KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 45 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Maja 1931.
PATENTNI SPIS BR. 7869
Vereinigte Fabriken Lanchvirtschaftlicher Maschinen vorm. Epple & Buxbaum, Augsburg, Nemačka.
Zetelična greda za žetelice i lome sl.
Prijava od 27. februara 1930.	Važi od l.jula 1930.
Pronalazak se odnosi na poboljašanja na nosaču sečiva 1. j. na žeteiičnoj gredi za žetelice i lome sl. Takvi nosači sečiva sastoje se iz grede u vidu letve koja je vezana sa kolskim Irupom mašine, i koja je snabdevena sa takozvanim prstima, po kojima i u kojima šina sa noževima, koji su po njoj pod uglom pričvršćeni, podužno pomerljivo klizi, pri čemu šape, koje se pružaju odozgo, i koje su nošene gredom, obrazuju gornju vodilju noža. Ovi nosači sečiva rade blizu zemlje i stoga su izloženi u velikoj meri prljanju prašinom, zemljom, delićima slame itd., koji se zavlače u međuprostore između delova grede i pokretnih delova (šine sa noževima i noževa) i tamo, naročito ako još dođe i vlaga, dej-stvuju kao šmirgla. Time se izaziva ne samo jako trošenje delova koji se kreću jedan prema drugom, nego se znatno otežava i hod žetelice ako se čak i sasvim ne onemogući i usled toga se mora upravo za vreme rada da preuzima rasklapanje i čišćenje grede sa sečivima.
Cilj pronalaska jeste da otkloni ove nezgode i da, i pored neizbežnog dejstva prašine i prljavšline, omogućuje na žeteiičnoj gredi što je moguće lakši vod bez trošenja i smetnji kod sečivnog oruđa.
Ovo se postiže pomoću naročitog izvođenja grede, prema ovom pronalasku, tako da sama greda ili naročiti vodiljni delovi imaju u određenim razmacima prekide, jame ili rupe, koje predstavljaju otvor za
propadanje, pomoću kojeg delići prljavšti-ne i prašine, koji zapadaju u vodilje, bivaju istisnuti noževima iii pokretnom šinom sa noževima. Ovim se postiže uvek samo od sebe čišćenje vodilja na žeteiičnoj gredi i zapadnuta prljavština biva najbržim putem ponovo otklonjena tako, da ne može u tako, da ne može u tako jakoj meri da štetno dejstvuje na trajašnost i na laki hod žetelične grede.
Pri tome može upotrebom vertikalne ivice neposredno iza noža da se pojača dejstvo samočišćenja. U vezi sa otvorima za čišćenje dobija se prema ovoj konstrukciji pronalaska dalja korist, da vodiljni delovi na žeteiičnoj gredi mogu biti sastavljeni iz sastavnih delova, koji, u datom slučaju, o-državajući odgovarajuće odstojanje, mogu tako ležati jedan iza drugog, da između njih ostali razmaci sami obrazuju otvore za čišćenje.
Ovi vodiljni delovi sa vertikalnom prednjom ivicom od grede ili od vodiljnih sastojaka mogu prema potrebi pojedinačno da se premeštaju ili da se zamenjuju, ako nastupe pojave trošenja, pri čemu nije više potrebno zametno i teško izgrađivanje cele šine iz jednog dela.
Na nacrtu je predstavljeno izvođenje žetelične grede prema pronalasku, na pr. prf upotrebi različitih oblika profila za vodiljne delove.
SI. 1 pokazuje poprečni presek kroz že-teličnu gredu sa pravouglim vodiljnim de-
Din. 20.
lom. Si. 2 je delimični izgled iste grede gledane odozgo. Sl. 3 je ista greda gledana odozdo. Sl. 4—6 i sl. 8 pokazuju druge predstave preseka greda sa različilo profi-lisanim vodiljnim delovima dok sl. 7 poka-kuje u preseku jedan način izvođenja gre de kod kojeg sama greda služi kao vodilja. Sl. 9—12 pokazuju različite oblike vodilja sa predviđenim otvorima za čišćenje ili ispuštanje, dok si. 13 pokazuje raspored otvora za čišćenje na gredi, koja je radi •vodilje zasečena, i si. 14 predstavlja jedan vodiljni deo prema si. 8 sa otvorima za čišćenje, gledan odozgo.
