KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 37 (2)
1NDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1. DECEMBRA 1927.
PATENTNI SPIS BR 4631.
Lieutenant-commander Charles Denniston Burney, M. P., C. M. G. R. N., predstavnik Vickers House Broadway, Westminster, London.
Poboljšanja koja se odnose na izradu gradjevina ili konstruktivnih elemenata i materijala. Prijava od 5. jula 1925.	Važi od 1. maja 1926.
Traženo pravo prvenstva od 12. jula 1924. (Engleska).
Ovaj pronalazak odnosi se na izradu gradjevina ili konstruktivnih elemenata i materijala i to za konstrukciju kuća za stanove ili tome slično.
S namerom da se umanji iznos koštanja brzog rada uloženog oko podizanja gradjevina i stanova, bilo je predloženo da se upotrebe opeke ili gradjevni blokovi velikih dimenzija utvrdjenih tipova; ideja je bila u tome da se sa istim iznosom koštanja rada može u istom vremenu položiti sličan broj blokova velikih dimenzija. Ovom predlogu se može primeniti da ako se do sad utvr-djene dimenzije opeka ili gradjevinskih blokova povećaju, biće vrlo nezgodno i teško manipulisati sa njima i u koliko su teži i veći potrebuju duže vreme za nameštanje u svoj odredjeni položaj te će prema tome biti postignuta neznatna ušteda u radu.
Prema ovom pronalasku izradjuje se jedna opeka, gradjevni blok ili deo zida velikih dimenzija t. j. kalupovan ili presovan od jedne kompozicije materijala koji je lakši od cementa, glina ili veštački aglomerat koji je sastavljen i od vlaknastog materijala kao što su drvene strugotine koje se podvrgavaju procesu impregnisanja i kombinovanje sa cementom ili tome slično. Metalna pojačanja prvenstveno obrazovana tankim pantljikama ili rasturenim metalnim komadima mogu se dodati kompoziciji da povećaju jačinu pome-nutog produkta. Pripravljena opeka gradjev-nih blokova ili čitavih zidova od kompozicije koja je lakša od cementa ili aglomerata,
isti pri relativno velikim dimenzijama, recimo
0.915 m'2 površine, dopuštaju lako manipu-lisanje. Dalje u cilju da im se umanji težina ovi blokovi mogu još biti i šuplji; prema tome pri površini zida od 0.915 m:! težina se svodi približno na 90 kg. Gore pome-nuta metalna pojačanja, ako se upotrebe, mogu biti sastavljena od teških pantljika od nezardjalog materijala t. z. nezardjalog čelika Duralumina (jedan zaštićen žig) alumi-niuma, cinka, bakra i t. d.
Kompozicija od koje se pravi željeni materijal može biti sastavljena od drvenih strugotina, treseta, izdrobljena drveta, drvene šrži i tome slično a koje se moraju impreg-nisati ili tretirati sa supstancom koja je u stanju da ispuni pore materijala, stvarajući jedan mineralni talog ili kakav mineralni trajašan i izdržljiv sastav ili jedinjenja. Ovo je jedna podesna metoda za pripremanje izdržljivosti ovog vlaknastog materijala da bi se postigao sastav kao i sa cementom ili aglomeratom.
Jedna druga.metoda sastoji se u tome što se impregniše vlaknasti materijal sa jednim vrlo bazičnim rastvorom kakve metalne soli, prvenstveno gvozdene soli, kao što je na pr. fero-hlorid ili gvoždja perhlorid jer se po dovodjenju u vezu impregnisanog materijala sa cementom stvara jedan čvrst sastav koji proizilazi iz alkalične prirode samog cementa ili aglomerata. Ovaj talog zatvara sve pore drveta i vezuje istovremeno strugotine ili tome slično sa cementom ili aglomeratom.
