Poštarina
tir.
A S A
j'ìi^v.? é/xj
Nas fašistička štampa napada, a u isto vrijeme je toliko cinična da laska našem narodu kojega da je najviše usrećila lime što ga je riješila njegove inteligencije.
Broj 43.
Zagreb, 27. oktobra 1933.	Pojedini broj stoji 1.50 Dinara
r
No u ime česa se uopće talijanski fašizam moie smatrati dobrotvorom naroda koji se s grozom odvraća od takvog nepozvanog i nepotrebnog »usrećitelja*.
GIASSIO SAVEZA JUGCSLOVENSKIH EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE

FAŠIZAM I NJEMAČKI UDAR U ŽENEVI
14. oktobra desio se jedan vaian doga-djaj u medjunarodnom iivotu. »Kancelar je izjavio da Njemačka prestaje biti članom Društva naroda i da napušta konferencu za razoruianje* (vijest Wolffbureaua 14. oktobra). Time se pritajena kriza, u kojoj se već više godina nalazi Društvo naroda, još zaoštrila, a rad konference za razoruianje je postao oteian, ako i ne onemogućen. Nenadanoj odluci njemačkog kancelara začudili su se svi ienevski krugovi i zaprepašteno se pitali što će biti od Društva naroda, van koga se nalaze tako ogromne driave kao što su Sjedinjene Driave Amerike, Rusija, Japan i sada Njemačka, čitavi svijet se sa uiasom pitao, što nam donaša skora budućnost, ako pregovori o razoruianju do-iive potpuni neuspjeh.
Rad konference za razoruianje se nastavlja 26. o. mj., da dodje vjerojatno do odgode raspravljanja »sine die*. Njemački narod je pozvan da tia izborima, koji će se vršili 12 novembra, kaie svoje mišljenje o Hitlerovom udaru u Ženevi. Nitko ne dvoji o uspjehu tih izbora.
Tako dolaze u pitanje dva najvažnija pokušaja da se u život medju narodima unese više pravnog reda, više mira i više stalnosti.
Mnogi su se pitali iza te »bombe* intiera, za čim su išli vodeći krugovi Reicha, koji su ih motivi vodili i konačno, je li za napuštanje Društva naroda i konference za razoružanje odgovorna sama vlada nove Njemačke. Dvojbeno je da bi se Hitler odlučio na taj korak, da nije od koje strane velesile dobio garancije, da se radi toga Nje-, mačka neće naći potpuno izolirana. Taj udar u Ženevi je jedan taktički korak, da se u strahu pred težim zapletajima, udovolji zahtjevima, koje je Njemačka formulirala pred konferencam za razoružanje. Ali to nije sve. Hitler nije toliko slijep političar, da nije predvidio svu opasnost svoje taktike. On je znao da je sudbonosno ono što čini, ah je i računao na pomoć neke strane velevlasti. U panici prvih dana iza Hitlero-ve »bombe* u Ženevi nije nitko mislio o tome, svi su upirali prestrašene oči u Berlin.
Na Rim su rijetki pomišljali.
0
U Rimu nisu bili mnogo uzbudjeni mjerodavni krugovi. Novine su čuvale »fašističku hladnokrvnost*, i savjetovale Evropi da shvati svu težinu položaja i pokušavale da opravdaju Njemačku pred svijetom. »Ne vidimo koju je tešku i pozitivnu štetu nanio evropskoj suradnji njemački gest.. .* piše Corriere della Sera 17. oktobra. »Treba vedro i realistički gledati na nov položaj u koji postavlja Njemačku i ostale narode povlačenje iz Ženeve*.
To pisanje fašističke štampe, za koju je Mussolini rekao, da je orkestar kojim dirigira on, je značajno. Ono nam otkriva, da Italija nije bila ni začudjena, ni presenećena njemačkim udarom. U novinama Mussolinija možemo jasno prezreti, da se on veseli tom dogadjaju, jer mu se daje prilika da posreduje. »Misija Italije u tom pomućenom položaju je jasno označena njenim dosadašnjim slavom: olakšati ponovne pregovore na drugom terenu i zapriječiti potpunu izolaciju Njemačke. Naša država može razviti uspješnu posredničku akciju* (Corriere della Sera* 17. oktobra).
Nije li time Hitler kao sa stalnim računao prije nego što se odlučio na svoj gest? Nije li opet Mussolini imao svoje posebne namjere, kad je stavom Italije na konferenci za razoružanje dao bar razloga da se Njemačka odluči bez straha na svoj sudbonosni korak?
Odveć je poznato, da Mussoliniju ne rija demokratska atmosfera Društva naro-'a i da fašizam želi unijeti i u medjunarod-li život fašističke ideje i metode. Fašističke deje traže isto tako čvrstu hijerarhiju u or-tanizaciji medjunarodnog života kao i « mutrašnjem narodnom životu. U tom smi-lu Italija nastoji da čitavu politiku svijeta izmu u ruke samo neke velesile. Zato je alijanska štampa kroz zadnje vrijeme i laglašavala da je potrebno lokalizovati diskusiju o razoružanju na četiri velesile : Englesku, Francusku, Italiju i Njemačku. Vreba zapustiti dakle dosadašnji način diskusije u kome sudjeluju sve države. »Ono Ito se desilo na konferenci za razoružanje - piše »Corriere della Sera* 18. oktobra — lokazalo je nemogućnost jednog ugovora u tom sudjeluju i govore svi, pa i najnezain-eresovaniji. Interes država je nad, mtere-som Ženeve, zato mogu samo velesile riješiti ma pitanja, koja u općenitosti Društva nadoda ne nalaze rješenje*.
Kad bi se lako lokalizovala diskusija na potpisnike četvornog pakta, Mussolini bi
Vijesti ix Julijske Krajine
ARETACIJE RADI SLOVENSKEGA ČASOPISA
Ljubi jana, oktobra. Zadnja številka našega lista je prinesla vest o aretaciji treh delavcev, katere so zalotili pri čitanju slovenskega časopisa. Kje in kako so ga dobili, ni znano. Proročilo pravi, da nadaljujejo s preiskavo vsled raznih izjav, ki so jih podali aretiranci. V zadevo je zapleten tudi Italijan Gor-tanio, delovodja tvrdke Manzieri, ki gradi cesto v Obrancu. Le ta je pošiljal svoje delavce čez mejo po jugoslovanski tabak. Ker so Italijani za kaj takega prestrahopetni, pa tudi neokretni in nezaupljivi, so mu zato delo prav prišli le domačini-SIovenci, ki so končno postali žrtev tega navadnega kontrabanta. S tobakom so delavci najbrže pretiho-
tapski tudi ta časopis. V našem listu pa tapili tudi ta časopis. V našem listu pa oboroženega sovraga. Mislimo da, čitanje slovenskega odnosno hrvaškega časopisa vendar ni nikak pregušek toda kljub temu so aretirance neusmiljeno pretepli. In bogve kaj jih še čaka, vse pa zato, ker so nasedli svojemu delovor dji, ki jih je na ta način izkoriščal.
Ob meji so sicer razen nekaj Slovencev zaposleni sami čistokrvni fašisti iz južnega dela Italije, katerim pa, kot je razvidno, diši jugoslovanski tobak bolj ko »prodotto nazionale«, kar je zelo značilno za fašizem in njegove verne pristaše.
KRONIKA PROGONA I ARETACIJA
IMENA ARETIRANIH U POSTOJNI
Trst, oktobra. O uapšenjima u Postojni javili smo već u našem prošlom broju. Javili smo i to da su uapšeni odvedeni u koparske zatvore. Imena uap-šenih jesu: Rajko Tavčar, zlatarski pomočnik, njegov brat Karlo Tavčar, zatim Mirko Bizjak, postolar., Lojze Cestnik, knjigoveža, zatim Fran Likan i pekarski pomočnik Gorjančić. Dozna j e se da su uapšeni još trgovac Silvester Zupan, Elvira Gorjančić te bankovni činovnik Hugo Simčič. Vlast ih sve optužuje radi protudržavnog rada.
