Poštarina plaćena u goiovu
Cena Din 2'—
SOKOLSKI GLASNIK
GLAS I IO SAV Е2Л SOKOLA kraljevine j l) go S lav I JC
Izlazi svakog petka e Godišnja pretplata 50 Din e Uredništvo i uprava nalazi	Liuhliana e inrta 1QQA
co » ll^itoliclcni tickari Pran^UIroHeka ..liro « » Tolefnn hrni 9177 »	UJUU IJd П d, %J jUlld l»00
f	t	se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6 e Telefon broj 2177 • Račun
Poštanske štedionice br. 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vraćaju	God.	VII	®	ВГОЈ	23
Pismo Sokolima od Laze Popoviča
Knez ~ Naraesnik Pavle — pokrovitelj
slela Sokolstva na Jadranu
Nj. Kr. Vis. Knez-Namesnik Pavle blagoizvolio se je primiti pokroviteljstva sleta Sokolstva na Jadranu, koji Priređuje Sokolska župa &ibenik-Za-dar uz učešće Sokolske žune Split i Sokolske župe Sušak-Rijeka dne 26 avgusta o. g, u Šibeniku.
U nedelj« 7 juna — olimpijski dan
Rešenjem Ministarstva za fizičko Vaspitanjo na-roda O. Br. 8648 od 26 novembra 1935 dana 7 juna o. g. odr-žaje se, pod pokroviteljstvom ministra Za fizičko vaspitanje naroda g. dra Josipa Rogiča, IV olimpijski dan. Prema raspisu Ministarstva za fizičko vaspitanje naroda, na taj dan Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije i svi sportski savezi, bez razlike, treba da u celoj zemlji prirede javne vežbe, takmiče-nja, kao i druge priredbe, kako bi se s tim priredbama manifestovala prava snaga našeg olimpizma i postigao što bolj i materijalni i moralni uspeh. Ni-kakve javne utakmice, sletovi ni javne Vežbe ne mogu se na taj prirediti, uko-liko prihod s istih ne bi išao u korist Jugoslovenskog olimpijskog odbora, a u svrhu finansiranja polaska naših re-prez^ntacija na XI olimpijske jgre- u. Berlin o. g. • ч .
Izveštavamo stoga ovim sve naše jedinice radinjihovog znanja i ravnanja i da. prema svojim najbbljim mo-gučnostirna postupe u smislu pomenu-tog iraspiša, kako bi Olimpijski dan ove godine što bolje uspeo.
Načelništvo Saveza. SKJ.
Na sletu u Subotici
izvodiće se sletska scena »Hej Sloveni« u kojoj će učeslvoval! 3200 lica
Pored ostalih sletskih priredaba, na pokrajinskom sletu u Subotici, iz-vodiče se i jedna nada sve reprezentativna tačka, i to velika sletska scena “Hej Sloveni«, koju če izvoditj Sokolsko društvo Subotica, te u kojoj če učestvovati 3200 lica. Ovom, tla kažemo, monstre-tačkom Sokolsko društvo Subotica želi da se, kao jedino domače društvo u mestu, gde se prireduje slet, na sletu dostojno afirmiše. U ovoj tačei učestvovače članstvo, naraštaj, deca i sokolske čete društva Subotice te odred vojnika.
Ova sletska scena izradena je po ugledu na sletske scene, koje su da-vane na velikim svesokolskim sleto-vima u Pragu. U njoj dolazL u punoj meri do izražaja: telovežba, recitacija, Pesma, gluma, ples i muzika. Sve je ovo na odgovarajuči način povezano u jednu celinu.
Upotrebom i rasporedom velikih masa na otvorenom prostoiru, kada njihove pokrete i promene prati muzika, to živa reč izgovorena zborno i Pojedinačno, i zborno pevanje svih učesnika, omogučeno je da se pod vedrim nebom dade jedno sveopšte dramsko dejstvo, koje se razvija iz: filume, pokreta masa, glazbe vokalnog izraza zbora i pojedinaca, tako da se prikazom svega toga kod gledalaca izaziva jedno svečano raspoloežnje, i stvara jedna umetnička svečanost pred Hcem celoga naroda.
Ova scena treba da bude — na °tvorenom prostoru — otelovljeni spoljni izraz one divne i velike sveslo-Venske misli: »Kroz Sokolstvo — Slovenstvu«, koja je i poslužila kao moto za scenu.
Ovu tačku sastavili su br. Tešič Lazar i s. Šlezak Marija. Glazbenu Pratnju za scenu spremio je br. Na-Pravnjik Karel.
Sletska scena izveščo se prilikom Klavnih sletskih dana na obe sletske Svcčanosti — javne vežbe.
Ono što je Srbe, sve Srbe pre rata sjedinjavalo i držalo zajedno, pa ospo-sobljavalo za životnu akciju, to je bio jedan opšti osečaj srpski. Postojalo je srpstvo kao idejna i radna jedinica. Iz nje su pokrenute mnoge, i krupne, pa često puta i glavne energije. Srbi u Srbiji imali su osim srpstva još i srpsku državu. Od prilike je isto tako bilo i u Crnoj Gori. Država to je druga idejna i radna jedinica, i drugi izvor snage.
Posle svetskog rata stvorcna je država koja nije srpska nego koja je ju-goslavenska. Bez sumnje je odavno i pre ove države postojao jedan opšti osečaj jetlinstva i zajednice svih Južnih Slavena i kod Srba. No jugoslavenstvo kao moderno sredstvo i novi cilj, kao put dugotrajnog razvoja i sporo-ga progresa, to je opet sasvim drugo nešto od onog širokog i opšteg oseča-ja zajednice. No jugoslavenstvo ima svoju jugoslavensku državu. I to je novi cilj i novo sredstvo.
Iz ničega ne može ništa da bude. Ako materija postaje samo iz materije, ako život nastaje samo iz života, onda to vredi i za sve žive osečaje i ideje. Srpstvo i jedna srpska država to bi se sasvim prirodno poklapalo. Pošto nema srpske države, nastaje izne-nadno kidanje i nevoljko prekidanje. No jedan prckinuti slučaj ne dovodi odmah i do nestanka i do uništenja onog prvobitnoga. Pakt je to, da su Srbi sa srpstvom ušli u jugoslavenstvo, i veči deo Srba prešao iz srpske države u jugoslavensku.
Jugoslavenstvo ima svoju prehod-nicu. Nije dakle postalo iz ničega. — Osim toga ima sada jugoslovenstvo još svoju državu. To je opet drugi tok do-godaja, i jazvoja koji nije „dovoljno ’đfcičah. Ђсх povoda za suprbtiiosti ili za razaranje, u ovom c što danas jeste, treba da sc nadu i dvostruke, a i razumno postepene snage, pa da se izvede prilagodenje i saglasnost. Jer za čiste suprotnosti ili za apsolutno raza-ranje ne vidi se ni povoda, ni uzroka, ni šadržaja.
Treba računati sa nevidljivošču snaga. Osim toga treba znati da se ni-jedna snaga ne može uništiti. Tako, da jedna postoječa snaga, kao što je srpstvo, bude svedena na nulu, da je potrebna jedna isto toliko velika snaga, ali drugoga pravca, koji ide nasuprot. Ako bi se sada te dve snage svom br-zinom i zamahom sudarile, nastali bi efekti potresa i ruševine. Pa opet ni jedna ni druga snaga ne bi nestale u ništa, nego bi se preobrazile i transfor-misale u drugi vid. Ako bi suprotstav-ljanjc jedne snage drugoj bilo vodeno i izvedeno postepeno i oprezno, čak i onda bi se na t. zv. ništici pravca do-bio silan napon, naročito na početku opasno zategnut i labilan, i jedna bi mrvica dodana ili oduzeta slučajno sa jedne ili sa druge strane mogla lako da ceo naboj dovede do eksplozije.
Prema tome ne bi od recepata za dobro lečenje preostalo ništa drugo, nego regulisanje toka, ustave, brane, nasipi, bedemi i čvrste obale, sve ono što se ne može stvoriti od jedanput, nego tek mukom i razumom, ili i sre-čom i slučajem.
No i kada ne bi postojala nesa-glasnost srpstva sa stanjem koje jeste, i kada ne bi predpostojali elementi koji su u jugoslavenskoj državi nešto drugo nego srpstvo, samo bi srpstvo kao takovo, dakle kao masa nabijena energijom, izazivalo i moralo da iza-zove otpor, da ne kažemo suprotnost, kod drugih masa i energija u toj no-voj državi, a koje su pre toga bile u nekoj mirnoj ili drugoj ravnoteži.
Svakako se mora razlikovati osečaj nacionalnosti od osečaja državnosti. To dvoje nije isto i nije identično. Svakako se mora računati sa medu-sobnim hrvanjem snaga, koje su u ovu novu državu ušle i tu sc našle. Tu go-lub sa grančicom mira ne pomaže. Svakako sc mora računati s time da stva-ranje i nove nacionalnosti kao i stva-ranje nove državnosti nisu ni prosti, ni jednostavni računski procesi. Nego je to skroz komplikovani zamršaj raznolikih i brojnih životnih sila. A što je najglavnije, svakako se mora jed-nom za svagcla izbiti iz glave, da bi neka numerična sila bilo sa koje strane mogla da donese definitivno reše-nje.	n
Rekli smo da za nepremostive suprotnosti u jugoslavenstvu i u jugosia-venskoj državi nema ni povoda, ni uzroka, ni sadržaja. Pre svega srpstvo nije moglo biti, niti je ikada bilo ciljem. Nego je to bio materijal, koji
je predležao. I to su bile osobine i snage, koje su predpostojale. Dakle sredstvo za zidanje. Ako je srpstvo za-ista bilo, onda ga nije trebalo zidati. Nego je to srpstvo trebalo da zida nešto drugo. To drugo imalo je od uvek komponentu jugoslavenstva. Ali je i to jugoslavenstvo opet bilo jedno od sredstava, da se na Balkanu dobiju granice jedne države, u kojoj bi i Srbi, kao i Jugoslaveni, kao i drugi narodi mogli da obezbedeno žive. Tražila se u stvari jedino i uvek osigurana i najviše moguča država. To je borba za istorijsku ulogu, za pun razvoj jedne ideje u svesti slobode. Ako su Srbi stavili sebe u sredinu, to su logično mogli več po svome položaju i po svo-me broju. Ako su Srbi hteli da budu prvi medu jednakima, to su takoder logično mogli, prema instinktu i svesti, da sobom nose i uvek nose ideju osi-gurane i najviše moguče države na Balkanu za sve. Ako su Srbi prvorazredni nosioci državnosti na Balkanu, a tu je dubok trag njihove dve države od malo pre, onda je to jedna vrednost srpska, ali je vrednost i za sve ostale, i nema razloga, ni povoda za sudare i za razaranja.
Kada bi na tom istom Balkanu, a na mestu gde su Srbi, ili u njihovoj bližini a u vezi s njima, postojali i drugi jednako vredni nosioci neke druge i svoje državnosti onda bi to dovelo do konflikta. Zaista po'stoje i za to i stari tragovi i novi zametci. Poznato je da sc istorija ponavlja. Početkom srednjega veka imali smo jedan više istočan i jedan više zapadan začetak državnosti. Sa srpskim u sredini, bili su to du-go vremena jednaki parnjaei, a i ras-polagali su često. puta sa istim masama i sa istim energijama. Upravo jedna ista ideja zračila je u tri pravca. Me-dusobni obračun to troje prekinut je u glavnom numeričnim a i drugim na-siljima tudina. Srbi su posle toga bili prvi, koji su se svesno oslobodili, i stvorili dve svoje države. Osim toga postojalo je iz nutra izgradeno srpstvo kao opšti veliki i zajednički osečaj. No sve to zajedno, i Srbi i srpstvo, su samo sredstvo za neko^ zidanje. To sredstvo je zdravo, sveže, i jako. Najglavnije je da se ono ne mora da poziva na nikakvo pravo dokumenata, ni zapisa na grobljanskom kamenju.
