KRALJEVINA SRB A, HRVATA I SLOVE NAGA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 81 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Marta 1927.
PATENTNI SPIS BR. 4153
Ing. Lionel Čoke Hill, Montreal, Canada, U. S. A.
Sprava za istovarivanje žita i drugog materijala iz železničkih vagona.
Prijava od 16. januara 1925.
Traženo pravo prvenstva od
Ovaj se pronalazak odnosi na sprave, k oje se obično nazivaju istovarivači za kola. koji su naročilo podesni za istovarivanje cerealija ili kog drugog zrnastog ili rastresitog, neve-zanog materijala (odsad stalno nevezan ma-terijal) iz željezničkih vagona ili zatvorenih kola, kod kojih se bočno vrata, normalno za-tvaraju iste sprave udešene su za istovarivanje i drugih vrsta željezničkih kola kao što su n. pr. vagohi za ugalj, koji imaju bočna vrata u obliku klapni, vagoni sa otvorom na dnu, gondole i t. d. kao i sve druge vrste n. p. auto-mobili i motorna kola (odsad stalno vagoni). Cilj je pronalasku da pruži spravu proste, ali zbijene, jače ekonomičnije konstrukcije nego do sad, kojotu če se nevezan material isto-varivati iz vagona brže i bolje nego sa isto-varivačima koji su do sad upotrebljavani.
Za tu svrhu, sprava po pronalasku, sastoji se, u opšte uzev, iz organa koji če saopšta-vati reciprocirajuče vibrirajuče ili tre suče kre-tnnje natovarenim vagonu, tako da se sadr-žina istog prazni kroz otvore u toni vi gonu, brzo i efektivno. Posmatrano sa uže tačke gledišta, aparat se može sastojati iz organa, koji noše vagon, a koji su postavljeni tako da se obrču oko horizontalne uzdužne oso-vine; iz organa za obrtanje organa, koji drže vagon, (a k o je tako postavljen) zajedno sa vagonom odozgo, na jednu stvarni pomenute ose; zalim iz organa koji su postavljeni na organima za nošenje vagona, koji su udešeni da čvrsto drže vagon protiv ne željenih pokreta unazad i iz organa za dostavljanje reciprocira-jučeg kretanja vagonu bilo dok su organi, koji drže isti i sam vagon iskrenuti na jednu
Važi od 1. decembra 1925.
25. januara 1924. (Engleska).
stranu ili dok isti stoje uspravno tako da Slobodan material može izlaziti na obe Strane vagona u pravcu izlaznog otvora na vagonu. Tako isto mogu se predvideti oruda, ko jim če se moči po volji, iznenada zaustaviti kre-tanje vagona bilo u jednom ili 'u drugorn pravcu ili u oba pravca, tako da se vagonu sa-opšti niz udara ili potresa, za vreme recipro-cirajučeg kretanja, koje če pomerati Slobodan material jače sa jedne ili druge ili sa obe Strane vagona ka vratima istog, kroz koji če pomenuti materi jal izlaziti. Na niže m nivou nego što je vagon i na strani za praznjenje istog nalaze se organi obične vrste, na pr. levak sa beskrajnim prenosiocem, za odvode-nje ispražnjenog nevezanog materiala m a kog željenom mestu. Ako su bočna vrata vagona zatvoreni na unutarnjoj strani horizontalno rasporedenim daskama, koje su utvrdene kli-novima ili pritiskom nevezanog materiala u vagonu ili kakvim drugim sredstvima, a na spoljnoj strani pomerljivim vratima, onda se na strani vagona za pražnjenje predvidaju sre-stva (poznata več) koji m a če se kad se vrata otvore, pomenute daske automatski uterati u vagon, izvrtajuči organe, koji drže vagon kao i sani vagon, tako da se otvore vrata i otvore vrata i omoguči izlaz nevezanom materialu.
Očevidno je iz donjeg izlaganja, da sprava po pronalasku može biti konstruisana na razne načine.
Na načrtu sl. I pokazuje u horizontali je-dan oblik izvodenja pronalaska.
Sl. 2 pokazuje aparat delom u vertikalnom
