KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 12 (5)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 1. MARTA 1929.
PATENTNI SPIS BR. 5639.
Vereinigte Chemische Werke Aktiengesellschaft, Charottenburg,
Nemačka.
Postupak za izradu glicerina iz šećera previranjeni u alkalnpni mediumu. Prijava od 20. juna 1927.	Vazi od 1. decembra 1927;
Traženo pravo prvenstva od 21. juna 1926. (Nemačka.)
Poznato je dpbijanje glicerina previra-njem šečera u alkalnom mediumu prime-nom soli, na pr. sulfita (nem. patent 298593 i dopunski patent, izveštaj Nemač-kog Hemijskog Društva 52, strana 1385). Srazmerno velike količine soli, koje sc moraju dodati za projzvodjenje neznarne količine glicerina, poskupljavaju poznati postupak tako, da nije više rentabilan usjed promenjenih ekonomskih okolnosti.
Bolje iskoriščavanje za vrenje potrebnih sonih kol čina i kvasca izvodi se p-) patentu 347604 na taj način, što se masi za previranje dodaje još jednom šečer. Kvasac previre šečer pod uslovima ovog patenta, ali iskoriščavanje glicerina gotovo je proporcionalno količini dpdatog šečera.
Sada je pronadjeno, da se sa istom ko-ličinom soli (na pr. jednog sulfita) i sa gotovo istim procentualnim iskoriščava-njem glicerina (u odnosu na šečer) mogu više puta previrati rastvori šečera, odnosno sirovog šečera ili soka od repe, ako se po završenom vrenju najpre destilišu is-parljivi produkti kljuka i u prevrelom kljuku, koji sadrži glicerin, ponovo se rast vara šečer i previre.
Kao isparljivi produkti previranja do-laze u obzir, u glavnom takvi, koji su isparljivi do 100" C. Najzgodnije se predu-zima destilisanje ovih prpdukata previranja onda, kada je previranje u glavnom završepo- Prirodno, da se destilisanje pod okolnostima može izvesti več u ranijem
stadiumu. Uopšte, pre nego što se destilišu isparljivi produkti previranja, najpre se filtrira kvasac, ali to nije potrebno. Postupak po pronalasku može se ponoviti vrlo često iskoriščavajuči istu količina soli. Za izvodjenje postopka mogu se pri meniti predloži, koji su ueinjeni ranije za izradu glicerina iz šečera previranjem u alkalnom mediumu, na pr. mogu raditi u prisustvu katalizatora. Na ovaj način može se samo dodavanjem šečera preduzeti previranje više puta sa istom količinom soli. Iz ovoga se vidi, da na taj način na-staje pojeftinjivanje postupka.
Da bi na tako prost način moglo nastati regenerisanje primenjene soli, a da se ne izoluje, več samo prostim zagrevanjem kljuka, nije se moglo predvideti. Isto tako iznenadjuje to, da u kljuku obrazovani glicerin ne vrši nikakav sprečavajuči utj-caj na novo obrazovanje glicerina.
Sulfit, koji se na pr. primenjuje pri previranju glicerina, ima zadatak, da veže acetaldehid time, što se pri previranju razvijanjem ugljene kiseljne vezuje na-trium-bikarbonat i bisulfit. Obrazovana količina glicerina približno je proporcionalna obrazcvanoj i vezanoj količini aldehida. Stoga se objašnjava, da se, kao što je gore pomenuto, naknadnim muljanjem šečera za vreme previranja ne vrši nikakovo povečanje obrazovanja glicerina proporcionalno količini dpchije muljanog šečera, jer je obrazovanje i ve-zivanje aldehida zavisno od koncentracije
Din 10.—
sulfita i od hidrolize sulfita, koju vr?i ugljena kiselina. Za vreme previranja obrazuje se vrlo dobra hidroliza sulfita i time vrlo dobro obrazovanje aldehida, a prema torne i obrazovanje glicerina, št o se znatno ne menja dodavanjem nove količine šećera. Usled toga ne nastaje, ak > se dodaju samo nove količine šečera, ali ako se ne uklone isparljivi produkti previranja, znatan suvišak obrazovanja glicerina za vreme ili posle vrenja.
Postupkom po pronaiasku regeneriše se so, koja se nalazi u rastvoru usled za-grevanja, ponovo se može vezivati aldehid i time se stvara osnova za novo obrazovanje glicerina.
Pošto več prostim zagrevanjem pre-vrelog kljuka na 100 stepeni i to bez do-davanja sode ili torne sl. aldehid gotovo kvantitativno destiliše, još manje se moglo predvideti, u koliko se analogi formaldehid iz svog 'bisulfitnog jedinjenja i u prisustvu veče količine sode mogao ponovo isterati u vrlo malo j količini kuva-njem u razblaženom rastvoru (sravni Cen-tralblatt 1926, 1, str. 3137).
Pošto pri destilaciji isparljivih produ-kata pod izvesnim okolnostima nastaje i ako neznatna oksidacija sulfita, to se za novo previranje može dodati od prilike 10% svežeg sulfita, i istovremeno malo vode, da bi se sto je moguče ravnomer-nije održala koncentracija soli. Ovi dodac: nisu potrebni, oni samo vrlo malo pove-čavaju dobijanje glicerina. Isto tako nije potrebno, da se uzmu sveže hranljive soli za kvasac ili ponovo katalizator, pri čem dolaze u obzir jedinjenja nikla ili kobalta (na primer sulfati). To se može prirodno raditi, i da se ne šteti vrenju.
