oštarina plaćena ti gotovu	Cena	Din	2‘—
SOKOLSKI GLASNIK
GLAS I L C SAVE ZA S C KOLA KRALJ EVINE JUGOSLAVIJE
		ШВШ	
v	tzlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo i uprava naiazi se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6 • Telefon broj 2177 • Račun Poštanske štedionice br. 12.943 • Oglasi po ceniku © Rukopisi se ne vračaju		Ljubljana, 13 novembra 1936 God. VII » Broj 45
Proslava I decembra
Svim bralskim župama, društvima i četama!
PUT K OMLADINI
Praški list »Nova svoboda« doneo je nedavno pod tim naslovom članak, koji se bavi vrlo važnim pitanjem današnje omladine. To pitanje, koje naročilo zanima i nas Sokole, pobuduje u svcmu svetu opću pozornost. Ono se rešava na različite načine, s više ili manje uspeha, ali nigde još tako, da bi to rešenje bilo trajno i potpuno. U taj problem zahvatili su energično i sadanji režimi u Italiji i Nemačkoj, gde su omladinu obukli u režimske uniforme i time joj dali bar vanjsko obeležje svojih opčih metoda i uspeha, koji sve slojeve naroda usmeruju u jedno i jedinstveno mišljenje, bilo na lepe ili na ružne načine, t. j. šilom državnog autoriteta, koji u tim zemljama izvire iz jedne osobe, u kojoj je koncentrisana sva vlast. Tako če valj-da biti i u Rusiji, ukoliko je to mo-guče saznati iz izveštaja dostupnih našem objektivnom sudu. Ali nije naša namera da se danas potanje bavi-mo svim tim pitanjima, koja zanimaju sav kulturni svet.
Prema statistici, koju je izdalo Društvo naroda o medunarodnim organizacijama, vidi se, da postoji niš ta manje nega 650 društava, saveza, unija i federacija, koje bilo na koji način posižu u medunarodni javni život. Značajno je, da u raznolikosti pitanja s kojima se bave sve te medunarodne organizacije, stoje na vidnom mestu pitanja o uzgoju i pouku, počam od osnovih pa sve do visokih škola. To dokazuje na§u gornju tvrdnju o op-štem zauzimanju za ovo pitanje a ujedno i opravdanost, da se i mi bar dotaknemo tog problema.
»Nova svoboda« tvrdi, da je gospodarska ovisnost omladine takoder uzrok pada njene društvene aktivnosti. Mladi radnik, koga je oslabila racionalizacija, briga za egzistencom i druge teškoče, bez obzira na nedosta-tak njegovih materijalnih sredstava, nema ni toliko vremena, da bi mogao da ispuni sve one uslove, o kojima ovisi njegov telesni razvoj. Svaka javna aktivnost zahteva povečanje teles-nog i duševnog rada; a jer slobodno vreme nije dovolj no ni za odmor, potrebno je od nečesa nešto žrtvovati. Tako se dragoceno vreme utroši u jav-noj aktivnosti večinom u plesu i športu. I tu činjenicu nije dovoljno ocenila nijedna politička omladinska organizacija. Socijalistička propaganda nije omladinu dovoljno zahtvatila, jer je prešla preko svih tih pitanja i jer je htela da mehanično postigne da se omladina od svojih osobnih problema okrcne onima javnog značaja. Uspeš-nija je u tome pogledu bila gradanska propaganda, koja je pristupila bliže potrebama omladine. Omladinu ne mogu samo da pridobiju politička i gospodarska gesla, ako ih ne znamo povezati s vlastitim životom omladine same. Svaki drugi put vodi mladoga čovcka radikalizmu i ideološkoj dez-interesovanosti.
Tim razlaganjima praškoga lista, koje smo ovde ukratko izneli, doda-čemo i nekoliko svojih pripomcna.
Nepolitičko vaspitanje bez obzira na klasu i zvanje — dakle pravilni uz-goj eeloga čovcka za celinu naroda i države — pruža samo sokolsko vaspi-tanje. U Sokolu stoji omladina kao neobradena i nezasejana vrtna gredica, koja pripravno čeka da joj pridu sokolski vaspitači i da se primi seme zdravog rasta, koje polako ali posto-jano otvara pogled na bit i celinu državno i narodnog života. Nije dakle dovoljno samo telesno vaspitanje, več je mladom čoveku potreben harmonični razvoj tcla i duha, ako se želi da omladina slivati bit i celinu tog života i da zatim uzmogne u njemu aktivno delovati. Svako drugo vaspitanje, koje sc zasniva na političkim gesli m a ili klasnom mišljenju, jedno-strano jc i zato pogrešno, jer takvo vaspitanje izdvaja omladinu iz narodne zajednice. Za svoj opči razvoj i napredek ta zajcdniea treba da svi radni slojevi teže cilju državne i na-rodnc moči i ugleda u mcdunarodnom životu. Iz takvog sokolskog vaspitnog načela ne izvire borbeno geslo: svak
Rezolucijom glavne skupštine Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije od 29 III 1930 ustanovljen je dan Prvog decembra kao obavezan sokolski praznik, kao dan uspomene narodnog i državnog ujedinjenja.
I ove godlnt treba taj dan u svi-ma sokolskim jei'.inicama da proslavimo najsvečanije. U toj proslavi treba da dode do izrr^aja ne samo težnja da se svima i svakome prikaže veličina istorijskoga dela, stvaranja jedinstve-ne naše nacionalne jugoslovenske države i ogromna cena u nadčovečanskim naporima i žrtvama u životima i krvi najboljih sinova naše otadžbine, ko-jem smo iskupili naše oslobodenje i ujedinjenje, nego i naša odlučna volja i pripravnost, da tu tako skupo pla-čenu slobodu umemo sačuvati i da če-mo je iskoristiti za svoj kulturni i ekonomski razvitak za lepši i bolji život našega naroda. Zbog toga proslava treba da i po sadržini i po spoljnjem obliku potpuno odgovara značaju toga istorijskog dana i da svojim moralnim uticajem posluži ne samo sokolskim vaspitnim ciljevima, пет«о i da u teš-ke dane današnjice podigne duh i veru našega članstva u veličini sokolske misli i ulije poverenje u pobedu cnoga što je zdravo, pravično i istinito. Pri tome treba imati u vidu, da ovogodiš-nja proslava pada u vreme uvodenja Sokolskog petogodišnjeg plana rada, koji če proslavu uveličati i ojačati.
Stavijajuči pojedinim društvima i četama da sc u pojedinostima pri iz-vođenju proslave rukovode svojim mesnim prilikama, izda jemo u pogledu organizacije proslave ova opšta
UPUTSTVA:
1) Proslava treba da se sastoji iz: a) svečane sednice upravnog odbora društva ili čete i b) svečane akademije.
2) Svečana sednica upravnog odbora treba da se održi po pravilu u društvenim prostorijama (sokolani), koje treba naročito ukrasiti. Ako prostori je ne odgovaraju. neka se sednica po mogučnosti održi u gradskoj (op-štinskoj) kuči ili u kojoj drugoj jav-noj dvorani, čiji spoljašnji izgled za to vreme treba da ima sokolsko obeležje. Gostionice i slične lokale treba izbegavati.
Sednice neka se održe pre podne, po mogučnosti u 11 sati.
Na dnevni red treba da se stavi:
a) Sokolski pozdrav.
b) Otvaranje sednice od Strane starešine, odnosno njegovog zamenika, čitanjem poslanice Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.
c) Predavanje o značaju 1 decembra s gledišta nacionalnog, državnog i sokolskog.
d) Muzička kompozicija patriot-skog karaktera (orkestar, fanfara ili hor).
e) Deklamacije ili recitovanje s rodoljubivom temom-
protiv svakoga, več poziv na zajed-nički život i zajedničkc napore po geslu: svak za svakoga!
Najopasnijc je zavadati omladinu na politieke i klasne borbe. Zasleplji-vati omladinu strašču političko - stra-načkom ili klasnom netrpeljivošču i zagriženošču, znači zaseniti joj i za-magliti vid zdravih očiju, da slepo srlja u jaz neprijateljstva i mržnjc, a što dostojanstvo čovcka ponižava do živinskog instinkta. 1 takvi ljudi su za narodnu zajednicu izgubljeni.
U jcdnom listu čitamo, da se danas dnevna politika sistematski unosi i medu školsku omladinu, a koja se time strogo razdvaja na protivne tabore, koji su jedan protiv drugog za-dojcni neodoljivom mržnjom. Ako bi to zaista bilo tačno, onda bi to bila vrlo žalosna činjenica, i mi bi imali da se preduboko zamislimo nad našom narodnom budučnošču, jer je ta naša omladina uzdanica i nositcljica naše budučnosti.
f) Muzička kompozicija svečanog karaktera.
g) Svečano prevodenje sokolske dece u naraštaj, i naraštaja u članstvo. Starešina (odnosno njegov zamenik) drži omladini sokolskoj i članstvu jedan kratak i za to naročito podešen govor, koji neka bude pun zanosa da podigne duh omladine i tom priiikom če piikačiti svakom pojedinom nje-govu značku, pruživši mu ruku i poželevši srečan rad i uspeh u novoj kategoriji.
h) Polaganje zaveta novih članova i članica.
i) Muzička kompozicija veselijeg karaktera.
j) Državna himna.
k) Zaključenje sednice.
3) Tekst zaveta, koji če izgovarati članovi i članice za starešinom, glasi:
»Zavetujem se, da ču u svom, kako društvenom i javnom, tako i pri-vatnom životu, verno i savesno vršiti sve dužnosti koje mi nalaže svetinja i uzvišenost sokolske misli.
Izjavljujem, da su mi poznati pro-pisi društvenih pravila i da ču ih se bezuslovno držati.
Zavetujem se, da ču ostati veran jugoslovenskom državnom i narodnom jedinstvu i ideji zajednice svih Sla-vena. Zdravo!«
Iza svečanog zaveta pruža svaki član (članica) desnicu starešini i po-laže ruku na društvenu zastavu, ako je društvo ima. Zatim svaki član (članica), koji je položio zavet, upisuje svoje ime u naročitu knjigu.
4) Ako su u toku godine održa-vane sokolske utakmice, pa bi se po-bednicima imale razdeliti nagrade, neka se i ta predaja diploma i nagrada stavi na dnevni red sednice.
5) Svečanoj sednici treba da pri-sustvuje sve članstvo, naraštaj i deca, a pozvati se mogu i pretstavnici vlasti i kulturnih i humanih ustanova i organizacija u mestu.