Din. 30.
izgledu a delom u preseku po liniji 2 -2 iz sl. 1.
Sl. 3 je vertikalan poprečni presek po liniji 3—3 iz sl. 4.
Sl. 4 i 4a su vertikalni i uzdužni preseči sl. 4a je nastavak sl. 4.
Sl. 5 i 5a su horizontalni preseči po linijama 5—5 iz sl. 4 i 5a—5a iz 4.i odnosno sl. 5a je nastavak sl. 5.
Sl. 6 je vertikalan presek po liniji 6—6 po sl. 4a.
Sl. 7 je vertikalan presek, koji pokazuje dvostruki ekscentar, koji sačinjava jedan deo reciprocirajučeg mehanizma.
Sl. 8 je sličan izgled za sl. 7 koja pokazuje delove u promenjenom položaju i
sl. 9 je izgled u preseku po liniji 9—9 iz sl. 8.
U primeru iz načrta 10 pokazuje u opšte če-tverouganu platformu za nošenje koja je sastav-Ijena poglavito iz dve paralelne grede oblaka I, 11, 11, k oje su podesno vezane ili na koji drugi način učvrščene prečagama 12 oblika I, kojih ovde ima četiri, pri čem celina obrazuje jedan krut sistem. Na ovome su postavljena dva pružna profila 13, 13, koji obrazuju pru-gu za nošenje jednog tovarnog vagona. Ovde je vagon zatvoren sa bočnim vratima i isti je označen sa 14. Šine 13, 13, na platformi 10 u vezi su sa stalnim šinama 15, 15, na svakom kraju sprave, kad se platforma nalazi u svom normalnom horizontalnem položaju, tako da se vagon može lako kretati po ili iz platforme i to sa oba kraja.
Platforma 10 postavljena je na četiri sre-dišno rasporedena ležišta 16, koji kao što načrt pokazuje, leže ispod prečaga 12, i koji su držani na dnu jedne rupe 17 načinjene ispod platforme. Rupa je nešto proširena i iz-dubljena u svom srednjem delu kao što je o-značeno sa 18, u cilju boljeg smeštanja lev-ka, prenosioca i drugih mehanizma sprave, koji če docnije biti podrobnije opisani Jedna strana platforme 10 nosi obrtno, uzdužno postavljeno, vratilo 19, k oje nosi četiri kosa zupčanika 20, koji se hvataju sa četiri druga nekretna zupčanika 21 (sl. 6) koji su postavljeni na boku 17a rupe 17 podesna sres-tva su predvidena za obrtanje vratila 19 i zupčanika 20 tako da ovi idu po zupčanicima 21 da bi se time izvrtala bočna platforma 10. Kao primer za ta oruda služi električni motor 22, koji je udešen za pokretanje vratila 23. Na kraju vratila 23 nalazi se puž 24, koji se hvata sa mehanizmom zupčanika 25 (sl. 4 i 5). Predvidena je podesna spojnica za ve-zivanje puža 24 sa vratilom 23. Mehanizam 25 postavljen je na poprečnom vratilu 27 ko-je nosi puž 28, koji se hvata sa zupčanikom 29 (sl. 3) koji je utvrden na vertikalu 19. Jasno je da če se, ako je uključena spojnica 26, obrtanjem motora 22 obratiti i vratilo 19
i zupčanici 20 da bi se time izvrtala platforma 10 na jednu stranu. Veličina izvrtanja može se ograničiti zapiračima 3 — (sl. 6) koji su postavljene na donjim krajevima krivih zupčanika 21.
Tako isto predvidena su podesna oruda za centriranje i održavanje vagona 14, na platformi 10, protiv uspravnog kretanja. Takva o-ruda mogu biti poznate vrste i detalji istih ne sačinjavaju predmet pronalaska. Radi da-Ijeg razumevanja takva, oruda sastavljena od dveju držalica 31, pokazana su na oba kraja vagona. Obe držalice mogu se na poznati način spuštati da bi se mogla upustiti i izvesti kola. Svaka držaljica leži na pokretnom nosilu 33, koje ima četiri papuča 34, koje su ude-šene za klizanje u vodilu 35, koje je postavljeno na uzdužne članove 11, platforme 10. Svako nosilo nosi deo 36 kroz koji je pro-vučeno uzdužno vratilo 37, koje ide kroz čelu dužinu sprave. Napominjemo da jedan od organa 36 ima desnu n drugi levu lozu, tako da obratanje vratila 37 služi za kretanje