Zetelična greda sastoji se prema predstavljenim primerima izvođenja iz gredinog kraka a, koji na poznat način biva spojen sa kolskim trupom mašine. Na donjoj strani ovog gredinog kraka pritvrđeni su prsti d, koji istovremeno drže vodiljne delove c, c1 (sl. 1 i 2). Vodiljna šina c pri tome viri za jedan deo preko prednje ivice b gredinog kraka a, koji time dobija stepenast zasek. Kretanje šine zajedno sa noževima vrši se kao što je poznato pomoću zahvalne ploče 1 koja ima loptastu glavu m, pomoću koje šina sa noževima stoji u vezi sa po-tiskujućim štapom na kolskom trupu. Noževi g klize svojom donjom stranom po površinama dx prstiju d, kao i po vodiljnim delovima c, c1 i bivaju s gornje strane vođeni pomoću šapa h, koje su na gredinom kraku a pritvrđeni. Vodiljni deo c može imati proizvoljan presek i prema si. 1—3 može imati pravougli osnovni oblik.
Prema pronalasku su ovi vodiljni delovi sa prodorima udubljenjima ili drugim rupama, koje obrazuju na dole otvorene od-vodnike za prljavštinu, prašinu ili tome si. Pravougla vodilja prema sl. 1—3 snabde-vena je sa otvorima k, kx, pri čemu otvori kx mogu biti izvedeni na prednjoj ili na zadnjoj strani, dok otvori k bivaju na prost način time proizvedeni, što se vodiljni delovi obrazuju iz izvesnog broja sastavnih delova c, c', koji svojim krajevima stoje jedan od drugog u rastojanju k. Otvori za propadanje mogu se i na taj način proizvesti, što se delovi šina na sastavcima izvode koso, kao šio se to vidi u detalju na si. 9. Ako šina klizi sa noževima g, koji su na njoj pritvrđeni, iamo i amo po vodilji koja je obrazovana pomoću vodiljnih delova c, e1 i površinom prstiju d , to delići iprljavštine, koji dospevaju u vodiljne brazde, bivaju istisnuti kroz otvore k, k' i ne mogu niti da se zalepe niti inače da dej-stvuju ribajući ili smetajući, Otvori za propadanje k, k' u vodiljnim delovima c, c1 bivaju tako postavljeni, da leže između dva prsta d i tako da nailaze iznad otvora koji se nalazi između prstiju.
Ali otvori mogu biti održavani i tako široki, da se protežu iznad više prstiju. Brzo odvođenje i otklanjanje delića prljavšfine na niže i u stranu znatno je ovim poboljšano. Dejstvo izvođenja i potiskivanja delića prljavštine i tome si., koji dospevaju u vodilju od noža, može se još povećati ako se sa nožem ili sa šinom sa noževima vežu stru-galice, koje odvlače prljavštinu iz vodilja i potiskuju je ka otvorima za propadanje. Raspored i obrazovanje ovih strugalica može biti različilo. Kod primera izvođenja prema si. 2 sami noževi g dejstvuju kao strugalice i to na taj način, što se između dva noža normalne dužine, koji svojim zadnjim krajem hvataju preko vodiljnih delova c, e1 postavlja kraći nož, koji svojim krajem g1 zaostaje od noževe koji leže pored njega. Time pri skraćenom nožu ostaje vodiljni deo c. cl više ili manje slobodan i nad njime se uvlači porubljeno udubljenje, koje prima deliće prljavštine i, pri kretanju noža tamo, amo, potiskuje ih u otvor za propadanje. Umesto poznatog pravouglog preseka po si. 1—3 i 9, može se žetelična greda prema pronalasku snab-deti i sa jednim ili više profilisanih vodiljnih elemenata e2 prema si. 4 i 10 ili c3 prema si. 5 i 11 ili c° prema si. 8 i 14. Bitno je, prema pronalasku, kod ovih profilisanih oblika tačno ili skoro vertikalno izvođenje vertikalne prednje površine (čeone površine e) iza noža, koja u dalom slučaju strči iznad debljine noža. Prema pronalasku je bez daljeg moguća i primena vodiljnih delova cl, prema si. 6 i 12, koji su kvadratnog preseka.
