KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Aprila 1931.
PATENTNI SPIS BR. 7829
Telefunken Gesellschaft fiir drahtlose Telegraphie m. b. H., Berlin,
Nemačka.
Cev pražnjenja.
Prijava od 30. marta 1929.	Važi od 1. jula 1930.
Traženo pravo prvenstva od 25. juna 1928. (Nemačka).
Predmet ovog pronalaska je cev pražnjenja, koja služi za pojačanje, usmerava-nje odnosno proizvođenje elektromagnetnih oscilisanja ili može naći primenu i kao usmeravač za mašinsku naizmeničnu struju. Cev pražnjenja prema pronalasku predstavlja naročitu konstrukciju takvih cevi, kod kojih se upravlja tokom (izvođenjem) pražnjenja između katode i anode pomoću elektrode nameštene izvan cevi pražnjenja. Već je nekoliko puta predlagano, da se grade cevi pražnjenja sa spoljnim upravljanjem za navedene svrhe. Ali se primena takvih cevi pražnjenja nije u praksi održala, pošto je poslignuto dejstvo bilo suviše malo. Nedovoljno dejstvo ima uzrok velikim delom u tome, što je odnos kapaciteta između spoljnje elektrode i usijane niti s jedne strane i usijane niti i anode s druge strane bio nepovoljan.
Odnos pvih kapaciteta je od znatnog uti-caja za dejstvo upravljanja pomoću spolj-ne elektrode i to slično, kao što je pro-pustljivost kod cevi sa tri elektrode merilo za dejstvo pojačanja. Polazeći od ovog saznanja predlaže se ovim pronalaskom takva konstrukcija cevi, kod koje je odstojanje katode ili pojedinih delova njenih od staklenog zida, uz koji leži spoljna elektroda, manji no odstojanje usijane katode odnosno dotičnih delova od anode. Usijana katoda treba prema tome, da se dovede što je moguće bliže staklenom zidu
cevi, a anoda što je moguće dalje da se postavi od usijane niti i njena površina da se učini relativno malom. Naročito zgodan oblik izvođenja cevi koja odgovara pomenutim uslovima, sastoji se u tome, da se cevi pražnjenja — odstupajući od do sada uobičajenog — da poprečni presek, koji nije kružn® simetričan, tako da cev pražnjenja u poprečnom preseku bude na pr. izvučena ili trouglasta oblika ili ma-kako drukčije izvedena, samo ni u kom slučaju da ne bude kružnog oblika. Usleđ takvog davanja oblika postaje moguće, da se za elektrodu upravljanja izvede vrlo uti-cajan položaj u odnosu na obe druge elektrode.
Dalje naročito korisno izvođenje sastoji se u tome, da se više sistema pražnjenja, koji se sastoji iz katode i anode, stavi u jednu cev pražnjenja, pri čemu prirodno, katode moraju biti tako raspoređene, da bude postignut uticajni prema njima položaj pridodatih spojnih elektroda.
Dalji oblici izvođenja pronalaska odnose se na uključivanje nove cevi pražnjenja kao i naročito korisne rasporede cevi pražnjenja za proizvodnju oscilisanja.
Na priloženom nacrtu je predstavljen niz raznovrsnih oblika izvođenja pronalaska u izgledu i u preseku, koji se u daljem opisu bliže objašnjavaju.
U obliku izvođenja pronalaska predstavljenom u sl. 1 označava E cev pražnjenja.
Din. 30.
u kojoj je raspoređena kafoda K izvedena kao usijana nit. A je anodna površina.
Kaioda može bifi grejana direktno ili indirektno. Ona se iako izvodi i raspoređuje, da u suštini ide pravo i paralelno sa anodom. Prečnik cevi može biti kružnog oblika, kao što pokazuje si. 2. Kako se vidi, odstojanje katode od susednog zida cevi je znatno manja od odstojanja katode od anode. G označava spoljnu elektrodu, koje se direktno priljubljuje na staklenu cev.