Din. 15__
Ako je potrebno, metalna so se može tretirati dodatkom koje alkalije ili alkalične zemlje, količina koja će se upotrebiti treba da je jedan mali višak dovoljan samo da izazove stalno taloženje. Bazični materijal koga bi trebalo dodati na pr. neka alkalija ili alkalična zemlja može se takodje, ako je potrebno, uneti u cement ili aglomerat u cilju da se pomogne ili ubrza reakcija iz-medju metalne soli i cementa odnosno aglo-merata,
U cilju da se umanji tendencija uvećanja zapremine koja proizilazi upijanjem vlage, vlaknasti materijal, pre nego se dovede do mešanja sa cementom, aglomeratom ili tome slično, treba da se podvrgne predhodnem tretiranju u kome slučaju vlaknasti materijal može da se meša sa cementom sa ili bez upotrebe procesa za mineralizovanje i očvrš-ćavanje.
Napred pomenute metode proizvodnje mi-neralizovanog drveta i prema tome sa cementom ili aglomeratom čiji jedan sastav za sebe čini deo ovog pronalaska, koji se sastoji samo u upotrebi istih za proizvodnju lakih i jakih opeka, gradjevnih blokova i celih zidova.
Da bi se što bolje i jasnije razumeo pronalazak i mogao ostvariti, isti će se opisati podrobnije uz pripomoć priloženih slika koje pokazuju primera radi razne oblike gradjevnih blokova velikih dimenzija ili celih zidova koji su dobiveni presevanjem ili live-njem od pomenutog materijala; a isto tako pokazaće se i načini upotrebe istih pri konstrukciji gradjevina i stanova.
SI. 1. je presek jednog utvrdjenog šupljeg tipa gradjevnog bloka ili zidnog dela. Ovaj gradjevni blok ima 0.915 m'2 površine a ima iznutra u polje isturena rebra na koja se nadovezuju unutrašnji zidovi gradjevine odnosno stana.
SI. 2. pokazuje tipičan raspored pomenu-tih normaliziranih blokova u vezi sa blokovima manjeg tipa i različitog oblika. Ovi manji blokovi su sličnog sastava kao i oni koji su pokazani u si. 1. samo sa izostavljenim srednjim rebrom.
SI. 3. je tip vertikalnog preseka jednog zida kuće za stanovanje koja je zidava od gradjevnih blokova dobivenih prema ovom izumu.
SI. 4. je presek vrata kuće za stanovanje pri kome se vidi deo frontalnog i deo bočnog zida.
SI. 5. je vertikalni presek koji jasnije pokazuje način vezivanja predgradnog i spo-Ijašnjeg zida.
SI. 6. je izgled u planu jednog pregradnog zida izmedju dva spoljašnja kao i način vezivanja istih jedno za drugo.
SI. 7. je detalj koji pokazuje način na
koji se grede podpatosnice oslanjaju na rebra odn. flanše gradjevnih blokova.
SI. 8. pokazuje plan ugla obrazovanog od dva granična zida kao i jedan od načina koji se mogu upotrebiti za vezivanje pregradnog zida sa spoljašnjim zidovima,
SI. 9. je perspektivni izgled na kome se jasnije vidi ugao obrazovan od dva spoljašna zida kao i način uzajamnog vezivanja blokova na ovom mestu.
SI. 10. je izgled zadnje strane jednog ugaonog bloka i koji pokazuje nešto uvećanu debljinu materijala da bi se mogla uglaviti gvozdena šipka ili tome slično.
SI. 11. je izgled rasporeda blokova oko jednog dvokrilnog prozora sa dva ključna bloka iznad istog.
SI. 12. je izgled rasporeda blokova tako namešten da je ostavljena šupljina za jedan običan prozor.
