti ništa. Jedino će, možda, dobili Sušmel kakovu medalju i kakovu bolju sinekuru, ali osjećaj naroda će ostati isti. A ako narod zapazi dublje te promjene tada će Italija i fašizam samo izgubiti (ako mo^e fašizam da išta više izgubi osim okrutnosti i laicr-dijaštva). Jer svim onim jadima koje na. narod trpi, i svim onim porugama koje se potajno šire na račun Italije i fašizma (najviše zaslugom fašizma) dodat će se i nove. A Brezovo brdo će ostati i nadalje Brezovo brdo, kao'što će i Zvonećani ina~ dalje zvati svoje selo Zvoneće mjesto Cam-
PanNe ćemo citirati Razvod istrijan-ski od 1457 iz kojega se vidi da su sva sela, sva brda i sve vode u Istri imale jedino slavenska imena, a da su samo gradovi imali, uz slavenska, i talijanska imena, jer taj je dokumenat, možda, poznat i Sušmelu i Bačiću. Spomenut ćemo samo reče-
U zadnje vrijeme je Specijalni tribunal objavljivao samo broj osudjenih i veličinu kazne, ali na uzbunu koja se digla u svijetu na te metode, a ponajviše zaslugom talijanskih antifašista, u emigraciji, počeo je Specijalni tribunal ponovno objavljivati imena kažnjenih. Tako javlja »L’ informazione italiana« da su u zadnje vrijeme osud jene nekolike skupine antifašista.
U prvoj skupini su osudjeni: Beniamino Feruglio i Miralo Angelo na 9 godina, Amedeo Fritz i Leone Peresini na 8 godina. Na kaznu od 3 do 8 godina robije osudjeni su:	Alfred Battistella,
Alfredo Fagotto, Ottavio de Marchi, Paolo Codogno, Luigi Cimarosti, Renatto Battistella, Germano Giacomello, Ciro Fracasso, Alfredo Sarchielli, Pietro La-vagni, Antonio Sedlari, Guglielmo No-centi, Alfio Codogno, Archimede Mar-tinuzzi, Eugenio Liva i Alessandro Sov-ran.
Svi oni su iz Videmske provincije. Osim ovih osud jena je i još jedna grupa iz Videmske provincije. To su: Terzo Flapo, na 8 godina, Giacomo Ce-ccotti na 7 god., Modatti i Dreossi na 5, Ricardo Mian na 4 godine, Pazzoni, Tarlano, Tarchetti, Sabadin, Bolzicco, Mia-ni i Beltrami na 3 godine, Coceancig
Specijalni tribunal radi punom parom
Stotine godi na tamnice !
(Kocjančič), Gomeno, A. Bolzicco, Fattori, Patocco, Serafini na 2 godine robije.
U zadnjem broju smo donijeli imena posljednje skupine antifašista iz Videmske provincije koji su osudjeni, pa se iz svega ovoga vidi da nisu samo Slaveni Julijske Krajine protivnici fašizma.
ITALIJANSKI INTELEKTUALCI PRED SPECIJALNIM TRIBUNALOM
Italijansko sodišče za zaščito države v Rimu bo sodilo — tako poroča Corriere della Sera — 6 novembra tri Italijane: Siona Segre, Leona Ginburga in Marija Levi-ja, ki so pripadali prepovedanemu antifašističnemu društvu »Giustizia e libertà« (Pravica in svoboda). Dne 11 marca t. 1. se je iz Švice pri Luganu pripeljal avto, ki ga je šofiral Segre, ž njim se je vozil Levi. Ko so avtomobil na meji temeljito preiskali, so državni organi našli v njem polno protifašističnih letakov, tiskanih v Parizu. Ko je Levi to videl, je bliskovito planil proti jezeru in plavaje prišel v Švico. Segreja pa so zaprli. Preiskava je potem dognala, da je v Turinu skupina protifašističnih izobražencev, katere vodi dr. Leone Giusburg. Sigre in Giusburg bosta sedaj sojena, Levi pa je na varnem.
HAPŠENJA U TRSTU
U tršćanskom zatvoru čeka 200 političkih uhapšenika da budu predvedeni pred Specijalni tribunal
U zadnje vrijeme su u Trstu izvršena hapšenja u masama. Medju uhapse-nicima ima i velik broj onih koji su 1932 bili amnestirani. Medju uhapsemcima se nalaze i radnici Vivoda i Giacomini iz Trsta, Ste'ffe i Minca iz Kopra, Piso-
ni i Viđali iz Pirana i mnogi drugi.
Po zadnjim vijestima u tršćanskom zatvoru ima oko 200 političkih hapšeni-ka koji čekaju da budu sprovedeni pred Specijalni tribunal.
(L’ informazione italiana«)
JEDAN APEL DA SE SPASD ONI, KOJI OMIRU 0 TALIJANSKIM TAMNICAMA
Medjunarodna anketa u talijanskim tamnicama
Francuska štampa donosi ovaj apel:
Antifašisti, koji su izašli iz talijanskih tamnica pripovijedali su nam, sa impresirajučim pojedinostima, bijedan život kojega su provodili, i da ima još na stotine političkih kažnjenika u tamnicama.
Ta pripovijedanja koja su puna tuge, a često i užasa, su u suprotnosti sa tvrdjenjima službene vladine štampe. Zato su nekoji francuski intelektualci, na inicijativu talijanskog Patronata za žrtve fašizma, objavili jedan apel u kojem se traži da se u Italiju pošalje jednu istražnu delegaciju.
Mi se pridružujemo tom apelu. Treba da se zna istina o onome što se do-gadja u Mussolinijevim tamnicama. — Treba da svi ljudi dobre vjere uspiju da se pošalje jednu delegaciju, koju će oni imenovati, kako bi ta delegacija mogla posjetiti utamničene u njihovim tam-
nicama i deportirane na njihovim otocima.
Konstatacije koje će učiniti naši delegati uputit će svjetsko javno mnijenje i dozvolit će da se postupa protiv vlasti talijanskog fašizma. Jedna takova kontrola će sigurno otkloniti zloupotrebe, ta će kontrola biti uzrokom da se popravi »tanje utamničenih, da se oslobodi Gramsci teško bolestan, a i drugi politički osudjenici u Italiji. To će biti važan korak učinjen na putu da se ukine Specijalni tribunal, simbol fašističke diktature, koja počiva na teroru i koja je majka rata.
R. Roland. — H. Barbusse. — P. Langevin. — M. Proliant. — F. Jourdain. — P. Signac. — A. Hamon. — Mme Lahy Hollcbeque. — M. Delćpine. — J. Pain-levć.
U TALIJANSKIM TAMNICAMA UMIRU POLITIČKI KAŽNJENICI
Maltretiranje politi čkih kažnjenika
»L’ informazione italiana« javlja da je u tamnici u Soriano umro komunista Virgilio Scappini uslijed maltretiranja i kasnijeg pomanjkanja liječenja. Ostavlja ženu i dvoje djece.	___
U svim talijanskim tamnicama je isti režim za političke kažnjenike i svuda su baš politički kažnjenici najviše maltretirani i njima se skoro uvijek uskraćuje liječenje u bolesti.
UMORSTVO ANTIFAŠISTA U MLETAČKIM TAMNICAMA
Slučaj, kao sa pok. Juriševićem
„	e UIvra”1CÌSSabill
VoSca ponavlja se često. Tako »Informazione italiano« javlja za jedan sličan slučaj u Veneciji.	,.	...
Pred nekoliko vremena Je u Veneciji bilo uhapšeno nekoliko radnika, a me-dju njima i Domenico Pizzagia. Iza malo dana su ostali pušteni, a zadrzan je jedino Pizzagia, koji je protestirao, jer
da je i on nevin.	.
Tamničar Brusanera je na to ušao njegovu ćeliju sa nekoliko drugova, i
prije nego se uhapšeni mogao dosjetiti prebacili su mu preko glave ponjavu i počeli ga tući. Tamničar Brusanera ga je toliko izudarao stoćicem da je uhap-šenik malo iza toga umro.
Uprava tamnice je izjavila da Je umro od kapi. Mrtvaca su pokapali kroz noć i obitelji je bilo zabranjeno da ga vidi. Kada je obitelj izrazila sumnju bilo joj je zaprijeteno da će sve uhapsiti, a tako isto je kvestura pozvala i nekoje prijatelje pokojnikove i zaprijetila im da šute.
TEŠKO STANJE ZADRUGARSTVA U ISTRI
Pula, oktobra 1934. — Dne 20 oktobra donio je puljski »Corriere Istriano« članak o istarskom zadrugarstvu. Razumije se, o talijanskom zadrugarstvu, ier ie slavensko uništeno. U tom je članku riječ o teškom
stanju seoskih zadruga u Istri, koje ne mogu da napreduju uslijed propadanja istarskog seljačkog staleža a i zato, jer su novi zadrugarski zakoni takvi, da onemogućuju razvoj zadruga po istarskim selima.
niču iz jednog članka uglednog Južnotirol-ca emigranta Ernsta Muvieltera, Icoji kaže
za Južni Tirol:	_	.
»Ako uprlcos lome nisu Talijani postigli željeni uspjeh, to nisu pravilno ocjenih jedan faktor: snagu obrane koja drijema u Domovini i narodnoj povezanosti Ona je do sada sačuvala Nijemslvo	_
To isto kažemo i mi Edvardu Sušmelu za Julijsku Krajinu.
t. p.
*
Famozni Edoardo Sušmel, »vicepreside« Riječke provincije, fašista od 1021 i »San-gue puro«, napisao je na 100 stranica velikog formata jedan predlog. Tu predlaže no-
ve nazive za naša mjesta, jer će se tako manifestirati »talijanstvo i romanstvo te provincije«. Nije se javljao već tri godine i taj svoj predlog je sigurno dobro proštudi-rao. To se vidi i iz toga što je Brezovo brdo prozvano »Monte delle betulle’.
Pitamo se hoće h Sušmelu uspjeti da ive naše zaselke prekrsti i kako će, na pri-fnjer, prekršiti Sćacete i Slatinu na peske u Dragi, ili na pr. Opače s gora ceste ili Dolnji Turki i Gornji Turki. A kako će nazvati Grabrovu kod Lucetići i Pul Jedri-éiódt»
Ala su, Edoardo, pa ćeš dobit dekoraci-jun. A ako svoje prezime prekrstiš u Ma-gnafogo bit ćemo ti zahvalni
JULIJSKA KRAJINA
in mednarodna pogajanja
»BERLINER TAGEBLATT« NE VERUJE V ZBL1ZANJE MED FRANCIJO IN ITALIJO
Po marsejski žaloigri je napisal »Beril-ner Tageblatt« daljši uvodnik v katerem trdi, da so pogajanja med Francijo in Italijo nekoliko zastala in to v prvi vrsti na točki sporazuma med Italijo in Malo zvezo, ki je predpogoj za trajno spravo med Italijani in Francozi, Italija da je voljna olajšati zbliženje z Malo zvezo, samo francoski pogoji da so silno težki za njo. Francija namreč stavlja pogoje v Podonavju in na Balkanu; med temi so: brezpogojni pristanek Italije na pravico Jugoslavije do enakopravnega solastništva Jadrana, nadalje brezpogojen konec vsega nadaljnega pisanja proti Jugoslaviji kakor tudi vrnitev osnovnih naravnih pravic narodnim manjšinam v Primorju.