6) Priiikom otvaranja sednice, starešina če se setiti članova koji su umrli u toku godine, naročito onih koji su se istakli svojim radom. Ako je koji član stekao naročitih, vanredno velikih zasluga za društvo, pominjače mu se ime svake godine.
7) Sokolska akademija održače se po pravilu uveče. Na n jo j treba da se pokaže, do koje višine se razvio sokolski rad društva (čete) do toga vremena. U program treba staviti, pored gimnastičkih, i koncertne tačke, koje treba da su na dostojnoj višini, kao i druge tačke, u kojima dolaze do izra-žaja i sokolski prosvetno-vaspitni rad.
Ako se predavanje ne bi održalo pre podne, treba ga staviti na program akademije kao pivu ili drugu tačku.
U mestima gde je sokolsko društvo (četa) tek u početku svoga raz-vitka ili inaČe slabo, može se umesto akademije održati sokolska zabava ili sela.
Omladina koja se tako vaspitava, ili koja je prepuštena ulici, izvrgnuta je trajnoj opasnosti padanja iz ekstrema u ekstrem, fizičkom preranom iscrpljenju, opasnosti neizlečivih bolesti i da se povede za zamaihljivim geslima i raznim porocima ili pak da ju zahvati besna mržnja i neprijatelj-stvo prema postoječem društvenom redu i prema onim božjim i čovečjim zakonima, koji propovedaju ljubav i strpljivost, jer ipak svi moramo da živimo na istoin svetu i na istoj zemlji, jedan pored drugoga, a ne jedan nad drugim i drugi na štetu i sramotu tre-čega. Društvena aktivnost omladinu povezuje s istinskim životom i otvara joj vrata u narodnu zajednicu, jer omladina ima da dolazi do izražaja samo svojim radom i znanjem, čime jedino može da steče moralni i mate-rijalni položaj u državnoj zajednici. Neprijateljstvo i strast nikada nisu urodili čestitim delima, a nijedno česti-to delo nije nikorne za nečast. Put k
Čist prihod ove proslave ostaje društvu (četi), koje je prireduje. Ako se u okviru proslave priredi u cilju povečanja prihoda i prodaja kakvih predmeta (tombola, lutrija i sl.), neka se u tu svrhu po mogučnosti upotreb-ljavaju samo predmeti sokolskog značaja (knjige, slike, razglednice i t. d.).
9) U sedištima župa gde ima više društava, preporučuje se, da proslavu 1 decembra (naročito svečanu akade-miju) obave sva društva zajedno. U slučaju zajedničke svečane sednice, pretsedavače starešina župe.
10)	Bratskim župskim upravama prepušta se da, imajuči u vidu naročite prilike svoga kraja, u duhu ovih
Poslednji broj naše sokolske revije »Sokolska prosveta« donosi pod gornjim naslovom članak od brata dra Aleksandra Tabakoviča, koji zbog aktuelnosti njegove sa-držine u celini objavljujemo i u našem listu.
Dva fronta
Vidimo, da je danas tako reči cela Evropa podeljena u dva nepomirljiva neprijateljska tabora. Fašizam i komu-nizam to su dve krajnosti koje se bore na život i smrt. Pitamo se kakvo mesto zauzima Sokolstvo izmedu ta dva neprijateljska fronta. I fašisti i komunisti misle »ko nije uz nas, taj jc protiv nas«, pa ako se ko ne bori u njihovim redovima, oni su gotovi da ga bez mnogo razmišljanja proglase za svog pro-tivnika. Fašisti u svakom ko ne prima bez prigovora njihovu nauku vide sve-snog ili nesvesnog saveznika meduna-rodnog boljševizma, dok obratno komunisti ubrajaju laka srca sve one koji odbijaju komunizam u fašiste. Tako je to i sa nama Sokolima jer dok se sa »levice« iznosi neosnovana optužba da je Sokolstvo u stvari samo neki preru-šeni fašizam, iz izvesnih »desničarskih« krugova nabacuju se danas čak i tekva besmislena sumnjičenja koja Sokolstvo dovode u nekakvu vezu sa komuni-stičkom opasnošču.
Treba li ovakva tvrdenja pobijati? Pred svesnim Sokolima to bez sumnje nije potrebno, jer svaki svesni Soko oseča i dobro zna u čemu je prava su-ština Sokolstva. Ne smemo medutim zaboraviti ni na našu širu nesokolsku javnost. Nema tako besmislenih tvrdenja, koja stalno i sistematski ponavljana ne bi najzad primili lakovevni lj.udi, koji su ipak svugde u večini. Ta šira javnost još uvek vrlo malo znade
o	pravom biču Sokolstva i ona danas
omladini ne vodi preko sebičnosti i iz niških instinkta, iz otrovapih srca, mrkih i podlih duša, jer je omladina zora budučnosti svakoga naroda. Put k omladini je čista i nesebična ljubav, radino-ljubiva požrtvovnost i največa briga, koju čovek može da ima prema čoveku. Tu zoru budučnosti svega naroda zasenjuje gustim oblacima svaki, koji omladinu iskoriščava u svoje sebične svrhe, koji ju čini gospodarski ovis-nom tako, da je kriv padu njene društvene aktivnosti. Tu gospodarsku ovisnost ne uzimamo samo u materi-jalnom smislu, več i gledom na pod-redenost njenih duhovnih snaga ne-koj specijalnoj svrsi, koja može da u moralnom, političkom, kulturnom ili klasnom pogledu znači isto tako golu sebičnost onih, koji širokom rečju pučkih tribuna zavode mase, i koji u tim masama i na njihov račun nastoje da osiguraju svoju egzistencu, iako pod demagbškim stopama umire lepota i uzvišenost domovinskih, nacio-
opštih odredaba izdadu za svoja društva i čete diferencirane propise.
11)	O samo j proslavi poslače društva i čete svojim župama izveštaje prema obrascu koji če izdati Savezni prosvetni odbor najkasnije do 15 decembra.
Župske uprave poslače skupni iz-veštaj za celo svoje područje Savez-nom prosvetnom odboru najkasnije do 31 decembra.
Želeči svim bratskim društvima 1 četama da priiikom proslave 1 decembra postignu što veči uspeh, ša-ljemo svoj brači i sestrama, naraštaju i deci iskrene i bratske pozdrave
stoji pod naročitim uticajem dvojnosti fašistiekog i komunističkog fronta. Nama pak to nipošto ne sme biti sve-jedno kako o Sokolstvu misli ona naša društvena sredina u kojoj mi razvijamo svoj rad. Naš rad može biti samo tako uspešan, ako ga prilagodimo svojoj okolini i ako svoju sokolsku misao možemo da iznesemo napolje i u široke nesokolske redove. Širenju ne-istine i zlonamernim klevetama nčpri-jateljske propagande možemo samo tako stati na put, ako se i mi pobri-nemo da svaki može o Sokolstvu da dozna pravu istinu. Ovomc cilju treba da posluži i tih nekoliko reči s kojima čemo pokušati da obeležimo naše mesto u odnosu prema fašizmu i komunizmu.
Sokolstvo i fašizam
Tvrdenje da jc Sokolstvo fašisti-čki ili fašizmu srodni pokret velika je neistina. Sokolstvo je doduše nacionali-stičko, kao i fašizam, ali se sokolski nacionalizem u suštini razlikuje od fa-šističkog nacionalizma.
Svaki narod kao i svaki pojedinac ima svoju dušu različitu od duše drugih naroda; svoje, samo njemu, svojstvene sklonosti i sposobnosti. Nacionalizem je najviši izraz narodne duše i narodnog karaktera pa za to ne može da postoji jedan jedinstveni kalup nacionalizma koji bi vredio za sve, več onoliko nacionalizama (nacionalnih misli) koliko ima pravih i svesnih naroda. Ako bi se stalo na protivno stano-vište onda bi se došlo do pojma neke medunarodne narodnosti, ili intema-cionalnog nacionalizma, a to je besmi-slica. Nacionalizam nije roba koja bi se mogla slobodno uvoziti iz inostran-stva.
Fašizam je ponikao u tudem zem-ljištu pod sasvim drugim podnebljem, nego što jc naše. On možda odgovara
nalnih i čovečjih ideala mladih života. Umesto osvežavajuče rose na nežne cvetove mladih duša — na one ne-obradene i nezasejane vrtne gredice — pada otrov, koji rada bednim plodovima razočaranja, zdvojnosti i mo-ralnog sloma.
Problem omladine je od tako velike važnsti za vse nas, pa i bez obzira na samo Sokolstvo, da se moramo nji-me ozbiljno pozabaviti. A kako na tej problem gledamo takoder i s našeg sokolskog vaspitnog gledišta, to ga moramo kao najvažniju tačku postaviti na čelo onih pitanja, koja želimo da rešimo u okviru sokolskog pet-godišnjeg radnog plana. Mislimo, da smo učinili svoju sokolsku i državljan-sku dužnost več s tim, što smo načeli taj problem, iako smo ga pretstavili samo u glavnim obrisima. Naši vas-pitni činitelji pak ueiniče sve drugo, što jc s tim pitanjem u bitnoj vezi. Hočemo mnogo, kako bi svojim snega-ma što više postigli.
Zdravo!
SAVEZ SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Sekretar:	Zamenik	starešine:
Dr. Milan Arsenijevič s. r.	Dura	Paunkovič	s.	r.
Pretsednik SPO:
Dr. Vladimir Belajčič s. r.
Sokolstvo, fašizam i komunizam
shvatanju i potrebama onih naroda ko-ji su ga stvorili i prihvatili, ali on je potpuno stran duši našega naroda.
Fašizam se bori za vlast i svoju na-cionalnu misao hoče da nametne odozgo, šilom. Fašizam hoče da izgradi jedan sasvim nov spoljašnji politički poredak, bez obzira na privolu onih nad kojima vlada. Fašizam obara de-mokraciju, uvodi diktaturu jednoga čoveka i jedne njemu bezuslovno oda-ne političke stranke. Oni koji se tako malo obaziru na slobodu i samooprc-delenje pojedincu u svojoj sopstvenoj zemlji, ne obaziru se mnogo naravno . ni na slobodu i samoopredelenje drugih naroda i drugih država kao što smo imali več dovoljno prilike da vidimo.