nosila 33 jednog prema drugom ili jednog od dru-gog. Zatim su predvidena d on j a oruda za o-bratno vratilo 37. Na vratilu 23 motora 22 slohodno je postavljen kosi zupčanik 38, koji se hvata za zupčanikom 39, koji je utvrden na vratilu 37. Spojnica 40 služi za vezivanje zupčanika 38 za vratilo 33. Jasno je da se motor, ako je spojnica 40 u vezi, može upo-trebiti za okretanje vratila u cilju povlačenja držalica 31 jedne prema drugoi ili odvajanje jedne od druge. Pri radu, držalice 31 spušte-ne su i dovoljno razmaknute. Vagon 14 se zatim vozi na platformi 10 do sredine iste. Držalice 31 potom se podižu, spojnica 40 u-ključuje i motor puste u rad, da bi približno držalice jednu drugoj, radi hvatanja i držanja vagona u sredini Korak loža u organima 36 čini hvatni mehazam samokočečim. Kao što je ovde pokazano, jedan motor služi za izvr-tanje i vezivanje, ali se mogu upotrebiti i dva motora ako se želi. Sa pokazanom konstruk-cijom, motor 22 može prvo zbližiti držalice 31, i onda se spojnica 40 isključuje a 26 u-ključuje i motor tako služi za izvrtanje. Izvr-tni mehanizam prolazeči kroz puteve 24 i 28 može se načiniti samokočečim tako da če platforma ostati u svom izvrnutom položaju.
Sad prelazinom na opis oruda za kretanje i vibriranje vagona na platformi. Snaga za ovo može se dobijati od električnog motora 41 (sl. 3, 4 i 5) koji je postavljen na d on joj strani platforme 10 i koji tera kosi zupčanik 4la koji se hvata sa točkom 41 b koji je postavljen na vratilu 42. Ovo vratilo nosi dva zupčanika 43 i 44, pri čem je prvi relativno manji. Ova dva kosa zupčanika slu že za to da saopštavaju dve reciprocirajuče brzine sa motora konstantne brzine, ili jedan ili drugi od ta dva zupčanika 43 i 44 udešen je za
hvatanje s a vratilom 42 u jedilo isto vreme, ovo se može izvesti ma kojom podesnom spojnicom poznatog oblika, koja je ovde u si. 3 pokazana šemntički a označena je sa 45 i 46, pri čem je član 45 udešen da vezu-je zupčanik 43 za vratilo 42 a spojnica 46 za hvatanje zupčanika 44 sa istim vratilom. Zupčanici 43 i 44 hvataju se sa zupčanicima 47 i 48 na v r n tilu 49 (s1 i k a 4a i 5a) koje je tako isto postavljeno na dnu platforme 10. Vratilo 49 nosi dvojni ekscentarski mehani-zam, k oj i je jasno pokazan u sliki 7, 8 i 9. Ovaj dvostruki ekscentarski mehanizam sas-toji iz jednog ekscentričnog kotura 50, koji je utvrden na vratilu. Oko kotura 50 opto-čena je ekscentrična jaka 51. Oko ove nala-zi se traka 52, koja nosi viljuškasti spojni štap 53, koji je člankasto utvrden za pomerač 54 na vratilu 37. Pomoču dvojnog ekscentričnog organa hod pomerača 54 može se menjati obrtajuči pravac obrtnnj i motora41. Ekscentrična jaka 51 ima izdubljene 55 na svojoj unutarnjoj površini Ekscentrični kotur 50 nosi ključ 56, koji može ulaz;ti u izdubljenje 55 ali koji je namenjen za hvatanje bilo jednog ili drugog kraj izdubljenja 55, što zavisi od pravca obrtanja vratila 49. Ako se vratilo 49 obrče u praven, povez,mom strelnicom u sl. 7 onda če ekscentrična jaka 51 imati jedan relativan položaj prema vratilu. Kad se pak pravac obrtanja okrene, kiio što pokazuje streli-ca u sl. 8, onda če se videti da se ključ 56 kreče dužinom izdubljena 55 omogučavajuči time, da jaka 51 k liži nazad za jed iu četvr-tinu obrt i na položaju iz sl. 8 čime se pro-dužuje hod pomerača 54. Postavljene su na vratilu 37 sa pomeračom (izmedu ovih) dve jake 57 i 58. Jaka 57 drži se pomoču klina 57a, ova jaka ima dva podešavanja. U položaju iz sl. 4a, jake Su dosta udaljene da