Za postizanje još povoljnijeg dejstva upravljanja je korisno, da se nepravi presek cevi kružnog oblika, nego izvučen, kao što je u si. 2b. Pri takvom obliku preseka je dejstvo polja elektrode upravljanja G na put pražnjenja između katode i anode znatno veće, pošto elektroda upravljanja tesno priljubljena uz ravne deiove cevi, leži bliže putu pražnjenja nego li kod cevi kružnog oblika. Elektroda upravljanja može biti pritvrđena na samoj cevi pražnjenja, ili da nezavisno od cevi pražnjenja čini sastavni deo aparata, u kome se cev pražnjenja upoirebljuje. Elektroda upravljanja može biti postavljena sa strane unaokolo cevi, ili biti raspoređena samo na mestima cevi pražnjenja, sa kojih je dejstvo upravljanja na struju elektrona najveće.
U slici 5 je elektronska cev izvedena sa spoljnom elektrodom upravljanja G zajedno. Za cevi grejanja naizmeničnom stru jom je dobro, da se elektroda upravljanja tako rasporedi odnosno udesi, da ona okružuje zid cevi samo prema jednom de iu usijane katode. Time se smanjuju dosadna šuštenja naizmenične struje, koja su prouzrokovana usied grejanja naizmeničnom strujom izazvanom nestalnošću napona krajeva niti prema eieklrodi upravljanja. Jer usied skraćivan;a elektrode upravljanja leže sada krajevi niti, gde postoje najveće nestalnosti potencijala izvan uticaja elektrode upravljanja. U cilju smanjivanja nezgodnog šuštanja naizmenične struje je uobičajeno da se spoji sa zemljom sredina usijane katode odnosno sredina jednog potenciometra ili transformatora, koji leži paralelno sa usijanom katodom. Da bi se izbeglo ugrađivanje potenciometra, kod kojeg može biti unešena prava tačka odvođenja za dotičnu cev, preporučuje se, da se spoljna elektroda upravljanja napravi pokretno duž usijane niti, tako da spoljna elekroda upravljana može biti lako dovedena u najpovoljniji položaj prema usijanoj katodi
U si. 4 je šematički predstavljena elektroda upravljanja za jednu cev grejanu na izmeničnem strujom, koja je elektroda kraća od usijane niti kojoj se dovodi naiz-menični napon preko trasformatora T. Elektroda je priključena u sredini transforma-
tora i može se pomerati duž cevi. Druga mogućnost, da se šuštanja naizmenične struje odstrane, sastoji se u tome, da se usijana katoda samo na jednom delu svoje dužine učini emisiono aktivna, da, dakle, pražnjenje potiče poglavito od malog dela koji je okružen elektrodom upravljanja.
Drugi oblik izvođenja cevi prema pronalasku je predstavljen u slici 5. Katoda se sastoji ovde iz usijane niti K u vidu zamke (petlje) anoda iz metalne spirale A. Anodna spirala leži neposredno uz unutarnji stakleni zid. Poprečni presek je dugoljasto izvučen, kako se može videti iz si. 5a. I kod ovog rasporeda je ispunjen označeni uslov za konstrukciju, jer je na mnogim mestima cevi pražnjenja odstojanje jedne tačke katode od staklenog zida manje od odstojanja iste tačke katode od anode, posmatrano u ravan preseka cevi. Pretpostavka za ovo je naravno, da visina hoda anodne spirale ne bude suviše mala. U ovom slučaju bila bi cev nepovoljna za upravljanje spolja pošto tada anode deluje zaklanjajući. Umesto spirale može naravno i drugo rešetkasto telo biti upotrebljeno kao anoda, kome bi bio dat izgled cilindra (cevi).
Tok upravljanja kod cevi upravljanja spoljnom elektrodom biva kako direktnim uticajem elektrona, koji izlazi iz katode, tako i time, što se na zidu cevi obrazuju zidna punjenja, na koju utiče napon upravljanja, i koja sa svoje strane obratno uti ču na tok pražnjenja. Kod raznovrsnih ciljeva upotrebe novih cevi pražnjenja igra ovaj efe-kat zidnog punjenja znatnu ulogu. Pod uticajem pozitivnog napona skuplju u se naunutraš njem zidu cevi negativna punjenja, koja se samo, ne drže dugo i koja odlaze na anodu, koja je u dodiru sa stakletom,odnosro se gube pod uticajem ostataka gasova.