DVA NEDOLŽNA STARCA V ZAPORU
Žiri, oktobra. Proces proti Tomažu Groharju in I. Zgagi iz Podbrda, ki je bilo napovedan že pred meseci, se do danes še ni vršil. Ne morejo jima dokazati nič slabega ali protidržavnega, zato ju pa drže v preiskovalnem zaporu. Kot smo že poročali, sta oba jugoslovanska državljana ter zaprta v Ri, mu že nad leto dni.
KRONIKA PROGONA I ARETACIJA
Trst, oktobra. Nekoliko manjih značajnih slučajeva iz kronike života našega naroda, može takodjer poslužiti kao ilustracija teških prilika.
U Rihemberku došlo je do aretacije osam muškaraca (mladiča i starijih ljudi) jer je koncem septembra Arnal-dovo stabalce netko oštetio. Vlasti su naravno za to bacile sumnju na naše ljude, te se ova osmorica uapšenih još uvijek nalaze u zatvoru.
Doznaje se da je nekoliko muškaraca bilo uapšeno kasnije su ih pustili na slobodu) u povodu Ijetošnje obljetnice smrti bazovičkih mučenika jer se u šumi nad mjestom Cvetrož kod Rihem-
berka čulo u noć od 6 septembra par hitaca.
U Dornbergu se narod te iste noći sjetio time što je usred noći izvjesio crnu zastavu na telefonskom stupu. Zastavu su naravno vlasti odstranile i uapsile nekoliko ljudi, od kojih su neke pustili, dok su drugi zadržani u zatvoru.
Prve oktobarske nedjelje po noći neki rihemberški mladići zapjevali su jednu slovensku pjesmu, da dadu malo oduška svojim osjećajima. Tokom tjedna su ih zatvorili, ali je interesantno da su ih pohvatali i odveli u zatvor po noći jednog po jednog, ne isti dan.
ARETACIJE
B a v š i c a v Istri, oktobra. Pred nekaj dnevi sta šla tu na lov dva divja lovca. V gozdu sta naletela na miličnike ter se skušala pred premočjo umakniti. Na begu je bil eden ubit, drugi pa (Fleis) aretiran.
• P od me le c, oktobra.' Dne 12 t. m. je bil na Ilovici aretiran Felic Šorli (Pašenčur-kov), oče treh nedoraslih otrok. Vzrok ni znan. Zadostuje sum... Prav za prav niti tega ni treba. Istočasno je bila izvršena preiskava tudi pri Laharnarju in prj Šta-lonu.
OSUDE NA RIJECI
Ri j e k a, oktobra. Zbog kontraban-da osudio je riječki Tribunal preko 50 seljaka iz Slobodne zone. Osude se kreću od 30—350 Lira glove.
OSUDA ZBOG PRELAZA GRANICE
Rijeka, oktobra. Toma Martinčič kod svoga povratka iz Jugoslavije bio je uhapšen i ovih dana osuđen je na Rijeci zbog bijega preko granice na 3 mjeseca zatvora i 2.000 Lira globe.
imao prilike da posreduje izmedju Njemačke i ostalih Velesila i znao bi da iskoristi sve prednosti svog posredničkog položaja i u lične i u državne svrhe. Spomenuti članak milanskog dnevnika nam, ujedno objavljuje princip fašističke medjunarodne politike, koji glasi: Interes država je nad interesom Ženeve, to znači nad interesima mira i medjunarodne saradnje koju iz Ženeve propovjeda Društvo naroda. Prožet takovim principom, razumljivo je, što se fašizam nije začudio Hitlerovom gestu, koji je u tome samo imitirao Mussolinijev Krf-ski udar. Tim Hitlerovim udarom mi ujedno upoznajemo i metode medjunarodne fašističke politike, koje nam se otkrivaju iza zauzeća Krfa sve jasnije i koje sve više prijete miru.
Mussolinijev račun, da dodje do važiiosti Četvorni pakt, nije medjutim uspio i mi se nalazimo »u mutnim vodama*. Tko je htio da peca. u mutnom? pitaju se mnogi. Onima, koji poznaju Mussolinijevu diplomaciju, jasno je da ovakove mutne vode prijaju njegovoj akciji. Brat Ducea, njemački Fiih-rer, voli takodjer takovu tamu, u kojoj ne može da se kontrolira naoružanje Njemačke.
Mnogi poznati novinari su posumnjali na Mussolinijevu sukrivnju u tom Hitlerovom gestu.
_____ Kad sam saznao o istupanju Njemačke iz Društva naroda, — piše senator Emil Buri u »Ordre* od 19. oktobra — ja sam bio intimno uvjeren, da je Hitler donio svoju odluku poslije konzultovanja sa Mussolinijem.
U jednom dopisu »Novostima* od 25. oktobra iz Pariza spominje se prisustvo Giunte, dojučerašnjeg potsekretara talijanskog ministarstva pretsjedništva, u Berlinu. »U sudbonosnim danima bio je u Berlinu, a i danas se tamo nalazi, u tajnoj diplomatskoj misiji, Francesco Giunta. U Berlinu
ima Italija sada dva svoja ambasadora: Cer-rutija i Giunta. Giunta je onaj koji podja-riije germanske instinkte .. .* Antifašističke talijanske i Ijevičarske francuske novine ističu da je Italiju u tim važnim danima zastupao nepoznati Soragna, dok su ostale države imale u Ženevi svoje najviše pret-stavnike. Alvisija i Suvicha nije bilo.
Sve to mogu biti znaci, koji mogu opravdavati sumnju u sukrivnju Mussolinija. Sto se dešavalo iza kulisa je medjutim nemoguće znati i tek će nam kasniji historičari moći protumačiti ulogu fašističke diplomacije. Za nas to u ostalom i nije tako važno. Tu bi se u svakom slučaju radilo tek o nekoj spletki vodjenoj posebnim namjerama.
Za nas je važno slijedeće: Bez obzira, da li se je Hitler prije konzullovao s Mussolinijem ili ne, njegov gest je prirodna posljedica širenja fašizma u Evropi, koji unaša u medjunarodni život fašističke ideje i metode. Te ideje i te metode pretstavljaju trajnu opasnost za medjunarodnu suradnju i mir. Kao što je duh demokracije doveo Njemačku do Locarnskog pakta i do ulaza u Društvo naroda, tako ju je fašistički duh odveo s konference za razoružane i iz Društva naroda. Taj fašistički duh je opasan za mir i značajan za najnovije dogadjaje.
Istog dana kada je Njemačka zalupila vratima u Ženevi, izišao je članak Gayde u »Giornale d’Italia* pod naslovom »Evropska sinteza fašizma*. Gayda piše: »Danas je fašizam sa svojim vodjom, sa svojom vizijom. sa svojim formulama, sa svojom diplomacijom smješten u središtu Evrope po svojim vodećim i konstruktivnim funkcijama. Najotpornije evropske države preobraziti će se do nekoliko godina u fašističkom smislu. Vraća se čas Evrope.. Kucnuo je čas Mussolinija i .fašizma*.
Istog dana se vidjelo što znače za Evropu posljednje riječi tog članka.
DRAG OVAN SEPIĆ
UPOZORENJE PRETPLATNICIMA !
Približava se kraju i ova godina, a mnogi naši pretplatnici nisu još podmirili niti najmanji dio svoje pretplate. Nije teško si zamisliti u kakav položaj tjeraju list ovakvi arni pretplatnici i kakvu štetu ori^nijme nanose našoj emigrantskoj stvani Uprava lista očekuje da će svi oria izvršiti svoju dužnost prema list' ^ koji brani interese ne samo naše ovdje u Jugoslaviji, nego i interese našega naroda u JiiUj-skoj Krajini, kao jedino glasilo naše manjine.
PET TISOČ LIR DAVKA.
Ljubljana, oktobra. — Marsikdo še morda dvomi o neznosnosti davkov v fašistični Italiji, ki še stalno naraščajo.. Toda če pomislimo, da so nekemu trgovcu v Ilirski Bistrici naložili za letošnje leto 5.000 lir neposrednegh davka, bo vsak lahko uvidel, težak položaj vseh, zlasti pa trgovcev in obrtnikov v fašistični Italiji. To je v našem denarju 20.000 dinarjev in še v to niso šteti občinski davki, razne doklade in mnoge druge obveznosti. Na ta način res ni čudno, da propadajo eden za drugim.