Francoski poslanik v Rimu dc Cham-brun da je, le pogoje Rimu sporočil in da se pogajanja vršijo sedaj okrog teh točk.
Sporazum med Italijo in Francijo v avstrijskem vprašanju je po mnenju »Berliner Tageblatta« mnogo lažji, oziroma bi bil mnogo lažji, če ne bi bilo tako globokih odnošajev med Italijo in Madjari. Francija očita Italiji, da podpira madjarski revizi-jonizom. Berlinski list pa je mnenja, da Italija prav nič ne misli opustih svoja do-zdanja politična prijateljstva na ljubo Franciji, kakor tudi Francija noče žrtvovati zbližanju z Italijo svoja dozdanja ža-_ vezništva. Nade za uspešen potek pogajanj za zbližanje na črti Pariz—Rim—Belgrad so torej po mnenju »Berliner Tageblatta« zelo skromne.
DUHOVI STRAŠIJO!
Aretirali so starega berača podobnega enemu emigrantu
Reka, oktobra 1934. (A g is). Pred dobrim mesecem je bila na nogah vsa javna varnost v Ilirski Bistrici in Trnovem. Na cesti so aretirali starega berača, katerega so, ker ni znal laškega, odpeljali v karabinjersko kasarno. Kdo in kako ni znano, vemo le, da so v revnem beraču videli neko podobnost z Maksom Kranjce m, po rodu iz Ilirske Bistrice, ki pa se nahaja že vsa povojna leta nekje v Jugoslaviji. Ker berač ni mogel priznati, kar so mu natvezli in o kakšnem Maksu Kranjcu še pojma ni imel, so oblasti, pred vsem pa politični komisar, začeli zasliševati razne osebe, zlasti pa vse tri Kranjčeve brate, ki živijo v Trnovem. Ko le ni mogel nobeden spoznati v revežu Maksa Kraniea. so berača izpustili. Dogodek pa'je izzval med domai^m hrup in najraznovrstnčjše komentarje.
ZA DAROVANO DUČEOVO BRAŠNO1
moramo plaćati 85 Uva po vrećici!
š a p j a n e, septembra 1934. — Mi smo bili javili u »Istri«, kako su nam ovdašnje vlasti i njihovi agenti za vrijeme Izbora dijelili svakom koji je glasovao po 25 kg. brašna kako bi nas lai> še predobili na svoju udicu. Mislili sm. kada se je dijelilo to brašno, da nam ga dijele badava i da nam je to nekakva milostinja za nas siromašne seljake u ovim krajevima. Držali smo, kako su nam razni agenti po našim selima pričali, da nam je to brašno darovao »Du-če«. Mnogi su povjerovali, ali smo se svi skupa na veliko prevarili, jer su one vijesti bile potpunoma lažne. Za ono brašno koje nam je tobože darovao »Duče« dobili smo sada od prefekture Iz Rijeke poziv da moramo da platimo za vrećice i -brašno, svaki koji ga je dobio, po 85 lira. Zbog brašna i tog računa mnogi su počeli proklinjati i vrećice i »Dučeja«. Ovo je vrlo dobra pouka za nas, pa ćemo u buduće znati cijeniti još bolje njihov značaj.
— ćić.
Izlet članova firentinskog komiteta za Dalmaciju u Zadar
»La Volontà d’Italia«, od 23 septembru izvještava o izletu firentinskih »plavih« ti Zadar, pod vodstvom pretsjednka udruženja-Bilo je to hodočašće u ovaj najtalijanskijl i žrtvovani grad, piše »La Volontà«. Izletnike su prilikom dolaska u Dalmaciju dočekali pretslavnici zadarskih vlasti i ■veliki broj gradjanstva koje je priredilo oduševljene manifestacije. »Plavi« iz Firence položili su vijence na grobove dalmatinskih mučenika. Ovom prilikom sekretar grupe univerzitetskih studenata u Zadru, održao \e jedan vatreni govor koji je duboko uzbudio, sve prisutne. Pretsjednik općine u Firenci poklonio je pretsjedniku općine u Zadru nekoliko primjeraka Danteove »Božanstven8 komedije«. Izletnici su pregledali spomenik8 iz vremena venecijanskog gospodstva, i Pr6' gledali su nepravednu i sramotnu granicu. Gradjanstvo ih je, na čelu 8/1 svim uglednim ličnostima Zadra ispratilo pri odlasku i pozdravilo ogromnim oduševljenjem, iz koga se vidjela uzvišena vjero koja vlada njihovim dušama u očekivani sjajnije budućnosti, koja bi donijela slobodu čitavoj Dalmaciji
BROJ 43.
»ISTRA«
STRANA 3.
TALIJANSKI ANTIFAŠISTI I NAŠA EMIGRACIJA
Naš je list u mnogo prilika pokazivao interes za pojave talijanskog antifašizma, a naročito se je intere-sovao za stav antifašizma prama pitanju Julijske Krajine, prama pitanju nacionalnog karaktera te zemlje i prama pitanju manjinske zaštite. Donosili smo zanimiva mjesta iz programa raznih antifašističkih formacija, citirali smo izjave antifašističkih prvaka o pitanju Jugoslavena u talijanskim granicama, a traiili smo i specijalne izjave za naš list. Htjeli smo da upoznamo što objektivniju istinu o njihovom stavu prema nama i činili smo to bez ikakvih predrasuda. U tom svom nastojanju naišli smo i na stajališta, gledanja i izjave, koje se često nisu mnogo razlikovale od fašističkih. Htjeli smo da antifašiste upoznamo i s te strane. Sad smo nedavno naišli u jednom antifašističkom listu na jedan članak osobito značajan. List, koji je taj članak donio je »Giustizia e Libertà«, organ istoimene antifašističke organizacije, koja propagira borbu protiv fašizma i zalaže se za slobodu u Italiji. To je jedna od grupacija iz ranije »Antifašističke koncentracije«, koja se je nedavno raspala. Oke »Giustizia e Libertà« okupljaju se antifašisti znaku jednog novog programa, u kojem ima nešto od republikanskoga i nešto od socijalizma, a ponešto i od fašizma, tako na primjer tendencija korporativizma. »Giustizia e Liberia« nastupa tako kao da je najpozvanija da prestavlja antifašističku Italiju. Zbog takvog njezinog stava došlo je i do raspada »Koncentracije«. U svom listu ti su antifašisti uzeli u pretres našu emigraciju povodom mariborskog kongresa. »G, e L.« donosi uvodnik, koji nečerno komentirati iz mno_ gih razloga. Naši će čitatelji sami da stvaraju svoj sud o argumentima iz toga članka, a mi ćemo ga u glavnim potezima citirati. Neka su kapitalna protuslovlja (naročito na temu imperijalizma i nacionalizma) medju-tim tako očita, do izazivlju naročito mišljenje o dobrohotnosti antifašista oko »Giustizia e Liberta*.
*
Eroi od 5. X. antifašističke »Giustìzia 3 liberta« posvećuje uvodnik našem kongresu pod naslovom »Irredentismo slavo« Citira »Istru« i napominje da su dr. 'čoka smatrali do sada pravim demokratom i antifašistom. Predbacuje mu što je rekao da će se Slaveni u Julij skoj krajini boriti sve dotle dok ne budu gospodari u svojoj kući.
Nadalje kaže:	.	,
_ Dr čok i slovenski emigranti, treba izabrati: Ili sa nacionalistima ili sa antifašistima, koji vjeruju u slobodu _ žao nam je da moramo staviti pred takovu dilemu ljude, koji su od fašizma toliko pretrpjeli i koji Italiju znadu samo po fašizmu:	ali iskrenost iznad
svega.	•	m
Slavenski emigranti ne mogu nam predbacivati da smo zaboravili problem narodnih manjina. Baš u zadnje vrijeme mi smo objavili jednu brošuru u kojoj optužujemo fašiste, a donekle i one ispred njih, radi postupka sa manjinama. »Guistizia e libertà« (organizacija Op. ur.) ponavlja pravo slavenske manjine na potpunu kulturnu i administrativnu autonomiju, a tamo gdje treba dozvoljava i neke manje (rubne-marginali) ispravke granica. Ta prava su posvećena izjavama vladajućih krugova u vrijeme aneksije, a i jednim govorom sa prijestolja
Ali, u isto vrijeme, dužnost nam je da utvrdimo:	A1 .	.
1)	da G. e L. ne može voditi borbu u zajednici sa jednim iredentističkim društvom;
2)	da ne može dozvoliti jednu slavensku ekskluzivnost u Julij skoj Krajini, a posebno u Trstu.
Julijska Krajina je od pamtivjeka talijansko-slavenska. Oba «aroda se nalaze tako pomješana (Talijani veci-nom u gradovima — Slovenci i Hrvati po selima) da niti jedan plebiscit koji bi možda dao Slavenima neznatnu većinu, ne bi riješio problem, što se tiče Trsta on je u većini talijanski, i takovim ostaje, bez obzira na fašističku
kolonizaciju.	.
Neka znadu slavenski emigranti, koji se tako junački bore da se riješenje problema ne može tražiti u rušenju današnjeg sistema, to jest zamjenom ju-goslovenske vladavine sa fašističkom. Riješen je problema se sastoji u jednom načinu: dati Slavenima Julijske Krajine sva njihova prava i osigurati Julij-skoj Krajini autonomiju, bez koje je nemoguće njezino ekonomsko podiza-
nJe-	^	,
Mi potpuno razumijemo bol slavenskih emigranata iz Julijske Krajine, koji su tako pogodjeni, ne samo u svojoj slobodi već i u svojim kulturnim tradicijama, jeziku, narodnosti. Imamo na umu i njihovu ozlojedenost provociranu fašističkom politikom, koja je kulminirala u zadnjoj fašističkoj mobilizaciji na istočnoj granici. Znamo, kao Talijani, da oni ne smiju, u svojoj mržnji na fašizam, iznevjeriti one principe, na kojima imaju jedino pravo da se ukloni nanesena im nepravda. 1
ŽUPNIK JANKO PIŠOT PONOVNO KLICAN PRED KONFINACUSKO KOMISIJO
Ajdovski župnik Dorbolo se uči slovenščine
Ajdovščina. 1. novembra 1934. (Agis) nik našega dolgoletnega župnega upravite
lja Fona, ki se je moral, na zahtevo faši stičnih oblasti, umakniti iz Ajdovščine. Si cer župnik Dorbolo vedno zatriuje, da zna slovenski, vendar pa zadnje čase doznavamo, da ga ajdovski maresciallo Oriolo poučuje slovenščine. V ta namen stalno zahajata v neko gostilno, kjer popivata pozno v noč.
Zadnje dni oktobra je bil Janko Pišot, župnik na Planini pri Vipavi, ki je pred dvema mesecema dobil policijsko nadzorstvo za dve leti, ponovno klican pred koniina-cijsko komisijo v Gorici. Podrobnosti o tem zadnjem zasliševanju župnika Pišota nam še niso znane.
