Jugoslovenskom Sokolstvu!
Prilikom i. jugoslovenskog svesokolskog sleta u Ljubljani od 12. do 15. avgusta o. g. prirediće se takodjer prva jugo-slovenska sokolska izložba, koja če nam prikazati razvoj i rad cjelokupnog Jugoslovenskog Sokolstva. Sletski odbor je po-zvao sve župe, da skupe sav materijal i prirede najprije župske sokolske izložbe. Pozivljemo svu braču i sestre, da se late rada i da ne odlažu sa sakupljanjem materijala za izložbu. U svakom društvu, kod mnoge brače i sestara je pohranjeno mnogo lijepih uspomena na sudeiovanje Sokolstva minulih godina. Sve to valja sakupiti i župi poslati. Svi ti predmeti vratiče se na zahtjev društvima i pojedincima neoštečeni, radi čega valja na svakoj stvari označiti vlasnika. Predmeti, koji se neče natrag zahtijevati, biče pohranjeni u budučem Sokolskom Muzeju. — Zdravo!	Starješinstvo	Jug. Sok. Saveza.
Predlog novom zakonu o ustrojstvu vojske.
Poslednji, krvavi i u istoriji čovječanstva nezapamčeni rat, u kome je naša otačbina izgubila preko dva milijuna svojih sinova u najboljem dobu njihova života, ostavio je za sobom tešku pustoš, ostavio je razriveno ekonomsko i financijsko stanje zemlje, ostavio je za sobom onaj demoral, koji je sled-benik svakoga rata, a posledica svega toga jeste to, da su i političke prilike naše otačbine, koja je več zakoračila na pje destal ujedinjenja, još vrlo daleko od konsolidovanja. Na svima nama leži dužnost, da se založimo svim silama, te da vrtlog ove krize što pre i što srečnije prebrodimo.
Da bismo se spasli posledica moramo otkloniti uzroke. Da bismo sredili naše unutrašnje političke prilike, ili bolje reči neprilike, potrebno je što pre i što energičnije podiči naš finansijski, ekonomski i moralni nivo.
Sva ta pitanja su naša opšta pitanja. Ona zadiru u naše opšte interese, ali ona baš naročito tangiraju našu zemaljsku odbranu našu vojsku. Još u toku prošloga rata Amerika je istakla parol u: Pobeda če pripasti oriomu, u čijim se rukama
Соколски Гласник	7
nacije posljednja milijarda za izdržavanje rata. Posle svršenoga rata svi mi imamo več formirano iskustvo o torne, da je i u budučem ratu pored dobre vojske potrebna i jaka finansijska i ekonomska snaga zemlje. Vojniči budučnosti moraju razmišljati ne samo o dobroj organizaciji vojske, več i o dobroj ekonomskoi i finansijskoj organizaciji zemlje. U buduču stra-tegiju mora se uneti jedan nov veliki odeljak: o ekonomskoj i industrijskoj mobilizaciji zemlje. A u toku mira sve dobre patriote, a na prvom mjestu vojnici moraju nastati svim silama da zemlju ekonomski i finansijski što više ojačaju.
Jedan od bitnih uzroka naše današnje ekonomske krize jeste oskudica radne snage. Rat nam je progutao dva milijuna radnika u naponu ljudske radne snage. Rat nam je za sobom ostavio preko jednog milijona invalida i ljudi za rad nesposobnih. Najzad rat nam je u podmladku podizanom za vreme ratne oskudice i bede ostavio buduču radnu snagu koja svojim radnim kapacitetom ni iz daleka neče moči da zadovolji uslove valjane radne snage.
Da bi se umanjile zle posledice što ih na državni život ima oskudica kvaliteta i kvantiteta radne snage, potrebno ie što pre i što potpunije preduzeti u torne pogledu najenergič-nije mere. Najsnažniji i jedini faktor, koji bi momentano mo-gao da umanji posledice oskudice radne snage jeste vojska, a faktori, koji bi mogli da ubrzaju naknadu radne snage, da ojačaju ekonomsko i finansijsko stanje i da podignu moralni nivo naše zemlje, iesu združeni Sokolstvo i vojska.
Po procentu usvojenome principima vojne nauke mi bismo imali u našim vojarnama kao stalni kadar da držimo oko 150.000 vojnika. Sa priraštajem populacije, koji če nam budučnost neminovno doneti, taj broj u budučnosti može da bude samo veči. Znači dakle da naša vojska apsorbuje najmanje oko 150.000 radnika u doba najbujnije radne snage ljudske. Skorašnji pokret za smanjivanjem broja vojnika, koji je izbio u parlamentarnim krugovima, iluzoran je. Radi jačine zemaljske odbrane i radi bezbednosti zemlje, nesme se ostaviti nijedan sposoban sin domovine bez vojničke naobrazbe. Reducirati iskustvom stečeni broj vojnika stalnoga kadra, znači riskirati da se izvestan broj za vojsku sposobnih mladiča eliminira od
vojničke naobrazbe. Taj pak korak ne bi smeo odobriti nije-dan dobar patriota.
No da bi se vojni budžet olakšao i da bi se u isto vreme i ekonomna snaga zemlje popravila, može se mesto ovoga smanjivanja broja vojnika pribeči smaniivanju roka službe u kadru. Mesto daljega teorijskoga razlaganja u ovome pravcu pustimo neka govore cifre. Danas služi u kadru 150 000 mladiča. Njihov rok službe je godina i po dana (uzimamo u obzir pešadiju, a ne konjiču i artileriju gde je rok 2 godine). To znači da nam vojska apsorbuje J50.000 radnika, svakoga sa rokom službe od jedne i po godine dana, ili ukupno 225.000 radnih godina. Kad bismo taj rok skratili samo za 6 meseci, te ga sveli na jednu godinu dana, onda bi na 150.000 vojnika uštedili od dosadašnjega roka 75.000 radnih godina, ako u radnu godinu računamo 300 dana, znači da bi radnu snagu zemlje ojačali sa 22,000.000 radnih dana. Ako uzmemo da prinos jednoga radnoga dana iznosi danas samo 25 dinara, onda bismo u periodu službovanja jedne klase vojnika ojačali domovinu ekonomsko-finansijski sa 550 milijuna dinara. Ako torne dodamo da izdržavanje jednoga vojnika u kasarni staje državu ne više nego samo 15 dinara dnevno, onda bi se i u torne uštedilo 330 milijuna dinara, što bi sa onim ranijim iznosilo 880 milijuna dinara. No kako su ove cifre i radnoga prinosa i dnevnoga izdržavanja jednoga vojnika u kasarni uzete vrlo skromno, to ne demo preterati, ako rečemo da bi se skračivanietn roka- samo za 6 meseci doprinela državnim finansijama skoro jed na milijarda dinara.
Moglo bi se možda neko strogo vojničko gledište i po-buniti protivu ovoga predloga i prebaciti mu. da če se ovakvim skračivanjem roka službe naša vojska demilitarizovati više no što treba, te da če dobiti oblik milicije. Takva primedba ne bi bila opravdana, jer se danas ima sredstava da vojska i sa ovako skračenim rokom bude ne samo dobra nego čak i odlična, da ničim ne ustupa dosadašnjoj vojsci, a možda da ima čak i po koju crtu bolju od naše dosadašnje vojske.
U ostalom ideja o skračivanju roka nije novina niti je naš izum. Mnoge evropske vojske več su rešile to pitanje. Italija je več usvojila rok od godine dana, a u Francuskoj se
već u veliko sprema teren za smanjivanje roka službe na go-dinu i po, a po mogućnosti čak i na godinu dana.
Poslednja ratna iskustva očito nam dokazuju, da se vojska ni kroz najduži rok službe ne može potpuno spremiti za rat. Kao ovaj prošli, tako će nam i budući ratovi donositi so bom iznenadjenja koja za vreme mira nisu u stanju da pred-vide ni najoštriji vojnički umovi. Da bi se vojnik navikao da podnosi ova iznenadjenja, potrebno mu je izvesno krače ili duže vreme. Dalje, u ratu se javlja još jedan faktor, koji se ne može da unese u program mirnodobske obuke, a taj je faktor neprijateljska vatra sa kojom je vezana i opasnost od smrti. Sve to skupa čini da su za vojnika prava škola tek prvi meseci ratovanja.
Ako nam mirnodobska obuka stvori snažnoga i izdržlji-voga vojnika, dobroga strelca, dobro disciplinovanoga i ide-jom nacionalne solidarnosti zapojenoga vojnika, onda je ona učinila sve što je mogla. Medjutim sve te vrline može jedan mladič da stekne još i pre stupanja u vojsku. A po izlasku iz vojske on če te osobine moči da sačuva iedino produže-nom svakodnevnom vežbom, koju mu vojska nije više u stanju da pruži.
Streljanje je veština i ono, kao i svaka druga veština, ne da se iz knjige naučiti. Ono uz jednu predliodnu i najnuž-niju teornu spremu traži stalnn vežbu radi usavršavanja. Tko ne vežba, taj gubi tu izdržljivost.
Društvo koje pomaže vojsci da dobije spremne, izdržljive i disciplinovane vojnike jeste Sokolsko Društvo. Ono čak daje vojsci ono, što joj kasarna nije u stanju da da, a to je ideja bratske solidarnosti, jer se u sokolu nežna za razliku ni par-tijsku, ni plemensku, ni versku, ni stalešku. Sokolstvo, koje je personifikacija bratstva, nije šport, ono je jedna velika ideja koja sobom obuhvata fizičko, moralno i nacionalno vaspitanje omladine. I mi naročito udaramo glasom na to moralno i nacionalno vaspitanje omladine, jer su to dva faktora neop-hodno potrebna za konsolidovanje naših prilika.
Dajuči omladini tu predhodnu spremu, koju vojska ima samo da uglača i zaogrne vojničkim plaštom, Sokolstvo omo-gučava vojsci da škrati rok službe u kadru, te na taj način i ekonomski i finansijski ojača domovinu. U zamenu za to
vojska bi skraćivanjem roka sokolima stvorila povoljne okol nosti za razvoj Sokolstva u najširim granicama, te bi tako naš narod kroz sokolsko bratstvo i jednakost manjpre došao do stvarnoga jedinstva.
Sokolstvo bi dakle pomoglo vojsci da ona održavajuci svoju borbenu valjanost ojača domovinu ekonomski i finan-sijski, a vojska bi pomogla Sokolstvu da naš narod što pre dovede do stvarnoga duhovnega i kulturnoga jedinstva.
Za našu budućnost dakle zajednica Sokolstva i vojske čini jedan močan, jedan snažan i ničim nezamenljiv faktor. 1 soko i vojska došli su do ovoga saznanja još odmah po našem oslobodjenju.
Na sokolskome saboru u Novome Sadu, o Vidovu danu 1919. g, a u prisustvu vojvode Mišiča kao izaslanika kralje-vog, u prisustvu predstavnika kr. vlade, u prisustvu predstavnika Čeho-slovačkoga sokola, a uz saradnju 507 verificiranih sokolskih delegata Srba, Hrvata i Slovenaca izradjen je Ustav Jugoslovenskog Sokolstva.