Naš jugoslovenski nacionalizam ide sasvim drugim putevima. Mi smo uvereni da jugoslovenska narodna misao nije nešto što se odozgo prinud-nim svedstvima i šilom nametati moglo. Jugoslovenstvo treba slobodno da ponikne iz duše svakog našeg čoveka i zbog toga je Sokolstvo vaspitni nn-kret koji ne ide za tim da stvori nov prinudni spoljašnji red stvari, kao što to čini fašizam, več hoče da preobrazi unutrašnji život, dušu svakoga poie-dinca. Nije poredak koji stvara ljude, več ljudi koji stvaraju poredak. Upo-trebom sile može se, možda za neko kratko doba da promeni spoljašnji iz-gled stvari, a ne i njihova suština. »Svaka sila za vremena.« Budenie i ja-čanje narodne svesti ne može se po-stiči ni ukazima ni bajonetima, ni za-tvorima več j edino u slobodi vaspita-vanjem i prosvečivanjem. Mi znamo kako je ovaj put trnovit i dugačak, mi znamo kakve velike i ozbiijne zapreke sprečavaju naše napredovanje, ali znamo i to da čemo samo tim putem stiči do svoje mete. Zato sc Sokolstvo, ko-je nije i ne može biti politička stranka, i ne bori za vlast. Mi nečemo da osvajamo vlast več ljudske duše.
Naš narod mrzi i prezire svako nasilje.
Boga sila ne moli
A Bog silu ne voli.
Smisao naše cele povcsnice, smi-sao naših stoletnih ratova za oslobo-denje je u borbi protiv svakog ugnje-tavanja. Naš jugoslovenski nacionali-zam nije nikada pretstavljao ono nasilno širenje sopstvene narodnosti i bezobzirno iskoriščavanje drugih koje se danas naziva »imperializmom«. Mi smo se borili za pravdu i slobodu. Mi smo se borili a borimo se i danas da zajednica naroda bude složna porodi-ca u kojoj neče biti nepravedno povla-ščenih ili razbaštinjenih, u kojoj niko neče biti sluga drugoga i u kojoj če zato svaki moči da doprinese svoj deo u složnoj i bratskoj saradnji, boljoj i sretnijoj budučnosti čovečanstva.
Naš sokolski nacionalizam koji počiva na pravdi i slobodi, ponikao je tako iz duše našega naroda i on odgo-vara našem slovenskom i jugosloven-skom naziranj>i na svet. Naš jugosla-venski nacionalizam postojao je več odavno i onda kada tvorci novog fa-šističkog evandelja nisu se bili još ni rodili. Kakvih može biti tu dakle veza izmedu Sokolstva i fašizma? Mi zaista nemarno potrebu da našu nacionalnu misao uvozimo iz tudine, i da se po-vodimo tudim primerom. Mi čemo se i dalje boriti pod našom starom zasta-vom za koju su se borili i umirali tolika naša pokolenja.
Sokolstvo i komunizam
Ako je tvrdenje da je Sokolstvo fašističko prosta neistina, svako sum-njičenje kojc bi Sokolstvo dovodilo u ma kakvu posrednu ili neposredni! ve-zu sa komunizmom jeste obična i zlonamerna laž. Istina Sokolstvo sc bori za društvenu pravdu pa je u tome smislu socijalno ili ako se hoče »socijali-stičko«. Taj se sokolski socijalizam suštinski razlikuje od komunizma.
Sta su ciljevi komunizma? Ciljevi današnjeg komunizma su bez sumnje u bezobzirnom uništavanju svih kulturnih vrednosti, u nasilnom rušenju i obaranju postoječeg društvenog po-retka na čijim se razvalinama onda želi sagraditi jedan sasvim nov »komu-nistički« svet. Komunizam razara i ot-stranjuje ne samo privatnu svojinu, nego i veru, porodicu kao i sve naše druge moralne zakone. U postizavanju svojih ciljcva boljševizam ne bira sredstva; on se služi nasiljem, terorom, z i-verama i revolucijom. Boljševizam pro-poveda t. zv. klasnu borbu, nepoštednu i bezobzirnu borbu »proletarijata« t. j. onih koji nemaju ništa protiv svih ostalih slojeva naroda.
Nasuprot ovim razornim težnjama komunizma Sokolstvo kao vaspitni po-kret želi da sačuva, a po mogučnosti i bolje usavrši sve dosadašnje kulturne tekovine čovečanstva. Sokolstvo nema u vidu nikakav svoj naročiti plan o nekom sasvim novom i do sada nigde ostvarcnom društvenom ureda-
ju, koje bi po maštanju komunista, s jednim čarobnim udarccm moglo da pretvori ovu našu dolinu plača u bla-goslovenu zemlju večite i nepomučene radosti. Bilo je več mnogo tih planova
0 stvaranju nekog novog društvenog poretka, pokušano je več bezbroj puta da se oni ost vare. Pokušano je tako več više puta u životu čovečanstva da se uvede komunizam, ali bez svakog trajnog i stvarnog uspeha. Na čemu su se razbili svi ti pokušaji? Odgovor je vrlo jednostavan, na ljudskoj prirodi. Rekli smo več da nije poredak koji stvara ljude, več su ljudi oni koji stvaraju i održavaju poredak. Ljudska zajednica nije mašina, mje neki mrtvi stroj, koji bi vesti inženjeri mogli po jednorn unapred iz miši jenom planu sagraditi. Ljudi nisu mrtvi šarafi i polu-ge, več živa biča sa svim svojim dobrim i zlim osobinama, sa svojim vrlinama i porocima, sa svojom ljubavi i mržnjom. Ništa se ne može postiči ako se gubi iz vida živi čovek i ako se sva pažnja poklanja samo mrtvim stvari-ma kao što su »organizacija« rada »način i tehnika proizvodnje«, »raspodela privrednih dobara«, oblik državne vla-sti i t. d.
Sokolstvo ne želi da pode tim po-grešnim putem. Mi smo uvereni da če bolju društvenu pravdu, pravičnije i korisnije zakone moči doneti samo pravedni i socijalno svesni ljudi, pa zato činimo sve, da u našoj sredini od-gajimo takve ljude i da kroz Sokolstvo ceo naš narod nadahnerno duhom je-dinstva, medusobnog poštovanja, bratske saradnje i uzajamne pomoči. Ube-deni smo da je tu nalazimo na pravom putu. Komunizam se mnogo razmeče sa svojom »naučnošču« i ako se tu radi o jednoj, u stvari zastareloj nauči, čija su pogrešna učenja odavno opovrgnuta ne samo naukom nego i Životnim iskustvom. Ako bi se primilo
1 dosledno primenilo komunističko učenje, da sve i moral i vera pravo i umetnost zavisi na kraju krajeva od načina proizvodnje i raspodele privrednih dobara kao što to komunizam misli, bilo bi svako vaspitanje, svako svesno uticanje na dušu čovekovu uza-ludan posao. Pod jednim odredenim društvenim poretkom, pored jednog odredenog načina proizvodnje, svi bi ljudi morali misliti i delati po jednom te istom kalupu i sva naša nastojanja da menjamo pogrešna shvatanja i zle težnje čovekove, morali bi nužno ostati bezuspešna. Ali mi znamo, a znaju to danas i mnogi komunisti, da to nije tako. Ako se vaspitanjem i ne može postiči sve, kako se to nekada mislilo, može se ipak postiči mnogo. Vaspitanje če ipak ostati temelj svakoga na-pretka, jer obnovi svakog vanjskog poretka mora prethoditi duhovna i moralna obnova.
Šta može Sokolstvo doprineti sredstvom vaspitanja jednoj boljoj dru-štvenoj pravdi? Mi se ne uobražava-mo, kao komunistički čarobnjaci, da čemo bezobzirnim rušenjem svega što je prošlim i sadašnjim pokolenjima sveto, postiči preko noči da zavlada raj na zemlji. Ali smišljenim i ustraj-nim radom otvara nam se široko polje.
Pre svega sokolskim duhovnim i telesnim vaspitanjem osposobljava se svaki pojedinac da u teškoj borbi za opstanak i sam uspešno brani svoja prava i da se odupre svakom pokušaj u ugnetavanja, zarobljavanja i iskoii-ščavanja. Sokolski ponos i nesalomlji-va sokolska borbenost biče uvek naj-jača brana protiv svake nepravde.
Onda, u velikom sokolskom sa-vezu stvara se i neguje sc svest o jednoj višoj i široj zajednici. Mi ovde postajemo svesni svojih svetih dužno-sti prema svojoj nacionalnoj, sloven-skoj i opšte čovečanskoj zajednici. Ovde se gaji duh čistog čovekoljublja samopregaranja i požrtvovanosti. Mi se u Sokolstvu učimo da pomažemo bližnjemu svome, da se zauzimamo na-ročito za one koji nepravedno strada-vaju, da branimo siromahe, bedne i nemočne protiv svih onih kojima je slepa sudbina poklonila moč i bogat-stvo a odrekla savest. U doba kada je tolika povika za »socijalnim programi-ma« može se reči da je naš celi soci-jalni program sadržan več i u samon bratskom imenu.
Medutim pored tih opštih i velikih misli ima Sokolstvo da izvrši i više posebnih socijalnih zadataka. Jedan od najvažnijih takvih zadataka je podiza-njc našega sela i našeg seljaka na jedan viši kulturni stepen. U novije doba obrača se mnogo pažnje i u Sokolstvu životu i potrebama našeg zemljo-radnika. Uvida sc da u ovoj našoj se-ljačkoj državi naša narodna buduč-nost zavisi u prvom redu od sudbine našeg seljačkog sveta. Sokolstvo je več i do sada mnogo uradilo na tome polju, a može i treba da se učini još neizmerno više.
1 to je važno pitanje, kako da se uzdigne žena iz onog nedostojnog i podredenog položaja u kojemu se u
nekim krajevima naše domovine na žalost još uvek nalazi. Sokolstvo treba da pokloni punu pažnju i svu svoju ljubav jugoslovenskoj ženi. Sokolstvo treba da je osposobi da uspešno vrši svoju tešku i uzvišenu ulogu valjane supruge i dobre majke. Nemoj-mo zaboraviti da u prvom redu žena vaspitava čoveka. Kakvi čemo ljudi biti kasnije, to zavisi najviše od toga što nas je tnajka učila u detinjstvu. Nazivajuči je sestrom, mi smo ženi več time odredili onaj položaj, koji joj pripada. Poradimo na tome da sve to postane stvarnost.
Najzad Sokolstvo treba da sa pu-no ljubavi i s največom obazrivošču pride našem zanatliskom i fabričkom radništvu. Sokolstvo uzdiže dušu, če-liči telo, jača svest i savest. Radni-štvo zadojeno sokolskim duhom neče moči postati plenom nesaveenih spe-kulanata i neče se dati zavesti bučnem propagandom koja ne može da u istini služi njegovim interesima.