bi se moglo vršiti kretanje pomerača izmedu istih. Postavljanjem klina 57a u drugoj ropi 57 u vratilu 37 ono se može kretati uz sam pomerač tako da preuzme prekinuti kretanje. Sa odvojenim jakama kao što je pokazano u sl. 4a učinjeno je to da pomerač 54 ide tamo i amo ako motor 41 radi hvatajuči pri tom prvo jednu od jaka 57, 58 i onda drugu tako da vratilo 37 reciprocira i time nosila 33 sa dr-žalicama 31 i na jz id sam vagon 14. Vratilo 37 može klizati uzdužno kroz zupčanike- 39 (sl. 4 i 5) izmedu veza splinte. Jasno je da če jaka 57 i 58 izazvati udar ili skok pri svakom kraju hoda jer če pomerač kretajuči se u jednom pravcu, h vata ti n. pr. jaku 57 čime če se vagon kretati u rednom pravcu i kad se pomerač 54 približi kraju hoda u ovom pravcu, on če se usporiti, tako da če vagon usled momenta krenuti napred dok jaka 58 ne dohvati jedan organ, čime če se vagon zaustaviti sa izvesnim potresom. Na sličan način biče isti potres (udar) na drugom kraju
hoda. Ove udare ne treba mešati sa težim u-darima koji mogu biti saopšteni vagonu, na jednom i na drugom kraju hoda od Strane dole opisanog mehanizma. Ako se želi klin 57a, koji drži jaku 57, može se postaviti u rupu 57b čime se obe jake 57 i 58 stavljaju uz sami pomerač, uzirnajuči pri tom sve ne-iskoriščeno kretanje tamo i amo bez udara na oba kraja.
Mehanizam za saopštavanje relativno težih udara vagonu na oba kraja hoda reciproci-ranja, sastoji se iz jednog para udarača 59 i 60 (sl. 4a). koje nosi jedan par poprečnih, horizontalnih oluka 60a, 60a, koji su postavljeni izmedu 1 nosača 11, 11. Vratilo 37 prelazi kroz te udarače. Oba udarača 59, 60 stoje na organu 59a koji je uvrten u nosaču 59 i udešen za obrtanje pomoču organa 6', koji se može okretati (ako se želi) lancem 62 koji se upravlja ručnim točkom koji nije pokazan. Ovom konstrukcijom oba organa 59 i 60 mogu se kretati uzdužno u jednom ili drugom pravcu. Vratilo 37 tako isto nosi jaku 63 postavljenu blizu udarača 60. Delovi su postavljeni tako, da se neče, ako vratilo 49 rotira u pravcu pokazanem strelicom u sl. 7 t. j. ako se ekscenfar malo obrne, ni jedna od jaka 58 i 63, hvatati ni sa udaračem 59 ili 60. Ako se radi na ovaj način, jedini u-dar na oba kraja hodova tamo i amo biče onaj, koji je izazvan dodirom jaka 57 i 58 sa pomeračem 54. Ovi udari jesu relativno slabi i mogu se potpuno ukloniti podešava-njem jake 57 pravo ka jaci 58, tako da se primi svo klizanje, pomerača 54 izmedu onih jaka. Ako se na ovaj način vagoii kreče tamo i amo onda je bolje da se to kretanje izvodi brzo. Ako se želi da da relativno veči udar samo na jednom krojil hoda tamo i a-mo onda se kosi zupčanik 43 (sl. 3, 4 i 5> upotrebljuje da bi še dobila sporija brzina. Tako isto pravac obrtanja motora se okreče, da bi se ekscentar 50 krenuo u pravcu stre-lica u sl. 8 radi dobijanja večeg hoda. Sa velikim hodom mogu se udarači 59 i 6ipo-desiti na jednoj ili na drugoj strani, tako da bilo jaka 58 hvata udarač 59 ili jaka 63 u-darač 60, ako se ovako radi, onda se jake 57 i 58 odvajaju da bi izmedu sebe dale slobodno kretanje pomeraču 54. Delovi su u-dešeni tako i proporcionirani da klizno kretanje pomerača 54 izmedu jaka 57 i 58 o-mogučava dovoljno obrtanje vratila 37, koje uslovljavaju udar bez kočenja mehanizma. Na primer ako su udarači 59 i 60 podešeni na levo (sl. 4a) onda če se pomerač 54 krenuti na desno u dodiru sa jakom 58, dok se pomerač 54 ne spusti do kraja svog hoda. Momenat vagona kao i delova u vezi sa i-stim o d ne če jaku 58 iza kraja hoda pomerača 54, dok ova jaka ne dohvati udarač 59. Kretanje pomerača 54 izmedu jaka 57 i 58 o-
