Požtarina pjaćena u golovu
Cena Din Z
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog »Sokolska Prosveta«
God. П. - Brof 44.
Ljubljana, 29. oktobra 1931.
Izlazi svakog četvrtka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo nalazi se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2312, oprava o Narodnom domu, telefon broj 2543 — Ljubljana • Račun poštanske štedionice broj 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vračaj u
PROF/JOSIP NIKŠIČ (Karlovac):
28. i 29. oktobra 1918.
Х.-19;
Bračo i sestre! Danas proslavljamo velike dane oslobođenja našega i čehoslovačkog naroda. Da vidimo, dakle, od koga se taj narod oslobodio, zašto i kako se oslobodio i, napokon, zašto i mi taj dan slavimo?
Čitajuči knjige, a naročito učeči istoriju i narodnu i opštu, vi ste opazili, kako je vrlo malo stranica koje ne govore o ratu. I gotovo da ima pravo stari grčki filozof Heraklit, koji je kazao, da je »rat otac svega«. Ali svi su ti bezbrojni ratovi bili ništa prema ratu koji se vodio od leta g. 1914 pa do jeseni 1918. — zato, jer je on bio svetski rat, svetski u punom značenju te reči. Celi svet se razdelio u dva ta* bora: s Austrijom i Nemačkom ide samo Turska i Bugarska (i papinska kurija); sve su ostale države na dru-goj strani. Neutralne su ostale samo neke male države, ali i u njima je večina gradanstva na strani protivnika Nemačke i Austrije. Tako se protiv Nemačke i Austrije izjavilo celo čove-čanstvo.
Svakome se od nas nameče pitanje: Zašto je uz male izuzetke na jed-noj strani samo Nemačka?
Nemačka je u svojim počecima (za Karla Velikoga) dopirala do Labe i Sale. Ostali, nekad slovenski deo istoka, bio je kroz vekove ponemčen i kolonizovan. Nemačko je carstvo na krajevima osnovalo t. zv. marke i to na severoistoku Branibor, a na jugo* istoku Austriju. Branibor je uskoro sjedinjen s Pruskom, koju su, takoder nekad slovensku, germanizovali crkve* ni viteški redovi, kad je posle Pruska primila reformaciju, postala je vodom Nemačke, odnosno nemačkih državica i opasan tekmac Austriji. Ovo je tak« mičenje odlučeno bitkom kod Kralji« iinog Graca 1866., u kojoj je poražena austrijska vojska te je nemačka gra* .lica pomaknuta na jug, a austrijska (1878) na Balkan, dok se, na kraju, ovi takmaci pod vidom višega cilja ne pogodiše, naime da zagospodare sred-njom Evropom.
Pita se na osnovu čega?
Prvo. G. 1871., nakon poraza Fran-cuza kod Sedana i dobivenoga Elzasa ja Lotaringijom, izvršilo se ujedinje* nje Ncmaca. Ratna sreča i nagli raz-vitak Nemačke probudiše u Nemcima želju, da sc njima prisajedine i oni Nemci, koji su živeli i sada žive u ne-ncmačkim državama: Austriji, Ugar-skoj, Švicarskoj i zapadnoj Rusiji.
Drugo. Ako sc več ne mogu pri« sajcdiniti, onda treba da budu pioniri nemačke misli.
Treče. Nemačka je proturavala na prestolja stranih država svoje prin* čeve i princeze, gde je samo stigla i mogla. Tako u Grčkoj, Kumuniji, Bu* garskoj, Albaniji — pa čak, donekle, i u Crnoj Gori. Usput car Viljem po* činje aktivnu, turskofilsku politiku (šalje u tursku vojsku nemačke in-struktore i t. d.
Četvrto. Jaka industrializacija Ne* mačke iza g. 1870. vezala je s Nemačkom ne samo kolonije nego i ostale zemlje. Ujcdinjcne države američke, Kusija, Engleska i Indija, Austro-IJgarska, Italija, Holandija, Švicarska, Brazilija i Argentina dodoše s Nemačkom u usku trgovačku vezu. Nemci su nalazili za svoju industriju dosta prode i umeli su za sebe nači potreb* ne sirovine i polufabrikate tudih ze-malja. Car je Viljem označio pravo stanje stvari, kad je Nemce uputio na more.
Peto. Nemci su dokazivali da tre-baju novih zemalja i radi — kruha. Oni upozoravaju, kako brzo raste nji* hovo pučanstvo. Do g. 1845. imala je Franeuska više žitelja nego Nemačka. Od toga vremena Nemci brzo rastu, dok se Francuzi skoro i ne množe. Time bi, doduše, franeuska pogibao nestala sama po sebi, ali nastaje — ■ruska pogibao. Pa kako strah ima velike oči, nemački su naučenjaci sraču* nali, da če oko g. 2000. biti Nemaca 165 milijona, a Rusa — 400 milijona! Ako i neče Evropa, ali nemačka bi mogla postati — kozaeka! Zato Ne-mačku mora oslabiti Rusiju i, po mo-gučnosti, zuposesti rusko zemljišto za za svoje sve veče pučanstvo. Ukratko,
Povodom dana oslobodenfa čehoslovačkog i našeg naroda.
(Prikaz u formi predavanja.)
Nemačka treba zemlje, kruha, siro-vina, luka!
Šesto. Nemci su za svoju ekspan* ziju navodili kao argumenat i svoj geografski položaj. Oni su, rekoše, sa tri strane okruženi neprijateljima, pa bi sve područje, koje je geološki slično nemačkom, moralo pripasti Nemcima. Tako su nemački naučenjaci iz geog* rafije napravili — geopolitiku.
Sedmo. Nemci su sami o sebi tvr* dili, da su najbolji vojnici na svetu, da je Nemac od prirode vojnik, a voj* ništvo i rat da je Bogom odredeni dru* štveni red. Stoga Nemcima pripada prvenstvo. Darvinov zakon o pravu jačega opravdava pruski militarizam. Filozof Niče dao je Nemcima jednu, glavnu zapoved: volju za moč, volju za silu, volju za pobedu! Ideal je pravih Nemaca ne Vajmar, nego Pots* dam, ne Gete, nego Bizmark, ne Kant, nego Krup.
Osmo. Nemci po tvrdenju svene-maca ili pangermana, imaju prvenstvo u industriji, tehnici, školstvu, filozofiji, glazbi i umetnosti. Nemci po svo-joj kulturi imaju pravo, što više, dužnost da zavladaju svetom, da po* stanu »Herrenvolk«. Nemačka ima postati spasilac Evrope i čovečan* stva. Pruskonemački imperijalizam i militarizam samo je završetak svetske rimske ideje. Berlin je četvrti Rim
—	posle staroga Rima, Bizanta i Moskve...
Deveto. Nemci su svesno podr* žavali i širili neprijateljstvo i mržnju na susedne narode, naročito na Slo* vene. Osobito su Česi, radi svog po-sebnog svetskog položaja, trn u oku Nemaca. Oni se u svojoj literaturi prete Česima i Poljacima da če ih istre-biti i šilom germanizovati. Sam veliki nemački istorik Morusen poručuje Nemcima, neka razbijaju tvrde češke lubanje!
Deseto. Nemci su bili gladni ra-ta i naoružani do zuba.
Eto, to je slika nemačke misli u predvečerje svetskog rata.
Pita se sada, kako su Nemci mi* slili zadovoljiti svoje potrebe? Kako osigurati centralnu Evropu pod vod* stvom Nemačke? Tako, da obuhvate Austro-Ugarsku i Tursku, ili krače rečeno: potez Berlin*Bagdad, a možda i Bcrlin*Kairo. Iz Berlina u Bagdad vodi put preko Praga, Beča, Pešte, Beograda, Sofije i Carigrada. No iz Berlina može se u Bagdad i preko Varšave, Kijeva, Odese i Trapezouta. Scčaju sc Nemci starih germanskih Varjaga i njihovih pohoda na Cari* grad, a upučuju i na primer nemačke Hanze.
Kazao sam, da je Nemačka po* moču centralne Evrope htela zagospo* dariti svetom. Ali su bila još dva pretendenta za tu čast:	Engleska i
Rusija. Nemci su umovali ovako: Tali jani če na račun Austrije biti zadovoljni i ostati neutralni, s Francuzi-ma če biti brzo gotovi, a onda svom snagom skršiti Rusiju, dok se ne spremi Engleska. Kako znamo, Nemci su se u tom računu prevarili. En* gleska je odmah ušla u rat na stranu Francuske, a za njom je došla i Ita* lija, pa posle — na što se uopšte nije mislilo — Amerika.
Nego najvažnije je ovo: u samoj centralnoj Evropi izmedu Nemaca i Rusa od severa na jug Grčke prebiva čitav niz malih naroda. U samoj Au-stro*Ugarskoj bilo ih je osam. Vcči* na ratova poslednjih stoleča odigrala sc u tom pojasu ili ima u njemu svoj povod. I svetski rat našao jc svoj povod u njemu radi vidovdanskog atentata, koji jc izvršio jedan mladi bosanski nacionalista, braneči samo* stalnost svoga naroda. I tu treba od* mah naglasiti, da su sc Nemci pre* varili u računu, jer su potccnili vrednost tih malih naroda. Vodeni jedino verom u silu, oni za te narode nisu imali u pripremi što drugo nego silu i postepeno uništenje.
Drugačijc je bilo odmah ispočet-ka stanovište saveznika: Francuske, Engleskc. posle Rusije i Amerike. Oni brane demokratska (narodna) načela, slobodu za sve narode, velike i male, oni obceavaju rcorganizaciju Evrope. Na i toku če biti oslobođen-л
i ujedinjena Poljska. Oslobodiče se od tude prevlasti i narodnosti Austro-Ugarske:	Jugosloveni, Rumuni,
Rusini, Poljaci, Čehoslovaci i Talija* ni. Tursko če gospostvo u Evropi pre* stati, jer je tude zapadnoj civilizaciji. Narodnosti mora ju biti respek* tovane, a sloboda ekonomskog raz* vitka potpuno zajamčena. Meduna* rodni ugovori garantovače kopnene i primorske granicc protiv nepraved* nih napadaja. Saveznici su za osnu* tak Lige naroda. Nijedan narod ne sme da bude podvrgnut suverenitetu, pod kojim ne želi da živi.
k
T. G. Masaryk
Kako vidimo, program saveznika i program centralnih vlasti znači dva tabora sasvim različitih pogleda na svet I kad tako stvari stoje, a one su faktički tako stajalc, malim narodi-ma centralnc Evrope nije bio težak izbor. To naročito vredi za slovenske narode bivše Austro-Ugarske, nad kojima su, iako daleko brojnijim, vladali daleko malobrojniji Nemci i Madžari.
Kako rekoh, za njih je odluka bila laka, samo jc njezino izvršenje bilo teŠko. Ovo naročito vredi za nas i za braču Čehoslovake.
Što dakle oni rade? Kod kuče provode pasivnost, u inostranstvu aktivost i pravu revoluciju. Revolu-ciju vodi filozof i politič^r, Toma Masaryk, današnji pretsednik Čeho* slovačkc republike i dr. Beneš, pro* fesor i ministar vanskih poslova uz pomoč vojske, koju čine vojnici iz' zarobljeničkih tabora, legendarni junači: čehoslovački legionari. O diplo* matskom radu i o junačkim podvizi* ma čehoslovačkih legija u Rusiji, Sr* biji, Italiji i Francuskoj culi ste prili* kom proslave 80 godišnjicc rodenda* na brata Tome Masarvka. Vi se ja-mačno i danas sečate, da njihov rad za granicom nije bio lak. Ali treba da znate, da jc radi njihova rada va-! ni — koji je sav češki narod kod kuče odobravao, taj isti narod mnogo patio i prepatio.
Odmah u početku rata zatvoreni su: dr. Kramar, dr. Rašin i V. Klofač te dr. Saukup, mnogi poslanici i gotovo svi urednici političkih listova i časopisa. Bili su zatvoreni u Melers* dorfu, a postupak je s njima bio ta* kav, da je od 350 zatvorenika u dve godine uinro 61.
Najteže progone imao je izdržati češki Soko. Unatoč njegovoj huma-nitarnoj akciji, počelo se raspuštati sokolska društva najpre u Morav* skoj, onda po Češkoj, a u g. 1915. raspustiše i samu Češku obec sokol* sku i Savez Slovenskog Sokolstva u Pragu zbog podržavanja veza sa So* kolima iz Srbije, Rusije i Amerike — još pre rata.
Posle raspuštanja sokolskih dru* štava, počela se pleniti sokolska lite* ratura, novine i časopisi, čak i iz гл-nijih godina. Sva viša mesta u držav-noj službi zapremili su Nemci, a ostali
su činovnici za najmanju sumnju ga-njani, otpuštani i penzionisani. Češki se jezik izbacivao iz ureda i službenog saobračaja. Osobito se ostro uništava-la lepa književnost, koja je podvrg-nuta ponovnoj cenzuri. Uništavanje je bilo tako nemilosrdno, kako nije bilo niti za protureformacije.
Češkoj štampi naturivani su od strane policije članci, koji su imali demantovati rad Čeha u inostran* stvu. Ako nisu slušali, bili su ob* ustavljeni. Broj obustavljenih i za* branjenih listova narasao jc na sto* tinu
Uništavalo se i školske knjige i narodno pesništvo. Možete misliti, kako je izgledala nekad uzorna češka škola — sada gotovo bez knjiga! Ne samo to. Počelo se raspuštati i zatva* rati čitave srednje škole, a učenike najviših razreda slati na frontu. Razume se, da je školstvo čeških manji-na, koje je izdržavano privatnom ini-cijativom, sasvim zamrlo. Možete misliti, u kakove su prilike pali i nastav* nici i. dači!...
Držim, da posle ovoga razlaga* nja, nije potrebno davati odgovor na pitanje, koje sam postavio u početku: Od koga se je čehoslovački na* rod oslobodio? Ne trebam davati odgovor ni na pitanje: Zašto se je oslobodio? Ne trebam više ni reči
da govorim, kako se je oslobodio Reči ču samo odgovor na pitanje, zašto mi Sokoli danas slavimo oslobo* denje čehoslovačkog narPda.
Slavimo ga zato, jer slaveči nje* govo oslobodenje slavimo i svoje oslo* bodenje. Sve ono što su Česi pretrpeli, pretrpeli su i Jugosloveni bivše Austro-Ugarske monarhije, naročito oni u Bosni, Hercegovini i Dalmaciji. Zato nije prazna reč kad kažemo, da je njihova bol i naša bol. Na današnji dan su se Čehoslovaci oslobodili od tudinskog jarma i to je njihova radost. Mi, J ugosloveni, oslobodili smo se toga jarma sutradan- 29. okto* bra, i to je naša radost.
Eto, vidimo, da opet nije prazna reč kad kažemo: njihova je radost ? naša radost.
Bračo i sestre! Neka ne bude i s vaše strane prazna reč, koju svi sku* pa kliknemo: Neka je besmrtna slava herojima, koji su dali svoj; živote za narodno oslobodenje! Neka bude blagoslovljen trud i napor onih. koji če njihovu baštinu dostojno i muški predati potomstvu! Neka živi brat* stvo i vernost čehoslovačkog t jugo* slovenskog naroda!
Ovaj je prikaz u glavnom raden po delima T. G. Masaryka. — Op. pisca.
ORAGUTIN MICIĆ, (Mol):
Radio u službi Sokostva
Prebrodeni su prvi dani teškoča. Biljka je podignuta, žile su joj ojačale a kruna se odmakla u visinu i nema opasnosti. Prošli su dani borbe i izvojevana je sloboda. Soko je ra-širio krila, posle slavne pobede i zove svu braču na zajednički rad za bolju budučnost. Broj članova je povečan. Kvalitet poboljšan i sretstva usavrše-na i umnožena. Ideja je naišla na pun odziv u svima krajevima, primljena je od svih staleža. To iziskuje umnožava-njc sretstava, komplikuje posao i tra-ži više i spremnijih ljudi. Oni su se pojavili i razvijaju svoje misli i ideje u narodu preko štampe, neposrednim dodirom i putem radia. Ovako usavr-šavaju članove i pomažu vodama dru-štava u radu. Da bi se prosvetni rad ubrzao i bio podjednako pristupačan svima, veliki broj društava je nabavio radio, da preko njega čuje živu reč svojih voda. Ovo je od velike koristi, tim pre, što nam je štampa prilično siromašna, a postoje i druge tegote, koje su u prilogu radio aparata, kao: "novčana oskudica, podvojenost azbu-ke i drugo. Ovo ipak ne znači da treba stati. Naprotiv. Treba, kako je lepo rekao naš uzvišeni kralj pri pro-boju Solunskog fronta: »Iči brzinom i snagom do iscrpljenja, bez oklevanja i zastoja.