Evo u nekoliko poteza i jedan bogati socijalni program. Sokolstvo nema gotov plan za konačno i savršeno društveno uredenje. Mi ne nudimo ni zemlju ni tudu svojinu, pa čak ni opreštaj dugova. Mi sasvim sa druge strane pristupamo rešenju svih socijalnih pitanja, kada radimo na vaspi-tanju čoveka, i to takvog čoveka koji če po svom moralnom shvatanju svim svojim osobinama biti zaista sposoban da ih rešava.
Zaključak
Mislimo da smo sa ovim našim izlaganjem ukratko označili mesto koje zauzima Sokolstvo u borbi između fašističkog i komunističkog fronta. Mi smo jasno istakli da ne pripadamo ni jednom ni drugom od ovih frontova i da idemo svojim zasebnim putem, onim istim putem kojim je naš narod pošao da izvojuje svoju slobodu i je-dinstvo. Na tome putu su se s leva i s desna otvorile danas provalijc. Ali mi čemo čvrstim korakom da podemo dalje.
Mi znamo da naš položaj izmedu dve vatre nije lak. Velika duhovna kriza koju preživljuje cco vet nije mogla ostati bez uticaja ni na ovu našu na-rodnu sredinu. Mi čemo današnje teš-ko stanje prebroditi samo tako ako budemo i nadalje požrtvovani, hrabri
i	borbeni. Jer niko neka se ne vara, ako je Sokolstvo protiv svakog nasilja, to nipošto ne znači da pristajemo uz načelo da se ne trebamo protiviti sili. Sokolstvo če se boriti za svoje ideale pa ma s koje strane dolazili njegovi neprijatelji. Mi se nečemo pokoriti ni pred zapadom ni pred istokom, braničemo se protiv napadaja onih koji dolaze s desna i onih koji dolaze s leva i odolevačemo svakom teroru odozdo kao i svakom pritisku odozgo. IH ee Sokolstvo ostati verno svome narodu i samom sebi, ili ga uopšte neče biti.
Dr. Aleksandar Tabakovič
Sednica zb ©ra župskih prosvetara €05
U subotu i nedelju, dne 7 i 8 o. m. održan je u Tirševom domu u Pragu zbor župskih prosvetara COS. Zboru su učestvovali prosvetari svih župa ČOS sem zastupnika zagranične župe. Pretsedništvo ČOS zastupali su na sed-nici zbora starosta brat dr. Stanislav7 Bukovski s bračom Milerom i Keplom, dok su načelništva članova i članica izaslala brata dr. Pehlata i sestru Zin-du Pehlat.
Sednicu zbora otvorio je pretsed-nik prosvetnog odbora ČOS brat An-tonjin Krejči, koji je najpre pozdra-vio svu braču i sestre prosvetare, iza-slanike pretsedništva i načelništva ČOS te pročitao pozdravni telegram
1 zam. starešine Saveza SKJ brata Gangla, koji je bio srdačno primljen. Zbor je na predlog brata pretsednika zaključio, da se pretstavniku bratskog jugcslovenskog Sokolstva telegrafski zahvali na veliko j i bratskoj pažnji.
U svom uvodnom govoru brat Krejči spomenuo je pored ostalog i posetu prezidenta dr. Beneša Tirševom demu, te ponovnu njegovu posetu, kada je Tiršev dom posetio Nj. Vel. kralj Karol 11 Rumunjski. Zatim se setio pokojnog člana pretsedništva ČOS brata dr. Masaka, jednog od prvih propagatora i tvoraca prosvetnog rada u Sokolstvu.
Pregled izvršenog prosvetnog rada izneo je tajnik prosvetnog odbora i voda prosvetnih škola ČOS brat prof. Klicpera, koji je u lepom i preglednom izveštaju izmedu ostalog spomenuo, da je prosvetni odbor uspeo da orga-nizuje več treču pozorišnu školu za Slovačku i Potkarpatsku Rusiju u Tur-čanskom Svetom Martinu, nadalje da je bio održan zbor župskih referenata za lutkarstvo, da je s lepim uspehom održan deseti prosvetni tečaj ČOS, i t. d. Prosvetni odbor ČOS sa svojom inicijativom uspeo je da preko župa i jedinica uspešno izvrši idejnu pripre-mu članstva i naraštaja za ovogodišnje sletove u Slovačkoj, nadalje je izdao priručnik za novo članstvo na slova-čkom jeziku, prvi deo sokolske isto-rije biče završen i otštampan krajem februara 1937 godine, a do kraja novembra iduče godine biče izradeno i predavanje sa diapozitivima o IX sve-sokolskom sletu, koje če poslužiti kao propaganda za jubilarni X svesokolski slet. Prosvetni odbor izdao je za sokolske kinematografe i kratka gesla i nagovore, koji če se projicirati pre svake kino pretstave. O sletovima u Slovačkoj i njihovom velikom uspehu izneseni su mnogi krači referati, medu kojima se u referatima prosvetara sokolske župe Podtatranske Hviezdoslavove 1 fudog i prosvetara Potkarpatske župe brata Amroža konstatuje, da ti ovogo-dišnji sletovi i veliko učestvovanje Sokolstva iz Češke i Moravske pre tst av-ljaju pravi medaš u razvoju Sokolstva u Slovačkoj.
Sednica je odobrila nakon krače debate predlog prosvetnog odbora o načinu izvršenja sokolskog zaveta te referate raznih otseka: književnog, po-zorišnog, idejno - programatskog, lut-karskog i t. d., tc predloženi program izvodenja prosvetnog rada, koji če sav biti posvečen pripremi i propagandi X svesokolskog sleta, a koji če sc odr-žati pod geslom: »Za slobodu i demo-
kraciju.« To če geslo biti i misao vodilja svega prosvetnog rada u go-dinama 1937 i 1938. Kao uvod u prosvetno propagandni rad za taj veliki slet održače se u januaru iduče godine i naročiti tečaj o X svesokolskom sletu, nadalje če se raspisati konkurs za pozorišne i lutkarske komade, koji bi na najzgodn|ji način vršili propa-gandu za taj slet, zatim če se početi sistematskim pripremama za veliku sokolsku izložbu, za koju prosvetni odbor ČOS računa na saradnju svih župskih prosvetnih odbora. Kako če se pak članstvo i naraštaj morati što bolje da pripremc za slet, o tome če još raspravljati na zajedničkim sedni-cama prosvetni odbor i načelništva ČOS, pa če se onda izdati i zajednička uputstva za taj rad. Svakako. jedno od najboljih i najuspešnijih sredstava u tom pogledu biče škola za novo članstvo, nadalje propaganda za nabav ku odora i t. d. O svim tim predlozima razvila se je veoma živa i stvarna debata, u kojoj je dao nekoliko korisnih predloga i starosta ČOS brat dr. Bukovski. Na koncu su s malim izmenama i dopunama primljeni svi predloži prosvetnog odbora jednoglasno i sa spontanim usklikom: X sletu zdar!
O	opštem kulturno vaspitnom ra-du Sokolstva u češkoslovačkoj i ino-stranstvu referirao je brat dr. Horžejši, koji je rekao, da je takav rad tesno povezan s radom prosvetara. Konstatuje, *da su pri osnivanju Prosvetnog saveza ČSR sudelovali i pokojni starosta ČOS brat dr. Šajner i brat Karel Vanjiček. I o ovom referatu razvila se duža debata, za vreme koje je prvi za-menik načelnika ČOS brat dr. Pehlat upozorio na opasnost, da se sokolsko vaspitni rad ne bi razbio na čisto pro-Gvetni na jednoj i na telesnouzgojni na drugoj strani. Tirš je hteo i želeo, da vežbaonica treba da bude za Sokole i učionica. U vežbaonici treba vas-pitavati i karaktere. Svako natezanje izmedu prosvetara i prednjaka samo je na štetu stvari samoj. Sokolstvu treba pre svega prednjaka-vaspitača.
Sednica zbora odobrila jc nadalje pravilnik o organizaciji i radu prosvetnog odbora ČOS te je na kraju izabra-la kandidacioni odbor, u koji su ušla brača: Mathauzer, Kuhinjka, Hofman, Hutarž, Pršivržel, Meržinski, Malinski, dr. Evald, dr. Hržebik i prof. Klicpc-ra. Kandidacioni odbor izradiče listu prosvetnog odbora ČOS za skupštinu (vybor ČOS). Interesanten je bio referat brata dr. Ant. Soukupa o temi, koliko prosvetnih radnika treba sokolskim jedinicama, pri čemu je kon-statovao, da ih je manjim jedinicama potreban srazmerno veči broj. Stati-stički pregled prosvetnog rada i pri-redaba izneo je brat dr. Malik, cime je bio uglavnom program sednice iserp-ljen. Zaključuj uči zatim sednicu zbora, zahvalivši sc svim učesnicima na lepoj bratskoj saradnji pretsednik br. Krejči setio sc i brače Jugoslovcna, koji svake godine na tako lep način proslavljaju čcškoslovački narodni blagdan 28 oktobra, pa je pozvao pri-sutne, da porade kod svojih jedinica, da i one jednako svečano proslavljaju
1	dccembar, dan Ujedinjenja Jugoslo-vena, koji je i zvanični sokolski praznik jugoslovenskc sokolske brače.