Ajdovščina, oktobra 1934. (Agis.) Našim čitateljem je že dobro znan nasled-
Vatikanska agencij? naglašava italijanizatorsku misiju Goričkog nadbiskupa Margottila
Trst, oktobra. 1934. — Mnogi talijan-UoO i 250 Cerkno 1200 i 150, Bovec 150 i
ski listovi od 24 oktobra donijeli su jedan interesantan komunike agencije »Corrispondenza«, koja je poznata kao vatikanska agencija. Tršćanski »II Piccolo« od 24. X. donosi takodjer taj komunike pod naslovom »Religijozna situacija u goričkoj nadbiskupiji.« »Piccolo« kaže:
»Agencija Corrispondenza« objavljuje ovu notu iz službenog(l) vatikanskog izvora:
Da bi se dalo približno sliku doista grandioznog rada crkvene reorganizacije, kojemu je prionuo s udivljenja vrijednom apostolskom gorljivošću i s duhom superiorne pravde i osjećajem visokog talijan-stva (!), novi gorički Nadbiskup mons. Margotti, čim je ustoličen na tom visokom položaju, dovoljno je nekoliko riječitih brojeva iz službenih statistika nadbiskupije. U devinskom dekanatu živi 2180 vjernika talijanskog jezika, pored toga ima tamo i 200 vojnika, a svi ti vjernici nemaju svećenika. koji bi govorili talijanski. U dekanatu Komena ima 2100 talijanskih vjernika i 100 vojnika u istim prilikama. Sv. Petar (u Goričkoj) 2000 talijanskih vjernika i 600 vojnika bez svećenika, koji govori talijanski. Kanal 1500 vjernika i 500 vojnika, Idrija 1200 gradjana i 350 vojnika, Tolmin 1200 vjernika i 900 vojnika, Vipava 900 i 800, Solkan 800 i 500, Kobarid 800 i 600, Črniče,
100. — U Idiiiu dolazi od vremena na vrijeme da propovijeda na talijanskom koji svećenik. Po neki kateheta ide u Tolmin, Kobarid i Vipavu, ali ostaju i dalje bez dušobrižništva na talijanskom jeziku: Devin, Komen, Sv. Petar, Kanal, Biljana, Solkan, Črniče, Cerkno i Bovec.«
*
Tako glasi komunike agencije »Corris podenza« iz službenih vatikanskih izvora. Onih dana, kad je Margotti bio imenovan za goričkog nadbiskupa ti su isti podaci izišli u tršćanskom »Piccolu« s namjerom, da se ukaže, kako će Margotti morati mnogo da učini, kako bi italijanizirao Goričku nadbiskupiju. Sad medjutim vidimo, da i Vatikan uzimlje te podatke i nastupa na isti način kao i »Piccolo«. Vatikan prihvaća kampanju »Piccola« i odobrava je. To je vrlo značajno i za Vatikan i za Margoh tija. To je tim značajnije, ako se uzme u obzir, da su ti podaci sasvim iskrivljeni i tendencijozni Kako su ti podaci lažni dokazao je u odgovoru na raniji članak »Piccola« ljubljanski katolički dnevnik »Slovenec«. Mi smo taj odgovor »Slovenca« u »Istri« bili preštampali. Ovim povodom upozoravamo na taj odgovor, jer u svijetlu argumenata iznesenih u njemu biva i sadašnji stav Vatikana jasniji, a i lik Margottila i njegova misija jasnija je.
Nadbiskup Margotti oduševljava Cašistkinje
Gorica, oktobra 1934. — Novi gorički nadbiskup posjetio je 24 oktobra u »Časa del Fascio« (bivši slovenski Trgovski Dom ...) Provincijsku delegaciju Ženskih Fašja. Bio je primljen od delegatkinje si-njorine Breganti (prije Bregant) i ostalih članica direktorija. On se dugo s njima,zadržao u srdačnom razgovoru — kako javlja »II Popolo di Trieste«. Bio mu je pod-nešen opširan izvještaj o radu organizaci-
je u narodu. Razumije se i rad na polju asimilacije slavenskih sela... Nadbiskup Margotti je izrazio svoje veliko zadovoljstvo za divan rad (magnifica opera) ženskog fašizma u Goričkoj.
Ovaj posjet svakako je vrlo značajan. Izgleda, da je Margotti, po svojem dosa-danjem držanju, iza milanskog kardinala Schustera najfašističkiji nadbiskup Italije.
Gorički nadbiskup i Sašlstički poslanik Caccesse putuju zajedno u Rim
Trst, oktobra 1934. — Oko 20 o. mj.
putovali su zajedno u Rim novi gorički nadbiskup Margotti i gorički poslanik u parlamentu on. Caccese. O tome su donijeli bilješke i fašistički listovi. Oni su se iz Rima zajedno vratili. I o tome su listovi
donijeli bilješke. — Vjerojatno su posjetili Mussolinija i Papu zbog stava, koji će novi nadbiskup zauzeti protiv Slavena u nadbiskupiji. Išac je dolje da referira svoje prve impresije i da dobije instrukcije za daljnju akciju.
Margotti želi da uvede u Goričkom sjemeništu „novi život i novi duh”
Talijani kako
Gorica, oktobra 1934. — Još nam je živa u sjećanju oštra kampanja, koju je do nedavna vodila fašistička štampa protiv Goričkog sjemeništa. To je sjemenište bilo optuživano zbog slavenskog duha i zbog toga su bili nekoji ugledni profesori-sveće-nici osudjeni na konfinaciju. Ta kampanja
jeklo, da bi mogli biti Margotti želi...
Margotti je održao u istom duhu govor i nastavnicima sjemeništa. I od njih traži, da budu u nacionalnom pogledu ispravni 1 da se drže njegovih naputa...
Rektor se je zahvalio nadbiskupu i re-
u štampi bila je inspirisana od nadbiskup- jj kao je, da je uvjeren, da će novi nadbi-skog administratora Sirottija. S interesom : skup zadojiti goričko sjemenište »novim se očekivalo kakav će stav prama sjeme- životom i novim duhom«.
ništu zauzeti novi nadbiskup Margotti. U	--------
svom nastupnom govoru u katedrali on je
učinio neke napomene, koje su se mogle NStìblSKUpOV CaćSS? SJlSlStaO' tumačiti tako, kao da Margotti želi da izvede ono, što je Sirotti započeo.
Dne 13 oktobra otvorena je ii goričkom sjemeništu nova školska godina. Otvorenju je prisustvovao i Margotti i on je održao govor, u kojem je govorio o tome, da sje-meništarci moraju biti dobri Talijani. Medju 160 sjemeništaraca ima medjutim veći-
koj pripomoćnoj akciji
Ured za štampu goričke fašističke federacije javlja:
»Mons. Carlo Margotti poslao je pret-sjedniku mjesnog pokrajinskog komiteta pripomoćne akcije osobni dar od 1000 lira za siromake i besploslene gradjane na us-
na njih, koji moraju da zataje svoje pori- pomenu preuzimanja nadbiskupske stolice«.
SLOVESNA BLAGOSLOVIIEVTOJAŠNICE V ŠTURIJAH
Ajdovščina, 20 oktobra 1934. (Agis). Z veliko vnemo se tu pripravlja otvoritev in blagoslovitev nove vojašnice, ki stoji za šturskim pokopališčem. Slovesnost je določena na fašistični praznik 28 m., ko obhajajo dvanajsto obletnico pohoda na Rim. Priprave se vršijo v velikem obsegu in z vso pompoznostjo. Temelje za to vojašnico so začeli kopati že lansko jesen, z zidanjem pa so pričeli letošnjo po-
mlad. Delo je napredovalo zelo hitro. Postavljenih je že devet stavb, med katerimi je glavno poslopje zelo veliko, ostala pa so manjša. Vojašnica ima visoko obzidje s štirimi opazovalnimi stolpi. Ker ne stoji v neposredni bližini glavne ceste, je zvezana po novi cesti s cesto, ki pelje iz Ajdovščine v Vipavo. Izven obzidja sta še dve veliki poslopji, namenjeni za oficirje, ki pa še nista dograjeni.
Nastavljajući put koji će biti materijalno jači, mnogo slabiji.
A sutra? Sutra, kada narod oslobodi, slavenski se mogli* pokaj ati što su savez sa talijanskim Ipak bi našli pravdu.
su pošli oni ali moralno
se talijanski emigranti bi onemogućili revolucionarima. Ali ne bratstvo.
A i pravda bi mogla, radi njihove nepravde, da dodje kasnije i da postane teža.
Neka se posmjehuju skeptici na naš dezinteresovani savjet, vjernici grube sile i ozlojedjeni nacionaliste.
Mi smo vjerni principima i kažemo Slavenima: Vaša borba je i naša borba, ako je naša ujedno i vaša. Boriti se uvijek protiv zajedničkom neprijatelju, ali nikada ući u igru nacionalizma.
To je u izvadcima — uvodnik »Giustizia e liberta« od 5 oktobra.
TKO JE KRIV?
Ugledni ženevski list »Journal des Na-ions«t donosi članak u kome u glavnom stoji OVO;
Dokumentacija o Marseljskom atentatu daleko je od toga da bude završena. — »Journal des Nations« smatra svojom dužnošću da objavljuje svu dokumentaciju pa ma
llk°° rT. illa- 0ve dviie verzii* koje danas objavljujemo interesantne su stoga što Prenosimo iz njemačkih revija, koje nisu pod nadzorom g Gobbelsa, već izlaze u samom srcu Centralne Evrope, koja je puna tajni za svakoga ko nije godinama živio u njoj.
List tada prenosi iz revije »Europdische Hoffe« članak Faula Keria, koji tvrdi da je opasna zavjera protiv Jugoslavije počela u stvari prije tri godine u Beču, iznosi veze hrvatskih emigranta sa Sarkotićem. i leoi-timističkim krugovima oko »Reichsposta«, ~atim da su Pavelič i Perčec morali prekinuti svoju podzemnu akciju na energičnu intervenciju jugoslavenske vlade, pošto se utvrdilo da sve paklene mašine dolaze iz Austrije GombOsova vladcT bacila je Ma-džarslcu energično u akciju protiv Jugoslavije Percec i Pavelič dobili su madžarske pasoše, na osnovu u Budimpešti proklamo-vanog principa da je svaki stanovnik »okupiranih zemalja« madžarski gradjanin, te ac° -eh mo^e dobiti, ispravan madžarski pasoš. Dok je u Beču bio »intelektualni« centar organizacije u Madžarskoj jc vršena vojnička obuka zavjerenika Obične zlikovce i cestite političke emigrante, koji bi došli iz Hrvatske, primala je u Budimpešti jedna centrala aktivnih oficira koji se znali srp-sko-hrmtski - om koji su. zajedno sa Gombosom strnih po garnizonama u Hrvat-shoj snabdjevala ih ispravnim pasošima i slala u logor Janka Pusta. Fašistička Ita uja igra u vojnom obučavanju terorista »en marse« — još važniju ulogu nego Janka I usta. U godini 1933 Italija je počela da vjerno pomaže akciju protiv Jugoslavije, Borgataro, Vische.tto, Bovenia i Bardi bili su logori za vojnu obuku Ustaša. Otada je teroristički pokret pod visokom zaštitom Italija je najvećim dijelom, i finansirala po-hret. U Beču s nalazio intelektualni centar, .[{a je formirala i snabdjevala odrede, à iz Madžarske su dolazile bombe i izvršioci atentata. Poslije procesa u Jugoslaviji i u Aapošvaru mnoge se stvari došle na vidjelo; austrijska vlada zabrinuta za svoju sop-stvenu »nezavisnost« nije više mogia otvoreno da pomaže jugoslavenske teroriste.