Nama je olakšan prosvetni rad predavanjima i štampom. Tehnični rad sc komplikuje, ali se ne nalaze sretstva za njegovo olakšanje. Sokolstvo mora da se koristi tehnikom više, jer sc broj vežbača povečava. Medu vež-bama ima takvih koje iziskuju vrlo sposobne i muzikalne načelnike-ce. Takvih nemarno u dovoljnom broju, a naročito muzikalnih. Da li sad da stanemo, ili da radimo kako umemo? — Prvo ne smemo, a drugo ne treba da činimo kad ne moramo. U drugom slučaju bismo izgubili vežbače, jer je njima stalo do takmičenja na sle-tovima. U tom slučaju bi morali tražiti pomoč od muzičke sekcije. Ali mali broj društava ima svoju muziku. Največi broj društava u malim mestima nema uopšte sposobne ljude za taj posao, niti može doči do klavira i drugih instrumenata.
Ovo pitanje ima svoj odgovor i Sokolstvo se ne sme pred takvim pitanjem zbuniti. Poznato je da sva društva u zemlji spremaju iste vežbe za zajedničke sletove. Isto tako vežba
nja u sokolani vrše se kod svih posle podne, kad se ostali posao završi. Zbog toga bi i ovde mogli da se koristimo radiom. Savez bi mogao da stupi u vezu sa radio-stanicom u Beogradu i zatraži da se jednom nedeljno sviraju arije sletskih vežbi. U isto vreme o tome bi bila izveštena sva Sokolska društva, koja bi zavela u raspored sletske vežbe prema opštem programu. Vežbe bi se neosporno učile i u vremenu van ovoga rasporeda. Ovo bi bile samo probe. Ovako bi sc pored odličnih predavanja, postignula skladnost, jednakost u ritmu, i samim tim estetika u vežbama. Najzgodnije vreme jc izmedu 6 i 9 časova popodne. Ovakvim olakšanjem načelnici i uprave bi bili rasterečeni jednim poslom, koji im uvek zadaje brige. Oni bi ovo vreme posvetili drugim društvenim po-slovima. Ovo je — po mome mišljenju
—	jedan vrlo zgodan i jeftin način. To bi bio znak da se tehnika razume i iskoriščuje. Sokoli moraju svuda da prednjače, pa i ovde.
Ovaj način rada bi bio koristan za Sokolstvo. Sokolstvo bi povečalo broj članova. Ovi bi vežbali večini poletom. Naučili bi arije i mogli i sami da vežbaju po njima. Postigla bi se jednakost kod svih. Članovi bi češče dolazili u sokolanu. Vežbe bi bile temeljno naučene. Ovo bi bolje uticalo prilikom župskih sletova na masu, te bi pristupala u naše redove.
I radio-stanica bi imala vedi broj pretplatnika, jer bi sva društva nabavila aparate i bili pretplatnici. A država bi od ovoga imala veče koristi.
Direktna šteta, kao što se vidi, nebi postojala za nikoga. Izuzctak bi bile društvene fanfare, ako su ih društva plačala. One bi imale samo po-vremenu korist za vreme sletova, ali bi postigle veču spremu. Nama u osta-lom nije Sokolstvo sretstvo za inateri-jalnu zaradu. Nama je potreban kvalitet, a ne kvantitet. Potrebni su nam idealiste i borci. Mi to želimo i stva-ramo. Sokolstvu je postavljen zadatak i ono ga mora ostvariti, ne birajudi sretstva i ne žaleči žrtve,
Ovo je moj skroman bratski predlog i mogao bi da se primi, jer su teškoče oko izvodenja male i skorq ne postoje. Ako se misli suprotno meni, žclco bili da čujem razloge za takva mišljenja.
ROSI JA - FONSIER ♦ DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD
Kakvim pulem idemo?...
U našem se mestu ovih dana odr-žavao sedmodnevni tečaj za učitelje-Sokole, koji su prednjači i vode novo-osnovanih društava iz okoline ovoga mesta. Za ovaj tečaj mesno Sokolsko društvo, kojc se ranije trsilo, te ra-dilo i na osnivanju nekih ovih sokolskih društava u okolini, a takoder i ranije sve pozivalo na sokolski zajed-nički rad — nije apsolutno obavešte-no o ovom tečaju, koji sc — uzgred budi rečeno — držao u sokolani i sa upotrebom društvenih sprava, a bez obavcštaja društvene uprave ili i jed-noga funkcionera.
Zašto to? Zar mi Sokoli nismo jedno? Zar nismo svi svoji na svom? Zar ne mislimo, ne osečamo jednako, ta napokon, zar ne radimo svi za jed-nu*veliku ideju, svi za jednu stvar?
Zar od naših mesnih vežbača-So-kola ni jedan nije mogao takoder biti učesnik toga tečaja, a osobito, kad je od predavača jedan brat učitelj, koji je svršio i šestomesečnu saveznu ško-lu u Ljubljani?
Još nešto. Dolazim na pr. u odre-deno vreme u sokolanu da održim vež-bači čas sa decom, i tamo nalazim na jedan skup ljudi u dimu od cigareta. U nedoumici sam. A i oni me gledaju, donekle sa iznenadenjem, dok napokon u čudu iza male Stanke, ne rekoh: »Dobar dan!«, našto neki odgovoriše sa »Zdravo«, i tako sam došla do saznanja, da je to ipak jedan sokolski skup.	M.	P.	(Bač.	Palanka).
Sokolska radio ~ predavanja
Sledeča sokolska radio-predavanja drže se (radio-stanica Beograd):
dne 30. o. m., predaje br. dr. Maks Kovačič o temi: »Prosvetni rad medu sokolskom omladinom«;
dne 6. novembra, predaje br. ing. Kosta Petrovič o temi: »Dužnosti i prava Sokola«.
Predavanja održavaju se redovito svakog petka od 20 do 20 30 sati.
Svečani broj „Sokolskog Glasnika za 1. decembra o. g.
Za državni i sokolski praznik 1. decembra izide, kao i svake godine, svečani broj »Sokolskog Glasnika« u povećanom opsegu.
Molimo svu braću naše saradnike, župske i društvene izvestitelje, da svoje članke i dopise za broj od 1. decem-
bra izvole poslati uredništvu lista (Učiteljska tiskarna, Frančiškanska ulica) najdalje do 20. novembra; oglase pak i narudžbe za taj broj upravi lista (Narodni dom) najdalje do 24. novembra.
UREDNIŠTVO I UPRAVA.
DURA P. BRZAKOVIĆ (Beograd):
Sokolstvo i trezvenosl
Još stari Jelini, — najkulturniji i najsavršeniji narod antičkoga doba, koji je mnogim naučnim disciplinama dao osnove, a u umetnosti ostao gotovo nedostižan, — uočili su onu potreb-nu harmoniju duha i tela koja valja da vlada kod čoveka da bi mogao postati bolji i savršeniji. Otuda su oni obračali veliku pažnju koliko kulturi tela toliko i kulturi duše. Za njih je bilo jasno da u skladu duševnih i telesnih snaga leži osnov i prvi uslov za pravilno razviče svakog člana čovečjeg društva. Zato u njihovom životu na-lazimo najizrazitije primere svih vrlina, lepote, snage, junaštva i požrtvo-vanja. Oni su voleli lepotu iznad sve-ga, a junaštvo su cenili do največe mere. Njihove čuvcne Olimpijade — koje su se čitavu hiljadu godina odr-žavale — pokazuju nam nedostižne primere snage i lepote koji ushičuju. Njihova istorija — da ostavimo legende — puna je uzbudljivih mome-nata u kojima su se ogledale sve vrline ovog znamenitog naroda: domo-ljublje, požrtvovanje i heroizain. Leonida sa trista svojih drugova ostače večni primer viteštva i ljubavi prema otadžbini, a ratovi sa Perzijancima, da-leko močnijim i mnogobrojnijim ne-prijateljem, uzdigli su ovaj maleni narod na nedostižnu istorijsku visinu.
Otuda jc. jelinska kultura bila za^ dugo posle uzor evropskim narodima koji su sc revnosno dali u proučavanje istorije i života ovog tako malenog, ali slavnog naroda, koji je čovečanstvo mnogo zadužio.
Osnivač Sokolstva, dr. Miroslav Tyrš, izučavajuči temeljno — kao profesor istorije umetnosti — život starih Jelina, uvideo jc da su oni u svojim shvatanjima i pogledima na svet bili veliki praktičari i da su otkrili one istine kojc pomažu da se čovek može najlakše snači u životu. Oni su pokazali put kojim trebua iči pa da sc čovek osposobi i što bolje usavrši za ži-votnu borbu. On jc uvideo da su oni obračali podjednaku pažnju razvijanju i tela i duše i da u toj postignutoj harmoniji leži krajnji cilj gimnastičkog vežbanja. Zdrav duh u zdravom telu, to jc onaj poznati njihov klasični aksiom.
Tako jc na toj bazi Tyrš stvorio sokolski sistem vaspitanja koji se sa-stoji u telesnom i moralnom usavrša-vanju čoveka pojedinca. Prema tome Sokolstvo je organizacija koja teži za usavršavanjem svakog pojedinca, kao sastavnog dela jedne celine koja se zove narod. Ali u tom nastojanju za usavršavanje svake jedinke društva, Sokolstvo nailazi na razne teškočc i prepreke koje treba otkloniti da bi se došlo do cilja.
Jedna od glavnih teškoča sa ko-jom Sokolstvo ima da se bori jeste alkoholizam, taj večni neprijatelj zdravlja i napretka. Stoga je Sokolstvo po svojoj ideologiji upučeno da prilivati ideju trezvenosti i da sc na taj
način nade na istom terenu sa trezve-njačkim organizacijama. Jedna uža sa-radnja medu ovim dvema organizacijama nameče se sama sobom i obez-beduje sigurniji uspeh i za jednu i za drugu stranu. Tu ne treba trošiti mnoge reči i dokazivati potrebu jedne ovakve saradnje, jer je to jasno i ne-osporno za svakoga, več na prvi pogled.
Za uspešan rad u Sokolstvu prvi je uslov biti trezven, jer samo trezven čovek može da napreduje i da se usa-vršava, jer je samo kao takav u stanju jasno da gleda na stvari, da zapaža pojave koje ga okružuju i da prati zbivanja koja se u njemu odigravaju. Samo je čist i nepomučen razum u mogučnosti da vrši kontrolu nad celim duševnim mehanizmom i da upravlja svima duševnim manifestacijama. I kao što se kroz zamučeno staklo ne mogu videti predmeti onakvi kakvi su, tako se i sa pomučenim umom ne mogu imati čisti pojmovi i jasna shvata-nja o spoljašnjem svetu i o duševnim pojavama unutra. Razum mora biti potpuno slobodan od svih uticaja koji bi mogli da poremete njegovu pravil-nu funkciju. Pored toga, razumu je potrebna jedna stalna pribranost, jedno budno motrenje na sve postupke koji se imaju učiniti i sve radnje koje se imaju izvršiti. Razum mora pret-hodno sve da odmeri i proceni, pa tek onda da naredi volji da ona to izvrši. Svako »hoču« mora da prode kroz oštru eenzuru razuma, pa tek onda da se ostvari. Zatim je potrebno sve duševne snage dovesti u sklad, discipli-novati ih i potčiniti razumu. Jednorp reči razum mora biti suvereni gospodar i upravljati celokupnim čovečjim strojem bez ikakvih stranih uticaja. On treba s jedne Strane da stiša us-plamtele strasti, da uguši probudenc instinkte i nagone, a s druge strane da pomogne razvijanju onih plemenitih osobina kojc se zovu vrline.
Tako značajnu i obimnu zadaču razum može da ispuni samo ako jc čist i slobodan, ako ga ništa ne priti-skuje i ne muti. Mcdutim, alkohol najviše ometa pravilan rad razuma. Onc-mogučuje zdravo rasudivanje, opija ga i slabi njegovu moč upravljanja. Vremenom ga toliko oslabi da postaje nemočan i strasti uzmu vlast upravljanja, što u večini slučajeva vodi pravo u ponor. Koliko je razum slab i nemočan pod uticajem alkohola, narod je to vrlo lepo formulisao u poznatoj izreci »Ludu i pijanu skloni se s puta«. Daklc zdrav narodni razum izjednačio je pijana čoveka sa ludim, bezumnim, što znači da pijan čovek nema razuma.
Medu prve dužnosti Sokolstva spada svakako dužnost da otklanja sve ono što čoveka čini bezumnim ili što je kadro da mu i najmanje pomuti razum, jer sa bezumnicima ili sa onima kojima jc razum pomučen ne može se ništa postiči. Kakve se vrline mogu razviti kod pijanica koji su ne-
svesni svojih postupaka? Kako se mo-žemo osloniti na čoveka kome prva krčma oduzme pamet? Zašto da vežba onaj koga nagriza alkohol? Zar se može sokolski vaspitati onaj koga obu-zima strast za alkoholom?
Naše je Sokolstvo uvidelo svu ubitačnost alkoholizma, pa je činilo i čini mnoge napore da se on suzbije. U pravila sokolskih društava i seoskih sokolskih četa uneto je, u programat-ski deo, pomaganje pokreta protiv alkoholizma i širenje trezvenosti. U dru-štvima se drže predavanja o štetnom uticaju alkohola i teškim posledicama koje snalaze sve one koji se odaju piču. U društvima se, dalje, osnivaju otseci ili odreduju referenti za trezve-nost koji se brinu za saradnju sa trez-venjačkim organizacijama. U nekim krajevima ta je akcija uzela šire razmere i uhvatila dublji koren još iz ranije i tamo se več osečaju vidni rezultati. Seoske sokolske čete pokazuju uspehe koji zadovoljavaju naročito u velikim sokolskim župama: mostarskoj, banjalučkoj, sarajevskoj i tuzlanskoj, koje su nasledile lepe tradicije pred-ratnog »Pobratimstva«. U poslednje vreme javlja se življi rad i u župi skopsko j.
Sada pak pretstoji jedna uža i prisnija veza u saradnji sa trezvenja-čkim organizacijama na širenju trezvenosti ko ju Sokolstvo mora svesrdno da pomaže, jer kako je lepo rekao
brat dr. Voj a Besarovič »Bez trezve nosti nema Sokolstva«.
Ali da bi Sokolstvo kao narodna ustanova postigla svoj visoki cilj: da ceo naš narod bude telesno krepak i moralno čvrst potrebno je da se alkoholizam suzbije ne samo u sokolskim redovima, več i van njih u kuči, po-rodici, društvu i svuda u čitavom narodu našem. Jer, šta može sokolana da učini od dece alkoholičara koja su još u začetku svome ponela klicu propasti. Valja nastati da alkoholičara čim pre nestane, pa čemo onda dobi-jati zdrav porod i dobar elemenat za obradu u sokolani.
A to če postiči j edino Sokolstvo i Trezvenost zajedničkom saradnjom.
(»Novi Život«.)
LIČNE VESTI
Dne 15. oktobra o. g. diplomirao je na pravnom fakultetu zagrebačkog univerziteta naš saradnik i vredni sokolski radnik br. Mahmud Konjhodžič iz Ljubuškog. Bratski čestitamo!
IZ UREDNIŠTVA
Brat Vekoslav Bučar, danom 22. oktobra o. g., prestao je biti članom uredništva »Sokolskog Glasnika«.
/AVE
VII. sednica izvršnog odbora Saveza SKJ,
održana 19. i 20. oktobra 1931. u Beogradu.
Sednicu otvara I. zamenik starešine brat E. Gangl, koji saopštava, da je od staroste Saveza Slovenskog Sokolstva i ČOS brata dra. Scheinera primio pismenu zahvalu na poklonu i čestitci, koju mu je upravilo jugoslo-vensko Sokolstvo povodom njegove sedamdesetgodišnjicev Pošto je zapisnik prošle sodnice otštampan u »Sokolskom Glasniku« i pošto se konsta-tovalo, da su svi zaključci ove sednice izvršeni, to se odustaje od čitanja zapisnika i overovljuje ga sc bez prigovora.
Reč uzimlje načelnik Saveza brat Ivan Bajželj, koji podnosi opširan izvesta j o tehničkom radu u Savezu.
Brat načelnik navodi, da se u su-botu 17. oktobra održala sednica zbora župskih načelnika i načelnica, na kojoj su bile zastupane sve župe osim župe Užice. Dan pre održala sc sednica načelništva Saveza. Na obim sed-nicama pretresao se opširan program rada, a same sednicc protekle su u potpunom redu i saglasnosti.