Zajedničke ženske vežbe na X svesokolskom sleiu u Pragu 1938
U nedelju dne 9 o. m. održan je pregled predloženih zajedničkih vežbi za ženske kategorije za X svesokolski slet. Konkurs za te vežbe zaključen bio je u septembru i do odredenog roka stiglo je 12 predloga vežbi za članice, 6 za naraštajke i 4 za decu. Sve ove predloge vežbi najpre su pregledale članice ženskog načelništva ČOS
i	onda se započelo s njihovim uvežba-vanjem. Tri predloga komisija je od-mah u početku odbacila. Prvo izvo-denje predloženih vežbi održano je u subotu 8 o. m. Svaki predlog bio je ocenjen po telovežbenoj i fiziološkoj vrednosti s 20 bodova. Glazbenu stra-nu oceniče muzički odbor ČOS. Po-znato je, da svi autori predloženih vežbi idu za tim da prekinu sa starim te da prikažu nešto novo, t. j. daljnji stupanj razvoja sokolske telovežbe. Danas se ni publika ni vežbačko članstvo ne zadovoljava više s jednostav-nim gibovima i stalnim ponavljanjem, nego želi što više izmena, raznih oblika i t. d. Svim tim zahtevima najbolje je odgovarao predlog vežbi poznate sokolske kompozitorke vežbenih sa-stava sestre B. Matjejovec, za čiji jc predlog vežbi glazbenu pratnju sasta-vio njen suprug, poznati sokolski kom-pozitor brat K. Matjejovec. Komisija je njen sastav ocenila sa 17.92 borova. Pored uvoda i zaključka, koji je vrlo efektan sastav ima i jednu vežbu, koju jednako zajednički vežbaju sve vežbačice, dok su tri vežbe u sastavu pesve različite — dakle ovde su dvojne različite vrežbe povezane u jednu celinu, što je bez sumnje jedan novitet, ali ujedno i smeo pokus. Da u kratko objasnimo, kako če stvar >z-gledati: Jedan deo vežbačica vežbače u troredu, drugi u krugu, jedne če članice vežbati stoječi, druge klečeči, dalje če jedan deo vežbati na mestu, dok če drugi menjati svoja mesta i t. d. U jednoj če grupi biti osnova trojica, u drugoj devetica, dakle sve če to biti veoma živopisan sklop raznih gibova, figura, pokreta i t. d. Sastav je veoma težak pa če tražiti od članica da se za slet veoma brižljivo i savesno pripre-maju. Drugu kompoziciji! sestre Je-melkove iz Pršerova komisija je ocenila s 15.74 boda. Sastav je veoma živ, pun temperamenta, originalnih prelaza i t. d. Ovaj če sastav biti upotreb-ljen sa sastavom s. Kočove iz Praga-Dejvice za nastup članica ČOS u ino-stranstvu godine 1937 i za župske sletove u toj godini. Telovežbena kompozicija s. Kočove, koja je ocenjena s 14.13 bodova, takoder je veoma dobra.
Medu ostalim sastavima tu su bili sastavi sestre Hane Burgerove, takoder poznate autorke krasnih telovež-benih sastava, s divnom muzičkom pratnjom od brata komponista Sikste te sastav sestre Fridrihove iz Plznja. Ovi sastavi imali su mnoge dobre strane i prednosti, ali nisu potpuno odgovarali postavljenim intencijama i zahtevima, koje je natečaj tražio.
Obnovite pretplatu na solcolsUe listove!
SoRoli, pomažite svofu štampu!
Sokolska radio-predavanja
preko Radio - stanica Beograd — Zagreb — Ljubljana od 19 XI do 20 XU
ove godine.
Dne 19X1 predaje br. Ivan Sedla-ček, Beograd, o temi: »Koristi telesnog vaspitanja«;
dne 26 XI predaje br. Gavro Miloševič, Cetinje, o temi: »Ujcdinjcnje Črne Gore sa Srbijom ili značaj 26 novembra za Jugoslaviju«;
dne 3X11 predaje brat Miroslav Milin, Beograd, o temi: »Sokolski tclo-vaspitni rad posmatran uporedo sa telovaspitnim radom športa«;
ilne 6X11 predaje br. dr. J. Pipcn-baher, Ljubljana, o temi: »Grčka nastika i Sokolstvo«;
dne 10X11 predaje br. dr. T ihomii Protič, Beograd, o temi: »Prop*fiant ”‘l nedelja sokolske štampe«;
dne 17X11 predaje brat Marijan Tratar, Novo Mesto, o temi: >>SokoJ-ska propaganda v sokolskem i.ww. i/
Ljubljane);
dne 20 XII predaje brat Ante Mo-drušan, Kraljeviča: »O važnosti i širen ju sokolske štampe«.
Selekcija evrop. gimnasiičara specijalista
U gimnastičkim krugovima prono-se se glasovi, da nek oj i činioci u Me-đunarodnoj gimnastičkoj federaciji nameravaj u da stvore selekcij u evropskih gimnastičara specijalista u telovežbi na spravama. Ovi glasovi niti su do sada potvrdeni niti demantirani. Uvereni smo, da u koliko bi se prešlo realizo-vanju ove ideje, da bi ona naišla na najozbiljnije tcškoee tehničke naravi. Ali nam je ta ideja o selekciji evropskih vežbača simpatična i ona zaslužu-je, da ju se uzme u razmatranje i da ju se podupire. Evropa je nepobitno dokazala na olimpijskim takmičenjima svoju nadmoč u gimnastici na spravama i dokazala je usporedivanjem to-čaka s točkama Sjedinjenih Država Sjeverne Amerike i Japana, da im Evropa može da služi ne samo kao uzor, več da je gimnastika bila, zahvaljuju či šarolikosti naroda u Evropi čiji šport dominira, dominantna kako po svome duhu tako i po svome izvodenju i re-alizovanju. Ovo se naročito tiče broj-nih naroda (Nemci, Česi, Švicari, Jugo-
sloveni, Poljaci i t. d.), koji bi ovim načinom pojačali osečaj j edinstvenosti medu narodima. Ova šarolikost naroda naročito bi pogodovala formiranju jedne evropske selekcije, gde bi bile zastupljene sve države, koje su na glasu u telovežbi s jednim svojim vežba-čem, razume se najboljim. Ovi bi oda-branici ppsečivali sve države, koje još risu na svetskom glasu sa svoje telo-vežbe, gde bi priredivali javne nastupe, a posečivali bi i glavne gradove onih država, koje još ne poznaju ili ne priznaj u telovežbu na modernim spravama. Čini se samo, da se nečc moči na-či najbolji propovedaoci ove gimnastike. П vremenu medusobnog nepovere-nja bio bi ovo jedan novi način da se pokaže mogučnost sporazumevanja iz-medu naroda kako u viteštvu tako i u telesnim vežbanjima. S mnogih gledi-šta, a napose druželjublje izmedu iza-branika različitih naroda, mnogo bi se doprineslo ostvarenju ove ideje. Za sada je ovo samo ideja i želja. Da li če se ostvariti — videčemo.
Švicarski gimnaste uceslvovace na medu« narodnim takmičenjima u Pragu 1938 god.
I unatoč mišljenju, koje je dobilo tako jak koren medu sportistima, da švicarski gimnaste neče više učestvo-vati na medunarodnim gimnastičkim takmičenjima — jer su bili uvredeni na olimpijadi u Berlinu ove godine — ipak su se švicarski gimnaste odlučili da nastupe na medunarodnim takmiče-
njima u Pragu 1938 god., a koja takmi-čenja organizuje Medunarodna gimna-stička federacija. Švicarski gimnaste učestvovače na ovim takmičenjima, ali pod uslovom da sc medunarodno su-denje vežaba potpuno revidira i modi-fikuje prema traženjima pojedinih sa-veza.
Osni vanje sportske akademije u VJeromeki
u Finskoj
rodnu školu za fizički odgoj. Ovo bi se imalo izvršiti naredne godine. Zavod ne bi davao samo sportske učitelje, več istodobno i sportske trenere za sve sportske organizacije na selu kao i za pojedine gimnastičke saveze. Obuka se ne bi ograničavala samo na praktične vežbe, več bi obuhvatala i istoriju fizičke kulture, anatomiju, fiziologiji! i finsku nacionalnu istoriju.
U Finskoj, velikom sportskom narodu, baš se sada podiže u Vjeromeki kod Lahtima sportska akademija. Zavod če imati glavne i sporedne sportske prostorije za svaku kategoriju, kao i razna plivališta. Prvi tečaj e vi več su započeli pod vodstvom brojnih profe-sora, fakultetski spremnih. Čini se, da če ova akademija biti pretvorena u na
Olvorena reč o omiadini u Sokolstvu
Službeno glasilo br. ČOS »Sokolski vjestnjik« donosi u svojem poslednjem broju zanimljiv člančič, koji otvoreno govori o uče-stvovanju omladinc, a naročito intelektualne, u sokolskim redovi-ma. Kako je taj pojav isti i u našem Sokolstvu, mi taj člančič pre-nosimo u celini i bez komentara, jer je svaki kpmentar suvišan. Člančič glasi:
»U 39 broju »Sokolskog vestnjika« na strani 489 objavljena su dva članka o radu omladine, naročito studenata, u sokolskoj organizaciji. Redakcija je tada napomenula da čeka, nečc li neko o njima da napiše svoje mišljenje. To jc učinio brat MUC Mi., koji se osvrče na prvi od navedenih članaka. Njegov članak glasi: Brat JUC Š-a piše u svom
članku, da u Sokolu radi malo omladi-naca. Njegova je tvrdnja u toliko ume-sna, što kaže, da nije glavni uzrok u plačanju članarine, kako se to obično tvrdi. Saglasan sam i s time, da se če-sto dogada, da mnogi stari j i funkcio-neri ubijaju u mladima veselje prema radu. Istina je, da oni smatraju sebe patentiranim Sokolima, a mlade sposobne za rivale i nezadovoljnike. Ali sada dolazi red da taj mladi čovek pokaže, da li je dovoljno jak, da ne do-zvoli da mu stariji ubiju volju za rad. Sečam se, kada sam tek u 18 godini preuzco u jednom od praških pred-gradskih društava mesto tajnika, koliko sam onda morao da progutam, ali sam uvek otvoreno rekao i svoje mišljenje i niko se nije ni usudio, da se gradi uvredenim te još i danas složno
Jugoslovenska sokolska matica u Ljubljani
reg-istrovana*zadruga s ograuičenim jamstvom
IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIlillllllllNillllllllllllNIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIinilllllllllllllllllHIIIIIIIIIIIIIIHIIIIIIII!
U smislu § 23 pravila sazivlje se
vanredna glavna skupšilna
za peiak, dne 27 novembra 1936, u 17 30 sati u prostorijama Narodnog doma u Ljubljani
(Tomanova ulica)
DNEVNI RED:
Promena člana 8 zadružnih pravila.
Glavna skupština može stvarati zaključke, ako je zastupana barem Vs svih zadrugara. Ako ih nije toliko, pola sata kasnije na istom mestu i sa istirn dnevnim redom drži se glavna skupština, koja može stvarati zaključke bez obzira na broj prisutnih (§ 27 pravila).
Ljubljana, 13 novembra 1936
«4-1
Upravno veće
vučemo naša sokolska kola. Ta nisu valj da sokolski funkcioneri direktori operetnih pozorišta, da bi morali paziti na to, da li se neko nekome.svida ili ne, da li te neko obožava ili ne; glavna je stvar, da izvršavaš svoje dužno-sti u redu i savesno. Nikako ne inogu da verujem u to, što kaže brat S-a o prostim vežbama. Ja ne bih postavljao nepremostivu zapreku između prostih vežbi i vežbi na spravama. Za skok s palicom potrebni su mi stalci, kono-pac i štap, pa ipak spada ovaj skok medu proste vežbe ili bolje rečeno medu slobodne grane. Dobro! Za penjenje mi je potreban samo konopac, pa ipak spada penjanjc u vežbe na spravama. Zašto? Proste vežbe su napornije samo za pamčenje, zastarele su. Sada sam kod predmeta. Ko govori, dakle, da su neprimerne i zastarele vežbe na spravama, taj je lenčina i s njim neču da raspravljam i neču da ga poživljeni u sokolske redove, jer takav neče da nam pomogne pa bio on študent ili ne.