Treba sada napomenuti jedno. Iz-medu spomenuto istorijsko i po začetku srednjevekovno troje, ne postoje granice, koje čisto dele i potpuno od-vajaju. To je naročito ispoljeno prema Hrvatima koji u velikoj masi svojoj žive sa Srbima izmešani. To izmeša-vanje nije artificijelno, nego je odavna i po istorijskoj nevolji ostvareno. Ta izmešanost nije samo mehanička nego je i duhovno i telesno organska. Po istorijskom zbivanju nemoguče je da ikada više bude Srba bez Hrvata, a onda logično niti srpstva bez hrvat-stva. Dakle postoji objektivna i isto-rijski formirana i određena zajednička masa i energija Srba i Hrvata. Zato je ta sredina jedino pozvana, u kojoj i danas, kao i za svagda, ima i može da se ovaploti ideja jedne najjače obez-bedene i najviše moguče države na Balkanu sa potpuno osiguranim granica-ma.
Ta srpsko hrvatska sredina nije mehanička. Na zapadu je zaštičena barij crom Slovenaca. To mnogo vredi. Postoji običaj da sc Slovenci podce-njuju. Veliko je pitanje kakvi bi pod-smevači izglodali danas, da su oni na granicama prema zapadu bili izložen deo. Osim toga Slovenci su unutri u jugoslavenskoj državi. Znači da je za-štita srpsko hrvatske sredine najbolje moguče sprovedena. Bolje prema zapadu nije moglo biti. Osim toga u pri-rodnom hrvanju srpstva i hrvatstva, kolikogod je oboje u bitnosti jedno, vrlo su dobro došli Slovenci, baš kao srodan element, a osim toga naročito ispremešan i vezan sa Hrvatima. Ni-kad Sl6venci neče moči hteti razjedi-njavanja. Uvek če biti za državu i za obezbedenje granica. Uvek če biti za državu i za obezbedenje granica. Pa oni to najviše i osečaju. Upravo državno politička nužda nalagala bi, da sc i Slovenstvo i Slovenija što jače i što bolje zajedničkim silama izgrade i učvrste. Napokon Slovenci dolaze u obzir prema Srbima i Hrvatima i kao t. zv. treči, a bez obzira na srodstvo. Uloga trečega je uvek najvažnija. Naročito ako jc taj treči razuman, re-alan, i tvrd, i hladan, pa ako ume da oceni što je glavno, i da odbaci što je
(Nastavak na str. 2.)
TESLA
Koga od Jugoslovena ne ispunja največa radost kad ovih dana čita i sluša o veličanstvenim proslavama 80-godišnjeg životnog jubileja jednoga od največih umova što ih uopšte poznaje kulturna istorija čovečanstva, koga od nas da ne zarobi gordost neka, i svečana i jaka i silna, kad saučestvujemo pri slavljenju našeg čoveka, genijalnog stvaraoca Nikole Tesle!...
nije označio njegovim imenom, iako je taj prenos prigodom svetske izložbe u Frankfurtu na Majni vršen na osnovi Teslinih principa. Pa i mi sami, autori naših školskih udžbenika, odakle naša omladina treba da crpe potrebno znanje, zaboravismo se sami uo tolike mere, da se o Tesli u tim knjigama govori vrlo malo, a kod epohalnog frankfurtsko« dela prešučuje Teslino ime ...
Da, Nikola Tesla, sin kršne vele-bitske podgorine, sin naše Like, tamo iz neznatnog Smiljana kraj Gospiča, ta personifikovana pozitivnost dinarske rase, dete one rase koja nosi u sebi još primarno jake, sveže i neiserpne vrednote onog etičnog skupa kome se proriče velika budučnost, taj naš Nikola Tesla uspeva da obdari vaskoliko čovečanstvo epohalnim fizikalnim ot-kričima, koja nesumljivo znače poče-tak nove epohe roda ljudskoga, ere — kako reče sam Tesla — novog električ-nog doba. Svi mi s dubokiin poštova-njem i još dubljom zahvalnosti hočemo da povodom časnog jubileja učestvu-jemo u toj sveopčoj kulturnoj slavi, i da slavnome sinu našega naroda, ako je to i koliko je to moguče, izrazimo te naše osečaje zahvalnosti, poštovanja i narodne gordosti na- način dostojanstven genijalnoga slavljenika.
Govoriti o velezanimljivoj životnoj staži i genijalnim delima Tesle gotovo da je na ovome mestu i suvišno. Njegov život dovoljno jc več poznat, o njemu se več mnogo pisalo i govorilo, i ne bismo hteli da uobičajenim i konvencionalnim nabrajanjem konstatuje-mo dobro i svuda poznate činjenice. A njegova dela...'Tu prestaju naše snage i sposobnosti. Mi, obični smrtnici i laici, možemo tek da se koristimo, a i svakodnevno i na svakome koraku obilno se koristimo, veličajnim praktičnim primenama Teslinih pronalaza-ka i otkriča. Naš je život toliko ispre-pleten— da se tako izrazimo — električnim žicama, toliko smo zarobljeni nevidljivim, a svemočnim električnim' talasima, da naprosto bez njih i njihove praktične primene ne možemo živeti. Pa ipak, koliko se god i koristimo i divimo tim rezultatima gigantskoga napretka elektrotchničke nauke, toliko smo opet u svemu tome nunih četr-deset godina iza prvih fenomenalnih demonstracija Teslinih otkriča. Idealno plovljenje čudnovatog broda bez po-sade u njujorškoj luci, a upravljanog s kopna Teslinim zrakama, dokumen-tuju koliko jc daleko Tesla pred svojim vremenom i kako je visoko iznad svih svojih savremenika. Feraris, Herc i Markoni, toliko poznati i s mnogo reklame u svetu isticani naučnici i pro-nalazači, daleko su iza našega Tesle, kome čak nije u naučnom svetu ukazana ni tolika pažnja, da se prvi pre nos električne energije na udaljenost
Doista, mnogo toga dugujemo toni velikom našem čoveku. Naš dug mi sami ne možemo otkupiti. Njegov je dužnik svekoliko današnje čovečanstvo, jer on sam koliko je god po poreklu i osečajima Jugosloven, toliko je po radu, po svojim otkričima i njihovim primenama dobrotvor svega loda ljudskog i pripadnik Kozmosa. Ne naziva bezrazložno on samoga sebe — kozmičkim čovekom. Ali jedno je u tome svemu po nas od naročite važnosti: Tesla nikad i nigde nije zaboravio da je roden u Smiljanu pod Velebitom, da je dete balkanskoga krša, i da u njegovim žilama teče krv onogu naroda, koji se na razmedi dveju evrazijskih kultura morao da raspinje i muči, da uzmogne uščuvati čitavu jednu civili-zaciju, a svoju istoriju, i nacionalnu i kulturnu, ispuniti stranicama veličine svojih ljudskih osečanja i velebnom epopejom herojstva i besmrtništva.
Jugoslovensko Sokolstvo, taj čisti narodni pokret s najidealnijim težnja-, raa ka idealima Jednakosti, Bratstva i Slobode, ka idealima Mira, Ljubavi i Sloge, hoče da u opštoj kulturnoj slavi u čast besmrtnika Tesle učestvuje not-punošču, koja treba da znači i najiskre-nije odavanje duboke zahvalnosti velikom misliocu. Ponosni smo na našega Teslu!
U našem tihom, nesebičnom i pro-gresivnom sokolskom radu posvetimo jedan deo vremena i rada našemu Tesli. Dokažimo ozbiljnost i savremenost kulturnoga rada u sokolani, a predanost u tom radu neka bude iskupljenje onih nedostataka i propusta, koje su učinili pozvani ji od nas u njihovom jednostranom radu. Sav naš narod misli drukčije. Jugoslovensko Sokolstvo, sa svojih tri stotine hiljada pripadnika od Triglava do Kajmakčalana, imade puno pravo da manifestuje u svakoj prilici kulturne i nacionalne osečaje ju-goslovenskoga naroda, pa tako i ovoga puta. Naše misli povodom osamdesete godišnjiee života genija Nikole Tesle imadu punu sokolsku sadržinu.
Velikome naučniku, genijalnom misliocu, epohalnom pronalazaču čitav narod izriče svoju duboku zahvalnost, a pred celim kulturnim svetom gordo ističe divnu stvarnost, da jc Tesla, veliki Nikola Tesla, dete naše grude, krv naše krvi!
Vladimir Blašković
sporedno. Zato, kao što treba čuvati ’ YoIc« srpstvo i hrvatstvo, isto treba tako čuvati i voleti i slovenstvo, i Slo-veniju izgraditi i učvrstiti kako se najbolje može, i na materijalnom i na duhovnom polju.
Istočna zaštita sredine Srba i Hrvata, je izvan granica. To je drugi slučaj. Bolje bi bilo da je zaštita u granicama Jugoslavije. Ali ne smeju se predvideti činjenice realnosti. Fakt je da Bugari sa istoka štite jugoslavenstvo i Jugoslaviju. Drugo je to što postoji ditereneijalni potencijal izmedu Srba i Bugara. Taj može da škodi. Ali može i da koristi. Zato tu treba mnogo razumevanja i opreznosti. Postoji jedna istorijski večna jugoslavenska medu sobnost i nerazdeljivost između Srba i Kugam. Ko ie protiv toga, ko to dira ili ruši, zločinac je cele istorije.
A južna granica sredine Srba i Hrvata je more. To nije samo granica, nego je, organizam i Srba i Hrvata samo onda potpuno izrastao i slobodan, ako je dopro do mora, i ako je istočna obala Jadrana slobodna i jugoslavenska. Ta južna granica je važna i radi toga, što je zajednička, i nerazdeljiva i za Srbe i za Hrvate, i što bez nje slobodne nikada ne če moči obstati ni razdeljeno srpstvo ni razdeljeno hrvatstvo, kao ni jugoslavenstvo, u ob-liku države. Prema tome Srbe i Hrvate spaja jedna životna zadača, a to je da uzrnu, da čuvaju, da štite i da brane slobodu južne granice na Jadranu.
Najposle dolazi saverna granica, koja je otvorena i koja je zato opasna. No i ona je zajednička, i za Srbe i za Hrvate. I ona samo spaja, a nikako ne razdvaja. Sasvim je drugo to, da ni Srbi, kao ni Hrvati, nisu, ili da ne mogu da budu uvek svesni svoje uloge i funkcije, pa čak da za neko vreme i suprotno rade od onoga, što im je isto-rijom namenjeno. U ostalom ni u jed-nom zbivanju koje jeste i koje traje, niti uvek mogu, niti uvek moraju akci-jonari da idu putevima najkračim i čistim. Srbi i Hrvati su Jugoslavija. To je srce i sredina. Forme se mogu graditi i razarati bez prekida. Ideja ostaje pa makar je črni cigani sačuvali. Razume še da je sposobnost svesti, predanosti i heroizma, vrlo važna. Ko više žrtvuje, sigurno če više postiči. Ali uvek se radi i uvek če se raditi samo
0 granicama, u kojima Srbi i Hrvati treba da obezdedeno žive, pa da budu središte jugoslavenstva za sve druge, i tako da se iskupi vrhovna ideja, da ceo Balkan bude po svojoj volji .slobodan i svoj, i da na njemu Jugosla-veni budu svoji gospodari, i tu stanu
1 ostanu.