Ali gubljenje zidnih punjenja potrebu je izvesno vreme u zavisnosti od vakuuma cevi i konstrukcije iste. Usied nastupanja zidnog punjenja i njegovog postupnog gubljenja nastupa smanjivanje srednje anodne struje, tako da upravljanje naizmeničnim naponom zamenjuje efekat jednosmislene struje. Tok je sasvim sličen kao kod au-dion uključivanja, gde punjenje mrežnog kondenzatora i oticanje punjenja preko mrežnog otpornika tako utiče na srednju mrežnu struju, da nastaje efekat. Ako se hoće da iskoristi ovaj efekat izravnavanja kod cevi, sa visokim vakuumom, to je povoljno, da se anoda dovede u tesan dodir sa staklenim zidom, da bi put, koji potrebuju zidna punjenja za oticanje, bio skraćen. U posmatranom slučaju je ovo ispunjen®, gde je anoda izvedena kao spirala, čije vijuge leže na unutrašnjem zidu stakla.
Anoda može naravno kod sličnog oblika izvođenja biti izvedena i iz izbušenog ble-ha ili mreže ili tome slično. Sprovodni dodir sa većom površinom staklenog zida može biti postignut i na drugi način, kao na pr. delimičnim metalnim prevlačenjem unutrašnjeg zida cevi, pri čemu anoda stoji u sprovodnoj vezi sa ovim metalnim ogledalom.
Prema cilju upotrebe cevi, da li za pojačavanje ili za proizvodnju visoko ili nisko frekventnih oscilisanja, ili i za usmera-"vanja biće cev odgovarajući raznovrsno građena i njeni delovi raznovrsno odme-reni, tako da se u jednom slučaju zidna punjenja slabije obrazuju ili kraće vreme drže no u drugom slučaju, gde se želi jak efekat zidnog punjenja. Prema tome će, dakle, biti raznovrsno biran stepen vakuuma cevi, ili će pak biti odgovarajuće birana udaljenost elektroda i veličina spro-sprovodnih dodirnih površina između an -de i zida cevi. Dalje sredstvo za uticanje na efekat zidnog punjenja sastoji se u upotrebi prednapona na mreži spoljneg upravljanja. Stavljanjem prednapona na cev može se radna tačka preneti na karakteristiku cevi. Kao jedan takav prednapon dolazi u obzir ovaj jednosmisleni napon, ili naizmenični napon, ili jednosmisleni napon sa nagomilanim naizmeničnim naponom. Prednapon može biti stavljen na istu spoljnu elektrodu, na koju je stavljen i napon upravljanja ili na naročitu drugu spoljnu elektrodu. Takve spoljne elektrode mogu izolisano biti nameštene jedna preko druge odnosno jedna pored druge, a da bi se dejstvo upravljanja pojedinih elektroda učinilo različnim, mogu se različno dimen-zionisati. Kod izolisanje jedne nad drugom nameštenih elelektroda napravljanja daje se dejstvo upravljanja pojedinih elektroda time menjati, što se ove elektrode izbuše na pr. se izrade mrežasto i imaju različan razmak pletiva.
Što se tiče anode, to je naročito dobro, da se ove izrada kao cilindar sa zatvorenom linijom vodiljom, pošto se metal u ovom obliku naročito lako daje pretvarati u gas.
Osim toga može se, što se naročito preporučuje kod cevi grejanih sa naizme-ničnom strujom, povratni sprovod grejne struje staviti u unutrašnjost anodnog cilindara. Ovom merom je izbegnuto elektrostatično uticanje puta elektronskih pražnjenja pomoću punjenja jednog povratnog sprevodnika grejne struje, budući da je sprevodnik pomoću metala od anodnog cilindera električno zaklonjen.
U si. 6 je predstavljen oblik izvođenja cevi pražnjenja E, kod koje je katoda po-
deljena tako, da se ima četiri paralelno ležeča emisiona dela K^ K„ K, i K4. Od oba dovoda grejne struje Nj i H2 leži jedan u zatvorenom anodnom cilinderu A.
U predstavljenim primerima izvođenja su anoda i katoda raspoređene simetrično jedna prema drugoj u podužnom pravcu cevi-