Brat »ahu« dao je svom članku naslov »Malko obrane mladih«; pri torne u svom članku piše: »Nikada ne treba prepustiti mladima prosvetni, upravni ili uzgojni rad, jer takav rad treba da vrše brača starija od 30 go-dina. Ovakvu braču treba, dakle, upo-sliti a ne mlade, koji treba tek da uče. Tako mlada brača imaju dobru volju, nemaju dovoljno iskustva«. Ne mogu
da se s ovakvom tvrdnjom saglasim, jer mogu navesti dovoljno primera, da nije potrebno toliko iskustvo, koliko je potrebna volja za rad. Da, dobro sam ovo promislio pre nego sam napisao. U našem društvu izabrali smo u januaru za načelnika brata, kojemu je tek 18 godina. Bio je študent. Onda su mnogi skeptički klimali glavom. Danas. u oktobru, mogu reči, da nismo pogrešili u svojem izboru. I što je glavno: ovaj brat, i ako je samosvestan, iako svoje gledište odlučno brani u vežbaonici i u upravnom odboru, sve-stan je toga, da još nc zna sve, pa.zato pohada redovito telovežbu u jednom velikom praškom društvu — dakle sam imade volju da uči. Ovde je, dakle, glavna stvar: volja za rad i mla-denačko oduševljenje. Ili drugi primer, takoder iz, našeg društva: voda lutkar-skog otseka bio je brat, kojemu je 30 godina; rad jebiosuviše skroman. Sada u oktobru preuzeo je tu dužnost jedan mladi študent univerziteta, a rad se razvija na opšte zadovoljstvo i veselje sviju. 1 u tom otseku sada radi 12 ljudi; od toga 5 studenata. Zaključak? Dajte mladima mogučnosti da rade i oni če drage volje raditi, budite o tom ubedeni. A mi mladi opet, izvršavajmo svoje sokolske dužnosti najpre prema svojim najboljim sposobnostima i sna-gama i neka nam se u to niko ne upli-če. Ne damo se, jer imademo pravo!«
Gimnastička omladinska škola Nemačkog
gimnastičkog saveza u Češkoslovaekoj
Uprava Nemačkog gimnastičkog saveza u Češkoslovačkoj izdala .je i drugi proglas na sve sudetske gimna-stičare, da ju čim izdašnije potpomo-gnu u njenim nastojanjima oko podi-zanje gimnastičke škole za nemačku sudetsku omladinu. Ovaj gimnastički
savez hteo bi da vlastitim sredstvima podigne školu, kojoj bi bio zadatak da fizički odgaja sudetsku omladinu. Apel, koji je uputila ovog proleča pri-lično je uspeo, ali prikupljena sredstva nisu ni izdaleka dovoljna za ostvarenje ove federacijine nakane.
Iz Sokolske župe Celje
Župne strelske tekme
V nedeljo, 8. novembra so se vrši-.le na vojaškem strelišču v Celju prve župne strelske tekme. Pričele so se ob 9. uri dopoldne in so se popoldne ob dveh nadaljevale. K tekmi se je priglasilo iz 10 edinie 30 članov in 19 naraščajnikov. V župnih edinicah se je še le pred meseci pričelo z vajami v streljanju, zato tudi ni bilo pričakovati posebnih uspehov. Vendar je župa tako z udeležbo kakor s tekmima samimi zadovoljni. Iz Hrastnika so se udeležili 3, Rimskih toplic 4, Trbovelj 1, Zagorja ob Savi 2, Celja 7, Griž 3, Gomilskega 2, iz Zidanega mosta 4, Dola pri Hrastniku 1 in Šoštanja 3 člani. Prvo mesto je dosegla vrsta iz Celja s 74 točkami, drugo mesto Šoštanj s 63, tretje mesto Griže z 61 točkami. Posamezniki so se uvrstili sledeče: I. mesto Dečman Rudolf, Celje in Gregl Lado, Zagorje ob Savi, vsak po 43 točk, II. Jurhar Ludvik, Griže, z 36, III. Karba Drago, Šoštanj, s 33, IV. Kodela Slavko, Celje, z 31 točkami, V. Razpotnik Srečko, Zidani most, Hameršek Emil, Dol pri Hrastniku in Vedernjak Maks, Rimske to-toplice, vsak po 29 točk. Iz društva Celje se je udeležilo 15 naraščajnikov, iz Griž 3 in iz Rimskih toplic 1 naraščajnik. Prvo mesto je dosegel Lakner Edo s 53, drugo mesto Miloševič Romi s 46, tretje mesto Berk Ivan s 34, četrto mesto Jenko Rado s 30, peto mesto Vučko Franc z 29 in šesto mesto Klepej Ivan z 28 točkami — vsi iz Celja.
Iz prednjih podatkov je razvidno, da so med naraščajniki boljši strelci kakor med člani. S pomočjo župnega
prednjaka je vestno in skrbno vodil tekme brat poročnik Tkalčec. Tudi on se je udeležil tekme in dosegel največ točk, toda kot vodnik pri končnem rezultatu ni upoštevan. Župni strelski tečaj meseca avgusta in nedeljske župne tekme sta dobra vzpodbuda za razvoj strelskega pouka in vežbanja v Celjski sokolski župi. Morda bomo že prihodnje leto dosegli, da bo pri tekmah zastopana večina župnih edinie.
Glavne skupščine društev in čet.
Do sedaj so se vsako leto meseca januarja na eno ali drugo nedeljo nakopičili društveni in četni zbori v takem številu, da je bilo nemogoče napotiti na vse skupščine župnega odposlanca. Za bližajoče se redne glavne skupščine namerava župna uprava sestaviti nekak razdelnik občnih zborov. Želi urediti tako, da bi mogel župni delegat bodisi v zvezi s predvečerom (soboto) ali pa na nedeljo obiskati dvoje društev (čet). Mnoga društva se nahajajo na isti progi in je medsebojna razdalja majhna. Tako bi se lahko vršil občni zbor prvega društva, ali že dopoldne ali pa takoj popoldne, dočim bi se občni zbor drugega diu-štva vršil pozno popoldne ali zvečer. Na deželi, kjer je železniška zveza neugodna ali je sploh ni, bo treba vezati nedeljo že s soboto. Župna uprava je poslala večini edinie dopis v tej zadevi in od društev samih je odvisno, bo li načrt župe izvedljiv. Bratska društva in čete naj na tozadevni dopis odgovorijo če le mogoče do 25. novembra, ker je nato treba stopiti v stik še s posameznimi člani župne uprave radi prisostvovanja na skupščinah.
Naši poKojnici
f Bral dr. Vinko Železnikar
Vredna življenja je bila njegova zadnja pot od Sokolskega doma, kjer je ležal na mrtvaškem odru, do poko-ališča. Sokolski dom, ves odet v črnino, je bil dva dni kraj, kamor so neprestano romale trume njegovih znancev, prijateljev in hvaležnih bivših pa-cijentov, katerim je njegova vešča roka rešila življenje.
Primarij dr. Vinko Železnikar je bil rojen 4. aprila 1877 v Tržiču. Osnovno šolo je obiskoval v Tržiču, potem gimnazijo v Ljubljani, kjer je tudi maturiral. Visokošolske študije je končal v Grazu leta 1904, kjer je potem tudi služboval na klaniki kot sekunda-rij. Leta 1909 se je naselil v Slovenj-gradeu kot privatni zdravnik. Kljub temu, da jc bil Slovenjgradec popolnoma nemško mesto, si je s svojim znanjem ustvaril v najkrajšem času veliko prakso. Spoštovalo in ljubilo ga
je vse, zlasti pa siromašnejši sloji, kajti nikdar ni poznal razločka med bogatinom in revežem. Tudi nacionalno se je začel takoj udejstvovati ter jc bil eden prvih, ki si je upal v Slovenj-gradcu pokazati, da leži Slovenjgradec na Slovenskem. Med svetovno vojno je bil vpoklican ter je služboval kot vojaški zdravnik od začetka do prevrata. Po prevratu je bil leta 1919 postavljen za primarija in vodjo javne bolnice v Slovcnjgradcu. Z vso vnemo se je lotil dela vsvojem poklicu kakor tudi na političnem in gospodarskem polju. Saj menda v Slovcnjgradcu ni korporacije, pri kateri ne bi bil sodeloval. Bil je gerent občine, član okrajnega zastopa in okrajne hranilnice ter odbornik skoro vseh kulturnih, humanitarnih in nacionalnih društev, a glavno delo je bilo vendar pri Sokolu. Bil jc Sokol v pravem, najčistejšem pomenu besede. Za Sokolstvo je živel, ddul in tudi trpel že od rane mladosti.
lakaj tab malo sladkorja. ?
V vsakem Kneippovem zrncu je 3/4 dragocenega praženega sladnega sladkorja. Potem tudi ni čuda, če je treba le še prav malo sladkorja za dober, zdrav zajtrk iz
Kneippi>ve
siadne^ "- ~
282—6
Sokolstvo je bilo poleg njegovega poklica vsebina njegovega življenja. Žc leta 1919 je ustanovil Sokolsko društvo Slovenjgradec, kateremu je načeloval do svoje prerane smrti.
Zasnoval je, pomagal graditi in dograditi ponosni Sokolski dom. Pri nedavni otvoritvi so mu blestele v očeh solze ginjenosti, saj je zopet dovršil eno izmed nalog, katero si je postavil v življenju. Dovršen je bil dom, a z njim dovršen tudi spomenik njemu in njegovemu sokolskemu delu.