Sve mogučnosti daljnjeg razvoja sve su potpuno moguče. Čak i da ne bude prividno razvoja, nego da se ide unatrag! Jugoslavenska je prva bitka izgubljena. No jugoslavenstvo nije po-bedeno. Vrši se jedan uzmak posle udarca glavom o zid. Simbol velikog i celog fronta momentano je pao. Preostale su pojedine čete i kaplarije. To sad sve ide natrag. Jer to je jedino logično i razumno danas. Uzdiše sc za naviknutim i poklonjenim pregledom cele bojne linije od nekada. Doči če i to. Ali treba počekati i izdržati. No ovo je glavno: kolikogod su svi ti de-lovi na čas razbijeni, u svakoine od njih je ostao onaj stari središnji osc-eaj, i zajednička namera, jedna, srodna i ista. Vidimo da se pokuša vaju nova vezivanja, i nova grupisanja u cilju stvaranja jedne jače linije. Da se uzmak uspori, zadrži, ili da se sprevodi razumno, do potrebne zaštite, odakle može uvek da otpočne nova ofenziva.
Zanimljivo je da je danas stanje takovo, da izgleda kao da srpstva kao duhovne celine niti ima, niti sme biti,
—	a da je zato mnogo jače i mnogo jasnije istaknuto hrvatstvo. No ni tu nema razloga ni sadržaja za suprotno-sti. Treba samo obstrahovati od afe-kata gomile kao takove, i od gomile koja je zavedena. Hrvatstvo ne može ničemu i nikome da u ovoj državi škodi ili da šteti. To je pozitivna snaga op-šteg osečaja i duhovne veze sviju Hrvata zajedno. Nikada Hrvati bez hr-vatstva ne bi bili ni dovoljno poziti-van, ni dovoljno plemenit elemenat, da se izgraduje budučnost, a naročito da se izgraduje jugoslavenska država sa osiguranim granicama. Što je glavno, to su granice. Hrvatstvo je ono, što treba te granice da oseti, sazna, da ih brani, da ih čuva i da se za njih žrtvuje. Državnost je drugo. To je druga veza sa srpstvom i sa hrvatstvom. A u koliko ima veze, ima ujedno i garancije, da ni srpstvo ni hrvatstvo ne mogu nikada biti centrifugalne i dekonstruk-tivne snage, jer su oboje usled izmeša-nosti jedno, neodvojivo i nerazdeljivo. U ostalom uvek je viši cilj zajednica, a uvek je niži cilj izdvajanje.
Treba zato osim vidljivoga videti i ne vidljivo. Ne radi utešne varke. Ima istorijska linija našeg zbivanja. To treba shvatiti. Doklegod bude posto-jala jedna trunka ljudskega razuma, nije moguče da je ovo što postoji, što se zbiva i dešava, sve za neki nerazumni, ili čak sasvim ludi cilj i svrhu. Linija kojoin istorija ide, i koja je predodredena, nema identičnosti sa samim putovanjem. Ovo ide i gore i dole, uz obronke, preko mostova, po-red ambiza, usponom i silascima, trkom i korakom, noču i danju. Ljudi se plaše kad se zakloni na tome putova-nju konačni cilj. No ni jedna voda nije bez broda, i nijedan breg ne siže do neba. Raspaljcna svađa i zamorna dis-
kusija o samom konačnom cilju, — kao o pozorišnoj zavesi sa svečanom apoteozom — može da ima i oprav-dane uzroke. Ali čemu to kad smo u nevolji i na uzmaku, kad smo razbijc-na vojska, i kad ledima idemo napred?
Pa šta onda posle svega mudro-vanja treba da se radi? Nista drugo nego sačuvati, zadržati i ojačati, a posle vezati sve te danas razbijene delove jugoslavenske vojske. Ne pitati nikada za druge, nego držati svoje najbliže prijatelje. I u tim partikularna, i baš u njima i jeste sadržana moč celine. Uvek če se nači vremena pa moči iz tih na oko razdvojenih cestica složiti nešto zajedničko. Zadovoljiti se i nači svoju glavnu funkcij u danas u tome, da se delovi saeuvaju, zadrže, neguju i štite. Isto onako kao kad smo nekada u sklopu cele armije marširali nesrečno napred, isto tako. Uvek gotovi da zastanemo, da se uvežemo u jači spoj, i da se okrenemo, pa podemo ponovo napred! —
Otuda ona velika i srpska, i hr-vatska, i jugoslavenska, kulturno poli-tička, narodna i državno politička ulo-ga našega Sokolstva. Jer i Sokolstvo
danas nije nista drugo nego jedna kap-larija narodnih sila, i narodne vojske. Pa i to Sokolstvo je na uzmaku. Ništa! Ali i na uzmaku jeste u Sokolstvu sveta cestica zajednice i budučnosti. Ako je ta zajednica i ta budučnost još da-leko, onda blago nama ako izdržimo i dočekamo. Jer mi čemo to i ostvariti. A ako sutra treba sve da bude? Mi smo spremni da poletimo prvi. Ako treba u povlačenju iči još dalje nego što je danas, i čak do nekih prividno krajnjih ili na izgled katastrofalnih granica? Pa zar nismo 1916 godine to videli več i mnogi od nas to i doživeli? Pa šta se desilo oktobra i novembra 1918 godine? —
Nego pokra j sve izvikane i danas sa sviju strana naročito naglašene demokratičnosti, fakt je da smo ostali bez heroja, i da mase ne mogu ništa. Možda je heroj bio tako veliki, da su sada pred našim očima, svi njegovi zame-nici odjedanput mali? Ali heroji se radaju? Naša ih je majka uvek do sada rađala. Kadgod je bila golema ne-volja. A treba i pouke! Valja se pokazati dostojan i kad nema vode. Samo tako možemo ga najbrže zaslužiti i imati.
Takmičenje češkoslovačkih I jugoslovenskih Sokolica
Češkoslovaška vrsta osvojila je 428.2, jugoslovenska
400.3 točaka
Dne 31 pr. m. održavala se je u Ljubljani u vežbaoniei Sokola na Taboru kao priprema za berlinsku olim-piju telovežbačka utakmica između češkoslovačkih i jugoslovenskih Sokolica. Čim su se obe takmičarske vrste pojavile u vežbaoniei bile su burno pozdravljene od svih prisutnih, a naročito srdačno pozdravljene su naše češkoslovačke sestre. Češkoslovačke So-kolice prvi je pozdravio zamenik starešine Saveza SKJ br. Engelbert Gangl, koji je u svom govoru naročito istak-nuo da se ovo takmičenje ne prireduje da jedna vrsta pobedi drugu. več da je cilj ovom takmičenju da pobedi sokolska ideja i sokolska telovežba. Prisutne takmičarke pozdravila je nato načelnica Saveza SKJ s. Elza Skalar. Bratu Ganglu i sestri Skalarovo j zahvalila sc je na srdačnom prijemu i izrečenim pozdravima načelnica ČOS s. Marija Provaznjikova, koja je svoj govor zaključila poklikom Kralju Petru II i Sokolu Kraljevine Jugoslavije. Iza kako su se takmičarske vrste pozdravile sa svojim sokolskim pozdravom Na zdar! i Zdravo!, započelo je samo takmiee-njc.
Kao sudkinje bile su sa strane ČOS ss. Malahova, Peškova i Vokačeva, sa strane Saveza SKJ ss. Možinova, Šepo-va i Trdinova, dočim su načelnice ČOS i SSKJ bile vodnice takmičenja. Takmičarke su takmičilc u obaveznim i voljnim vežbama na gredi, dvovisin-skom razboju i u preskocima preko konja u širinu bez hvataljki. Takmičarke nisu takmičile po narodnosti, več su bile izmešane medusobom, prema vrs-nom redu koji je dobijen žrebanjem.
Najpre su apsolvirale vežbe na gredi. Na toj spravi pokazale su naše severne sestre izvanrednu izvežbanost. Videli smo prekrasne izvedbe, koje su pobudivale vihor odobravanja. I naše su se Sokolice vrlo dobro iskazale, ako pomislimo da zajednički vežbaju tek dobru nedelju dana. Naročitu su pozornost pobudile češkoslovačke Sokolice u voljnim vežbama na gredi. Naročito su se istakle sa svojim radnjama češkoslovačke Sokolice Foltova, Djeka-nova, Šretrova i Hržebržinova. Od Ju-goslovenski bile su na višini ss. Hri-barova, Rupnikova, Pustišekova i Go-rupenkova. Krasne izvedbe videli smo i na razboju; na toj su spravi Čcško-slovakinjc pokazale sve svoje sposobnosti kako pri obaveznim tako t pri voljnim vežbama. Naročito otskoke, koje obično vidimo samo pri članovima, izvodile su sestre najveeom lako-čom. Naročito je velik aplauz ubrala na razboju svetska prvakinja s. Vlasta Djekanova, koja je svoju voljnu vežbu izvela s neobičnom lakočom i elcganci-jom. Vanrednu je spretnost i izvežbanost pokazala i s. Vetrovska. Od Jugo-slovenki izkazale su se sestre Hribaro-va i Radivojevičeva. Opčenito su prednjačile na razboju sestre Čchoslova-kinje, na kojima se odmah vidi da se marljivo vežbaju na toj spravi. Pri preskocima preko konja, pri obaveznim i voljnim vežbama ponovno su vodile Čehoslovakinje, dočim su od naših sestara voljne skokove odlično izvelc ss. Hribarova i Radivojevičeva.
Takmičenje, koje je bilo vrlo poučno, pokazalo je, da su Čehoslovakinje na vanredno visokom stepenu u telovežbi na spravama, dočim se je na našim takmičarkama opažala mala uznemirenost, jer su večinam mlade takmičarke, koje su ovog puta po prvi put nastupile na prilično teškom takmičenju. Opčenito možemo da kažemo, da su naše sestre bile ravne Čehoslo-vakinjama u obaveznim vežbama, dočim su ih pri voljnim vežbama Čehoslovakinje visoko natkriljivale. Ali do polaska u Berlin, nadamo se, da če naše takmičarke sve to nadoknaditi i našem Sokolstvu osvetlati lice na ino-zemskom telovežbačkom forumu.
Po takmičenju je načelnica Saveza SKJ s. Skalar objavila uspehe takmičenja, koji su sledeči;
1. Vlasta Foltova (ČOS) od 75 po-stiživih tačaka 72.3; 2. Božena Dobeše-va (ČOS) 71.7; 3) Matilda Palfiova (ČOS) 71.4;	4) Vlasta D'ekanova
(ČOS) 71.3; 5) Ana Hržebržinova (ČOS) 71.1; 6) Marija Benešova (ČOS) 70.8;
7)	Tuša Hribarova (SSKJ) 70.5; 8) Maja Verščeva (SSKJ) 67.8; 9) Marta Pustišekova (SSKJ) 67.4; 10) Dušica Radivojevičeva (SSKJ) 66.6; 11) Miroslava Burianova (ČOS) 66; 12) Marija Šretrova (ČOS) 65.9; 13) Lidija Rupnikova (SSKJ) 65.8; 14) Jaroslava Bajerova (ČOS) 65.7; 15) Katica Novič (SSKJ) 65.4; 16) Olga Rajkovičeva (SSKJ) 64.6;
17) Angelina Gopurenkova (SSKJ) 64.1;
18) Dragana Dorde.vičeva (SSKJ) 62.4;
19) Marija Vetrovska (ČOS) 61.5; 20) Gerka Risova (SSKJ) 61; 21) Ančka Keržanova (SSKJ) 59.1; 22) Marija Ka-čičeva (SSKJ) 57.5; 23) Jožica Merva-rova (SSKJ) 41.7.