Svi izveštaji načelnika i načelnica bili su primljcni, a brat savezni načelnik iz ovih izveštaja navada:
Jugoslovenski akademski klub u Beogradu izrazio je želju, da se dozvo-vaju vlastite jedinice i to sa motiva-li da študenti na univerzitetima osni-cijom, da bi se na taj način privuklo akademsku omladinu u Sokolstvo. Rako je to u protimbi sa našim načelom jednakosti, a potreba je, da se akademska omladina vaspitava u našim društvenim vežbaonicama, akadem-skom klubu dan je savet, da on osnuje po univerzitetima propagandne ot-seke, kojih če biti zadača da deluju medu akademskom omladinom, da pri-stupa u što večem broju u naša sokolska društva.
Na želju Ministarstva vojske i mornarice izraden je program za sokolske vežbe u vojsei.
Pregled prostih vežbi za Prag dovršen je. Radi štednje morao se do-kinuti zaključak tehničkog odbora i načelništva, da se pregled vežbi obav-lja i u Skoplju, pa je ova župa zajed-no sa župom Niš bila pozvana, da učestvuje pregledu u Beogradu.
Prednjačku školu u Pragu, koja jc potrajala 6 tedana, ove godine po-hadalo jc 9 članova i 9 članica.
Utakmice u odbojci, koje su bile ovc godine jedina savezna priredba, obavilc su sc u redu osim nekih neznatnih grešaka, koje če trebati u bu-duče ispraviti.
Prelaznc darove osvojili su odeli župe Maribor. Upravi Saveza izriče za hvalu za nabavu ovih darova, od kojih su naročito darovi za rnuške kategorije vrlo lepi i odgovaraju svojoj svrsi. Jednako izriče se zahvala i bratskom čehoslovačkom Sokolstvu, koje je na obe utakmice odaslalo svoja naročita odelenja.
Literarni program, koji je izradio telinički odbor Saveza, privada se u
stvarnost. Do sada su izdane proste vežbe za Prag i tome odgovarajuča muzika, nadalje od brata Mačusa knjiga »Odbojka«, a od brata Ambrožiča »Metodika sokolskog vaspitavanja«. U rukopisu, odnosno na recenziji još se nalaze: »Istorija telovežbe i Sokolstva« od brata Zaletela, »Priprava za društvene prednjačke ispite« od brata Trčka i »Telovežbeni sistem« od brata Šulcea. Ovo je delo opširno i naročito pisano, pa če ga raspraviti literarna komisija, jer če ono služiti za iz-jednačenje terminologije.
Pripravlja sc: »Viziologija,« koju priređuje brat dr. Pichler, dalje delo »O omladinskoj telovežbi,« koje je jedno od najpotrebnijih knjiga. Jednako se izraduje i knjiga »O radu u manjim društvima i sokolskim četama«. Bude li uspelo da se dovrši sav taj rad u zimsko doba, učiniče se veliko korak napred.
Župske sletove priredile su župe: Banja Luka, Bjelovar, Celje, Cetinje, Karlovac, Kranj, Maribor, Niš, Osijek, Sarajevo, Split, Tuzla, Užice i Veliki Bečkerck. Župa Sušak i Šibenik uče-stvovalc su na sletu u Splitu, župe Novi Sad, Novo mesto, Skoplje i Zagreb imale su umesto župskih sle-tova okružne sletove. Sa župnim i okružnim sletovima bile su spojene župske utakmice. Samo utakmice odr-žale su župe: Beograd, Kragujevac, Ljubljana, Sušak, Varaždin i Mostar. Naročito dobri sletovi bili su u župama: Celje, Vel. Bečkcrek, Maribor, Kranj i Bjelovar. Dobri su sletovi bili u župama: Osijek, Karlovac, Banja Luka, Tuzla i Split. Župa Karlovac i Varaždin, koje su bile osnovane docnije, pokazuju da če se dobro razviti. Žup-ski sletovi župe Niš i Cetinje nisu posvetna zadovoljili.
O utakmicama za sada još ne može se podneti tačan izveštaj, jer su neke župe održale ove utakmice tek u poslednje vreme, pa je bilo nemo-guče da se u kratko vreme sastavi pregledan izveštaj.
Celokupna slika o radu u župama prilično je lepa i pokazuje lep napre-dak izuzev neznatnog broja župa. Da-nas se ukazuje lep porast vežbačkog članstva, a osobito lep napredak opaža se kod omladinc. I sokolske čete dobro se razvijaju. Doduše, ne može sc to kazati generalno z,a sve čete, no za danas treba naročito upozo-riti, da sc poradi oko toga, da ono oduševljenje, kojc sc pojavilo u četama, uzdrži, kako nebi prebrzo ohladilo, i da članstvo tih četa ne traži za sebe materijalne i lične koristi.
Smer telesnog vaspitanja, kakav se misli uvesti u našu organizaciji!, nailazi na veliko razumevanje u župama i društvima. Taj smer ima da u večini dode do izražaja u promicanju lake atletike, telovežbenih igara i raznih grana, kojc sc vežbaju van vežbaonice te u novom načinu telesnog vaspitanja omladinc. Sve če sc to provadati sa naročitim prednjačkim tečajevima i utakmicama. Kod toga naročito na-glašujc, da sc time ne misli kao da bi se vežbe na spravama imale zapostavljati. U tom pogledu več je odreden tačan program rada za narednu godi nu.
Kako zadnji broj »Sokola« iz godine 1930. još uvek nije dovršen, to su se rezultati utakmica sa prošloga svesokolskoga sleta u Beogradu otis-nuli u posebnoj brošurici, koja je ra-zaslana svim župama. Jednako su dovršene i diplome. One za naraštaj več su razdeljene župskim načelnicima, dok diplome za članstvo biče dovršene tekom meseca novembra, tako da če ih župe primiti svakako do 1. decembra.
Time je brat načelnik završio sa prvim delom svoga izveštaja o opštem pregledu tehničkog stanja i rada u Sokolstvu. Taj njegov izveštaj bio je primljen jednoglasno.
Nakon toga prelazi brat načelnik na drugi deo svoga izveštaja, u kome se poglavito osvrče na prilike i odnose izmedu tehničkih i upravnih organa pa konstatuje, da su prilike u nekim župama, a i u nekim društvima, vrlo ozbiljne, a što je sve na veliku štetu naše organizacije i njenog napretka. Otvaraju se krize, lični sporovi i pri-tužbe na više organizacione jedinice, pače neki se zaboravljaju tako daleko, da dostavljaju pritužbe i na banske uprave i ministarstva, a čime se i te kako ruši ugled naše organizacije.
Često puta je uzrokom ovih pojava uplivanje upravnih organa u tehnič-ki rad i mišljenje, da je uprava neka nadzorna instanca nad tehničkim ra-dom, a u najviše slučajeva uzrokom su lični sporovi. Velika greška leži i u tome, što su neki tehnički organi naplačivani za svoj rad. U takovim slučajevima smatraju uprave plačenog funkcionera kao svog nameštenika pa od njega zahtevaju stvari, koje su u očitom protuslovlju sa našim pravili-ma i celokupnom organizacijom. Sa-vezno načelništvo na zboru župskih načelnika toplo je preporučilo, da se ovom praksom prestane, jer sokolski rad u vežbaonici neka se ne naplaču-je. Nadalje uvela se u nekim župama čudna praksa, da župske starešine tra-gaju za župskim načelnicima i medu-sobno se licitiraju, ko če pružiti više pogodnosti jednom načelniku, kako bi ga se namamilo iz jedne župe u drugu. Ovo je skroz na skroz pogrešno stanovište i u buduče imenovače se za župske načelnike samo oni, koje predloži zbor društvenih načelnika.
Često puta uzrokom su nesuglasi-cama i činjenice, da su župskim funk-cionerima imenovani takovi, koji Sokolstvo ne poznaj u i pravilno ga ne primenjuju. Naravno, da ovakovi i ne-svesno prekoračuju svoj delokrug, jer ga ne poznaju.
Treba upozoriti sve župske uprave na oVu okolnost, jer je inače opas-nost, da če se ove pojave razmahati do tako velikih dimenzija, da ih neče biti moguče savladati.
Zato predlažem, da se sve ove pojave župama razlože i objasne putem okružnica.
Najgore prilike u tom pogledu vladaju u župi Niš, gde je potreba da se one bezovlačno razbistre. Župski starešina i načelnik upali su u jedan spor tako, da predlažem, da komisija od dva člana pode u Niš i da onde is-pita celi spor, iako smatra potrebnim, da odmah povede disciplinsko islede-nje. Kod toga neka se postupa strogo objektivno.
Ništa bolje nisu prilike u Skoplju. Župski načelnik brat Colič podneo je ostavku, a jednako i sestra načelnica Caca Vukičcvič. Time j c spor rešen, a brat čolič pokušače da opet preuzme svoje zvanično mesto u Mo-staru. Na zboru društvenih načelnika bilo je predloženo saveznom načelni-štvu, da se za župu Skoplje imenuje vršioc dužnosti župskoga načelnika i vršioe dužnosti župske načelnice. Predlažem, da se za vršioca dužnosti župskog načelnika za sada imenuje brat Pavičevie Dragutin.
Za načelnika Sokolskog društva Skoplje 1 neka se potvrdi izbor brata Milojkoviča Žikc, kojega je župa imenovala umesto brata Raduloviča, koji
je otstupio.
Po informacijama, koje sam uobio iz župe Cetinje, tamo je tehnički rad zastao. Zbor društvenih načelnika sam je uvideo, da je takovo stanje neodr-živo, pa je predložio da se imenuje za župskoga načelnika brata Žluvu Josipa iz Cetinja, a za zamenike braču Cru-jičić Krstu, Grubač Pavla i Jurčič Mar-ka iz Ercegnovog, a za zamcnice načelnice neka se imenuje sestre: Kemperle Milka i Padovan Manja iz
Tivta.	...
O ovom delu izveštaja brata načelnika povela se rasprava, u kojoj brat tajnik Brozovič daje objašnjenja glede župe Skoplje, Cetinje i Šibenik, pa sc dovršenom debatom primaju svi predloži brata načelnika, a u komisij u za ispitivanje spora u župi Niš odre‘ duju sc brača Dura Brzakovič i Miroslav Vojinovič.	.
Po tome brat načelnik prelazi n« treči deo izveštaja i iznosi, da su n‘ okružnom sletu u Kumanovu nape brat Živič i načelnica sestra raccvit. obojica iz Štipa, u znak protesta | tiv ocenjivanja u utakmicama, za i
niti svome društvu da ono učestvuje u sokolskoj povorci. Time su se ogrešili
0 disciplinu, pa predlaže da se protiv njih povede disciplinski postupak.
Ovaj se izveštaj p rima.
Župa Zagreb zamolila je svojedob-no načelništvo Saveza, da joj se do-zvoli da priredi jednogodišnji tečaj za akademičare, pa je i delomice predložila program ove škole. Dozvola za održavanje ovoga tečaja izdana je time, da se on ima posmatrati kao žup-ski tečaj i da tečajnicima ne pruža kvalifikacije za nastavnike gimnastike. Od same župe zatraženo je da da-de neka objašnjenja, ali do sada to nije učinjeno. No u vezi sa ovim tečajem župa Zagreb mimo Saveza upra-vila je na Ministarstvo prosvete je-dan akt. Kako je to u očitoj protimbi sa ciljevima naše organizacije to predlaže, da se župu Zagreb na to upozori.
U nastavku svoga izveštaja brat načelnik iznosi, da je u vojnom listu izašao Pravilnik za izvršenje odre-daba uredbe o olakšicama u pogledu obaveze služenja u kadru za članove Sokola kraljevine Jugoslavije i plan i program vojne nastave u sokolskim društvima kao i u sokolskim četama. Savezno načelništvo svojedobno izradilo je ovakov pravilnik i podnelo ga Ministarstvu vojnom na prilivat. Sada kada je ovaj pravilnik izašao u zvanienoj formi konstatovalo se je, da obelodanjeni pravilnik nije u suglasju sa onim pravilnikom, koji je izradilo savezno načelništvo, odnosno savezni T. O., a, unatoč torne, pravilnik nosi uvodno tvrdnju, da je propisan »Na osnovi predloga Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije i § 10. Zakona o osni-vanju Sokola kraljevine Jugoslavije.« Iz ovog jasno se vidi, da ovaj pravilnik nije donesen po predlogu i u sa-glasnosti sa upravom Saveza, jer u njemu ima takovih mesta, koja su u veli-koj protimbi sa sokolskim principima
1 samom sokolskom organizacij om. Ne poriče pravo gospodinu ministru vojnom, da on propisuje uredbe, ali drži, da je svakako trebalo da se u svim uputama nade saglasnost sa kompetentnim faktorima sokolskoga Saveza. Konkretno predlaže, da se na ovo upozori gospodina ministra vojske i mornarice.
O	predlogu brata načelnika povela se podulja debata, u kojoj su učestvo-vala brača: Stevo Kneževič, dr. Riko Fux, dr. Dragič, dr. Belajčič.
Brat dr. Belajčič predlaže, da se ponajpre tačno ispita, koje su razlike izmedu pravilnika kako je objavljen i onog kako je predložen od saveznog načelništva. Naročito da se ispitaju ona me9ta u pravilniku, gde su primet-ljiva otstupanja od sokolskih načela. Sve to da se izradi u naročitoj pret-stavci i uputi g. ministru vojnom. Da bi pak svi članovi uprave bili detaljno upučeni u čitav predmet, to predlaže, da se pravilnik, kako ga je predložilo savezno načelništvo, razmnoži. Tome da se dodaju upozorenja saveznog načelnika gledom na tvrdnje o otstupa-nju od sokolskih načela, a onda da se čitava stvar raspravi na narednoj sed-nici.
Glasanjem prima se predlog brata Ira. Belajčiča.
Brat načelnik izveštava, da je zbor zupskih načelnika zaključio da se prilivati »n sokolske redovne vnžho voj
nička komanda sa nekim neznatnim promenama. Savezni tehnički odbor izradiče ove zapovedi na podloži predloga župe Novi Sad, koja več ovu zapoved upotrebljava. Ova komanda biče obvezatna za sva sokolska društva.
Savezni T. O. izrađuje knjižicu »Redovne vežbe«, u kojoj če se protu-
VOJISLAV BOGIĆEVIĆ (Tuzla):
Iz prošlosfi
»Srpskog Sokola« u Bosni i Hercegovini 1903.—1914. g.
(Grada za istoriju Sokolstva).
II.
»Srpski Soko« 11 Tuzli zauzeo je odvojen stav prilikom osnivanja »Srp. sok. župe bos. herc,egovačke«, pa radi toga nije na sastanak u Sarajevu ni poslan svojih izaslanika.
Гај stav »Srpskog Sokola« u Tuzli mnogo je komentarisan, i mnogima su ostali nepoznati razlogi odvojenog mišljenja tuzlanskog Sokola, jer se o tomc nije u ono doba smelo pisati...
Neposredno iza održanog sastan-ka u Sarajevu, poslao je »Srpski Soko« u Tuzli svoje opširno obrazloženo sta-novište »Srp. Sokolu« u Sarajevu kao inicijatoru osnivanja župe, a podjedno i svima sokolskim društvima u Bosni i Hercegovini.
To obrazloženje, koje ovaj put donosimo, glasi:
Kratskom
. »Srpskom Sokolu«
u Sarajevu.
Vaše nam je bratsko društvo poslalo odmah iza sastanka izaslanika br. gim. udruženja u Bosni i Hercegovini,
mačiti način vežbanja redovnih vežbi. Ministarstvo prosvete po posebnoj komisiji izradilo je ovake vežbe, ali one nikako ne dostaju za potrebu naše organizacije. Zato če se o tome obave-stiti Ministarstvo prosvete sa molbom, da školama prepiše uporabu vežbi, kako če ih izraditi naš Savez. Jednako če se o tomc obavestiti i Ministarstvo vojno.
I ovaj predlog i izveštaj brata načelnika prima sc u celosti.
Konačno brat načelnik iznosi ne-podesnost Zakona o srednjim školama i to gledom na nastavnike gimnastike, za koje je sada odredeno da mogu biti i ona lica, koja imaju 4 razreda srednje škole i koji sokolski prednjački ispit. On se je o tome informisao u Ministarstvu prosvete pa mu je rečeno, da je to učinjeno po' predlogu Saveza. Upravlja topli apel na saveznu upravu, da štiti autoritet nastavnika gimnastike i da se u buduče ne dešava, da bi bilo ko od članova savezne uprave, pa makar i privatno zagovarao stvari, koje duboko zasižu u kompe-tencu tehničkog vodstva Saveza. Moli, da sc u toj stvari postigne jasan pogled, kako bi se u čitavu stvar unela potpuna jasnoča.