*
STAMpA O RUSKIM BAJUNETAMA, KOJE STOJE IZA JUGOSLAVIJE
U fašističkoj štampi naročito je odjek-nuia komemoracija . Kralja Aleksandra u Moskvi. Poluslužbeni organ talijanskog mi-nistarstva vanjskih poslova »Giornale d’ Italia« veli da je moskovska radio stanica prenosila govor boljševičkih funkcionera, koji su izjavili, da iza Jugoslavije stoji 15 milijuna ruskih bajoneta’, koji su spremni da mtervenišu prolivu reakcije, koja je or-ganizovala marseljski zločin.
AiN TI J U GOSLOV A NS KA PROPAGANDA OB MEJI
Organizirana od uradnih organov Idrija, oktobra 1934. (Agis). Že dalj časa se pojavljata, zdaj tu zdaj tam v ob-mejnili krajih dva človeka. Oblečena sta slabo in zelo zanemarjeno. Ne oglašata se pa v navadnih hišah po vaseh, ampak na karabinjerskih postajah. Ob njunem obisku pokličejo navadno karabinerji v kasarno kakega bolj zavednega domačina, da tolmači, kaj pritepenca želita. Zgodba je vedno ena m ista: izjavljata, da sta pribežela iz Jugoslavije, kjer sta doma. Seveda, ne znata govoriti italijanski, zato rabita tolmača in ker sta bila že delj časa brez vsake-ga dela sta morala beračiti, da sta se' preživljala. Kazeta tudi roka, otekle z odtisi verig, iz katerih sta se iztrgala in ušla jugoslovanskim orožnikom. Domačini morajo te izjave dobesedno prevesti, nakar jih zabeležijo v zapisnik. V začetku so naši ljudje skoraj verjeli tem zgodbicam. Ko pa se je vest razširila in se je ugotoVilo, da se dobesedno isto dogaja danes v tej kasarni, čez nekaj dni v drugi, so ljudje uvideli, da ni na vsej stvari nič drugega kot od kara-binerjev organizirana propaganda proti Jugoslaviji.
Na tak način hočejo prepričati našega človeka o slabem položaju, v katerem naj bi se nahajala Jugoslavija in odvrniti naše ljudi od vsakega upanja na združenje. Vendar Pa je ta način blatenja Jugoslavije za-del v trdo. Naš človek zna trezno misliti in včasih prav dobro razsoditi, koliko odgo- ' varja resnici ta ali ona stvar. Saj doživlja dnevno dovolj težke preizkušnje in mu fašizem sam nudi najboljšo šolo.
ITALIJA BO IZDALA MILJARDE ZA AEROPLANE
Italijanska vlada je določila, da bo izdala v letih 1934—1940 eno miliardo lir za nova letala. V mestecu Grottaglie so napravili novo letalsko šolo. V Milanu bodo zgradili še eno novo letališče, ki bo dovršeno v teku treh let in bo stalo 60 miljo-nov lir. Iz vsega tega je razvidno, koliko važnost polaga tlalija na letalstvo, a koliko denarja bo še treba zato, prav gotovo še nihče ne ve,-— (Agis)
OGROMNA NOTRANJA ZADOLŽITEV ITALIJE
Italijanski notranji dolg se je v zadnjih štirih letih dvignil za 11 miliardi lir in sicer od 95 na 106 miliardi lir. Ce se pak k temu znesku prišteje še razne notranje obveze, ki jih je država prevzela v zvezi z reorganizacijo bank in industrij, se ta znesek dvigne na 160 mil jard lir. — (Agis).
Narodna žalost u Medulinu
U zadnje vrijeme smo na ovom mjestu par puta pisali o medulinskom učitelju De Ciecu, Htjeli smo da zadnjim »učtiplcom* zaključimo s njime, ali vidimo ti »Corriere istriano* jedan dopis iz Medulina(?) u kojem se javlja odlazak cav. Filipa De Cieca na svoju novu duinost u Pulu. Citiramo par pasusa iz toga dopisa: »Cijelpkupno stanovništvo je htjelo spontano da se sakupi i da tako izrazi zahvalnost svojem ljubljenom učitelju i da pokaže svoju žalost radi njegova odlaska, ne samo zato što je on bio odličan fašistički učitelj, več i zato što je zadužio Medulin i kao općinski »delegat* i kao povjerenik stranke. Važno je da se istakne još i to kako mnogi nisu mogli da su-s pr e gnu suze... Sigurno je da nijedan predratni učitelj nije bio toliko omiljen u selu kao De Cicco, on koji je udario na svako svoje djelo pečat pravde H shvatanja, i nikada nije skrenuo sa duševne plemenitosti i učtivosti, koje su istaknute njegove moralne osobine ...«
Da li je, pitamo se, to plakao onaj Medulin, za kojega je taj De Cicco pisao pred par mjeseci da sav diše duhom Laginje i don Luke Kirca, i do mrzi sve što je talijansko? Da li je De Cicco omiljen i da li baš posjeduje sve te moralne osobine, koje mu pripisuje njegov šurjak iz redakcije »Corriera*, to znadu najbolje Medulinci, koji su mnogu gorku pretrpili od tog »ka-valjera* iz Kalabrije.	,
STRAŠNE GOSPODARSKE PRILIKE NA GORIŠKEM
Skoro vsa trgatev za plačilo davkov!
Gorica, 21. oktobra 1934. (Agis). — Letošnja trgatev ni bila dobra, a tudi ne med slabimi. Toda kaj nam pomaga vse to, ko pa nismo z vsem pridelkom poplačali niti svojega truda, ki smo ga vanjo vložili. Davščine na vino so ogromne. Da sem poravnal vse dajatve za nekaj nad 20 hi vina, sem ga moral prodati 14 hi. In rečem še lahko, da sem imel srečo, da sem ga sploh prodal. Mnogo jih je, zelo mnogo, ki tega ne bodo mogli. Znesek vseh davščin je znašal 2.000 lir. Razvidi se iz tega lahko, poleg vsega, kako poceni je šlo vino«.
Tako nam piše neki vinogradnik iz Brd. In še pristavlja, da se bo drugo leto sploh
premislil, če bo še v taki meri obdeloval vinograd, ampak le, kar bo za potrebo. Počasi na ta način propada vinograd za vinogradom in kmalu ne bo ostala niti slika več na našem nekdanjem lepem in cvetečem gospodarstvu, posebno še če pomislimo, koliko se ni po svetovni vojni več obnovilo in koliko je v svetovni vojni propalo. S težavo se naš kmet trga od svojega lastnika in skuša obdržati le vsaj toliko kolikor bo za njegovo potrebo. Vse Mussolinijeve bitke tudi grozdne postajajo pri nas le fraza in krinka za pobiranje raznih prispevkov. Da tudi drugod po Italiji te bitke ne uspevajo, vemo iz stalnih poročil.
Fašistične pijavke plešejo na naš račun
Naše ljudi izmozgavajo čim dalje bolj
Št. Peter na Krasu, oktobra 1934. (A g i s). Leto za letom je bolj žalostno, vedno večja beda se pase po naših vaseh. Davčna bremena rastejo, razni prispevki za »balillo«, fašjo, »dopolavoro« so za nameček. Fašistične organizacije ne poznajo pomanjkanja. Kadar se blagajne spraznijo, razglasijo z lepaki in priredijo veselice. Tako prisiljeno in izsiljeno veselico — če se lahko tako imenuje — so pred nedavnim priredili tudi v Košani. Prispevke so nabirali po vseh vaseh, ki spadajo v občino in
tudi po sosednih. Ljudje nimajo denarja, a fašistične pijavke niso šle s praga, dokler niso dobile poštenega darila. Tako slišimo, da so naši kmetje dali iz strahu pred posledicami poslednje, kar so imeli v shrambah, nekdo celo gnjat, drugi eno ali dve salami, tretji klobase, da celo prašiča je dal neki kmet, ker ni imel drugega primernega pri hiši. — Pa bo prišla zima in naš človek bo prezebal in stradal med tem ko se fašistične pijavke zabavajo in plešejo na račun naših ljudi.
FAŠISTIČKI LIST USTAJE PROTIV TOGA, DA SE U PULI UPOSLUJU SLAVENSKI SELJACI IZ OKOLICE
Pula, oktobra 1934. — U Puli je strahovita bijeda. Posla nema gotovo ništa. Tu i tamo pojavi se neki mali javni rad i onda navale stotine i stotine besposlenih s nadom, da će dobiti posla. U novije vrijeme dolazi gotovo do krvavih sukoba me-diu besposlenima. Zašto? Zato, jer u poslovima, koji se izvode u gradu gradjanl ne dozvoljavaju uposlenje seljaka iz okolice. To nije nikakav nacionalni sukob, nego to sve proizlazi iz velike bijede. Morao je intervenirati čak i puljski pokrajinski prefekt Cimoroni,, koji je izdao zabranu besposlenima iz puljske okoline, da dolaze tražiti posla u grad. O tome piše i puljski »Corriere Istriano«, koji naglašava, da su seljaci iz okolnih sela dobrostojeći »benestanti«), pa nemaju toliko potrebe uposle-nja... Oni bar imaju »neku stvarčicu pod suncem«...
To Je sve vrlo karakteristično. Kad su za »Corriere Istriano« iscrpljeni slavenski seljaci iz puljske okolice »dobrostojeći«, kako moraju tek da izgledaju bijedno i očajno puljski gradjani!
ZLATO KRITJE LIRE JE ZNATNO PADLO
V zadnjem času je zlato kritje lire padlo od 50 posto na 42 posto. Ker je minimalno zakonsko krtije lire predpisano v višini 40 posto, morala bo italijanska vlada kot pravi dunajski tednik »Die Borse«, dosedanji minimum 40 posto opustiti ali pa znižati. Isti list poroča tudi, da so zadnje mesece tečaj lire podpirali v Parizu. Kljub temu pa je zlata in devizna podlaga italijanske valute v zadnjih devetih mesecih letošnjega leta nazadovala že za 1.25 miljarde lir, kar znači, da se je zmanjšala za eno šestino. To padanje povzroča velike težkoče in skrbi merodajnim krugovi.
UGLEDNI FRANCUSKI PRAVNIK KAŽE DA ITALIJA NE ĆE IZRUČITI PAVELIČA I KVATERNIKA
Poznati francuski advokat Morro Giaf-feri rekao je novinarima: »Zločin u Mar-seilleu je obični zločin. No ipak sam uvjeren, da talijanske vlasti ne će nikada dozvoliti izVučenje Pavelića i Kvaternika. Upamtite, da osim postojećih zakona postoje uvijek i naročiti t. zv. državni razlozi. Taj državni rezon bit će odlučan u slučaju Pavelića i Kvaternika, i on će ih spasiti pravne kazne, jer izgleda da su zaista krivi«.