Na pojedinim spravama takmiear-ke su osvojile ova mesta:
1) Greda, obavezna vežba:
I Vlasta Foltova, ČOS, 9.5,
II Božena Dobešova i Marija Benešova, obe ČOS, 9.2,
111 Matilda Palfiova i Ana Hržebržinova, obe ČOS, 9.
Greda, voljna vežba:
I Ana Hržebržinova, ČOS, 14.9,
II Vlasta Djekanova, ČOS. 14.8,
III Marija Benešova, ČOS, 14.7.
2) Razboj, obavezna vežba:
I Marija Vetrovska, ČOS, 9.7,
II Tuša Hribarova, SSKJ, 9.5,
III Vlasta Foltova, Vlasta Djekanova, Ana Hržebržinova, sve ČOS, 9.4.
Razboj, voljna vežba:
I Dušica Radivojevičeva, SSKJ, i Vlasta Djekanova, ČOS, 14.9,
II Tuša FIribarova, SSKJ, Vlasta Foltova, Marija Šretrova, Marija Benešova, Marija Vetrovska, Ana Hržebržinova i Božena Dobešova, sve ČOS, 14.8,
III Jaroslava Bajerova, ČOS, 14.7.
3)	Konj, obavezna vežba:
I Matilda Palfiova i Božena Dobešova, obe ČOS, 9.8,
II Vlasta Foltova, ČOS, 14.8
III Miroslava Burianova, ČOS, 9.3.
Konj, voljna vežba:
I Tuša Hribarova, SSKJ, 14.9,
II Vlasta Foltova, ČOS, 14.8,
III	Dušica Radivojevičeva, SSKJ, 14.7.
Kao vrsta osvojila je ČOS 428.6, a SSKJ 400.3 točaka.
Po takmičenju su češkoslovačke Sokolice, u pratnji naših, razgledale zanimivosti Ljubljane, Na veče je bilo prijateljsko veče u hotelu Belvi, a u ponedeljak 1 o. m. otputovale su Čehoslovakinje s popodnevnim brzim vlakom u Prag, da i nadalje zajednički vežbaju za berlinsku olimpiju.
J. H.
Povlastlce na državnim željeznicama
za učesnike na IV pokrajinskem sleiu u Subotici i za svečanosti u Bukureštu
Obnovite pretplatu na solcolslce Ustove!
Rešenjem g. Ministra saobračaja pod M. s. br. 6240/36 za IV slet Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, koji če se održati u Subotici u mesecu junu o. g., odobrene su sledeče povlastice:
I Za naraštajsko-dečje dane
1) Povlasticu od 75 % normalne vozne cene za odlazak i povratak syi-ma članovima Sokola iz naše zemlje.
Sokoli iz naše zemlje kupiče u odlasku na osnovu društvene članske legitimacije ,s fotografijom i sletskc značke voznu kartu do Subotice u po-lovinu normalne vozne cene i legitima-ci ju O. br. K-14. Ovako kupljena karta važiče im za besplatan povratak uz potvrdu Sletskog odbora o učestvova-nju na sletu.
Za putovanje večih grupa Sokola, a na traženje pretstavnika sokolskih društava, stanice mogu unapred pro-davati legitimacije O br. K-14. Ovc legitimacije ispuniče prestavnici sokolskih društava, a prilikom kupovanja voznih karata stanicc če legitimacije
O	br. K-14 žigosati staničnim žigom i istim datumom kada budu izdate vozne karte.
2) Povlasticu od 50 % normalne vozne cene za odlazak i povratak do Subotice svima ostalim učesnicima so-kolskog sleta iz naše zemlje, koji nisu članovi sokolskih organizacija.
Putnici če u odlasku kupiti od svoje polazne stanice do Subotice cclu voznu kartu i legitimaciju O br. K-13. Ovako kupljena karta važiče im za besplatan povratak uz potvrdu S4ct-skog odbora o učestvovanju na sletu.
Povlastica pod 1) i 2) važi za odlazak u vremenu od 12 do 14 juna zaključno, a za povratak od 14 do 16 juna 1936 god. zaključno.
II	Za glavne sletske dane
1) Povlasticu od 75 % normalne vozne cene za odlazak i povratak svi-ma članovima Sokola iz naše zemlje i iz inostranstva.
Sokoli iz naše zemlje kupiče u odlasku na osnovu članske društvene legitimacije s fotografijom i sletske značke voznu kartu do Subotice u_ po-lovinu normalne vozne cene i legitimaciju O br. K-14. Ovako kupljena karta važiče im za besplatan povratak uz potvrdu Sletskog odbora o učestvovanju na sletu.
Sokoli iz Bugarske — Junači — kupiče na osnovi članske društvene legitimacije voznu kartu u pola cene od Caribroda drž. gr. do Subotice i legitimaciju O br. K-14. Ovako kupljena karta važiče im za besplatan povratak uz potvrdu Sletskog odbora o učestvovanju na sletu.
Za putovanje večih grupa Sokola, a na traženje pretstavnika sokolskih društava, stanice mogu unapred pro-davati legitimacije O br. K-14. Ovc legitimacije ispuniče pretstavnici sokolskih društava, a prilikom kupovanja voznih karata stanice če legitimacije
O	br. K-14 žigosati staničnim žigom i istim datumom kada budu izdate vozne karte.
2) Povlasticu od 50 % normalne vozne pene za odlazak i povratak do Subotice svim ostalim učesnicima s°-kolskog sleta iz naše zemlje, koji nisu članovi sokolskih organizacija.
Putnici če kupiti u odlasku od svoje polazne stanice do Subotice cclu voznu kartu i legitimaciju O br. K-13.
Ovako kupljena karta važiče im za besplatan povratak uz potvrdu Sletskog odbora o učestvovanju na sletu.
Povlastica pod 1) i 2) važi za odlazak od 23 do 30 juna zaključno, a za povratak od 25 juna do 2 jula o. g. zaključno.
III	Besplatan prevoz sprava
Za sletske dane pod I i H besplatan prevoz nužnih sprava za vežbanje prema §-u 4 Pravilnika za Soko Kraljevine Jugoslavije.
IV	Za izlet na svečanosti u Rumuniju
1) Povlasticu od 75 % normalne vozne cene svima članovima Sokola kako iz naše zemlje tako i iz inostranstva za jedno putovanje od Subotice do Žombolje i natrag s pravom prep-da vožnje od 24 časa u Velikoj Kikm-di pri odlasku u Rumuniju.
Sokoli kako iz naše zemlje4tako i iz inostranstva, a koji se vračaj u natrag iz Rumunije u Jugoslaviju, kupice u odlasku iz Subotice na osnovu društvene članske legitimacije s fotografijom i potvrde Sletskog odbora o uce-stvovanju na sletu, voznu kartu do Žombolje. u polovinu normalne vozne cene i legitimaciju O br. K-14. Ovako kupljena karta važiče im za besplatan povratak do Subotice uz potvrdu vodstva puta, da su učestvovali na svečanosti u Bukureštu.
Sokolima kako iz naše zemlje, tako i iz inostranstva, koji su doputo-vali u Subotiču s lcgitimacijom O br. K-14 nije potrebno da u odlasku za Rumuniju kupe i drugu legitimaciju
0 br. K-14, več če stanica na legitimaciji s kojom su doputovali u Subotiču
u rubrici »izdata vozna karta br *
upisati broj izdate povlaščene voZI?e karte za rclaciju Subotica—Žombolja
1 žigosati legimaciju staničnim žigom sa datumom.
2) Sokoli iz čehoslovačke, koji ,se ne vračaju iz Rumunije u Jugoslaviju, kupiče u odlasku iz Subotice na osnovu članske društvene legitimacije s fotograf ij-om i potvrde o učestvovanju na sletu, voznu kartu od Subotice do Žombolje s popustom od 75 % n°r' malne vozne cene i legitimaciju O. br. K-14.
3) Povlasticu od 50 % normalna vozne cene za odlazak i povratak od Subotice do Žombolje svim ostalim učesnicima svečanosti u Bukureštu, koji nisu članovi sokolskih erganiza-cija.	,
Putnici če u odlasku kupiti ceiu voznu kartu od Subotice do Žomboue i legitimaciju O. br. K-13, nije potrebna druga legitimacija O. br. K-13 za putovanje u Rumuniju, več če stanica na legitimaciji O. br. K-13 sa kojom ,su doputovali u Subotiču, a koja mora imati potvrdu sletskog odbora o uče; stvovanju na sletu u Subotici, upisati na legitimaciji u rubrici »izdata vozna
karta br « broj izdate vozne kar;
te za relaciju Subotica—Žombolja. Ffl izdavanju vozne karte stanica Subotica če žigosati legitimaciju O. br. K-13 staničnim žigom sa datumom.
Putnici, koji su doputovali u Su; boticu .s lcgitimacijom O. br. K-13 1 učestvovali na svečanostima u Buku-veštu, pri povratku iz Bukureštu mogu se koristiti bcsplatnim povratkom ocl Žombolje do Subotice, odnosne do stanice, koja im je izdala legitimaciju O. br. K-13 i voznu kartu do Subotice u odlasku, s tim da legitimaciju O.br. K-13 žigoše stanica Velika Kikinda sa staničnim žigom s datumom, te prema tome putnicima, ikoji putuju dalje /K Subotice, nije potrebno da legitimacija O. br. K-13 žigoše i stanica Subotica. Povratak sc mora izvršiti istim ili kra-čim putem.
Povlastica pod 1), 2) i 3) važi^ za odlazak od 30 juna do 3 jula zaključno> a za povratak pod 1) i 3) od 5 jul* do 15 avgusta 1936 god. zaključno.
* * *
Željezničke legitimacije (Obr. K-13 i K-14) nabavljaju sc na blagajnama željezničkih stanica i u biletarnicanv »Putnika« uz cenu od Din 2,—.