Izjavama pojedinaca konstatuje se, da savezna uprava kao takova u tom pogledu nije upravila nikakav akt na Ministarstvo prosvete, a niti je ko ličnom intervencij om u Ministarstvu prosvete poradio, da se donese takova nadopuna školskoga zakona.
Brat dr. Belajčič podnosi za prosvetni odbor Saveza opširan referat o delovanju odbora pa u smislu rczolu-cije glavne savezne skupštine od 29. marta 1931. g. podnosi predlog o organizaciji proslave sokolskog praznika prvog decembra o. g.
Predlog se prima u celosti i zaključuje se, da se u tom pogledu izda okružnica na sve župe i poziv u »Sokolskom Glasniku«. — Nadalje podnosi na prihvat načrt pravilnika za za pozorišne otseke sokolskih društa-va. Kako je organizaciono-pravni ot-sek gledom na to da je pravilnik u sa-glasnosti sa sokolskom organizacijom istog več odobrio, to se isti prihvača i ima objaviti u »Sokolskom Glasniku«.
Ponuda Brane Lazareviča, novina-ra iz Beograda, za otkup njegove knjige »Kralj i Narod« ne uvažujc se, več se zaključuje, da se sokolskim jedini-cama najtoplije preporuči izdanje na-rodnog dela »Kralj«.
Udruženje Jugoslovenskih dramskih autora podnelo je Savezu načrt ugovora za ustupanje prava javnog iz-vodenja dramskih dela po sokolskim društvima. Po predlogu prosvetnog odbora, a u sporazumu i po pristanku organizaciono-pravnog otseka, zaključuje se, da se ne sklapa nikakav ugovor i to s razloga, što bi se njime na-metnula Savezu obaveza, koja znači ogroman teret i koja je praktički ne-sprovediva, nadalje, što je procentual-na tantijema previsoko predvidena i konačno, što ima dovoljno dramskih dela, koja se mogu prikaživa ti, a koja više ne podležu autorskom pravu.
Konačno brat dr. Belajčič izveštava, da je otsek za narodno prosvečiva-nje izradio film o uzornom letovanju, koji se več prikazuje po pojedinim sokolskim društvima. Sada se nalaze u izradbi diapozitivi o Tvršu sa odgo-varajučim predavanjima. — Prosvetni odbor do sada od svog literarnog programa izdao je četiri knjige, dok se jedna nalazi na recenziji, a izraduje se i sokolski bukvar. Odbor je nadalje izdao i obrasce za prosvetni rad, koji su več razaslani svim društvima, a ukoliko se ukaže veča potreba, to če
održanog u Sarajevu 26. jula 1909., prepis zapisnika o toku cijele debate toga sastanka i usput zažalilo, što i naše društvo nije poslalo svojih izaslanika.
Odbor »Srp. Sokola« u D. Tuzli bio je mišljenja, a i sada je, da cio pokret, kojemu je iniciativu dao »Srp. Soko« u Sarajevu, nosi na sebi jak pečat preuranjenosti, naročito što se tiče osnivanja »Sokolske župe bosansko hercegovačke«. »Srp. Soko« u D. Tuzli nije bio nikad protivan, a nije ni sada, principu, da se naša gim. udruženja organizuju. Ali za takvu organizaciji!, kakvu je usvojio sastanak izaslanika, o tome smo potpuno uvje-reni, nije još došao pravi čas. Razlog je vrlo prost, jer nemarno dovoljno gim. udruženja. Kako danas stvar stoji, mi imamo jedva pet šest gim. udruženja, koja bi se s pravom mogla tako nazvati. Sve je ostalo u zametku, a mnogi od tih zainetaka nose, na žalost, več i klicu smrti u sebi. Mi nemarno još ni zgodnih dvorana, gdje bismo vježbali, ni vještih četovoda, koji bi nas poveli, a često puta ni ma-terijalnih sredstava, pa je to sve u stanju da nam ubije i najkrasnije odu-ševljenje za osnivanjem ovakih dru-štava, ako još i to uzmemo u obzir, da je tih pet šest naših udruženja raza-suto po površini od 51.000 km5, u zemlji gdje komunikacije nijesu u stanju da nas bez velikih troškova održavaju na okupu, onda je jasno, da suviše brzo jurimo u budučnost. Prva je takva
ih i prosvetni odbor namaknuti u vla-stitoj nakladi. Potice pitanje odnosa »Sokolske Prosvete« kao priloga »Sokolskog Glasnika«.
Izveštaj brata dra. Belajčiča prima se do znanja u celosti.
Brat dr. Riko Fux podnosi žatim izveštaj o radu i poslovanju Jugoslo-venske Sokolske Matice. Jugosloven-ska Sokolska Matica izdala je do sada veči broj knjiga prosvetnog odbora, tehničke sadržine, kao i opšte sokolske sadržine. Prodaja knjiga zadovoljava pa se opaža, da medu članstvom vlada veliki interes prema sokolskoj štampi. Matica izradila je svoj literarni program za narednu godinu, koji če nasto-jati da ga i u celosti provede. U krilu same Matice osnovan je zasebni otsek pod nazivom »Jugopostreklama«, koji je izdao poštanske dopisnice sa reklamnim slikama naših krajeva. Predlaže, da se poradi kod sokolskih dru-štava, da ona svojom agitacijom porabe oko toga, da se ove dopisnice rašire ne toliko za potrebe sokolskog članstva, koliko medu najširim slojevima naroda.
I ovaj izveštaj prima se do znanje.
Podstarešina brat Gangl saopšta-va, da če se 3. decembra u Pragu odr-žavati sednica starešinstva Saveza Slo-venskog Sokolstva pa gledom na važnost predmeta koji se nalaze na dnev-nom redu predlaže, da toj sednici pri-sustvuju svi zastupnici SKJ u SSS.
Predlog se prima.
Nastavak sednice 20. oktobra.
Brat Verij švajgar u detaljno raz-radenom elaboratu iznosi da je zadača saveznog statističkog otseka, da vodi pregled svih u Savezu organizovanih župa i njihovih jedinica u političkom, kulturnom, gospodarskom, prometnom i socijalnom pogledu. Nadalje da obav-lja sve preparatorne radove za pravilno razgraničenje župa i njihovih okružja. Osim toga, ima da kritički posmatra napredak ili nazadak organizacije po broju jedinica, a onda da izraduje razne karte, diagrame i izve-štaje za skupštine, javnost i t. d. Glavna pak zadača ima da mu bude da raz-raduje svakomesečno stanje Saveza.
Sretstva za ovo imadu da budu: savezna evidencija župa, društava i četa, koja sadržaje osim imena članova uprava takoder i opšte podatke
0 društvu i četi (položaj, pošta, želez-nička stanica, tamošnje prilike i t. d.), brojčano stanje pojedinih kategorija i pripadnika uopšte na osnovi mesečnih izveštaja župskih katastara. U svrhu reformiranja čitavog poslovanja u Savezu, a jednako i u župama, društvima i četama, potrebno je da se tačno prouči poslovanje statističkog otseka COS. Temeljem ovoga študija imalo bi se odmah pristupiti preparatornim radovima za reorganizaciju statistike
1 to: 1. izradbom saveznog statističkog pravilnika, 2. župskog, 3. društvenog. Ovako razradeni pravilnici, kao i sam elaborat ove organizacije, rasposlače se na mišljenje svim župskim statisti-čarima, koji imadu da dadu svoje opaske temeljem svojih sopstvenih opažanja u radu. Nakon toga imao bi se sastati zbor statističara, koji če izraditi definitivni predlog za savezni izvršni odbor, a koji u buduče ima provadati tajništvo Saveza. Čitava ova reforma ima se prevesti sa največim pospešenjem i to neopozivo do konca januara 1932. godine. Ova reforma uglavnom obasizala bi reorganizaciju poimeničnog saveznog katastra u saveznu evidenciju župa, društva i četa i ured za izradbu karata i izveštaja. Sve katastralne poslove vode društva (za sebe i svoje čete) i župe, koje iz-
organizacija u nas S. S. Ž. F.1, pa šta vidimo kod nje? U njezinu su opsegu samo gim. udruženja iz istočne Slavonije, od Osijeka do Zemuna, dakle takva, koja geografski položaj nekako prirodno veže u zajednici. Srbi u Hrvatskoj nijesu u zajednici te župe, niti je oni sami osnivaju, jer vide ne-mogučnost toga, iako ih ima više nego nas.
S kolikim je materijalnim žrtvama skopčano na primjer sazvati društva iz Like (Gospič, Udbina, Kore-nica) na slet, recimo, u Zagreb?
Slično je, ako nije još i teže, kod nas. Mi hočemo da osnujemo župu, kojoj bi prirodno geografsko srcclište moralo biti u Sarajevu, a ne pomišljamo, koliko su od toga centruma užas-no udaljena mjesta; Trebinje, Bihač i Bijeljina, ili drugim riječima Hercego-vina, Krajina i Posavina. Kad se je-dan put dade poklič, da se n. pr. u Sarajevu sestanemo, ili če nas na tome sletu biti užasno ma-len broj, ili če se pojedina naša udruženja materijalno iskopati, dok svako dovede na slet samo deset članova. Slika če biti još tugaljivija, kad se ozbiljno (ako je to moguče!) uzme u oko § 28. župskih pravila, koja nam je takoder poslao brat. »Srp. Soko« u Sarajevu, da če naš slet biti svake go-dine kod manastira Ravanicc, gdje ob-
1 »Srpska sokolska župa fruško-gorska.«
veštavaju Savez samo o brojčanim promenama i to svaki mesec. Savez pak vrši kontrolu nad katastrom župa putem svojih organa, a župe nadziru društva preko svojih funkcionera. Velike i male iskaze razašilje Savez župama putem JSM, a župe ih razašilju društvima i četama. Jedinice (čete i društva) ispunjuju ih kao i do sada i dostavljaju župi, koja opet dalje izveštava savezni statistički otsek, gde se oni razraduju prema odredenim uputama.
U samom pak saveznom statistič-nom otseku organizuje se rad po refe-rentima i to: a) referent za evidenciju društva, četa i župa i svega ostalog što je s time u vezi, b) referent za izradbu statistike (velike, male i banovinske), c) referent za izradbu kritičnih izveštaja, brošura, diagrama i t. d.
—	Župski statistički otseci obasizali bi: a) referat o stanju župe po jedi-nicama, okružjima i opštu evidenciju,
b) referat o katastru članstva i nara-štaja, te podnašanje izveštaja Savezu,
c) župski katastar kao takav.
Sve ovo izradiče se detaljno na zboru župskih statističara i stvar po-žuriti što mogučim pospešenjem, kako bi se več novom godinom ušlo u reor-ganiziranje rada.
Temeljem dosada sabranih poda-taka razradio je statističko sedanje stanje Saveza SKJ, pa se iz ove statistike razabire: Savez broji danas 25 župa sa 881 društvom i 672 sokolske čete, dakle ukupno 1553 jedinice. Od toga ima 102.010 članova i 18.048 članica, ukupno dakle članstva 120.058. U ovom pak članstvu ima 24.812 vežbača i 5.829 vežbačica. Muš-kog naraštaja broji Savez 18.364, žen-skog naraštaja 8.1%; muške dece 40.915, ženske dece 31.938. Pribrojiv prijašnjim vežbačima broj vežbačkog naraštaja i dece, što statistika iskazuje da u čitavom Savezu ima 130.054 vežbača, dok celokupni broj pripadnika Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije po stanju statistike od 1. oktobra o. g. iznosi 219.471. (Ovdc nije još ubro-jena župa Banja Luka).
U čitavom Savezu brojimo 803 prednjaka i 214 prednjačica sa župskim ispitom. Komparirajuči ovu naj-noviju statistiku sa statistikom od prošle godine, razabiremo, da je Savez u svakom pogledu znatno napredo-vao. Tako se ukazuje porast u sokolskim jedinicama za 858. Članstvo poraslo je za 46.537, članica za 6.790, dakle ukupni porast 53.327. Vežbači ukazuju porast od 9.875, a vežbačice 2.040 ili celokupni porast sa 11.915. Muški naraštaj porastao je za 7.542 lica, a ženski naraštaj za 2.855 lica, muška deca za 23.637, ženska dcca za 17.554, muški prednjači 367, a ženske prednjačice 94.
Zanimljiva je statistika još i u ovim stavkama: muških odora ima 9.776, ženskih odora 421, članskih zastava 186, naraštajskih zastava 49, pu-halačkih muzika 65, fanfara 32, knjižnica 494, pozornica 339, pevačkih zbo-rova 196, dečjih igrališta 276. Ove godine bilo je javnih nastupa 770.
Povedcnom raspravom konstatuje se shodnost predloga brata Svajgara, pa se u vezi s time zaključuje, da se ima popuniti statistički otsek Saveza stručnim licima i kao takovi kooptira-ju se u ovaj otsek brača: Verij Švaj-gar i brat dr. Olič.— Sam izveštaj brata Svajgara prima se u celosti i ovla-štuje se da pode u Prag i da onde na licu mesta prouči reorganizaciju statističkog ureda COS.
Po tome prelazi se na daljnju tač-ku dnevnoga reda: rasprava o novom načrtu pravilnika o povlasticama na
država svoje sletove S. S. Ž. F.! Kad če takav slet vidjeti n. pr. »Srp. Soko« iz Gacka, Lijevna, Višegrada i Biha-ča?! Zna se, da su članovi naših gim. udruženja u prvom redu neimučni ljudi, pa je apsolutno nemoguče zahtje-vati, da svaki za sebe plati putni tro-šak, a cio trošak svaliti na leda samog udruženja, znači upropastiti društvo. A sletovi se, kao što je poznato, ne prireduju samo za jedno ili dva naj-bliža društva, niti za dva tri izaslaui-ka iz udaljenijih mjesta.
Kraj iški su Sokolovi istakli, da bi bolje bilo osnivati pokrajinske župe ili podžupe po političkim okruzima. Ta je misao več realnija, i s njome bismo se mogli prije složiti, jer je izrečena sa shvatanjem naših geografskih prilika.
Nikako ne možemo da odobrimo odgovor br. dra. Voj. Besaroviča na taj predlog: »Ako budemo čekali na posebno podizanje gim. društava po pojedinim mjestima, suviše četno sporo napredovati sa sokolskom idejom«. To je baš ono, u čemu se naša mišljenja tako grdno razilaze. Mi stojimo na stanovištu, da je bolje imati i nekoliko gimn. udruženja po pojedinim mjestima, nego li župu sa malo udruženja, i to tako razdaleko razba-eanih. A Jasno je kao dan, da svaka župa bez jakih i koncentrisanih udruženja, mora sama po sebi da pada. Koja je korist i od najidealnijeg župskog vodstva i zauzimljivosti, ako ta
državnim železnicama i brodovima u državnoj eksploataciji za Savez Sokola kraljevine Jugoslavije.
Kako se dosadašnji pravilnik, koji je na snazi, pokazao u mnogim i mnogim tačkama nepodesan i nije mogao zadovoljiti potrebe Sokolstva, to je po bratu Švajgaru, a po uputi izvršno-ga odbora razreden novi pravilnik. — Brat Švajgar podnašajuč ovaj pravilnik sa raspravom ističe pojedina mesta, u kojima je sproveo promene, a kod izradbe imao je u vidu sve želje i predloge bratskih župa i društvava, koje su tekom godine bile upravljenc Savezu.
Nakon pročitanja, pravilnik kako ga je izradio brat Švajger, pri na se time, da se isti još ima prouč iti i na dopuniti, pa se taj posao poverava specijalnom odboru, u koji ulaze brača Brozovič, Živkovič i Vojnovič, a sa uputom da sam pravilnik što prc dovrše i podnesu na merodavno mesto.
Brat Branko Živkovič podnosi is-crpivi izveštaj o materijalnom stanju Saveza.