SPREJEMNI IZPITI NA REKI.
Ljubljana, oktobra. — V začetku tega šolskega leta je polagalo mnogo slovenskih otrok sprejemne izpite za srednjo šolo na Reki. Od vseh jih je položila komaj kakšna četrtina. Zlasti jim je delal težave italijanski jezik, ki ga le redki toliko obvladajo, da bi lahko nemoteno polagali izpit in pa študirali. Najbolj so prizadeti tisti otroci, ki žive v manjših krajih, kjer ni Italijanov in.se zato italijanščina le redko sliši in govori, dočim sc otroci iz trgov in mest skoro vsi položili izpit. Tako bo delu naših otrok in mladine zaprta pot do višje izobrazbe, četudi Italijanske. S tem pa bo tudi marsikateri slovenski otrok rešen.
PO SILI BALILLA.
Tolmin, oktobra 1933. Že mnogo je bilo slučajev da so se naši otroci uprli vsiljevanju balilskih srajc in znakov. V zadnjem času pa se je dogodil značilen slučaj tudi v naši okolici. Učitelj je z grožnjami prisilil otroke, da so prinesli denar za balilo. Ko jim je potem razdeljaval iskaznice, je eden izmed učencev ni hotel sprejeti. Učitelj je le silil vanj češ, da je njegova, ker jo je plačal. Končno 3e učenec izkaznico sprejel, a jo je kar pred učiteljem — raztrgal. Predstavljajte si kakšen obraz je napravil učitelj spričo take odločnosti.
SMRT ODLOČNE SLOVENKE
Prosek prj Trstu, oktobra. V po-nedeljak dne 16. t. m. je tu zatisnila trudne oči splošno spoštovana posestnica Viktorija Lukša, lastnica gostilne na »Kržadi«. Bila jé odločna Slovenka in je vzgojila otroke- v strogo narodnem duhu.
Naj ji bo lahka domača gruda!
VISOKE DENARNE GLOBE.
Reka, oktobra 1933.	— Proteklo
pomlad se obljubljali Italijani, vsaj v vseh večjih krajih, da bodo pričeli z raznimi javnimi deli, pri katerih bo zaposlenih lepo število domačih delavcev poleg italijanskih delovodij. Ljudje so pač na to računali, in vsak hišni gospodar, ki je le mogel, si je izposloval pri županstvu potrebno dovoljenje za oddajo stanovanja zaposlenim, proti plačilu zahtevane takse v znesku. Lir 25.—. Mnogi so res oddali opremljene sobe v najem priseljenim tujcem, mnogim pa so ostale ves čas prazne. Pred tedni je prišel v Trnovo brigadir finance in popisal vse one gospodarje, ki so imeli dovoljenje za oddajo opremljenih sob. O vseh je podal ovadbo na sodnijo, kamor je bilo klicanih okoli 35 Trnovcev in kjer so prejeli plačilne naloge v znesku od 400 do 600 Lir ali celo več. Pojasnila ni dobil tudi kdor je prosil ali zahteval, ker menda sam sodnik ni vedel več povedati kot da je enostvna: »contravvenzione«. Ko je žu-panjstvo izdajalo tem ljudem dovoljenja bi jih moralo po pristojnem uradniku tudi obvestiti, kako se morajo ravnati in kakšnim dajatvem so podvržene te koncesije. Seveda, novim občinskim upravam niso mar interesi občanov, njim gre le za to, da dobijo čimveč dohodkov z občinskimi pristojbinami
DR. ANTON POŽAR JE UMRI
Pretekli teden je omagal pod težo razmer dr. Anton Požar, po rodu Vipavec. Bil je vzoren duhovnik in plemenit mož, priljubljen od vseh, ki so ga poznali.
Pokojnik je bil odločen borec za obnovo staroslovenske službe božje. Se mlad je prišel na službovanje v Ricma-nje in je tam našel star glagolski misal, živo se je zavzel, da ga zopet dvigne do veljave, toda tržaški Škot Nagel mu je to prepovedal. Požar pa ni odnehal zatekel se je k unijatom, ki so ohranili Ciril-Metcdov jezik v cerkvi in so zedinjeni z Rimom. Tedanji unijatski škof v Križevcih ga je z Ricmanjci vred sprejel v svojo škofijo.
Tudi v Ljubljani je Požar vzbudil veliko zanimanje s staroslovensko službo božjo, ki jo je peval, kakor je sam zapisal na koncu glagolske knjige, na Ciril Metodovo nedeljo, 6. julija 1902. v trnovski cerkvi.
To njegovo udejstvovanje je preMni-la sila časa; bil je suspendiran ” Rivinte in se je v tem času zatekel. J»Edi-, nosti«. Slovenski škof dr. Karli-j je pozneje dvignil suspens.
Po upokojitvi je delovat v duhov-skem društvu sv. Pavla in med Kopriv-čani, kjer se je naselil. Bil je brez dvoma eden najbolj učenik duhovnikov v Julijski Krajini. Poleg teologije je naredil tudi rigoroze iz prava in na filozofski fakulteti iz zgodovine.
Umrl je ta veliki mož v torek 17 t. m. v Koprivi na Krasu. Bodi mu lahka kraška zemlja!
PRILJUBLJENI ŽUPNIK JE ODŠEL
Kopriva na Krasu, oktobra. Vsa vas in okolica živi pod utisom težke izgube priljubljenega župnika dr. Antona Požarja. Bil je odločen narodnjak in pravi oče svojemu ljudstvu. Svoja sredstva je poklanjal revežem, razen tega pa je posebno skrbel za svojo knjižnico, ki je znana kot najpopolnej-ših knjižnic na slovenski zemlji.
Močno bomo pogrešali njegove možate besede, njegovega tehtnega nasveta. Odšel je baš v najtežjih časih. Suša, itak pičli poljski pridelki vničeni. vinska letina slaba, črne pošasti nas tlačijo... Kaj bomo brez Tebe, prijatelj naš Anton? — Večna slava Antonu Požarju!
FASISTI GRADE DOM U OPRTLJU prisilnim doprinosima radnika.
Oprtal j, oktobra. Ovdje se je počeo zidati fašistički dom, koji će se otvoriti koncem ovog mjeseca prigodom proslave pohoda na Rim. Naši fašisti nisu kroz toliko godina mogli da sakupe dovoÀjno novaca za gradnju svoje kuće. Ko je sada uposlen kod istarskog vodovoda mora da plaća doprinos za taj dom i doprinosima tih radnika gradi se sada nova kuća. Time je oporezo-van rad koji i onako dobivaju samo izabrani.
POPRAVAK KAŠTELA U SANVI-CENTIMA
Sanvičenti, oktobra. Općina Sanvičenti uzela je zajam od 130.000 lira da popravi i uredi ovdašnji feudalni kaštel grofova Grimani. U kaštel će smjestiti općinu i sve organizacije fašističke stranke. Prema tome i za prostorije stranke treba da snašaju troškove svi općinari i to najviše naši siromašni seljaci. Glavno je da i općina i stranka imadu udobne prostorije i da se sačuvaju zapuštene razvaline mletačke vlasti.
NOVA SERIJA MARAKA
Trst, oktobra. —- Svako toliko imamo nove serije poštanskih komemora-tivnih maraka, koje se izdaju jedino u svrhu spekulacije sa filatelistima. Ovih su dana izdate komemorativne marke na uspomenu svete godine sa naplatom, koja nema poštanske vrijednosti nego ide u korist viteškog reda svetog groba u Jerusolimu.
DELA OKOLI VIPAVE.
Vipava, oktobra. — Okoli našega kraja že dolgo grade in grade. Cesto so regulirali in speljali daleč ven iz vasi in s tem presekali ovinke, ki jih je delala stara cesta. Seveda ima to tudi svoj globok vzrok. Hkob novi cesti iz vasi, so namreč zgradili do sedaj 4 velika vojaška skladišča. Visoka so 2 m ter na zunaj na vse načine maskirana, tako da se jih iz višine sploh ne opazi. Skladišča seveda stalno farvaio ob vseh letnih časih z »varovalnimi« barvami. Poleg teh skladišč so do sedai zgradili že dve veliki kasarni in jih obetajo še par.