Tom prigodom, a u tački 8. zaključka formulisano je, da se „muška mladež ima da upučuje za vojničku izobrazbuu, Zatim, da se „organizacija sokolskih sletova ima izvesti prama načelima, koja zastupa vojska u pogledu rada masama'1. Kao nagradu za to „sokolski obrazovani obveznik treba da imade pravo na skračeni rok službe u vojsci i brže unapredjenje u podoficirske činove nego drugi obveznici“. Radi te svrhe predložen je i naročiti način sokolske vežbe, koji te vežbe upučuje čisto vojničkim pravcem.
Tome saboru prisustvovali su naj viši predstavnici državne civilne i vojničke uprave. Za stvar se bilo razvilo kod svih puno ljubavi i topline, pa ipak evo skoro pune tri godine sve je to ostala samo mrtva teorija, od koje do danas nije nijedno slovo privedeno u stvarnost.
Radi bolje i srečnije budučnosti naše domovine i radi što bržega stvarnoga ujedinjenja našega naroda to ne bi tre-balo i dalje da ostane tako. 1 mi molimo Gospodina Predsednika Ministarskog Savjeta, molimo Gospodina Ministra Vojske i Mornarice, kao i celu Kraljevsku Vladu da se kroz novi zakon o ustrojstvu vojske ova stvar privede u delo, uvodje-njem naročitoga sokolskoga roka službe, po kome če svi so-
koli koji su kao izvršioci za poslednje četiri godine pred re-grutovanje bili bezprekidno članovi Jugoslovenskog Sokolskega Saveza, imati u stalnome kadru rok službe skraćen za veli-činu perioda jcdne regrutske obuke. Ako bi se dakle usvojila opšta obaveza služenja od 18 meseci, onda bi sokolski rok bio 12 meseci. Uz ovo bi se mogle ukinuti sve druge olakšice predvidjene dosadašnjim zakonom o ustrojstvu vojske, izuzev oslobodjavanja jedinih hranilaca nejači. Djački rok sa pravom na polaganje ispita za rezervnoga oficira treba dozvoliti samo onim djacima, koji su ispunili pomenuti sokolski uslov.
Sokolski prednjači pak da se upućuju u škole za rezervne oficire i da svoj rok odslužuju pod onim istim uslovima, pod kojima i djaci kojima je priznat djački rok.
No da bi se i sokoli prednjači i sokoli izvršioci mogli koristiti sokolskim rokom, oni moraju prilikom regrutovanja sa uspehom položiti pristupni ispit.
Ovaj bi ispit polagali u mestu sedišta vojnoga okruga, a pred stručnom vojno-sokolskom komisijom, koju bi sači-njavale regrutne komisije vojnih okruga ojačane sa po jednim predstavnikom starješinstva sokolske župe i starješinstva do-tičnoga sokolskoga društva, kome pripadaju sokoli koji se ispituju.
Program ovoga ispitivanja propisao bi Gospodin Mini-star Vojni i Mornarice, a u sporazumu sa Jiigoslovenskim Sokolskim Savezom. Kao baza za izradbu toga programa mo-gao bi se uzeti onaj program za vežbe izradjen od strane vojnih referenata na sokolskome saboru u Novome Sadu s tim da se tomu programu dodadu još i vežbe iz gadjanja, koje bi se izvodile u streljačkim odelima sokolskih društava.
Detalji ovoga postupka, kao i docnije produžne vojno-sokolske vežbe i vežbe iz gadjanja, kojp bi svake godine imali da izvršuju sokoli, koji su odslužili svoj rok u kadru, propisao bi Gospodin Ministar Vojske i Mornarice u sporazumu sa Jugoslovenskim Sokolskim Savezom. Uvodjenjem ovih vojno-sokolskih produžnih vežbi i gadjanja učinila bi se velika ušteda vojnome budžetu, a po partiji za pozive na vežbu.
Radi svega pomenutoga trebalo bi u Ministarstvu Vojske i Mornarice ostvariti več davno projektovano odelenje za So-
Članovi odbora Jug. Sok. Saveza na sletištu u Ljubljani 10. XII. 1921.
kolstvo, koje bi pripadalo sastavu pešadijske inšpekcije, a na čelu koga bi stajao jedan oficir-soko kao načelnik odelenja.
Izvodjenjem ovoga projekta omogučilo bi se znatno srna-njivanje vojnoga budžeta, omogučila bi se popravka ekonom-skoga i finansijskoga stanja zemlje, podiglo bi se Sokolstvo, jer bi u soko stupao ogroman deo naše omladine, a naročim seoske, koja je sada u sokolu slabije zastupljena. Time bi se podigao kulturni i moralni nivo našega naroda, a sve to skupa ubrzalo bi konsolidovanje naših unutrašnjih prilika, i dovelo bi za vrlo kratko vreme do stvarnoga kulturnoga i duhovnoga narodnoga jedinstva i ojačalo bi našu otpornu snagu prema spoljnim neprilikama.
U nadi, da če Gospodin Ministar Predsednik, Gospodin Ministar Vojske i Mornarice i Kr. Vlada pri izradi zakona o ustrojstvu vojske imati u vidu ovu opravdanu predstavku našega Sokolstva čiji je jedini cilj budučnost naroda i domovine, mi sa blagodarnošču i poštovanjem pozdravljamo sokolskim
Zdravo!
Ljubljana, marta 1922. god.
Primedba. Prednja predstavka dostavljena Gospodinu Ministru Predsedniku, Gospodinu Ministru Vojske i Mornarice, i svima članovima kraljevske vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
Како да оживимо рад у Соколству?
У 11. броју од 1921. год. „Соколског Гласника" иза-шло је „Писмо једног старог соколаша", а у наредном броју читао сам одговор бр. Зв. Пл.—а на ово писмо. У оба чланка третирано је у главноме питање: заинтересо-вање шире јавности за соколске наступе и рад, и ожив-љење унутарњег соколског рада као средства за проши рење соколских редова. До сада сам се колебао, да ли и ја да рекнем коју реч у овој ствари, и то за то, да не би морао и ја, као бр. Стари соколаш, на крају крајева написати оно: „молим вас, да ми онростите, ако сам кога увредио“. Јер из искуства знам, да је редак случај, да отворено и образложено нешто критикујете, а да не бу-
дете криво гледани или нападнути или у страну бачени са једним: „ти си сувише још млад“. Млад си, па ма имао и око 30 година, ма да си вежбач - стручњак и на cnpa-вама и у лакој атлетици, и најзад макар да си пропутовао и пола Европе пратећи са отвореним очима свуда и сваку грану теловежбе. Али сада, — како ми било.
Што се тиче недовољног интересовања шире јавности за наше иступе и рад мислим да смо и ми сами томе криви. Истина, наше новине до сада нису довољно упу-ћивале јавност на соколски рад. Но наша журналистика не стоји ни у другим сгварима на потребној висини. Зато би ми сами требали узети у руку и извештавање јавности и рекламовање Соколства. Ми имамо просветне одсеке, нека им је и то дужност. Из искуства знам, да новине, а особито оне, које по мањим местима излазе, врло радо уступају и једну сталну рубрику за Соколство. Ако се нема увек оригиналних ствари, могу се ствари и прештам-павати (наравно уз одржавање закона о штампиј или пре-рађивати. Главно је, стално будно држати интересовање за Соколство. Потребно би било још и то: да се сви чланци са соколским садржајем, ма где изашли и ма ко их писао, пошаљу културно просветном Одбору Савеза, који би ове изабрао и као посебну књигу, у сврху сокол-ске пропаганде, издао.
Сада да пређем на унутарњи рад у Соколству. У на-шем данашњем Соколству има фактично оног: 'чбар до-некле досадног, сухог, стегнутог..Наглашујем оно у „нашем данашњем11 Соколству, јер у правом, Тиршевом Соколству нема тога.
Погледајмо рад наших соколских друштава: три го-дине дана, дан на дан, само су на једним и истим сло-бодним вежбама радили и ништа друго. Зар није то нај-блажије речено сухо?
Што рад у Соколству није у опће такав, какав би требао да буде, кривим, осим вођства самих друштава, вођства Жупа. Moje je уверење, да већи део Жупа не врши довољно своју дужност, као: одржавање везе из-међу Савеза и друштава, а што је ваљда и најглавније, давање директиве друштвима. Ево пример: знадем Жупе‘
које ни до дан данас ни са једном речи нису јавиле друштвима својим нешто о слету у Љубљани. И ако ie свакоме друшгву дужност и само да се интересује о сва-ком кретању и раду у Соколству, али тек и Жупе имају такву дужност.
Но то је узгред било речено а сада да се вратимо на главну ствар и упитамо се: да ли мора соколски рад да je ,cyxu? Ja мислим да не. Јер ми имамо средстава против оног „сухог“, само ми их не употребљавамо. На пример, саставни део Тиршевог система је и лака атле-тика. Ho о лакој атлетмци не брине се довољно у Сокол-ству нико, па чак ни најмеродавнији
Узмимо осечки слет. Савез је на осечком слету за љубав лаке атлетике брисао надметање на справама (и зато: капу доЈ?е!), али даље није ишао. Као правила за надме-тање важила су она наша стародревна (копље у даљину, на пример, требало се је бацати из круга!), ма да наша браћа Чехословаци имају најмодернија правила за надме-тања. Мање реформе, као лествице за скокове, балван за одскок при скоку у даљину, доскочишта са песком итд. остале су на папиру. Па мете за трке нису биле измерене, а и метар за мерење није био увек при руци, тако, да се је и са канапом од ока мерило. А коначно надметање није се ни довршило, јер није било — времена. Надме-тање у слободним вежбама се морало у целости одржати, али надметање из лаке атлетике не, ма да Тиршев систем надметање (нагласујем реч: надметање) у слободним веж-бама и надметање из лаке атлетике као равноправна над-метања узима. Браћо, расписати надметања, прописати правила (ма каква да су), па све то не одржати, то сва-како не утиче добро на вољу за рад.
Али главну кривицу запостављања лаке атлетике носе вођства самих друштава. Ова су крива, да су од више од хиљаде вежбача, који су у Осек дошли, само 35-оро (из 15 друштва) суделовали при надметању у лакој атле-тици. Наравно кад се овако агитује за лаку атлетику : „Соколство није ту, да се награде добивају"!
Нећу да тврдим, да се no друштвима злонамерно греши у овоме погледу. По средини је мање - више не-
проучавање Тиршевог система и опћа неупућеност. Имао сам прилику да чујем тврдњу, да Тиршев систем у опће не обухвата вежбе из лаке атлетике (зато и ценим високо гест Техничког Одбора нашег Савеза у погледу привре-меног изостављања надметања на справама на осечком слету). Па ево у оба горе наведена чланка говори се о лакој атлетици тако, као да лака атлетика није шпорт. Неупућеност могу још и са другим примером доказати. У многим соколским друштвима забрањива се члановима својима, да буду чланови и каквог другог, рецимо ного-метног друштва Чехословаци (види Соколски Гласник, 1922. бр. 2.) а и наша соколска правила немају против овога ништа, али ми c/vvo ипак против!