Župi Parts, koja traži potporu za svoj rad, ima se upraviti dopis, u kome če joj se objasniti, da na potporu može računati tek onda, kada pokaže svoj rad i njegove uspehe. — Molbi iste župe da joj se isplati deficit od 1500 franaka, koji sc ukazao u njezi-nom ovogodišnjem poslovanju, zaključuje se udovoljiti time, da se u buduče ovakovi deficiti sa Strane Saveza nečc podmirivati, več da udesi svoje gazdinstvo tako, da ne zapada u pasivno stanje. — Molbi društva Ptuj, da se iz Oraženovog fonda podupre vred nog naraštajca Belu Norberta, zaključuje se istu molbu uvažiti i to na taj način, da se navedenom podeluje pot-pora od 2000 Din, a koja se ima is-platiti u dva obroka, i to: 1000 Din odmah, a druga polovica nakon 6 meseci kako se vidi njegov školski i sokolski uspeh. — Molba društva Ge-rovo za novčanu potporu odbija se radi pomanjkanja nužnih materijalnih sredstava. — Molba realne gimnazije Đevđelija, kojom moli za pomoč izgradnje vežbaonice, koja bi služila i za potrebe tamošnjeg Sokolskog društva, za sada usled pomanjkanja ti nancijalnih sredstava ne uvažuje se, ali se pridržaje u evidenciji. — Molba društva Lajkovac za podelenje nov-čane pomoči ne uvažuje se radi pomanjkanja financijalnih sredstava. — Molba društva Ruše za podelenje pot-pore u svrhu gradnje doma za sada se ne uvažuje, ali se pridržaje u evi denciji. — Molba društva Solin za novčanu potporu u svrhu nabave sprava ne uvažuje se, ali se pridržaje u evidenciji. — Molba društva Srebemica za podelenje pomoči ne uvažuje se, a jednako ne može se dozvoliti niti sa biranje dobrovoljnih priloga van te ritorija nadležne župe. — Molba pro-fesora Severa Antuna za naplatu au-torskog prava upučuje se pravnom otseku na nadležnost. — Izveštaj Ju-goslovenskog prosvetnog filma, kojim podnosi izvod iz dnevnika prikaziva-nja filma i pregled prihoda po sekcijama, prima se do znanja. —• Račun restauratera Goršea iz Ljubljane za isplatu hrambine za tečajnike u višini od 288 Din odobrava se. — Predlog župe Osijek glede roka zaračunavanja početka oprosta saveznog i župskog poreza ima se uputiti plenumu sa vezne uprave.
Konačno brat ekonom podnaša poslovnik za službeni odnos prednjaka Saveza Sokola kraljevine Jugosla vije. Zaključuje se, da se ovaj poslovnik umnoži i dostavi svim članovima
društva po pojedinim mjestima nijesu snažna i sposobna za život? A osim toga, aksiom je sokolske organizacije, da društva održavaju župe, a ne župa
društva.
Bez ikakvih pretenzija da dajemo kakve savjete ili kakvu novu nauku, mi ovako zamišljamo da valja udesiti rad naših videnijih gimn. udruženja: Naša gimn. udruženja u Mostaru, Sa rajevu, D. Tuzli i Banjoj Luci moraju več po svome geografskom položaju da obilježavaju središta manj ih okol nih mjesta, jer predpostavljamo, da je u tim mjestima i više omladine, više inteligenci j e, više kapitala i više po-desnosti. Ta udruženja moraju da upo-trebc sva dopuštena sredstva, kako bi provela u svojoj okolini što življu agitaciju za osnivanjem ovakih udruženja. Zar je moguče zamisliti, da če jedan lijepo sestavljen poziv od Strane župskog odbora, ili dolazak dvojice trojice videnih članova toga odbora, moči na oduševljcnje omladine jednoga mjesta, u kome se misli osnovati društvo, više utjecati, nego li javna vježba jednoga agilnog društva, priredena u tom mjestu? Mi u tome imamo vrlo dobra iskustva, ali ovdc prestajemo sa izlaganjem, jer bi moglo izgledati da prekoračujemo grani-ce skromnosti, fzniječemo samo naličje te slike: Mi se n. pr. vcoma čudimo, da se Visočani na nas obrača ju u stvari osnivanja gimn. udruženja, a Sarajevo je samo nekoliko kilomctara
izvršnog odbora, da ga oni prouče, a onda da se raspravi na narednoj sed-nici.
Gledom na okolnost da su neke župe uputile Savezu pritužbe radi po-deljivanja banovinskih pomoči, a oso-bito u onim banovinama gde se nalaze po više župa, pa je jedna župa iscr-pila tu pomoč gotovo isključivo za se-be, tako da je druga oštečena, brat ekonom podnosi detaljno razraden prikaz banovinskih pomoči kao i njihovu po-delu. Iz ovoga iskaza razabire se, da su doista neke župe podigle za sebe nesrazmerno velike delove te pomoči, dok su druge bile prikračene. Što više konstatovalo se, da su od te banovinske pomoči davana dosta velike potpore pojedinim društvima, pa da-pače i pojedinim licima. — Povede-nom debatom zaključuje se, da se ponovno uputi pretstavka na sve banovine i da se iste zamoli da se kod po-dele banovinske pomoči poradi oko toga, da ta podela bude pravedna i da ona doista usledi znanjem, dogovorom i sporazumevanjem sa bratskim župama, koje su jedine kadre da pro-vide i odrede potrebe pojedinih dru-štava.
Pretsednik ozlednog fonda br. dr. Dragič temeljem statistištih podataka iznosi broj ozleda po župama i kon-statuje, da je največi broj prijavljenih od strane župa sa teritorija Dravske banovine, a ima prijava takovih, koje pobuduju opravdanu sumnju da je večina prijavljenih ozleda iz svih župa bez razlike usledila usled nepaž-nje i manjkave asistence kod vežbi u dvoranama. Pravilnikom ozlednoga fonda predvideno je, da se obavljaju izvidi glede pojedinih ozleda, pa brat pročelnik fonda pridržaje pravo, da u buduče lično pode u pojedine kra-jeve, da ispita i ustanovi, koji su uz-roci da je tako nesrazmerno u poslednje doba porastao broj prijava, i da shodno odredi, kako bi se u buduče taj broj smanjio. — Ovaj se predlog prima.
Nadalje po predlogu ozlednoga fonda odobrava se isplata: 1200 Din Duroci Luki, članu društva Đurđevac; 1200 Din Šečerovu Emilu, članu društva Krstur; 400 Din Sofiji Ničkovič, članici društva Nevesinje; 900 Din Joksimoviču Radomiru, članu društva Novo Sarajevo; 400 Din bratu Bogo-miru Ružički, članu društva Sarajevo; 420 Din Juliju Travižanu, članu društva Novo mesto; 140 Din Peternjelu Francu, naraštajcu društva Škofja Loka; 1100 Din setri Vreček Pavli, članici društva Kranj; 250 Din Nadi De-lakorda, naraštajki društva Celje; 300 Din Schreju Francu, članu društva Zagorje ob Savi; 240 Din Antunu Po* renti, članu društva Devica Marija u Polju; 720 Din Ivana Macarolu, naraštajcu društva Ljubljana IV.; 200 Din Mariji Kump, članici društva Ljubljana I.; 900 Din Kogoju Rihardu, naraštajcu društva Ljubljana II.; 370 Din Ivanki Polanec, članici društva Sv. Lenart u Slov. Goricah; 300 Din Augu-stu Steibacheru, članu društva Središče ob Dravi; 100 Din Leberu Ivanu, članu društva Oplotnica; 900 Din Ure-ku Osvaldu, članu društva Ormož i 680 Din Breščak Kseniji, naraštajki društva Maribor-Matica.
Prelazi se na izveštaj organizaci-ono-pravnoga otseka. — Brat Brozovič podnašajuči izveštaj upozoruje, tla su pravilnikom Ministarstva sao-bračaja o povlasticama na železnicama, pri putovanju članova sokolskih društava odredeni propisi, da svaki član mora imati člansku legitimaciju. Kako se za članove u pokušajnom vremenu, te za članove clečjih i naraštaj-skih kategorija prema sokolskoj or-
ganizaciji ne istavljaju legitimacije prilikom učestvovanja ovakovih članova na vežbama izvan svoga mesta, pokazuje se potreba, da se pitanje legitimacija ovakih članova reši, a isključivo u vezi sa potrebom putova-nja izvan sedišta sokolskog društva. Usled toga pokazuje se potreba da se prilikom putovanja izvan sedišta sokolskog društva na sokolske priredbe za članove u pokušajnom vremenu i za članove dečjih i naraštajskih kategorija izdaju privremene legitimacije, koje služe isključivo za odredeni put. U takom slučaju uprava sokolskog društva imala bi izdati legitimaciju, kojom se potvrduje članstvo u pokušajnom dobu i članstvo u naraštajskim i dečjim kategorijama, sa oznakom da je legitimacija izdana isključivo za odredeno mesto izvan sedišta društva, a za upotrebu u vezi sa pravilnikom Ministarstva saobračaja. Predlaže, da se načini tekst ovih legitimacija i da se o tome obaveste bratska društva radi jednoobraznosti u postupku. — Prima se time, da tajništvo izradi ovu legitimaciju i o tome uputi raspis bratskim župama.
Nadalje brat Brozovič upozoruje, da u upravi sokolskih četa prema pravilniku nije predviden i prosvetar. Pošto se sokolske čete sve to više šire, a prosveta je kod istih jedno od najvažnijih pitanja, koje može lahko da svaki učitelj na selu vodi, to predlaže, da se izda jedno generalno re-šenje u tom predmetu, koje bi odre-divalo i mesto prosvetara kod naših sokolskih četa. I sam prosvetni odbor mišljenja je, da se pravilnik za čete ima izmeniti tako, da je jedan član uprave čete i prosvetar i da sve prosvetne poslove predvidene u poslovniku za prosvetne odbore (otseke), sokolskih društava vrši prosvetar čete, a konačno da se u večim četama, gde zato postoje uslovi, mogu osnovati naročiti prosvetni otseci, kojima na čelu stoje četni prosvetari, a za koje u svemu vaze propisi poslovnika za društvene prosvetne odbore (otseke).
Povodom toga mišljenja, a u vidu da bi se prosvetni rad i u sokolskim četama mogao sistematski sprovoditi, organizaciono-pravni otsek predlaže, da se § 12. pravilnika sokolskih četa dopuni na sledeči način:
1. u drugoj alineji ovoga §-a iza reči »načelnika« da se doda reč »prosvetara«.
2. da se ovom § iza poslednje alineje dodaju još sledeče dve alineje: »sve prosvetne poslove predvidene u pravilniku za prosvetne odbore sokolskih društava, vrši prosvetar čete.« — I alineja: »U večim četama, gde zato postoje uslovi, mogu se osnivati prosvetni odbori, kojima stoje na čelu prosvetari četa, a za koje u svemu važe propisi pravilnika prosvetnog odbora sokolskih društava.« — Ovaj sc predlog prima, i o njemu imadu se izvestiti župe.
Župa Zagreb dostavila je na re-šenje presudu disciplinskoga suda društva Bos. Dubica protiv Milana Ku-kiča. — Organizacioni otsek razma-trajuči zapisnik IV. redovne sednice upravnog odbora Sokolskog društva u Bos. Dubici, održane 1. novembra 1930. o. g., te disciplinsku presudu, a pozivom na dopis bratske uprave Sokolske župe Zagreb br. 797 od 16. septembra o. g., predlaže, da se Milan Kukič, upravitelj narodne osnovne šole u Bos. Dubici po 4. tačei § 30. pravilnika za disciplinski postupak isklju-čuje iz Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije. Ovo isključenje ima se po § 39. spomenutog pravilnika objaviti u »Sokolskom Glasniku«. — Predlog se u celosti prima.
Brat načelnik Bajželj, nadopunju-juč svoj izveštaj od prve sednice, iznosi, da se na sednici zbora župskih načelnika razvila živa debata o sa-veznim prednjačkim školama, a u ko-joj su debati pojedinci zagovarali krače, a pojedinci dulje tečajeve. Bude li moguče, održavače se uz dulju pred-njačku školu i krača, i to naročito za one prednjake, koji imadu župski prednjački tečaj.
Predlaže, da bi se sredinom meseca maja u Zagrebu održao tečaj za laku atletiku, koji bi potrajao dve do tri nedelje. U augustu mesecu imao bi se održati 14-dnevni tečaj za vodstvo dece i naraštaja i to pod istim uvetima kao lako-atletski tečaj. — Pli-vačke utakmice i tečaj za plivanje imao bi se održati do godine meseca augusta u Beogradu, dok bi se utak-mica u obojci održala naredne jeseni. Svi župski sletovi god. 1932. neka se po mogučnosti održe pre polaska na slet u Prag. Neki župski načelnici izjavili su se protiv pokrajinskog sleta u Ljubljani, odnosno protiv obavez-nog sudelovanja na tom sletu godine 1932. prilikom proslave sedamdeset-godišnjice Sokola na jugu. Obzirom na tu okolnost zaključak o tom predlogu odgodio se za narednu sednicu zbora župskih načelnika.
Glede svesokolskoga sleta u Pragu 1932. godine zaključeno je, da je sudelovanje na ovom sletu obvezatno za članove u odorama, a za članice u odorama i iznimno u narodnim nošnjama. Za članove vežbače neka se poduzmu shodni korači, kako bi oni u vožnji imali veče pogodnosti nego nevežbači. Sudelovanje naraštaja na sletu u Pragu biče ograničeno. Župe imadu da se brinu za vode naraštaja. Savez Sokola kraljevine Jugoslavije sudelovače u Pragu u utakmicama za prvenstvo pojedinaca Saveza Sloven-skog Sokolstva.
Natecanja vršiče se i u vrstama. Svaki Savez poslače samo jedno ode-lenje. Utakmice u skijanju biče u Strpskom Plesu od 3. do 6. marta i konačno štafetno trčanje. Sve vežbe za utakmice ČOS, kojima mogu uče-stvovati i članovi SKJ izdače savezno načelništvo u posebnoj knjižici.
Za posebne nastupe pojedinih župa u Pragu imadu župska načelništva prijaviti svoje tačke saveznom načel-ništvu do 1. decembra. Na zboru župskih načelnika bili su prihvačeni i neki samostalni predloži župa, medu ostalima i taj, da se u sokolskim društvima zabrani nogomet.
Gimnastieko .udruženje u Baselu zamolilo je, da može brat Štukelj kao gost sudelovati njihovoj utakmici u Baselu konccm oktobra. Savezno načelništvo to mu je odobrilo, a jer brat Štukelj polazi u inostranstvo kao za-stupnik Sokola kraljevine Jugoslavije, predlaže da mu ovu dozvolu izda i potvrdi savezna uprava. — No kako je ova utakmica u mnogočemu zanim-ljiva, predlaže da se na n ju pošalje i naročiti izvestitelj u osobi brata Ma-čusa, člana tehničkog odbora Saveza. Ovaj se predlog prima.
Nadalje brat načelnik predlaže, s razloga kako bi dobili dobre preda-vače iz fiziologije telovežbe i drugih specijalnih medicinskih grana u našim prednjačkim školama, da zamolimo Ministarstvo socijalne politike i na-rodnog zdravlja, da pošalje dvojieu mladih lekara na odnosni študij u inostranstvo. Prima se.
Na izveštaj brata načelnika, a naročito gledom na sletske priprave za Prag, konstatuje se, da se ima pristu-piti jakom orgartizacionom radu oko priprava za polazak na slet. U tu svrhu ukazuje se potreba da sc iza-
bere naročiti odbor, koji če rukovodi-ti sa svima radovima i preuzeti vodstvo kako prigodom puta tako i za vreme boravka u Pragu. U taj odbor biraju se brača: Dura Paunkovič, Ante Brozovič, Miroslav Vojinovič, Branko Živkovič, dr. Milorad Dragič, Voja Todorovič i kao železnički referent, viši činovnik Min. saobračaja, brat Franjo Gregorič. — Zaključuje se, da odbor odmah pristupi svome radu i da izda proglas na celokupno članstvo
i	što pre razašalje upitne arke, kako bi se barem približno moglo konstato-vati prvo stanje i pregled učestvovanja našeg Saveza na sletu u Pragu.
Brat tajnik podnosi iserpivi izveštaj o tekučim poslovima, pa se medu ostalim zaključuje: Prosvetnom odboru Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije dozvoljava se uredenje naročite kancelarije, a potrebni za to krediti votirače se kad Savez bude raspolagao sumom predvidenom u budžetu.
U poslednje vreme zapazilo se, da su sokolska društva i pojedini sokolski radnici i funkcioneri upravo oba-sipani šiljanjem raznih takozvanih spomen-čavliča za sokolske zastave, a čime se namiču velike materijalne žrtve. Da se u buduče ovo spreči, zaključuje se, da nijedno sokolsko društvo na ovaj način nema vršiti šahiranja van teritorija svoje župe bez naročite dozvole Saveza. — O tome imadu da se izveste sve župe. — Dopis Jugoslovenske Sokolske Matice, odelenje Jugopostreklame, kojim je ono u akciji za pasivne krajeve od svog prihoda reklamnih karata ustupilo 10% od brutto prihoda, prima se do znanja.