Kljub zelo slabemu vremenu sc jc zbrala že pred določeno uro pred Sokolskim domom velikanska množica meščanov in okoličanov, katero so še pomnožile vrste njegovih prijateljev, znancev, zlasti pa bratov Sokolov tudi iz najoddaljenejših krajev dravske banovine. Sokoli, kateri so tvorili ob mrtvaškem odru častno stražo, so ga prenesli pred portal doma, kjer se je v lepih, globoko občutenih besedah poslovil od njega podstarosta brat Ivan Rojnik ter mu domače pevsko društvo zapelo v slovo. Izpred doma se je razvil sprevod, kakoršnega Slovenjgradec šc ni videl. Otvorila je sprevod sokolska fanfara iz Maribora, za njo je stopala mladina osnovne in meščanske šole, vse sokolsko članstvo in gasilci ob zvokih turobnih koračnic slovenjgraške mestne godbe. Članstvo in na-naščaj je nosilo vence, katere so poklonile pokojniku župa Maribor, Celje, koroško Sokolsko okrožje ter razne Sokolske edinice. Sledila je duhovščina in dva voza z venci. Za vozom, kateremu je tvorilo častno stražo šest Sokolov in šest gasilcev z gorečimi bak-ljami, je stopala globoko potrta rodbina ter zastopniki oblastcv, uradov m društev. Gospoda bana je zastopal sre-ski načelnik gospod dr. F. Hrašovec, šesti odelek kraljeve banske uprave gospod dr. M. Pohar, zdravniško zbor nico gospod dr. F. Radšel, vodstvo C. M. D. gospod poslanec Prekoršek, Savez Sokola kraljevine Jugoslavije in Mariborsko župo brat dr. M. Gorišek, Sokolsko župo Celje brat dr. M. llrašo-vec, ki je zastopal tudi starešinsko zvezo J. A. D. »Triglava«, Ptujsko Sokolsko okrožje in društvo Ptuj brat dr. Šalamun. Sledila je potem velikanska množica njegovih prijateljev in znancev. Bil jc sprevod kakoršnega zgodovina Slovenjgradca še ne pozna. Spremljalo je pokojnika na njegovi zadnji poti najmanj 3000 ljudi.
Pred pokopališčem so vzeli na rame krsto Sokoli ter jo prenesli do groba. V svitu bakelj so se poslovili od njega monsignor F. Ks. Meško, brat dr. M. Gorišek za SSKJ in Mariborsko Sokolsko župo, za koroško Sokolsko okrožje brat Galob, ki je rekel:
— Poslavljam se od tebe, dragi brat starosta, v imenu Koroškega sokolskega okrožja. Izročam ti zadnje pozdrave v imenu naše okrožne sokolske družine, ki šteje preko 2000 pripadnikov in kateri si bil dolga leta njen skrbni oče. Prihiteli smo v velikem številu iz vseh krajev okrožja, da ti izkažemo na tvoji zadnji poti še enkrat sokolsko čast in zahvalo. Ko se za vedno zapirajo vrata tvojega groba, nam skrivnostno udarjajo na ušesa vse one bodrilne besede, s katerimi si razvnemal na vseh naših zletih sokolska pa tudi nesokolska srca.
Vsi prisotni, ki onemeli prisostvu jejo pogrebnemu obredu, pričajo, da je ugasnilo dragoceno življenje, da je za vedno prenehalo utripati sokolsko in slovansko srce — srce plemenito in junaško.
Bil si v smislu govora, ki ga je posvetil jugoslovanskim Sokolom blago-pokojni viteški kralj Aleksander 1.
jPrvodecembarslci broj
So&olsRog glasnika
Prvodecembarski broj Sokolsko g glasnika izići ce iz štampe več 27 o. m.
Gradivo za koje se želi da bude objavljeno u torne Iuroju treba uredništvo da primi naj-dalje do 22 o. m.
Oglase za taj broj primaće uprava lista do 24 o. m.
UREDNIŠTVO I UPRAVA LISTA
Lijedinitelj, pobornik bratstva in ljubezni; zatočnik velike jugoslovanske misli, nosilec viteškega in nacionalnega duha.
Razvijal in krepil si med nami plamen rodoljub j a in plemenitega odu-ševljenja, ustvarjal si s svojim delovanjem spono z veliko slovansko zajed-nieo. Pod znamenjem sokolske zastave si oplemenjeval svojo dušo in vse nas, oboroževal si s sokolskimi vrlinami svoje in naša srca. Nikdar nisi pozabil, da dolguješ svoj polet in vse svoje odlike vedno veliki in ujedinjeni Jugoslaviji in da pripadaš njej s svojimi mislimi in dejanji. Vedno si služil samo Jugoslaviji, jugoslovenski ideji. Njeno je bilo tvoje srce, njene so bile vse tvoje radosti in ideali, tvoje težnje in hotenja.
V polni meri si izpolnil naše sokolske tradicije, izročilo onih, ki so padli za veličino domovine.
Za narod živi in pada Sokolstvo, za Sokolstvo živimo in padamo mi!
In tako si tudi ti, dragi naš nepozabni okrožni starosta, posvetil svoje dragoceno življenje domovini, narodu in Sokolstvu.
Počivaj mirno v svojem hladnem grobu!
Mi pa hočemo nadaljevati borbo za večno življenje Jugoslavije, ohraniti te hočemo v najlepšem spominu. Kakor si delal to ti, hočemo tudi mi, da telo služi duhu. Močnejše ko je telo, močnejša je sila duha, da se more svobodno dvigati v jugoslovenske in sokolske ideale.
S svojim življenjem si okrepil simbol sile našega ujedinjenja, si okrepil oni jugoslovenski hrast, ki je vzrastel iz kosti najboljših jugoslovenskih sinov, ki je močan, ker je napojen s sveto krvjo našega naroda in posvečen s smrtjo naših herojev, ki so ga čuvali in dali zanj tudi svoje življenje.
Naj ti bo lahka ljubljena naša zemlja! —
Za Celjsko Sokolsko župo je govoril brat dr. M. Hrašovec, za zdravniško zbornico in bolnico v Slovenj-gradcu gospod dr. F. Radšel. Sokolski prapori so se mu nagnili v zadnje slovo, slovenjgraško pevsko društvo je zapelo ginljivo Prelovčevo: Zadnje slovo. Turobno je zadonel gasilski rog in sokolske fanfare so poslednjič pozdravile podstarosto mariborske Sokolske župe, predsednika koroškega Sokolskega okrožja in starosto Sokolskega društva Slovenjgradec.
Globoko ginjene so odhajale množice iz pokopališča, vsak posameznik z zavestjo v srcu, da moža, kot je bil pokojni, nimamo več med nami.
Knjige i listovi
»PftEHLEDNE DEJINY SOKOLSTVA«
napisao L. J and ase k
Pretscdništvo Prosvetnog odbora češkoslovačke obce sokolske izvršilo sada jedan od največih svojih zadata-ka: izdalo je sva dela dr. Miroslava Tirša u osam svezaka »Sokolskog arhiva« u redakciji brače Ladislava Jan-daseka i dr. Avg. Pehlata. — Nakon tog zaključenog rada staraju se brača u pretsedništvu Prosvetnog odbora ČOS, da pripreme i sakupe gradu za povest Sokolstva, koja če biti dosta obilna i štampana u više knjiga.
Za praktičnu potrebu, za prednja-eke ispite, za prosvetne škole i slično, izašla je ovih dana prva sveska »Pregledna povest Sokolstva«, a do polov i-ne iduče godine izaći če H i III sveska. Brača u ĆOS nadaju se, da če ovo veliko delo iziči do X svesokolskog sle-ta u Pragu godine 1938, a ova pregledna istorija ima da posluži — kako več rekosmo — hitnim praktičkim potrebama. To izdanje pregledne povesti Sokolstva ima da izade u tri sveske:
1) od početka Sokolstva do god. 1889, t. j. do osnivanja Češke obce sokolske, 2) od 1889 do svetskog rata, 3) od svetskog rata do danas.
Prvi deo, koji je več izišao, napisao je br. Ladislav Jandasek, poznati i uvaženi sokolski pisac i prosvetni radnik, koji je obradio bogati materi-jal s največom brižljivošeu i savešču, koje su dokaz velikog stručnog znanja i još veee ljubavi prema predmetu samom.
Najpre pisac govori o dobi pripre-manja, potom o osnivanju prvog sokolskog društva god. 1862 do kraja god. 1865 — o dobi prvog oduševlje-nja i početnog rada, dalje o državno-pravnom boju do propasti fundamen-talki god. 1871, zatim o desetogodiš-njem pasivnom otporu (od 1871 do obnove političke aktivnosti god. 1879), a konačno o stupanju čeških poslanika u bečku državnu skupštinu do pre-stanka staročeštva 1889, dakle do godine, kada (je bila osnovana Češka obec sokolska.
Iz toga se vidi, kako tesno je povezano Sokolstvo s nacionalizmom i državnopravnom borbom češkog naroda i kako duboko leži u temelju samo-stalnosti bratske zemlje Tirševa sokolska ideja, koja je okupila u jednoj misli i težnji sve slojeve naroda. Brat Jandasek prikazuje ovu prvu dobu sokolske povesti u svetlu istine i svako-me ko to njegovo delo pročita, otva-, raju se jasni pogledi u veliku, burnu i slavnu prošlost toga razdoblja sokol-skog rada i života i teško čeka, da mu i II i III deo čim pre dodu u ruke. Za nas Jugoslovene delo brata Jandaseka tim je zanimljivije, jer i počeci našeg sokolskog rada i života padaju u ovo vreme (osnivanje Južnog — Ljubljan-skog Sokola god. 1863).
SOKOL,
vestnik Sokolske župe Ljubljana, broj 6.
Sadržaj: Fr. L.: Nazaj k čisti sokolski misli. -— Dr. Viktor Murnik: O homogenosti tekmovalnih vrst. — Dr. Franc Derganc: Filozofski drobiž. — Stanko Trček: Olimpije. — H. Keber: Preskoki čez konja. — Prvine za župne tekme članov. — Janez Poharc: Na novo delo! — Proslava kraljevega rojstnega dne. — Objave.
SOKOLSKI KALENDARI ZA ČLANSTVO I OMLADINU
Jugoslovenski sokolski kalendar i Kalendarič sokolske omladine, koje izdaje Jugoslovenska sokolska matica u Ljubljani, več su u štampi i izlaze: prvi u prvoj polovini meseca decembra, drugi do 1 decembra. — Braču i sestre, koji još nisu poslali narudžbe, molimo da to učinc odmah, da se može definitivno utvrditi naklada. Ovu molbu upučujemo i svim bratskim dru-štvima i četama.
Jugoslovenska sokolska matica.
»SOKOLSKA PROSVETA«,
vesnik Prosvetnog odbora Saveza SKJ, Beograd, br. 7—^8
Sadržaj:
Članci: Miloš Stanojevič: Narodni Kralj. — Dr. Aleksandar Taba-kovič: Sokolstvo, fašizam i komuni-zam. — Stjepan Roca: Biskup, Soko i Jugosloven. — Radmilo Grdič: Sokolska Petrova petoljetka. — Dr. Nikola Mrvoš: Sokolstvo, narodno oslobode-nje i ujedinjenje. — Marko Sablič: Sokolstvo i politika. — Ivanko Bcndiš: Na \relu Sokolstva. — 28 oktobra 1918 u Pragu. — Bogoljub Krejčik: Telesno vaspitanje u Poljskoj. — Milivoj Pavlovič: Jugoslovensko Sokolstvo.