А погледајмо поближе мало те јуначке игре или лаку атлетику. Смело тврдим, да су вежбе из лаке атлетике најздравије вежбе што се даду замислити. Док се сло-бодне вежбе и вежбе на справама највише, и то већма у старим, прашним, нездравим соколанама вежбају, дотле је лака атлет.чка само под ведрим небом, на чистом ваз-духу могућа. Док за вежбе на справама требамо скупо-цене справе, дотле за лаку атлетику не требамо ништа или само нешто мало издаги, те су тако приступачне и за ширу масу, а и за сељаке (а и то нам је један циљ!). За скокове у даљину, за трке не треба нам ништа осим једне по земљи повучене црте, за бацање камена или кугле узме се један обичан камен или једна мера за вагу (гевихт). Даље код слободних вежби и вежби на справама иште се и некакво предзнање, док код лаке атлетике то није неопходно нужно. Па онда, по мојем мишљењу, лака атлетика и више одговара нашему славенском темпера-менту него све друго. Ено наши момци, ратари - сељаци утркивају се, воле игре (млађи „сиграју прескакуше, дакле скачу, Босанци 6au,ajy камен итд.)
Ево дакле вежбе, које садржавају живљег кретања, то јест више живота. Почнимо се аднимати интензивније и са овом граном теловежбе тим пре, што није ништа ново, јер је већ саставни део соколског система. Вредно је покушати: свакако ћемо тиме унети у Соколство не-ког полета. нешго свежијег, а поред тога ваљада ћемо тиме и више гледалаца привући на наше иступе.
Фебруар. 1922.	М.	Гр.
Dr. Riko Fux
Na završetku upravne godine društava i župa
U toku januara i februara o. g. održane su glavne skup-štine društava i župa, na kojima je položen račun o radu prošle godine. Iz pojedinih izvještaja se vidi, da je rad Sokolstva prošle godine bio jako snažan, velik i mnogostran, da Sokolstvo može mirnom savjesti baciti pogled unatrag. Unu-tarnji organizatorni rad toliko se usavršio, da je bilo omogu-čeno redovno poslovanje i u društvima iz n a j u dal je n i j i h kra-jeva. Jedinstvenost upravne organizacije provedena je, pa je time učinjen odlučan korak potpunom zbliženju udaljenih društava. Time je ujedno dana podloga dalnjem sokolskom radu, kome če se u buduče morati posvetiti više pažnje. Gle-dajuči na savršen rad u prošloj godini moramo se obazrijeii na brojne greške i nepravilnosti, koje su neizbježne u tako ogromnoj organizaciji.
Prije svega hoču da istaknem, da je u večini župa veza izmedju župe i njenih društava vanredno slaba čak nikakva* jer ima društava, koja i neznaju u kojoj se župi vode. Uzrok toj žalosnoj pojavi valja tražiti u slabom shvatanju dužnosti. koje vlada u pojedinima župskim starješinstvima. Večina župa shvača svoju dužnost kao posredničku izmedju Saveza i društava držeči, da je razašiljanjem saveznih uputa i okružnica njihov rad dovršen i potpun, što radja posljedicom, da rad u društvima zastaje, gubi se volja za rad i nastupa opča dis-organizacija. Sve župe bez razlike treba da su nacistu, da su najvažniji dio Savezne organizacije čijom pomoču Savez vrši svoje zadatke. Svaka župa ima svoj zaokružen teritorij sa manjim brojem društava, što olakšava provodjenje onog sit-nog istrajnog rada od društva do društva, koja šire i jačaju sokolsku misao kod članstva. Svaka župa je u prvom redu zvana, da odgaja sokolske radnike u društvima, u prvom redu prednjake, zatim funkcijonare i t. d. župa, vodeči računa o svojim društvima, treba da vrši stalan i neprekidan nadzor nad radom društava i tako treba da izravno utiče na smjer sokolskog rada u društvima. Tim nadzorom može odmah da
uklanja sve nedostatke i sredi sve prilike. Glavna dužnost pada na župski prednjački odnosno tehnički odbor. O njego-vom radu i agilnosti zavisi sav rad u župi i odgoj članstva. Nažalost moramo istači, da su rijetki župni prednjački odbori, koji bi svoj poziv valjano vršili. Opažamo takodjer, da župe ne posvečuju dovoljne pažnje društvenim priredbama, što je onda uzrokom, da društva godine i godine nastupaju s istim rasporedom, s istim vježbačima, i s istim vježbama. U društvima se tako svake godine stalno i vježbaju isti vježbači za nastup, dodje nekolicina novih, a inače rad miruje. To nije sokolski rad, a nije ni svrha naše organizacije samo pri-redjivanje javnih vježbi. Po tom sudi javnost o našem radu i po njemu nas ocjenjuje. Posljedica je neaktivnosti župskih prednjačkih zborova takodjer ono običajno svakogodišnje na-tiecanje s društvenim nastupima, koji slijede jedan za drugim tako, da se društva ne mogu ni odmoriti od neprestanih na-stupa. To umara vježbače, slabi društva i redovan sokolski rad. Vježbači gube volju za rad, a troše se financijalno, jer ovake priredbe danas stoje rnnogo žrtava. Osim toga se opaža još jedna žalosna pojava, da take priredbe obično i nisu za-pravo sokolske, jer se stalno traži financijalan uspjeh — a moralni je često sporedan. Zato je dužnost župa, da protiv ovih nesokolskih neispravnosti oštro istupe i dovedu u red društvene i župne nastupe. Savez je u tom pravcu izdao ponovno odlučne odredbe — a dužnost je župa, da ih izvrše.
Živahnijim radom župa postače veza izmedju župa i dru-štava uža, a društva če se onda većim pouzdanjem obračati svojim župama, pa se neče dogadjati kao dosada, da se društva, usprkos svim organizatornim odredbama, stalno Savezu obračaju, jer da nemaju od župa nikakve koristi. Večim radom župa otpašče takodjer prigovor, kao da Savez ništa ne radi, jer da ne priredjuje svake godine 5—10 javnih nastupa. Sokolski rad je u prvom redu rad u sokolani. Tuje naša škola
—	tu mora biti koncentrisan sav naš sokolski život.
Kad bude svaki naš člaa toga svjestan, uvjeren sam. da čemo lako pristupiti vršenju strogog sokolskog programa.
Ovim retcima htio sam iznijeti neke največe greške u našoj organizaciji, pa želim da imadu uspjeha, da tih grešaka do prve naše jugoslovenske olimpijade nestane.
Соколска одбрана.
I.
Са нашим народним ослобођењем, којему је Сокол-ство допринијело одлични удел, Соколство није завршило своју мисију; што више нас соколе чека још један велики посао. Наша млада домовина Југославија није још пот-пуно сређена, а посла још на претек на све стране — а и непријатеља има доста. Ту греба да соколска мисао не стане у пол пута, већ мора преузети једну великудуж-ност на себе — а та је оружана одбрана.
И ако се не да ни замислити, да би ми могли нашу слободу, прам толиких непријатеља одржати, без наше добре и храбре војске, морамо настојати, да ју по могућ-ности што више замиенимо. Бити fce то велико патриотско дјело, давши као прави соколп доброг војника, а нашој држави ћемо тиме приштедити велике издатке, које потре-бује наша оружана сила. Зато треба да се Соколство што више стопи са војском.
Сватимо нашу дужност онако, како је већ пред двие и више тисућ година сватио као прву дужност сваки честит „civis romanus” и био спреман у сваком часу, да и оружјем у руци служи својој домовини.
Немојмо гледати у нашој војсци неку несимпатичну институцију, како смо навикли гледати то, док смо били под Аустријом.
Она војска није имала нашу заставу, нашу кокарду (— изузам „домобранаца" — али и та се називала: Угар-ско Хрв. Слав. Далм. домобранство са мађарским грбом и круном Св. Стјепана —) нити се служила нашим јези-ком. Али онда смо радо и истицали, да смо пацифисте и антимилитаристе ...
Уочимо ли сву борбу пацифиста све до данас, морамо признати, да је тај племенити пацифизам још увијек једна — утоипја. Прошли велики рат и садашње стање у циелом свиету јасно показује, да је људски род још веома далеко од тога, гдје не fce сила одлу-чивати о праву и неправди ... а и ми смо члан тога људског друштва, па доклен не tie они други да одбаце оружје — не можемо ни ми.
Буде ли Соколство потпуно војнички извјежбано, тако да може у сваки час војску надопунити и замијенити питање разоружања за нас fce бити безпредметно, јер као соколи стојимо увијек као стража, те нас преварни напа-дај, дошао он од које му драго стране, не може из-ненадити.
Не заборавимо ни то, да је баш овај највећи рат по-казао, тко је био добар војник. Погледајмо само на Ен-глезе и Американце. Шпортом тјелесно одгојени — поред здравог тиела имали су и срца и показали оним, који су своју војску градили на многогодишњем касарнском дрилу
—	да су бољи од њих, и да се не треба губити толике године у беспослици. Држава, као војна власт имаде се постарати, да се Соколству стави све оно на диспозицију, што треба једној доброј војсци. Ту треба уз пјешадију исто тако гојити у Соколству у првом реду коњицу, коју може држава од своје војничке коњице по потреби одсту-пити соколу за вјежбе и свечано наступање. Ту није до-вољно којих десетак коња, већ ако је потреба и циеле ескадроне. Исто тако имаде се гојити и вјежбати у свим другим оружјима. као артилерија, авијатика, морнарица итд.
У здравом тиелу, здрав дух, била је и буде парола свих славенских сокола. То је било средство, да се по-стигне циљ: слобода. И она је ту — али данас се не смије разумиевати, да је доста скакати и вртити се на пречи — и да је тиме потпуно соколској идеји удово-љено. — Они који се само тиме задовољавају, нека остану на пречи и нека се даље врте — али нека се не зову соколи, већ Турнфсрајн или штотод слично.
Отон И.
Prilog karakteristici Nejugosloven-skog Sokolstva
ti.
lznosimo sada samo dvoje: pismo što ga je g. Ulčnik, tajnik društva na Vilsonovom trgu u Zagrebu, cirkularno raza-slao na Jugoslov. Sokol. Društva, u nameri da iza ledja udari
Jugoslov. Sokolstvu. 1 sretni smo što možemo odmah — kao drugi deo, kao „sledstvija zlodjejstvija", da damo i odgovor na to pismo.
Pismo g. Ulčnika glasi doslovce ovako:
ТЛ • u *	* • «•	Zgb.	24./1.	1922.
Dragi brate starješina	'	,
u...............
Čitamo u zagrebačkim novinama, a i u Vašem listu „Razkovani", da je u Vašim društvima nastao nesklad, ■a naročito u Sokolstvu, kojeg su uveli naš: Veliki „Jugosla-veni“ demokrati. Rezultat toga je taj da si ti brate starješino iza-bran na čelo društva, a demokrate i političari su doživjeli poraz.
Dragi brate kako si iz novina saznao, mi smo ovdje prekinuli svezu sa Jugoslavenskim Sokolskim Save z o m To se je dogodilo ne možda zato što mi bi bili protivnici Narodnog Jedinstva. Sve se to dogadja zato što se u našoj nesretnoj državi pod krinkom Jugoslavenstva i narodnog jedinstva hoče da protura i narine Veliko Srbstvo. Hoče nas se pobalkanizirati. Uvidili smo kako u državnom i narodnom pitanju idemo nazad i u rasulo, da se to dogadja i u Sokolstvu.
U sadanjem našem Sokolstvu sve še je baziralo na ne-koj sili i teroru, a demokratizma ni za lek. Slovenci su ostali Slovenci, Srbi su ostali Srbi a samo mi Hrvati moramo se pretopiti u neke „J u g o s 1 a v e n e“ da tako nas nestane, a po mogučnosti da postanemo velikosrbi.