Jugoslovenskom ženskom savezu u Beogradu votira se iznos od 200 Din kao pripomoč u korist akcije »za maj-ke i decu«. — Prima se do znanja i odobrava izdatak od 200 Din za spo-men-čavlič prigodom osveštenja zastave dobrovoljaca. — Ponuda Lazara Grubačeviča za otkup njegove knjige »Sokolski Let« i »Zemlje Zlata« ustu-pa se prosvetnom odboru na mišljenje
i	predlog. — Udovoljava se molbi sa-veznih činovnika i nameštenika, da Savez naplačuje za njih taksu i porez na platu iz svojih redovnih sredsta-va. Predlog člana revizionog odbora Saveza brata Vladoja Veseliča za reorganizacij u knjigovodstvenog i bla-gajničkog poslovanja u sokolskim društvima usvaja se u principu i upučuje gospodarskom otseku Saveza na spro-vodenje. — Kompozicija kapelnika muzike 45. pešadijskog puka brata J. Svobode pod naslovom »Oj letni sivi Sokole« upućuje se prosvetnom odboru na mišljenje i na predlog.
Sam izveštaj brata tajnika, kao i po njemu izneseni predloži, primaju se u celosti.
U eventualijama brat Voja Todorovič upozoruje, da su sprave bivšeg Srpskog Sokola u Beogradu izložene propadanju, pa bi svakako trebalo, da se ove sprave koristonosno upotrebe.
—	Zaključuje se, da se sprave pohra-ne u jednom beogradskom sokolskom društvu i izlože prodaji, a ako se pro-dadu da se utrškom podmiri verov-nik. —
Pošto se konstatovalo, da je u fc-rijalnim školskim mesečima oteščana rasprodaja listova »Naša Radost« i »Sokolič«, to se po predlogu rcdakci-jonog otseka zaključuje, da u ferijal-nim mesečima ova dva lista ne izlaze. Tako če u buduče dečji i naraštajski sokolski organ u godini izlaziti samo u deset brojeva, a da pretplatnici nebi bili prikračeni, to se sadržina ovih dvih dokinutih brojeva ima srazmerno podeliti na preostalih deset brojeva.
od njih udaljeno. Visoko je dakle, po našem mišljenju, trebalo da bude prvo objekat »Srp. Sokola« u Sarajevu, i tu je valjalo poraditi da se osnuje gimn. udruženje, ne 1909. nego 1904.! Gdje su, dalje, druga mjesta u periferiji као: Zenica, Rogatica, Cajniče, Višegrad? lli: mi se čudimo, da »Srp. Soko« u Sarajevu nije nedavno bio na tako važnim svečanostima u bliskom Pazariču i Palima, gdje se tako krasno mogao i naš seljački narod zagrijati sokolova-njem. Slično je i sa »Obiličem« u Mo-staru, ali je on ipak časno poradio u ovom pravcu u Čapljini, Trebinju, Zi-tomisliču i Bijeloin Polju, a ostaje mu još dosta takva rada po ostalim srp-skim mjestima u Hercegovini. To je onaj blagodarni sitni rad sokolski, koji donosi dlvna ploda, jer »verba movent, exempla trahunt« (riječi pokreču, pri-mjeri privlače). Iza takva jednog pohoda moraju neminovno da niču društva, a kada ona niknu i proevjetaju, župa če nam sama od sebe pasti u krilo kao zrno, sladak plod. Od sa-mog osnivanja župe očekivati srečne porođaje novih udruženja, mi držimo, dfl je odviše smjela nada, jer u nepo-srednoj bližini imamo za to krasan primjer. Neka nam se reče, koliko je novih udruženja stavila na čvrste noge nedavno osnovana Tvrtkova župa hr-vatskih sokolskih udruženja u B. i H., i za koliko je Hrvatsko Sokolstvo u B. i H. krenulo od toga datuma u napre-dak?
Što se tiče imena naših gimn. udruženja, mi samim imenom našega društva pokazujemo, da nijesmo da-leko od mišljenja izaslaničkih. Ali i kod nas se još na prošlogodišnjoj skupštini pokrenula misao o promje-ni imena, pa je skupština riješila, da se to pitanje ostavi otvorenim, dok se ne sastane kakav i gdje bilo slet srp-skih gimnastičara u B. i H. To če morati biti za nas sve najmjerodavniji forum. Ovim smo htjeli samo spome-nuti, da i u nas ima dosta članova, koji bi rado primili koje drugo ime, samo ih veže skupštinski zaključak. Karakteristično je i to, da je jedno mje-sto (Bijcljina), gdje smo mi priredivali javnu vježbu, daklc agitovali, poslalo vladi pravila gimn. društva, ali pod imenom »Obilič«. Ako je, dakle, u masi naših omladinaca želja za kojim drugim imenom a ne za Sokolom, onda su iluzorni svi zaključei nas nekolici-ne. Zato treba i radi promjene imena, iako je ono formalnost, sačekati mišljenje specijalno našega sleta.
Slično je i sa našim odijelom. Mi u tome pogledu odlučno izjavljujemo, da smo protivni uvodenju češkog sokolskog odijela. Ako se več ustaje protiv Dušanovskog odijela kao sku-pog i nepraktičnog, mi čemo uvjek ustajati i protiv češkog kao nesrp-skog. Pristačemo jedino onda, ako se predloži kakvo zgodno i praktično odi-jelo, koje na sebi nosi osobine srpske nošnje, nečega specijalno našega. Mi
pozitivno znademo, da su se Srbi, članovi S. S. Ž. F. prilikom svcsokolskog sleta u Pragu 1907., ljutili na taj fakat, da ih je vrlo teško bilo raspoznati od Hrvata i Slovenaca, pa je s toga i bilo moguče, da je jedan ilustrovani list češki, »Zlata Praha«, donio čak i foto-grafiju Srba vitezova pod natpisom »Chorwatsky Sokolove«. Zato su bili i odlučili, da provedu neke izmjene, što se tiče odječe, samo se ta izmjena zaustavila, po nesreči, samo na kapi, i odatle potječe ona raznolikost u nošnji na Ravaničkom sletu. Kako divno odudarahu iz mase sokolske svojim, iako ne mnogo različnim odijelom, bugarski Junači! Zašto, dakle, da rop-ski kopiramo braču Čehe, i u odijelu, kad nam to niko svjestan ne može zamjeriti, naročito ako nam je duh i sokolska misao ista? Mi smo zato mišljenja, da več i radi toga valja poraditi, da se u skoroj budučnosti sastane kakav bos. herc. srpski slet, na kome če se sve te stvari i pitanja ras-praviti bratski i riješiti, gdje če sc zaista postupati demokratski, t. j. sa-slušače se mišljenje i najvišeg kao naj-nižeg, a ne če moči pasti sumnja, da taka pitanja olako svršava desetak petnaest naših videnijih ljudi. Kad se na tome budučem sletu složimo i zadamo vitešku riječ, da čemo sc pokoriti njegovim zaključcima, onda cm obraz svakome, koji je ne htjedne održati.
Mi ne možemo nikako da odobrimo izaslaničkog zaključka, što sc re-
zultat debate iznio u formi kominikea u javnost. Zašto je bilo potrebno iz-nositi taj sitni rad na velika zvona, pa kao naknadu za to slušati besmi-slene napadaje ncprijateljske, kojih, kao što je poznato, imamo i onako mnogo i svagdje? Sokolska nam je skromnost i tu trebala da svlada i naj-sitniju klicu ambicioznosti i želje za veličanjem. Zar mi nijesmo u stanju nista da stvorimo, a da prije na sva usta ne zavičemo, kako smo marljivi
i	agilni?
Pri kraju saopštavamo br. »Srp. Sokolu«, da smo prepis ovoga dopisa odaslali svima bratskim društvima, ko-ja su poslala na stastanak svoje iza-slanike, kao i svima br. društvima u Posavini.
Srpski vam pozdrav i sokolsko: Zdravo!
Iz redovne sjednice gimn. društva »S. S.« u D. Tuzli, održane 24. septembra 1909.
Starešina:
Miško P. Jovanovič, s. r.
Četovoda:
St. Žakula, s. r.
Tajnik:
Mihailo Pičeta, s. r.
Pošto je time dnevni red sednice bio iscrpljen to pretsedavajuči brat Gangl zaključuje sednicu.
Isključenje iz Saveza SKJ.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije, na VII. sednici izvršnog odbora, održanoj na dan 19. okt. 1931., doneo je rešenje, da se Milan Kukič, upravitelj narodne osnovne škole u Bos. Dubici po 4. tač. 30. § pravilnika za disciplinski postupak isključuje iz Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije.
Beograd, 19. oktobra 1931. Savez Sokola kraljevine Jugoslavije.
II.	zamenik starešine:
Đ. Paunkovič, v. r.
Tajnik:
A. Brozovič, v. r.
Pravilnik
za prelazne darove kod utakmica za prvenstvo SKJ u odbojci.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije poklonio je pobednicima kod tak-mičenja za prvenstvo Saveza SKJ u odbojci četiri dara, i to:
1. Statuu »bacač diska«, koja je namenjena pobedničkoj vrsti članova.
2. Statuu »bacač kopija«, koja je namenjena pobedničkoj vrsti muškog naraštaja.
3. Statuu sa satom, koja je namenjena pobedničkoj vrsti članica; i
4. Statuu »Pravda«, koja je namenjena pobedničkoj vrsti ženskog naraštaja.
Takmičenja za prvenstvo Saveza SKJ održavaju se počam od 1931. godine dalje svake godine u jeseni, a svaka župa, koja je učlanjena u Savezu, može poslati na takmičenje samo po jedno odelenje iz redova članova, članica, muškog naraštaja i ženskog naraštaja. Takmičenje za svaku kate-goriju obavlja se onda, ako kod takmičenja nastupe najmanje dve vrste dotične kategorije.
Takmičenja raspisuje načelništvo Saveza i u raspisu odreduje kraj i vreme i sve ostale upute i odredbe za takmičenja.
Prelazni darovi prelaze privreme-no ili stalno u vlasnost onih župa, čije vrste u pojedinim kategorijama proglasi savezno načelništvo za pobedni-ce u takmičenjima u odbojci.
Na metalnu pločicu, koja je pričvrščena na postamentu prelaznog dara, nakon svakog takmičenja ureže se ime župe, koja je pobedila to mesto i dan takmičenja.
U posebnu spomen-knjigu za svaku kategoriju unesu se podaci o tak-mičenju i to imena župa, koja su u takmičenju sudelovala, sam tok i rezultat takmičenja, imena takmičara pobedničke vrste, vode takmičenja i glavnog sudije.
Čitav opis overovljuje se sa žigom saveznog načelništva i potpisom načelnika(ce) te vode takmičenja^
Dar i spomen-knjigu čuva župa, čija je vrsta pobedila, i to do narednog takmičenja. Najdocnije na dan nared-nog takmičenja mora župa, koja čuva dar i spomen-knjigu, oboje izručiti saveznom načelništvu, odnosno vodstvu takmičenja.
Ako se takmičenje radi nedostat-nog sudelovanja ne može održati, za-držaje dar i knjigu do narednog takmičenja ona župa, koja je pobedila u predašnjem takmičenju.
Župa, čija vrsta pojedine kategorije pobedi u tri takmičenja redom ili u pet takmičenja u predsletskim natc-canjima, prima dar i spomen-knjigu u stalnu vlasnost.
Ovaj pravilnik prihvačen je na VII. sednici izvršnog odbora Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije od 19. oktobra 1931., pa je obvezatan za sve župe Saveza.
Beograd, dne 19. oktobra 1931. Savez Sokola kraljevine Jugoslavije.
I. zam. starešine:
E. Gangl, v. r.
Tajnik:
A. Brozovič, v. r.
Načelnik:
I. Bajželj, v. r.
Načelnica:
E. Skalarjeva, v. r.
Dopuna pravilnika o sokol" skim četama
Svima bratskim župama!
Da bi se prosvetni rad i u sokolskim četama mogao sistematski sprovoditi, po saslušanju prosvetnog odbora, izvršni odbor Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije zaključio je, da se
12.	§ pravilnika sokolskih četa dopuni na sledeči način:
1. U drugoj alineji ovoga §-a iza reči »načelnika« da se doda reč »prosvetara«.
2. Da se ovom §-u iza poslednje alineje dodaju još sledeče dve alineje: »Sve prosvetne poslove, predvidene e pravilniku za prosvetne odbore зоко -skih društava, vrši prosvetar
»U večim četama, gde za .o poe je uslovi, inogu se osnivati
otseci, kojima stoje na čelu prosvetari četa, a za koje u svemu važe propisi pravilnika prosvetnog odbora sokolskih društava«.
Beograd, 23. oktobra 1931.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije.
I. zamenik starešine:
E. G angl, v. r.
Tajnik:
A. Brozovič, v. r.
0 spomen-čavlićlma
Svim bratskim župama!
U poslednje vreme u našem Save-zu zavela se čudna praksa, da pojedina sokolska društva i seoske sokolske čete prigodom osveštenja ili razvijanja svojih zastava šalju t. z. »spomen-čavliče« i to od reda svima društvima Saveza, a da za to ne traže prethodne dozvole Saveza.
Ne samo da se ovim načinom pre-više iscrpljuje materijalno stanje društava, pa i pojedinaca, nego time se dotična društva ogrešuju o postoječe odredbe Saveza, da nijedna sokolska jedinica nije vlasna da sabire dobro-voljne priloge bilo u kojoj formi, ako za to nema za teritorij nadležne župe odobrenje od uprave župe, a za teritorij čitave države od Saveza.
Zato ponovno pozivljemo sve bratske župe, da skrenu pažnju svima bratskim društvima i četama, da sc bez dozvole Saveza ne smeju sabirati nikakovi doprinosi.
Beograd, dne 24. oktobra 1931.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije.
I. zamenik starešine:
E. Gangl, v. r.
Tajnik:
A. Brozovič, v. r.
te načelnišiva
odbora Savesza SKJ
Vodstvo poslova saveznog načelnišiva
Kako je savezni načelnik br. Ivan Bajželj nastupio dopust do 1. januara 1932, to je za to vreme vodstvo na« čelničkih poslova preuzeo zamenik na« čelnika br. Miroslav Ambrožič.
Iz sednice saveznog TO
od 27. oktobra 1931.
Savezni načelnik br. Bajželj pod« neo je o sednici zbora župskih načelnika i- načelnica, koja je održana 17. oktobra 1931. u Beogradu, sledeči iz« veštaj:
Na sednici bile su zastupane sve župe osim župe Užice. — Izveštaji sav. načelnika i sav. načelnipe, za koje je medu bračom i sestrama vladalo veliko zanimanje, primljeni su s odobravanjem na znanje. — U debati o prednjačkim školama nekoji su zago-varali krače tečajeve. — Izvršni odbor Saveza primio je na znanje zaključke o tečaju za laku atletiku i o tečaju za' vodnike dece i naraštaja. — Komanda za redovne vežbc primljena je po predlogu sav. TO sa dodatkom, da se ista prethodno pošalje župskim na-čelnicima na pregled. — Za slet u Pragu ima se za članove propisati svečani kroj, za članice pak svečani kroj ili narodna nošnja. — Glede učešča naraštaja na svesokolskom sletu u Pragu učesnici sednice u naj-večem delu izjavili su se za veči broj nego što je onaj od njih 200, kako je to predlagao savezni TO. — Glede takmičenja SSS primljen jc predlog TO. — Za takmičenje ČOS treba iz« dati celokupno gradivo u posebnoj knjžici. — Za posebne tačke u Pragu imaju se poslati predloži do 1. decem« h ra o. g. saveznom TO na odobrenje.
— Plivačka takmičenja i tečaj za pli« vanje održače se u mesecu augustu 1932. u Beogradu. Treba odrediti još mere i skokove za takmičenja. — Za prircdbu pokrajinskog sleta u Ljub« ijani 1933. g. sve župe nisu bile sa« glasne. O tom predlogu doneče se za-ključak na narednoj sednici zbora župskih načelnika. — Na sednici izvrš« nog odbora Saveza donešena su imenovanja za načelništvo župe Skoplje i Cetinje. — Upozoravaju se župe pu-tem okružnice, da župske uprave ne prave teškoče tehničkom vodstvu ne-umesnim umešavanjem u tehničke po« slove, jer takovo umešavanje rada sporove, koji Sokolstvu samo štetuju.