Rubrike: Pozorište i sokolska muzika: Vizuelna gluma. — Prosvetna
propaganda: Jesenji raspored radio-predavanja. — Radio na IV pokrajin-skom sletu u Subotici. — Poziv na sa-radnju. — Trezvenost i štednja: Nedelja trezvenosti. — Dr. Forel o alkoholu. — Današnja omladina prema štetnom dejstvu alkohola. — Misli o Sokolstvu i alkoholu. — Knjige i časopisi: Dr. Fran Derganc: Svetozor. — Sokolske vesti: Svečana proslava 14 rođendana Nj. Vel. Kralja u Beogradu.
NATEČAJ
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije, na osnovu rešenja Izvršnog odbora od 24 oktobra o. g., raspisuje ovim natečaj za popunjenje upražnje nog mesta šefa saveznog knjigovodstva.
Natecati se mogu samo državljani Kraljevine Jugoslavije, koji su proveli najmanje 10 godina kao aktivni članovi neke sokolske jedinice i koji imaju potrebnu spremu za ovo mesto.
Pri konačnom rešavanju podnetih molbi prvenstveno če se uzimati u obzir molbe podnete iz redova Savez-nih nameštenika, koji svojem spre-mom odgovaraju za pomenuto upraž-njeno mesto.
Molbe za natečaj treba uputiti Upravi Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, Beograd, Prestolonaslednikov trg br. 34, najkasnije do 20 novembra o. g. Kasnije prispele molbe neče se uzimati u obzir.
Beograd, 3 novembra 1936, broj 14.034.
Savez Sokola
Kraljevine Jugoslavije.
KRONIKA
Otkriče spomenika Kralju Aleksandru u Sen Kentenu
U nedelju dne 8 o. m. otkriven je na veoma svečan način spomenik Viteškem Kralju Aleksandru I Ujedini-telju u lepom francusfcom gradu Sen Kentenu. Ovaj spomenik, koji je, uz spomenik u Parizu i spomenploču u Marseju, več treči spomenik podignut našem velikom Kralju Mučeniku u Francuskoj, postavljen je brigom po-krajinskog odbora prijatelja Jugoslavije, kojih ima mnogo u tom gradu i okolini. Ovoj značajnoj spomen svečanosti, koja je ujedno bila i manifestacija francusko - jugoslovenskog sa-vezništva i prijateljstva, učestvovali su pored mnoštva naroda i vojske te raznih društava naš poslanik u Parizu dr. Purič s vojnim atašejem generalom Glišičem, bivši francuski mini-star i pretsednik udruženja prijatelja Jugoslavije g. Lui Maren, bivši komandant francuske vojske na istoč-nom frontu general Eni, bivši francuski poslanik u Beogradu g. Emil Dar, prefekt Latur, gradonačelnik Sen Ken-tena i izaslanici maršala Franše d’ Epe-re-a i generala Gamlena. Na svečanost stigla je i grupa naših oficira, koji sc nalaze na študijama u Francuskoj.
Otkriče kosturnice naših vojnika u Zejtinliku
U sredu 11 o. m. bila je na van-redno svečan način osvečena na so-lunskom groblju u Zejtinliku kostur-nica, u kojoj su sahranjene kosti naših junaka palih i umrlih u okolini Soluna. Ovoj svečanosti učestvovali su izaslanici grčke vlade i vojske, a našu kr. vladu zastupali su ministar vojske i mornarice general g. Marič i ministar narodnog zdravlja g. Dragiša Cvetkovič. Njima se je pridružila delegacija Senata i Narodne skupštine te vojske, a posebnim vozom stigli su na svečanost i delegati dobrovoljaca, invalida i raznih nacionalnih i viteških organizacija. Sav Solun bio je prilikom posetc jugoslovenske delegacije u svečanom ruhu i na svakom koraku i kod svake prilike manifestiralo se je jugo-slovensko-grčko prijateljstvo.
Predavanje prof. Ferda šišiča u Pragu
Starodnevni Karlov univerzite.t u Pragu uveo je običaj, da zove u Prag na vanredna predavanja naučnike slovenskih naroda. Filozofski, fakultet tog
univerziteta pozvao je z a početak novembra i našeg odličnog historičara zagrebačkog univ. profesora dr. Ferda Sišiča, koji se je pozivu odazvao i koji je bio primljen u Pragu vrlo srdačno. O njemu su napisale sve vodeče če-škoslovačke novine veoma tople članke, u kojima iznose sav veliki naučili rad gosta, koji je poznat i vrlo cenjen u češkoslovačkom naučnom svetu. Ovaj je poziv bez sumnje visoko priznanje našoj nauči; ovakva medusob-na predavanja uspešan su faktor za zbliža vanj c i upoznavanje bratskih naroda.
Osvečenje spomenika rus kom konzulu Rostovskom u Bitolju
U subotu 7 o, m. ujutro služio je Nj, sv. patrijarh Varnava zaupojnu ar-hierejsku službu u crkvi Sv. Bogoro-diee u Bitolju za mir duše velikog do-brotvora našeg naroda, pokojnog ru-skog konzula u Bitolju Rostovskog, koji je svojim radom i svojom pomoču bednoj raji u turskom pašaluku ste-kao neocenjivih zasluga i našu trajnu zahvalnost. Na jektenija odgovarao je mešoviti hor »Mokranjac«, a propo-ved držao je episkop žički g. Nikolaj. Nakon službe božje osvečen je spomenik konzulu Rostovskom, koji je bio u doba robovanja našeg naroda u Juž-noj Srbiji mučki ubijen godine 1903. Spomenik je podignut na onom mestu, gde je bio pokojnik ubijen. Na spomeniku su uklesane ove reči: Svom zaštitniku iz vremena robovanja, pa-lom od zločinačke ruke — imperator-skom ruskom konzulu Aleksandru Arkadi j eviču Rostovskom podižu ovaj spomenik zahvalni Bitoljčani«. uvoj tužnoj svečanosti, učestvovalo je mnoštvo naroda, izaslanici vojske, ruske kolonije i t. d. Spomenik je osvetio Nj. sv. patrijarh Varnava; i ovde je sudelovao pevački hor »Mokranjac« te vojna muzika.
Razne Kulturne vesii
Krajem oktobra stigao je u Ru-muniju na naročiti poziv naš največi kipar, prof. Ivan Meštrovič. Tom zgo-dom o njem se opširno raspisala ru-munska štampa, koja ga toplo pozdravlja i donosi opširne rasprave o njegovim 4?elikim radovima. Meštro-viču če biti u Rumuniji poverena izra-da d vaju veličanstvenih spomenika, koji če biti postavljeni u centru Bu-kurešta.
Ovih dana navršila se je 100-go-dišnjica rodenja zaslužnog nacionaliste i pedagoga prof. Antuna Meseka, koji je niz godina kao sveštenik Isu-sovac služio u Bosni i bio velik pro-pagator glagolice.
Danska sc je ovih dar,a se tila se-damdesetgodišnjice rođenja Johana Jergenzena, jednog od največih svojih pisaca. Mnoga njegova dela prevedena su i na strane jezike.
ШМЉ VISU
IZ MAŠ IH J E D 8 NICA
DONJI MILANOVAC. — Otva-ranje čitaonice namenjene uspomeni Viteškog Kralja Ujedinitelja. Ovo-
godišnji rad uprave, pod starešinstvom brata Jovičiča Miloša, pokazao je lep uspeh i napredak. Pored nekoliko akademija izvedenih na opšte zadovoljstvo, društvo je 8 XI 1936 otvorilo čitaonicu, pristupačnu svemu gradan-stvu. Zauzimanjem br. Franje Bartuliča, prilozima Ministarstva pros\ete i g ra* dana, čitaonica broji 300 komada dobrih dela iz literature: sokolske, isto-risko-geografske, zabavne, popularno-prosvetne, poljoprivredne, religiozne i raznih časopisa, zatim »Sokolski glasnik«, »Sokolsku prosvetu« i »Soko«.
Imajuči u vidu, da su komunika-cione prilike i prosveta slabo razvije-ne u Poreču, ova je prosvetna misija sokolskog društva svesrdno pozdravljena.
NOVI SAD. — Život u novom so* kolskom domu. 2 novembra započela je u domu redovna vežba za sve kategorije. U raznim vežbaonicama vež-bale su razne kategorije. U isto vren'6 održavale su se razne sednice, konfe-rencije i t. d. u raznim prostorijauia. 2 novembra počela je s radom idejna škola, u kojoj su učesnici bili upoznati sa sokolskom idejom, ciljevima i za dacima jugoslovenskog Sokolstva.
SVILAJNAC. — Naraštajsko po: selo. U nedelju 1 nov. o. g. naraštajci i naraštajke Sokolskog društva Svilaj-nac priredili su svoje prvo i vrlo uspelo poselo, koje je na sve prisutne osta-vilo veoma lep utisak.
Svu organizaciju, kao i iz\edbu programa sproveli su sami naraštajci^ što je još više doprinelo simpatičnosti ovoga posela.
Izvedenom programu zaista se ni-je imalo što prigovoriti. Naročito lepo bile su izvedene ove tačke: »Morna-ri«, »čobančiei« i »Sedmica«. Muški naraštaj zadivio je prisutne uspelim Skokovima.
Materijalni uspeh posela bio 'je takoder iznad svakog očekivanja.
O
Preporučamo Ivrike, koje
oglašuju u
»Sokolskom
glasniku«!
MlIšEll
V^Vi&ArJlCr
--
KUŠA9NAIT-DEU
ЦШ11АМАРА»|ЦШИОУ*13
283—4
UČITELJSKA
TISKARNA
L? ЈГ
R.Z.ZO.Z.
IZDELUJE Dl AZO - AMONI A K * PAPIR »JASNIT«; ZA KOPIRANJE NAČRTOV, KI JE EDINI lOO O/o DOMAČ IZDELEK TE VRSTE V DRŽAVI
RO SIJA - FONSIER • društvo za osiguranfe I reosiguranje m BEOGRAD
bMI. 8.«« sokol. Kr.llo.ln. Jusootavtj. (E. G.o,,) . 01..Ш I оЧг^.ог.! U™d«lk Фр« (Mm, • U..d|U|o Rrt.kdjrtl ott.k . Tl*. Uilt.lj.k. ti.k.r. (prottU.olk Fr.noO 5lruk.ll) ЦиМ|М