Ovo nije demokratski.
Jug. Sok. Savez stvarao se je bez pitanja širokih sokolskih krugova. Sve je išlo na silu. Danas se rezultati toga vide. Sada kada ne mogu da ljude u Sokolstvu prikupe, utekli su se u militarizaciju Sokolstva.
Mi ništa ne imamo protiv toga da vojnici u Sokolu vjež-baju, ali tuj se neka vojnici prime na sokolski život, a ne da se Sokoli vuku u kasarne i da se ide za militarizacijom Sokolstva. Militarizam nije demokratski, pa makar bila to i domača vojska. U vojsci se služi od sile. Sokol je demokratska institucija, koja se temelji na slobodnoj volji, a kao takav može on jedini da bude prava
Narodna vojska.
Pri Sokolu ne treba politike, ali su je današnji sokolski vodeči krugovi uveli i to demokratski po Pribićevićevom uzoru.
Sokolstvo je slavenska ideja dakle treba da se u Sokol okupe svi Slaveni, a je li se to danas provadja, gdje su Bugari, Poljaci, Rusi	i Rusini.	Zar se	bez	ovih	naroda
može Slavenstvo zamisliti.	Današnji	sokolski	vodje u Ljubljani
ne poznaiu zemljopisne karte Oni misle da Slavenstvo mogu predstavljati oni sa Česima. To ne	valja.
Mi u Zagrebu vidjeli	smo sve	te pogreške	htjeli	smo je
popraviti ali se to nije dalo. Predlagali smo tri Saveza (Hrvat-ski, Srpski i Slovenački) a pod jednim vrhovnim Jugoslaven-skim. Ljubljanski Savez je to odbio.
I zato smo iztupili iz Jugoslavenskog Sokolskog Saveza, pa smo na njih upravili pismo, koje smo dali odštampati u „Hrvatu" i koje ti ovdje prilažemo.
Pozivamo i vas bračo u da se s nama združite,
te da nam pomognete oko uzpostave pravog hrvatskog Sokolstva, u kojem čemo gojiti tlo za iskreno i bratsko Narodno jedinstvo. Kada to postignemo, biti čemo pravi iskreni Jugoslaveni. To želimo postiči na iednakopravnosti svih Srba, Hrvata i Slovenaca. Bez hegemonije. Zagreb je bio uvi-jek žarište svakog iskrenog narodnog jedinstva, a i s v e s I a v e n s t v a, ali sve na širokoj slobodnoj volji.
Za sada se obračam ja na Tebe brate starješino i to zato da čujemo što vi mislite i sudite o našem ^stanovištu. Ako ga odobravate a vi se onda obratite na mene kao tajnika „Sokola" Zagreb, Wilsonov trg, b r. 5. ili na samo društvo. Čim dobijemo Vaš glas mi čemo se Vama od-mali službeno	javiti i početi skupnu suradnju.
Piši nam	dragi starješino imali u Dalmaciji	još	sokol-
skih društvi, koja bi s nama mogla
Metnite u ,,Razkovani“ izvadak iz naše deklaracije (iz Hrvata).
Javi se što prije. Primi pozdrav s naše strane	i	pozdravi
svu	braču u.............Srdačni bratski zdravo.
Ivan Ulčnik
gradski porezni protustavnik i tajnik ,Sokola" Wilsonov trg. Zagreb, Mošinskijeva ul. br. 36.
Odgovor glasi ovako:
Na vaše nebratsko pismo od 24. I. o. g. saopčujem vam danas toliko, da sokolsko društvo u za vrijeme moga
Соколски Гласник	8
starješinstva ne nasjeda nikakovom frankovačko - radićevskom tobožnjem sokolstvu, več ostaje vjerno jedino pravoj sokol-skoj ideji, koju naš Jugoslav. Sokol. Savez u Ljubljani zastupa, te vam dovikujem : daleko od nas i sebi ruke! A još vam kažem, da sam vaše pismo poslao br. Jugoslav. Sokol. Sa-vezu u Ljubljanu, da se još više uvjeri, kojim se sredstvima vi sve služite.
Jugoslavensko Nesokolstvo.
„Tako nam se ne delilo perje, Za života od naših kostiju".
Ne samo „da treba celu ovu aferu izneti na javnost, i obavestiti otvoreno ceo narod“ nego treba sada, oamah, bez oklevanja i zatezanja rasčistiti pojmove po sokolski: čisto, jasno i odlučno.
Ne valja samo „postaviti dobru prognozu i čekati da bolestnik sam po sebi ozdravi", nego je potrebno, ako se radi o unutarnjoj zarazi, dati dobru dozu bilo oporog ili gorkog leka, ako li je pak spoljašnja infekcija, čvrsto i du-boko zarezati u ranu ostrim nožem. Jer ono što se desilo u Zagrebu i još na dva tri mesta, može da prenaša svoj klice, dalje, na druga mesta živog organizma, u pokrajine, do naj-dalje periferije. Tomu pak treba na put stati.
Mi ovde u Primorju, koji smo za „naše Sokolstvo" iz-durali u teškoj, izloženoj borbi dobrih par godina pred rat, za rata, a duramo još više sada u poratnom stanju, mi ne možemo dozvoliti, da zgradu naše budučnosti ruše oni, koji su u njoj zaštičeni onako na tenane bitisali, zabavili se, širili se, i paradirali. Ne znajuči ili ne hoteči od jednom znati, kako je za duge, teške noči u svim nepogodama bilo teško, mučno, gorko stati i ustati i ostati na obranu našeg Sokolstva — jugoslavenskog cilja, i čekati, zebsti, strepiti, da se nadjemo u toj našoj zgradi opet na okupu.
1 tek što smo to izvojštili, što svrstali razbijene i okrnjene redove, tek što smo odpočeli ponovo ozbiljnim, prešnim ra-dom, zar da dozvolimo, da ga ometaju oni, koji su najmanje trpili, najlošije branili, najkasnije se izložili?
Nama ovde duž Primorja, bilo je još pre rata dolazečim u Zagreb jasno, da u tom bivšem središtu ima najmanje moralne snage, i pravog sokolskog poleta, da ima predosta ličnih ambicija, koterijskih trzavica, i da ima dosta takovih, koji nose samo ime i odoru Sokola, a!i im je srce daleko od svega, što je sokolsko i naše i narodno, zajedničko . . .
Ne draga brado!
Možemo stvar posmatrati „bez žalosti'1 ali ne bez srčbe, ne bez gnjeva
Jer iako nismo upučeni u pojedinosti, koje su dovele do raskola, a od šta nam i te pojedinosti, kad znamo, da su taj još zaostali talog uzmutile opet samo lične ambicije, kote-rijske podvale i nesokolsko shvačanje!
Mi toga trpiti ne možemo, ne smemo, ne čemo. Ne možemo: jer je plemenska podela pre rata bila samo prividna, ne smemo, jer bi time pomogli i mi sami rušiti temelje zajed-ničke zgrade, ne čemo trostruko ne čemo, jer moramo ispo-vediti pred državom, pred Slavenstvom, pred svetom: da smo j e d n i i j e d n a k i. Da svi imamo jedan put, jedan pravac, jedan cilj, da postoji jedna jedina nerazdeljiva, nerazlučiva, ne-rascepljiva Sokolska svest, da smo svikolici pregaoci i borci za budučnost svoga naraštaja i naroda.
Sve što god se zamisliti dade, što bi Zagrebačko Sokolsko društvo na Vilsonovom trgu ponukalo na raskol, nije dovoljno, da dozvolimo poremetit redove, rastrojit snage, na-pustit zajednički cilj.
I oni, koji su još na uzici predratnih kriterija, kojima je na očima kapak ropskog mentaliteta, neka se nazivaju orlovima, jastrebima, kobcima, čucima. Sokolskog imena nisu vredni, niti im ga možemo priznati. Kako če taj spor nazadnjaka rešiti još jača celina: Savez Jugoslavenskog i Čehoslo-vačkog Sokolstva, to je unapred jasno.
Upravo stoga, jer verujemo u život i jer nam je život uskrsnuo, ne čemo u stara grobija, ne čemo da se povampire sile, koje su nas za te duge noči gušile i krv nam sisale.
Zar bi mi Sokoli, živi, tada dostojni bili naših mrtvih, koji su prošlog rata prineli na svim mogučim bojištima svoja sokolska srca kao krvavu žrtvu na oltar zajednice, koji su svoje mučeničke kosti uzidali u zgradu jedine moguče naše zajedničke budučnosti!
I koji su, svetao im spomen, brojern velikim odrasli u krilu društava, koja malodušno, ne sokolski, пе jugoslavenski traže raskol. „Tako nam se nedelilo perje, Za života od naših kostiju".
Dr. A. P.
Rijeka na moru 12. marta 1922.
SOKOLSTVO
1.	JUGOSLOVENSKl SVESOKOLSKI SLET U LJUBLJANI.
Priprave za našu prvu olimpijadu su u punom toku. Pored sletskog odbora u kome je 38 braće i sestara, djeluje još 14 odsjeka. Svaki odsjek ima tačno odredjen djelokrug * potpun broj saradnika. Odsjeci su sve pred-radnje uglavnom dovršili, a rad se počinje sa izradjivanjem pojedinosti. Društva i župe dobivaju tačne upute o svemu. Nažalost moramo konstato-vati, da neke župe odlažu sa pripravama čekajući na posljednji čas. Ako bude radi toga sletskom odboru otežan rad i ako zbog toga ne bude sve onako, kako treba, svaljivače odgovorni funkcijonari krivnju na sletski odbor, ne misleči na to, da na njih same pada odgovornost u prvom redu. Zato se pozivlju sva brača i sestre da pomno i savjesno čitaju sve upute i vrše sve naloge, koje izdaje sletski odbor bilo putem Sletskog Vjesnika ili Vjesnika T. O. bilo putem direktnih pismenih uputa upravljenih društvima. Mnoga društva čak i župe obračaju se na Savez pltanjima o stvarima, koje su več objavljene u raznim listovima. Za to valja pažljivo čitati sve naše listove. Mnogi se izgovaraju na nerazumijevanje slovenštine u kojoj su mnoge upute objavljene. Vjerujemo da su neke stvari teže razumljive, ali bi bilo žalosno, kad ih se uopče ne bi moglo razumjeti. Pored sve dobre volje i svih teškoča koje su na putu ne da se sve udesiti.
Gradjevni odsjek je izradio sve načrte za vježbalište. Radi oštre zime rad je bio zapeo, ali sada se nastavlja svom snagom. Vježbalište biče gotovo do 15. jula o. g.
Stanbeni odsjek je dovršio prethodne priprave za nastanbu Sokolstva. Odsjek se dijeli na pododsjeke, kojima je zadača pripraviti sve što je potrebno za nastanbu brače i sestara u pojedinim dijelovima Ljubljane. Svaka župa mora imenovati za konak 100 članova po jednoga zastupnika, koji bi morali stiči dva dana ranije na slet da srede poslove svoje župe. Prilikom dolaska društava odnosno župa u Ljubijanu neče biti na kolodvoru nikakvih dočeka, našto več sada upozoravamo. Zastupnici župa dočekače na kolodvoru svoje župe i odvesti ih na odredjena prenočišta. Odredbe stanbenog odsjeka valja strogo provoditi. Župe neka odmah naznače stanbenom odsjeku svoje zastupnike.
