t*osiarina plaćena u goiovu
,1	e	Cena	Din	2
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
		Mesečni prilog »Sokolska	:"Prosveta«
	Ljubljana,	Izlazi svakog čelvrlka • Godišnja preiplala 50 Din •	Uredništvo i uprava u Ljubljani (Narodni dom)
Telefon br. 2343 • Račun kod pošfanske šledionice br. 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vraćaju
1931.	-................—	       ---	 -...........-.■■■■■:=
Prof. ANTE TADIĆ (Smederovo):
Kralj — Soko
Sokolstvo, narod, država i politika
U predratnom Beogradu Sokolstvo je imalo zavidan položaj. Njego* ve javne priredbe češče je posećivalo Njegovo Veličanstvo kralj Aleksan-dar, tadanji Naslednik Prestola.
Vidimo, da je zanimanje Nj. Veli* čanstva za Sokolstvo počelo još u mladičskim godimana. Ljubav prema Sokolstvu pokazivalo je Njegovo Ves iičanstvo u svakoj prilici. Kada je pri* sustvovalo sokolskim javnim časovi* ma pratilo je budnim okom sve izvede* ne vežbe. Sečam se jednog takog na-stupa beogradskih Sokola. Bilo je to 21. aprila 1912. god. Zagrebački študenti, medu kojima je bio i pisac ovili redaka, posetili su bili Beograd i još neka mesta u Srbiji.
Izmedu ostalih prijatnih zabava, što su nam priredile kolege iz Beograda, imali smo i to zadovoljstvo, da prisustvujemo javnom času beogradskih Sokola na Kalimegdanu.
O	tom javnom času, kojemu je prisustvovao ondašnji Prestolonaslednik, sadašnje Nj. Veličanstvo kralj Aleksandar, imao sam prijatnu duž-nost da izvestim Supilov »Riječki Novi List«, u kojemu sam inače opisao celo naše putovanje, i da tako jugosloven* ska javnost vidi, kako se buduči kralj Jugoslavije interesuje za Sokolstvo, za organizaciju, koja je imala cilj da du* hovno ujedini razdvojeni jugosloven* ski narod.
Jedna velika poljana na Kalimeg* danu bila je uredena kao ‘vežbalište. Pre početka vežbe doznali smo, da če Njegovo kraljevsko Visočanstvo prestolonaslednik Aleksandar posetiti ja* van čas. Omladina je bila tom vešču upravo elektrizovana; talasi oduševlje-nja potpuno su je obuzeli, jer videti budučeg kralja ujedinjene Jugoslavije na sokolskom javnom času, značilo je, da je i Njegovo Visočanstvo odušev* Ijeni pristaša sokolske ideje. Omladina oduševljena tom tisokom pažnjom prema Sokolstvu, zaželela je, da što skorije dode čas, kada če biti podanik države, u kojoj vlada Kralj — Soko, Kralj, koji javno pokazuje da je odu-ševljeni Jugosloven, zadojen idejom narodnog jedinstva, narodnog oslobo-denja i ujedinjenja, idejom za koju se Sokolstvo borilo od prvog dana, kada se na tlu nastanjenem od Južnih Slovena, pokazala ervena sokolska ko-šulja.
Kada če Karadordeva zvezda slo-bode zasjati i na nebu zarobljenih Ju* goslovcna? — Kada če Kralj*Soko mo* či da progovori sokolski ujedinjenom narodu? — Takve misli obuzimale su nas celo vreme. Misli, za čijim smo ostvarenjem svi čeznuli.
Imao je da počne javan čas. Nje* govo Visočanstvo prestolonaslednik Aleksandar došao je na vežbalište. Omladina i gradanstvo burno su Ga pozdravili. Javan čas je počeo. Dola* žili smo što bliže malom paviljonu u
kojem je sedelo Njegovo Visočanstvo Prestolonaslednik, obučen u uniformu gardijskog oficira. — Promatrao sam Ga i uživao u zadovoljstvu, kako sa največim interesom prati sokolske vežbe. Sokoli su vežbali na opšte za« dovoljstvo. Odobravanje je bilo tim veče, što je i Njegovo Visočanstvo da* valo vidnog znaka zadovoljstva i lju-bavi prema Sokolstvu.
Medu omladinom, naročito Sokoli-ma, pri povratku u zarobljena domo-vinu, prepričavalo se vrlo često o so-kolskoj javnoj vežbi uz prisustvo Nje-govog Visočanstva Prestolonaslednika, današnjeg našeg ljubljenog Kralja slo-bodne i ujedinjene otadžbine Jugosla* vije. I pri tom se tajno i sa ushiče* njem govorilo, kako če svi Južni Slo* veni jednog dana biti, slobodni i ujedi* njeni u veliku Jugoslaviju, a na čelu če joj stajati Kralj*Soko.
Diplomacija ugnjetača našeg naroda gledala je zazornim neprijateli* skim okom na ovo interesovaine za Sokolstvo Njegovog Veličanstva Kra* lja, onadšnjeg Prestolonaslednika. Ta diplomacija, znala je vrlo dobro za ci-ljeve	Sokolstva,	i zato	je	ondašnji
austro-ugarski poslanik u Beogradu, Ugron, odmah obavestio svoju vladu
0 toj	poseti. Šta	više, on	je	tada po-
setio	pretsednika	srpske	vlade ministra	dra. I). Milovanoviča	i izra-
zio mu čudenje, što je sokolskoj jav* noj vežbi sudelovao i Njegovo kraljevsko Visočanstvo prestolonaslednik Aleksandar. Pretsednik ministarstva Milovanovič odgovorio mu je vrlo značajno: »U ostalom, prisutnost Pre* stoloriaslednika ne može da se shvati kao demonstracija uperena protiv Vas, jer se On u največoj meri interesuje za Sokolstvo i veoma često polazi nje= gove javne vežbe.«
*
Što je nekada bio san i želja omladine i svih Sokola, danas je stvar* nost. — Kralj*Soko stoji na čelu drža* ve, stvorio je veliko ujedinjeno i pra= vo jugoslovensko Sokolstvo. Njegov najstariji sin, Njegovo kraljevsko Visočanstvo prestolonaslednik Petar, starešina je jugoslovenskog Sokolstva. Omladina danas ne treba više da ša-patom govori o posetama svoga Kralja na sokolskim javnim vežbama. Kraij-Soko progovorio je svojom kraljev-skom reči; Njegove sokolske reči slu-šale su hiljade i hiljade Sokola, odu* ševljavale su se Njegovim govorom,
1 kraljevska sokolska zastava danas se ponosno vije na najvišoj kuli Sokol* stva.
Sokoli u masama pozdravljaju svoga Kralja, On im oeinski odzdrav* lja, duh Sokolstva dižc se i jača, du* hovna veza medu Sokolima sve je čvr* šča i čvršča, redovi sve zbi jeni ji i veči da što lakše brane duhovno i narodno jedinstvo sprovedeno kroz Sokolstvo.
Svaka tri meseca sabor čine da kon-statuju za koliko su napredovali. Ako se uvaži da je ovde važan datum svaki posejani kilogram deteline i kravlje repe, čilske salitre, svaka posadena vočka, napravljeno dubrište i nužnik, onda če se tek razumeti, koliko je trs-balo truda i volje, da sp za 3 meseca najteža u ovom kraju postigne rezul* tat, koji čemo niže navesti.
Na 26. o. m. održana je tromeseč* na sednica sokolskih četa sreza neve* sinjskoga. Velika dvorana pevačkoga društva »Zastava« bila je prepuna de* legata od 13 sokolskih četa (2 nisii mogle prisustvovati zbog velike uda* Ijenosti preko 40 kilometara). Bilo je prisutno oko 80 delegata. Sednicu je otvorio starešina Sokolskog društva Nevesinje br. V. Kosorič, a zapisnik je vodio br. R. Radoš. Sednici su pri* sustvovali od strane župe starešina br.
0.	Milič, dr. M. Dokič, U. Avdalovič i D. Bajič. Pošto je pročitan zapisnik prošle sednice, tromesečni izveštaj o radu sokolskih četa čita br. M. Rakić, iz koga vadimo ove podatke:
Brojno stanje svih četa je 702 čla* na i 108 naraštajaca te 156 trezvenja* ka. Sve čete održale su u ovom tromesečju 124 scdnice, 12 zabava i 25 predavanja. Knjiga imaju 906 komada. Fondovi iznose 36.747’72 Din. Napravili su u ovom tromesečju 45 nužnika, 200 pljuvaonica i okrečili 216 kuea. Posadili su 669 komada raznih vočaka, 1100 komada bagremova. Podeljeno 612 kalema kalifornijskih jabuka, 48 kilograma kravlje repe, 85 kilograma deteline, 7‘50 kilograma glavatog kn-pusa, 20 kilograma kukuruza cinkvan* tima, 9 kilograma graha, 100 kilograma krompira, 2 kilograma repe sejanice i 1 kilogram konoplje. Nabavljeno je 7 plugova i 30 komada prosvetinih bukvara.
Na predlog br. D. Vukoviča na sednici je jednoglasno zaključeno da se preduzmu mere protiv kartanja i one omladine, koja je još van sokolskih redova, a svojim životom štetno utiče na sokolsku omladinu. Zaključeno je umoliti g. bana Zetske banovine, da se u ovom kraju ukinu karte i domine. Zatim je pročitan pravilnik o osnivanju četnih hambarova, iz kojih če se pomagati članovi u nerodnim go-dinama. Na predlog br. D. Siljegoviča zaključeno jc da se u trezvenim otse* cima povede borba i protiv pušenja. Na predlog br. R. Ivkoviča zaključeno je da se povedu oštre mere protiv mo* de. koja je počela ulaziti u ovaj srez, i da odbori sokolskih četa ne prepo* ručuju ni jednoga člana pri odlasku na rad, naročito u rudnike, ako u nje* govoj kuči ima mode koja ga tera na tako naporan rad. Sednica je protckla u najboljem redu, a na njoj su uzeli živog učešča u diskusiji: br. Vukovič, Zirojevič, Sadikovič, Kapic, Dokič, Sa* vič, Rašovič, Šipovac, Radojičič, Ivkovič, te župski delegati br. dr. M. Dokič i br. U. Avdalovič, naročito starešina br. Č. Milič, koji je češče govorio upo-zoravajuči na sve mane i nevolje, koje taru naš narod. 'Povukao pararelu iz* medu drugih krajeva naše države, koji su u kulturi daleko odmakli i ovoga kraja, u kome apostolsku misiju vrše ovi mladi ljudi.
Zaključeno je da. se ove godine Durdevdanski uranak priredi na 6 me* sta u srezu, a sledeča tromesečna sedni* ca da se održi na 19. jula o. g.
I kao što je sunce slobode ogrejalo ove krajeve, tako če u izvesnoj buduč* posti ovde živeti kulturan i ekonomski slobodan narod, čijc sadašnje generacije čine gigantske napore za preporod, koji se polagano ali sigurno vrši.
M. A.
Pozdrav poljskog Sokolstva Savezu SKJ
Grudziadz. Sakupljeni na go* dišnjoj sednici uprave pomorske dziel* niee, poljsko Sokolstvo šal je srdačne bratske pozdrave uz uverenje, da. će uvek kročiti stazama ideje slovenskog Sokolstva. Czolem! — S a m o 1 i n s k i, prezes.
Prosvetni rad čehoslovačkog Sokolstva god. 1930.
U čehoslovačkim sokolskim dru-štvima bilo je prošle godine preko
70.000	nagovora, 1300 predavanja, 9000 pozorišnih pretstava, 3000 lutkovnih pretstava, 1100 prosvetnih tečajeva i preko 25.000 raznih drugih vaspitnih priredaba.
I. Sokolstvo i narod.
1. Na prvom mestu treba nagla* siti, da ostvarenje jedinstvene i nede* ljive kraljevine Jugoslavije sa jednim nedeljivim jugoslovenskim narodom i jednom nedeljivom jugoslovenskom svešču potpuno odgovara idealima i težnjama našeg Sokolstva iz ranijih vremena, čije svetle tradicije Soko kraljevine Jugoslavije nastavlja.
2. Naše Sokolstvo, oličeno u Savezu Sokola kraljevine Jugoslavije, jest zakonom osnovana organizacija privatne inicijative, organizacija naj-zdravijih individualnih i kolektivnih snaga u jugoslovenskom narodu, u koju svaki pojedini član unosi svoju ličnu vrednost i svoj lični rad. U toj organizaciji svaki nesebično saraduje na ostvarenju velikih sokolskih ideala na dobro Kralja, Naroda i Otadžbine.
3. Soko kraljevine Jugoslavije kao opštenarodna organizacija pripada ce* lom jugoslovenskom narodu i ima da obuhvati sve njegove slojeve bez ob* žira na pleme, veru i stalež, doba života, spol i zanimanje.
4. Kao opštenarodna organizacija Soko kraljevine Jugoslavije ima da u svima slojevima naroda razvija jugo* slovensku nacionalnu svest, koju sma* tra bitnim uslovom svestranog i zdra* vog razvoja našega naroda. Suzbijanje anacionalnih pojava na svim poljima narodnog života i učvrščivanje jugoslo* venske nacionalne misli, naročito u onim predelima, gde je nacionalna svest pod uticajem nepovoljnih isto* rijskih okolnosti ostala nerazvijena, jedna je od prvih dužnosti Sokolstva.
5. Radeči u tom pravcu, Sokolstvo ima da bude zdravi vaspitač omladine, pobornik bratstva i ljubavi, zatočnik velike jugoslo venske misli, nosilac vi* teškog nacionalnog duha i budni čuvar plamenog rodoljublja, plemenitog odu* ševljenja i svih nacionalnih ideala.
6. Kao opštenarodna organizacija jugoslovensko Sokolstvo ne može za* boraviti ni na svoju braču s one strane državnih granica, i — zabrinuto za njihovu sudbinu i saosečajuči sve njihove nevolje — smatra svojom sve* lom dužnošču, da se stara za njihov svestrani napredak.
II. Sokolstvo i država.
1.	Sokolstvo smatra, da je jugo* slovenski narod u slobodnoj i nezavis* noj, jednoj i nedeljivoj kraljevini Jugoslaviji, uredenoj unutrašnje bez ob* žira na ranije plemenske i pokrajinske granice, koje su uvek bile smetnja pravilnom nacionalnom formiranju i
Uoči obletnice pogibije Zrinskog i Frankopana, dne 29. apriia naveče, priredilo jc Sokolsko društvo Zagreb 1 u proslavil 10 godišnjice svog osnutka svečanu aka* demiju u Narodnom kazali* štu, na kojoj je brat dr. Hugo Werk održao ovaj pro-slov.