GOSPODARSKO POSLOPJE V PLAMENIH
Košana, oktobra. Ta teden se je neke noči pojavil ogenj v poslopju last Franca šušlja iz Košane. V hlevu so spali trije otroci od katerih se je najmlajši prvi zbudil radi dima, ki ga je dušil. Malo je manjkalo, da niso postali vsi trije žrtev ognja. Zgorelo je vse poslopje s krmo in drugimi pridelki. Ker niso mogli nič rešiti, je škoda občutna, zlasti, ker je bilo poslopje sezidano komaj pred dobrimi 6 leti, tore] še skoro novo. Kako je ogenj nastal, še ni dognano.
SOCA nabujala.
Tolmin, oktobra. — Uslijed velikog nevremena i silnih kiša nabujala Je Soča u gornjem toku te prouzročila velike štete cko Tolmina i Kanala. Na nekoiim mjestima ie voda bila duboka 10 m»tara.
PROMET TRSTA U JAKOM OPADANJU I „SAN MARCO"
TALIJANSKI IZVOZ PREKO TRSTA U EGIPAT RAPIDNO |
PADA
Trst. oktobra. Situaciju u tršćanskoj lucj ; tršćanskog prometa u posljednjih nekoliko godina karakteriziraju i brojke, koje je nedavno objelodanio ovdašnji »Popolo di Frieste«. Na neke glasove koji su se ovdje pojavili da bi uslijed sve većeg očitog opadanja talijanskog izvoza u Egipat tršćanski Lloyd jmao napustiti dosadašnju normalnu liniju Trst — Aleksandrija, »Popolo di Trieste« odgovara kako se na to ne misli i kako prema tome do toga ne će doći- Radi se samo o tome što je promijenjen parobrod koji je vršio promet, pa će mjesto dosadašnjeg parobroda (ime parobroda nije važno) vršiti promet jedan drugi. Razumije se. kaže »Popolo« da je time javnost koja je na takva pitanja vrlo osjetljiva bila donekle uzbudjena. alj u ovom slučaju sasvim neopravdano. Ne samn da će i nadalje biti održavane dvije dosaaasnie pruge svakih četrnaest dana. nego kaže »Popolo« time se ne isključuje da će se eventualno kad se ukaže potreba za to, staviti u promet i izvanredne linije za trgovački prevoz. Kakav je. dosadašnji promet jasno pokazuju brojke koje spomenuti list citira i koje se odnose na promet izmediu Trsta i Aleksandrije kroz posljednje tri godine. Brojke egipatskog uvoza iz Aleksandrije u Trst jesu u kvinta-lima (za svu robu) ove-
godine 1930	433.405.
godine 1931	599.535
godine 1932	509.919
Izvoz iz Trsta u Aleksandrijo kretao se ovako:
godine 1930	801.723
godine 1931	363.558
godine 193?	254.179
Dok se izvoz jz Aleksandrije nekako drži jednako, talijanski izvoz iz Trsta u Aleksandrija kroz posljednje tri godine rapidno ie Pao. Izvoz od godine 1932 kako se vidi, skoro je četiri puta manji prema onome iz 1930 godine. Nije teško ustvrditi da je još daleko ono vrijeme, koje predvidia na sla-
bo umirenje Trščana »Popolo di Trieste« kad će biti potrebno da se uvedu... i izvanredne trgovačko-parobrodarske veze sa Egiptom._________________
TRGOVINA V TRSTU IN GORICI
Trst. oktobra. Človek, ki potuje skozi ti dve mesti, si niti od daleč ne more zamisliti v one čase. ki so minili. Trgovina je popolnoma propadla. Gosposka ulica v Gorici nudi sliko majhne branjerije. Kjer so bili včasih krasni trgovski lokali in veletrgovine, zgleda danes kot kake starine. V Trstu je tudi dosti trgovin zaprtih. Hoteli in kavarne propadajo ena za drugo. Tako je znan Hotel »Europa« skoro prazen. Kjer so bile v časih razkošne dvorane, so danes zložene kar cele grmade »brezposelnih« miz in stolov. Znano je, da si je zlasti mnogo podjetnikov v bedi končalo svoje življenje. Trst in Gorica v teh razmerah ne moreta napredovati.
SLABA BERBA U GORIČKOJ
Trst, oktobra. — U zadnjem broju smo javili o berbi u Istri. Bolje vijesti ne možemo javiti niti za Goričku, jer je i tamo berba ove godine podbacila. U Brdima je prirod groždja slabiji za polovicu od lanjske godine. U kraju oko Vipave berba je bila jednako slaba. U nekim krajevima u kojima je u svoje vrijeme tuča učinila mnogo štete, berba je donijela tekar trećinu lanjskog priroda. Tuča je mnogo štete napravila u Vipavskoj dolini, a u Svetem kod Komna uništila je čitav prirod, tako da groždja takoreći nije niti bilo. Cijena starom vinu radi slabe berbe ne samo u našim krajevima nego i cijeloj Italiji, nešto je poskočila, ali od toga će seljaci imati najmanje koristi. Najprije će se okoristiti razni posrednici i druga lica, kojima stranka pruža mnogo načina da se okoriste na račun siromašnog seljaka.
NAKON UAPŠENJA ING. BEDEKA
TALIJANSKE VLASTI UAPSILE SUŠAČKOG ČINOVNIKA
HALI CKO G
U času kad je slučaj Ing. Dedeka bio zaokupio cjelokupnu našu javnost, donijele su novine prije par dana jednu vijest o drugom sličnom uapšenju.
Na 8 o. mj. otišao je autom iz Sušaka u Trst činovnik podružnice Hrvatske banke u Sušaku g. Julije Halicki. U Trstu se zadržao nekoliko sati a na večer je istim autom krenuo iz Trsta u Sušak. Medjutim se nije vratio. Isto tako se ništa ne zna što je sa autom. Sva potraga njegovih rodjaka kao i koraci koje su naše vlasti poduzele, ostali su bez rezultata. Mogućnost jedne nesreće potpuno se isključuje. Po privatnim informacijama Halickog su zadržale na putu talijanske vlasti i njegov auto je zaplijenjen, a on uapšen. Razlozi uapšenja nisu poznati, ali se misli, da je po srijedi kakva denuncijacija.
Ovaj postupak talijanskih vlasti je nerazumljiv. ali ne iznenadjuje, jer je bilo više sličnih slučajeva, kada se od talijanskih vlasti nije moglo ništa doznati o sudbini naših ljudi koji su se nalazili u talijanskim zatvorima. Ono što se sada dogodilo g. Halickom desilo se prije nekoliko
mjeseci sušačkom trgovcu Pastorčiću, koji je zbog neke podle denuncijacije morao provesti u talijanskim zatvorima oko mjesec dana a da o njegovom uapšenju talijanske vlasti nijesu htjele ništa da kažu. To se isto konačno dogodilo i Inž. Dedeku, koji )e priie skoro mjesec dana uapšen na Rijeci ali to su talijanske vlasti tajile i tek ovih dana priznaju da je Dedek uapšen da se nalazi u zatvoru i da istraga protiv njega nije završena.
NAKON UAPŠENJA ING. DEDEKA
Ljubljana. Uhićenja jugoslavenskih državljana, koji se nalaze u Italiji, bez ika-kova razloga, izazvalo je u cijeloj Sloveniji uzbudjenje. Ing. Dedek, zatim njegov šofer Beštel te mehaničar Mekinda uapšeni su bez ikakova razloga, a talijanske vlasti traže, da se u zamjenu oslobode njihovi špijuni, koji su kod nas vršili špijunažu i rad toga osudjeni. Javnost je zbog toga uznemirena i pita, smiju li naši putnici još u Italiju, jer postoji opasnost, da oni. koji predju talijansku granicu, ne budu uhićeni i smješteni u zatvor ili u logor.