Dalje poboljšanje cevi pražnjanja na osnovu novog principa daje se time postići, što u istoj cevi pražnjenja nalaze pri-menu ne samo jedan takav sistem, nego više njih, dakle više katoda, koje stoje prema jednoj ili više anoda. I kod ovih višestrukih sistema može dalje povećanje dejstva upravljanja biti proizvedeno time, što poprečni presek cevi nije kružan, nego je snabeven udubljenjima, pri čemu u svakom uđubljenju leži jedna katoda i ova udubljenja se okružuju elektrodom upravljanja, kao što se vidi iz si. 7, gde su KI( Ka, K3 i K4 katode raspoređene u naročitim udubljenjima, A zajedničke anode i Gj G2 G3 i G4 elektrode upravljanja sastavljene oko udubljenja.
Slika 8 daje četiri potpuno odvojena elektrodna sistema, u kojima pojedine ka-toge Kj, K2, K3 i K4 stoje prema ogova-rajaćim anodama A4, A2, A3 i A4.
Slika 9 predstavlja šematički uključivanje, u kome se višestruka cev sa zajedničkom anodom može upotrebiti. Anoda A leži na pozitivnom polu baterije B, čiji je — pol (minus pol) preko otpornika R, odnosno R3, odnosno R3 spojen sa pojedinim katodama K4, K , K3 i preko telefona T sa katodom K4. Nastala oscilisanja se preko kalema L koji leži između elektrode upravljanja G4 i negativnog pola baterije A. dovode prvom eletrodnom sistemu, Katoda ovog prvog elektrodnog sistema je spojena sa elektrodom upravljanja G, drugog elektrodnog sistema, čija je katoda opet spojena sa elektrodom upravljanja Gj trećeg sistema i katoda K3 sa elektrodom upravljanja G4 četvrtog sistema. Ovaj se slučaj, kao što se vidi, odnosi na stepenasto uključivanje četiri eletrodna s -stema, koji imaju zajedničku anodu. Dovođenje oscilisanja ne mora kako je predstavljeno, da se izvodi između elektrode upravljanja i negativnog pola anodne baterije, nego kalem L može isto tako ležati između elektrode upravljanja i anode.
Kod uključivanja, u kojima se cevi upo-trebljuju prema pronalasku, dobro je da se elektrodi upravljanja dade pozitivan prednapon. Značaj jednog takvog prednapona se vidi, ako se posmatra uključivanje u seriji, kako je predstavljeno u si. 10. Cevi G, i E2 sa spojnoim elektrodama G4 i G. leže na zajedničkoj bateriji B. Anode su preko otpornika R i R2 prikliučane na ba-
teriji B. Anoda prve cevi stoji preko kondenzatora C u vezi sa elektrodom upravljanja druge cevi, koja preko otpornika R3 ima vezu sa pozitivnim polom baterije B i time ima pozitivan prednapon. Kad ovaj pozitivni prednapon ne bi bio priključen na elektrodu Gs i kad bi bila umesto kapacitivne veze elektrode upravljanja direktna veza, to bi u radu moglo nastupiti sledeče: us-led visokog naizmeničnog napona na elektrodi G1 nastaje za vreme pozitivnog po-lutalasa jako zidno punjenje cevi Cev se zatvara tako, da kroz nju struja ne prolazi. Na elektrodi upravljanja G2 leži tada ukupan pozitivni napon baterije B. Ova izaziva zidna punjenja u cevi E,,, čije negativno polje dotle ne smeta pražnjenje cevi, dc k je konpenzovano pozitvnim spoljnim poljem. Ali u trenutku, kad je u cevi Ej prestalo zidno punjenje, nastaje opadanje na otporniku Rj. Smanjuje se prema tome za ovo opadanje napona prednapona na elektrodi G , jedan deo zidnog punjenja se oskbađa i zatvara sada cev R . Ovo može pod okolnostima izazvati izvanredno smetanje rada. Ako je pak veza tako smišljena, kako je prestavljeno u slici, to postoji na elektrodi upravljanja G2 jed-nosmisleni prednapon nezavisno od radnih prilika prve cevi. Otpor R3 može biti om-siđ ili induktivni. On služi za izbegavanje kratke veze za visoku frekvencu preko baterije B. Ovaj prednapon na elektrodi upravljanja druge cevi može biti postignut i postavljanjem jedne naročite baterije.