U devet sati izjutra, dana 30. aprila 1671. u \Viener-Neustadtu, u dvorištu tadašnje oružane, bi izveden na strati-šte grof Petar Zrinski, ban Dalmacije, Hrvatske i Slavonije. Beležnik kazne-noga suda pročita osudu, kojom je -Zrinski lišen sviju časti, povlastica i j dostojanstva, oduzet mu imetak, i nje* gova ličnost predata krvniku, koji mu je imao odrubiti glavu.
»Ovi se siromasi više straše moje smrti nego ja«, bile su zadnje reči hr-vatskoga bana, na očigled^ ustrašenih gledalaca njegovog tragičnog <zavr-šetka.
Smrtna osuda donošena protiv njegova šurjaka markiza Franja Krsta Frankopana naglašavala je, da je on sukrivac u uroti, koju je bio skovao Zrinski, u cilju da otcepi Dalmaciju," Hrvatsku i Slavoniju, te da se proglasi slobodnim i nezavisnim vladarom ovih kraljevina.
Krvnik izvrši svoju!
razvoju, dobio svoju najcelishodniju, istorijskom nužnošču predodredenu državnu organizaciju, na čijem je stvaranju ono saradivalo ne samo svojim idejama, nego i krvlju svoje najbolje brače.
2. Soko kraljevine Jugoslavije, koji je zakoniti naslednik celokupne duhovne i moralne tekovine ranijeg našeg Sokolstva, smatra za svoju svetu dužnost, da i nadalje utiče na izgrad* n ju i učvrščivanje te države u duhu sokolskih načela: napretka, demokrati* zrna i socijalne pravednosti, i da ne* pokolebivo stoji na braniku njene ne* zavisnosti, slobode i jedinstva.
3. Soko kraljevine Jugoslavije, ima* juči za cilj da podiže telesno zdrave, moralno jake i nacionalno svesne državljane kraljevine Jugoslavije, pri* mio je na sebe jedan od veoma važnih zadataka same države.
4. Soko kraljevine Jugoslavije sma* tra, da če taj zadatak ispuniti najbolje na taj način, ako bude svoje pripadnic ke vaspitavao u duhu sokolskih načela i od svojih sokolana stvorio škole gra* danskih vrlina, razvijajuči u njima na* cionalnu i gradansku svest, svest o državljanskim dužnostima i pravima i osečanje zajedničke odgovornosti, kad se odlučuje o sudbini vlastite države, čija jakost proizlazi iz svesnog naroda i čija bi največa slabost bila u ne-svesnim, neprosvečenim i nepožrtvov-nim gradanima.
5. Sokolstvo zahteva od svojih članova, da se u privatnom i u jav* nom životu, kadgod se ukrštavaju njihovi interesi sa interesima dri^fjfi^ svagda opredeljuju po zahtevima SO«! cijalne pravednosti i sokolskog brat* stva.
6. Soko kraljevine Jugoslavije smatra sebe da je najčvršča, najsigur-nija i najprirodnija spona, kojom se jugoslovenski narod i kraljevina Jugoslavija vezuju u veliku sveslovensku zajednicu.
III.	Sokolstvo i politika.
Soko kraljevine Jugoslavije kao opštenarodna organizacija, sledujuči i u tome sokolske tradicije, jeste nepo* litička organizacija. Ona ostavlja svojim članovima, da se u granicama op* Štih sokolskih načela i pozitivnih dr* žavnih zakona, politički opredeljuju slobodno i po svomc uverenju, tražeči ujedno od njih, da se u javnom životu i celokupnom svome radu uvek ruko-vode njenim načelima.
28.	aprila 1919., u 4 sata posle po-dne, ušao je u zagrebačku stanicu svečani voz, koji je, okičen hrvatskim i jugoslovenskim zastavama i pozdravljen paljbom iz topova narodne vojske, preneo kosti narodnih mučenika iz Wiener*Neustadta u kraljevski grad Zagreb. Na dva dana kasnije, na dve* stoičetrdesetiosmu obletnicu \Viener* Neustadtske tragedije, vojvoda Mišič zastupao je Njegovo Veličanstvo Kra* lja Petra I. Velikog Oslobodioca, kod svečanog pokopa smrtnih ostanaka narodnih mučenika. Nenapisani zakon večite pravde u istoriji čovečanstva uspostavio je Wicner*Neustadtskom i inim tragedijama narušeno etičko ravnovesje: 247 godina posle pogibije Zrinskog i Frankopana Istorija je prestala da piše povest Austro-Ugar* ske monarhije, a na novoj, ncispisa* noj stranici počela je da piše povest kraljevine Jugoslavije. Nemezu isto-rije niko i ništa ne može da zaustavi!
Tok povesti naroda jugoslovenskog našao je onoga dana, pred zavetnim močima narodnih mučenika, politički ujedinjene Hrvate, Srbe i Slovence, kojima su se pridružili i brojni iza* slanici jugoslovenskog etničkog pose* da na tudoj političkoj teritoriji. Uspo* mena na narodne mučenike i na vero* lomstvo koje je na izdajnički način nasilno i prerano pretrgalo nit njihova života, postala je u tečaju vremena delom povesne baštine, što ju je narod jugoslovenski u vekovima svojega bi*
Sabor čine unuci ustaša
»Sveto je ovo mesto. Moja noga nije dostojna da> hodi po tlu, koje je duboko zaliveno plemenitom krvlju heroja, koji goloruki 1875. g. digoše ustanak za slobodu ovoga kraja.« Ovo su reči, što ih je u martu 1928. god. izgovorio sadanji I. zamenik starešine SKJ br. E. G a n g 1 pri ulazu u Neve* sinje, kad je došao da poseti prve so* kolske čete u ovom srezu, osnovane u god in i 1927. Njegove reči su izgovo.*e-ne u momentu, kada su se unuci ustaša spremali, da na vidan način odaju dostojno divljenje i poštovanje svima znanim i neznanim herojima iz borba godine 1875.—1878. Godine 1928., u mesecu augustu, podignut je i otkri-ven ogroman spomenik, koji če budu-čim pokolenima rečito pokazivati, da
»boj ne bije svijetlo oružje,
več boj bije srce u junaka...«
Po istim gudurama i po dugom Nevesinjskom polju, kuda su pre 50 i više godina krstarile čete smelih gor-štaka, koji su jedno hteli, sada po istim gudurama i po istom polju kr* stare čete mladih pokolenja, koja od godine 1925. dižu novi ustanak.
Premda se je ustanak iz 1875. god. nepovoljno svršio, ipak unuci ustaša doživeše ostvarenje petvekovnog sna:
dugo i teško željcnu slobodu. Ali oni, koji vekovima biše boj samo za goli život svoj, nemadoše prilike i moguč* nosti da se kulturno i ekonomski po* dignu. Unuci heroja*ustaša ne žive ži* votom kulturna čoveka. Dok su druge zemlje pa i mnogi krajevi naše otadž* bine ponosni velikim procentom pis* menosti. dotle u ovome kraju i danas nepismenost dostiže 80%. Dok u dru* i gim krajevima zemlju prevrču parni' i plugovi, dotle ovde zemlju i sada para- ! drvena ralica, onakva ista, kakvu su naši pradedovi iz stare postojbine pre 1500 god. doveli. Dokle drugi krajevi mlečne proizvode prireduju na mode-ran način, dotle unuci ustaša i danas to čine na način kakvim su se služili njihovi dedovi pre ustanka. Ovde je sve zapušteno i seme i stoka i zemlja.
A narod? »Ova rasa divna«, kako reče pokojni A. Šantič, čekala je vaskrs iz tame. 1 »Zora puca — bit če dana!« Sokolske čete več 4 godine dižu novi ustanak i plod njihovog rada teško se može primetiti sada, njega če osetiti »daleka neka pokolenja«. Ovi moderni apostoli sa verom pradedovskom danima, mesečima i godinama bez daha bore se sa ukorenjenim predrasudama, sa oporom klimom i sa konzervativ-nošču, koja se vekovima kristalisala.
(Iz knjige »Putevi i ciljevi«)
DR. HUGO WERK (Zagreb):
Nemeza istorife ...
ROSI J A - FONSIER ♦ DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD
/LoVEM/K«
/oKoL/TKO
Zbor župskih načelnica
Cos
^ Nedelju dana posle'zbora župskih načelnika, 25. i 26. aprila, održan je zbor župskih načelnica COS. U imepret-sedništva ČOS zboru su prisustvovali zam. starešine br. dr. Mašek i prosve-tar ČOSibr. Ant. Krejči. iZbor je vodila načelnica ČOS sestra Milada Mala. Za odbor članica ČOS podala je izveštaj s. Olga Fučikova te je ujedno bio prim-ljen njezin predlog o jahačkoj odori za članice. Izveštaj odbora za naraštaj podala je s. Terezija Pechlatova a iz*
Sesira Marija Provaznikova, novo-izabrana načelnica ČOS
veštaj odbora za decu s. Jarmila Vokačeva. O sokolskom skijanju članica naročilo pak o budučim skijaškim tak* miucnjima Saveza Slovensko Sokol* stvo govorila je s. Sofija Gurtlerova, našto se je posle izvcštaja s. Vlaste Boučkove povela diskusija o takmiče* njima u igrama. Ova takmičenja biče najprc obavezna za naraštajke. O lo* gorovanju referirala je s. Maršatova,
o	lakoj atletici s. Burgerova, o športu na vodi pak s. Liebscherova. Pregled rada u župama podala je s. Nolčova, a
o	stalnoj prednjačkoj školi ČOS refc* riralc su sestre Provaznikova i Pechlatova. Time je bilo zaključeno zasedanje prvog dana.
Drugi dan zbora bio je posvečen u prvom redu sletskim prostim vež-bama za decu, naraštajke i članice. Se* stra O. Taborska tumačila je skupinski red za pojedine sezonske vežbe u Sokolu. Red je bio primljen sa dodatkom, da se 'za laku atletiku neče osno* vati posebni odbori, več tla se laka atletika vežba sa celokupnim vežbaćim članstvom.
Naročito je opširna bila rasprava
o	budučim izborima ČOS. Kako je do* sadanja načelnica ČOS s. Milada Mala izjavila, da se ponovne kandidature za mesto načelnice ne može više pri* miti zbog bolesti, bila je jednoglasno kandidirana za načelnicu ČOS sestra Marija Provaznikova. Za I. zamenieu načelnice kandidirana je s. Terezija Pechlatova, za II. s. Ružena Machalo* va, za III. s. Božena Holečkova* Matč* jovčeva. Iz načelništva istupile su se* stre Helena Liebscherova i Božena Styblova. Na njihova mesta predložene su sestre Jaroslava Stetkova i A. Fejfarova, bivša načelnica blaničke žu-pe. Ostale članice načelništva ostaju kao dosad.
Na svršetku zbora u ime članica ČOS zahvalila se bivšoj načelnici s. Miladi Mali za njezin veliki rad s. Ma-rita Vrabčeva te joj je predala kitu cveča.
Brat dr. Jan Masdk — šesdesetgodišnjak
Dne 9. o. m. proslavičc istaknuti čehoslovački Soko, ministarski savet-nik br. dr. Jan Masak šesdesetgodiš-njieu svog života.
Br. Masak rodio se god. 1871. 'u gradu »Masak« kod .Tvna nad Vlta-vom. Osnovnu školu posečivao je u Tynu, nižu gimnaziju u Budejovicama, višu u Pragu. Na univerzitetu posvetio se študiju medicine. Več >kao študent stupio je u radikalno napredni poli* tički pokret te se mnogo družio sa umetnicima i literatima. God. (1905. stupa u Sokolsko društvo Žižkov, gde postaje odličan sokolski radnik. Skoro postaje podstarešina Sredočeške sokolske župe, a god. 1911. biran je u pretsedništvo ČOS, u kojem ostaje do 1926. god., kada je zbog bolesti istu«
pio. U ČOS najviše je radio u lekar* skom otseku, koji je imao najviše posla početkom svetskog rata kod osni* vanja sokolskih lazareta. Kao pretsed* nik lekarskog otseka ČOS mnogo je pripomogao podizanju sokolske higi* jene i telovežbačke nauke. Pored toga, bio je i član prosvetnog i manjinskog odbora ČOS. Od god. 1910. do 1926. bio je i član redakcijskog odbora »So* kolskog Vestnika«. Kao sokolski novinar zauzima br. Masak jedno od prvih mesta. Bezbroj članaka napisao je u raznim sokolskim listovima.
Danas je savetnik čehoslovačkog ministarstva narodnog zdravlja i te-lesnog uzgoja te i sa tog položaja pot-pomaže Sokolstvo svestrano.
Bratu dr. Masaku i jugoslovensko Sokolstvo iskreno čestita njegovoj šes-desetgodišnjici.
Čehoslovačko Sokolstvo u 1930. god.
Čehoslovačko Sokolstvo započelo je 1930. god. u znamenju proslava osamdesetgodišnjice pretsednika repu* blike brata T. G. Masaryka. ČOS je proslavila jubilej svog velikog brata time, da je osnovala Masarvkov fond u višini od 100.000 Kč za potpomaga* nje telovežbačkog študija u inostran* stvu.
Prosvetni odbor priredio je školu
o	Masaryku, u kojoj je predavao i mi* nistar inostranih dela brat dr. Edvard Beneš. Školu je posetilo 170 slušača iz 33 župe. Pored toga, bilo je razdeljeno medu decu i naraštaj preko 100.000 brošura o Masaryku; u okviru Masa-rykovih proslava je bilo priredenih 80 izložbi te 8800 govora i nagovora.
Sokolskih društava je bilo 2800 sa 310 otseka. Broj članstva prikazuje 249.001) članova i 97.000 članica. Za te-lovežbu brinulo se 13.000 prednjaka i 9000 prednjačica. U školskim vežbao-nicama vežbalo je 513 društava, 1721 u gostionicama i u drugim prostorija* ma, u vlastitim sokolskim domovima 780. Novih sokolskih domova bilo je otvorenih preko 60.
Priredena su bila dva pokrajinska sleta i to u Kladnu i u Hodoninu. U velikom broju posetilo je čehoslovačko Sokolstvo svesokolski slet u Beogradu, na kojem su se vršila takmičenja za slovensko prvenstvo. Pobedio je čehoslovački Soko brat Emanuel Loffler sa 192-7 boda. Kod ženskih takmičenja odnela je prvo mesto sestra Marija Lorencova. Četrnaest dana posle beo-gradskog sleta posetilo je 200 čehoslo* vačkih Sokola prilikom sleta bugarskih Junaka Sofiju.
Krasni su bili i uspesi, koje je po* stiglo čehoslovačko Sokolstvo na IX. takmičenju Medunarodne telovežbač* ke Unije u Luksemburgu, gde je čeho* slovačka vrsta odnela prvo mesto. ČOS je poslala svoje delegate i refe* rente i na slet finskih gimnasta u Ilel* singfors i na slet belgijskih gimnasta u Antwerpenu.