mogučava ovo prebacivanje. Ako se ovako radi onda jaka 63 ne hvala udarač 60. Tako isto, ako su udarači 59 i 60 postavljeni desno, kao u sl. 4a, onda vratilo 37 pren-.ša hod pomerača 54 pri svakom kretanju na levo tako da jaka 63 udara udarač 60. na taj način jaka 58 oslobada udarač 59 Jake 58 i 63 postavljene su tako da jedna ili druga udara ali nikako obadve, tako da če udari biti samo na jednom kraju hoda tamo i a mo, pri čem tačno odredeni kraj gde biva udar zavi-si od položaja udarača 59 i 60.
Za otvaranje vrata na vagonu, koji treba da se istovaraju mogu se uzeti ma kakva po-desna oruda. Ali ova oruda ne pripndaju pro-nalasku. U cilju ilustrovanja, u sl. 3 pokazan je organ 64 koji je na svom donjern kraju vezan za nosilo 65, k oje je utvrdeno za osnova i nosi na svom slobodnoin kraju ploču 66. Organ 64 udešen je za normalno držanje u ispravnom položaju pomočil prstena 67 ali se može tako isto spust ati u položaj pokazan iz-lomljenim linijama u sl. 3, u cilju da dovodi ploču 66 prema delovima 58, koji se često postavljajo na unutarnjoj strani takvog vagona za zatvaranje bočnih vrata. Naravno da se prvo otvaraju spoljna vrata na vagonu Ako su ta vrata u položaju, pokazanem isprekida-nim linijama ona če terati daske 68 unutra, kad se vagon izvrče i time otvoriti otvor i omogočiti izlaz nevezanom materialu iz vagona.
U središnom proširenom i uzubljenom delu 18 rupe 17 postavljen je levak 10 i spro-vodioc 71 (n. pr. trakasti) koji služi za hvata-nje i odnošenje nevezanog materiala kad o-vaj pada iz vagona.
Pri radu reciprično kretanje može se saop-štavati vagonu bilo kad je platforma 10 horizontalna ili nakrivljena. Pri istovarivanju vagona kakav je pokazan sa bočnim vratima-praženja ubrzače se ako se taj vagon nakrivi. Pri istovarivanju vagona sa levkom na dnu, a koji se pruža celom širinom vagona, ali ne dužinom istog izvrtanje je nepotrebno. Pri istovarivanju, kratki reciprični hodovi bez večih udara o udarače 59 ili 60, izazvače isticanje iz vagona večeg dela navezanog materiala. Takvi nokreti tamo i amo sa potne-račem 54, koji je ogrsničen izmedu jaka 57 i 58, jako če remetiti nevezani material, što če izazvati ispadanje istog pri čem samo ti pokreti, nastavljeni duže vreme, mogu ispraz-niti vagon. Čak i vagon sa bočnim vratima, ako je natovaren sitnim cerealijama, koji la-ko ,,teče“, može se istovariti tim reciproci-ranjem bez udara na kraju hodova ili samo sa malim udarima, ne izvrtajuči pri tom vagon (razume se ako ta reciprociranja traju duže vreme). Material koji lako „teče“ n. pr. pšenica, isticače kao voda dok god se vagon trese, gura ili rerneti na ma koji način. Prema torne bočna vrata, ako takva ima vagon,
koji je natovaren sa pomenutim materialom, omogučiče tako isto pražnjenje vagona sa tresenjem, udar atije m k oje traje duže vremena. Ovako pražnjenje omogučava evakuaciji! materiala sve do jednog malog sloja na dnu vagona.
Ako se želi, može se dati veči hod kreta-nja tamo i im o, i udarači 59 i 60 udesiti tako, da bude veči potres Ovi teži (jači) u-dari na jednom kraju hoda izazvače kretanje materiala u vagonu na pravcu gde je udar. Ovo če naterani ostali deo materiala sa dru-gog materiala da ide na sredini gde je izlaz. Cim se jedan kraj vagona isprazni na ovaj način, onda se udarači 59 i 60 postavljaju na suprotan kraj, te se tako prazni suprotan kraj vagona. Upotrebom jačih udara na jednom kraju hoda, pražnjenje se ubrzava i čini potpunije.