Kvasac se može filtrirati pre isparava-nja isparljivih produkata i više puta upo-trebiti, ili se filtrirani kvasac pri upotrebi pomešati sa nešto svežeg kvasca. Ali se može upotrebiti uvek svež kvasac. Ma ka-kvo regeneraciono vrenje filtriranog kvasca nije potrebno, ali nije ni štetno.
Izolovanje glicerina, iz prevrelog kljuka vrši se kao i obično. Tako se na pr. može prevreli kljuk najbolje po taloženju ili filtriranju kvasca, pretvoriti u paru do-bijanjem obrazovanog alkohola i aldehida, i iz zaostale sone kaše izvlačiti glicerin sa alkoholom ili destilisati sa pregre-janom parom u vakuumu. Isto se tako može, u mesto da se izvlači sa alkoholom, odvojiti glicerin od soli pomoču centrifuga ili filtarskih preša i zatim destilisati, ili se pre isparavanja taloži sulfit sa kalcium-hloridom i zatim isparava kljuk,‘koji sa-drži so za kuvanje i glicerin, i dobija gli-
cerin kao pri pripremanju lužine za fabri-kaciju sapuna.
Po sebi se razume, da se za izvodjenje ovog postupka mogu uzeti različiti alkalni rastvori, koji sadrže šečer, dakle na pr. i šečerni sirupi odn. melase.
Primer 1.: 100 gr. šečera rastvore se sa 150 gr. kristalnog natnium-sulfita i 1 gr. natrium-fosfata u 1750 sm3. Po ras-tvaranju dodaje se rastvor od 0.5 gr. amo-nium-sulfata, 1 gr. magnezium-sulfata, 1 gr. niklovog sulfata i 10 gr. kvasca u 250 snr vode i smeša se ustavi na temepraturi od prilike 30—35" C. Od prilike posle 2 dana šečer je nestao. Zatim se filtrira kvasac i kuva se prevreli kljuk, dok se ne destilišu aldehid i alkohol. Zatim se ponovo rastvara u kuvanom kljuku 100 gr. šečera i 15 gr. natrium-sulfita, puni do 2 litra, dodaje filtrirani kvasac i još 5 gr. svežeg kvasca, i ostavi da previre ponovo na 30—35°. Posle 2 dana šečer je ponovo nestao. Sada se destiliše alkohol i aldehid i ponovo se dodaje, kao šlo je opisano. Ovaj postupak može se više puta ponoviti. Pošto je prevrelo na pr. 500 gr. šečera, filtrira se kvasac, ispari i izoluje iz ostat-ka glicerin na pr. izvlačenjem sa alkoholom. Po isparavanju alkohola ostaje 169 gr. sirovog glicerina, koji ima 81.1% prema 137 gr. čistog glicerina.
Primer 2: 1 kgr. šečera rastvara se sa 10 gr. natrium-fosfata i 750 gr. kristalnog natrium-sulfita u 7.5 litara vode i zatim se dodaje rastvor od 5 gr. amonium-sulfata, 10 gr. magnezium-sulfata, 10 gr. niklovog sulfata i 100 gr. kvasca u 2.5 litara vode. Ovaj kljuk ostavi se da prevre na 30—35". Posle 2 dana šečer je prevreo Filtrira se kvasac, kuva alkohol i aldehid i ponovo dodaje 1 kgr. šečera i 100 gr. sulfita, filtriran kvasac i 50 gr. svežeg kvasca, i puni do 11 litara. Posle dvodnev-nog stajanja na 30—35° šečer je isčeznuo. Ova operacija se ponavlja i uvek se dodaje 1 litar vode više. Ako je na pr. 4 kgr. šečera prevrelo na ovaj način i izoiovao glicerin, kao što je gore opisano, dobije se 1.2 kgr, sirovog glicerina prema 960 gr. čistog glicerina.
Primer 3:2 kgr. melase rastvaraju se sa 10 gr. natrium-fosfata i 750 gr. kristalnog natrium- sulfita u 8.5 lit. vode i zatim se dodaje rastvor od 10 gr. magnezium-sulfata, 10 gr. niklovog sulfata i 100 gr. kvasca u 2.5 lit. vode. Ovaj kljuk ostavi se da prevri na 30—35'1 C. Posle 2 dana šečer je prevreo. Filtrira se kvasac, pre-kuva alkohol i aldehid i ponovo dodaje 2 kgr. melase i 100 gr. sulfita, 5. gr. magnezium-sulfata, filtriran kvasac i 50 gr svežeg kvasca i puni do 11 litara. Posle dvo-
dnevnog stajanja na 30—35" C šećer jo nestao. Ova operacija ponavlja se i uvek se dodaje 1 lit. vode više. Ako je na pr. 3 kgr. melase prevrelo na ovaj način i izo-lovao glicerin kao što je opisano, onda se dobije od prilike 2 kgr. sirovog glicerina, koji odgovara 960 gr. čistog glicerina.
Patentni zahtevi:
1. Postupak za izradu glicerina iz še-čera previranjem u alkalnom rastvoru na-
značen time, što se, po potpunom ili deli-mičnom previranju, destilišu najpre ispar-Ijivi produkti prevrelog kljuka i zaostali kljuk, koji sadrži glicerin, ponovo previre dodavanjem novih količina šečera i ovaj postupak proizvoljno puta ponavlja.
2. Oblik izvodjenja postupka po zahte-vu 1, naznačen time, što se pre destilisa-nja isparljivih produkata najpre filtrira kvasac.
•'	^ -r' = ■■■• oü'T;!« m n	Z' -
! ■ Z:	Ml! i /Hj IM! O j >;/, '.'Piv - jj! ; ,	,
: ' I :	.:■■■'	•
.	.	- /rKfi	. :r- ■.	.mM
- " ............P' VP:	■' '' ^ ' ■:	P •
■
'
■