Takva šina biva pomoću primene žleba n, koji je izveden u prstima d pritvrđena sa prstima i pruža mogućnost, da ova šina u slučaju istrošenosti može biti odgovarajući obrnuta i sa svoje ostale tri strane da se može podesiti prema nožu /, dok profitne šine si, 4 i 5 dopuštaju samo menjanje u odnosu na njihov drugi krak. Vodilja može zatim, kao što se to vidi u si. 7 i 13, na poznat način biti izrađena iz jednog dela u vidu zasečene letve c5 a od gredinog kraka a ili kako si, 8 i 14 pokazuju može imati Z-oblik kao eG. Ali u svakom slučaju svi oblici navedenih vodilja pokazuju tipični raspored otvora za propadanje k', koji su obrazovani pomoću udubljenja, zaseka i i tome si., koji ostaju slobodni između pojedinih vodiljnih delova, iz kojih je ukupna vodilja sastavljena. Ali raspored i oblik rupa za propadanje kod vodiljnih šina, razne vrste profila, ne isključuje, da se drugi otvori ili rupe /r izvedu u gredinom kraku a ili i u vodiljnim delovima c° koji isto tako olakšavaju odvođenje prljavštine i sa-močišćenje žetelične grede za vreme rada
“i potpomažu dejstvo otvora za propadanje, !koji su raspoređeni po vodiljnim delovima. Vodiljni delovi sa otvorima za propadanje mogu biti sastavljeni kako iz pojedinih sastavnih delova tako i iz jednog dela štapa, sa odgovarajućim udubljenjima, što naročito kod profilisanih šina ne čini nikakve teškoće, jer ove već po sebi obezbeđuju dovoljnu krutost i pojačanosl i pri potrebnim većim merama.
Patentni zahtevi:
1.	Zetelična greda za žetelice i tome si. naznačena time, što sama greda (a) ili vo-
-diljna šina (c do c15) u odgovarajućim razmacima ima prekide, jame ili rupe (k, k1, k2) koje predstavljaju otvore za propadanje prema dole otvorene, kroz koje delići pr-Ijavšline i prašine, koji dospevaju u vodilje i u njih se uvlače, bivaju kretanjem noževa odn. njihove šine (g, f) istisnuti i odvedeni.
2.	Zetelična greda sa otvorima za propadanje po zahtevu 1 naznačena time, što je vodilja, koja je snabdevena sa otvorima, sastavljena iz dva ili više sastavnih delova (c, c1);,
3.	Zetelična greda po zahtevu 1—2 naznačena time. što su otvori za propadanje (k) u vodiljnoj šini obrazovani pomoću međuprostora, koji se nalazi između pojedinih vodiljnih delova koji su udruženi u ćelu vodilju.
4.	Zetelična greda po zahtevu 1—3 naznačena time, što su pomerljivi delovi snab-deveni sa ivicama, zasecima, strugalicama ili drugim gradivnim delovima koji dejstvuju kao strugalice i prljavštinu, koja je prodrla u vodilje potiskuju ka otvorima za propa-
. danje^
5.	Zetelična greda po zahtevu 1—4 na-
značena time, što je između dva noža (g) normalne veličine, koji preklapaju vodiljnu šinu (c do cG) ugrađen u osnovi (g1) oduzet ili skraćen nož koji vodiljnu šinu ostavlja više ili manje slobodnom tako, da se obrazuje udubljenje obrubljeno ivicama noža, koje prima deliće prljavštine i pri kretanju noža tamo amo potiskuje ih u najbliži otvor za propadanje.
6.	Zetelična greda po zahtevu 1—5 naznačena time, što je vodiljna šina obrazovana iz profilisane letve (c1, c3, c0), koja se proteže po gredi iz jedna ili izdeljena i u svojim kracima može nositi otvore za propadanje.
7.	Zetelična greda po zahtevu 1—6 naznačena time, što vodiljni deo (c2, c3 i cf’) koji je sastavljen iz jednog dela ili više sastavljenih delova, a u vidu profilisane letve ima neposredno iza noža (g) vertikalnu ili približno vertikalnu čeonu površinu (e), koja u dalom slučaju premaša debljinu noža.
8.	Zetelična greda po zahtevu 1—7 naznačena time, što ne samo vodiljna šina (c—c°) nego i gredin krak (a) koji nju nosi ima udubljenja ili rupe (k2) koje obrazuju otvore za propadanje.
9.	Zetelična greda po zahtevu 1—5 i 8 naznačena time, što izjedna ili izdeljeno po gredinom kraku (a) raspoređena vodiljna šina predstavlja štap kvadratnog preseka i u čije četiri strane mogu naizmenično i pomerno jedna prema drugoj biti raspoređene rupe (k]) koje dejstvuju kao otvori za propadanje.
10.	Zetelična greda po zahtevu 1—9 naznačena time, što su pri delimično izde-Ijenoj šini pojedini delovi šine zakošeni na bočnim sučeljavajućim krajevima radi obrazovanja otvora za propadanje.
Adpahni-broj7869,
rf^ \ J3 9

k
r*
Y9.9

i >, '. i
Ki . / ^
AdpBterrthraj' 7869.
-

k4
/
10
, L
/
§











:









-














' y ,