1 ako su d a te pojedinosti za oruda za kretanje vagona tamo i amo, za udaranje istog, izvrtanje platforme i oruda za druge radove, i p a k to ne znači, da su time iscrpl jena sva oruda za gornje radove po ovom pronaiasku. Mogučne su mnoge varijante baš u samom okviru pronalaska.
Tako isto, opisani reciprocirajuči rnahani-zam, može se upotrebljavati bez platforme, pri čem se u tom slučaju vagon za pražnje-njenje, postavlja na prugu pored jednog levita, pri čem se vagon postavlja koso malini podizanjem na jednu stranu.
Patentni zahtevi:
1.	Sprava za istovarivanje žita i drugog materiala iz željezničkih vagona, koji imaju otvore za pražnjenje, naznačena time, što je sestavljena iz oruda za reciprociranje (kretanje tamo i amo) tresenje i vibriranje vagona.
2.	Sprava po zahteva 1, naznačena time, što ima uredenja za držanje vagona, za pre-kretanje istog u vezi sa prvim uredenjima kao i uredaji za menjanje dužine hoda taiuo i amo.
3.	Sprava po zahtevu 1 ili 2, naznačena time, što su sa uredenjima za nošenje i prevrtanje vagona kombinovane držalice, k oje drže vagon izmedu tih oruda, pri čem se ove držalice kreču sa vagonom tamo i amo.
4.	Sprava po zahtevu 1, 2, 3, naznačena time, što su držalice vezane za nosila, k o ja su postavljena tako da kreču tamo i amo sa uredaji ma za nošenje vagona, pri čem su nosila udešena tako da se približuju, čim držalice drže izmedu sebe vagon na orudima za nošenje, pri čem su nosila sa držalicama i vagonom udešene da recipriciraju sa ureda-jima za kretanje vagona tamo i amo.
5.	Sprava po zahtevu 1—4, naznačena time, što ima oruda, k o ja su u vezi sa nosi-lima vagona, kojima se kretanje vagona mo-
že iznenada zaustaviti na jednorn kraju hoda tamo i amo ili pak na drugim takvom kraju.
6.	Sprava po zahtevu 1—5, naznačena time, što su uredaji za iznenadno zaustavljanje vagona udešena tako, da se vagon naprasno t. j. sa večim udarom zaustavlja na jednorn kraju hoda tamo i amo nego na drugom.
7.	Sprava po zahtevu 6, naznačena time, što su uredenja za iznenadno zaustavljanje vagona udešena tako da mogu zaustaviti kre-tanje vagona za izvesno vreme na jednorn kraju hoda tamo i amo a potom i za drugi kraj hoda tako isto za izvesno vreme.
8.	Sprava po zahtevu 1—7, naznačena time, što su predvidena srestva za nošenje vagona tako da se ove izvrču na jednu stranu,
kao i uredaji k oj im se ta srestva za nošenje zajedno sa vagonom mogu po volji izvrtati na jednu stranu i time što su predvideni u-redaji za reciprociranje vagona k oj a rade bilo da su srestva za nošenje vagona i sam vagon u ispravnom položaju, bilo u izvrnu-tom (kosom) položaju.
9.	Sprava po zahtevu 1—8, naznačena time, što srestvo za nošenje vagona sačinjava jedna platforma, koja se može izvrtati bočno oko stalne uzdužne osovine.
10.	Sprava po zahtevu 1—9 naznačena time, što se sr-estva za držanje vagona uredaja za reciprociranje istog pokreču motornom sna-gom sa uredaja za nošenje vagona.

i '
15	: to!i!	•' v i . jjub i I 'I
‘	- ;■:	■ ■-■..D-.r ji;; us -h bv
i
'
•T •• "j 1: ' "'<)■■ ') irioi
1	;:i •	- ■■ ■■■■!: ,8—:	i	ur;	fi
' ' ' ■	,i,u ,	:	r :■ :
.
1	: ':;u;	■- v
-

■	J, ' J- S ■ b . f
'
:
;v ■ ; :
i
i;	: „d nvvi-b s
,;S	’ . HO •	:	/:	: -	o;/
‘
; J j
'
'	I • - :	i i '	, :	t Ali
'-i	;v;.;i v,!) '■	. v \ j n, ;u






-V. ;j..











:: • ■	-.■■'‘i


		

VT77777,-
z/
im	
	tol
	

.

v

'
v '	•*.
.
. ' v.


l—i. i y


■v




. ■:
.

•• - - '
\ ;i.

/



Ac/pdtent broj 4/53.
?*■


■

i
..





i x '
■.....'•