OGROMNA ŠKODA PO POPLAVI V TOLMINU IN OKOLICI
Gorica, oktobra 1934. (Agis.) — Kot joročajo iz Tolmina je bila tamkaj 9. t. m. velika povodenj, ki je povzročila ogromno škodo. Voda je udrla v nekatere hiše, poplavila polje in skoro ves Tolmin, zlasti nižje ležeče kraje. Tominka je Porušila in skoro popolnoma razđcjsići električno centralo. Tolmin je že ves čas brez razsvetljave in tudi bližnja okolica. Vsled škode. ki jo je povzročila poplava, je bil za več dni ukinjen ves promet med Tominom vn Sv. Lucijo.
SITNE VESTI
Opatijo je letos obiskalq dvakrat več Italijanov nego lani. L. 1932. je prišlo 4.755, 1934 5425 a letos 9.393 Italijanov. Tudi Ogrov je prišlo nekaj več. L. 1932 5.514 letos pa že 7.576. Italija hoče na vsak način držati Opatijo po konci.
Anton Cigale, star 62 iz Planine, je bil pred goriškim sodiščem obsojen zaradi tihotapstva, kave, cikorije, moke, tobaka, bega čez mejo itd. skupno na 3192 lir in ma poravnavo vseh stroškov.
STRAHOVITO STANJE U ZADRU
Zadar, 26 oktobra. — Zadar je, što je sasvim prirodno s obzirom na geografski položaj, uvijek u privrednom pogledu zavisio od svog zaledja. Zadarsko tržište snabdjevali su seljaci iz okoline Zadra pod Jugoslavijom. Sve namirnice, Izuzimajući kolonijalne robe i mani-fakturu, uvozile su se isključivo iz Jugoslavije. Zbog uvoza cijene životnim namirnicama bile su vrlo visoke; kila mesa stajalo je na primjer 7—10 lira (30—40 dinara).
Kada je poslije marseljskog atentata jugoslavenska granica zatvorena, Zadar je ostao potpuno izolovan. Ni lički ni bukovački seljak više se nije vidio na zadarskoj pijaci sa tovarima život-
nih namirnica. Prestao je uvoz povrća, voća, brašna i drugih namirnica, pa je čak opustjela i ribarska pijaca. Počela se osjećati oskudica u životnim namirnicama i cijene su naglo skakale. Gore nego u doba rata — kako tvrde neki očevidci. Meso je od sedam lira odmah skočilo na 15, a zatim na 25 i 30 što u jugoslavenskom novcu iznosi preko 100 dinara. U istom razmjeru poskupilo je povrće, voće, riba i t. d. Ako se u toku ovih dana ne uvezu namirnice, oskudica će se osjetiti u još većoj mjeri i cijene će još više skočiti.
Interesantno je, da se u Zadru više ne čuju, kao prije pogrdni povici protiv Jugoslavije.
KOJIM SE JEZIKOM GOVORI U ISTRI?
Opažanja jednog talijansk og učitelja na putu po Istri
Pula, oktobra 1934. — Tjedna revija »I diritti delia scuola«, poznati fašistički list, koji se bav pitanjem škole, donosi članak pod nasiovom »Scorci istriani«, u kojem jedan učitelj, koji se potpisuje »Mes-ser Fiducia« opisuje svoje putovanje iz Rijeke preko Moščenica i Labina u Pulu. U Liburniji on ovako rezonira;
»Pitoreskna ljepota kraja miješa se s refleksijama koje su malo gorke. Jer suviše se njemački (?) i slavenski čuje govoriti u ovom kraju. Tješe nas djeca, koja medju sobom govore u »idioma gentile« (talijanski), a na talijanskom se obraduju i roditeljima, ali odmah prevode na strani jezik. Par generacija i to će nestati. To nas potsjeća na bolonjeze, koji kad se
obraćaju strancu, počinju najprije svojim bolonješkim dijalektom, a zatim odmah prevode svečano i važno na talijanski, da te
bog sačuva.«
Taj »Messer Fiducia« nije naročito mudar, ali ipak nije mogao da zataji, da je Istra sve drugo nego talijanska. One njegove refleksije o tome, kako je u dvije generacije nestati slavenskog jezika i suviše su plitke.
Vozeći se iz Rijeke u Pulu on opaža i to, da u autobusu ljudi govore većinom slavenski:
»U autobusu govori se jedan nerazumljiv jezik...«
Samo trebao je reći, koji je to »nerazumljiv« jezik.
Novčane nagrade slavenskoj djeci
koja najbolje govore talijanski
Pula, oktobra 1934. — Poznato je na tako rafiniran način Italija nastoji, da asimilira našu djecu. Poznato je i to, da im-rerijalistička organizacija »Dante Alighieri« dijeli već nekoliko godina novčane nagrade onoj školskoj djeci po slavenskim selima, koja pokazuju najbolji napredak u učenju talijanskog jezika. Ta organizacija računa s velikom bijedom po slavenskim selima... Par stotina lira, to je čitav ka-
pital sa seosku upropaštenu familiju i bistra se djeca natječu...
Puljski »Corriere Istriano« donosi popis djece, koja su nagradjena ove godine po selima južne Istre. Taj fašistički list citira tridesetak imena školske djece, koja će bi-bi nagradjena na dan proslave Pohoda na Rim. To su sve djeca slavenskih roditelja. Prezimena većinom slavenska ili pretvorena sa slavenske forme na talijansku.
Protesti malteških studenata
»Smrt jezika povlači za sobom i smrt naroda«
Talijanske fašističke novine dona-šaju jedan protest kojega su uputili studenti sa Malte protiv ukinuća talijanskog jezika. U tom se protestu veli: da se i na Univerzi ukida talijanski jezik i protestiraju naročito u ime onih, koji su počeli bili da uče pravo na talijanskom jeziku. Protestiraju i u ime sudaca i advokata koji da nisu učili pravo u engleskom jeziku već u talijanskom, pa da je apsurdno zahtjevati od njih da se sada služe jedino engleskim jezikom. Taj protest su uputili Univerzi, Ministarstvu kolonija i štampi.
Drugi protest su uputili malteškoj omladini.
»Mi nismo rodjeni robovima, kaže se u tom protestu, a sada se radi o našem
životu i smrti. Naša domovina, koja je sada ponižena i porobljena gleda u nama svoju vjernu djecu budućnosti... Smrt jezika je i smrt naroda — Omladino gore srca. čas pravde i slobode doći će i nama, ako nastavimo da se borimo još jačom odlučnošću i vjerom u Boga, koji je obećao pobjedu poniženima i tlačenima«.
Taj protest donašaju i sve novine u Julijskoj Krajini. Pitamo se šta bi pisale te novine, a naročito one u Julijskoj Krajini, kada bi naša omladina izdala jedan takav protest, jer dosta bi bilo staviti namjesto »Malta« Julijska Krajina. A kada još promislimo da ti Talijani sa Malte izdaju takove proteste na Malti, a ne u emigraciji, onda bi naš protest morao da bude još oštriji i imao bi više razloga.
Važne italijanske postojanke sredi slovenskega ozemlja
Nova planinska koca v Moženici
Italijansko planinsko društvo »Società Alpina della Giulie« je v zadnjih letih postavilo več planinskih koč v spomin na prostovoljce, ki so padli za Italijo v svetovni vojski. Prav sedaj je na Bovškem dograjena nova planinska koča, ki se bo imenovala na čast Ferrucciu Suppanu (Zupanu),
kateri je padel 10 avgusta 1916 na Krasu. Koča stoji pod Rombonom. Od - predilske ceste vodi do nje čez potok Koritnico zložna gorska pot. Koča je kake 3 kilometre proti jugu od Spodnjega Loga. — Te planinske koče so važne italijanske nacionalne postojanke sredi slovenskega ozemlja.
FAŠISTI S CUCLAMA'
Novine javljaju da organizacija Dalila ima 4 milijuna članova Ujedno javljaju, da je Mussolini odredio da u to.i organizaciji mogu od sada da budu i sva djeca, pa i ona, koja su tek rodjena, ako to njihovi roditelji zahtijevaju.
To nije šala, jer je to rekao sam Duce i to donašaju fašističke novine Alaj te to biti lijepa slika: fašisti sa cuclama pozdravljaju Ducea »a la romana*.
Samo ne znamo kako će « uniformom i ko će te male fašisuće povijati, kada u uzbuđenju pred Duceom ohojadišu liktorske snopiće.
Prilikom trinaeste obljetnice Pohoda na Rim u Rimu su Balillama, maloj školskoj djeci, predane puške Puške su predavali bivši ratnici. Na svakpj je puški upisano ime jednog palog u ratu. Slika prikazuje taj čin. U pozadini, na povišenom mjestu Benito Mussolini prali sa zadovoljstvom čudnu ceremoniju.
Lijepi predstavnici ružne kulture
Mussolini je bio poslao jednu partiju studenata da reprezentiraju fašističku Italiju u Americi. Prije toga su bile sve talijanske novine donijele vijest o tome, koja glasi:
»Osmog o. mj. ukredt će se u Napulja fašistički sveučilištarci na motorni brod »Saturnia* i oni će obići Sjevernu Ameriku kao reprezentacija Guf-a. Taj izlet će mnogo doprinijeti da veliki američki centri upoznaju talijansku, studentsku omladinu i duh koji vlada u novoj liktorsko; gtneraciji*.
Nije toliko važno da spomenemo kako e ta »llktorska omladina* bila ižviždana u Americi, jer su to obični slučajevi, koji/se dogadjaju uvijek kada fašistička reprezentacije otidju u inostranstvu Ali ovog puta su ti »pretstavnici liktorske generacije* morali da budu, po jednoi tajnoj naredbi, visoki iznad 170 cm, morali su da imaju tamnu kosu, da budu lijepi * u licu tamni, Tako javlja »Giustizia t Liberta*.
Fašistička lakrdija — su hm pretslav-nicima talijanske kulture — ko i ne smiju da su manji od 170 cm Lijepi pretstavnici, ali kultura ...
Nagrada za vjernost zemlji
U okviru proslava »Marcia su Roma* održat će se u svim talijanskim pokrajinskim centrima svečanost djeljenja počasnih diploma onim seljacima koji su najduže vremena izdržali na jednom posjedu Zapravo se te diplome dijele kolonistima i rui-poličarima, a ne slobodnim malim posjednicima (u stilu fašističkog »socijalnog* napretka i nekadanjeg Mussolinijevog socijalizma). Talijanske novine donašaju ovih dana slike obitelji koje su oko 1.000 godina izdržale na istoj zemlji.
Zanima nas da li će fašističke vlasti dati tu »diplomu sel jačkog plemenitaš Iva*, kako je nazivlje službeni »Foglio d’ Ordini*, i kojoj našoj obitelji u Julijskoj Krajini, i Ume potvrditi historijske podatke iz kojih se vidi da je naš seljak i preko hiljadu godina neprekidno na toj zemlji.