Krajem godine započelo se s orga* nizacijom IX. svesokolskog sleta u proslavu 100 godišnjice Tyrševog ro-denja.
Pozdravi Savez« SKJ
Drniš. Prigodom proslave deset-godišnjice oslobodenja i odlaska oku-patorne vojske iz ovih krajeva te de-setgodišnjice rada ovog Sokola u duhu jugoslovenskom izvolite podastrijeti starešini sokolskog Saveza Njegovom Visočanstvu prestolonasledniku Petru naš bratski pozdrav. — Starešina Adžija.
Skoplje. Članovi nove župske uprave pozdravljaju bratski Savcz i zahva* ljuju mu na njegovom nepristranom držanju prilikom odredivanja nove uprave. Na njegov pravedan gest slc-duje intenzivan rad i požrtvovanje nove uprave. Zdravo! — Ubavić.
Torža. Sa uspelog zbora gradana Torže novo osnovano Sokolsko dru* štvo pozdravlja starešinstvo Saveza sa Zdravo! — Starešina društva dr. Radovič.
Bela Palanka. Novo osnovana So* kolska četa opštine ipajske u srezu be* lopalanačkom pozdravlja sokolskim Zdravo! — Pretsednik skupštine Milo« vanovič.
Kozica. Sa osnivajuče skupštine Sbkolske čete u Kozici pozdravljamo našega starešinu Njegovo Visočanstvo prestolonaslednika Petra i neumorni bratski Savez. — Uprava Sokolske če« te Kozica.
(Nastavak sa 1. str.)
tisanja sebi namro. Dan 30. travnja postade znamenjem i • potsetnikom narodnog otpora kod hrvatskog dela našega naroda, koji je stenjao pod tudinskim jarmom; očeliči narodnu svest i dade uvek nove poticaje ostva* renju zavetne narodne misli, političkog ujedinjenja jugoslovenskog naroda. Verovali smo i još verujemo u večne zakone Istine i Pravde i nismo se pre* varili. Kročeči putevima utrtim od večne Praistine, one su napokon stigle i do nas, da nas u krugu slobodnih na* roda, jednake jednacima, provedu kroz Jugoslaviju u Slovenstvo, a kroz ovo u Čovečanstvo i tako nama i brači, koja još nisu stigla, ali koja če po-uzdano doči, dadu prilike, da u krvavo stečenoj slobodi i u teško postignu-tom novom poretku, doprinesemo do-duše sporom ali ipak vidljivom posti-zavanju plemenitih ciljeva, kojima stremi novo veko Čovečanstvo!
$
Kada su od godine 1861. pa dalje: Starčevič, Kvaternik, Bach, Kumičič, Ljubič, Rački, Smičiklas i drugi, svaki na svoj način, utirali puteve kultu Zrinskog i Frankopana, oni su time pospešavali političko Uskrsnuče ne samo hrvatskog dela jugoslovenskog naroda, nego i ono svih Jugoslovena. Na dvestotu obletnicu Wiener-Neu-stadtske pogibije drže se prve zaduš* nice u Zagrebu u rimokatličkoj i u pra* voslavnoj crkvi, a zadušnicama, koje je 1879. godine priredila hrvatska aka* demska mladež u Pragu, pridružuje se srpska i bugarska! Usprkos zabrana-rna raznih tudinskih vlada, jugosloven* ski narod via faeti drži dan 30. aprila narodnim blagdanom i kada je izvesti* lac FIrvatskog Sabora u Zagrebu Bude Budisavljevič, u oduševljenom svom govoru popračao predlog hrvatske akademske mladeži na peštanskom sveučilištu, da se taj dan i zvanično proglasi narodnim blagdanom, tražio je samo sankciju za nešto, što je dav* no, još od 1879. godine, stvarno po-stojalo!
U svim sokolanama vršio je taj narodni blagdan svoju uzgojno-poli-tičko-etičku moč, a kada su se raspar* čani delovi jugoslovenske teritorije i politički ujedinili, bio je baš Sokol koji je taj dan proglasio svojim, sokolskim blagdanom.
*
Misao vodilja celokupnog sokol* skog pokreta na ovim strunama: kroz .Tugosiovenstvo vi Slovenstvo, a kroz ovo u čovečanstvo, nije od jučer. Ona je zakon usaden u našim srcima, za* kon koji je, negujuči u svoje vreme, uz kosovsku i ilirsku ideju, kult pogi* bije Zrirtskog i Frankopana, uveiike doprinela rušenju okova i našem poli* tičkom uskrsnuču!
U tome baš i nalazimo razlog koji opravdava današnjo dvojnu sla* vu. Kako je ranije, za vreme političkog ropstva, kult Zrinskog i Frankopana bio jedan od činilaca jugoslovenske narodne svesti, tako je kasnije, po po-stignutoj političkoj slobodi, taj kult postao činiocem zajedničkog rada u jugoslovenskom Preporodu, koji tto proživljujemo.
Sokolstvo, oslobodeno plemenskih negava, koje su mu prečile uzlet u višine, sa kojih se vidi celina, imalo jc tla postane vodom i prethodnikom iz-mircnju medu bračom. Soko kao di* namička sila; kult Kosovske pogibije, pogibije Zrinskoga i Frankopana i Ilirska tradicija kao ideološka pozadina i supstrat jedne velike, lepe i junačke zajedničke prošlosti. Sokolstvo je instinktivno shvatilo taj svoj poziv još pre političkog ujedinjenja, još onda, kada su pretstavnici tadašnjeg hrvat* skog, slovenačkog i srpskog Sokolstva ■Sia VI. svesokolskom sletu u Pragu, godine 1912., ižmenili misli i poglede o svome ujedinjenju. Nadošao je bal* kanski rat i za čas zaustavio na torne dalji rad.
Po svršetku rata, dana 18. juna
1914.,	u prostorijama Hrvatskog Sokolskog Saveza u Zagrebu složna srpska, hrvatska i slovenačka brača zaključiše ujedinjenje u jedan Jugoslovenski So* kolski Savez. Tom prigodom, skoro neposredno nakon prepada na Brcgal* nici, brat Paunkovič, Srbin iz Beogra* da, istaknu zelju: »da se brača Bugari opet vrate medu braču Slovenc«. Soko je bio visoko uzleteo!
Konačni zaključak o osnivanju Jugoslovenskog Sokolskog Saveza bi prepusten sletu u Ljubljani. Austrija zabrani slet, ali poruči, da bi ga ipak dozvolila, kada na isti nebi bili pozvani Srbi iz kraljevine Srbije. Slovenci ot< poručiše: »Hi sa Srbima iz Srbije, ili nam sleta ne treba!« Gorda otporuka, dostojna višina na koje bejaše Sokolstvo uzletelo, vodeno integralnem jugoslovenskom mišljul
Nadošao je svetski rat i ponovno zaustavio rad oko ujedinjenja Sokolstva!
Svanu 1. decembar 1918.
Srpski Sokol i Hrvatski Sokol u Zagrebu, ne sačekavši zvanične odluke
o	ujedinjenju jugoslovenskog Sokol* stva u jednu organičku celinu, stvarno
provadaju ujedinjenje. Iz Bogovičeve ulice ide se na vežbanje na VVilsonov trg i obmuto.
Misao integralnog narodnog jedin-stva bila je imanentna plemenskom Sokolstvu, pak se je, po provedenom političkom ujedinjenju, sama po sebi ispoljila i ost varila.
Hrvatski Sokolski Savcz juna meseca 1919. godine zaključuje, da sve hrvatske sokolske organizacije imadu sa srpskim i sa slovenačkim stupiti u jedan jedini sokolski Savez, a prvi Sokolski Sabor u Novom Sadu proglasi zvanično ujedinjenje plemenskog So* kolstva u jedan jedinstveni Jugoslo* venski Sokolski Savez.
Prva etapa jugoslovenske sokol* ske ideologije bila je sretno prebrde* na: od plemenskog prešlo se je na ju* goslovcnsko Sokolstvo.
U drugoj fazi postepenog evolu* cionisanja te ideologije, nastalo je Sokolsko društvo I. u Zagrebu, koje slavi svoju desetu obletnicu. Nastalo je automatski, još pre zvaničnog osnovanja, kao zreli plod integrirajuče na* rodne ideologije, kojoj je oduvek bilo žarištem. Ostalo je takovim i u časo-vima, kada su raznovrsne političke peripetije, neizbežne pratilice svih mla* dih naroda, produžile da toj ideologiji protuslove. Bejaše svetionikom drugim bratskim društvima i radi geografske sredine u kojoj je delovalo i radi 'lica, kojima bejaše poverilo svoju sudbinu. Uoči drugog Sokolskog Sabora, godine
1924.,	moglo je da pravom prethodnika poruči: »Sokolsko društvo I u Zagre*
bu najodlučnije stoji na stanovištu, da drugi Sokolski Sabor u Zagrebu nema menjati temeljne misli prvog Sokolskog Sabora u Novom Sadu.«
Tako je i bilo! Ne samo da drugi Sokolski Sabor nije nista menjao na tim 'temeljnim mislima nego je, šta više, pošao korak dalje u sokolskoj ideologiji i postavio temelje osnova* nju »Svcslovenskog Sokolskog Save* za«. Od Jugoslovenstva k Slovenstvu!
Sokolsko društvo I u Zagrebu pro* dužilo je rad, borbu i natecanje za do* bro Otažbine, a kada je u osvit 1929. godine, dobri Genije jugoslovenskog naroda, naš ljubljeni Vladar, kralj Aleksandar I., pozvao sve sinove Otadžbine da delotvorno i u ljubavi saraduju na velikom delu jugoslovenskog Preporoda, odazvalo se je naj-plemenitijem pozivu.
»Recite svima i svakome, da nas nikakve granice ni podvojenosti iz prošlosti, kao ni Dunav, ni Sava, ni Drina više ne rastavljaju, več da nam uvek vezuju i spajaju interese narodne i dušu narodnu u nerazdvojnu celinu — u Jugoslaviju, keju nikad niko ra-staviti neče!«
Ovc usudne kraljevske reči neka i dalje služe kao geslo, po kojim če i Sokolsko društvo I u Zagrebu sa celo* kupnim jugoslovenskim Sokolstvom, otsada kao i do sada u bratskoj slozi i u skupnom pregnuču svih dobrih sinova Otadžbine doprinašati svoj važni i lepi deo izvršenju uzvišenih zada* taka, što je Providnost namenila kra* ljevini Jugoslaviji u istoriji Čovečan* stva!
Iz godišnjeg izvešiaja tajnika
Saveza SKJ
Minula je prva godina postojanja Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije. Prošla nam je prva godina rada i sada je nama da povučemo bilanc tc prve radne godine, da proučimo stanje na* šeg Sokolstva i da iz tog naučimo i upoznamo, kako je nam u buduče ra* diti.
Današnja sokolska organizacija privedena je u život 1. zakonom o osnivanju Sokola kraljevine Jugosla* vije, koji je proglašen dana 5. deeem* bra 1929. godine; 2. manifestom savez* ne uprave od 28. januara 1930., kojim je Savez pozvao sve narodne slojeve, da stupe u sokolske redove; 3. statu* toni o organizaciji i poslovanju Sokola kraljevine Jugoslavije, koji je obnaro* dovan 15. februara 1930. godine u »Službenim Novinama«, a na osnovu § 11. zakona o osnivanju Sokola kra* ljevine Jugoslavije.
Članom prvim ovoga statuta jasno jc odredeno, da je Soko kraljevine Ju* goslavije nacionalna ustanova, koja ima cilj da podiže telesno zdrave, moralno jake i nacionalno svesne držav* ljane kraljevine Jugoslavije, a da se ovaj cilj postiže sa uporednim vaspi* tanjem tela i duše po Tyrševom sokol* skem sistemu.
U ovo, eto, nekoliko redaka ispo* vedili smo naše evandeljc, namenjeno nam od slavnog osnivača Sokolstva Tyrša, naime, da i Savez Sokola kra* ljevine Jugoslavije ima zada-ču i glavni cilj da u narodu podiže telesnu snagu, da ga vine na visoki moralni nivo i da ga odgoji u duhu nacionalnom, kako če svaki pojedinac biti veran sin ove grude zemlje, koja ga je rodila, kako če biti dostojan apostol velikog sokolskog ideala: Sve za narod i do* movinul
Ovim načelom, izraženim u našem statutu, odmah u početku rada nagla* sili smo, da jc Savez Sokola kraljevine Jugoslavije pobornik za narodne ide* ale, stvaralac boljeg i snošljivijeg dru* štvenog poredka te reformator teškog poratnog stanja u duhu savremenih principa na polju nacionalnom, kultur* nom i socijalnom.
Ako s vrnemo okom u nedavnu prošlost i gledajuč otvoreno u tadanje jadne prilike, moramo iskreno priznati, da je bila preka potreba, da se baš zakonom naglasi velika važnost So* kolstva. Ta svi dobro znamo, kako je entuzijazam prvih dana ujedinjenja pod raznim uplivima ohladio, kako je taj entuzijazam ustupio mesto kraj-njem indiferentizmu, strančarstvu, mržnji pojedinih klasa, plemena i vera. I Sokolstvo nije ostalo od toga poste* deno. Tu i tamo i njega je orosio val, i ako je ono svesno toga, da je faktor, koji sc uzdiže nad sve poroke i zla, odbijalo od sebe svaki štetnji upliv. Ono je to činilo več i za to, jer je bilo svesno, da sokolska ideja nije privile* gij pojedinca ili jedne skupine, več da je ona opSta narodna, daklc, da obu* hvata sve slojeve naroda.
Sta onda prirodnije od svega, več da se takova organizacija postavi na čelo opšteg narodnog pokreta, da ona povede i odgoji čitav narod po svojim spasonosnim principima, sa svojim oprobanim metodama rada.
Daklc iz čistih potreba narodnih rodio se Savez Sokola kraljevine Jugoslavije. Prema onoj poznatoj: Salus rei publicae suprema lex esto! — on danas bazira na zakonu, a time se mo* ramo ponositi, jer potreba donošenja zakona o osnutku našega sokolskog Saveza, kao i razlozi njegovu postanku, bili su logična posledica odredenih premisa.
Naravno, da u redovima ranijeg Sokolstva, bilo.to-sada jugoslovenskog, hrvatskog ili srpskog, može biti po* smatrača, koji u toj reorganizaciji vide zahvat, podoban da u svojim odraža* jima zadre i u samu srž sokolske ideje. No to se u glavnom ima odbiti na pri* rodeni konzervativizam, na raznolike tradicije, kojima je ta reorganizacija kidala.