Redateljski odsjek, je razdijeljen na ove pododsjeke: 1) policiski, 2) kontrolni odsjek za ulaze na vježbalište, 3) kontrolni odsjek za tribine. Redateljski odsjek ima jednu od najvažnijih dužnosti. Njegove odredbe se imaju beziznimno respektovati. Članovi odsjeka imače vidljive znakove.
Priredjivački odsjek ima dužnost da organizuje razne priredbe za sletskih dana bilo kulturnog bilo zabavnog značaja. Odsjek radi svom snagom pa ima uglavnom gotove projekte za razne priredbe.
Financijalni ođsjek je preuzeo najvažniju zadaću u radu za slet. Izdaci za slet prelaze svotu od 4 milijona dinara. Odsjek se mora pobrinuti za pokriće lih ogromnih izdataka. Svima društvima su razaslani sabirni arci za sletski fond, samo društva posvećuju žalibože — premalo pažnje toj akciji. Tek nekoliko društava je dosada povratilo arke. Sve župe smo pozvali, da u svom djelokrugu organizuju financijalne odsjeke, koji treba da preuzmu organizaciju novčanih prinosa. Župe nisu u tom pogledu ništa izvršile. Financijalni odsjek izdao je veči broj lijepih sokolskih razglednica, koje če skoro biti gotove. Izdače se i druge uspomene	na slet.
Objave ostalih odsjeka objavljuju se	u Sletskom	Vjesniku, a objave
Tehničkog odbora u Vjesniku T. O.
Glazba za proste vježbe članova	i članica,	koju je	sastavio	br.
Pospišil je u štampi, pa če biti skorih dana	gotova. Društva se	pozivlju	da
se strpe, jer taj posao ne ide tako brzo. Onima, koji su glazbu naručili, biče dostavljena čim bude gotova.
Sletski Vjesnik. Društva, koja dobivaju Sletski Vjesnik neka plate primljene brojeve. List trpba širiti medju članstvom, a ne držati u zatvore-nim ormanima.
Amerikanski sokoli za sletski fond. U amerikanskom Sokolstvu vlada živ interes za slet, pa je sigurno da čemo njihove zastupnike moči pozdraviti na sletu. Sokolsko društvo u Clevelandu je poslalo po neumor-nom bratu Hudoverniku za sletski fond 10.000 K. Iskrena hvala brači!
MEDJUNARODNO NATJECANJE U LJUBLJANI
Medjunarodni savez gimnastičkih organizacija u Evropi čiji je član takodjer i naš Jugoslovenski Sokolski Savez prirediće prilikoin I. jugoslovenskog svesokolskog sleta dne 11. i 12. augusta 1922. sedmo inedjunarodno natjecanje u Ljubljani. U tom savezu je začlanjeno 12 saveza i to: 1) Federation Belge de gymnastique; 2) Un.on des Societes de gymnastique de France; 3) Union aes Societes luxembourgeoises des gyninastique; 4) Češko-slovenska Obec Sokolska; 5) Dans Turnferbund; 6) Gymnastic Amateur Associations; 7) Federatione gimnastica nacionale italiana; 8) Koninglyk Noderlandsch Gymnastick Verbund; 9) Norges gymnastick Verbund; 10) Polska Sokolska Zveza; 11) Federationea So-cietatitor Romane de Gymnastick; 12) Jugoslovenski Sokolski Sa„vez. Koliko je dosada poznato, spremaju se na natjecanje pored brače Ceha još Francuzi i Belgijanci. Za druge se saveze još nežna. Očekuje se, da če na natjecanje pristupiti 5—6 odjela. Naš savez takodjer sudjeluje. Svaki savez postavlja odjel od 6 vježbača i 2 suca. Propisi za natjecanje i vježbe su objavljeni u Vjesniku T. O. Nadamo se, da če naše župe najaviti dovoljno vježbača do mjeseca juna, da se olakša izbor odjela. Izabrani vježbači vježbače zatim 2—3 mjeseca zajedno u Ljubljani pod vodstvom načelnika br. dr. Murnika.
JUGOSLOVENSKI SOKOLSKI SAVEZ
Starešinstvo Jugoslovenskog Sokol. Saveza javlja da je dne 14.
marta o. g. iznenada preminuo brat Janko Kovačič, član Tehn. Odbora Jugoslav. Sokol. Saveza. — Neka je neumornome sokolskome borcu večna slava.
Izključitve. Starešinstvo Jugoslovenskega Sokolskega Saveza je na svoji seji dne 13. februarja 1922. izključilo iz sokolskega društva v Gjurgjevcu sledeče člane, ki šo na občnem zboru nastopili proti Uje-
dinjenemu Jugoslovenskemu Sokolstvu: Lj. K. Satler, Janko Vodopija, Stevo Obrad, Mato Tandarič, Ivo Pijasek, Ivo Lang, Viktor Florijani, Stevo Biščan, Mato Kovačič, Marija Šenold, Ljubica Malich, VI. Kova-čina, Franjo Majcan, Hugo Graber, Jožo Gazdič, Alilko Udbinac, Regica Saboti, Viktor Malich, Slavko Remenarič, Adolf Knapek, St. Kovačina, Ferd. Dostal, Franjo Kovač, Marija Veber. — Na isti seji je Starešinstvo odobrilo izključitev člana Ivana Kosca iz sokolskega društva I. v Zagrebu radi nesokolskega ponašanja.
Sokolska društvo v Splitu je izključilo iz društva Ivana Alujeviča, višjega računskega svetnika, radi izdajstva, ker je pristopil v italijansko službo v Zadru. Župa in Savez so izkjučitev potrdili.
Sokolsko društvo v Rogaški Slatini je izključilo Alberta Gabriča radi nesokolskega vedenja. Župa in Savez so izključitev potrdili.
Sokolsko društvo v Mozirju je izključilo Matijo Goričarja radi nesokolskega vedenja. Župa in Savez so izključitev potrdili.
Sokolsko društvo v Sp. Šiški je izključilo iz društva Mirko Prosena. Župno predsedstvo in starešinstvo Šaveza ta izključitev potrdila.
Sokolsko društvo v Reichenburgu je izključilo iz društva Drago Zemljaka. Izključitev je istotako potrjena od župnega in saveznega starešinstva.
SOKOLSKA ŽUPA R1JEKA
Sokolsko Društvo Draga (Primorje) obdržavalo je svoju redovitu glavnu skupštinu dne 2. februara o. g. Na toj skupštini izabrani novi odbor, konstituirao se na sednici od 5. februara, kako sledi: Starešina: br. Ivo Ki-selič; zam. starešine br. Hugo Stipanovič; tajnik br. Ernest Fužinac; načelnik br. Rudolf Stipkovič; zam. načelnika br. Miro Pavletič; oružar br. Makso Veselič; načelnik kulturno-prosvetnog odseka br. Milan Tatalovič; odbornici: brača Vjekoslav Kos, Marijan Bakarčič, August Margan, Fran Smokvina ml.; zam. odb.: brača Božo Kiselič, Benko Pavletič; revizori računa: brača Marijan Dobrila i Andre Vlašič.
SOKOLSKA ŽUPA SPLIT
Sokolsko društvo u Omišu. Na 15. januara društvo je održalo glavnu skupštinu, na kojoj su brača tajnik, blagajnik i načelnik prikazali rad društva kroz prošlu godinu. te nam je ugodno javiti o napretku istoga u svakom pogledu. Društvo je priredilo u mjestu 2 javne vježbe i 1 akade-miju, a izlet je priredilo u bližnje selo i dalo tu javnu vježbu. Prisustvovalo je i okružnom sletu u Sinju. Kruna rada društva jest uspjeh postignut na
II.	pokrajinskom sletu u Osijeku. Natjecao se je odio od 6 vježbača u prostim vježbama (jedini iz Dalmacije), te po uspjehu bio 14 od svili natjeca-telja, i dobio malu diplomu. Za ovo, kao i za cijeli rad u društvu ide hvala prednjačkom zboru Pri raznim patriotskim svečanostima društvo je uvjek korporativno učestvovalo. Velik je napredak u društvu, što se osnovao ženski odjel sa lijepim brojem članica. Osnovana je i putna blagajna, jer se sprema oveči broj članova poči na slet u Ljubljanu. Preko godine vježbale su se sve vježbe prepisane od Jugosl. Sok. Saveza. Društvo posjeduje skoro sve potrebitije sprave. Nadamo se novom godinom imati zaslugom br. Milana Marušiča, opčinskog načelnika novu veliku i lijepu dvoranu u novoj školskoj zgradi. Na 22. januara održana je sokolska akademija s bogatim programom od 11 tačaka, u kojoj su sudjelovale sve vrsti članstva. Osobito su se istakle češke vježbe članica i naraštaja te podmladka izvježbanog po sestri Jakubičkoj (Českinji). Uspjeh je bio veoma dobar, a dvorana dubkom puna gradjanstva i članstva. Uprava je društva: starešina br. dr. Gjuro Mi-
inica općin. liječnik; podstarešina br. Ljudevit Samohod geometer; naČejnik br. Josip Ursulić trgovac; tajnik br. Jakov Tomasović knjižar; blagajnik br. Šime Jakelić priv. činov ; odbornicivbraća: Stjepan Gudelj priv. činov., Rade Stanič radnik, Ludo Hofta radnik (Čeh); zamjenici brača: Nikola Cujmovič trgovac, Ljudevit Ivezič vlasnik kina, Marko Lukič priv. čin.