Hi bi, možda, bilo bolje da fašističke vlasti prestanu sa prisilnom eksproprijacijom zemlje za poreske dugove od par stotina' lira. To ne bi- po svoj prilici, bilo * stilu fašističkog marijonetstva, ali bi bilo kud i kamo čovječnije i socijalnije.
SPREMANJE ZA — MIR.
Sve talijanske novine donašaju na vidnom mjestu, uokvireno, broj ovo* godišnjih polaznika predvojničkih tečajeva.
Ove godine Je bilo upisano 734.034 polaznika tih tečajeva. Oni su pohadja-li 6.725 tečajeva sa 34.482 instruktora. Na ispitima je prošlo 93.84 posto.
Ti tečajevi su obavezni i bilo J® mnogo slučajeva da su roditelji u Julijskoj Krajini bili kažnjeni globama što nisu djecu pravovremeno upisali-
BROJ 43.
»ISTRA«
STRANA S.
UČITELJSKA ŠKOLA U PULI
Pula, oktobra 1934. — Već smo bili javili o osnivanju učiteljske škole u Puli. Sarta je stvar definitivno riješena i počeli su upisi.
Puljsko gradjanstvo je zadovoljno, a naročito puljski fašisti, jer otvaranje te škole pripisuje sebi u prilog, Ali Po-rečani su so uzbunili. U Poreču postoji učiteljska škola sa muškim i ženskim konviktom, pa se boje da će puljska privući djake u Pulu i da će tako Poreč ostati bez učiteljske škole. Te bojazni je izrazio »Corriere istriano« politički sekretar porečkog fašija Manzolini. Njemu odgovara redakcija i miri Pore-čane. Kaže da su bojazni o ukidanju porečke škole neosnovane, a Pula da će prikupiti jedino djecu iz grada i okolice. Nadalje predbacuje medju redcima, Poreču i egoizam i kaže:
»Učiteljska škola je za Pulu kulturna potreba, a naročito socijalna. Pula je grad sa vrlo niskim ekonomskim izvorima i sa velikim brojem siromašne omladine, kojoj treba osigurati bilo kakav izlaz iz ovog že’jeznog obruča koji onemogućuje život. Tim mladićima treba osigurati izlaz iz toga grada i mogućnost opstanka, a ne da se guše u oskudici osiromašenog grada. Učiteljska škola nije za Pulu luksus, već životni problem«.
Usput umiruje »Corriere« Porečane radi konvikta. Jer Poreč se boji da će Pula osnovati konvikt i time bi bila sudbina škole u Poreču zapečaćena. Kaže da onih 300 djaka u Poreču će ostati tamo, osim par njih iz Pule, a da je apsurdno i misliti da će Pula tražiti još i konvikt. Osim toga, nastavlja »Corriere« kada bi Pula mislila da će je spasiti jedan mali konvikt onda bi zbilja propast bila već na vratima. Ali, tješi se »Corriere«, do toga nismo još došli.
POPISUJU I MJERE SVE ZGRADE U POGRANIČNIM KRAJEVIMA
Volosko, oktobra. U zadnje vrijeme posjećuju naše strane vojni geometri, koji mjere u tančine teren i svaku pojedinu zgradu. Za svaku kuću bilježe visinu, širinu i duljinu. Govori se, da to rade za nove ratne topografske karte. — (sag).
U1D.ICEV HOTEL V IDRIJI ZAPRT
Idrija, 12 oktobra 1934. — (Agis.) — Z današnjim dnem bodo oblasti zaprle znani Drdičev hotel v Idriji, Kaj vse tiči za tem ukrepom, vsi prav dobro verna,
ADAPTACIJA CESTE TRST—RIBNICA.
Vrem e, oktobra 1934. (Agis) — DoaKO napovedovano delo na cesti, ki pelje iz Trsta po Krasu v Reško dolino, se bo pričelo v najkrajšem času. Tozadevne priprave so že v polnem toku. Ceste ne bodo samo razširili, omilili klance in ovinke, ampak bodo deloma popolnoma na novo trasirali in jo preložili višje. Cesta res ni več odgovarjala današnjemu prometu, za kar so najlepši dokaz lanske nesreče. V nekaterih delih Reške doline je cesta tako nerodno speljana, da sta preteklo zimo dva avtomobila zdrčala pod škarpo. Nesreče so zahtevale tudi človeške žrtve vendar so vsote, ki so določene za popravilo te ceste previsoke za današnje razmere. Naš kmet ne bo Imel od ceste prav nobene koristi, pač pa škodo. Kot drugod, bodo tudi pri tem delu zaposlili le tujce tako, da tudi naš delavec ne bo prišel do zaslužka.
DEMOLIRANJE STARIH LADIJ V ITALIJI
Odkar je bil izdan zakon o demoliranju starih ladij (13. XI. 1931) je bilo do sedaj demontirano In prodano za staro železo 600.000 ten ladjevja. Država je plačala za vsako tono demollranega ladjevja 25 lir premije. S tem hoče vlada podpirati gradnjo novih ladij. Omenjeni zakon, jo bil obnovljen in sedaj pričaku-jejo nove demoliclje brodovja. To bo seveda doprineslo k zmanjšanju skupne tonaže, toda obenem k zboljšanju kakovosti ladjevja.	, W
Lloyd Triestino je imel lansko leto 789 198 lir zgube, »Cosulich« pa v istem času 35,000.000 lir zgube.	Agis.
Umrl je Ivan Kažem bazoviški župan
Dne 30 oktobra ob 2 uri zjutraj je umrl v Bazovici Ivan Raženi, bivši bazoviški žu-pan Legel je v domačo zemljo, ki jo je tako ljubil. Krasile so ga tri zelo redke a lepe čednosti, katerih mu ne bo mogel nihče odreči in katere je dokazal dejansko s svojim življenjem. Bil je namreč plemenita in iskreno dobra duša, do skrajnosti pošten in nesebično uslužen. Skozi 29 let je bil vaški načelnik v Bazovici in je kot tak v bivši Avstriji in pod Italijo znal uspešno braniti koristi vseh vaščanov. Kljub takemu eksponiranemu mestu ni imel prav ni-kakih sovražnikov. Vse življenje je bil priden gospodar in skrben poglavar svoje Številne družine. Gorko je ljubil svojo zemljo, od katere se ni mogel ločiti. Bil je vesel, živahen in dovtipen družabnik, do svojega 71 leta starosti, ko ga je letos poleti zagrabila zavratna želodčna bolezen in ga spravila v grob. Naj počiva v miru, Plemenita duša! Preostalim naše iskreno sožalje.

Naša kulturna hroniha
DECA IŠČE KRALJA MATJAŽA
Jedan odličan
Drago Lovrenčič, (pseudonim mladog učitelja emigranta) napisao je kratki igrokaz za djecu u dvije slike. Petero djece, koji imaju za pozornicu Julijsku Krajinu, traži Kralja Matijaša. Ta mala knjižica napisana je sa puno topline od čovjeka koji pozna duboku dječju dušu, koji po svome zvanju ima svakodnevno pred očima sve te dječje tipove koje đovadja na pozornicu. Ta mala knjižica je jedan odličan prilog ne samo za našu propagandističku, već i za opću dječju literaturu.
U par crta iznijet ćemo sadržaj: Četvero djece prepisuje, u školskom zatvoru, bezbroj puta sa ploče: »Jo sono italiano« i »La nostra patria é 1’ Italia«. Kažnjeni su zato što im je učitelj našao u torbici slovenske knjige i rastrgao ih. Ne znadu što pišu. Ne bi to shvatili ni kada bi znali talijanski, jer lijepo kaže jedno dijete: »Kako možemo da znamo što znači kada moramo sto puta prepisati«. — Neće da pišu. Traže u košu ostatke svojih rastrganih knjiga. Ulazi nenadano Lojze, njihov drug. Pokazuje im »Zvonček«, sakriven u njedrima. Čitaju o Kralju Matijašu. Odluče da ga traže.
»La Volontà d’Italia*, od 23 oktobra poiinje ponovno da donosi izvještaje o akciji za talijansku Dalmaciju Tako u jednom naročitom dopisu iz Coma u sjevernoj Italiji veli, da je grupa dalmatinskih »plavih« iz Coma, poslije ljetne pauze ponovno pristupila propagandističkom radu, tako da su pret-stavnici ove grupe posjetili odbor dalmatinskog komiteta »Nazario Sauro« u Arcelasku.
Prilikom sastanka u Arcelasku bili su prisutni pretstavnici fašističke stranke, civilnih vlasti i opčine Erba kojoj pripada Ar-cclasko. Povjerenik odbora u Arcelasku pretstavio je sekretaru dalmatinskog komiteta iz Coma sve članove, koji su bili na
dječji igrokaz
Druga slika: Djeca se sretaju na proplanku iza traženja. Umorni. Niko nije našao Kralja. Pričaju svoje susrete. Dolazi Lojze. Svi pronadju Kralja Matijaša u svojim srcima. Zaključuju:
»Prišel bo dan, ko ta vojska vstane, ne kot vojnikov izmučenih vrsta, kakor požar, ki izvrtinči se, brizgne in plane v zubljiv krvavih v drveči vihar...
... takrat
šli bomo sami v Ljubljano iskat v Zagreb in Belgrad si Kralja iskat našega Kralja — Kralja Matjaža!«
Realizam prve slike i simbolika u drugoj (Gortanova majka) djeluju sugestivno. Ako se spomene još i to da pisac tog igrokaza pozna dobro diletantske pozornice i njihove tehničke mogućnosti, te da je i taj igrokaz postavio tako da se može igrati i na najprimitivnijim školskim pozornicama, tada se vidi da je tom knjižnicom postigao potpuno svrhu u koju je napisana.
Doznajemo da je u Zagrebu već preveden taj igrokaz i da će ga naša omladina doskora davati. I to je još jedan dokaz da je to djelce valjano.	(t. p.)
okupu izjavljujući, da su »plavi« u Arcelasku prožeti nepokolebivom vjerom i uvijek spremni da izvrše Mussolinijeva naredjenja. Sekretar komiteta iz Coma pozdravio je pret-stavnike vlasti koji su lično prisutni i delegate koje su poslala službena lica, zauzeta na drugoj strani. Sekretar iz Coma u svome govoru naročito hvali borbeni duh Članstva u Arcelasku.
Iza toga je govorio prof. Manji, ratni dobrovoljac i odlični borac za rivendikacije, iza kojih danas stoji čitava Italija, personificirana u ličnosti svoga Dučea, On je veličao žrtve talijanskih boraca u svjetskom ratu i u fašističkoj revoluciji.
KATASTROFALNO STANJE TALIJANSKOGA BRODARSTVA NA JADRANU
Veze s Dalmacijom podržavaju se s velikim gubicima Iz političkih razloga.