Kad se čitav dogadaj stvari strogo objektivno promotri, onda je više nego jasno, da ovakovi posmatrači sa strane apsolutno gube svoje pravo prigovora i predbacivanja. Reorganizacija ni naj* manje nije zahvatila bit sokolske ideje; ona j c ostavila netaknutu stvarnu i idejnu sadržinu Sokolstva, a promeniJa je samo njegov organizacioni sastav, u koliko je zakonom narecleno: 1. da upravu Saveza imenuje ministar pro> svete i ministar vojske i mornarice, a u saglasnosti sa pretsednikom Mini* starskog saveta; 2. da upravu župe imenuje i razrešava uprava Saveza i
3.	da upravu društva imenuje i razrc* šava uprava župe.
To jc ta najdublja organizaciona promena.
Kako je ta promena provedena, sa koliko obazrivosti i dobre volje, mo* žemo najbolje prosuditi danas, kada su nam pred očima stvarni plodovi njezini, koji su mogli sazreti baš zato, što ta promena nije bila nametnuta od kakove utilitarističke misli, več od preke nužde.
Eto, uz ovakove prilike i uz naj* povoljnije auspicije rodio se naš da* našnji sokolski Savez. Horizontom pružale su nam se daleke ružičaste perspektive, pa zanešeni mišlju nad ojačanjem sokolske ideje, prionuli smo uz rad. Razume sc, da sc nismo opet zanašali nekim fantastičnim na* dama, jer smo unapred znali, da nam je još daleki put neugaženim stazama i da do postignuča konačnog cilja hoče sc jakog i istrajnog rada. Zato nam sc odtnah nametala dužnost, da u naše kolo privedemo ljude, koji do sada nisu pravo shvatali i razumeli Sokol* stvo. Mi smo morali da razvijemo jaku snagu i intenzivan rad, ako smo h teli da u one tisuče i tisuče neupučenih ulijemo veru u naš život i u našu bu dučnost. Nismo se ogledavali ni levo ni desno, več smo kročili napred, vo*
deni starim sokolskim standardom, na kome se blistalo staro naše deslo: »Bili smo i biti ćemo!«, a to je i u glavnom smisao i bit čitavog našeg Sokolstva kao nosioca i propagatora velike ideje. Ali uz to znali smo i to, da ni jedna ideja sama po sebi ne znači mnogo, ako se praktički ne primenjuje, ako ne nade svojih propagatora, koji če ju širiti i nastojati da ju dovedu do reali* zacije. I uspeli smo. Stare naše župe, a u njima oprobani sokolski radnici, ispravno shvatiše svoju zadaču, a na* ročito poruku Njegovog Veličanstva Kralja u početku našeg rada, gde On, prvi .naš Soko, izrazuje Svoju toplu želju, »da i u buduče kao i do sada plodni i koristni napori jugoslovens skog Sokola budu upravljeni na sve* strani i zdravi razvitak našega naro* da«, prionuli su uz posao, i zborom i tvorom postali apostoli velike sokolske misli.
I sada, kada završujemo prvu ob* letnicu našega postojanja, i kada pro* učavamo položaj Sokolstva u našoj državi, opažamo, da je naša sokolska organizacija u gotovo svim banovina* ma učinila veliki i dobar korak napred k cilju svog razvitka. U večini sva stara sokolska društva podvostručila su svoju radinost unutar svojih redo* va, azalazila su i u svoju susednu oko* linu, gde su osnivala sokolske čete od kojih su se neke več danas tako raz* vile, da sačinjavaju pravi kadar za docnija samostalna društva, čim se ukažu stalnima udareni temelji. Poje* dine župe pokazuju za ovu godinu dana znatan porast organizovanih so* kolskih jedinica, što je sve upravo zavidan uspeh sokolske propagande.
Dokazalo se, da marljivim radom Sokolstvo uspeva i u onim krajevima, gde do sada nije imalo pripadnika ili vrto malo.
Do nedavno još se tvrdilo, da So* lstvo n’Je kadro da postigne večih ^uspeha na selu. Protivnici su ga stalno potiskivali u varoši i trgovišta, a na selima se tek tu i tamo razvijalo. Raz* vitak u večini bio je spor, ali zato tim istrajniji. U mnogim mestima, gde pre nije bilo razumevanja za sokolsku ideju, šačica ,Sokola osnovala je novi otsek obližnjeg društva, koji se nakon nekoliko godina osamostalio i postao relativno dobro društvo. Primera za to imamo mnogo.
No u ovu godinu dana taj je po* r*st upravo zapanjio. On je u prvom S*tPl0d jednogodišnjeg propagan* distifckog rada oficijelnih sokolskih organa po društvima i župama, a u najviše slučajeva trud je to i nastoja* nje onih sokolskih pripadnika po raz* nim krajevima, gde nije bilo sokolskih drustava i gde dugo vremena Sokol* stvo nije moglo uspeti s razloga pro* tivne propagande.
Sokolski pokret još uvek nije do* vršen. Još če se usnivati društva u ovom ili onom kraju. Nova navala la* gano če se ustaliti, a novo osnovanim društvima i četama treba što bolje osigurati njihov opstanak i razvoj. Treba da prevlada načelo: Šta je osno* vano mora bitisati dalje, mora se razvijati! Da se to postigne, treba po* tražiti puteve i sredstva.
Rad u Sokolani, odnosno medu vežbačima, ne sme nikada prestati. Naravno, zato treba voda, koji če ra* diti. Bez žilavog rada u Sokolstvu
PUTEVI
!'■» —....M	m	■ i
ČILJEVI
SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
AUTENTIČAN TEKST
ODOBRILA 1. REDOVNA GLAVNA SKUPŠTIN A 29. 111.1931. U BEOGRADU
CENA U TVRDOM POVEZU
8 DIN
Knjiga izašla je u nakladi
JUGOSLOVENSKE SOKOLSKE MATICE
LJUBLJANA (Narodni dom)
nema uspeha! A sav taj uspeh zavisi od dovoljnog broja oduševljenih i po* žrtvovnih radnika, koji poznaju samo jedan cilj: (Ko Jugosloven — taj Sokol Istina, oduševljenje ohladi, kada na* stupe prve teškoče, ali volja za rad mora ostati, jer samo ona savladuje sve zapreke, odbacuje zle nakane, pa i lične koristi. Ona j, koji se u Sokol* stvu rukovodi geslom: Osoba ništa — celina sve! — taj če doseči željene i tražene uspehe.
No iznoseči taj bilanc prošlogo* dišnjeg rada našeg Sokolstva i njegove uspehe, dužni smo da konstatujemo i nepobitni fakat, da je tom napretku najviše doprineo baš zakon o osniva* nju Sokola kraljevine Jugoslavije.
Donošenjem ovoga zakona Sokol* stvo je dobilo najviše priznanje, da je doista organizacija, koja ima da se brine za telesno i moralno vaspitanje svih državljana.
Iza epohe besplodnih i za narod i državu štetnih strančarskih. političkih borbi, na pobudu Njegovog Veličan* stva Kralja, rodila se nova velika stru* ja svesnih državljana, koje vezuje ne* ograničena ljubav za svoga velikog Kralja, narod i državu. I ta nova struja našla je svu svoju potporu i sav svoj osnov, pa i svoje ideale u pravom So* kolstvu. Zato nije čudo, da je Sokol* stvo u ovu godinu dana tako napredovalo i prodrlo gotovo i u najzabitnija sela, gde uvek nailazi na nove snage, da ih svojim promišljenim vaspita* njem osveži, ojača i podigne.
Jest, u tome došli smo do največe spoznaje. Uverili smo se, da ne sme* mo ostati u granicama varoši, da se razvijamo samo u jednom pravcu, več obratno, treba da osvojimo selo, jer onde je najšira i najzdravija osnovica za naš rad. Pa drugačije i ne može da bude, jer Sokolstvo, kao opšta narodna organizacija, ima da obuhvati sve slo* jeve naroda, bez razlike na pripadnost ovom ili onom staležu. U našim redo* vima ne pita se: ko si, več kakav si! I naše namere selo je ispravno shva* tilo. Posvuda su se počele osnivati so* kolske čete, a danas nema župe, koja nema lep broj organizovanih sokolskih četa.
Ovo je pojava koja mora radošču napuniti svako patrijotsko srce, a na* ročito sokolsko, jer to je znak, da su široki slojevi naroda dobro razumeli one značajne i divne reči svog Kralja, koje je On upravio celokupnom So* kolstvu, šta više i samom narodu na I. svesokol&kom sletu Sokola kralje* vine Jugoslavije, predajuči Sokolstvu Svoj skupoceni dar — saveznu sokolsku zastavu.
I treba da je tako! Sokolska ideja živi i ona teži tome, da okupi oko sebe srčiku naroda, pa da pomoču nje smiš-ljenim i sistematskim radom izgradi svoju organizaciju do savršenstva. No kod toga naročito podvlačim reči: smišljenim i sistematskim radom, naime takovim radom, koji pruža jemstvo, da su sve te sokolske čete osnovane na zdravoj i jakoj bazi i da postoje svi preduslovi za njihov opstanak i razvitak. To znači, da za svaku novu sokolsku formaciju važe več utvrdeni pravilnici i uslovi, koji moraju biti ispunjeni, ako se faktično hoče delovati u pravcu pravog sokol* skog razvitka.
Ne može nas zadovoljiti, da se bilo gde osnuje sokolska četa, ako onde nema uslova za život i rad. Od takovih četa Sokolstvo nema nikakove koristi. Šta nam koristi, ako se u ova* kovu četu upiše i celo selo, ako nema nikoga, da ju vodi i da daje smernice sokolskom radu. A najzad, ako ima toga, šta koristi četa, ako opet kod čitavog članstva ne postoji ozbiljna vo* lja za sokolski rad? Ovo su prvi i glavni uslovi kod osnutka svake sokoi* ske jedinice.
No događa se protivno. Danas se osniva ju sokolske čete, a da se predhodno ne ispituju prilike i potrebe. Sokolski pravilnici i statut propisuju u tom pogledu tačno, kako se to obav* ija. Nije dovoljno, ako se neko javi za člana. Po receptu, da svako mora biti članom sokolske organizacije, So* kolstvo bi bez daljnjega dobilo čitave pukove novoga članstva. No statut Sokola kraljevine Jugoslavije izrično propisuje, da mora svaki državljanin, koji pristupa u sokolsku organizaciju, priznavati sokolska načela, koja nisu kompromisna. Sokolstvo je idejno i kao organizacija samo jedno! Oni pak, koji stupaju u tu organizaciju, moraju stupiti po vlastitom uvercnju i drago* voljno, a onaj, koji postane čflanom, dobiva sva članska prava, ali prima i dužnosti, koje mora najsavesnije ispu* njavati.
Sokolski pokret širi se po selu. Tradicije Sokolstva velike su i svetle, a sokolsko vaspitanje teži za time, da sc odgoji duševno i tellcsno jaka jugo*
slovenska generacija, koja neče samo ljubiti svoju domovinu, več ju i ob ra* niti od svake opasnosti.
I sada, kada to sve znamo, onda lako dolazimo do svesti, da je sokolski pokret na selu od velike važnosti i da mu moramo posvetiti naročitu pažnju. Osnivanje sokolskih četa ne sme se shvatati polako, jer ne samo da če se svaka površnost osvetiti na samoj četi, več i dalije, biti če to od štetnih posledica po sokolske župe. Zato po* novno naglašujemo, da kod osnivanja i vodstva Sokola na selu treba naročito paziti, ko osniva i ko vodi sokolsku četu. Dobro treba promisliti, da je selo sasvim nešto drugo nego varoš. Ali jedno se mora utvrditi, da onaj, koji se na seSu predobije ili uveri za sokol* sku ideju, on joj ostaje stalno veran. Početak je ovde.
VoTje ima, a u daljnjem radu čeka nas veliki i težak posao, u kome treba mnogo istrajnosti i požrtvovnosti. Budemo li taj posao svršavali smiš* ljeno sa voljom, onda nije tako daleko vreme, kada če čitav naš narod biti sokoilskog uverenja.
Pošto znamo da je uspeh i napre* dak Sokolstva u prvom redu zavisan od dobrog i brojno dovoljnog pred* njaštva, koje je u prvom redu pozva* no da vrši sokolsko vaspitanje, to nas specijalno zanima, kako je ono u na* šem Savezu napredovalo. Iz pre na* vedenih brojaka izlazi, da je celoku* pan broj vežbača 1929. godine iznosio 40.265, a u godini 1930. več je ta broj narasao na 66.601, dakle za čitavi 65‘5%. U isto razdoblje broj kvalifi* kovanih prednjaka porastao je samo za 11'2%, odnosno nekvalifikovanih za 43'3%, a to nije u kakvom razmeru prema porastu vežbača. Iz toga jasno sledi, da če se morati od sada posve* titi što više pažnje odgoju prednjaka, kako bi njihov broj bio u potpunom razmeru sa naglim porastom vežbača.
Več od pre Sokolstvu je nedosta-jalo prednjaka. Najidealnije bi bilo, kada bi na svakih šest vežbača i sva* kih dvadeset naraštajaca i dece. dolazio po jedan prednjak, odnosno prednja* čica. Prema tome ukazala bi se potre* ba, za vežbajuče članstvo (muško i žensko), koje danas broji zajedno 18.726 lica, blizu 3120 prednjačkih lica još povrh 2400 prednjaka, što bi nam dalo konačno potrebnu brojku od 5520 prednjaka. Do pred konac godine 1930. imali smo kvalifikovanrh lica sa* mo 556, nekvalifikovanih 2138, šta za* jedno broji 2694. Dakle jasno se vidi, da imamo skoro za polovicu manje, jer dolazi približno na 25 vežbača po jedan prednjak.
Uprava i načelništvo Saveza pita* nju prednjaštva posvečivali su najve* ču pažnju, kao i večina župskih i društvenih načelništva. Tekom prošle godine održano je po raznim žunam* i društvima čitav niz tečajeva, od ko* jih su neki vanredno uspeli. U mno* gim društvima ovo je pitanje vrlo tu* gafljivo, jer još danas ima mnogo dru* štava, gde u opštc nema ni jednoga prednjaka.
U mnogim društvima leži sav vas* pitni rad na pojedincima, često p ut a na jednom jedinom prednjaku, koji radi toga mora voditi sva odelenja i dnevno sate i sate utrošiti u dosta na* poran rad. Nužna je onda posledica svega toga, da takav prednjak obne* mogne, jer mu živci odkažu službu, društvo prestaje sa radom i pomalo zamre. Zato neka niko ne stavlja pi* tanje: Kako to, ta uprava je ostala ista, a društvo ove godine ne pokazuje napredka? No kako rekoh, prošla je godina i u tom pogledu načinilla je je* dan korak napred, a mnogo sc očekuje i od sa veznih prednjačkih škola u Mariboru i Ljubljani, koje su započele svojim radom 10. januara ove godine.