Sokolsko društvo u Imotskom. Za vrijeme prevrata, kad se je svaki čovjek osječao sretnim, što se je nakon toliko stolječa ropstva, domo-gao žudjene slobode, kad je svaki duh bio sklon izmirenju i slozi, inicija-tivom nekih mjesnih rodoljuba bi osnovano sokolsko društvo. Na poziv pro-micateljnog odbora začlani se skoro sva mjesna omladina, te složno kao jedan prionuše radu tako, da nakon tri mjeseca društvo priredjuje svoju prvu javnu vježbu, na kojoj je vježbalo 28 članova i 33 članice. Tim prvim uspjehom društvo stiče veliki broj pristaša, ali ni protivnika nije uzmanjkalo. Ti su se u početku nekako prezirno obazirali na društvo, kao na nešto, što im nije po volji, ali što im takodjer ne može ni naškoditi, ali poslije prve javne vježbe uvidiše, da bi im društvo moglo postati opasnirn protivnikom, te počeše napadati bilo u novinama, bilo javnim govorima. To nije ostalo bez uspjeha, jer se nekolicina od onih, što se začlaniše samo zato, da osvjet-laju svoj, tekom rata, pocrnjeli patriotizem, brisaše iz društva, ne navevši nikakva razloga. Ta okolnost potakne članove na još intenzivniji rad, ali se je u buduče dobro pazilo, koga se u društvo prima. Osim javne vježbe priredilo je društvo kroz prvu godinu svog opstanka izlete: u Proložac 15./V1IL, u-Giavinu 21 ./IX., zabave na: 27./L, 6./1I., 30./1V., 5./V11, te 14 raznih predavanja. Broj članova koncem godine bio je: izvršujučih 53, pomagača 80, utemeljitelja 1. Druga godina (1920.) počela je sa upisivanjem podmlatka, te se na prvi poziv upiše ukupno 74 djece. Konstituira se takodjer „Kulturno-prosvjetno odelenje** i počme se raditi oko osnutka društvene knjižnice. Pro-tivnici su prijekim okoin motrili porast našega članstva, te su svim silama nastajali, da društvo sruše. Nekim roditeljima, čija su djeca bila u pod-mlatku, prikazaše društvo i svrhu mu u takovom svijetlu, da su mnoga djeca bila primorana žalosna srca ostaviti društvo, kojemu su bili dušom privrženi, ali koje su, krivnjom zavedenih oditelja, morali ostaviti. S ushi-tom smo pozdravili osnutak društvene fanfare, koja je prvi put nastupila na godišnjoj javnoj vježbi dne 10 /X. Od toga dana pa do danas fanfara prati svaki javni društveni istup. Kroz god. 1920. društvo je priredilo: 6 zabava, izlet u Proložac 15./VIII. i 17 kulturno-prosvetnih predavanja. Broj članova koncem godine bio je; izvršujučih 67, podmlatka r 52, pomagača li7 i 2^ utemeljitelja. - Statistika godine 1921. najbolje pokazuje napredak društva. Kroz ovu godinu društvo je priredilo slijedeče: a) javne vježbe: 12./VII i ‘2./Х (godišnja); b) izlete: na Kamenmost 21./III., u Posušje (Hercegovina) 30/IV. i Proložac 15./V11I; c) zabave: 4., L, 27./L, 16/VI. i 5./VIL i 12 puč-kih predavanja. Osim toga društvo je prisustvovalo sa svojim članstvom i fanfarom sletu sokolske župe u Mostaru; gdje je radi svoje discipline bio na osobiti način od spomenute župe pohvaljeno. Društvena knjižnica broji preko 800 knjiga, koje su dijelom darovane od rodoljubnog gradjanstvali raznih patriotskih institucija, a dijelom kupljene. Osim toga konstituirali su se u društvo razni odsjeci, koji pohvalnom požrtvovnošču vrše svoju zadaču. Društvenih članova koncem god. 1921. bilo je: a) izvršujučih, prednjacki zbor 8, četa 25, članice '28, muški naraštaj 24, ženski naraštaj 18, muška djeca 21, ženska djeca 20, fanfara 9, tamburaški odsjek 58, pjevački zbor 16, diletantski odsjek 18, kulturno-prosvjetno odelenje 10; b) pomagača 120 c) utemeljitelja 2; d) dobrotvor 1. — Ukratko sam prikazao rad, napredak i porast društvenih članova kroz ove tri godine opstanka, te vesela srca kon-statujem, da je društvo, usprkos svim napadajima, kojim je sa raznih strana bilo izvrgnuto, — ipak ustrajalo u čisto sokolskom duhu. Najviše nas u radu pometa to, što nemarno čestite sokolane, več moramo, da u tudjim i tijesnim prostorijama, obavljamo društvene postave, što ubija u nama polet za svaki
dalnji rad, a društvo često izvrgava ruglu i poniženju. Nadam se, da ovo par riječi neče ostati „glas vapijučeg u pustinji11, nego da če kompetentni faktori poraditi oko toga, da što prije dobijemo sokolanu, jer če tek tada društvo moči da razvije svu svoju djelatnost i da odgovara svojoj svrsi.
СОКОЛСКА ЖУПА БАЊА ЛУКА
Sokolsko društvo u Banjoj Luci na redovitoj glavnoj skupštini održanoj dne 22. januara 1922. izabraloje sljedeči odbor: starešina br. Mičo Baslač posednik; podstarešina br. Josip Mrzljak kot. predstojnik; vodja br. Uroš Stefanovič trgovac; tajnik br. Milan Puhalo bank. činovnik; blagajnik br. Rudolf Cisarž drogerista; načelnik prosv.-kult. sekcije br. Dragutin Bajo profesor; spravar br. Franjo David želj. činovnik. Odbornici; br dr. Stevo Moljevič advokat, br. Rudolf Kanta zanatl., sestra Mila Jovetič priv. Zame-nici: br. Milan Majstorovič priv. čin., br. Ivan Šajinovič rud. čin., sestra Mila Pikic priv. Revizori: br. Dragutin čermak agronom, br. Savo J. Surutka trg.
ŠIBENSKA SOKOLSKA ŽUPA.
Sokolska župa u Šibeniku održala je svoju redovitu glavnu go-dišnju skupštinu dne 5. marta u dvorani šibenskog Sokola. Bili su pri-sutni odaslanici sedam sokolskih društava, a jedan je pismeno pristao na zaključke. — Starešina brat Marko Triva otvorio je skupštinu i pošto je pozdravio zastopnike društava, osvrnuo se na rad uprave kroz tri meseca od njena osnutka. Priznao je, da se je malo uradilo, ali ne zato, što je manjkalo dobre volje, ljubavi za Sokolstvo i shvačanja, nego što su prilike Sokolstva u našoj župi veoma nepovoljne. Rat i talijanska okupacija uništila su nam društva, stariji su sokolovi u dugu vremenu za-boravili tačno vršenje dužnosti, izlenili su se, a mladi se nisu uzgajali. Nijedno društvo okolice nema prednjaka, dvorane, sprava, imovine, knjižnice. Sve treba iznova podizati i uredjivati. Govori o svrši Sokolstva, o radu, ljubavi, snošljivosti i vršenju dužnosti. On sam nije joj udovoljio i u pogledu poseta sokolskih društava, jer su komunikacijona sredstva manjkava, neuredjena, a župa nema novčanih sredstava. Bio bi od potrebe jedan beskamatni zajam. Za ovo, bi se morao zauzet brat. Savez kao i zato, da vojna vlast namesti u Šibeniku sokolske prednjake što su u vojništvu, a lenčare, na žalost svoju i Sokolstva, po kakvim zabitnim mestima bez koristi ikakve. Sokolska bi vlast morala dopustit da sokolovi vežbaju u sokolskim dvoranama, jer su one jedine zgodne prostorije u mnogim mestima. Sve je ovo preporučio bratu prednjaku Jug. Sok. Saveza. Moli delegate da se zauzrnu da društva unapred budu spreinnija i tačnija odgovorima i izveštajima župi, koja je za sve odgovorna Savezu. — Tajnik brat Vlahovič izveščuje da su se kroz g. 1921. osnovala na području župe sokolska društva u Skradinu, Dubravi i Zatonu. Bio je u istu svrhu u Zablaču i Krapini. U poslednjem se osniva. Šteta što demagozi i po selima hoče da Sokolstvo izrabljuju u strančarske svrhe. Ovo treba onemogućiti. U sokolu je svak samo Sokol i Jugoslaven. Ali ako ne treba gledati kod primanja u sokol na veru, pleme, stalež, mora se paziti na moral i na svest državnog i narodnog jedinstva. Neka se ne ide za brojem, več za ljdima. Malo ali ljudi, rodoljubi i sokolovi. Pre-poruča pretplatu na sokolske listove, nabavu sok. knjižica, jug. Sok. Maticu, plačanje poreza i garan. fonda. Ističe potrebu jednog tečaja za prednjake i prije ljubljanskog sleta jedne župne javne vježbe. Bili bi korisni i izleti u okolici, da se društva potaknu na življi rad. Ustaje proti alkoholizmu i igri u sokolskim društvima. — Blagajnik brat Montana veli, da župa nema nikakve imovine. Za dva meseca prošle godine nije se utezao porez. Trošak, što ga je učinila do sad župa preuzeo je na se brat. šibenski sokol, na čemu u ime uprave zahvaljuje. Tekuče
godine morat će svak plačat i to redovito. Dobar je primjer pokazao drniški sokol. Tuži se na neredovito plačanje i poteškoče za prikupljanje garan. fonda. Misli, da bi se porez župi mogao povisiti. Preporuča redovito plačanje. Tko ne doprinese za garan. fond sleta bit če isključen. — Revizor brat Radunič nije izvršio svoje dužnosti jer župa nema društvene imovine. On je imao prava da nadzire i rad uprave. Kao iz-vestitelji i on priznava i kao novi vodja šib. sokola, osvedočio se je, da su unapredjivanju Sokolstva župe velike zapreke na putu, ali se nada, da če se ljubavi i radom svladat sve poteškoče. Rad je uprave od skup-štine bio odobren. Kod biranja uprave bio je izabran aklamacijom za starešinu brat Triva, ali se, radi silnih poteškoča, koje su na putu zdušnom vršenju ove dužnosti zahvaljuje. Kod pismenog tajnog glasovanja biran je opet jednoglasno. Radi sokolske stvari i discipline pri-mio se. 1 ostala je uprava birana jednoglasno. Uprava je župe: Starešina: Marko Triva, profesor; zamenici: Josip Regner, opčinski tajnik i Stevo Adum, ravnatelj Slovenske banke; tajnik: Ante P. Vlahovič, učitelj; zamenik: Štefan Zaninovič, učitelj; blagajnik: Ljubo Montana, lje-karnik; zamenik: Ivo Belamarič, trgovac; načelnik: Ante Fulgosi, meha-ničar; predsednik prosvet. odelenja: dr. Mirko Perkovič, profesor; za-pisničar: Mirko Cvitkovič, činovnik. Svi u Šibeniku osim Regnera iz Drniša. Odbornici su: Joco Jajac — Tišno; Pero Usmiani— Pag; Frano Markoč — Vodice; Pero Marin — Skradin; Miroslav Jakovčev — Be-tina; Ivan Pelicarič — Biograd; zamenici: Niko Rak — Dubrava; An-drija Jurišič — Šibenik; Marko Dominis — Rab; Ivo Despot — p. Jakova-Šibenik; Jakov Jelič — Murter; Mate Mašina — Preko. Kao za-stupnik za Sokolski Sabor biran je brat M. Triva, a za skupštinu Jug. Sok. Saveza brat J. Regner. Revizori su: Marin Radunič, Petar Vasič i Fin-ček Delfin. 1 brat. Regner preporuča župni prednjački tečaj, slet župe prije ljubljanskog, obilaženje sok. društava po vodji župe i nekoliko vežbača, odstranjenja piča iz sokolfi i strančarenje. Navadja, kako se u ovom pogledu ozbiljno postupa u drniškom sokolu. Jedan delegat iznaša pitanje pogodbe zadarskog sokola s društvom Hrvatski Dom u Zadru. Spominje, kako se položaj promenio odkad je Zadar pripao Italiji, pa bi se sa stanovite Strane htelo izrabiti ovaj položaj i izigrati zadarski sokol. Šteta bi bila velika. Ugovor ne može biti uništen. Ovo pitanje stavlja na srce upravi sokolske župe i moli je da se čim prije propita. Raspravljalo se o raznim pitanjima živahnim sudelovanjern prisutnih. Poprimljeni su ovi zaključci: I. Čim prije nastojat če se uredit tečaj za prednjake sokolskih društava župe; 11. Prije ljubljanskog sleta neka se drži slet župe u Šibeniku s ljubljanskim vežbama; 111. Poslat če se sokolskim društvima okružnica, da se iz njih odstrani uživanje alkoholnih piča i strančarenje; IV. Neka se pošalje župni vodja s vežbačima po društvima; V. Pobrinut če se uprava da preko jugosl. Sokol. Saveza dobije u Šibenik vojnike što su sok. prednjači, učion. dvorane za vež-banje i beskamatni zajam; VI. Povišuje se porez župe na 2 dinara go-dišnje. — Zdravo!