— Glcdištc župe Zagreb ,koja jc mi« mo Saveza zamolila priznanje po njoj priredenog tečaja kao dela filozofskog fakulteta, ne odobrava se, o čem se ima obavestiti župa i Ministarstvo prosvete. — Pravilnik o vojnim olak« šicama za članove Sokola ne priznajo se da je sastavljen na osnovu pred« loga SKJ. Imaju se izraditi tačne razlike izmedu tog izišlog pravilnika i predloga Saveza. O torne ima da sa« vezna deputaeija obavesti ministra vojske i mornarice. — Izvršni odbor Saveza saglasio se je sa gledištem na« čelništva o komandi za redovne vežbe.
— Odobrava se pravilnik za prelazne
darove pri takmičenjima u odbojci za prvenstvo SKJ. — Dozvoljava se br. L. Štuklju da učestvuje na takmičenju u Baselu. — Zamoliče se Ministarstvo socijalne politike i narodnog zdravlja da pošalje u inozemstvo dva mlada lekara, koji bi se posvetili specijalnom študiju telesnih vežaba. — Odobrava se program naučnog putovanja br. sav. načelnika i zam. sav. načelnice s. Trdinove.
Nadalje je br. savezni načelnik izvestio: Dne 22. o. m. otputovali su u smislu zaključka na visoku školu za telesni uzgoj u Charlottenburg u Ber« linu s. Stražnicky i br. Kavčič. Iz vla-stite inicijativc pak polaziče tu školu br. Polič Branko iz Št. Lenarta u Slov. goricama, župe Maribor. — Br. Ilič Đorđe iz Beograda, član sav. TO, iz« javio je, da je pripravan sastaviti program rada kao i potrebni udžbenik za sokolske čete. Stavljeno mu je u duž-nost, da program rada ima predložiti na odobrenje. — Pravilnik za vozne olakšice sa nekojim predlozima izra-diče još jedamput br. Švajgar i tek za-tim če taj pravilnik biti predložen Mi« nistarstvu saobračaja. — Službena pragmatika za savezne prednjake do« stavljena je članovima izvršnog od« bora Saveza i o njoj če se raspravljati na narednoj sednici.
Savezni TO zaključio je: Rok pri« java za savezni prednjački ispit traje do 15. novembra o, g. Rokovi pak za pojedine ispitc odrediče se kasnije. — Savez sportskih Saveza pozivlje na kongres, koji sc održava u Zagrebu dne 21. novembra o. g.; uz poziv šal je i program kongresa. — Komanda za redovne vežbe na osnovu predloga župe Novi Sad popravlja se u smislu predloga br. Trčka. Izrada komande šalje se na pregled svim župama da je sa eventualnim predlozima povrate u roku od 14 dana. Nakon konačne izradbe komande ista če sc izdati u posebnoj knjižici. — Br. Majnik pred« laže, da bi se priredio smučarski tečaj za apsolvente savezne prednjačke škola i to na Jezerškom od 12. do 18. decembra 1931. Predlog se ustupa rc« ferentu br. Podgorniku, da ga pripravi za narednu sednicu TO. — Na pi« tanje župe Osijek glede društvenog prednjaka sa saveznim tronedeljskim tečajem, kome je bilo izdano uverenje da ga se ima imenovati za društvenog prednjaka, treba istom ispitati, što je s dotičnim uverenjem, jer tronedeljni tečaj ne može imati istu vrednost kao župski prednjački ispit, koji je potre-ban za društvenog prednjaka. — Br. Šulce poslao je na pregled telovež-bački sustav na hrvatskom jeziku. Zamoliče se br. Tcodoroviča da taj sustav pregleda, a zatim če se pozvati literarna komisija, koja če se izjaviti glede termina. — Češki rečnik struč-nih telovežbačkih izraza izdače se na slovenačkom i srpsko-hrvatskom, te za to treba nači prevodioca. — Zamoliče sc ČOS da što pre pošalje takmi« carske vežbc za slet u Pragu. Prevod ovih pribaviče za članove br. Trček, za članice s. Skalarjeva, za muški na-raštaj br. Keber i za ženski naraštaj s. Tratarjeva — Popravci grešaka, koje su se potkrale pri objavi prostih vežaba, izdače se u posebnom prilogu »Sokola«.
Župa Cel/e
SOKOLSKO DRUŠTVO REČICA OB SAVINJI.
Mlado društvo, ustanovljeno le-os 11. januarja, jc imelo prvi javni astop 20. septembru na prostoru br. tigllca. V tn po svoji legi in okolici «ko leni trg dolgo ni mogla prodreti
sokolska misel. V kraju samem jc bilo le malo naših zvestih pristašev. Toda kar jih je bilo, so se z veliko venmo oprijeli snovanju novega društva. Po ustanovnem občnem zboru so se deloma radi preselitve, deloma radi drugih okolščin izvršile že dvakrat spremembe v društveni upravi. Ni šlo za kakšne osebnosti, temveč jih je vedlo
do tega izključno le stremljenje, da se funkcije v društvu primerno razdelijo, da se posameznikom(cam) prepustijo mesta, za katera imajo največ veselja in najlažje uspešno žrtvujejo svoj prosti čas.
Sokol v Rečici je zbral v svoj delokrog izvzemši ženski naraščaj vse pripadnike. Vadijo člani, članice, moški naraščaj, moška in ženska deca. Na javnem nastopu je od domačega društva nastopilo 9 članov, 6 članic, 5 moškega naraščaja, 14 moške in 12 ženske dece. Za začetek je to zadovoljiv pojav, zlasti ako uvažujemo, da društvu primanjkuje izvežbanih in strokovno kvalificiranih vaditeljev in vaditeljic. Župni prednjaški tečaj je posečala sestra Štigliceva, tako da bo polagoma tudi v tem pogledu šlo na bolje.
Sosedna društva so se zavedala težkega položaja novega društva in so pohitela v lepem številu na obisk v Rečico. Zastopana so bila društva Gornji grad, Mozirje, Šmartno ob Paki, Polzela in Braslovče. Pri javnem nastopu je vštevši goste nastopilo pri prostih vajah 33 članov, 20 članic, 10 moškega naraščaja, 38 moške in 45 ženske dece. Vidna je bila zlasti udeležba iz Gornjegagrada in tudi iz Mozirja. Obisk od strani domačega občinstva bi bil lahko še večji.
Goste in sodelujoče je pozdravil starešina domačega društva br. Kotnik, čestital in odzdravil je starešina
gornjegrajskega Sokola br. dr. Janko Rak. Župno upravo je zastopal brat Čepin.
Društvena uprava z vsemi telovadci, telovadkami, naraščajem in de-co se je dala ob priliki prvega javnega nastopa fotografirati. Za bodoča po-kolenja bodo takšni posnetki tvorili dragoceno snov za društveno zgodovino. Savezni prosvetni odbor je ustanovil sokolski muzej z zbirko sličnih sokolskih skupin, da bo poznejšim generacijam lažje prikazati razvoj sokolske organizacije. Zato naj bi društva od vsake take skupine poslale po en izvod navedenemu odboru v Novi Sad.
Požrtvovalni bratje in sestre, med katerimi je gotovo br. Gomiršek Anton na prvem mestu, so ugladili neraz-hojeno pot novemu društvu. Uspeh njihovega dela se je izražal na župnem zletu v Vidovih dneh v Celju, kjer so že tekmovali. Rečica je bila zastopana tudi pri nastopih drugih župnih društev. Opazili smo jo v Braslovčah, Šmartnem na Paki, Orlivasi i. t. d.
Društvo se pripravlja za proslavo sokolskega praznika dne 1. decembra. Prepričani smo, da se bo sokolska družina v neokrnjenem številu odzvala tej proslavi z zaobljubo, da kmalu združi okoli vse, kar v Rečici jugoslo-vensko čuti in ljubi svobodno državo. Zdravo!	Župni tajnik.
Župa Cetin/e
SOKOLSKO DRUŠTVO KOTOR. Tečaj za vode seoskih četa.
Sokolsko društvo u Kotoru osnovalo je pet sokolskih seoskih četa u
Glavatičič, Vranovič, Lastva i Sutva-društvo u Kotoru pozvalo je vode seoskih četa na osmodnevni kurs, koji se održao u Kotoru.
Tečaj je pohadalo njih jedanaest. prostranoj opštini Grbalj:	Glavati,	i	Trebalo	je	videti, sa kakvom su Ijuba-
Predavači I učesnici tečaja za vode sokolskih četa u Kotoru
ra. Omladina je ša velikim oduševlje- * vi i požrtvovnošču ovi mladi	ljudi vež-
njem prihvatila sokolsku ideju, te se	bali i slušali predavanja po	celi dan.
upisao lepi broj članova. Da bi rad bio	Na koncu su svi bili ispitani, pa su
što uspešniji, jer su sva sela rastrkana	voditelji tečaja bili potpuno	zadovolj-
i udaljena od glavne ceste, Sokolsko 'ni sa postignutim uspehom.
Župa Varaždin
PREGLED DRUŠTAVA I ČETA.
1'unkcioneri Sokolske župe Varaždin obišli su početkom oktobra društva i čete sreza Ivanec. Kod večine društava i četa osvedočili su sc o na-pretku i radu sokolskih jedinica, no zapažena je velika potreba prednjaka i vežbačkih sprava. Prošle nedelje po-setili su isti funkcioneri društva i čete sreza novomarovskog pa su se uverili o potrebama tih jedinica ,koje su do-sada vrlo lepo napredovale. Sa pre-
starešina br. Eduard Leiner, zam. starešine br. Josip Šestak, tajnik br. Marko Medimorec, blagajnik br. Imbro Vuger, načelnik br. Tomo Živko, zam. br. načelnika Blaž Dedi, načelnica s. Slava Kolar, zam. načelnice s. Kamila Leiner: odbornici: br. Duro Marcijan, br. Josip Varga i br. Vinko Medimu-rec.
JAVNA VEŽBA U REMETINCU.
Sokolska četa Remetinec priredila je 11. oktobra o. g. svoj prvi javni na-stup. Na vežbi su sudelovali Sokolsko
Sokolska čela Svibovec
gledom ostalih društva i četa nastavi-čc se.
NOVA SOKOLSKA ČETA.
Sokolsko društvo Mali Bukovac osnovalo jc 17. septembra o. g. novu sokolsku četu za sela Kutnjak i Anto-lovec. lzaslanici društva iz Malog Bukovca održali su sa brojnim seljacima sastanak, na kojem su im rastumačili svrhu -i cilj Sokolstva, nakon čega su svi pristitni izjavili želju, da se osnuje seoska sokolska četa. Odmah jc izabrana uprava čete, u koju su ušli:
društvo Varaždinske Toplice te čete Beletinec, Breznica, Ljubeščica i Sv. Ilija. Četa Remetinec izvela je, pred-vodena po načelniku Turkoviču, proste vežbe za članove i decu. U prostim vežbama nastopili su članovi iz Beletinca, Breznicc, Sv. llije i Var. Toplica. Članovi iz Ljubcščice nastu-pili su na ručama, a naraštaj na preči, dok je dobra vrsta iz Varaždinskih Toplica nastupila na konju, ručama i preči. Priredba je završena jedniin igrokazom, koji su izvela deca čete Beletinec.
PREDNJAČKI TEČAJ U KOTOR1BI
Sokolska župa održaje u Kotoribi 14 dnevni društveni prednjački tečaj. Tečaj pohada lep broz članova i članica iz Kotoribe i okolišnih društava. U tečaju predavaju br. Julije Kovačič, br. Tihomir Kučiš, s. Ema Smrekar i br. Tomo Barulek.
Župa Maribor
SOKOLSKO DRUŠTVO PTUJ.
Levstikova proslava v Ptuju.
V soboto dne 3. oktobra sta Sokolsko društvo in Čitalnica proslavili lOOletnico rojstva pesnika, pisatelja, kritika, jezikoslovca in politika Franca Levstika. V gornji dvorani Narodnega doma se je ta večer zbralo prav lepo število Sokolov in čitalničarjev. Večer je otvoril starosta br. dr. Šalamun, nakar nam je naš odlični predavatelj br. profesor Alič, v lepem predavanju očrtal krepko Levstikovo osebnost, njegovo življensko borbo in neocenljiv pomen za naš narodni in kulturni razvoj in obstoj. Brat predavatelj je tekom predavanja prečital tudi nekaj odlomkov iz njegovih najizrazitejših del in nam podal tako popolno sliko našega pesnika-trpina.
Teden dni pozneje sta proslavila in se oddolžila spominu našega velikega rojaka tudi sokolska deca in naraščaj. V risalnici Mladike se je zbrala vsa naša sokolska mladež in sledila predavanju sestre Kocmutove in dekla-cijam izbranih Levstikovih pesmic za mladino, kateri je posvetil pesnik svoja zadnja leta.	S.	K.
•
Prosvetni popoldan pri Sv. Andražu v Slov. gor.
V nedeljo dne 4. oktobra je Sokolsko društvo Ptuj priredilo pri svoji četi v Sv. Andražu v Slov. goricah svoj prvi prosvetni popoldan. V. učilnici tamkajšnje osnovne šole se je zbralo po večernicah prav lepo število tamošnjega članstva in tudi dece. V imenu čete je pozdravil brate matičnega društva načelnik br. Predan. Sledilo je predavanje br. živinozdrav-nika Lešnika iz Ptuja o raznih boleznih in prvi pomoči pri obolenju domačih živali, posebno goveda. Za njim je predaval naš strokovnjak br. Sagadin o sortiranju, pakiranju in trgovini sadja. Poslušalci so z velikim zanimanjem sledili praktičnim nasvetom obeh strokovnjakov in stavili razna vprašanja, na katera sta oba predavatelja dala rade volje potrebna pojasnila. Po obeh predavanjih se je od strani domačega članstva izrazila želja, da bi matično društvo priredilo še tekom te zime nekak enodnevni gospodarski tečaj, kar bo skušal rešiti ptujski prosvetni odsek pri eni izmed svojih prihodnjih sej. Po kratkem razgovoru je sledila še kino predstava, ki je posebno mladini ugajala. Lepo uspeli popoldan je zaključil br. načelnik ter sc obenem zahvalil za knjige, ki jih je podaril knjižnici br. lekarnar Orožen.
S. K.
SOKOLSKO DRUŠTVO SLOVENJ-GRADEC.
V nizu stalnih tedenskih predavanj prosvetnega odseka našega društva je bilo 15. oktobra t. 1. predavanje br. staroste dr. Železnikarja. Br. starosta je zanimivo govoril o svojih vtisih — o potovanju in bivanju v Parizu, kjer je bil ob priliki mednar. gimnast. tekem z reprezentanco SKJ kot član našega društva. Pogrešali smo le še poročilo o tekmah. Br. prosvetar je ob tej priliki pozdravil poleg številnih udeležencev domačega društva in župnega prednjaškega tečaja tudi navzočega bivšega ministra brata dr. Bogomila Vošnjaka.
Z zadovoljstvom moramo poročati, da se je 15. oktobra pričel tu 14 dnevni župni prednjaški tečaj. Tečaj, ki ga vodi okrožni načelnik br. Veljak, ima namen udeležence praktično in teoretično izpopolniti in usposobiti za vaditelje sokol, telovadbe ih sokolskega gibanja med narodom. Organizacija tečaja in osebe, ki sodelujejo nam nudijo zadostno jasmtvo za popolni uspeh.
Dne 18. oktobra je gostovalo pri nas marionetno gledališče Sokolske župe Maribor. Gledališče je v okvirju prosvetnega odseka priredilo po eno predstavo za mladino (Sncgulčica) in za odrasle (Faust). S prvo je bil dosežen popoln uspeh, druga pa .bi naj bila raje odpadla, ker vsled manjkanja nekih neizogibnih priprav ni pokazala tega, kar sc da z igro doseči in kar je številno občinstvo po dobro uspeli »Snegulčiči« pričakovalo.
S stališča vzgoje sokolske mladine je želeti, da si društvo tako gledališče nabavi ali pa da čim večkrat priredi dobro pripravljena gostovanja. — Prirediteljem iz Maribora naše priznanje in zahvala!
V sredo 21. t. m. je predaval tajnik br. Sovre o sokolski ideji. Udeležba je bila zelo lepa, ali pogrešali smo one, katerim je bilo v prvi vrsti namenjeno. Opozarjamo članstvo na poizkusni dobi, da je pogoj za definitiven sprejem poset štirih obveznih sokolskih predavanj.
Kupujemo
suhe jestive glji-ve te sve vrsti ze-
maljskih plodina
Sever & Ko.