Uz ovo teško pitanje prednjaštva vezano nam je drugo, koje takoder u velike tišti Savez Sokola kraljevine Jugoslavije, a to je pitanje vežbaonica i letnjih vežballišta. O tome nema sumnje, da bi bilo najidealnije, kada bi sva društva imala svoje vežbaonice i letnja vežbališta, a osim toga i po« trebne naprave za kupanje i plivanje, kao i teren za letnja taborovanja, zimsku telovežbu, skijanje itd. Tako danas imamo samo 95 sokollskih do« mova sa vlastitom vežbaonicom i mož* da toliko letnjih vežbališta. Jedan iz-vestan deo društava vežba po škola-ma, neka u privatnim prostorijama, koje nisu uvek podesne za vežbanje, a večina društava uopšte nema niti vežbaonice, niti vežbališta, več su to tako zvana sezonska društva, koja za* počinju sa vežbom o Đurđevu.
Kad več govorimo o opštim prili* kama u Savezu, onda treba da podvu* čemo još jedno, a to jest, da iz svega do sada navedenog jasno sledi, da kraj sadanjih prilika, gde za čllana čla* narina godišnje iznosi oko Din 36,
jedva da se može u društvu sabrati svota od Din 3450, što je za izdržava* nje i redovno poslovanje daleko pre* malo. Kraj sve požrtvovnosti članstva i naklonosti prijatelja Sokolstva, mno* ga naša društva grcaju u dugovima, koji sprečavaju redovan rad i čak ugrožavaju opstanak pojedinih jedini* ca. Bez večih podpora od opština, ba* novina i države, poput škola, tako i Sokolstvo, koje nije tečevno preduzeče, neče se moči razvijati tako, kako je želja svih nas. To su pojave, koje se čitaju iz jednogodišnjeg bilanca našeg Saveza, a koje imperativno sile sve one, koji vode ili pomažu Sokolstvo, da se u ovo duboko zamisle i da mo* mentano samo o tome i ničem drugom posvete svoju pažnju i spremu.
No pre nego završim sa tim op< štim pregledom hoču da uprem pažnju u još jednu pojavu. Od 55.473 čla* na i 11.258 članica redovito polazi telovežbu i prema tome vaspitava se u pravom sokolskom duhu samo 14.937 članova i 3789 članica ili 26’9%, odnos* no 337%, dakle jedva jedna trečina. Bez obzira treba da se u svim društvi* ma na očigled ove činjenice svuda bez razlike najstrožije primenjuje § 6. društvenih pravilla, po kome se traži od svakoga člana da mora pohadati redovnu telovežbu do navršetka svoje 26 godine. Kad se ovo bude strogo
provodilo, onda če kao posledica ova* kovog intenzivnog rada sam od sebe nastupiti onaj momenat, kada če na* ročito u starijim društvima starija brača i sestre uvideti, da imadu da budu uzorom mladima, pa njima za primer i oni pristupiti onom pravom sokolskom radu, koji bazira na ne* ospornoj činjenici: U zdravom telu — zdravi duh! Sve bi to onda dovelo do onog idealnog vrhunca, da Sokolstvo doista odgaja i nove generacije snaž* ne telom, krepke umom, a plemenite srcem!
Eto, time sam završio prvi period rada Saveza Sokola kraljevine Jugosla* vije, koji period bio je poglavito utro* šen u stvaranje i fiksiranje same or* ganizacije. Kako se vidi, možemo kazati mirne duše da smo uspeli i to pre* ko svakoga očekivanja, jer se je So* kolstvo u našoj državi raširi'lo najve* čim elanom, pa danas svatko ko pa* triotski oseča, gotovo oseča potrebu da se vrsta u sokolske redove.
Ovime udareni su temelji Saveza u glavnom u organizatornom pogledu, pa smo prema tome ispravno shvatili svoju zadaču kao i intencije onih me* rodavnih faktora koji su poradili na tome, da je došlo do Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije. - (Nastaviče se).
ANTE BROZOVIČ.
Proslava 10 godišnjice oslo-tenja otoka Krka
• 111»
Otkriče spomen - ploče, 10 godišnjica gimnazije i razviče sokol, bar jaka.
Stanovništvo, a osobito Sokolstvo otoka Krka slavilo je 24., 25. i 26. pro-šloga meseca prvi svoj jubilej:. 10go-dišnjicu svoga oslobodenja od okupa-torne italijanske vojske.
S tim največim istorijskim danom naših otočana, koji je proslavljen do* stojanstveno i neopisivim veseljem, bilo je povezano i slavlje 10 godišnjice otvorenja krčke gimnazije i razviče barjaka Sokolskog društva Krk.
Po otpevanoj drž. himni i »Pre* dobri Bože« (istarska) i nakon govora pretstavnika krčkih opština, gradova
Beograda, Zagreba, Sušaka i pretstavnika vlade, ovaj svečani akt bio je završen.
*
Dok je ovako svečano i velrčan-stveno raspoloženje vladalo u samom Krku, ništa manje nije vladalo ni u drugim mestima otoka, koja su istog
*	rWi
i
Povorka Sokola i građana kreće na razviče sokolskog barjaka
Slavlje 24. i 25. aprila bilo ‘je — uz pretstavnike vlasti i korporacija — više lokalnog karaktera (proslava u vezi e gimnazijom), dok je 26. !bio dan opšteg narodnog veselja i slavlja.
Tog dana otslužena je glagolska misa, a za tim se je prešlo svečanom otkrivanju spomen-ploče. Po govoru .pretstavnika Narodne Odbrane i krč* kog načelnika, uzeo je reč starina brat dr. Dinko Trinajstič, dika i ponos svi* ju Krčana, poznati borac za naše oslo* bodenje i ujedinjenje. Sakupljeni na* rod sa suzama u očima slušao je ovog sedog mladiča, kako mladenačkim za* nosom očrtava borbe i muke, koje su nas dovele do oslobodenja i do ovog slavlja, a na to otkriva belu mramornu ploču s Belim orlom, Karadordevom i Frankopanovom zvezdom sa sledečim napisom:
Širi krila, Beli orle,
Nad vodama našeg mora Zalivena bratskom krvi Svanula je naša zora!
25.	aprila 1931.
jutra nestrpljivo čekala na parobrode da ih ponesu u Krk na narodno vsse-lje i svečano razviče sokolskog barjaka. Jedan parobrod kreimo je iz Vrb* nika i Baške, a drugi sa Sušaka s ta-mošnjim Sokolima i br. Ganglom pre* ma Omišlju, koji ih je dočekao u sve* čanom ruhu, obavit državnim zastava* ma, peemom, klicanjem, gruvanjem mužara i ogromnom masom tamoš* njeg Sokolstva. Muzika je zasvirala i parobrod se je otisnuo prema Krku s preko 200 Sokola-Omišljana, pristajuči i u Malinskoj, dok nije oko ll-30 sti* gao u Krk. Oduševljeni narod dočekao je goste rašircnih ruku, otvorena srea, pesmom i poklicima Jugoslaviji, K ra* 1 ju, Prestolonasledniku, Sokolstvu i br. Ganglu. Po izlasku iz parobroda br. E. Gangla pozdravio je starešina Sokola krčkog br. dr. Lučič, a nara-štajka s. Nakic predala mu je uz pri-godnu deklamaciju prekrasnu kitu cveča.
Zatim je veličanstvena povorka krenula u mesto, gde se je imao oba-
Potasna triblna sa pretotavBicima Saveza i župe za vreme raz-vlča barjaka.
ttv
viti svečan čin raviča sokolskog bar-jaka.
Starešina br. dr. Lučič zahvaljuje se na učestvovanju pretstavnicima vla* de, vojske, bana, naše prestonice Beograda i grada Zagreba, Saveza SKJ i t. d. Govori nadalje o novom sokolskom barjaku i obečaje, da če »njime iči uzduž i popreko otoka, da osniva sokolska društva i sokolske če« te«. Predaje reč br. Eneglbertu Gan* glu, kumu barjaka, koji govori — na samo njemu svojstven način — iz du* bine duše i otvorena srca, o sokolsko) ideologiji, a medu ostalim kaže i ove značajne, muževne i sokolske reči, da na pravom mestu i u pravi čas odbije i odbaci sa Sokolstva gadne klevete, koje se svaljuju na današnje naše So* kolstvo:«... Nas u našem sokolskom radu vodi lepota duše i srca, dobrota, zdravlje i veselje, ljubav prema slabi* jim i potlačenim, ona ista ljuba*' radi koje je i Spasitelj Isus bio razapet na križ, a samo iz ljubavi prema čo-večanstvu i prema potlačenima. Ko tako misli i radi, i čije su to ideje vo* dilje ne može biti bez Boga i bez vere. Ko drukčije o Sokolstvu misli i govori, taj nesramno laže ...« Ove su reči iza-zvale buru oduševljenja i odobravanja prisutnog mnoštva (preko 3000 učes-nika), jer su baš u ovora mestu u ko-jem se u zadnje vreme iz prikrajka šire protivsokolske misli i ideje, iz ustiju vode našeg Sokolstva čuli otvo* renu reč u pitanju vere i Boga. — Razvija zatim barjak, a barjaktar prima* juči ga, obečaje »da če ga čuvati i no* siti do zadnje kapi svoje krvi i da če ga na dani znak poneti u našu neoslo* bođenu zemlju ...«
Barjak je izvanredno lep. Na jed* noj strani je sokolski emblem s gla* golskim pismenima, a na drugoj sokol s raširenim krilima, ispod kojeg je na* pis — pokriven iz političkih razloga zlatnom vrpcom.
Po izredanim govorima pretstav* nika vlade, Beograda i Zagreba, uzima reč poznati sokolski radnik na Jadra-
nu, starešina Sokolske župe Sušak-Ri-jeka br. Ivo Polič. Govori o uzvišenim sokolskim idealima i kiti razvijeni sokolski barjak sa sledečim rečima: ».... Još razviču ni jednog barjaka u našoj župi nišam se toliko veselio kao tebi. Zato, dragi barjače, kitim te ovim svežim cvečem, koje je sabrala nepoznata ruka, iz nepoznatog kraja, i moli te da je ne zaboraviš...«
Ove su reči izazvale frentičan aplauz sviju prisutnih, a moglo se je videti i suznih očiju. Muzika je into* nirala državnu himnu, a zatim br. Lučič zaključuje ovu slavu poklicima Kralju, Prestolonasledniku, Jugoslavi* ji i Sokolstvu.
Zatim se je formirala povorka s tri glazbe i sokolskim barjacima na čelu, koja je prodefilovala pred pret* satvnicima vlade, Saveza SKJ, gradova
i	raznih korporacija. U povorci su se uz ostale osobito isticale članice Sokol* skog društva Omišalj, u svojim živo* pisnim narodnim nošnjama.
Popodne održala se je javna vež* ba sviju sokolskih kategorija. Osobito su se istakle vežbe naraštajaca i vežbe veslima, sastavljene po uzornom so* kolskom tehničaru br. M. Borasu, koje su na opšte divljenje izvele članice Sokolskog društva Baška.
Iza toga nastala je vrlo animirana narodna veselica i igranka, koja je pc trajala duboko u noč. Time je program ovog jubileja i svečanosti oko razviča sokolskog barjaka bio iscrpljen.
Narodno veselje bilo je neopisi vo: veselili su se svojoj sreči, svojo j lepoj domovini, svojoj slobodi i So kolstvu, koje se neverovatno naglo širi i razvija na ovom lepom ostrvu.
Sirene su na parobrodima zažviž-dale, narod se je skupic na palubama brodo^a da se vrati svojim domovima, osokoljen novim životnim i nacijonal-nim porivima, nadahnut novim doka* zima uzvišene sokolske misli, ljubavi, discipline i samopregora. — Tomo Kraljič.
Materinski dan i Sokolice
Jugoslovenski ženski savez prire-diče u nedelju, dne 10. o. m., po čitavoj državi materinski dan. — Pozivamo stoga sve sestre, da ženskim udruženjima, koja organizuju odi-ža* nje toga dana, pomažu u svim priredbama i neka svojom saradnjom osigu* raju materinskam danu što bolji uspeh. Ne odrecite nikakovu pomoč, za ko ju bi vas zamolile prirediteljice toga da* na! Pomislimo na svoje majke sa lju*
bavlju srca i blagom uspomenom! — Zdravo!
Sud časti
Brat Lovrč Lujo, član starešinstva Sokolske župe Beograd, presudom su da časti Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije od 15. aprila 1931. godinc kažnjen je kaznom ukora zbog nanetc povrede časti bratu Kneževiču R. Ste= vanu, članu uprave Saveza Sokola kra* Ijevine Jugoslavije.
Nemačka visoka škola za telesne vežbe u Berlinu
Poznata Nemačka visoka škola za telesne vežbe (Hochschule tur Leibes* iibungen) u Berlinu nije više priznata od pruske vlade kao zavod jednak ostalim visokim školama, odn. univer-zitetu. Prusko ministarstvo za znanost, umetnost i narodno prosvečivanje za-branilo je univerzitetskim profesori* ma da se prime položaja rektora na ovoj visokoj školi.
Iz radničkog lelovežbač-kog pokreia u ČSR
Čehoslovački savez radničkih telo-vežbačkih društva (DTJ) imače svoju glavnu skupštinu na jesen ove godine. Skupštini če biti stavljen predlog, da se radnička olimpijada, koja bi trebala da bude god. 1933, odloži zbog slabih privrednih prilika za 1934. godinu. Ove godine započela je jaka agitacija, da se pripadnici radničkih tclovc/bač* kih društava organizuju u čehoslovič« koj socijalno-dcmokratskoj partiji. —
Krajem 1929. god. brojio je savez 61.498 članova.
Cii} nemačkog lumerstva
Pretsedništvo nemačkog turner> skog saveza proglasilo je, da je cilj lumerskih društava gajenje telovežbe kao sredstva za postignuče telesne i moralne snage nemačkog naroda i za ojačanje njegovog viteškog mišljenja. -Svaka partijska politika je iskljucena.
KNJIGE I LISTOVI
GIMNASTIKA.
Izašla je 9. sveska »Gimnastike«, lista za telesnu kulturu, koji izdaje brat Milan Jankovič u Zagrebu (Ga* jeva 51/1.). Svaki svezak donosi origi* nalne vežbe za manje sokolske priredbe, sa tekstom, muzikom i slikama. Sadržaj ovog sveska je sledeči: »Val-cerov ples« po muzici Chopin op. 34. br. 1. Valse brillant (sastavili Milan Jankovič i Stjepan Han), »Oj letni sivi Sokole« (M. Jankovič), »Vežbe za od-vodenje krvi« (Vladimir Jankovič), »Zajedničke proste vežbe za dečake i devojčice u IV. i višim godištima osnovne škole« (Nikola Bjelovarac), »Laka atletika« (M. Dobrin), Kronika.
Godišnja pretplata iznosi Din 200, pojedini broj Din 20, za prednjake pretplačenih sokolskih društava cena
je broju Din 10. Redakcija lista daje i sve upute i savete gimnastičko*sport-skog karaktera, pa i vežbe u koliko ih ima, a nisu još izašle, svim svojim pretplatnicima badava. List svim dru-štvima i prednjacima najtoplije pre* poručujemo.