Trst, oktobra 1934. U posljednje su vrijeme provedene razne fuzije parobrodarskih društava (Navigazione Adriatica Fiume a Fiume, Zaratina a Zara. Puglia a Trieste e San Marco a Venezia) fuzionirali su se l jedinstvenu plovidbu »Navigazione Adriatica San Marco—Venezia« sa čuvenom mletačkom parolom »Pax Tibi Marce, E-vangelista meus«) ali sve to nije pridonijelo ništa njihovom ozdravljenju. Masa je brodova u raspremi. Da se bar donekle paralizira deficit trgovačkih parobrodarskih društava, vlada neprestano povišuje subvencije. Tako je državna subvencija u godini 1926 iznosila 180 milijuna lira (oko naših 550 milijuna din.), pa se postepeno popela na 325 milijuna lira u godini 1933, što bi značilo naših 950—975 milijuna dinara. Vlada sili parobrodarska društva da podržavaju neke pruge naročito ove na Jadranu (longitudinalne i lokalne) a sve radi pukog prestiža. Te su pruge po Jadranu longitudinalnog (Venecija—Trst—Rijeka—Zadar—Split—Korčula—Dubrovnik) i lokalnog karaktera (okolica Rijeke, Lošinja, Zadra i Lastova)); zatim na istok prema Carigradu, Smirni i Rodosu i uzduž afričke obale do Egipta. Ima na tim prugama 1 luksusnih parobroda na naftu koji ne voze nego par putnika, a svako ih putovanje košta do 100.000 lira i više što iznosi oko 300.000 dinara. Uočivši sve ovo, vidi se stanje propadanja u talijanskoj trgovačkoj mornarici
IZ DRUŠTVA »ISTRA«
U ZAGREBU
Dr. Ivo Ražem daruje za Socijalni odsjek društva »Istra« dinara 100.—, da počasti uspomenu na brata svog oca Ivana Ražem, župana u Bazovici, koji je tamo dne 30 oktobra preminuo. Društvo »Istra« se darovatelju najtoplije zahvaljuje.
Talijanska akcija za ,,oslobodjenjeu Dalmacije
Ovo le ledna stranica »Jadranskoga Kalendara.« Takovih stranica ima 224. Na nekojima su Ilustracije preko ciiele stranice. Uz iedan članak o istarskim dijalektima te karta u četiri bole. Kalendaru ie cilena samo 10 dinara. Ako nošaliete 18 dinara dobijete ioš i džepni kalendar »Soča«.
Ivo GrahOr
S O L N C E
Bilo je v Comu. Naša soba je imela dvoje oken, obrnjenih v kot dvoriščnega obzidja, ki je zapiralo sleherni razgled. Počutili smo se kakor pod zemljo.
Spali smo na tenkih slamnjačah, položenih na vlažni tlak. Vsa naša obramba proti nadležnim komarjem je bila ponoči edina rjuha.
Od prvega dne, ko sem prišel jaz v to celico, je bil tu še samo en jetnik, nekdanji fašist, spolno bolan zvodnik, ki so ga zaprli zaradi tatvine. Pozneje so prišli v našo celico trgovci, berači, potujoči muzikanti, cerkveni tat, delavci, večina delavci, ki so se vračali brez dovoljenja s kmetijskih del iz Francije. Razen mene v naši celici ni bilo političnih jetnikov; vsaj vedeli nismo, kdo se šteje med nje. Razdeljeni smo bili po vseh sobah in vseh nadstropjih in z njimi sem se le kdaj pa kdaj srečal na sprehodu.
Kljub velikemu dotoku novih jetnikov in osumljencev je postajalo bivanje v naši ječi čedalje mućnejše in dolgočasnejše; težka noč, budnica, snaženje, zajtrk — kruh in voda, sprehod po dvorišču, včasi zasliševanje ali zdravnik, obed, topo posedanje ob stenah v popoldanski separici, ko je v nabasani sobi primanjkovalo zraka za dihanje, iz nevolje nastajajoči prepiri, in spet voda, ropot straže, ki pregleduje okna, pesem kladiva na križastlh, močnih rešetkah, poslednji dovtipi in premetavanje po ležiščih, pojoči komarji nad nami, slabotna svetloba pojemajoče žarnice, valovi mestnega večernega šuma, zadevajoči se onkraj ob zid, včasi pok avtomobila, noč.
Vsako jutro smo postelje zgodaj zgrnili in zložili k stenam, da je mogla kontrolna straža do oken. Soba je bila majhna, nas pa je bilo navadno zjutraj največ, s stražniki vred do dvanajst oseb. Od dne v dan so rastle med nami malenkosti, ki so se kupičile do neznosnosti in nestrpnosti. Postajali smo vsak zase žrtev zidov, ki so nas dušili in mleli. Razen štirih sten in skupnega gorja nas Je družilo samo še to, da smo vsak popoldne vsi, že izmučeni, opazovali tenek pramen solnca, ki je padal znad jezera skozi severno okno v našo sobo.
Solnčni pramen se je okrog poldne odtrgal od okna, odskočil na kamenita tla sobe, lezel kot dolg četverokotnik v neopaznem loku počasi navzdol in nenadoma izginil. Odrezah ga je rob visokega dvoriščnega zidu. Nikdar nismo utegnili pomisliti na to, niti nismo imeli občutja, da bi moglo solnce izginiti. Za nas je bil tisti pramen solnca živo bitje, bilo Je naš gost. Občutili smo zato vselej, kadar je solnce nenadoma tako odšlo od nas, kakor da je
8Q
»
KOMEMORACIJA UDRUŽENJA JUGOSLOVENA
Iz Istre, Trsta, Gorice i Zadra u Zemunu
»Udruženje Jugoslovena iz Istre, Trsta, Gorice i Zadra u Zemunu održalo je 14 o. mj. u 10 sati u svojim prostorijama kome-morativnu sjednicu za blagopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I. Ujedinitelja. — Pretsjednik je u prisustvu svih članova održao poduži govor u kojemu je naglasio neizmjernu ljubav, koju smo gojili za blagopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja. Uvjereni smo, da će ova žrtva mnogo doprinijeti ubrzanju toka historije i đa će potpuno ujedinjenje uslijediti mnogo prije nego naš neprijatelj misli. Doći će vrijeme kada će u svakom gradu i najmanjem selu biti podignut spomenik ovom Velikom Viteškom Kralju Ujedinitelju od Triglava do Crnog mora. On je ubijen. Nema ga medju nama, da nas sokoli svojim smje-škom, ali zato će njegov duh lebdit medju nama i čuvat ćemo Jugoslaviju još veću i moćniju na zaprepaštenje naših neprijatelja. Zatim g. pretsjednik poziva sve, da stojeći kliknu »Slava Mu!« i odredjuje dvije minute šutnje.
KOMEMORACIJA JUGOSLOVENSKE MATICE U SPLITU
12 o. mj. sastao se je cijeli odbor Jugoslavenske Matice u Splitu, sa pretsjedni-kom na čelu, u svojim prostorijama, u Mar-montovoj ulici, da odade posljednju počast Sjenima Viteškog našeg Kralja Heroja i Mučenika Aleksandra 1 Ujedinitelja. Zalob-nu je sjednicu otvorio pretsjednik Jugoslo-venske Matice g. Rikard Katalinić Jeretov i ispred cijelog odbora izrekao dirljivo i tužno pomen-slovo, koje je završio želeći Njegovom prvorodjenom sinu mladom Vladaru Kralju Petru II najveću sreću na prijestolju Karadjordjevića. Svi su odbornici saslušali pomen-slovo sabrani i ganuti i na kraju žalobne sjednice kliknuli: Slava Velikom i Viteškom našem Kralju Aleksandru I Ujedinitelju i trokratni Živio od srca Njegovom Prvorodjenom sinu mladom Kralju Petru II.
KOMEMORACIJA DRUŠTVA »KRN« U ČRNOMLJU
Društvo- se le v lepem številu udeležilo žalne komemoracije, ki jo je imel Sokol v prostranem domu v Črnomlju. Brat starosta g. Vrankovič je orisal z izgubo Velikega Vladarja kruto usodo naše mile nad vse ljubljene domovine.
»Krn« je sklical 15 oktobra žalno sejo odbora in socijalnoga odseka, pri kateri je povzel besedo predsednik Just Martelanc in se s spoštovanjem spomnil našega Velikega Vladarja. Dobro vemo, kdo je hotel ponižati našo Veliko Jugoslavijo, zakar se zgražamo nad onimi, ki so nas hoteli ponižati. V večnem spominu nam ostanejo heroji, ki so v veliki jugoslovenski zavednosti škropili s krvjo tla naše zemlje. Zadnje njih besede so bile »Živela Jugoslavija!« Tudi Ti Veliki vladar si naš veliki mučenik in Tvoja zadnja beseda je bila Tvoja želja; a mi Ti obljubljamo, da hočemo čuvati nulo Jugoslavijo, za katero so naši bratje dali mučeniško kri. V trajen spomin mu zakličemo trikratni »Slava« in vpoglobimo v
5 minutni molk.	„ , , m •
Omenjamo, da je naš tajnik Vladimir Martelanc zastopal društvo na pogrebu v “Beogradu.
KOMEMORACIJA GORTANA U ZAGREBU
Omladinska sekcija društva »Istra« u Zagrebu priredila je u subotu 27 oktobra komemoraciju Vladimira Gortana. U prepunim prostorijama održao je ko-memorativni govor tajnik društva g. Ante Iveša. Komemorativni govor je povezao sa odužim predavanjem u kojem je iznio stanje našeg naroda pod Italijom iza Gortanove smrti, a prikazao Je naš manjinski problem u vezi općih evropskih političkih pitanja i odnos naše manjine prema problemima ostalih evropskih narodnih manjina.
IZ EMIGRANTSKOGA DRUŠTVA »TABOR«
V KAMNIKU
O priliki najtežje izgube, ki je zadela Jugoslavijo s tragično smrtjo viteškega Kralja Aleksandra I. Zedinitelja, se je tudi naše članstvo dne 21. oktobra, na sicer skromen, a lep način oddolžilo Njegovemu spominu. Društvo le imelo žalno sejo. nakar je bil društveni sestanek, katerega se je udeležilo prav lepo število članov in pri-
Naznanjamo. da bo imelo društvo dne 4 novembra v Domžalah svoj redni mesečni društveni sestanek. Prosimo vse naše člane, da se ga v polnem številu udeležijo. Pripomniti moramo posebno sedaj, da je treba pospešiti in razširiti delovanje v dru-štvu in izven njega in poživljamo vse čla-ne, na vztrajno delo.
Posebno polagamo na srce vsakemu članu, da pomisli na svoje dolžnosti zlasti, da redno plačuje članarino ne da bi ga na kak način k temu silili. Spomnite se tega na društvenih sestankih!
NOVI UPRAVNI ODBOR »ISTRE« U DUBROVNIKU
Društvo emigranata Jugoslavena iz Julijske Krajine »Istra« u Dubrovniku, izabralo je novi upravni odbor, u koji su ušli:
G. Fajgel Ludvik, pretsjednik; g. Martinuć Ivo, potpretsjednik; g. Prelo-vec čiril, tajnik i g. Podobnik Jože, blagajnik,
MI GREMO NAPREJ!...