V
Zadarski *S a n Marco*, inače negda šnji »II Littorio Dalmatico*, zakačio se u svom broju od 18 oktobra o naš list.
Opširno opisivati sve što on u jednom odužem članku iznosi o našem listu i našoj emigraciji nema nikakva smisla, jer je to samo ponavljanje otrcanih fraza, uvijek istih koje se vei godinama provlače po talijanskim listovima, pogotovo onima u Julij-skoj Krajini počevši od »Piccola*, »Popola di Trieste*, riječke »Vedette*, pa do dalmatinske »predstraie* koja se bori za jednu tako iluzornu stvar kao što je lalijanslvo Dalmacije.
»San Marco* se uzrujava šio se naš list potanko osvrnuo na katolički kongres u Beču i što smo podali toliko značenje memorandumu koji su na kongresu predložili pretstavnici naše i njemačke manjine o progonu njihovih sunarodnjaka katolika u fašističkoj Italiji.
Razumijemo pisanje te novine, pa rado vjerujemo da joj nije drago kada se obavi-ještava svijet o progonima Jugoslavena i Nijemaca katolika u »eminentno katoličkoj zemlji kakva je Italija*. Svijet je baš tim memorandumom upoznao jedim istinu o stanju u fašističkoj Italiji, a ako se »San Marco* čuti Uma pogodjenitn to je samo zato što je uopće istina fašističkoj Italiji neugodna kao što je i sovi neugodno danje svijetlo. Zato bismo »San Marcu* ako mu ja stalo da boljo poslužuje fašistima, preporučili da radije šuti, jer se ovakve činjenice koje su iznešene u bečkom memorandumu ne mogu prekriti pustim blebetanjem o tome kako je fašizam otjerao slavenske svečenike, jer da je to u interesu same vjere, »koja se doživljaje u intimnosti*, a ne smije biti »sredstvo politike* i kako je protjerivanjem tih svečenika zavladao »mir i disciplina u onom radnom narodu*.
Da vjera može biti i intimno doživljavanje zna svatko i time nam »San Marco* nije otkrio ništa novo. No osim toga »vjerskoga doživljavanja* postoje crkveni obredi koji se moraju vršiti na nekom jeziku; najprirodnije je da se vrše na narodnom jeziku. Zašto to nije u Italiji, razlog je u tome što fašizam hoće i preko crkve da provodi asimilaciju imajući pred sobom političke ciljeve. Kako se fašizam brinuo da bude vjera »intimno doživljavanje* pokazuju najbolje provale njegovih banda u crkvo dok se u njima obdržavala misa.
Našega seljaka u Julijskoj Krajini neka zaboga ostave vei na miru. jer kad su ga već opljačkali svega što je imao neka imaju barem toliko obzira da mu se ne rugaju tražeći od njega zahvalnost nakon sviju nasilja i nepravda koje su mu nanijeli. Toliko ljudskoga osjećaja bi ipak mogli imati. Sinovima toga naroda, kome laskaju da j* radin i miran, poklonili su toliko hitaca u ledja i toliko godina zatvora kao ni u jednoj drugoj pokrajini Italije, i to ne samo učiteljima, svećenicima i ostaloj inteligenciji nego i običnim ljudima iz puka. U ime česa se uopće ti nepoželjni došljaci smatraju kao dobrotvori naroda koji neće da zna za njih!
Završavamo da se ne moramo odveć baviti apsurdima najapsurdnijega talijanskog Usta. Ako medjutim taj »San Marco*, sa slikom famoznog lava u naslovu, nije zadovoljan, neka bude tako Ijubezan da to izjavi, a mi ćemo se onda već pobrinuti da ga zadovoljimo iznošenjem činjenica koje će o-svijetliti sve ono zbog tega naš narod mora biti »zahvalan* fašističkoj Italiji, a specijalno ćemo iznijeti kako se Italija pobrinula da vjera u Julijskoj Krajini bude za Sia-vena samo »intimno doživljavanje*.
KOD POSTOJNE JE UBIJEN JUGOSLAVENSKI DRŽAVLJANIN
TALIJANSKI POGRANIČNI STRAŽAR PUCA NA MLADOG
SLOVENCA I UBIJA GA
U četvrtak 19 o. mj. ubijen je na jugoslavensko talijanskoj granici kod Postojne Franjo Bajt jugoslavenski državljanin. U-bio ga je talijanski pogranični stražar. O tome žalosnom dogodjaju javljene su ove potankosti:
Tragično poginuli Franjo Bajt bio je 19 godina star iz sela Zelše kod Cerknice. Ubijen je kod tzv. »Rauberkomande« na državnom putu izmedju Postojne i jugoslavenskog pograničnog sela Kačja. On je tog dana otišao na sajam u Postojnu i vraćao se oko 4 sata popodne kući. Kraj talijanske karaule zaustavio ga jedan od talijanskih pograničnih stražara. Kako se Bajt nalazio na samoj graničnoj liniji stražar je na njega opalio dva metka, od kojih je Bajt, smrtno -pogodjen, uskoro izdahnuo.
BEZ IJEDNE SLAVENSKE ŠKOLE
Trst, oktobra. »Popolo dì Trieste« pišući o desetgodišnjici kako je bivši ministar-filozof Gentile uveo poznatu školsku reformu u naše krajeve s kojom je istjerao iz pučke škole hrvatski i slovenski jezik, spominje sa zadovoljstvom da danas nema u cijeloj Julijskoj Krajini niti jedne slavenske škole. Svi sada uče, mole i pjevaju (izgleda najviše pjevaju op. ur.) samo u talijanskom jeziku, što da je velika zasluga fašizma. Prije rata spominje »Popolo« nije bilo tako, jer su tada Slovencu Trsta i okolice imali svoje škole. Tršćanska općina je uzdržavala tada 6 talijanskih srednjih škola, 20 pučkih talijanskih i 10 slovenskih pučkih škola u predgrad-ju. Osim toga je austrijska vlada uzdržavala tri talijanske srednje škole, dalje tri ili četiri njemačke srednje škole, četiri njemačke pučke škole i dvije slovenske pučke škole. Pored ovih bilo
Talijanski pogranični stražar povukao je odmah mrtvo tijelo Bajtovo s granične linije na talijanski teritorij. Stražar koji je pucao na Bajta izjavio je pred istražnom komisijom da se radi samo o slučajnoj nesreći, jer on nije imao namjeru da puca na Bajta, već je htio samo da trgne pušku, koja je onda opalila. Ubijeni Bajt sahranjen je u Postojni u petak prije podne. Talijanske vlasti preduzele su stroge mjere da ne dodje do demonstracija. Na sahrani nije smio nitko od Slovenaca učestvovati, a jedino roditeljima Bajta bilo je dozvoljeno da pod stražom posjete grob njihovog sina. Oni se ni s kim nisu smjeli sastati pa su pod stražom došli na grob i tako isto otpraćeni natrag do granične karaule.
je tada mnogo privatnih škola, slavenskih, njemačkih grčkih itd. I onda je kao i danas nastavlja »Popolo di Trieste« bilo 28.000 do 30.000 školskih obve-zanika. Ali je toliko škola tada bio jedan opasan simptom po nacionalnost Trsta 'i to je bilo u protivnosti za njegovu talijansku pripadnost za koju se izdavao«.
»Popolo di Trieste« se veseli da nema vise niti jedne slavenske škole u Julijskoj Krajini. Ali zar ne vidi »Popolo« da evocirajući uspomene na Austriju čini time slabu uslugu fašizmu. Kakva da je bila Austrija, ipak je imala bar neki osjećaj pravice. Italija je daleko od toga. Ona je zatvorila sve naše škole. Ali nije usrećila ni svoje Talijane u Trstu. Jer ako im je donijela škole, donijela im je i — veliku mizeriju. A Trst bi vjerojatno volio da ima i manje škola, samo da bi imao manie i sadašnje mizerije!
IZLETI TRŠĆANSKOG FAŠISTIČKOG HIJERARHE PO KRASU
Trst, oktobra. Ovih dana fašistički federalni podtajnik Ricardo Gelfter-Wondrich prošetao se po slovenskim selima uz sjevernu granicu. Došao je suvišno je reći — da uvjerava naše seljake, kako je u Italiji najbolje, da ih sjeti što je sve Italija učinila 1 što će još učiniti.