PRAVILA ZA ODBOJKU.
Načelništvo Saveza Sokola kralje* vine Jugoslavije propisalo je odbojku kao obaveznu igru za takmičenja u j društvima, župama i za prvenstvo Sa* veza za sve kategorije muškog i žen* skog naraštaja, te članova i članica. Zato je uredništvo »Gimnastike« iz* dalo pravila za odbojku, koja je pre* veo po američkom tekstu brat Vladi* mir Jankovič. Pravila su jasno izrade-na te pružaju svakom opširan pregled igre. Mogu se dobiti kod uredništva »Gimnastike« (Zagreb, Gajeva ulica 51/1.) uz cenu od 3 Din, stalni pretpiat-nici »Gimnastike« dobiju ih besplatno kao prilog 10. sveska.
Ш1
Župa Beograd
SOKOLSKO DRUŠTVO BEOGRAD
IV.
•J- Brat Dragutin Popovič.
Dne 15. aprila o. g. umro je brat Dragutin Popovič, bivši upravnik drž. pošte na Čukarici i blagajnik našega društva.
Pokojni brat Popovič bio veoma revnostan, dobar i agilan Soko i stoga naročito cenjen od našega društva. Društvo je veoma žalilo što je službenim premeštajem bilo lišeno njegove saradnje, a danas ono u toliko više žali, što ga nemila smrt otrže za uvek sokolskih redova.
U znak svog priznanja društvo je odlučilo da pokojnog brata Popoviča svojim prilogom od dinara 500 upiše kao dobrotvora u fond za podizanje sokolskog doma na Čukarici. Uvereni smo, da čemo se ovim načinom najbolje odužiti seni pokojnika, da čemo tim živim spomenikom očuvati trajnu uspomenu na njega i da čemo tim načinom pomoči sokolskoj stvari, čiju je ideju i on sam širio i razvijao.
Neka je pokojnem bratu Popovi-večan pomen medu nama, a laka zemlja koja ga krije!
SOKOLSKO DRUŠTVO SREMSKA MITROVIČA.
Sokolsko društvo Sremska Mitroviča priredilo je dne 18. aprila o. g. akademiju sa obilnim programom. Program se u svima tačkama odlikovan te je bio pohvaljen preko dnevne štam-pe, a takoder i dva izaslanika župe u svemu su izrazili svoje zadovoljstvo na postignutom uspehu. Pored vežbi, bilo je i jedno predavanje brata pro-svetara sa temom: »Vaspitanje dece kroz Soko.« Kao novina u ovome društvu jeste i početak rada diletantske sekcije, koja je na ovoj akademiji istu-pila sa jednim pozorišnim komadom, koji je odigran na opšte zadovoljstvo.
Društvo je također održalo tro-nedeljni prednjački tečaj sa 11 članova i članica. Predavači u ovome tečaju bili su: brat starešina dr. Vladislav
Hanosek, prosvetar Nikolič Dragoljub, tajnik Teodor Čerevicki, načelnik Da-lič Mile, društveni prednjak Mitar Vi-tojevič, tajnik prosvetnog odbora Ži-ka Nikolič i član prosvetnog odbora Milan Perenčevič.
Ispit je obavljen 26. i 27. aprila u prisustvu izaslanika župe br. Ive Ha-buneka. Ispitu su pristupili 9 kandidata, od koj ih su odlično sposobni za društvenog prednjaka: Dalič Mile, Nikolič Žika i Vukmir Jelka, a kao sposobni za društvenog prednjaka proglašeni su: Dušič Radomir, Georgije-vič Svetozar, Košpenda Stojan, Petrič Živan, Zavišič Paja i Žarkovič Drena.
Svi kandidati pokazali su dobru volju i smisao za sokolski rad, radi čega ih je i starešina društva i izasla-nik župe pohvalio lepim govorom.
Župa Bjelovar
SOKOLSKO DRUŠTVO PODR. SLATINA.
Na 26. marta o. g. obišao je naše društvo zamenik župskoga načelnika brat Tatalovič.
Brat Tatalovič je pregledao kategorije, osvedočio se o radu društva
1 ispravio, što ga je u glavnom i ruko-vodilo k nama, proste vežbe za žup-ski slet.
Društvo redovito radi i to sve kategorije. Uspeh nije onakav kakav bi trebao biti, a što je za žaljenje i sto ne utiče povoljno ni na same vežbače to je, da od 1. decembra pa do danas društvo nije održalo apsolutno nika kovu priredbu.
Muške kategorije uspešno rade, a naraštaj muški, osnutkom naučničkog otseka, porastao je od 15 na 35. Žen-ske kategorije su nam opale. Uzaludan je trud i nastojanje načelnice s. A. Borovac, kada u vežbaoni ima svega 5 članica i 4 naraštajke, a u gradan skoj školi, neču preteravati ako velim, da ima oko 40—50,učenica, a svega su
2 učlanjene u sokolski naraštaj.
Kako su nastali lepši dani zapo-čeo je i intenzivniji rad, jer u našoj
vežbaoni — osnovnoj školi — iz higi-jenskih razloga nije moglo vežbati više od 12—14 vežbača.
Kada nam bude uspelo sagraditi na več kupljenom gradilištu dom, mislim, da če i rad u našem društvu biti još bolji i uspešniji.
SOKOLSKA ČETA GORNJI MIHO-LJAC.
Četa je održala na 19. marta akademiju, koja je moralno i materijalno, obzirom na današnju križu, dobro uspela.
Akademija je održana u osnovnoj školi, a otvorio ju je starešina čete pozdravnim govorom. Zatim jc tajnik Sokolskog društva Podr. Slatina prika-zao ukratko sokolske dužnosti i po-zvao prisutne da ustraju u radu. Proste vežbe odvežbane su dobro, a da četa tako uspešno radi i pokazuje sve bolji napredak, zasluga je četnog načelnika učitelja brata Aviroviča.
Kao gosti nastupili su članovi iz Slatine sa »petkom« i na rtiči, te članice sa prostim vežbama za župski slet.
Članovi čete odvežbali su četne i župske proste vežbe skladno. Deca muška i ženska, odevena u lepo sla-onsko narodno odelo, sa mnogo razumevanja izvela su svoje proste vežbe.
Župa Celje
ŽUPNI ZLET V CELJU DNE 28. IN
29.	JUNIJA 1931.
Sokolska župa Celje priredi na Vidovo in 29. junija dvodnevni župni zlet na Glaziji.
Prvi dan se bodo vršile tekme članov, članic in naraščaja. Dopoldne bo na Glaziji velika Vidovdanska proslava, popoldne nadaljevanje tekem, zvečer akademija. Za akademijo so že sedaj nekatera društva prijavila lepe točke. Drugi dan, je glavni zletni dan. Dopoldne bodo skušnje za popoldanski nastop, po skušnjah povorka, popoldne javni nastop. Župa, je poslala vsem včlanjenim društvom in četam vprašalne pole glede udeležbe na zletu.
Lanski župni zlet je v vsakem oziru krasno uspel. Do danes se je pa število edinic v župi pomnožilo za 126 odstotkov. To dejstvo govori dovolj razločno, da se obeta Celju sokolska manifestacija, prireditev, kakršne še Celje ni videlo.
Vse edinice prostrane Sokolske župe Celje so marljivo na delu in tekmujejo med seboj, katera bo na zletu najbolje zastopana. Želimo, da bi sleherno župno društvo postavilo na zle-tišče vse kar zmore. Ako se bo to zgodilo, je zagotovljen popoln uspeh.
Zletni odbor je že pred 14 dnevi razposlal vsem društvom in raznim krajem v župi predzletne lepake, ki opozarjajo občinstvo na velike sokolske dni v Celju.
SOKOLSKO DRUŠTVO ŠOŠTANJ.
Sokolsko društvo Šoštanj je zelo delavno. 28. februarja je prvič nastopil društveni salonski orkester pod vodstvom br. K.ovitzkyja. Izvajal jc tudi težje skladbe v splošno zadovoljstvo. 14. in 15. marca so naši marljivi diletantje nastopili v lepi burki »Njen korporal«. V režiji br. Robinščaka so i«ro podali prav dobro ter zbujali salve smeha. Od 15. do 21. marca sc je vršil prednjaški tečaj, ki ga je vodil župni prednjak br. Burja, ki je tudi
i	predaval o telovadnem sestavu. Dru-
Telovežha u Beču
Statistički ured bečke opštine iz-dao je statistiku za god. 1929., u ko joj prikazuje i rad telovežbačkih društava. U društvima nemačko nacijonal-nog turnerstva vežbalo je 5764 dece, 1940 naraštaja, 4643 člana i 3277 članica. U društvima hriščansko socijal nih turnera vežbalo je 4757 dece, 2687 naraštaja, 1635 vežbača i 1895 vežba-čica. U radničkim telovežbaekim društvima bilo je 7917 dece, 3354 naraštaja. 3284 vežbačji i 4303 vežbačice. Daije statistika prikazuje, da u Beču ima
1,729.000	Nemaca, 78.300 Čehoslovaka
i	39.900 pripadnika drugih naroda. Broj članstva svih bečkih telovežbačkih društava iznosi 57.410. Od toga pripa* da nemačko*nacijonalnim turnerima 18.541, hriščansko*socijalnim 12.902, nemačko-liberalnim 501, socijalno-de-mokratskim 19.356, čchoslovačkim sokolskim društvima 2002.
SOKOLSKO PRUŽTVO VAREŠ-MAJPAN
treba jednog iskusnijeg prednjaka sa prednjačklm ispltom, koji Je sposoban da vodi novo osnovano društvo.
NamjeStenje Je osigurano, a dolaze u obzir samo električar!. Zarada, kao i uvjeti za život vrlo povoljni.
Reflektanti neka se obrate pismeno na potpisano društvo čim prije, a naj-dalje do konca maja o. g.
jUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA
   mimii.nmmintiimiiiiiiiMiiiiillllillliniltiniimimHllllinilllIHMM*
U svakoj je mapi 25 papira za pisma i 25 kuverata američkog formata sa sokolskim monogramom. Cena mapi 32 3)in. * ZNarudžbe prima Jugoslovenska Sokolska fflatica, Ljubljana, 'iNaro ni ( orn
štveni starešina br. Rejec je predaval
o	organizaciji SKJ, dr. Medič pa »Prs'a pomoč v nezgodi.« 21. je imel idejno predavanje o Sokolstvu župni starešina br. Smertnik. Tega predavanja se je udeležilo preko 200 članov in članic iz Velenja in Šoštanja.
certu so izvajali tudi dr. Schvabovo »Zlata kanglica« s spremljevanjem orkestra.
Dramski odsek ima vaje za narodno igro »Deseti brat«, ki bo prišla posebno do veljave na našem novem odru.
Vežbači ЗекоЗзкоу arušiva Šoštanj
Naši naraščajniki so nam zaigrali in zapeli 29. marca »Čudežne gosli« iyro s petjem in plesom. Vse priznanje moram izreči sestram, ki so imele mnogo truda,	da je igra tako lepo
uspela. Pevski odsek pod vodstvom br. Vrežeja neumorno je vadil za prvi nastop, ki je bil 3. maja. Na tem kon*
Vsi telovadni oddelki pa pridno vadijo za letni nastop, ki bo 7. junija na dvorišču osnovne šole. Sodelovali bosta tudi sokolski društvi Velenje in Šmartno. Želim, da bi društveno delovanje napredovalo in da bi se ga udeleževali vsi, ki jim je na srcu razvoj jugoslovenske sokolske misli.
Zupa Marlhor
SOKOLSKO DRUŠTVO DOLNJA LENDAVA.
Naše Sokolsko društvo je priredijo dne 12. aprila v hotelu »Krona« telovadno akademijo.
Pred mnogobrojnim občinstvom, članstvom, naraščajem in deco je v
cej preproste vaje precizno in točno. Vidi se, da se hoče pričeti na trdnem temelju. Izmed ženskih oddelkov so zlasti članicc pokazale, da so kos težjim komadom. Izvajale so »Gimnastič-ki ples« in »Ples Turkinja« elastično in v popolnem ritmu. K uspehu akademije so mnogo pripomogli tudi vojaki tukajšnje čete, ki so nastopili z vajami s
Vežbači i vežbačice na akademiji od 12. aprila o. g„
krasno zasnovanem govoru obrazložil | brat starosta Šikič pomen in cilj Sokolstva, zlasti še tukaj v Lendavi — na severni meji naše lepe Jugoslavije. Zaključil je svoj govor s trikratnim »Zdravo« na starešino Sokola kraljevine Jugoslavije Nj. Vis. prestolona* sledniku Petru.
Nato se je začel izvajati program, ki je bil zelo obširen. Vsaka točka je izzvala v občinstvu novo navdušenje, ki se je vedno bolj stopnjevalo. Opazili smo strog red in disciplino v vseh oddelkih. Le na ta način je bilo mogoče izvesti ves spored tako brezhibno brez vsakih presledkov. Vaditeljski zbor je pokazal lepe zrribžnosti in je porok, da sc bo telovadba lepo razvijala. Moški oddelki so izvajali pre-
SOKOLSKI SESTANEK V CIRKOV* CIH PRI PTUJU,
V	nedeljo dne 22. marca se je vr=> šil v tukajšnji šoli sestanek v svrho ustanovitve Sokolske čete za Cirkovce in okoliške vasi. Prisotnih je bilo okoli 60 mladeničev in starejših mož, med njimi tudi eirkovški župan.
Sestanek je otvoril šolski upravi* tel j br. Jančič Ivo, pozdravil prisotne,
Sokolsko društvo Dolnja Lendava lahko mirno gleda v bodočnost, dasi-ravno se nahaja tik ob severni meji države. Prva akademija je pokazala, da je vodstvo Sokola v rokah delavnih in preizkušenih sokolskih delavcev. Edino z mirnim in smotrenim delom se bo lahko sokolska misel zanesla v sleherno vas.