LJUBLJANA
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREBŠČIN Branko Paltii Zagreb, Kraljice Marije 6
Dobavitelj Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
Naslov za brzojavke: „Trikotaža* Zagreb ♦ Telefon interurban štev. 26-77
Izvršujem vse vrste sokolskih potrebščin za javni in zletni nastop vseh oddelkov našega članstva in to točno po predpisih Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije. Slike v originalnih barvah predpisanih krojev se nahajajo v knjigi „Organizacija Saveza SKJ“. Zahtevajte cenike in prospekte. — Cene jako -	zmerne. — Za točno in solidno izdelavo jamčim.
|y. Brunčlč
pleskar in ličar
se toplo priporoča vsem cenj. naročnikom. — Delo solidno! — Cene zmerneI TELEFON It. 3476
Ljubljana Kolodvorska ulica 33
JOf. HAFNER ■■■■i vezenja
LJUBLJANA, Prisojna ulica (Tabor)
Izraduiemo sokolske zastave najjeftinije po našim ili
Kriposlanim naertima, obazirajuči se na propiae SKJ. lolimo, tražite specijalne oferte i načrte.
Tvornica gimnastičnega in športnega orodja
J.Oražem
RUDE in KOVINE
■■■ШН D. П.ааошшв
LJUBLJANA, MAS AR YKOVA CESTA 15
Naslov za brzojavke: Rude Telefon interurban štev. 2827
En gros:
•vinec, cink, cin, aluminij, baker, cinkova pločevina, svinčena pločevina, pocinkana lelezna pločevina, cinkovo belico (izdelek Cinkarne, d. d., Celje), barve, žveplenokisla glina, aluminijev hidrad, bakrena galica, cinkov prah, katran, stare kovine, kovinasti ostanki, rude vseh vrst
Izdale savez Sokol« kraUtvIne Jugoslavije №. Gongi) • Glavni I odgovorni urednik Sflopon Čelar i> Uredi* RedakcUAl odsek • Za upravn I oglase odgovora Mica KoMeva Tiska Učiteljska tiskarna (predstavnik Franc* Štrukelj); e vi u Ljubljani
USTANOVLJENA 1881.
Župa Osijek
IZ UPRAVE ŽUPE.
Sednica uprave župe, održana dne L septembra o. g., donela je sledeče važnije zaključke:
Na predlog načelnika okružja Osijek odobrava se osnutak čete Petlovac (društva Beli Manastir) i imenuje se uprava te čete sa starešinom Petrovičem Borivojem i načelnikom Sliepče-vičem Branimirom na čelu. — Na predlog izaslanika župe i načelništva župe odobrava se osnutak čete Lug (društva Darda) i imenuje joj se uprava sa starešinom Odobašičem Milanom i načelnikom Alaica Tanasijom na čelu. Na predlog načelnika okružja Donji Miholjac, odobrava se osnutak čete Kapelna (društa D. Miholjac), te joj se imenuje uprava sa starešinom To-maševičem Savom i načelnikom Dra-kuličem Dokom na čelu. — Uvažuje sc ostavka čitave uprave Sokolskog društva Slav. Požega i upučuje se ista Ja sazove vanrednu glavnu skupštinu, koja če imati staviti predlog za imenovanje nove uprave društva. — Uzima se na znanje izveštaj načelnika o žup-ikom sletu u Vukovaru. U glavnom se i tom izveštaju konstatira, da je organizacija bila dobra, no broj vežbača bio je razmerno malen, tako, da je ‘/a vežbača došla manje, nego li je bilo prijavljeno. Tom se prilikom konstatira, da veliki broj jedinica ne odgo-varaju zahtevima, koji se na iste stav-Ijaju. — Na predlog PO-a župe, odobrava se saziv plenarne sednice toga odbora, kojoj če prisustvovati i svi prosvetni nadzornici okružja. — Na predlog PO-a zaključuje se jednoglas-no osnivanje sok. knjižnica kod svih jedinica naše župe te se propisuje prva etapa minimalne, obavezne knjižnice od 18 dela. — Na predlog PO-a zaključuje se nabaviti 10 novih knjiga za župsku knjižnicu.
Sednica izvršnog odbora od II. septembra o. g. stvorila je sledeče važnije zaključke:
Odobrava se osnutak i imenuje uprava društva Kneževo sa starešinom Dragovičem dr. Petrom, prosvetarom Radivojevičem Milanom i načelnikom čurčibašičem Rikom na čelu. — Na predlog društva Vinkovci, imenuje se uprava čete Markušica (društva Vinkovci) sa starešinom \Vitmannom Dra-gutinom, prosvetarom Jemričem Stje-panom i načelnikom Strajničem Petrom na čelu. — Na jednodnevni tečaj za uvežbavanje vežbi za praški slet (Beograd, 17. oktobra 1931.), odreduje se brat načelnik i sestra načelnica. —
Uzima se na znanje stanje članstva od 62 društva i 68 četa. Poslala su podatke o brojčanom stanju sva društva i 59 četa, pa prema tome nisu poznati podaci od 9 četa. Prema izveštajima do toga dana broje sa stanjem od
31. juna o. g., jedinice naše župe ukup-	
no:	
članova	8700
članica	853
m. naraštaja	1266
ž. naraštaja	507
m. dece	2504
ž. dece	1974
dakle svega ukupno	15809 pripadn.
Te tako važne podatke još nisu poslale jedinicc: Bakič, Budimci, Ćeralije, Dakovačka Satnica, Donja Motičina, Jagodnjak, Lug, Markušica, Medinci, Mitrovac, Petlovac i Vilič Selo.
RAD PO DRUŠTVIMA I ČETAMA.
Društvo Brodski Varoš, priredilo je 10. oktobra o. g. akademiju s uvodnim predavanjem o nesrečnom plebiscitu u Koruškoj 1920. god. Predavanje je održao brat J. Baričevič, član PO-a, osvrnuvši se ukratko na sam tok i pri-premu plebiscita tc njegovo značenje za našu državu. Akademija je imala kratak no dobar program. Od vežbi treba naročito istači vežbe sestara, koje su svoje vežbe odvežbale bez gre-šaka i sa mnogo elcgancije. Akademija je završena sa igrankom.
Četa Durdanci priredila je 20. sept. o. g. svoju prvu javnu vežbu uz sude-lovanje čete Semeljci. Vežbi je prisu-stvovalo 5 delegata matičnog društva Dakovo. Uspeh vežbe razmerno do« bar. Uvečer održana je u školi zabava sa igrokszom, deklamacijom i predavanjem. Predavao je prosvetar dru« štva Đakovo.
Društvo Dakovo razvija u vezi sa četama, koje su mu dodelene, veoma intenzivan i sistematski rad, koji zaslu-žuje svaku pohvalu, što prilikom izve-štaja četa Durdanci i Pridvorje rado konstatujemo.
Župa Zagreb
ZBOR ŽUPSKIH PROSVETARA I ŽUPSKA IDEJNA ŠKOLA.
U nedelju 11. o. m. održana je u Zagrebu sednica zbora prosvetara Sokolske župe Zagreb. Prisustvovali su prosvetari Sokolskih društava Bistra, Blinja, Brcgana, Brdovec, čučerje, De-sinič, Ivanič-Grad, Klanjec, Lipovlja-ni, Novska, Podvinja, Popovača, Sa-
mobor, Sunja, Zaprešič, Zagreb I, Zagreb III; ukupno 20 društava. Kao gost prisustvovao je načelnik Sokolske čete Skakavac, župe Karlovac.
Ponajpre je podnesen izveštaj o dosadašnjem prosvetnom radu društava od strane člana župskog odbora br. V. Milaševiča.
Opčenita je pojava, da je prosvetni rad voden nesistematski i ovisi o pojedincima; naročito se ističe u prosvetnom radu Sokolsko društvo Ivanič Kloštar.
Tajnik prosvetnog odbora br. Sr-dar podneo je zatim izveštaj o radu župskog prosvetnog odbora od 15. au-gusta do danas. Prosvetni rad voden je u smislu programa usvojenog od župske uprave. Naročita je pažnja posvečena propagiranju sokolskih načela medu članstvom kao i direktnom kontaktu sa članstvom društava. Organizira se obaveštajna služba u novina-ma. Br. dr. Bičanič iznosi program rada župskog prosvetnog odbora, u kojem su glavne tačke priredbe društvenih idejnih škola kao pripreme za polaganje sokolskog zaveta 1. decembra; ove škole mora svako društvo održati sa vežbačima, funkcionerima i novim članovima tokom meseca oktobra i novembra. Za te idejne škole iz-radio je župski prosvetni odbor detalj-nije dispozicije. Drugi je glavni zada-tak spremanje što dostojnije proslave stogodišnjice Tyrševa rodenja. Osim toga, proslaviče se svečano Strosma-jerov dan i povesti propaganda za sve-sokolski slet u Pragu. Tokom debate, u kojoj su prisutni prosvetari živo su-delovali, istaknuta je potreba inicija-tive u prosvetnom radu od strane župe kao i teškoče na koje nailaze oni prosvetari, koji žele da razviju svoj rad. Naročito je spomenuto, da Sokolstvo, unoseči nove poglede u selo, nailaze na velike zapreke u konzerva-tivnom shvačanju seljaka. Istaknuto je, da Sokolstvo kao moderan pokret mora nastojati da saobrazi svoje metode potrebama i zahtevima današnje generacije. Svaki prosvetar morao je za zbor da sastavi jedan nagovor s odredenom temom, a osim toga, nabavljene su za svakoga od njih po tri sokolske brošure i sokolska rczolucija »Putevi i ciljevi«.
Nakon toga održana je župska idejna škola, koja se je sastojala iz četiri predavanja. Br. Ante Malovič govorio je o istoriji Sokolstva. Predavanje je bilo vanredno interesantno uz mnoga nova takta manje poznata, koja je predavač jzneo. Nakon toga je govorio br. dr. Bičanič o sokolskoj
ideologiji obrazlažuči »Puteve i ciljc-ve«. O organizaciji i sadašnjem stanju sokolskog pokreta govorio je br. Stefan Adolf, koji je na vrlo interesan-tan način izneo oranizaciju sokolskog društva kao i viših sokolskih jedinica, ukoliko to svaki član mora da zna. Nakon toga je izneo podatke o sadašnjem stanju sokolskog pokreta u celom slovenskom svetu i Jugoslaviji napose, i istaknuo, da tek po svojoj zajedničkoj povezanosti i jednakim metodama rada u celom slovenskom Sokolstvu to Sokolstvo dobiva svoju snagu. Umesto br. Milana Jankoviča, koji je bio bolestan, govorio je br. dr. Bičanič o odnosu prosvetnog rada prema vežbanju. Istaknuo je naročito, kako i na koji način može telesno vež-banje da upliva na duševni život čo-veka. Idejna škola završena je u 5 sati popodne. Po uzoru ove škole držače se idejne škole po društvima.
JAVNA VEŽBA SOKOLSKOG DRUŠTVA DESINIĆ.
Prva javna vežba Sokolskog društva Desinič održana je dne 20. septembra o. g. u Desiniču u 3 sata posle podne.
Od okolnih društava na vežbu su došla: Sokolsko društvo Krapina, Klanjec, Pregrada, Sv. Petar pod gorami, Rogatec i četa Sudanska Poljana.
Sva društva postrojila su se na vežbalištu na trgu u Desiniču, gde ih je pozdravio načelnik br. Viiim Fio-lič, a zatim brat starešina Alojz Žlogar, nakon čega je otsvirana državna himna.
Točno u 15 sati otpočela je javna vežba pod vodstvom okružnog načel« nika br. Reitera. Nastupila su muška i ženska deca, muški naraštaj i članovi (37) iz Desiniča, zatim društva Krapina, Klanjec i Sutlanska Poljana te odio na spravama. Vežba je završena prikazom Jugoslavije.
Interes za ovaj veliki nastup Sokola Desinič bio je veoma velik, te je javnu vežbu posetilo oko 1200 ljudi, od toga je bilo preko polovice seljaka iz najbliže okolice Desiniča.
Nakon vežbe tazvila se pučka zabava. Materijalni i moralni uspeh bio je dobar.
JAVNA VEŽBA I OTVORENJE GIMNASTIČKE DVORANE U IVA-NIĆ-KLOŠTRU.
U nedelju dne 4. oktobra o. g. održavala se u Ivanič-Kloštru retka slava našeg mladog Sokolskog društva. Uz javnu vežbu bilo je na programu i otvorenje nOvosagradene gimnasti-
čkc dvorane, koja če služiti tom mla-dom društvu kao vežbaonica. S mnogo truda i mara uspelo je funkcijona-rima Sokolskog društva u Ivanič-Kloštru, a u največoj slozi sa tamošnjim vatrogasnim društvom i s čitavim narodom onoga kraja, da podignu svoj mali dom, toplo sokolsko gnezdo, u kojem če se moči da odgajaju i razvi-jaju mladi Sokoliči, kojih je tamo, kako smo videli, mnogo i s velikom vo-ljom i liubavlju izvršuju svoje sokolske dužnosti.
Več rano ujutro istoga dana opažala se je u čitavom mestu razumljiva nervoza, jer ovakova svečanost ni-je se još održala u ovom malom me« stu. Očekivalo se mnogo gostiju: Sokola, vatrogasaca i ostalih učesnika. I u istinu sastali su se na toj priredbi bratska Sokolska društva iz Čazme, Ivanič-Grada, Posavskih brega, koji su uz domače Sokole činili impozantnu četu. Osim toga stigli su iz Zagreba kao delegati uprave župe brača Hinko Nagler, tajnik i Milan Jankovič načelnik župe, te sestre Zorka Jankovič, I. zamenica načelnice župe i sestra Smiljka Sagrak, član T. O. župe. Va-trogasci iz okolišnih mesta prisustvo« vali su također u velikom broju.
Sam akt posvečenja dvorane po-čeo je u 15 sati, a izvršio ga je domači župnik brat Blaž Buntak, koji je u vrlo lepom govoru pozdravio Sokole i vatrogasce, naglasivši njihovu složnu i bratsku saradnju. Na svršetku govora pozdravio je Nj. Vel. Kralja, a isto tako i Nj. Vis. kraljeviča Petra, kao starešinu Sokola kraljevine Jugoslavije. Svi prisutni kliknuli su trokratni gromki »Zdravo«. Posle toga otpočeo je javni nastup, koji je sadržavao 11 točaka. Sudelovala su muška i ženska deca iz Ivanič-Kloštra i Ivanič-Grada, muški naraštaj iz Ivanič-Gra'da, te članovi iz Ivanič-Kloštra, Čazme i Ivanič-Grada i Posavskih brega, koji su vež-bali na spravama i župske proste vežbe.
Sve su točke programa bile izvedene vrlo dobro, s mnogo volje, razumevanja, što je vrlo retko, jer sva naša mesta trpe na pomanjkanju dobrih i spremnih prednjaka. Ovde se videlo, što se može stvoriti kada se hoče i kad se ima ljubavi za našu divnu sokolsku stvar. Sva su odelenja bila jednako dobra.
Oduševljeni narod, koji je u velikom broju prisustvovao ovoj priredbi mnogo je povladivao izvadačima.
Posle javne vežbe razvila se ugodna zabava.
Dobavitelj Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
Ribnica, Dolenjsko
Izdeluje vse vrste sokolskega telovadnega orodja, opreme za društvene in šolske telovadnice, športne potrebščine za lahko atletiko, orodje za letna telovadišča, kopališča in vrtove, gugalnice, orodje za deco itd. Prvovrstna in elegantna izdelava, solidna postrežba, zmerne cene. — Ilustrirani cenik brezplačno.
JU GO SLOVENSKA SOKOLSKA MATICA
U LJUBLJANI
REGISTROVANA ZADRUGA S OGRAN1ČENIM JAMSTVOM
opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje orograma i za postignuče ciljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko-programatskog, uzgojnog i propagan-dističnog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije. Komisijska prodaja odora sviju kategorija
NASLOV: JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA, NARODNI DOM TELEFON BROJ IS.43. - POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.931
ZAHTEVAJTE CENIK
Klišeje
vseh vrst, enobarvne in večbarvne izdeluje klišsrna
JUGOGRAFIKA
LJUBLJANA
SV. PETRA NASIP ŠT. 23
Telefon itcv.249>
Proda se
podeželjski oder s štirimi spremembami dobro ohranjen po ugodni ceni.
Cenj. interesenti naj izvolijo vprašati pri Upravi lista pod P. g. z. 205.
NatJečaJ
Sokolskom društvu Bjelovar potre-ban je sokolski učitelj koji je potpuno vješt u vodjenju svih kategorija. Plača prema dogovoru. Reflektanti neka se jave sa ponudom i opisom dosada-šnjeg sokolskog rada ovom društvu najkasnije do 15. novembra o. god.
Kupi ae rabljen drog«
ponudbe je poslati na Sokolsko četo Horjul.
NajjeftinUe zaatave!