COKOJICKA ЖУПА ТУЗЛА
Sokolsko društvo Doboj osnovano je inicijativom brače Stojana i Bogdana Dakiča radi čega su ovi 10. jula 1921. sazvali osniva-juču skupštinu. Na ovu skupštinu došlo je 40 muških i 14 ženskih, pa se na njoj društvo i osnovalo, kao i odbor, kojem je ugodna dužnost, podnjeti glavnoj skupštini ovaj izvještaj. Upravni odbor sastao se na svojoj prvoj sjednici 15. jula 1921. s tim, da se povede što življa akcija oko organizovanja Sokolstva. Prvi rad je bio da se sokolskom društvu osigura pristojna prostorija za njegov rad što nam je nakon mnogih poteškoča i uspjelo tako, da smo od Ministarstva Vojnog i Morna-
rice dobili baraku u kojoj se sada nalazi naš Doni. Ovu zgradu smo mi na naš trošak adaptirali i zamolili Ministarstvo Vojno i Mornarice, da nam istu pokloni. Kod isposlovanja ove zgrade išao nam je u svakom pvOgledu na ruku iv mnogo tome doprinjeo starosta Sarajevske Sokolske Župe, brat Stevo Žakula. Odmah posle toga otpočeli smo sa pripre-mama oko priredjivanja sokolske zabave, [dočim smo sa vježbama morali zastati dok prostorije nisu preudesite, što je potrajalo priiično dugo tako, da smo tek 25. oktobra počeli sa redovitim vježbanjem. Na 6. novembra održali smo odnosno priredili našu prvu zabavu, na koju smo pozvali brata Dušana Bogunoviča. Ovaj je održao predavanje o sokol-skoj ideji i radu Sokolstva uopšte. Uspjeh ove zabave je bio u svakom pogledu vrlo dobar, nakon čega nam je pošlo za rukom da djelomično podmirimo naše dugove, a i da nabavimo bar najpotrebnije sprave. Odbor je i dalje nastavio svoj rad sa velikim marom što dokazuje i to da je broj članova porastao na 150 od čega su 43 muška i 14 ženskih iz-vršujucih, 9 ženskih pomagača i 84 muška. Podmladak je takodjer osnovan čiji je broj dostigao visinu od 80, no na žalost njegov opstanak je ugrožen neprijateljskim držanjem ovdašnjeg paroha i rim. kat. katihete na osnovnoj školi g. Petra Ajavazoviča koji je djeci zabranio pohadjanje vježbi. Samo se po sebi razumije da mi nismo ostali ravnodušni prema zadanom nam udarcu u srce, nego smo se obratih upravi škole i čekamo daljni razvoj ove stvari o čemu do danas nismo dobili rezultata. Isto tako potvrdjuje rad odbora i to da je ovaj održao u minuloj godini 6 redovnih i 4 izvanrednih sjednica, da je priredjena zabava na Silvestrovo (31. decembra) koju je počastio svojom posjetom starosta Sarajevske župe brat Stevo Žakula održavši lijepo predavanje o Sokolstvu. Završu-jemo naš kratski izvještaj sa žalosnom konstatacijom, da razvoj sokolske ideje u našoj okolini nailazi na tolike poteškoče od nesvjesnih ljudi. Mi, kojima je sokolska zavjetna misao najsvetija, nesmijeoio u borbi proti rušitelja Sokolstva malaksati, pa je uspjeh osiguran. Pročitane iz-vještaje prima skupština na znanje, posle čega čita društvena pravila u smislu kojih prediaže biranje novog odbora. Večinom glasova izbor upravnog odbora vrši se aklamacijom, u koju svrhu skupština izabire braču: Bogdana Ivanoviča, Josipa Safnera i Juru Braliča, koji nakon medjusobnog sporazuma predlažu skupštini načrt odbora, a ovaj skupština jednoglasno prima. Prema tome u odbor su izabrani: Upravi odbor: Starosta br. Josip Beranek; zamjenik br. Bogdan D. Dakič; sekretar br. Stojan Dakič; blagajnik br. Boško Čupovič; načelnik br. Jovo Kosič; oružar br. Alojz Beranek; odbornici br. Josip Safner i sestra Vuka Kondič; revizori računa brača Ibrahim Mujičič i Pero D. Kondič; kulturno prosvetno odelenje: predsednik br. Ljubo Dučič; apotekar br. Đuro Vojkovič; diletantska sekcija br. Bogdan Ivanovič; muzička sekcija br. Josip Lukačevič; izaslanici za župsku skupštinu brača Todor G. Popovič i Bogdan Đ. Dakič. — Po svršetku dnevnog reda brat starosta zahvaljujuči prisutnima na odzivu zaključuje skupštinu.
Kronika zagrebačkog sokolskog društva I.
Skupština učitelja i profesora za osnutak Podmlatka Crvenoga Krsta u Zagrebu. U broju 2. našega lista opisan je cilj Podmladka Crve-nog Krsta (Junior Red Cross). U svrhu organizacije i rada stigla je u Zagreb delegatkinja Podmladka Amer. Crvenoga Krsta Miss Ada M. Palmer. Ona če boraviti u Zagrebu do konca mjeseca juna. Za to vreme održače u zajednici sa učiteljstvom osnovne škole igru: „Boj za zdravlje“!
Da se učiteljstvu rastumači značenje P. C. K. kao i način igre: „Boj za zdrnvlje"! — to je 12. februara održana skupština učitelja, profesora i
nekih Sokola u gradskoj većnici u Zagrebu. Skupštinu je otvorio šef zdrav-stvenoga odseka u Zagrebu dr. J. Lochert i pozdravio prisutne, a naročito Miss A. Palmer. U ime Crvenoga Krsta za Hrvatsku, Slavoniju i Medju-murje, govorio je predsjednik dr. Ivan Antolkovič, koji je zaželio svaki uspjeh radu P. C. K- kao i Miss Adi M. Palmer, koji neka bude na korist omladine i otačbine. Burno pozdravljena pozdravila je zbor na engleskom jeziku Miss Palmer. Njezino predavanje o radu P. C. K. pročitala je sestra Jelena Djukič, pomočnica Miss Palmer. Na koncu je progovorio brat dr. Laza Popovič. Nakon toga razvio se razgovor izmedju prisutnoga učiteljstva i Miss Palmer.
Dajuči ovaj izvještaj našemu Sokolstvu, učinili smo to radi toga da upozorimo Sokolstvo na ovu veoma važnu organizaciju, kao i na to da prouči sistem rada i srestva koja se upotrebljavaju u P. C. K. Ko se hoče dublje da uputi u samu stvar neka prouči brošuru: Podmladak Crvenoga Krsta (La Croix Rouge de la Jeunesse — Junior Red Cross) koju je izdao akcioni komitet P. C. K. u Zagrebu. Knjiga stoji 2 Din. i dobije se u Sokol, društvu 1. (Zagreb — Bogovičeva ul. 7.)
Sastanak Sokolstva i Vojske u Zagrebu. 11. februara održali su predstavnici Sokolstva i Vojske sastanak na kome su večali o odnošaju Sokolstva i Vojske, kao i o povlasticama, koje bi trebalo dati sokolima kod obav'.janja vojne dužnosti. Nakon svestrane debate u kojoj su učestvovali svi prisutni od kojih spominjemo braču D-ra Lazu Popoviča, D-ra Otona Oavrančiča, Japka Ljuštinu, Milutina Urbanya, Milana Marjanoviča, Antu Brozoviča, Dušana Bogunoviča i oficire: puk. Tasovca, Djordjeviča i Lazareviča, te još nekolicinu ostalih prisutnih oficira, rešeno je, da se novom ministru voj-nom, pošalje memorandum s molbom, da kad se bude rješavao zakon o ustroj-stvu vojske, uzmu predloži iznešeni u memorandumu u obzir. Naše Sokolstvo trebalo bi po ovom primjeru, da u celoj Jugoslaviji održava čim više veze ne samo S vojskom, nego i sa školom i ostalim korporacijama s kojima Sokolstvo dolazi u doticaj. Samo od nas samih zavisi kako če se i koliko če se Sokolstvo razviti u svim delovima naše otačbine. Cekati uspeh Sokolstva od vlade, od naših narodnih poslanika ili koga drugoga nema svrhe. Sokolstvo ima od nas da dodje i u školu, vojsku i narod.
Sastanak za gradnju Sokolskoga Doma u Zagr.ebu. Brzi i veoma povoljan razvitak .sokolske misli u Zagrebu, koja je nakon oslobodjenja i ujedinjenja obuhvatila skoro celu inteligeneiju u Zagrebu, postanak ideje Jugoslovenskoga Sokolstva, koja se rodila u Zagrebu i odatle se širi diljem cele otačbine, kao i potreba da se toj razvijenoj snazi nadje prostor, gdje če se još više i marnije da razvije, rodilo je misao osnutka sokol, doma u Zagrebu. Ta misao, koja je u početku svoga razvoja i koja mora da se ostvari u vremenu od pet ili više godina, dovela je do sastanka, na kome su članovi upravnoga odbora Sokola I., izabrali stalan odbor za dalnji rad. I Zagreb, kao mesto na kome se nalaze najbolj! jugoslovenski sokolski rad-nici, mesto u kome problem Jugoslovenskoga Sokolstva ima da se reši, treba i mora da ima Dom. Dajuči ovo na znanje našemu Sokolstvu, držimo da gradnja Doma u Zagrebu nije lokalna stvar zagrebačkoga Sokolstva, več ce-loga Jugoslovenskoga Sokolstva. Pomoč, koju če u torne pravcu Sokolstvo u Zagrebu tražiti od ostaloga Sokolstva — mora da bude sokolska dužnost.
D. M. B.
БЕЛЕШКЕ
Zdravo ! Kad sam g. 1910., onamo daleko na zalima Tihog Oceana, sudjelovao oko osnutka Hrvatskog Sokola u Oaklandu, Kalifornija, i kasnije Hrvatske Sokolske Župe „čanič“, nišam ni na kraj pameti imao, da če doči dan, kojim če mi pasti u čast i dužnost, da u ime svoje i druge brače sa Pacifika na rodnoj grudi pozdravim braču Sokolove.
Još onda kad smo u Kaliforniji Sokol osnivali opstojala su tri Sokolska Saveza na Slavenskom Jugu, Hrvatski, Srpski i Slovenski. To ali nas u dalekoj tudjini nije razdvajalo, što je za najbolji dokaz činjenica, da smo još tijekom rata Hrvatsku Sokolsku Župu „Oanič“ reorganizirali u Jugosla-vensku Sokolsku Župu na Pacifiku. Ponosom istaknuti mogu, da su važnost i pravi cilj Sokolstva naša brača na dalekom američkom zapadu ranije shva-tila, nego se to može reči za braču na rodnoj grudi. To ali konstatujem samo s razloga, da Vam priopčim zašto Vam ove retke upravljam.