Zvečer se je vršil poslovilni večer na čast bratom, ki gredo k vojakom. Brat starosta je ponovno pozival odhajajoče brate, da čuvajo sokolske nauke kot svetinje in se po njih ravnajo. V imenu Sokolov-rekrutov se je od bratov in sester poslovil neumoren vaditelj br. Šimonka. Obljubil je, da bo njih prva pot, ko odslužijo vojake, vodila zopet v telovadnico.
med njimi tudi delegata Sokolskega društva Ptuj, starosto br. dr. Šalamuna in prosvetarja br. Sestana. : Nato je v kratkih besedah razložil zgodovinski postanek Sokola in potrebo njegove ustanovitve v Cirkovcih. Dr. Šalamun je pozdravil zbor v imenu župe in mas tičnega društva, dal nekaj praktičnih migljajev za vodstvo čete in v prav lepih besedah govoril o etičnem pome* nu Sokola. Br. Šestan je poudarjal
"Ш
Telefon štev. 2312 Račun pošt, hran. 10.761
UČITELJSKA TISKARNA
LJUBLJANA, FRANČIŠKANSKA ULICA
JE NAJMODERIMEJE UREJENA IN IZVRŠUJE VSA TISKARSKA D:£LA OD NAJPREPROSTEJŠIH DO NAJMODERNEJŠIH
Tiska šolske, mladinske, leposlovne In znanstvene knjige; ilu-strfrana knjigo v enobarvnem ali večbarvnem tisku; brošuro in knjige v vseh nakladah, časopise, rovije in mladinske liste. Okusna oprema ilustriranih katalogov, cenikov in reklamnih listov
LASTNA TVORNICA ŠOLSKIH ZVIZKOV
specialno potrebo ustanovitve sokol* skih čet na kmetih, ker so tu ob naši severni meji neobhodno potrebne. Ob* jasnil je tudi pravilnik sokolskih čet.
V	pripravljalni odbor so bili izvo* Ijeni z županom Vukom na čelu med drugimi trgovec Korže, šolski upravi* tel j Jančič in učitelj Križaj.
Opaziti je bilo, da se je proti usta* novitvi Sokola vodila borba, ker so bili udeleženci zelo plašni in so izja* vili, da bi jih bilo še več, ampak se boje. Sokol čaka še vedno na pravično in energično roko, ki bo presekala ta gordijski vozel. Zdravo! — S. K.
Ž.upa Novi Sađ
ZAKLJUČCI TO ŽUPE.
Sednica tehničkog odbora Sokolske župe Novi Sad održana je 25. aprila 1931. Na ovoj sednici rešeno je i zaključeno sledeče:
Načelnik župe izvestio je o dosa-danjem radu načelništva, naročito pak
0 priređenim prednjačkim tečajevima ovc godine, o kojima je več bilo opšir-nije javljeno u »Sokolskom Glasniku«
1 u drugim listovima. Izveštava dalje, da je izraden pravilnik za nadzor okružja, koji je po upravi župe odobren. Izveštava o prepisci vodenoj sa saveznim načelništvom u važnim tch-ničkim predmetima. Najzad iznosi ona društva, koja mesečne izveštaje za januar februar i mart nisu podnela.
Izveštaj načelnika uzet je na znanje s tim, da se upučuju okružni načelnici, da upozore društva na tačno sla-nje mesečnih izveštaja.
U pogledu učestvovanja župe na ovogodišnjem sletu Sokolske župe Split, zaključeno je upozoriti sva društva, da do 1. maja o. g. dostave tra-žene podatke o broju učesnika za ovaj slet, koji če se saopštiti Sokolskoj žu-pi Split. Na ovom sletu se neče uče-stvovati u utakmicama, več samo u zajedničkim vežbama članova, članica, muškog i ženskog naraštaja. Pola-zak na slet biče svakako 26. juna, a povratak_30. juna. Povlastica za puto-vanjc je 75%. Ako bude dovoljan broj učesnika, prirediče se zaseban voz iz Novoga Sada. Učestvovati mogu samo ona brača i sestre, koja imaju propi-sanu odoru, ili narodnu nošnju. Legitimacije za povlastice dobiče okružni načelnik, koji če ove izdati društvima
i	koji če garantovatr da če svaki prijavljeni učesnik sleta imati odoru.
Župske utakmice održače se 13. juna za naraštaj, a 14. juna o' g. za članstvo u Subotici. Ove utakmice biče samo utakmice odelenja odnosno vrsta. Utakmice u igri »odbojci«, održače se septembra meseca, a dan odre-diče se kasnije. Prijave za ove utakmice imaju se dostaviti naeelniši* u župe najkasnije do 20. maja 1931. — Okružni načelnici podneče do 10. maja načelništvu župe predloge za sudije za ove utakmice, koje če tehnički odbor rasporediti.
Okružni sletovi održače se: za novosadsko okružje 24. maja u Titelu; za somborsko okružje 24. maja u Apa-tinu; za subotičko okružje 31. maja u Kuli. Kako starobečejsko okružje nije podnelo predlog, to se zaključuje, da se okružni slet ovog okružja priredi
i.	juna u St. Bečeju. Svi okružni sletovi prirediče se bez utakmica. Društva su dužna da na ovim sletovima učestvuju u što večem broju, naročito pak brača i sestre vežbači i vežbaeice da bi se tako ustanovila sprema, sposobnost i snaga okružja. Na svakom okružnom sletu biče pnsutan izaslanik načelništva i tehničkog odbora župe radi kontrole. Okružni načelnici nasto-juče, da u tehničkom pogledu ovi sletovi uspeju i da upozore društva, na vršenje svoje dužnosti i na disciplinu.
Svako društvo mora ove godine prirediti javnu vežbu, pa ako samo nije kadro to izvesti, onda uz pomoč susednog društva, t. j. društva če se pomagati u ovim priredbama. Okružni načelnici kontrolirače, da li je ovaj zaključak izvršen.
Za savezni tečaj za atletiku u Zagrebu od 8.—14. maja, odredeni su brat Zličič Žarko i sestra Koledin An-da iz Novog Sada.
Zaključeno je da se učestvuje u izbirnim utakmicama u Ljubljani 10. maja o. g. za učestvovanje na me-dunarodnim utakmicama u Parizu sa dva utakmičara, ako isti budu spremni za ovc utakmice, što če ustanoviti načelništvo župe.
U smislu propisanog programa rada za o. g. bezuslovno se ima uvesti vežbanje u plivanju i skakanje u vodu; stoga se nareduje onim bratskim društvima, kojima je to moguče i imaju za to pogodan teren, da otpočnu sa ovom vrstom vežbanja sa sezonom ku-panja, da bi se vežbaei-plivači mogli spremati i trenirati za utakmice žup-ske i savezne.
Izleti i pešačenja se moraju uvesti kako to propisuje program rada, ali kako su društva sada zaposlena oko priredivanja okružnih sletova, utak-miea i učestvovanja na sletu u Splitu, a preko leta biče zaposlena sa pliva-njem, to če se ovi izleti vršiti na jesen, kada če i vreme biti za to pogodnije.
U pogledu letovanja i taborenja župe, zatražiče načelništvo župe podatke za eventualno letovanje u pri-
ПРВА СРПСКА ПАРНА ПИВАРА
ЂОРЂЕ ВАЈФЕРТ A. д. У БЕОГРАДУ
производи своја чувена пива бело „Експорт" и црно „Св. Ђорђе" која се продају у бурадима и флашама
Телефони пиваре 355 и 3410
Телефон стоваришта у Београну 582
morskom kraju, pa če se prema tqme u idučoj sednici o ovome raspravljati. Kako je u vezi s tim načelnik Sokol-skog društva Subotica predlagao, da se letovanje naraštaja, skopčano sa jednim prednjačkim tečajem, priredi u Subotici na Paliču, to je isti pozvan, da o ovome podnese tačan i iserpan predlog za iduču sednicu tehničkog odbora.
Molbe kandidata za polaganje župskog prednjačkog ispita, imaju se do 20. maja 1931. podneti načelništvu župe.
SOKOLSKO DRUŠTVO ĐURĐEVO f Brat Branko Kostič.
Ovdašnje mlado društvo izgubilo je 20. aprila o. g. jednog od najvred-nijih i naj agilni j ih svojih članova. Ne-umitna smrt i ovoga puta stegla je u svoj hladni zagrljaj najboljeg medu
fBrai
Branko
Koslić
najbolj ima, najlepšeg medu najlepšima, otevši nam iz sokolskih redova jednog mladog i vrednog člana. Dva dana pred svoj 21 rodendan umro nam je dragi brat Kostič. Več od I. razreda gimnazije pa sve do svoje smrti bio je oduševljen član Sokola, gde je uvek bio smatran odličnim članom u svakom pogledu. Na početku svojih pravnih študija zadobio je tešku bolest, s kojom se divovskom snagom njegovo mlado i snažno telo borilo punc 2 godine. Zbog bolesti koja je podmuklo nagrizala njegov mladi organizam, pre-kinuo je študije da kod svojih ^>dite-lja potraži odmora i leka. Umesto apsolutnoga mira njegov neobično bu-jan temperamenat, pun životne snage nije mogao da ga odvoji od rada na kulturnom polju medu svojim narodom. Svom snagom i ljubavlju svoje mlade sokolske 'duše medu prvima je poradio na osnivaju Sokolskog društva u Durdevu i što društvo danas postoji velika zasluga pripada njemu. Od os-nivanja društva sa retkom voljom i neobičnom ljubavlju vršio je dužnost društvenog tajnika, radeči na širenju sokolske i jugoslovenske misli u širokim slojevima naroda. Tu dužnost vršio je sve do časa kada se ugasio njegov mladi i plemeniti život. Vrlo lepe spoljašnosti, divno razvijen, neobično pametan i duhovit, bio je omiljen u svakomc društvu, svi su ga jako vo-leli i cenili i baš zbog toga svakoga je bolno dimila vest o njegovoj pre-ranoj smrti. To se videlo i po pratnji na koju je pohitalo i staro i mlado, celo Sokolsko društvo u odorama, da isprati do večne kuče svoga dragoga brata, odlienog Sokola, vernog druga i prijatelja. Sa veoma lepim i dirljivim govorima oprostili su se sa bratom Brankom u ime Sokolskog društva Đurđevo i prijatelja brat Velimir Popovič i brat starešina Marko Jankahi-dac. Večna slava Sokolu bratu Branku! — V. Č.
SOKOLSKO DRUŠTVO ILOK.
Na I. dan pravoslavnog Uskrsa priredilo je ovo Sokolsko društvo aka* demiju, koja je podjedno i prvi javni društveni nastup.
Program se sastojao od prostih vežaba, vežaba na spravama, skupina i piramide. Iločani dali su svoj dobar sud o izvedbi programa, a susedna »Jugoslavenska Straža«, koja izlazi u Palanki, ističe povodom ovc akademije u opširnom članku vidne rezultate rada našega društva.
Program je započeo muškim zbo>* rom »Hajte bračo«. Zatim su deca žen* ska, pa muška u neprekrivenom deč* jem veselju odlično izvela svoje de-čije igre. Za njima ženski naraštaj gradanske škole, pa odlični muški na* raštaj poljoprivredne škole pokazaše
na prvom nastupu potpuni smisao za preciznu izvedbu prostih vežba. Ženska osmica, pri čarobnoj iluminaciji, zadovoljila je gledaoce vrlo dobro, jer je izsedena s razumevanjem i shvača-njem, sa disciplinom i gracioznošču. Skupine vežbača vrlo su dobra stvar. One traže hitrinu i posebnu disciplinu. Naši vežbači dobro su u tome uspeli, pa bi bilo poželjno, da i u bu-duče ovako izlaze. Vežbači na vratilu (preči) i razboju (ruči) pokazali su, da su elita tehnike našega društva, pa bi mogli bez skrupula i na utakmice.
Za moralnim uspehom nije za-ostao ni materijalni, jer je gradanstve, svesno svojih dužnosti, napunilo dvo-ranu. Brača i sestre, brat načelnik 'An--tonijevič kao i sestra načelnica Kopčok. uložili su mnogo truda, <da osvctlaju lice svojim prvim nastupom, a uprava
i	odbor sretni su, što vide u njima du-boko usadenu sokolsku misao, koja če stvoriti jaku volju za dalnji rad.
Napominjemo podjedno, da je ovo društvo razdelilo rad u više sek* eija: tehničku, predavalačku, pevačku, glumačku muzičku, prašku i izletnič* ku. iSve sekcije rade i prikupljaju nia = terijal, kojim če u buduee nastupiti, pa če tako kultura tela i duha naših So* kolova da teži sokolskom idealu: »Zdrav duh u zdravom telu«. — M.
OSNUTAK SOKOLSKOG DRUŠTVA TORŽE.
Na uspelom zboru gradana Torže, održanom 26. aprila o. g., osnovano je Sokolsko društvo Torža. Ovom osni-vanju bio je prisutan izaslanik bratske župe iz Novog Sada br. dr. Vladimir Šujica. Na skupu aklamacijom iza-brana je sledeča uprava: starešina br. dr. Aleksa Radovič, zam. starešine br. Doka Simeunovič, tajnik br. Pavle Kvaič, prosvetar br. Srbislav Petrovič, načelnik br. Slavko Marič, zam. načel nika br. Adam Peči. blagajnik br. Slobodan Petrovič.
Za odbornike izabrani su videni gradani i gradanke Torže.
Sa zbora poslani su pozdravni telegrami starešinstvu Saveza i starešinstvu župe Novi Sad. Izveštaj o osnovanju sa listom uprave poslan je upravi župe na odobrcnje.
Društvo je več počelo upisivanjem članova. P. K.
Župa Osijek
BRATSKIM DRUŠTVIMA SOKOLSKE ŽUPE OSIJEK!
Upozoravaju se bratska društva da sve svoje izveštaje, osim članaka, unapred šalju direktno prosvetnem odboru župe (novhiskom otseku), a koje če zatim ovaj, sredivši ih za štampu, sam dostavljati našem uredništvu. Prema tome uredništvo »Sok, GL« neče unapred objavljivati nijedan izveštaj, koji bi mu bio od društava ove župe direktno dostavljen.
UREDNIŠTVO.
/upu SRoplfe
SOKOLSKO DRUŠTVO SKOPLJE.
26.	aprila t. g. obavili su se društveni prednjački ispiti. Kandidati podeljeni su u dve grupe. Od prve grupe položilo je 6 kandidata i to sa odličnim uspehom br. Borivoje Blagojevič, sa vrlo dobrim uspehom br. 1 anajot Pelenakovič, sa dobrim uspehom brača Cedomir Jovič, Mitko Radulovič, Jovan Dimitrijevie i Milivoj Budimir. Odlučeno je da druga grupa kandidata polaže ispite u jesen t. g, A. V. S.
tupa SušaU-Mijeka
SOKOLSKA ČETA U VRHOVI* NAMA.
Dana 22. marta o. g. održan je sa* stanak seAjačke omladine u Vrhovina-ma, na kome je bilo preko stotinu po* setilaca, te j c tom prilikom osnovana Sokolska četa u Vrhovinama, koja ima stajati pod zaštitom Sokolskog društva Otočac, kao njegovo odeienje.
Na tome sastanku, gde je odušev* Ijenje ovog nacionalnog seljačkog sveta došlo do kulminacije, bili su izasla* nici Sokolskog društva Otočac sa sta= rešinom istog društva br. dr, Branko^ vičem Đorđem.