Propaganda proliv sokolskih ekskurzija u Slovačku
Kao što smo več u nekoliko na-vrata javili prireduju sve češke i moravske župe ČOS ovog leta veliku ekskurziji! u Slovačku s namerom, da daju moralnog potstreka za još inten-zivniji rad svojoj brači i sestrama, koji pod dosta teškim prilikama rade u Slovačkoj, boreči se protiv nerazumevanja i neshvačanja te protiv predra-suda starijih. Zadatak je ovih ekskurzija još i veči i ima još širi okvir. Ovim se poletom češkoslovačkog Sokolstva u Slovačku želi manifestirati i za narodno jedinstvo Čeha i Slovaka, a na drugoj strani još i to, da i šire članstvo istorijskih zemalja češkoslovačke Republike upozna taj prekrasni predeo svoje otadžbine i njegov narod. Ali sva ova plemenita nastojanja opet su naišla na protivnike, koji ni u ovim teškim trenutcima medunarodne napetosti ne mogu ostati na miru, nego po-činju da agituju najordinarnijim taži-ma protiv ovih ekskurzija, a pozivaju čak i na nasilja. Medu ove listove. kojima je, čini se, glavna zadača rušenje mira i jedinstva u unutrašnjosti vlu-stitc otadžbine, na veselje neprijatelja, glasila su struja, koje isto tako kao i u nas, vole sve st rano više nego svoje domače i koji pod plaštem vere pozivaju na otvorenu borhu, umesto da po
načelima i nauči Krista propovedaj ljubav i slogu. List »Ludova politika* donosi članak pun žuči i otrova. zj njom ne zaostajc skoro ništa Hlinko »Slovak«, koji več u naslovu P9Z*'" »U boj«. I to je glasilo onog ist°S Hlinke, koji je pre rata putovao Leskom i predavao po sokolanama o Pa njama Slovaka pod Madžarskom, t0& istog Hlinke, koji se je upisivao u sp ' menknjige sokolskih društava vcll(i-j uči Sokolstvo kao nacionalna orgjm zaciju. Ovoj dvojici listova pridružuj sc još »Slovenska pravda« i »Nastup'; koji se je u svojoj srdžbi toliko za ^ ravio, da je ustvrdio, da je Soko v i Slovacima najopasnija i najnep1,J . teljskija organizacija, da treba z toga odmah početi s protuakcijom I . tem predavanja, zborova, štamP ^ druge propagande. Donosimo OVOci0. se ilustrišu zatrovane prilike u vačkoj, da vidi i naše članstvo, s ^ vim se poteškočama mora da no . kolstvo u Slovačkoj. Sokolstvo . uS. mirno i ne reagira na ovakvu n
nost. Njegov odgovor bice udv -.e ean rad te još brojnijc uces V0. članstva na ovim ekskurzijama, -уеП je sc je prijavio upravo ve^,u Ro-broj učesnika, tako da ec sin 0jjCa. šicc stiči preko 6000 Sokola i •
Sokolsko slavlje u Karlovcu
U prisuću izaslanika NJ. Vel. Kralja razvljena |e zastava Sokolske župe Karlovac i održane su župske slelske svečanosti
Duhovski blagdani prošli su u Karlovcu u znaku velikoga sokolskoga slavij a, za koje su se več poodavno vršile velike pripreme, i koje je ponovno i jako dokazalo, da je sokolska misao u krajevima koji pripadaju kar-lovačkoj Sokolsko j župi doista zahvalila duboki koren. Šteta je tek da je znatan deo predvidenih sletskih svečanosti omela jaka kiša i veoma nepo-godno vreme, tako da se glavna slet-ska javna vežba uopče nije mogla da održi na slobodnom prosto.ru. nego tek u vrlo skučenom opsegu u samom sokolskom domu. Ipak je, i pored tih neuklonivih neprilika, čitav niz sletskih svečanosti prošao u savršenom redu, bez i najmanjeg incidenta, uz divnu i zadivljujuču izdržljivost više tisuča sokolskoga članstva, koje je ne samo s teritorija karlovačke župe, nego i iz susednih župa, odasvud u velikom broju došlo u Karlovac, da uzveliča značajne sokolske i nacionalne manifestacije. Osobito je lepo i u impozantnom broju bio zastupan Zagreb, odakle je stigao poseban voz sa 400 sokolskih pripadnika. Bile su još zastuipane sokolske jedinice banijan-skog okružja zagrebačke župe, naroči-to Glina, Virginmost i Topusko, a došlo je i članstvo iz župa Novo Mesto i Sušak-Rijeka. Svi su oni htcli da uče-stvuju u velikom sokolskom slavlju svoje brače iz karlovačke župe, koja je u okviru svoga trečega župskoga sleta slavila naročiti dogadai: svečano razvide župske zastave, koju joj je po-dario i kojoj je kumovao N j. V. Kralj Petar II. Visoko je to bilo odlikovanje karlovačkoga Sokolstva, a Karlovčani su savršenom organizaeijom sletskih priredaba i ozbiljnim nastupom celo-kupnoga članstva s prostranoga teritorija svoje župe potpuno dokazali veli-ku sokol, vrednost i opravdanost visoke Kraljesvkc pažnje. Karlovački je sokolski slet ponovno utvrdio da su: Srednje Pokuplje. čitav Kordun, Beli Krajina i veliki deo Like i Gorskoga Kotara potpuno odani uzvišenoj ideji sokolskoga Bratstva, Mira, Ljubavi, i bezgranične odanosti jugoslovenskoj i slovensko j narodno j misli.
Sletske su svečanosti započele 31 maja ujutro župskim takmičenjem članstva i naraštaja. Takmičenja su se vršila čitavoga dana, uz nekoliko pre-kida radi kiše, te su — unatoč vrlo teškoga terena, vremenskih nepogoda i s tim spojenih mnogih neuklonivih neprijetnosti — donela vrlo -dobro rezultate, koji dokazuju konstantni na-predak tehničkoga rada karlovačke župe. Osobito je značajno da se tak-mičio veliki, upravo rekordan broj takmičara od preko 380 muških i ženskih pripadnika sokolskih društava i četa. Za Karlovac je to i više nego mnogo!
Istoga dana pre podnc obavljeno je u starom sokolskom domu župsko natecanje tamburaških sokolskih zbo-rova. U veče pak održana je u novom domu prva župska prosvetna akademija, koja je neočekivano dobre uspela. Poset je bio vanredno velik, a izvedeni program pružio je lepi pregled Sokolskog prosvetnog rada. Nastupile su sokolske jedinice: Karlovac, Duga-resa, Srpskc Mora vice, Gradac, Črnomelj i Jascnak. Akademija je završena lepim pohvalnim rečima potpretsedni-ka SPO br. B. Krejčika.
Drugoga dana, 1 juna, održale su se glavne sletske svečanosti, kojima su u ime upravnog, tehničkog i prosvetnog odbora SSKJ prisustvovali
brača dr. Milan Arsenijevič, Miroslav Vojinovič, Bogoljub Krejčik, i sestre Zorka Vojinovič-Trkulja i Ljubica Pa-vičevič .Zvanično eu još bile zastupa-ne župe Zagreb, Sušak, Split, Ljubljana, Novo Mesto i Varaždin. Pismene i telegrafske pozdrave uputili su za-menici saveznoga starešine br. Enge!-bert Gangl, Đuro Paunkovič, te mnogi ugledni sokolski radnici. Pored ovili sokolskih funkcionara svečanostima su prisustvovali mnogobrojni pretstavnici vojnih i civilnih vlasti, te karlovačkih kulturnih društava.
Svečanost razviča Kraljevoga dara, divne i skupocene župske zastave obavljena je u 11 sati, i to radi kiše u sokolskom domu. Dvorana je vec davno pre počefika svečanosti bila pre-puna, tako da je ogroman broj Sokola i gostiju mogao tok svečanosti pratiti tek pomoeu zvučnika, koji su bili postavljeni na vežbalištu i u bližini doma.
Nj. Vel. Kralja je zastupao komandant Karlovca, brigadni general brat inž. Božidar Putnikovič. Dolazak Kra-ljevog izaslanika popratilo je čitavo mnoštvo burnim ovacijama ljubljeno-mu Vladaru. Dvorana se naprosto prs-lamala od frenetičkoga pljeska. Na oo-zornici su bili postrojem počasni odeli svih kategorija sokolskoga članstva, a ispred sviju beše čitava šuma od broj-nih sokolskih posestrina zastava. Sam čin obavljen je nada sve svečano, kojom su prigodom pored Kraljevog izaslanika i starešine karlovačke župe br. Marka Sabliča govorili još izaslanik bana Savske banovine g. Benzon, načelnik upravnog odeljenja, u ime sa-vezne uprave br. dr. Milan Arsenijevič, gradonačelnik Kailovca br. Franjo Malčak, i. pretstavnici svih sokolskih župa, koje su bile zastupane na sletu.
Nakon razviča zastave, kojom je prigodom vrlo često dolazilo do naj-oduševljenijih manifestacija Nj. Vel. Kralju, ujedinjenoj Otadžbini i Sokolstvu, formirala se — unatoč kiše — veličanstvena ogromna sokolska povorka, i pređvođena sokolskom konji-com prošla glavnim karlovačkim ulicama srdačno pozdravljena od brojno-ga gradanstva. U povorci je nošeno 26 sokolskih zastava, svirale su tri glazbe i učestvovalo je do 2000 sokolskoga članstva u odorama i narodnoj nOsnji. Povorka je završena mimohodom pred izaslanikom Nj. Vel. Kralja i pretstav-nicima sokolskih foruma.
Kako je kiša posve onemogućila održavanje popodnevne javne vežbe to je umesto toga održan na velikoj po-zornici sokolskoga doma niz manjih nastupa mnogobrojnih sokolskih jedi-nica, a uveče je tačno prema programu izvedena župska akademija, koja je imala veliki uspeh. Pored tehničkih tačaka izvedene su i dve muzičke, a program je izvršilo članstvo i nara-štaj ovih jedinica:	Metlika, Glina,
Dugaresa, Srpske Moravice i Karlovac. Poseta je kod svih ovih priredaba bila upravo golema, da je ogromna dvorana bila premalena za sve one koji su hteli prisustvovati izvođenju programa. Posle akademije razvila sc animirana sokolska zabava u svima pro-storijama sokolskoga doma, koja je trajala sve do povratka gostiju svojim domovima. Svečanosti su završene u najlepšem redu, neprocenjivim moralnim uspehom, koji — osobito danas — vredi više nego ma kakav novac i ma-terijalna dobit, koja u sokolskom radu uopče ne odlučuje u težnjama ka sokolskim idealima.	V.	B.
S takmičenja češkoslovačkih i jugoslovenskih Sokolica
češkoslovačka ženska sokol, vrsta (X s. Djekanova, dosadanja svet-ska prvakinja, XX s. Foltova, koja je u Ljubljani odnela prvenstvo)
Olvorenje Sokolskog
Požrtvovnim radom samog članstva čete Vratišinec podignut je u va-raždinskoj župi, na granici špram Madžarske, i drugi sokolski dom. Marna ruka samih seljaka, članova te čete, sama je ispekla ciglu, izradila drvenu gradu i sagradila taj lepi dom, ikoji je sada ponos čitavoga sela. Se-Ijani sa svojim župnikom htedoše i posvetiti taj dom, što medutim crkvene vlasti zabraniše. Unatoč toga i po ruž-nom vremenu, sakupilo se je celo seio, da u ncdelju, 1 juna o. g., cločeka za-sbupnika bana Savske banovine gosp. dra Viktora Ružiča, koji je preuzeo pokroviteljstvo tog doma. Pred domom dočekaše zastopnika bana pretstavnici Sokolstva. Prvi je govorio izaslanik Saveza SK.l i starešina varaždinske župe brat Belčič o značenju Sokolstva na to j krajnjoj granici spram severnog suseda. U ime Sokolstva iz Medimurja održao je snažan govor stairešina čakovečkog društva brat dr. Blašič. Starešina domače čete, brat Ivan Novak, predao je banovom za-stupniku gosp. Stjepanu Dubeniku, banskom inspektoru, ključeve doma, da otvori dveri njihovog truda i ponosa. Uz gruvanjc prangija i sviranje varaždinske sokolske muzike otvoren 'ie dom, u kog su ušli pozvanici da ga razgledaju. U domu je održana svečana sednica, kojoj su uz spomenute, Prisustvovali brigadni deneral brat lsa-kovič i sreski načelnik g. Jovanovič, Pretsednik ŽPO brat Deduš, zamenik župskog načelnika brat Kerec i pretstavnici okolišnih društava i četa. S te svečane sednice, na kojoj je uzelio učešea i mnogo seljaka, odaslani su
doma čele Vratišinec
pozdravni telegrami Njegovo m Veličanstvu Kralju Petru II, Njegovom Visočanstvu Knezu Namesniku Pavlu, g. Kraljevskom Namesniku dru Peroviču, g. banu dru Ružiču i Savczu Sokola Kraljevine Jugoslavije. Mešoviti zbor čete Vratišinec, pod ravnanjem brata Žganca, otpevao jc odlično par nacionalnih i medimiuskih narodnih pesama, a sokolska muzika pod ravnanjem brata Vanjeka, zaključila je ovu retku svečanost. Zbog nevremena otpala je javna vežba, pa je održana u domu vrlo dobro posedena i uspela akademija. Marnome članstvu čete Vratišinec čestitamo na ovome uspehu.