U Šmihelu kod Postojne govorio je slovenskim seljacima kako on k njima ne dolazi kao građanin na selo, nego iz osjećaja solidarnosti, jer da zna da su svi mladići, koji su se povratili iz vojske, naučili ljubiti veliku talijansku domovinu, a u ovom posjetu da osjećaju nastavak fašističkog prijateljstva, osjećaju da nisu ostavljeni sami sebi i da ih »Duce« voli itd. Oni da doduše nemaju velikog centra, ali opet da su u bhzini Trsta za koji se Duce brine da postane što veći i od kojega će Kras uvijek dobivati nove snage, i i. ì!aIc?n,	gospodin federalni
lebdio tako neko vrijeme u visokim govorničkim sferama, on se — da bi mogao biti razumljiv — morao spustiti malo niže. A tu nije mogao izbjeći da ne ,Prlzna da tim ljudima treba rada, za sto će se veli — fašistička Italija pobrinuti samo da se »prouči način«, šteta što taj izletnik nije već ispočetka govorio tako razumljivo, jer one priče o solidarnosti s fašizmom našim ljudi-jna sigurno nisu išle u glavu, jednako kao ni to da će Trst, koji nema, snag® ni za sebe, imati čak i za njih i to — novih snaga. — Duce se brine za Trst, ima i razloga, ali od svega toga stvarno je samo to: Trst ide sve na niže. Primjera ima za to dovoljno i previše.
POŠILJAJTE NAROČNINO
OB PETI OBLETNICI SMRTI DRAGA
BAJCA
IZ POKOJNIKOVIH PISEM
Drago Ba]cc.
Malo spominov bi rad obudil ob 5. obletnici njegove smrti. Poznal sem ga prav od otroških let in prijatelja sva bila. V ljudski šoli sva skupaj drgnila klopi, a odhod v srednjo šolo naju je razdružil. Sele po vojni, v zadnjih srednješolskih letih, smo se nekdanji sošolci bolj pogostoma sestajali.
Ustanovili smo si >Sportni klub Nanos«. Kar vsi smo trenirali, seveda tudi pokojni Drago ni manjkal, ali ne mislite, da je bil morda pravi zvezdnik, ne, saj bi to prevod nasprotovalo vsej njegovi biti. Tekal je za žogo kakor večina nas in meril s svojimi dolgimi kraki veliko ogrado. Vse večere smo pa presedeli v klubskih prostorih, kjer smo imeli vaje dramatskega, godbenega, Propagandnega in drugih odsekov, predavanja i. t. d. i. t. d. Vse to je bilo na programu našega športnega kluba, ker se samo z nogometom nismo zadovoljevali.
Že v tistih časih je Bajec pošiljal dopisi v »Edinosti« in obenem postal eden glavnih sotrudnikov goričkega »Čuka na pal’ci«. Enkrat je na primer v dopisu »Edinosti« opisoval vipavsko življenje in ker se je tedaj šopiril po Vipavi »paljček Poljanec • Siciljanec« (tako ga je Drago krstil), je seveda moral omeniti tudi njega, oziroma njegove ogromne škornje in še večji klobuk, saj drugega itak ni bilo videti. Huda burja, ki so jo dvignila zaradi lega se dolgo, dolgo ni polegla; razsajala je, dokler nas niso poklicali v vojake. Vsakega od nas pa je spremljalo »priporočilno« pismo »ogromnih škornjev in še večjega klobuka«, tako mi je mamreč sporočil Drago v prvem vojaškem pismu. Vsako njegovo pismo je bilo prepojeno s hrepenenjem po Prostosti, po delu, prosveti in po naši lepi vipavski dolini. Vendar je vsakemu teh pisem dodal tudi dozo humorja, s katerim je sicer hranil goriškega »Čuka na pal’ci«. Tako je tožil v svojem pismu v sept. 1925 iz Piacenze, kjer je služil kot bolničar:
Zopet smo tam, kjer smo bili... v Vipavi. Vsak dan srečavam tu več »Calandri-sertov*. (Misli onega italijanskega učitelja z ogromnimi škornji in še večjim klobukom.) Čutirr tiste njihove zahrbtne poglede. Tsi, kar nas je Slovencev, da smo ali komunisti ali »antiitalianistii... In dalje: Vež, Vso bolj se navdušujem za iurnalistiko. Res Pravijo, da je žurnalisticen svet umazan, ali mojemu značaju bi najbolj pristajal, ie prav nisem ravno umazan! Po značaju namreč, k večjemu zelo dobro vzgojen, kar se tiče moje zunanjosti, kar pa ni toliko moja krivda, kolikor krivda prokletega sveta, ki me je če mladega zagrabil v svoje irelo, v $relo svoje vzgoje .... — Dolg čas mi je. F uka j nimam niti »Edinosti* niti prostosti, da bi si z njima ohlajal srce. Vidiš, najprej so mi vstavili »Edinost*, sedaj še ubogega nedolinega »Čuka na pal’ci*, ki se je vendar ves rodil, oziroma se rodi v Piacenzi ® »Direzione dei conti*.
Njegovo hrepenjenje za prostostjo in delom v vipavski dolini se je vedno stopnjevalo. V februarju 1926 1. je pisal:
... /z Vipave so mi poslali pozdrave z nstanovnega občnega zbora novega prosvetnega društva, ki se pa nikdar ni vršil.. ■ Da je baje prepovedal maresciallo... in knjižnico imajo menda, odnosno čitalnico ... &em popolnoma izoliran in edina želja, ki me vsega prešinja je moj »congedo*... (odpustnica) ..-O, potem, ko ostanPm do leseni doma bom poizkusil Vipavo bolj vii-neh. Veš. do sedaj smo bili vsi skupaj pre-pr e z (iniharni. Nismo vstvarili temelja * vzgojitvijo dveh, treh fantov, odnosno deklet, ki bi držali potem vso organizacijo.
Da, tako bi šlo, ali zanašali smo se le drug na drugega... Ko pridem sedaj do-’hoii, ne bom delal tako kot sem do sedaj. &aj Veé, bili smo otroci naše dobe. Ali sedaj čutim v sebi toliko moči tako veselje do dela in če premišljam globoko, je delo ,n izpolnjevanje najtemeljnejših doznosti Podloga sreči in zadovoljstvu. To čutim, 'borda se še ni popolnoma izvršil ta prevrat
eni, ali sledim ga.	,..	. .
lomov in k delu! je bil njegov klic ki idmeval v vsakem pismu Njegovo hre-enje je bilo čim dalje silnejše. Venda/
ga v vsej tej otožnosti ni zapustil humor. — V marcu 1926 je pisal:
O odpustu slišim tu najrazličnejše komentarje. Stare in nove »circolare* (okrožnice) se razlagajo kakor sveto pismo, vsak po svoje, kot protestanti. Nobeden pa ničesar ne ve... Ves potrt sem, pa ne misli radi kakih krokarij, tudi nimam moralnega mačka, pač pa »kongedovskega*. Zopet sem izvedel eno novo, ki me je tako potrla, da v resnici ne vem, kaj bi začel. Prišla da je neka - »circolare*, — oh te proklete cirko-lare, hujše so, kot tiste, s katerimi pri nas drva žagajo. Sicer je to »circolare da parte*, cirkolare, ki ni še publicirana v »Giornale Militare* ali cirkolare je in vrag jo vzemi, jaz jo že ne bom prebavil... Ne veš, kako sem sit tega življenja, tega popolnoma izoliranega od Vipave, od naših krajev, od slovenskih knjig, od vsega!...
In zopet so vse njegove misli v Vipavi, pri naših prosvetnih društvih in knjižnicah, pri našem delu ki, da ni bilo taktično.
Metali smo se preveč in po nepotrebnem na cesto in se sprehajali z rokami v žepu pred vrati vipavskih RR. CC. ter peli prav po kranjsko: »Kaj nam pa muoreja, muore-ja, muoreja!* namesto da bi delali in kovali načrte. Saj veš, vsi politični in socijalni pokreti se naprej kuhajo ...