Poročilo z občnega zbora primorskih akademikov
v Ljubljjani
V petek zvečer je imel klub jugosl. akademikov iz Trsta, Gorice in Istre v Ljubljani svoj 8. semestralni občni zbor, ki je potekel v najljepši harmoniji zbranega članstva.
Tov. Podvršič je otvori] občni zbor s pozdravom članstva in s čitanjem imen žrtev padlih od fašističnega terorja. Na koncu spominjanja teh žrtev je omenil tudi ime blagopokojnoga kralja Aleksandra, ki ga bo primorska akademska omladina štela med svojo mučenike.
Sledil je komemoracijski govor, ki ga je imel tov. M r m o 1 j a Zdenko o Kralju Aleksandru. S toplimi besedami je omenil njegovo vzvišeno delo za dobrobit miru med narodi a istočasno točno izpolnjujoč vse dolžnosti do svoje drage Jugoslavije. Omenil je, da so prišli morilci iz tabora onih/ ki edino v krvavih prepirih iščejo izhod iz zagate v katero so prišli. Motili so so vsi oni, ki so mislili, da edino Kralj Aleksandar s svojoj avtoriteto drži skupaj umetno tvorbo — Jugoslavijo' A prav v teh teških dneh je videl ves svet. da je vstalo 14 milijonov Jugoslovanov, ki čuvajo vsem nam drago Jugoslavijo. Umrl je dober Olovek in naš Vodja, njegova žrtev je neprecenljiva, toda ono za kar so nekateri težili, da se prepreči, je že davno storjeno. Uedinjena Jugoslavija je tu!
S prav tako toplimi besedami se jo spomnil novega Kralja Petra IL, kateremu je bila poslana brzojavka.
Po burnem sprejetju brzojavke in Slava^ klicev Kralju Aleksandru-Mučeniku je občni zbor nadaljeval s svojim programom.
Kot prvi je govoril predsednik, ki je dejal: Naš klub, ki si je postavil nalogo, da v emigraciji deluje — za čuvanje človečanskih pravic našega naroda pod Italijo je v kolikor se tiče njegovega delovanja v razreševanju težkega problema — od svojega začetka pa do danes v mejah možnosti naredil svojo dolžnost.
Sledilo je obširno tajniško poročilo, katerega jo podal tov. Koršič Mirko. Iz te-
ga poročila posmemamo sledeče: St
levilo članstva je v tej poslovni dobi ostalo isto, kakršno je bilo v prejšnji : 101 član. Dopisovanje je bilo zelo živahno in je
znak klubove aktivnosti. Ekshibit šteje 304 številk, inbibit pa 186. Odborovili sej je bilo 17, in to radi tega, ker je bila večina odbornikov med počitnicami drugod, Klub jo bil zastopan pri vseh akcijah akademikov ljubljansko Univerze. Glavna tói'ka, pa okoli katere se je sukalo delo vašega kluba je bila propagandna ekskurzija po Dalmaciji. Priprave so zahtevale mnogo mnogo požrtvovalnega dela. Treba je bilo zbrati mnogo denarja zlasti še zato, ker smo morali kriti stroške za ploščo iz kriškega marmorja v katero jo kipar Pirnat Niko vklesal dvoglavega državnega orla, ki naj bi se vzidal na ono mesto, kjer je prej stal beneški lev, na glavnih vratih mesta Trogira. Po končani okskuriziji so se še vršile razno debato glede ekskurzije na kak re je klub energično protestiral. Ž izrednim občnim zborom in emigrantskim kongtteom je bila stvar likvidirana. Odslej se je društvo bavilo z notranjim delom, tako odprava prošenj za oprostitev šolnin akademikov-eml-grantov. izdajo napisov: »Čuvajte Jugosla vijo«, katere smo razdelili po ljubljanskih trgovinah in vseh ljubljanskih gimnazijah. Sodelovali smo in še sodelujemo v akademskem odboru, ki jo bil sestavljen v najža-lostnejših dnevih Jugoslovan-ke zgodovine.
Ob pozornosti vsega članstva je čitala tov. Zadelava Poldka svojo blagajniško poročilo. Iz tega poročila vidimo, da je klub imel zelo velik denarni promet in da je ves svoj denar uporabil za propagandne namene. Samo za letošnjo ekskurzijo je nabral odbor v pičlih mesecih 36.452 Din. Vsega prometa je bilo v tej poslovni dobi 87.632 Din in to dohodkov 44.295 Din, izdatkov pa 43.337 Din.
Gospodar tov. Ličen poroča, da se klubova imovina ni dosti povečala. Klub pa si je nabavil krasen kip v naravi velikosti Kralja Petra II., ki sedaj krasi društveno sobo, ki se nahaja po prijaznosti g ravnatelja Jerana in O. N. O. v Aren; Narodnega doma.
Knjižničarka tov, Glavičeva Marja omenja, da so tudi knjižnica ni dosti povečala zlasti, ker so bile v tej poslovni dobi v veliki večini letne počitnice in tudi sicer ni imela dosti časa, da bi skrbela za poveča-
ITALIJA SE UŽURBANO NAORUŽAVA
. -L'
V Triiču (Monfalcone) rinuta je u more nova talijanska krstarica >Muzio Attendalo*. — Najavljuje se gradnja dvaju novih velikih ratnih ladja (od 35.000 tona) »Vittorio Veneto* i »Littorio*. Gradnja tih brodova izazivlje uznemirenost u Francuskoj
i Engleskoj.
MUSSOLINI ^ RUSI....
U Rimu se ruše čitave gradske četvrti, da bi se otkrile rimske starine. Mussolini je sam počeo da ruši jednu staru zgradu s krova, okružen nasmiješenom fašističkom hijerarhijom. Fašistička se štampa divi ovom Mussolinijevom gestu.,.
nje knjižnice. V klub prihaja 20 časopisov povsem brezplačno in se je posameznim upravam, ki nam gredo ne roko najtoplejše zahvalila.
S tein so bila odborniška poročila izčrpana. Sledilo je poročilo revizorskega odbora v imenu katerega je govoril tov Bidovec Stane. Povdarjal je, da odbor ni izvršil v toliki meri svojih poslcv, kot bi jih moral. Opravičuje pa deloma ta zaostanek v tem, da so bil ev glavnem letne počitnice, ki ovirajo akdemskiin društvom delovanje. Odboru daje razrešnico s pohvalo blagajničarki Zadelovi.
Po pet minutnem odmoru so bile volitve novega odbora. Da se dokumentira enotnost članstva je bila vložena sami ena kandidatna lista, ki je bila tudi izvoljena soglasno. Novi odbor ,ki se jo konstituiral takoj po občnem zboru je naslednji: predsednik: Novak Bogdan; podpredsednik Pegan Branko; tajnik L Bačič Boris; tajnica II. Bačič Đurđica; blagajničarka Zadel Poldka gospodar Klamert Bruno; knniničarka Ger-mek Nada; odbornika: Simčič in Ličen.
Novi odbor kateremu je poverilo članstvo polno zaupanje, priča, da bo klub v novi sezoni uspešno nadaljeval započeto delo po istih smernicah kot prejšnj. odbori.
Sledila je izprememba pravil po novi univerzitetni odredbi. Pravila so v bistvu ostala ista. Sprememba je bila sprejeta brez debate.
Pri slučajnostih jo tov, Mrmolja stavil članstvu sledeči samostojni predlog, ki jo bil soglasno sprejet:
»članstvo kluba jugosl. akademikov iz Trsta, Gorice iu Istro v Ljubljani, zbrano na rednem semestralnem običnem zboru da da izraza svojo zahvalnosti do blagopokojnoga Viteškoga Kralja Aleksandra I tie-dinitelja sklene sledeče:
1.	Klub, da po svoji skromni denarni moči 100 Din v fond za postavitev spomenika Kralju-Mučeniku v Ljubljani. Članstvo se zaveda, da je ta prispevek skromen dar, ali pnhnju iz srca hvaležnih akademi-kov-emigrantov.
2.	na istem občnem zboru se je sklenilo da se odslej vsi klubovi dopisi končujejo s oporoko Kralja Aleksandra- Čuvajte Jugoslavijo in da se klubovi konspondtnea piše v dneh žalosti na črno obroolienem papirju.
3.	klub bo v mesecu juliju ah avgustu priredil veliko narodno roman.ie tristo akademikov emigrantov Aleksunarove Universe na Oplenac, da s tem na najbolj viden način izrazi svoje globoko vero in svojo veliko zahvalnost Viteškemu Kralju*.
Novemu odboru je bilo polagano na srce da sklicujo redne tedensko sesiankè a predavanji o našem problen e. ter .mj bo čim tesnejo zvezan s člatistvem.
Omenjeno je bilo tudi, da je »Slovenski narod« piav neokusno napadel Primorce. Članstvo jo bilo radi toga zelo ogorčeno ti je zahtevalo od odbora a s vsemi svojimi močmi enkrat za vselej zatre, generalizacija posamenih slučajev, ki se gode med nami. Sklene se. da gre tročlansnr deputacija do uredništva lista in sporoči željo ter zahtevo članstva sicer bo klub pripravljen, da izvaja najslrožje konsekvence. Knodušno ogorčeno članstvo je zahtevalo, da deputacija takoj javi v dopisni knjigi re.ritate intervencije. Sele ko je odbor zagotovil, da bo storil vse, kar bo v njegovi moči, se jo članstvo komaj pomirilo.
Po še nekaterih vprašanjih na posamezne odbornike starega in' novega odbora js bil občni zbor v najlepši Dannoniji zaključen ob 24 uri in se je članstvo počasi popolnoma mirno razšlo.
Mi gremo naprej!..
SMRT
Dne 12. oktobra t. 1. je umrla v Kamniku ga. Rozalija Kavčič v visoki starosti 74 let. Pokojnica je bila vdova po višjem davčnemu upravitelju in je bila doma 'Z Tolmina. Po vojni se je preselila v Jugoslavijo in je stalno živela v Kamniku. Kljub visoki starosti se je marljivo udejstvova'3 v emigrantskemu društvu »'lahor«, ki je Z njo zgubilo dobro in marljivo članico. Lep nogreb ie bil lasen dokaz o priljubljenosti med emigranti in domačini. Polec domačinov se je pogreba udeležilo tudi mnogo članov društva »Tabor*. Sorodnikom, posebno pa tov. Preslu in Kavčiču naše iskreno sožalje.
OBAVIJEST
Cast mi je ovim obavijestiti sve svoje cij. mušterije kao i prijatelje da sam preselio svoju krojačku radionicu iz BakačcvC ulice na Savsku cestu br. 8 prizemno desno.
U nadi, da ću i dalje uživati povjerenje mojih cij. mušterija, kao i prijatelja Istrana, preporučam se za što brojniji posjet-
Izradjujem sve vrsti kostima i ogrtača za gospodje, kao i odijela, kabanica itd. za gospodu. Posao solidan, cijene umjerene. Primam jednu naučnicu.
Prelac Jure, krojač.
U FOND „ISTRE”
Gosp. D. K. iz Kastva, u spomen pok.
Matka Brajšo Rašanr	20.— D'n
U prošlom broju objavljeno 33.862.60_D>2
Ukupno aL882.60 Dio
»Istra«