I za prvu cev, kojoj se neposredno dovode oscilisanja upravljanja, primena pozitivnog prednapona odgovara cilju, ako treba da se izbegnu pojave zatvaranja us-led zidnog punjenja. Preporučuje se stoga da se kolo upravljanja, kako je u si. 11 predstavljeno, sa strane anode priključi. Oticanje negativnog zidnog punjenja izvršuje se na ime brže pri visokom pozitivnom prednaponu, t. j. oscilisanje oticanja je za istu količinu elektriciteta manje pri većem naponu. Prema upotrebi cevi kao cev koja pojačava ili kao cev koja uzmerava, za visoku frekvencu ili za nisku frekvencu, će se i uključivanje razno birati i razno će biti odmereni elementi istog.
Za mnoge ciljeve biće povoljno, u istoj cevi pražnjenja osim jednog ili više toka pražnjenja, na koji se utiče spoljnim upravljanjem, da se upotrebi još jedno pražnjenje sa unutrašnjim upravljanjem. Takav raspored preporučuje se na pr. tada, kad se zahteva visoko dejstvo od poslednjeg stupnja, i za ovaj poslednji stupanj upotrebljava se tada unutrašnji sistem upravljanja. Cev ove vrste je predstavljena u si. 12. Ovde su dva elektrodna sistema sa spo-
ljnim upravljanjem, koji se sastoje iz ka-tode Kj i anode Aj, odnosno katode K2 i anode A2, koje se upravljaju spoljnim e-lektrodama Gt odnosno G2. Osim toga nalazi se u cevi troelektrodni sistem, koji se sastoji iz usijane katode K3, mreže upravljanja G3 i anode A3. Da bi se iz-beglo međusobno uticanje pojedinih elektrodnih sistema, mogu ovi pojedini sistemi biti odvojeni jedan od drugog sprovodnim zaklonima, označenim u slici sa S.
Konstruktivno još povoljniji oblik je u slikama 13 i 13a predstavljen u podužnom i poprečnom preseku. Cev pražnjenja ima u donjem dela posuvraćeni deo Ei tako da postaje unutrašnji prostor kružnog oblika, u kome su spolja raspoređeni sistemi za upravljanje pomoću elektroda upravljanja St, kao što se to vidi iz slike poprečnog preseka. Kj, A1 i K», i A2 su oba dvoelek-trodna sistema, koji leže među zidovima cevi E i Ep Deo E, je kraći i gore zatvoren, tako da postaje nad istim veći cevni prostor, u kome je namešten troelektrodni sistem sa unutrašnjim upravljanjem za veće dejstvo. Ovaj troelektrodni sistem sastoji se iz katode K3, mreže upravljanja 03 i anode A3. Elektrode upravljanja za sisteme spoljnog upravljanja su pri tome tako raspoređena, da one donji deo cevi pražnjenja iznutra i spolja potpuno ili delimično okružuje.
Za proizvođenje oscilisanja može cev, prema pronalasku, biti tako upotrebljena, da u anodnom kolu struje bude uključen sistem sposoban za oscilisanje, koji je sa elektrodom spoljnog upravljanja vezan spre-zanjem unatrag. Da bi se stepen sprezanja unatrag učinio promenljivim, preporučuje se, da se tako pedesi raspored elektrode upravljanja, da se ona može cevi pražnjenja približavati odnosno udaljivati.
Dalji cilj upotrebe cevi prema pronalasku sastoji se u tome, da mogu biti upo-trebljene za pretvaranje mehaničkih ili akustičnih oscilisanja u električna oscilisanja. Prema pronalasku se elektroda upravljanja izvodi pokretno i tako raspoređuje, da ona može mehaničkim ili akustičnim oscilisa-njima na pr. govorom, biti tako pokretana, da se menja rastojanje između elektrode upravljanja i cevi pražnjenja. Ako se dodeli elektrodi upravljanja prednapon, to se us-led toga menja napon upravljanja u zavisnosti od udaljenosti ploče upravljanja, koja deluje na razmak pražnjenja. Raspored ove vrste je šematički predstavljen u si. 14, gde je E poprečni presek kroz cev pražnjenja, koja ima dve unutrašnje elek trode, katodu K i anodu A. St je elektroda upravljanja, koja se može kako je označe-
no isprekidanom linijom, upravno'prema svojoj površini pomeraii.