To je bilo zadnje njegovo pismo iz Piac-cuze. Prav v tem času se je začela njegova trnjeva pot. Najprej je bil v-preiskavi zaradi nedolžnega članka, ki ga je napisal v »Čuka na pal’ci«. Bil je nekaj časa v strogem vojaškem zaporu in nato po nalogu vojnega ministrstva kazensko premeščen v Napoli in od tam v Catanzaro v Kalabriji. Enako so bili premeščeni tudi vsi ostali Slovenci, ki so služili z njim pri bolničarjih. Razmetali so jih po vsej Italiji.
V prvem pismu iz Catanzara je opisoval pot od Piacenze do Kalabrije in življenje v Catanzaru. Omenja, da jo v Rimu izpre-govoril zadnjo slovensko besedo s prijateljem, ki ga jo spremljal na postajo. Med drugim piše:
Košaro s knjigami so mi zaplenili in napravili temeljito preiskavo, pa so same nedolžne knjige. Nekaj so mi jih vrnili, ostale so zapljenjene in zaprte. Uboge knjige! — Ves humor me je minit. Domotožje se me polašča vedno bolj in šele tu pod pinjami, pomarančami in oljkami spoznavam lepote borovih gozdov, hrastovja ter topolovih in kostanjevih senc; lepoto naše doline ... Sporoči mi novice o Vipavi, o vsem, kar veš, ali opozarjam le, ena sama neprevidna beseda bo zadostovala, da mi odpre vrala v galero.
Meseca junija sem dobil zopet dolgo pismo. Na vse je mislil. Naj omenim vsaj par misli iz tega pisma:
Dela nimam nič. Po ves dan čitam, študiram in pišem pesmi, stezajoč hrepeneče svoje roke proti severu... Nikdar mi naša dolina ni bila tako draga kot danes. Bog ve, kaj delajo tam... Ali se spominjaš, kako smo se zadnje leto poglobili v našo lepo dolino, da nam je ntisnila v srce neizbrisno svojo lepo podobo. Jaz sanjam o njej, kakor nisam sanjal kot študent v prvih letih, ki sem jih preživel od doma.
In dalje:
Glede urednika »Čuka* veš morda, da je bil obsojen na i mesece ječe in 500.— Lir globe in »Čuk* menda ne izhaja več. Če pomislim, da sem morda tudi jaz temu kriv, me prime taka jeza, nekaj tako strašnega, da ti ne morem povedati. Sploh čutim ?/ sebi neko moč — dolžnosti — dolga, ki ga moram plačati. Zato vedno razmišljam, kako bi začel delali, pisati resno, a to mi je tu nemogoče, ker sem vedno pod čuje-čim očesom.
Danes so zaplenili pisma, ki so prišla za mene. Bog ve, kaj je bilo v njih. Skoraj gotovo bom občutil posledice. Tako je tukaj v ... kulturni državi.
Gotovo že veš, da je umrl Srečko Kosovel. Glej, naše najboljše moči, po stari slovenski smoli, umirajo. Se koncem julija sem dobil pismo iz Catanzara, v katerem naznanja, »da je postal velik optimist kljub pesimističnim duševnim in telesnim sestavinam ...
Kmalu za tem so ga odgnali iz Catanzara v Trst pred vojaško sodišče, kjer so ga tudi obsodili na poldrugi mesec ječe in nato zopet v Kalabrijo, kjer je moral odslužiti še dva meseca.
Takoj, ko so ga odpustili jo prišel v Jugoslavijo in v Kranju položil gimnazijsko maturo. Prodno se je vrnil v Italijo mi je še kratko sporočil: »Matura je za menoj in sedaj moram zopet tja doli, ker dela je mnogo, premnogo, a nas tako malo.*
Vpisal se je na juridično fakulteto v Padovi in vstopil Istočasno k poduredni-štvu »Edinosti« v Gorici. Od tedaj je delal, delal požrtvovalno in z veliko ljubeznijo do naroda in nad vse ljubljene slovenske grude. Brez vzdihovanja jo prenašal vse napade laških oblastnikov. Žrtvoval se je ves, dokler ga ni 25. oktobra 1928. prezgodnja smrt istrgala iz kroga onih, za katere se je mučil in trpel. Ko so ga hijene, ki so se vrgle na njegovo mrtvo telo, kočno izpustile so ga pokopali na vipavskem pokopališču.
Izmučili so te, dragi, izmučili do smrti. Sedaj počivaš v lepi Vipavi, ki si jo tako breskra\no ljubil in za njo sve žrtvoval. Po njej še vodno divja tujec, ali nad njo bedi nag sivi Nanos, preko katerega slednje jutro posije solnce na tvoj grob in ti prinaša nezdrav iz svobode.
C. Mercina.
FAŠISTIČKI MILITARIZAM NA RIMSKOJ IZLOZBI
KAKO SE FAŠIZAM PRIKAZUJE SVIJETU
U prošlom ljubljanskom »Ponedeljskem Slovencu« (od 23 o. mj.) izišao je ovaj članak o fašističkoj izložbi u Rimu. Pisac članka, koji ie izložbu razgledao za svoga boravka u Rimu prilikom jednog hodočašća iz Jugoslavije, prikazuje izložbu ovako:
»Stupio sam na izložbu iz puste znatiželje a msarn niti slutio od kakva je značenja ta izložba prije svega za nas Jugoslavene. Ta tu je prikazan sav talijanski imperijalizam, sva ekspanzivnost j militarizam. A sve je to upereno protiv našoj zemlji, prije svega protiv Dalmacije.
Izložba je smještena u Via Nazionale. U prvoj dvorani prikazanje postanak svjetskog rata: sarajevski atentat, Gavrilo Princip, konflikt izmedju Srbije i Austrije. Pisac pri tom prikazuje kako je na izložbi pretstavljen sav strašan ritam dogadjaja koji su se zbili prije svjetskog rata. Po stijenama vise izresci iz časopisa slike vodećih državnika i sve je to prikazano u tonu koji čovjeka tjera u to klanje i samoga čini divljim. Svom simpatijom prikazane su borbe odredjenih skupina ljudi u pojedinim državama koje su se odlučile za rat, tako da »Duce« koga vidimo na kraju dvorane, kako sa svim sretstvima agitira za rat odmah upane gledaocu u oči. Socijalisti koji su ga isključili iz svojih redova pitaju ga doduše odakle je dobio novac da je mogao izdavati »II Popolo d’Italia«, ali se on na to ne obazire j sa svom svojom govorničkom vještinom agitira za rat. »La guerra è la poesia e la religione della gioventù«.
U drugoj se dvorani slavi talijanska pobjeda. Naznačeni su doduše Kobarid. Piava i Soča, a sve je obavljeno nekakvom svetošću te se ne usudjuješ ispitivati kako se sve to dogodilo. Iza rata je u Italiji veliki kaos. Fašisti s arditima i futuristima kušaju nasiljem da pridobiju vlast, što im se konačno i posrećilo, poslije »slavne« Marcie su Roma. Sve je to prikazano s upravo božanskim čaščenjem »Ducea«. Me-djutim su se vršila ubijstva i nasilja fašista. U Mussolinijevom »Popolo d’Italia« redaju se članci za člancima, koji agitiraju
za fašističku stranku. Zacijelo ni današnja talijanska žurnalistika ništa ne zaostaje za tadašnjim pisanjem fašističkih listova. Kada su bili oštećeni lavovi u Trogiru, bile su u čitavoj Italiji demonstracije. I ti ljudi koji su, posebice u južnoj Italiji neuki i primitivni, ti su se ljudi tada strašno razljutili na ljude koje dosada uopće nisu poznavali. radi oštećenih lavova o kojima takodjer još nisu znali zašto su i gdje su. Bili su nahuškani od fašističkih listova.