Jugoslavenska Sokolska Župa ra Pacifiku obdržavala je dne 11. prosinca 1921. u Sacramentu, glavnom gradu Kalifornije, svoju glavnu skup-štinu, sa koje jednodušno pozdravlja naše ujedinjeno Sokolstvo u jedan Ju-goslavenski Sokolski Savez i stupa u isti kao član Saveza, birajuči moju malenkost, kao jednog od njezinih ustrojitelja i dvanajstgodišnjeg člana, za svoga zastupnika kod Jugoslavenskog Sokolskog Saveza u Ljubljani. Tako-djer za njezinog representanta na ovogodlšnjem Sokolskom Sletu u Ljubljani, te svim prilikama sokolskim.
Primajuči tu dužnost obečao sam brači, da če me u mome radu na sokolskom polju u domovini voditi one iste zavjetne misli, kojima sam slu-žio, dok sam boravio medju njima; atesu: „...posvemašnje oslo-bodjenje i ujedinjenje u prvom redu Jugoslavenskog, a onda, cijelog Slavenskog naroda, na temelju s v e-opče jednakosti, ravnopravnosti i slobode".
U to ime brado nazivljem Vam svima sokolski: zdravo! Pozdravljam Vas u ime svoje i naše brače u tudjini. U našem budučem sokolskom radu trebat demo razumjevanje i medjusobnog rada. Vašu kooperaciju molim, a obečajem, da če brača naša sa Pacifika savjesno vršiti sve dužnosti, koje ih kao Sokolima i članovima budu pripadale.
Na svršetku ali istaknuti ču još nešto: Jugoslavenska Sokolska Župa na Pacifiku ne stupa u Savez samo da se medju članstvom istoga u b r a j a i da taj u to ime samo članarinu bere. Ne, mi tražimo aktivnog medjusobnog rada, te moralne potpore oko ujedinjenja cjelokupnog Jugoslavenskog Sokolstva u Americi — a u ovome Savez može mnogo da pomogne.
Ljubljana, u veljači 1922.	D.	F.	Andričevič
Zast. Jugoslavenske Sok. Župe na Pacifiku
Соколство на Косову. Ha седници Чехословачког и Југосло-венског Соколског Савеза прихваћен је предлог бр. Др. Ваничека, да
Соколство 1926. год. походи Косово. Ово је дало повода бр. Ст. Жа-кули, да је у 2?. броју „Народа" изнео ову слику слета на Косову: „На Видовдан пре подне под ведрим небом, које је некад гледало крваву Ситницу, један велелепан помен косовским јунацима, што га даје освећена, ослобођена и уједињена Нација, закићена косовским бо-журима, свечана и насмијана, уз грмљавину топова, прасак пушака и гроктање митраљеза и уз громку парастосну песму певачких друштава целе Краљевине. Иза тога свечана поворка Соколства и Војске, па-радним маршем по разбоју честитога Кнеза пред светлим лицем мла-дога Краља Осветника. После подне рад неколико хиљада Соколова и Соколица, нараштаја и подмлатка, свега што се опојило пићем са животодавног соколског извора. Другог дана приказује Војска Краље-вине историјски верну и народном песмом опевану слику битке на Ко-сову, у коластим аздијама и костимима из свих наших позоришта, с копљима, наџацима и буздованима, с луковима и стрелама, с Лазаром и Муратом, Милошем и Бајазидом, с Југом Богданом и девет Југовића, са Срђом Злопоглеђом и Мусићем Стеваном, где се јасно и живо-писно виде цареви једеци, крсташ барјак Бошка Југовића са златним китама, Вукових 12 хиљада љугих оклопника и Косовска девојка с кондиром у руци над сломљеног снагом младог барјактара Павла Орловића. После подне, као апотеоза мисли косовској, модерна битка на Руднику или Куманову, или пробој Солунског фронта и вечерња служба Богу Слободе у Мештровићевом Косовском Храму.
Хоћели се моћи бар донекле остварити ова величанствена све-чаност, или ћемо се ограничити само на поход преко Косова. Једна ће бити и мора бити, јер какве год жртве будемо допринели ми, који хоћемо да гинемо, биће мање него оних који су гинули. Не верујем да ће бити Соколова, који ће жалити труда, да дчђу на Косово, да се напоје на вечном извору снаге и вере нашег народа, и да се на оном крвавом али светлом разбојишту закуну, да ће на својим пле-ћима унети ову пространу уједињену отаџбину у бољу будућност. За нас је одлука створена. Ми идемо, али има нешто, чега би требали да се сетимо пре, него што дођемо тамо. Бићемо тамо дан два na ђратити се, али треба да оставимо тамо један светли доказ покоље-нима, да је једна цела соколска генерација посетила то свето место. Треба да подигнемо тамо споменик, болницу, школу, дом за сирочад, или што слично, главно је да носи натпис: Задужбина Југословенског Соколства у славу палих јунака 1389,—1918. Могао би се основати код Савеза један фонд и обвезати друштва, да сваке године на Ви-довдан даду свој прилог 1 динар по члану или приход забаве. О овоме би требали да поведемо разговор у сок. јавности, на скупшти-нама жупа и седници Савеза. Примиче се Видовдан. Размислимо дотле о томе и споразумимо се брзо, соколски".
Идеје ваља на почетку, још кад се рађају, тачно определити и добро схватити. Идеја се Славенског Соколског Слета на Косову ro-дине 1926. састоји из ових претходних мисли: има нешто на томе Косову човечански великога што се десило, треба то сви славенски
—9--------------------------------------------------------------------
соколи да осете, виде и разуму, — а има нешто у досадашнлш ве-лико варошким соколским слетовима што треба да се промени и прилагоди; о практичном спровађању обојега да причекамо са ко-начном одлуком. Знамо за сада одприлике место и време слета. То је све! Нема сумње да идеја треба да буде жива, li већ први импулси њезини треба да доводе до таласања. У сликама будућности али остаје битно мерилом. Ко може да каже, што је веће и лепше, илж год. 1389. или поход са Косова на море год. 1913. или узмак са Ко-сова кроз Албанију год. 1916.?! С друге стране један маневар сокол-ски у смислу доласка, барака и вежби на Косову у ближој или даљој вези са војском, не може одмах да буде познат, да буде готов као одређен план за једно целокупно кретање. Много и заједнички има да се размисли па да се повуку реалне контуре Славенског Сокол-ског Слета на Косову год. 1926.! Тежак је то и мучан посао, и од самог одушевљења неће се наћи живота! Али нека зато ипак не заспи наша снага и Косовски Слет нека буде једном заједничком мишљу од које rope образи и грува срце.	У	р.
KNJIŽEVNI OGLAS
Primili smo 2. broj „Naše Otadžbine" sa ovim sadržajem: Dr. M. Šenoa: Od Stona do Gospe na Jezeru (na otoku Mljetu); Станиша П. Коруновић: Околина Соко-Бање; J. Poljak: Veliki Alan (prelaz preko Velebita); Dr. Fran Šuklje: Iz Samobora na Plješivicu; Dr. J. Novak: Obavijesti Ferijalnog Saveza; Omladinski Glasnik: B. Бернациковски: Moje прво путовање (од Сарајева до Дубровнпка). — C. F.: Slovenski narod. — *** Kolonija Fer. Saveza na vrelu Prače; Listak: Z. Šulentič: S puta po Africi. Из уредништва. Slike: Prošćansko jezero i Ciginovac (Plitvička jezera). — Veliki Alan. — Na vrelu Prače. — Okolina Soko Banje. — Naša Otadžbina. lisi za opisivanje kralj. SHS u riječi i slici. Urednik pro. D.Jakšić, Karlovac (Rakovačka ul. 27 II. kat). Izlazi I put na mjesec. Godišnja pretplata za inozemstvo 8 Fr., za Amerika 1 Dolar, za kraljevinu SHS 36 Din. Pojedini broj 3 Din.
lzašla je brošura „Podmladak Crvenoga Krsta" (J unior Red C r o s s), kao izdanje akcijonog komiteta za organizaciju Podmlatka Crvenoga Krsta u Zagrebu. — Cijena brošure 2 Din., a dobije se prostorijama Podmlatka Crvenoga Krsta u Zagrebu, Jurišičeva ul. br. 23.
Пренос „Економиста" у Загреб. Посљедњи број овог при-вредног тједннка, што излази у Карловцу, донаша, да је редакцијаЈ« администрација „Економиста" пренесена у Загреб, Маровска ул. 28., где ће лист од сада редовито излазити. — Директором листа остаје и надаље Љ. Ст. Косиер, док ће „Економиста“ и у будуће задржати ванстраначки и чисто привредни карактер.
Tražife
5amo
DJEČJE BRAŠNO
naiDOiia nrana za dolentadl
Vanredno iafajuće sredstvo za rekonvalescente i slabe ljude svake dobi.
DOBIVA SE SVAGDJE.
Kemička tvornica žlvežnih preparata „SALUBRA" D. D.
ZAGREB - NOVA GRADIŠKA
Narudžbe prima glavno zastupstvo za Jugoslaviju:
HRV. DION. PROMETNO DRUŠTVO VIROVITICA.
HOBO-OTBOPEHA
ТРГОВИНА МАНУФАНТУРНЕ, КРАТНЕ И ПЛЕТЕНЕ РОБЕ
на велико
М. БАМИЋ
— ЗАГРЕБ —
Јуришићева ул. 1. а. Елза Флуид дом.
Препоручује своје богато стовариште свих врста ма-нуфактурне, кратке и пле-тене робе.
Телефон интер. 12-16.
I. hrv. tvornica za elektro-Industriju
IVAN PASPA » sinovi
ZAGREB
Tvornica: Gunduličeva ulica broj 41. Telefon 7-25. Prodavaona. Bogovičeva ulica broj 9. Telefon 8-99.
Preporuča elektro motori, dynamo, in-stalaciOni materija!, lusteri, žarulje i vlastiti proizvod „Croatia1*. Baterije uz najaižu cijenu. Sve vrsti popravaka izvadja se najsolidnije.
K- РЈ1УШЕВЦЋ
Београд, Кнез Михајла ул. 8.
Стовариште чешких п белгиј-скпх стакленихплоча, трговпна стаклене п порцулапске робе, мајолике, емаила и сервпса. Ве-лики избор уоквирених слика, огледала и свпх свјетиљака. — Радионица оквпра за слике и устаклење прозора.
Trgovina željeznom robom LJ. EOŠKOVIĆA nasljednici
МЕИУАК i H0DN1K0VIĆ
Telefon 11-26. ZAGREB Bakačeva 2.
preporuča svoju veliku zalihu kuhinjskog posudja, sviju vrsti orudja za bravare, kovače, stolare kao i sve u željeznarsku struku za-sjecajuče predmete.
GRADJEVNO PODUZEĆE
ARANJDSI POPOVIČ
OVL. GRADITELJI
IkTs? ZAGREB “j)iEv*
TRGOVINA STAKLENE I PORCGLANSKE KOBE
M. KOSOVAC :: ZAGREB
VLAŠKA ULICA BR. 7.
preporuča svoje veliko skladište staklene i porculanske robe, čaše i flaše za hotele i gostione, češke i belgijske staklene ploče, ornament te krovno staklo. — Veliki izbor okvira za slike, stolne i viseče lampe u svim veličinama. — Ustakljuje novogradnje i popravke prozora uz najumjerenije cijene.