Kolo pražnjenja struje sadrži u po sebi ^poznatom načinu bateriju B i jedan potrošačev aparat R. koji je izrađen prema cilju primene rasporeda. Na elektrodi upravljanja leži prednapon, koji je dat baterijom G. Prema pomeranjima elektrode u-pravljanja St menja se posledično napon, koji deluje na razmak pražnjenja, pri čemu je dejstvo upravljanja proporcionalno jed-nosmislenom naponu. Za ravnovrsne ciljeve može naizmenični napon biti stavljen na elektrodu upravljanja, kako je to u si. 15 predstavljeno, gde je spojen izvor na-izmeničnu struje N preko transformatora sa katodom - elektrodom upravljanja. Ovaj opisani raspored je veoma osetljiv i može se na mesto mikrofona primeniii. Za elektrode upravljanja upotrebijuje se prema cilju tanak metalni list, na pr. list stanjola, ili metalna mreža ili odgovarajuća izolišu-ća malerija, koja je provučena sa sprovodnim slojem.
U si. 16 je predstavljen raspored, kod kojeg je spregnut izvor visoke frekvence H sa elektrodom upravljanje. Ovo uključivanje daje da se vidi, da oscilisanja elektrode upravljanja mogu biti upoirebljena i za modelaciju visoke frekvence.
Osim pokretne elektrode upravljanja može pod okolnostima biti potrebno, da se upotrebe druge elektrode spol nog upravljanja, na koje se stavljaju prednaponi. Ovaj aparat može naravno i za druge ciljeve osim telefonskih naći primenu, kao na pr. za registrovanje udara, nestalnosti pritiska i tome slično, t. j. u svima onim slučajevima, gde se upravlja pomeranjem elektrode upravljanja. Ova oblast primene cevi sa spoljnim upre vijanjem elektrona sa pomerljivom spoljnom elektrodom tako-đe nije zavisna od naročitog oblika cevi spoljnog upravljanja, koji je ranije opisan. Mogu se upotrebiti i do sada poznate cevi sa spoljnim upravljanjem, budući da se spoljna elektroda odgovarajući pomerljivo obrazuje. U svakom slučaju je stepen dejstva cevi, koja ne nosi konstruktivna obeležja gore navedenih cevi manji no kod posma-tranih oblika izvođenja.
Patentni zahtevi:
1.	Cev pražnjenja sa usijanom katodom i anodom za ciljeve usmeravanja, pojačanja i proizvođenje oscilisanja, pri čemu se upravljanje procesom pražnjenja vrši pomoću spoljnje elektrode, naznačen time, što su elektrode u sudu iako postavljene, da se pravac elektronskog pražnjenja vrši u glavnom poprečno na podužnu osu cevi i odstojanje usijane katode odu. pojedinih
delova usijane katode od najbližeg dela zida od suda manje je, nego li odstojanje usijane katode odn. njenih pomenuiih delova od anode.
2.	Cev pražnjenja po zahievu 1 naznačena time, što cev pražnjenja u svom poprečnom preseku ima oblik koji odstupa od kružnog oblika na pr. spljošten ili razvučen.
3.	Cev pražnjenja po zahtevu 1 naznačena time, što je usijana katoda u poduž-nom pravcu suda tako postavljena, da se prema njoj neposredno nalazi što je moguće veći deo staklenog zida i što je a-noda postavljena u suprotno iežećem delu suda.
4.	Cev pražnjenja po zahtevu 2 naznačena time, što ima veoma razvučen oblik poprečnog preseka, pri čemu su usijana katoda i anoda postavljene što je moguće više paralelno jedna prema drugoj u najdaljim suprotnim delovima cevi.
5.	Cev pražnjenja po zahievu 1 naznačena time, što anoda potpuno ili delimično neposredno leži uz unutrašnji zid od cevi pražnjenja.
6.	Cev pražnjenja po zahtevu 5 naznačena time, što se anoda sastoji iz rešetkastog tela (žičane spirale, rešetke ili tome si.) koje leži neposredno uz unutrašnji zid od cevi pražnjenja.
7.	Cev pražnjenja po zahievu 1, naznačena time, što cev zajedno dejstvuje sa jednom odn. više elektroda za upravljanje koje su postavljene na spoljnom staklenom zidu od cevi pražnjenja, a paralelno sa unutrašnjom elektrodom.