B.
Sokolska četa Pribinić olvorila je svoj dom
17 maja obavila je Sokolska četa Pribinič na vrlo svečan način osveče-nje i otvorenje svoga doma.
Od jedne stare zgrade vredni Sokoli napravili su vrlo lep i podesan dom.
Posle osvečenja održana je zabava, s vrlo lepim i bogatim programom i tombolom.
Moralni i materijalni uspeh ove priredbe bio je vrlo lep, te je dao četi potstreka za još veča pregaranja za rad na sokolskoj njivi s koje če oni sami vremenom ubrati blagodetne p_lp-dove.
Vrcdnoj četi i agilnoj upravi želimo pun uspeh i budučem radu na sveopštem podizanju našeg sela.
Natečaj
za pozorišno delo za odrasle
Savezni prosvetni odbor raspisuje natečaj za pozorišno delo. Uslovi su ovi:
1) pozorišno delo mora imati so-kolsko-vaspitno obeležje;
2) da je prikladno za prikazivanje na sokolskim pozornicama;
3) da je, po mogučnosti, protkano pesmom i sokolskim vežbama;
4) da je napisano književnim jezikom;
5) da nema više od tri čina:
6) da nije štampanjem objavljeno;
7) Od primljenih dela najbolje če biti nagradeno po odluci Saveznog prosvetnog odbora, a na predlog Ocenji-vačkog suda Književnog otseka pri Sa-veznom prosvetnom odboru, sa 2000 dinara, ako je u 1 činu, sa 2500 dinara, ako je u*2 čina, i sa 3000 dinara ako je u 3 čina.
8) Pri dodeljivanju nagrade oce-njivački sud če takoder voditi računa
i	o delima druge (socijalne, isto riške, nacionalne, folklorne) sadržine, ako ona bude izuzetno velike i prave književno - umetničke vrednosti, a pored toga su u skladu sa sokolskom ideolo-gijom.
9) Pisac mora u priloženom omotu (tač. 10) svojom rukom napisati iz-javu, kojom prenaša sva svoja prava, označena u zakonu o autorskom pravu, izključivo na Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije. Od ovog zahteva izuzima-ju sc samo članovi Udruženja jugoslovenskih dramskih autora, od kojih se očekuje, da ih ustupe Savezu po naj-povoljnijim uslovima radi uzvišenih ci-ljeva Sokolstva.
10) Tekst pozorišnog dela, otkucan na stroju za pisanje, treba poslati Sa-veznom prosvetnom odboru, Beograd, Prestolonaslednikov trg 34 najkasnije do 31 januara 1937 god. pod šifrom, dok ime pisca ima biti napisano u zasebnem zapečaćenom omotu.
11) Savezni prosvetni odbor sasta-viče ocenjivački sud prema predlogu svoga izvestioca za pozorišne otseke.
12) Nenagradena dela vratiče se po želji i na trošak pisca.
Savezni prosvetni odbor.
Natečaj
za dečje pozorišno delo
Savezni prosvetni odbor raspisuje natečaj za delo za dečje pozorište. Uslovi su ovi:
1) pozorišno delo mora imati izrazito sokolsko-vaspitno obeležje;
2) da jc prikladno za prikazivanje na sokolskim pozornicama;
3) da je protkano pesmom i sokolskim vežbama;
4) da je napisano književnim jezikom, pristupačnim dečjem shvata-nju;
5) da je sadržinom svojom pristu-pačno današnjem detetu, koje je više naklonjeno stvarnom životu nego pre-terano fantastičnom svetu;
6) da nema više od tri čina;
7) da nije štampanjem objavljeno;
8) od primljenih dela najbolje če biti nagradeno po odluci Saveznog prosvetnog odbora, a na predlog oce-njivačkog suda Književnom otseku pri Saveznom prosvetnom odboru, sa 1000 dinara, ako je u 1 činu, sa 1500 dinara, ako je u 2 čina, i sa 2000 dinara, ako je u 3 čina;
9) pri dodeljivanju nagrade ocenji-vački sud če voditi računa i o delima koja dramatizuju koju narodnu pesmu ili pripovetku, ako ona budu izuzetno prave književno - umetničke vrednosti
i	u skladu sa sokolskom ideologij om.
10) Pisac mora u priloženom omotu (tač. 11) svojom rukom napisati iz-javu kojom prenaša sva svoja prava, označena u Zakonu o autorskom pravu, isključivo na Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije. Od ovog zahteva iz-uzimaju se samo članovi Udruženja jugoslovenskih dramskih autora od kojih se očekuje da ih ustupe Savezu po najpovoljnijim uslovima radi usvišenih ciljeva Sokolstva.
11) Tekst pozonsnog dela, otkucan na stroju za pisanje treba poslati Saveznom prosvetnom odboru, Beograd, Prestolonaslednikov trg 34, naj-kasnijc do 31 januara 1937 godinc po šifrom, dok ime pisca ima biti napisano u zapečačenom omotu.
12) Savezni prosvetni odbor sasta-viee ocenjivački sud prema predlogu svoga izvestioca za pozorišne otseke.
13) Nenagradena dela vratiče se po želji i na trošak pisca.
Savezni prosvetni odbor.
Sotcolslca radio - predavanja
Kadio stanice Beograd — Zagreb — Cfublfana
Sledeča' sokolska radio-predavanja održavaju se:
dne 7 juna predaje brat Lazar Sti-pič, Subotica, o temi: »Narodne tradicije u Bunjevaca (popodnevno);
dne 11 juna predaje brat Hrvoje Macanovič, Zagreb, o temi: »Jugoslo-venski olimpijski odbor«;
Bral dr. Karel Vajgner — rektor univerzileta u Pragu
Češkoslovačke novine javljaju, da je izabran za rektora staroslavnog Kar-lovog univerziteta u Pragu brat dr. Vajgner, poznati anatom i histolog te jedan od prvaka Češkoslovačke obce sokolske. Brat dr. Vajgner, koji je u naučnim krugovima poznat sa svojih vanrednih osobina i sposobnosti, rodio se pre 62 godine u mestancu Batelov u Moravskoj, kao sin učitelja. Nakon svršene srednje škole upisao se je na medicinski fakultet, koji je svršio s odličnim uspehom iako se je morao, kao toliko mnogo siromašnih studena-ta, uzdržavati sam. Več 1901 habilitirao se kao docent, a godine 1906 postao je vanredni te 1912 redovni profesor anatomije na Karlovom univerzitetu. Na-pisao je niz odličnih naučnih rasprava s područja anatomije. Ali interes dr. Vajgnera ne obrača se samo mrtvom telu, koje proučava naučnik, nego i živom čoveku i tako je on kao naučnik jedan od propagatora modernog teles-nog uzgoja. Kako je več u svojim mladim godinama video taj uzgoj najsve-stranije i najsavršenije u Sokolstvu koje uz to uzgaja i duh u čoveku, to je ostao ne samo veran član sokolske organizacije, nego je uz svoj obilati na-učni rad uvek još našao i vremena, da aktivno radi u sokolskim redovima. Tako vidimo brata dr. Vajgnera več niz godina u redovima najistaknutijih članova pretsedništva Češkoslovačke obce sokolske.
Bratu dr. Vajgneru i naše srdačne sokolske čestitke.
Javna vežba Sokol, društva Staža
Dana 24 maja 1936 održalo je Sokolsko društvo u Staži, župa Zagreb, svoju VII javnu vežbu.
Javnu vežbu posetile eu skoro sve okolne sokolske jedinice. — Medu njima treba naročito da se istakne Sokolsko društvo Nova Gradiška, koje je poslalo svoju fanfaru pod vodstvom brata Todoroviča. Takođe u le-pom broju odazvalo se i društvo Si-sak poslavši veči broj članova i članica. Isto tako društvo Dubica i Sunja te čete Jasenovac, Kinjačka, Blinski-kut, Gornji Hrastovac, Papiči i Živaja.
Javna vežba održana je na letnjem vežbalištu. Pre podne bio je doček gostiju na stanici — i okružno takmiče-nje u odbojci za prvenstvo Sisačkog okružja izmedu pojedinih društava i četa.
Posle podne formirana je povorka, koja jc prošla kroz mesto.
Posle je starešina društva Staža br. Jovan Vrlinič održao lep govor u ko-jem je pozdravio svu prisutnu braou, kao i sve prijatelje Sokolstva zamo-livši ih, da i dalje nastave s radom šireči jugoslavensku misao — bratstvo
i	ljubav medu bračom.
Posle je izveden ovaj program: 1) Proste vežbe dece Sokolskog društva Staža. 2) Proste vežbe muške dece Sokolske čete Zivaja. 3) Proste vežbe muškog naraštaja Sok. društva Staža. 4) Proste vežbe članova Sokolskih četa Kinjačka, Blinski Kut, Gornji Hrastovac, Papiči i Živaja. 5) Na razboju članovi društva Sisak i Dubica. 6) Na vratilu članovi društva Staža. 7) Proste vežbe članica društva Sisak. 8) Proste vežbe članova društva Staža, Sisak, Jasenovac.
Posle programa nastala je zabava.
Javna vežba potpuno je uspela u svakom pogledu.
Računajuči po brojnom posetu i dobro izvedenim vežbama ponovo se potvrduje, da Sokolstvo prelazi preko svih neprilika i poteškoea u kojima se momentano nalazi i da ga na putu ši-renja jugoslavcnske misli, bratske Iju-baVi i jednakosti, niSta ne može smesti.
25~godišnjica Sokolske župe Prostjejov u Moravskoj
Ove godine slavi 25-godišnjicu svog uspešnog rada Sokolska župa Prostjejov u Moravskoj. Ova župa osnovan je godine 1911, i u njen su sastav ušle jedinice iz Severomorav-ske, Sredomoravske i Sokolske župe Helčickoga, koje su več onda imale previse jedinica. Več 1914, kada je buknuo svetski rat, ova župa brojila je 22 društva i 11 otseka s oko 2500 članstva, a sada broji 50 društava i otseka sa 5300 članova i članica. Kada se je osnivala župa imalo jc samo Sokolsko društvo Prostjejov 1 svoj sokolski dom, dok ih ima sada 22, a dva doma su u gradnji. Sokol Prostjejov I izgradio si je jedan od najlepših sta diona u Češkoslovačkoj. Proslava 25-godišnjice obaviče se velikim župskim dletom dne 21 juna o. g. te jubilarnom izložbom.