Svi prisutni saslušavši govore o za* dači i svrhi Sokolstva u našemu na* eionalnom i državnom životu, jedno* glasno su zaključili, da se osnuje So* kolska četa u Vrhovinama i svi su od*
mah u tu četu pristupili kao članovi. Predloženo je župi Sušak*Rijeka da imenuje za starešinu br. Tošu Deliča, za zamenika starešine br. Nenadič Petra, za načelnika br. Srdič Stevu, za tajnika br. Delič Jovu, za blagajni* ka br. Bogdanoviča Mišu, dva revizora Stojanovič Spasu i Zorič Grgu, svi iz Vrhovina, te je odmah izabran pred* njački zbor, u koji su ušla brača Srdič Momčilo, Bogdanovič Miloš, Zorič Grga, Radič Vajica i Narančič Mičo.
Sa skupštine je oduševljeno po* zdravljen starešina Saveza, Nj. Vis. Prestolonaslednik Petar, prvi zamenik starešine br. Gangl i starešina župe Sušak*Rijeka br. Ivo Polič. — Četa je počela odmah sa radom.
SOKOLSKO DRUŠTVO GRAČAC.
Posle donešenja zakona o Sokolu kraljevine Jugoslavije povedena je akcija, da se Soko osnuje i u Gračacu. — Uspeh je za mesne prilike bio vanrc-dan, tako da sada ima članova 273, podmlatka 84, naraštaja 55.
Na širenju sokolske ideje i organizacije, pored ostalih članova, radio je naročito starešina br. Miloš Mandič, paroh i vrlo agilni tajnik Nikola Gvo-ka, sudbeni oficijal. Kako nije bilo zgodne prostorije za vežbanje, upo-trebljena je za istu jedna soba gradan-ske škole. U prvo vreme svake subote načelnik tehničkog odela u Gospiču dolazio je u Gračac na poziv društva, davao potrebne upute i vežbao članove. Kasnije se preselio jedan prednjak iz Gospiča u Gračac, gde je kod članova Sokola zaposlen i isti danas vež-ba muški naraštaj i podmladak, a s. Marija Gačeša, učiteljica, ženski. Iako je društvo počelo tako rekuč bez išta, danas več nabavlja iz vlastitih sred-stava najpotrebnije sprave u vredno-
sti od nekoliko hiljada dinara. Društvo je priredilo dve zabave, od ko-jih je kako moralni tako i materijalni uspeh bio velik. Jedna od najbolje uspelih posečenih zabava bila je Sve-tosavska beseda, ko ju je Sokolsko društvo priredilo dne 1. februara. — Program zabave bio je vrlo biran. Osobita je zasluga starešine brata Miloša Mandiča, da je neumornim vež-banjem mešoviti zbor članova umet-nički otpevao nekoliko pesama. Tako-der je dobro uspeo i pozorišni komad »Šaran«, koji su izvadali članovi Sokola. Nakon koncertnog dela raz-vio sc ples. Čisti prihod ulaznine bio je 3466 dinara. Osim toga stigli su i prinosi sa strane, a darovala su sledeča brača: dr. Uroš Trbojevič, advokat iz Zagreba, 100 dinara, Jovo Gačeša, Zemun, 300 dinara, Janko Pe* trovič 100 dinara, Martin Štefanič 40 dinara, Pajo Blaževič 50 dinara iz Lo-vinca. Društvo če i nadalje nastaviti svojim radom, za koji je dobilo i priznanje od strane župe.
Okružni slet u Gračacu.
Dne 7. juna 1931. godine odreden je po župi Sušak—Rijeka za okružje ličko slet u Gračacu.
Kod stvaranja ove odluke imalo se je u vidu to, da se u Lici, a naročito mestu Gračac, dobije što više odušev-Ijenja za sokolsku ideju i da se So-kolskom društvu Gračac — po svom postanku najmladcm, a brojčano u ličkom okružju skoro največem — ovim načinom dade što jači poticaj za sokolski rad.
Sokolsko društvo u Gračacu več je preduzelo sve što je potrebno da taj slet što lepše uspe, t. j. pozvalo je vojnu glazbu iz Splita, a istom sle-
tu prisustvovati če i jedan vod Vojnika iz Gospiča sa svojim vežbama. Društvo tako nastoji svim silama da taj slet ispane što lepše i što dosto-janstvenije.
Sokolsko društvo u Gračacu oče-kuje, da če taj slet posetiti ne samo bratska sokolska društva iz ličkog okružja nego i ostala bratska društva župa Sušak—Rijeka i Split i t. d. Uprava.
Župa Tuzla
SOKOLSKO DRUŠTVO GRADAČAC.
Zapaža se da rad ovoga društva u ovoj novoj poslovnoj godini biva sve življi. To je zato, valjda, jer su u odbor ušli ljudi iz sviju staleža, i to oni, koji pokazuju i imaju ljubavi, smisla
i	volje za sokolovanjem.
Za pohvalu je, da su svi nastavni-ci(ce) osnov, i grad. škole, njih deset na broju, svi u Soko učlanjeni, te 7 njih i aktivno učestvuje u upravi i radu društva, pa je zaželeti da i ostali, koji bi mogli, moralno i materijalno pomažu ovu našu nacionalnu ustano-vu. Uopče svi pojedini funkcioneri tru-de se da društvo što bolje podignu. Kao prošle tako i ovc godine po zaključku odbora održavaju se svake subote posela u sokolskoj čitaonici, na kojima se prireduju predavanja i zabavne večeri za članstvo.
U ovoj godini do sada je održano 12 predavanja i 3 radio-koncerta. U pripremanju predavanja ističu se br. dr. Marko Maglov, sreski lekar, Marko Popovič, sveštenik, Branko Desel-bruner, nast. grad. škole i Kosta Matij ašcvič, škol. uprav. Te poučne i zabavne večeri lepo su posečivane.
Prosvetna sekcija takoder lepo deluje.
Načelnik brat Pavle Sečkar, nast. grad. škole i načelnica s. Leposava Popovič, učit. osnov, škole pokazuju pu-no ljubavi i volje, za rad i nastoje da polože dobar temelj vežbačem članstvu svih kategorija. Ove je godine naročito zameran broj vežbačeg članstva: muških članova vežbača ima 22, ženskih 10; muškog naraštaja 30, a ženskog 10; muške dece 21, a ženske 15.
Da bi se članstvu omogučilo čita-nje korisnih knjiga, stoje mu na raspo-laganju knjige Narodne knjižnice i či-taonice i sokolske, u kojima ima preko 700 knjiga raznog sadržaja, a izdaje ih knjižničar, s. Slavica Kolakovič, učit. osnov, škole svake nedelje. — K. M.
Župa Zagreb
SOKOLSKO DRUŠTVO NOVA GRADIŠKA.
Ustrajan i intenzivan rad Sokol-skog društva Nova Gradiška rada iz dana u dan sve lepšim i značajnijim rezultatima na ovdašnjem delu sokolske njive. Svi ti današnji uspesi potpuno opravdavaju dosadanji rad našeg Sokolskog društva, koji je od-uvek bio rukovoden isključivo sokolskim principima, kako bi se na taj način što bolje poslužilo narodnim i sokolskim interesima.
Odmah po osnutku SKJ izdalo je naše društvo štampani proglas na gra-đanstvo, u kome ga je pozvalo, da stu-pa u sokolske redove, bez razlike na veru i društveni položaj: staro i mlado, muško i žensko. »Sve smo prošlo zaboravili i prešli preko njega. Soko
živi za budučnost i nikada se ne vrača starom; uvek savršcnijem i boljem. Ko je do sada bio zadnji, mora biti prvi.« S tim rečima pozivalo je naše društvo novo članstvo pod sokolsko okrilje.
Ispočetka bio je odziv slab, ali s vremenom, kad su iz svesti svih onih, koji su ostali po strani, is-čezlc stare predrasude, kad je istinski
i	pravi sokolski duh gustom koprenom zaborava prckrio nemilu prošlost, sokolski redovi naglo su se počeli jača-ti. Broj našeg članstva se skoro po-dvostručio. Sokolski rad naišao je na bolje razumevanje i potporu.
Dosadanji rad našeg Sokolskog društva najbolje je opravdalo gradsko zastupstvo, kad je, ceneči rad Sokola na tizičkom, moralnom i nacionalnom odgoju ovdašnje omladine, darovalo društvu veliki kompleks zemljišta na najlepšem mestu, za izgradnju Sokolskog doma i letnjeg vežbališta. Akcija za izgradnju doma več je započela i nadati se je, da če naše društvo kroz kratko vreme imati svoj sopstveni dom.
U junu mesecu održače se okružni slet novogradiškog okružja na novom letnjem vežbalištu, ko j e če se do tog vremena urediti, a ujedno če se prili-kom ovog sleta razviti društvena zastava.
U društvu je nedavno osnovana stalna sokolska prosvetna škola, u ko-joj se svake nedelje održi po jedno sokolsko predavanje. Dosada je odr-žao brat D. Novakovič: »Postanak i organizacija SKJ, brat J. Kratki: »Sokolstvo i narodna poezija« i brat O. Zastavnikovič: »Slovensko Sokolstvo«.
Društvo ima i svoju fanfaru, koja je prvi put istupila 30. pr. m., na dan Zrinskog i Frankopana.	D—n.
lokoltko društvo Maribor-Matica
proda celotni godbeni materljal za godbo na pihala in sicer 35 instrumentov. Proda se samo kompletno in proti takojšnemu plačilu. Cene po dogovoru
Peter Žitnik
Splošno kleparstvo
Instalacija strelovodov po najnovejSih sistemih in kritje lesno - cementnih streh
LJUBLJANA
Ambrožev trg 9 TELEFON 31-46
Delo solidno — cene zmerne
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska, ličarska, sobo- in črkoslikarska delavnica
IVAN BRICELJ
LJUBLJANA, Dunajska cesta Ш
Strokovna Izvršitev telovadnega erodla. Delo solidno, cene zmerno
»IZVOR«
veletrgovina galanterijske, nirnberške i kratke robe
= SUŠAK. =
ŠETALIŠTE KRALJA PETRA produlJenaZvonlmlrova ul.02
Гранд Хотел „Петроград“
преко пута железничке станице
БЕОГРАД
NA OTOKU LOPUDU kraj
Dubrovnika, otvoren je novi Hotel Pension „Lopud Kuljevan* sa divnim pogledom na more. Cijena potpunog pensiona sa taksama Din 65’—. / Tražite prospekte!
Klffljt
vse/i vrši po falog rafij ahati risbah.
if vrluje
n ajs ol id n 9/še ki iŠ £9 r*ita
ST*DIU
LJUBLJANA
DALMATINOVA 13
Tvornica gimnaatičkih 1 = »portskih sprava =
J.Oraiem
Dobavljaš Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
Ribnica, Dolenjsko
izradjuje sve sokolske vežbače sprave, opreme čitavih društvenih i školskih vežbaona, sportske potrepštine za laku atletiku, sprave za letna vežbališta, kupališta i bašče Iju-ljanke, sprave za decu itd. lzrada savršena i elegantna, poslužba najsolidnija, cene najumerenije. —	11 u s t r o-
vani cenik besplatno.
OSNOVANA 1881. GOD.
Klišeje
vseh vrst, enobarvne in večbarvne izdeluje klišarna
1UG0GRAFIKA
LJUBLJANA
SV. PETRA NASIP ŠT. 23
Telefon štev. 2495
Trgovina sokolskih potrepština i krojačka dvorana f
Grga Horvatek
Dobavljač Saveza Sokola kralj. Jugoslavije
ZAGREB
FRANKOPANRKA ULICA 9
Izradjujem sve vrste prepisanih sokolskih svečanih i vježbačih odijela.za sve kategorije muško i žensko članstvo. Prodaja svih sokolskih potrepština uz vrlo umjerene cijene. — Robu razašiljem pouzečem. Vanjskim društvima obavljam brzu otpremu.
7
Prodaja lehnitkih proizvoda društvo s o. j.
HAMAG
LJUBLJANA
KNAFLJEVA ULICA BR.4
Geodetski instrumenti i pomagala sviju vrsti.
JOS. HAFNER
***** mm** t$mam «***•* ■
JčOKUvCIU ' •(. OvAj VEČ NO
Št '
m
ZGMLIO'Nfcu'
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREPŠTINA
Branko Palčič z‘9reb'Kraliice Marlie 6
Dobavljač Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije Brzojavni naslov: „Trikotaža" Zagreb 5+ Telefon interurban 26-77
П
k
E
zavod za umjetno шшшшшшмшл vezenje
Ш LJUBLJANA, Prisojna ulica (Tabor)
(Bivii poslovodja Ikme Neškudla, koja je uslijed smili vlasnika prestala da radi)
Izradujemo sokolske zastave najjeftinije po našim ili priposlanim naertima, obazirajuči se na propise SKJ. Molimo, tražite specijalne oferte i načrte.
Izradjujem sve vrsti sokolskih potrepština za javni i izletni nastup svih kategorija našega članstva i to tačno prema propisu Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije Slike u originalnim bojama propisnih odijela nalaze se u knjiži „Organizacija Saveza SKJ“. — Zahtjevajte ejenike i prospekte. — Cijene vrlo ЦИМНПНШН umjerene, a za točnu i solidnu izradbu jamčim.
МЕДИЋ-ЦАНКЛ
творнице уља, фирнајза, лакова и боја, друштво са о. ј. Централа у Љубљани. — — Власник Фрањо Медић.
Творнице: Љубљана - Медводе.
Подружнице и стоваришта: МАРИБОР и НОВИ САД.
Властити домаћи производи:
Ланено уље, фирнајз, све врстд лакова, емајлно-лакастих и уљених боја. Хемијско чисте и хемијско улешнане као и обичне земљане боје свију врсти и нијаиса, кистова, стакларског кита итд. марке ,,МЕРАКЛ“ за обрт, трго-вину и индустрију, за железнице, поморс:во и ваздухопловство.
ЦЕНЕ УМЕРЕНЕ.	ТАЧНА	И	СОЛИДНА ПОСЛУГА.
JUGO SLOVENSKA SOKOLSKA
U LJUBLJA
REGISTROVANA ZADRUGA S OGRANIČENIM JAMSTVOM
opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje programa i za postignuče ciljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiska/lice, knjige i brošure sokolsko - programatskog, uzgojnog i propagan-dističnog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije. Komisijska prodaja odora sviju kategorija
NASLOV: JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA, NARODNI DOM TELEFON BROJ 25-43. — POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.831
ZAHTEVAJTE CENIK
Preporučamo tvrtke, koie ogla- ||||||H Suiu u »Sokolskem Glasniku«! 11
Izdale Savez Sokola krallevlne Ju go* lotile (E. Gangl) o Glavni I odgovorni urednik Sflepan telar • Ureduie Redakcijski odsek o Za ugravu I oglase odgovara Mica KošCeva
Tiska Učiteljska tiskarna (predstavnik Franc* Štrukelj); svi u Ljubljani