8.	Cev pražnjenja po zahievu 7 naznačena time, što je spoljna elektroda pričvršćena neposredno na cev odn. na njeno postolje.
9.	Cev pražnjenja po zahtevu 8 naznačena time, što je elektroda upravljanja tako postavljena na spoljnom zidu cevi pražnjenja, da pre svega obuhvata katodu od cevi i utiče na emisicno polje
10.	Cev pražnjenja po zahtevu 1—6 naznačena time, što se anoda sastoji iz rešetkastog tela koje okružuje katodu u vidu cilindera (rešetka, spirala ili t. si), pri čemu su otvori anode od. međuprostori spiralnih hodova tako veliki, da kapacitet između spoljne elektrode koja je priljubljena uz stakleni zid i katode bude veći od kapaciteta između anode i katode.
11.	Cev pražnjenja po zahtevu 1 naznačena time, što je dovodni sprevodnik za grejnu struju ka jednoj ili više usijanih katoda postavljen u anodnom cilinderu.
12.	Cev pražnjenja po zahtevu 7 naznačena time, što zajedno dejstvuje sa više međusobno izolisanih, na pr. izolisano po-
stavljenih jedna preko druge, elektroda upravljanja.
13.	Cev pražnjenja po zehtevu 8 naznačena time, što elektroda upravljanja okružuje zid od cevi samo duž jednog dela dužine na usijane katode.
14.	Cev pražnjenja po zahtevu 13 naznačena time, što je spoljna elektroda krača od emitujučeg dela katode.
15.	Cev pražnjenja po zahtevu 13 naznačena time, što je spoljna elektroda upravljanja postavljena paralelno pomerlji-vo prema katodi tako, da može pokriti ili sredinu ili go;nji ili donji deo katode.
16.	Cev pražnjenja po zahtevu 1 naznačena time, što je usijana katoda samo na jednom delu emisiono-aktivna.
17.	Cev pražnjenja po zahtevu 1 naznačena time, što su osim jednog odn. više elektrodnih sistema, koji se sastoje iz usi jane katode i anode, između kojih se proces pražnjenja utiče pomoću spoljnog upav-Ijanja, postavljeni u istom sudu jedan odn. više elektrodnih sistema sa unutrašnjim upravljajučim elektrodama.
18.	Cev pražnjenja po zahhvu 17 naro čito sa više sistema sa spojnim upravljanjem naznačena time, što su sistemi, kojima se upravlja spolja, postavljeni u me-
đuprostoru, koji biva obrazovan pomoću ’ dva jedno u drugo, prvenstveno koaksialno, postavljena cilindera.
19.	Cev pražnjenja po zahtevu 1 pri upotrebi više elektrodnih sistema u istom sudu, naznačena time, što su po edini elektrodni sistemi međusobno odvojeni pomoću sprovodi ivih zaklona.
20.	Cev pražnjenja po zahtevu 1 sa više elektrodnih sistema, naznačena time, što je svaka katoda postavljena u naročitom udubljenju od vakuum-cevi.
21.	Cev pražnjenja za proizvođenje os-cilisanja po zahtevu 1 i 7 naznačana time, što je elektroda upravljanja tako izvedena i postavljena da može izvoditi mehanička oscilisanje.
22.	Cev pražnjenja po zahtevu 1 i 7 naznačena time, što se spoljna elektroda sastoji iz tankog meti Inog lista i metalne rešetke.
23.	Cev pražnjenja po zahtevu 1 i 7 naznačena time, što se spoljna elektroda sastoji iz izolujuće materije koja ,e pokrivena sa sprovodljivim slojem.
24.	Cev pražnjenja po zahtevu 1 nazna^-čena time, što se udaljenost spoljnje elektrode može menjati.

FTcf.Z
Adpabentbroj 7823.
FZljr 4
~Fic^. O


V. V
*t______


■



V ...
V, •

..j?-.' ■
.

.
i::
,	i





. ■;
.
.' 'k:

.-'v-'.
;R
"	- fc-ii. :

■ ..-
. ;
Rk-::.. -:
? p' l
f
' ■■ ' :
'
-
. rr"- •


• " ‘ ■■
I] ;
4
:



.K :v
■ .' •-.,
' ■

-




> .
- •-‘•v '	•	..





v
.
;
., ■■ ,
1

«

i ’ *







-





'
'

Adpatentbroj 7829.
&e-

I ^
Hi«h
J7
&
Y
-J?
jfiTgr. 16
.



.


i

X
? ;
v. ''V

.. -



V": ‘S

V..
.... ,•	>	,
’	1	:
.	r	v.	■ .. ■
.r :	‘

•>
•z'«'


r ■ - V--,

■ i' o



\X.



'
: . :..

;

■'v.
.

• .v
- -1
/v.	'	..
\

V'

: 1:;..
...; i > '
V .
-i

r'V