U nedelju 24 maja Sokolsko društvo u Beočinu osvetilo je svoju zastavu
Več od ranog jutra, i unatoč kisi, stizali su Sokoli s područja Novosad skog okruga da uveličaju ovaj svečan čin. O podne jc bio zajednički ručak u fabričkoj reetauraciji. Posle podnc u 4 časa formirala se povorka, koja jc na čelu s novosadskom fanfarom otišla na igrališto SK »Cement«, gdc je osve-čena zastava. Posle svečanoga čina prota g. Janoševič razvio jc zastavu i uz topli govor predao je bratu Milanu Kneževiču iz Novog Sada, koji je zastupao kuma br. Ignjata Pavlasa, starešinu N. S. župe. Brat M. Kneževič za-hvalio se je u ime novosadske Sokolske župe beočinskom sok. društvu u ime kuma brata l.Tavlasa, moli starešinu društva brata Duru Borkoviča, da ovu zastavu gordo leprša na čelu društva.
Brat Dura Berkovič, starosta društva, primajuči zastavu zahvalio se je na kumovanju br. dru Ignjatu Pavlasu, predao je zastavu zastavniku i moli ga da pod njom ekuplja sve ono što zdravo misli i što če stajati u svakom momentu na braniku otadžbinc. — Potom je otsvirana državna himna, a zatim je u savršenom redu izvršen mimohod od preko 1000 Sokola i Sokolica, koji su učestvovali na ovoj svečanosti i okružnom slctu, frcnetično pozdravljeni aplauzom od mnogobrojne publike. Potom je održana javna vežba u kojoj su uzele učešča sve kategorije vežbača
i	vežbačica izvodeči vežbe za pokrajinski slet u Subotici.	D.	D. D.
Naši pokojnici
f Brat Dušan Aleksič
Dana 23 maja t. g. uraro je nakon dugog i teškog bolovanja član uprave Sokolskog društva Staža i pretsednik opštine Stažanske brat Dušan Aleksič.
U Staži smrču ‘brata Dušana Aleksiča Sokolsko društvo izgubilo jc svog prvog i odličnog člana i brata. — Svojim radom oko širenja Sokolstva
—	pomaganja i izlaženja ususret svim potrebama, ne pazeči ni svoje slabo zdravlje, pokazao jc kako se radi i kako treba da radi svaki pravi Soko.
Njegovom pomoči Sokolsko društvo dobilo je opštinsku dvoran u za vežhanje — njegovom pomoči došlo je društvo do zastave, koju je prošle godinc razvilo na okružnom sletu okruja Sisačkog u Staži.
Sokolsko društvo odajuči pumi priznaje nesebičnom radu brata Dušana Aleksiča, koji nije ni u svojoj naj težo j bolesti prestao misliti i bri-nuti za Sokolstvo — našlo se pobu-deno, da i putem naše sokolske štam-pe iznese njegov rad na Sokolstvu i objavi za nas nenadoknadiv njegov gubitak iz naših redova.
Slava Dušanu Aleksiču!
KRONIKA
30 godišnjica smrti Henrika Ibsena. Dne 23 maja navršilo se je trideset godina od smrti Henrika Ibsena, ne samo najjaeeg i najvećeg dramatičaira norveškog naroda, nego i jednog od najvećih dramskih pisaea uopće na svetu. Ovaj genijalni i plodni pisac, koji je i sam kao režiser i dramaturg aktivno radio u pozorišnom životu, rodio se jc u malom norveškom mestaneu Skien dne 20 marta 1828 godine. Otae mu je bio imuean trgovac, koji je u mladim godinama umro i ostavio po-rodicu u dosta nesredenim prilikama. Mladi Henrik morao je da uči za apo-tekarskog pomočnika i tako mu je vee mladost bila nevesela. Najpre je po-čeo, kao i večina mladih pisaca, pisati pesme, samo s tom razlikom da nije pisao ljubavne pesme, nego ostre satire. Kasnije je bio novinar, režiser, dranfaturg i t. d. Dramski prvenac bio mu je »Katalina«. Od ostalih dramskih tlela valja spomenuti »Kresna noč« (Ivanjska noč), »Slavlja na Solhangu«, »Gospoda s mora«, »Junači s Helgo-landa«, »Komedija ljubavi«, Per gint«, »Sablasti«, »Heda Gabler«, »Nora«, »Graditelj Solnes«, Divlja patka«, »Ro-smersholm« i »Žon Gabriel Borkman«.
t Karlo Gusič. U selu Trajštofu, umro je ovih dana zaslužni prosvetni i nacionalni radnik gradiščanskih Hrvata Karlo Gusič nakon 44 godina pro-svetnog i učiteljskog rada. Pokojnik, koji se je rodio 9 februara 1852 godine, posvetio se je učiteljskom zvanju i bio je jedan od retkih učitelja, koji su uz-gajali decu u nacionalnom duhu. Bio je poznat i kao pesnik i pisac, koji je saradivao u gradiščanskim novinama i kalendarima. Pored svega toga aktivno je radio i u mnogim prosvetnim organizacijama, pa jc stekao mnogo zasluga za svoj narod, koji ga je u veli-kom broju ispratio na poslednji poči-tak.
25 godišnjica književnog rada Nikole Polica. Mnoge naše novine sečaju se ovih dana 25 godišnjice književnog rada talentovanog pesnika i pisca Nikole Poliča, koji je tek pre kratko vreme uspeo da izda samostalnu knjigu svojih pesama. Rodio sc 26 novembra 1890 na Sušaku. Nižu gimnaziju svršio jc u Zagrebu. Kasnije se je upisao na graditeljsku školu, ali ju je mesec dana pre mature napustio, jer ga je pri-vlačio bohemski život. Za vreme rata bio je na frontu i 4 puta ranjen, a nakon rata živio je naizmenice u Zagrebu i na Sušaku. Bio je urednik »No-vog lista«. Kao kritičar saradivao je kod »Savremenika«, »Jutarnjeg lista« i »Novosti«, a svoje pesnieke i književne radove objavljivao je u raznim revijama. Godine 1919 izdao je knjigu feljtona pod nazivom »Marginalija«. Napisao je nadalje nekoliko študija o raznim pesnicima i književnicima (Nemčiču, Janku Poliču - Kamovu, Horvatu-Kišu i Vidriču). Ovog posled-njeg s oduševljenjem je interpretirao.
Иахпе leuliurne veail
Češki muzički svet seča sc ovih dana 100 godišnjice smrti talentovar muzičara i komponista Antonjina Brcjha, koji je umro u Parizu, gde je bio veoma cenjen.
Dne 14 o. m. navršilo se pet godina od smrti velikog češkog pesnika i iskrenog prijatelja našeg naroda Vik-tora Dika, koji je stalno dolazio na odmor na naš Jadran, gde je 1931 i umro od kapi.
Ovih dana slavio je poznati za-grebački list »Obzor« svoju 75-godiš-njieu, kojom je zgodom izdala redakcija naročitu spomenicu na preko 300 stranica. Pored mnogih istaknutih naših kulturnih i političkih radnika napisao je za taj jubilarni svečani broj elanak »Razvitak k čehoslovačkom ju-goslovcnskom jedinstvu« dr. Eduard Bcneš, pretsednik Češkoslovaeke Republike. Obzor je bio naročito pre rata uvažan i uticajan list.
I Prag je svečano proslavio šez-desctgodišnjicu našeg pesnika Vladimi-ra Nazora, koji je več od 1928 član Češke akademije nauka i umetnosti. O jubilarcu jo održao predavanje na sve-čanoj proslavi, koju su priredile pod protektoratom ministra prosvete dr. Frankca akademija nauka, slovenski institut, umetnička beseda i češkoslo-vačko - jugoslovcnska liga, prof. dr. Horak.
Osmodnevni slručni leča} u Plevlju
Naše društvo održalo jc osmodnevni tečaj za načelnike i njihove zamenike sokolskih četa, koji je trajao od 10 do zaključno 17 maja o. g. Na tečaju su uzele učešča Sokolske čete iz: Boljaniča, Gotovuše, Ilijinog Brda-Zabrda, Hočevine, Obarda i Otiloviča. Pomenute su čete poslale načelnika i zamenika sem čete iz Ilijinog Brda -Zabrda, koja je poslala samo načelnika.
10 maja tečaj je počeo u prisustvu članova društvene uprave, kojom je priiikom referent za sokolske čete, ot-varajuči tečaj, izneo značaj i važnost održavanja tečaja za sokolske čete i uopšto o značaju Sokolstva na selu.
Tečaj je bio organizovan internatski i održan je u zgradi ovdašnje osnovne škole u kojoj je i inače soko-lana. Tečaj je \odio društveni načelnik brat Josip Žic. Tečajci su se hranili u trpezi Podmlafka Crvenog krsta, koji je pri pomenutoj školi. Prenočištc te-čajaca bilo je u sokolani. Tečaj je finansiralo društvo.
Na tečaju su se predavali ovi predmeti: telovežba, koju su predavali društveni načelnik brat Žic i prednjak brat Adžaga. Brat Žic je održao 27 časova i to: vežbe palicama 4 časa, strojevne vežbe 6 časova, suvanje kug-le 2 časa, trčanje 2 č., penjanje 1 č., skok u vis zaletom 1 č., skok u dalj sa zaletom 1 č., skok u vis bez zaleta
1 č., skok u dalj bez zaleta 1 č., bacanje granate 2 č., tereti 1 č., različnosti 1 č., otpori 1 č., igre 1 č., skokovi 1 č., skok u vis u dalj 1 č. Isto tako brat Žic je održao po jedno predavanje: Zašto vežbamo, Upute o vodenju statistike, O načelniku čete i njegovim dužnosti-ma, O javnim vežbama i sletovima. Brat Adžaga predavao je uvodne vežbe 6 č., sletsko proste vežbo 11 časova.
Brat prosvetar Mato Peričevič, prof. ovd. gimnazije, održao' je osam časova, i to: 3 časa iz nacionalne isto-rije, 3 časa iz geografije Kraljevine Jugoslavije i 2 časa iz istorije Sokolstva.
Brat referent za četo Aleksandar Milovič, sudija ovd. sreskog suda, održao je 5 časova i to: iz sokolske ideologije 3 časa i iz sokolske organizacije
2 časa.
Tajnik br. Abduselam Abdulaho-vič, učitelj, održao je 2 časa i to: 1 iz sokolske administracije i 1 iz trezve-nesti.
Zamenik starešine br. dr. Ante Deprato održao je 2 časa i to: 1 čas o higijcni tela i 1 čas o higijeni stana.
Brat Dcnisijevič Jovan, sreski po-ljoprivredni referent, održao jc 1 čas iz poljoprivrede i 2 časa iz praktičnog rada u poljoprivredi, upoznavajuči te-čajce na terenu o radu u ovdašnjem rasadniku.
Telovežba je počinjala tačno u 6 sati s prostim vežbama i trajala je do 6.40 posle čega je bio mali odmor s doruekom, pa se u 7 sati nastavljalo s telovežbom do 9 jsati. Od 9 do 9.30 bio je odmor, a od 9.30 do 11.30 opet se \ežbalo. U 12 časova bio je ručak i odmor do 14 sati. Od 14 do 16 vežbalo sc svaki dan, a od 16 do 16.30 bio jc odmor, pa so nastavljalo s predava-njima do 19 časova, kada je bila večera. Od 19 do 21 čas bile su debatne večeri.
Tečajci su pokazali veliko intere-sovanjc za predavanja i telovežbu i, u srazmerno dosta kratkom vremenu, koliko je tečaj trajao, pokazali su za-dovoljavajuči uspeh.