U si. 1. je tip normaliziranog gradjevnog bloka ili zidnog elementa; A je spoljašna strana zida a a' a1 su rebra na koja se na-dovezuje unutrašnji zid ili prevlaka B. Po-menuti blokovi mogu se radi sigurnosti snab-deti šipovima koji se provlače kroz flanše dvaju susednih blokova a mogu se osigurati i cementovanjem ili kakvim drugim načinom. C1 C1 su kanali a c ležište za malter, cement ili sličan materijal koji se meće izmedju susednih blokova da bi se načinio nepropustljiv spoj. Kao što je pokazano na si. 9. malo pojačanje debljine materijala ostavlja se na mestu —e— a takodje se re-zerviše i jedan otvor u koji može da udje poluga —d'—; ova poluga ima proizvoljnu dužinu i dodaje se zato da se povežu ugaoni blokovi koji dolaze jedan iznad drugog. Podpatosnice M kao što se jasno vidi iz si. 3., 4. i 7. postavljaju se tako da leže na rebrima —a1— blokova a vezuju se za iste pomoću šipova ili kakvim drugim pogodnim načinom.
Pregradni elemenat F pokazan na si. 8. podešen je tako da se može utvrditi pomoću šipova za dva sučeljavajuća bloka. Izvesni završni blokovi F u zidu pokazanom na si. 6. uklješteni su izmedju delova spoljašnjeg zida A, A tako da se ovi delo vi oslanjaju na njih zbog prekinute direktne veze, isti se utvrdjuju istovremeno pomoću poluge F1 (si. 6).
U konstrukciji spoljašnjih zidova upotreb-Ijeni su raznoliki tipovi blokova A1 A1 i A2 tako kao što se vidi u si. 2., da se omogući svaka visina ili tip zida koji treba da se izradi i da se ostave potrebni otvori u njemu. Pri gradjenju spoljašnjih zidova polažu se najpre u zemlju temeljni delovi G, G, pa se onda odozgo slažu delovi PI koji izoluju vlagu a odozgo se redjaju normalizirani blokovi A, A1, A2 i t. d. tako da se za njih
vežu podpatosnice M, M pomoću rebara gra-djevnih blokova. Tavanjače se vezuju pomoću klinova K1 za najviše blokove A, A. U slučaju da je zid snabdeven duplim prozorom kao što pokazuje si. 11., zaključni blok N u obliku slova L može se postaviti izmedju gradjevnih blokova A, A. Ako su pak manji blokovi A1 i A2 oni imaju sre-dišna rebra —a—a. Za kalupovanje gradjevnih blokova ili zidnih delova postoji već pogodna presa.
Patentni zahtevi:
1.	Način konstrukcije gradjevina, stanova i tome slično pri kome se upotrebljavaju opeke, gradjevni blokovi ili zidni delovi, naznačena time što su isti kalupovani ili pre-sovani od jedne kompozicije vlaknastog materijala kao što su drvene strugotine koje su podvrgnute operaciji očvršćavanja i minera-lizovanja i koji dopušta kombinaciju sa cementom, aglomeratom ili tome slično.
2.	Opeke, gradjevni blokovi ili zidni delovi naznačeni time što su snabdeveni od
drvenih strugotina koje se najpre tretiraju a potom podvrgavaju procesu očvršćavanja i mineralizovanja.
3.	Opeke, gradjevinski blokovi ili zidni delovi sastavljeni od vlaknastog materijala kao što su drvene strugotine naznačen time što se strugotine najpre postupaju a potom pomešane s cementom bez ikakvog daljeg tretiranja za očvršćavanje i mineralizovanje.
4.	Opeke, gradjevni blokovi i zidni delovi po zahtevima 2., 3. i 4., naznačeni time što su metalna pojačanja sastavljena od tankih traka rasturenih komada metala dodata u cilju pojačanja izdržljivosti produkta.
5.	Gradjevni blokovi ili zidni delovi naznačeni time što imaju svoja ivična i sre-dišna rebra izmedju kojih se nalaze šupljine koje služe za vezivanje blokova medjusobom ili sa pregradnim zidovima i za postavljanje unutrašnje oplate zida.
6.	Gradjevina, kuća za stanovanje ili slično, naznačena time što su joj zidovi konstrui-sani od gradjevnih blokova ili zidnih delova sastavljenih od smeše mineralizovane vlak-aste materije i cementa.




>.
■->


1
• ''5''
ir
- * v '>
i
i
:r.\