U nedelju 17 maja u prisustvu članova uprave i predavača brat starešina Muhamed Hadžismajlovič, direktor ovd. filijale muslimanske banke u Foči, Ijednim toplim i patriotsko-so-kolskim govorom zaključio je tečaj zahvaljujuči se tečajcima na uloženom trudu, votli i predavačima na tečaju i bratu Pavloviču na ukazano) usrdnoj susrctljivosti i trudu da jo ovaj tečaj s uspehom održan. Tako isto održao jc tečajcima lep i topao sokolski govor o dužnostima i radu načelnika sokolskih četa, voda tečaja brat Josip Žic.
Kako jc tečajcima podeljeno za njihove čete izvestan broj sokolskih i drugih knjiga, tečajci su se u 10 čas. razišli svojim kučama.
MALE VESTI
SZ NAŠIH JEDINSCA
KNEŽEVI VINOGRADI. — Pomoč pasivnim krajevima. Sokolsko društvo u Kneževim Vinogradima prikupilo je bilo dosta veliku količinu hrane za pasivne krajeve i nešto malo u gotovom novcu. Pošto bi ekspedo-vanje hrane bilo skupo, to je Savez uputio društvo da hranu proda i da mu pošalje novac. Društvo je prodalo hranu putem licitacije i sa u gotovu prikupljenom novcu dobivena jc svo-ta od 1469 Din, koja je izravno po-slata Savezu.
KONJIC. — Naraštajski dan i akademija. Dne 24 maja prireden je naraštajski dan i akademija. Ova sokolska priredba uspela je u svakom pogledu.
Naraštaj i deca prodavala su po gradu otkupne značke, a na večer pri-redena je u sokolani akademija s bi-ranim programom, koji se sastojao od 16 tačaka. Program jo izveden vrlo dobro.
Članstvo i gradanstvo prisustvo-valo jc u velikom broju.
Iza programa bila je igranka.
KONJIC. — Učestvovanje na po-krajinskom sletu u Subotici. Otsek za naraštaj u Sokolskom društvu Konjic marljivo sc priprema za učestvovanjo na pokrajinskem slctu u Subotici.
KONJIC. — Pripreme za utakmi-ce sokolskih četa i društvenu javnu vežbu. U matičnom društvu Konjic vrše so velike pripreme za društveni javni čas i utakmice sokolskih četa, koje če se održati dana 20 i 21 juna ovc godine.
Ovogodišnje utakmice sokolskih četa biče naročito zanimljive, jer svaka četa ima da postavi po 3 odcljenja za natecanjo za srebrni lovor - venac, dar blaženopoeivšeg Kralja Aleksandra, i to odeljenje članova, naraštaja i decc.
Načelnik sokolskog društva i članovi stručnog odbora obilazo sve čete dajuči upute za vežbe pojedinih odeljenja. Dosadašnji pregled dao je zadovoljavajuče rezultate.
LJUBLJANA. — Nastop konjenice Ljubljanskega Sokola. Jezdni odsek Ljubljanskega Sokola priredi na praznik 11. junija t. 1. na letnem telovadišču javen nastop sokolske konjenice, pri katerem sodelujejo člani, članice in naraščaj zli izbranimi točkami. Pričetek točno ob 16. Ker je deževje 1. junija nastop preprečilo, veljajo ev. kupljene vstopnice za prihodnji nastop 11. junija.
LJUBLJANA-VIČ. — Priprave za župni zlet. Sokolsko društvo Ljubljana-Vič se marljivo pripravlja za župni zlet in svoj letni nastop,^ ki bo 12. julija na letnem telovadišču na Glincah. Telovadnica se je ponovno napolnila, zlasti člani, med katerimi telovadi redno tudi veliko število starejših bratov, prav marljivo vežbajo. Prepričani smo, da bo letošnji nastop pokazal prave sadove telesne vzgoje v sokolski telovadnici. Bratska društva k nastopu bratsko vabimo!
MOKRONOG. — Vprizoritev igre »Senator«. Sokolsko društvo Mokronog je vprizorilo dne 20. in 21. maja igro »Senator« v režiji brata staroste dr. Škulja. Kljub temu, da smo vajeni samo posrečeno izbranih in skrbno podanih del, nas jc navedena prireditev znova razgibala in utrdila že itak gojene simpatije do' našega °dra. Igralci so zbudili prijetno razpolozenjo in ustvarili večer poln zdravega humorja. Zato so bili nagrajeni s priznanjem m dobrim obiskom.
PTUJ. — Beneševa proslava. Sokolsko društvo Ptuj je skupno s ptujsko Jugoslov.-češkoslov. ligo proslavilo rojstni dan prezidenta CSR drja hdv. Bencša dne 28. maja zvečer s tem, da je v sokolski Prosvetni dvorani, katere pročelje je bilo okinčano s csl. vlajko in prezidentovo sH'ko_, predaval društveni prosvetar o prezidentoVem življenju, delu in razmerju do Sokolstva. Proslavi je prisostvovalo veliko število sokolskih pripadnikov in drugega meščanstva.
TLraćo I sestre!
Nabavljajte odore, vježbovna odijela i ostale sokolske potrepštine kao i sokolske zastave uz najjevtiniju cijenu i solidnu izradbu kod bratske radnje:
BRANKO PALČIČ
dobavljač Saveza SKJ	...........-
CENTRALA: ZAGREB, KRALJICE MARIJE br. 6 FILIJALA: BEOGRAD, BALKANSKA 24 • TRAŽITE BESPLATNE CJENIKE!
119—5
KUMHMAffDEU!
4UH1A»UPMMMIwaVAll
IZaktfempU. ЈИЊдсЏе оШЈЉш, i jeftinu,
f ' '0m r ■
DRUŽMU SALAMI!
PROIZVOD: INDUSTRIJE MESNIH PROIZVODA, ZAPREŠIC (KRAJ ZAGREBA). TEL. 4. ZATRAŽ1TE CIJENIK BR. 18
SLOVENJGRADEC. —, Otvoritev sokolskega doma kralja Aleksandra I. in odkritje spomenika Viteškemu kralju Aleksandru I. Zedinitelju.
Dne 10. maja se je vršila tradicijonal-na sokolska tombola z jako lepimi dobitki. Gmoten uspeh je bil zelo po-voljen. Tako jc bil zadovoljen Sokol, a zadovoljni, tudi srečni dobitniki.
Priprave za otvoritev sokolskega doma in odkritje spomenika Blagopo-kojnemu Viteškemu kralju Aleksandru I. Zedinitelju so v polnem teku. Na domu se izvršujejo še zadnja dela, zlasti slikarska in pleskarska. Prcdnja-ški. zbor je permanentno na delu. Pripravljalni odbor je že razdelil delo na odseke, ki vsi delujejo s polno paro. Vse članstvo kar tekmuje, da bo proslava čim veličastnejša in množijo se od dneva do dneva znaki ljubezni do Sokolstva in do našega sokolskega doma, to trdnjave sokolske misli v naši lepi Mislinjski dolini.
Dovoljena jc polovična vožnja. Slavnosti se udeleži tudi vojaštvo, ki bo nastopilo s prostimi vajami. Zanimanje za slavnost najlepše izpričuje številne prijave, ki prihajajo od vseh strani, tudi iz drugih žup. Prosimo zato ponovno druga društva, zlasti pa bližnja, da svoje prireditve uredo tako, da bo članstvo imelo priliko dne 21. junija pohiteti v naš obmejni sokolski Slovenj gradeč.
TROJEGLAVA. — >Ja Spasov dan održala je ovdašnja četa u zajed-sa školskom decom izlet u obližnju šumu Zemljišne zajedniee. — Na izletu je bilo i više seljaka, a uglavnom su bila sokolska deca okolišnih ško-la i to Govedo Polje i Kreštelovac.
Podmladak čete izveo je dve vrste vežbi sa zastavicama i venčičima i bez, koje su ostavile odličan utisak na šlfol-sku decu, koja to nišu nikad videla. — Na izletu je svirala glazba, koja je unela mnogo živosti. Tom priiikom brat Momčilović održao je dva nagovora, za mlade i stare.
VOJNI TUK. — Sokolska priredba. Dana 23 maja priredila jc naša četa vrlo uspelu prosvetnu akademij u. Na rasporedu su bile razne deklama-cije, recitacije, dialozi i šaloigre. ^vc tačke programa izvedene su bespn-korno i vrlo uspešno. Osobito je uspop dialog »Ded i unuk u muzeju«, roset je bio dobar, kako iz samoga mesta, tako i iz obližnje okolice.
Posle akademije razvila se ugodna zabava s plesom.
ZAGREB. — Utakmica u laM atletici Zagreb 3 — Zagreb 4. U nedelju dno 17 pr. m. održan je na Sokol-skom stadionu u Maksimiru nreou-dru-štveni dvoboj u lakoj atletici medu Sokolskih društeva Zagreb 3 1 Zagreb 4.
U ime Sokolskog okružja Zagreb-grad prisustvovao je tome takmičenju zamenik načelnika br. Stjepan K^sair’ Takmičenja je vodio načelnik Sokola Zagreb 3. br. Drago Potočnjak.
Članovi su takmičili u trčanju n® 100 m, u skoku u vis, u skoku u dalj. u bacanju kugle, u trčanju na 4 metara, u trčanju na 400 m i u balkansko j štafet# 800 — 400 —- 200 — 100 №• Pobedili su članovi Zagreba 4 sa 4V protiv 32 boda.
Članice su takmičile u trčanju ?a 60 m, u bacanju kugle i u skoku u vis. Pohodilo su članice Zagreba 3 sa -protiv 9 bodova.
Muški naraštaj takmičio je u trca-nju na 100 m, na 4 X 100 m, u skoku u vis i skoku u dalj te u bacanju kugle. — Pobedio jo naraštaj Zagreba 3 sa 33 :23 boda.
Prema gornjem vidimo, da Zagreb 3 ima bolje članice i naraštaj, dočim Zagreb 4 ima spremnije član* stvo.
Konačni rezultat 86 : 81 u korist Zagreba 3 je u svakom slučaju *еР uspeh i Zagreba 4, jer s malo jačom borbenošču mogao je vrlo lako Zagreb 4 da pobedi dobro i jako društvo Zagreb 3.
TRANSPORTNO, SKLADIŠNO I OTREMNIČKO PODUZEČE
Gustav Brelić
POMORSKA AGENTURA
Brzojavi: BREG	Telefon inter. 23
Sušak
MASARVKOVO ŠETAU&TE 5,1
115-4
Preporučamo Ivrtke, koje oglašuju a „Sokolskom glasniku**!
OSKAR GUDAC
MEDJUNARODNI TRANSPORT*
SUŠAK. — DELTA
Vlasliia zgrada — S u pilo1'® obala — Brzojavi: Gudac, Sušak — Telefon Inter. 64
116-4
'^ОЛ-РЛ
IiKRADJUJEM po propisa sve vrste sokolskih zastava, kao i sve vezove sa zlatom i svilom. Prodajem zlato za vez.
NIKOLA IVKOVIČ
NOVI SAD
1П-17
113-23
UČITELJSKA
TISKARNA
&
R.Z.ZO.Z.
IZDELUJE DIAZO-AMONIAK-PAPIR »JASNIT«, ZA KOPIRANJE NAČRTOV, KI JE EDINI 100 0/0 DOMAČ IZDELEK TE VRSTE V DRŽAVI
ROS1JA - FONSIER • društvo za osiguran|e t reosigurante > BEOOR^E
S...« Sokola Kraljevino Jugoeleell. (E. Sangl) • Gl.vnl l odeo,„rol uroOnlk 5t|.p.r čol.r • Ured|o|e Bodekcl|.kl otsok • Tl«. U«telJoM tleker. (pro.eta.nlk Frooci S.ruk.U) -