Kada pak govoriš tim ljudima o 600.000 Slavena pod Italijom kojima su oduzeli sva prava, bezbrižno slegnu s ramenima, kao da je sasvim prirodno da ti krajevi pripadaju Italiji i ako su drugorodci već pod Italijom onda da moraju postati Talijani. To je dakako samo po sebi razumljivo. Da sve im je sasvim prirodno. Trogirskih lavova uopće ne će da usporedjuju s oskvr-njenjem nadgrobnih spomenika po primorskim grobljima odakle su s dlijetima izbili slovenska i hrvatska imena. U reklami su Talijani veliki i dobro znaju vršiti propagandu za svoje imperijalističke ciljeve...
Medju ostalim je na izložbi prikazan požar Balkana u Trstu i rušenje tiskare »Edinosti«, što pokazuju svijetu bez ikakva stida. Ljudi tamo s juga, koji nisu možda niti znali da postoje Slaveni napunjaju se neprijateljstvom prema njima i govore im o velikoj Italiji da bi svratili njihovu pozornost daleko od gospodarske nevolje. Čovjek zastane kada vidi da ti ljudi hoće za Italiju i od Rapalla napraviti dan žalosti.
Tako je sve obojađisano da Talijani ne vide više apsurdnost svojih zahtjeva te su i sami uvjereni u ispravnost svojih tvrdnja.
Pisac opisuje zatim 1 ostale dvorane tako onu koja je posvećena fašističkim žrtvama te drugu do nje u kojoj se nalaze djela posvećena fašizmu i »Duceu«. Pri koncu:
Ostavio sam izložbu s utiskom da je sva priredba samo velika reklama za fašizam i rat. Razumnoga posjetioca izložba sigurno ne pridobiva za fašizam već ga radi svoje naduvenosti prije odbija.
TALIJANSKA KOLONIJALNA ENCIKLOPEDIJA
ili službena mistifikacija talijanske kolonijalne stvarnosti
Trst, oktobra.
Doskora će u Italiji izaći knjiga pod naslovom »La nuova Italia d’oltre mare« (Nova prekomorska Italija) koju je napisao talijanski ministar kolonija general De Bono. Knjiga bi imala biti dokumenat stvaralačkih napora fašizma na kolo-nijalnorr% području. Važnost ove knjige naglasio je i sam Mussolini napisavši predgovor, u kojem kaže: »Ova je knjiga od fundamentalne važnosti za sve one — Talijane i strance — koji hoće temeljito upoznati položaj naših kolonija i njihov brzi razvoj za vrijeme prvog decenija fašističke ere. Ova publikacija može se reći je po svojem opsegu najtočnija i najuvjerljivija dokumentacija i zaista definitivna. Brojke govore sve i ne mogu a da ne navedu čitaoca da pročita cijelu knjigu. 1700 stranica čini se da je mnogo, ali je umetnuto 791 slika, 180 geografskih i topografskih karata i 200 statističkih tabela. Materijal je vrlo opsežan i po svemu knjiga poprima oznake prave kolonijalne enciklopedije. Uvijek sa brojkama u ruci, treba nadodati da se za ovaj predmet konzultiralo 513
djela. I ovaj svezak može da bude razlog jednog dopuštenog ponosa osobito za fa* * šiste a specijalno za crne košulje, koji su se borili u Africi i učinili naše gospodstvo sigurnim i plodnim. Preporučam knjigu strancima.«
Tako je Mussolini lapidarno i u pozi kako on to već znade, popratio izdavanje ove talijanske »kolonijalne enciklopedije«, Kako će je prosuditi stranci, kojima je »Duce« osobito preporuča vidjet će se kasnije. Dobro je da je podvukao njezinu »osobito točnu i uvjerljivu dokumentaciju«, jer će to u prvom redu biti od interesa za one koji će tu knjigu primiti u ruke. Onda će se tek moći vidjeti nije li i ova »enciklopedija« (u ostalom knjiga o pitanju vrlo škakljive naravi za talijanski, specijalno fašistički kolonijalni problem!) običan »mačak u vreći« fašističke marke — za inozemni eksport.
Sekretar stranke Starace uputio Je svim pokrajinskim tajnicima okružnicu da nabave knjigu za fašističke biblioteke i da se brinu oko raspačavanja knjige.
»LIJEPE TALIJANSKE OBITELJI«
Podgrad, oktobra. — Ovih je dana došao u Podgrad pretsjednik za zaštitu materinstva i djetinjstva iz Rijeke dr. Icilio Bacci (Bacich). Jedan činovnik, takodjer iz Rijeke, držao je na općini govor o važnosti tog društva i o nacionalnoj važnosti demografskog problema. Slušaoci bili su samo naši ljudi iz Podgrada i okolnih sela. Medju njima bio je i Ivan Kogovšek iz Pregare, kojemu se ovih dana rodilo dvanaesto dijete. Bacci ga je stavio za primjer ostalima i nagradio ga. Dok vlasti troše teške milijune za demografsku propagandu, od koje imadu koristi samo fašistički vodje, a ti vodje živu udobnim životom sa malo djece ili bez njih, dotle kod naših ljudi i u bijedi raste novo potomstvo. Neće biti nikakvo čudo da jednog dana ugledamo u »Domenica del Corriere« sliku obitelji Ivana Kogovše-ka pod naslovom »lijepa talijanska obitelj« poput one iz Berseča.
DOPOLAVORO U LOKVAMA.
Lokve, oktobra. — Konačno su fašisti i ovdie osnovali dopolavoro da privuku i naše seljake u svoje društvo. Budući da nemamo nijedne prosvjetne ustanove, to je gostionica ioš iedino mjesto, gdje se u nedjelje i blagdane sastajemo. Radi toga je i Dopolavoro glavnu brigu posvetio opremi bufeta i kuglane. Imaju neke ilustrirane časopise. ali misle da će vinom i kuglama privući više sel.iaKa u svoje kolo.
POŽAR V KANALU.
Gorica, oktobra. — V Kanalu ob Soči je zgorela hiša in vsa gospodarska poslopja posestnici Mariji Pavčič. Škoda je velika.
NEUPOSLENICI POD VEDRIM NEBOM
Pula, oktobra. — Naročiti uredi fašističke stranke, koji imadu da kroz zimu daju potpore besposlenima i glad-, noj sirotinji imaju mnogo posla. No za pomoć dolaze u obzir samo oni, koji su upisani u stranku ili su poznati privr-ženici režima. Najveća sirotinja ne nalazi nikakve zaštite. »Corriere Istriano« navadja sam slučajeve, gdje kućevlasni-ci izbacuju iz kuće besposlene sa njihovim pokućtvom ako samo mjesec dana zaostanu sa plaćanjem stanarine, a nemaju nade da će platiti, jer je teško doći do posla. Kad se ne dadu iz kuće, gospodari ih silom bace, eventualno još ih i izmlatc. Nesretnici se zatiču u pomoć dobrotvornim društvima, nu bez uspjeha. Moraju prespavati na ulici, pa da ne bude sramote gradu, općina ih negdje skloni. Općina nema za takove slučajeve nikakve zgrade pa su zabrinuti, što će ove zime raditi, ako se to bude češće ponavljalo.
NI POŠTENO
prejemati in čitati list, a ne izvrševati napram njemu svojo primarno dolžnost, kakor to delajo nekateri naši naročniki, ki se vse do sedaj niso zmenili, niti na naša številna opozorila. Približuje sc konec leta, pa je skrajni Čas, da vsi oni ki so v zaostanku z naročnino čimnrej vplačajo svoj dolg, da bi naš list mogel tudi v bodoče, v prihodnjem letu še v večji meri vršiti svolo koristno nalogo.
PETAR PAVLOVIČ:
PO SLOVENSKI OBALI
LJUBLJANSKA „SOČA,, BAZOVSKIM ŽRTVAM
Od Štivana do Pirana*
Morje izraz veličanstva in neskončnosti, mol je, izrez moči in lepote, morje, vir bopatslva in svobode, morje, izvor neutešenega hrepenenja, morje, cilj naših teženj in stremljenj.
Tako blizu si nam in vendar tako daleč. V pičlih treh urah bi prihiteli do tebe, toda vmes jo meja, krivična meja, ki jo je nam začrtala nenaklonjena usoda. In vendar je to morje naše, saj biva ob njegovi obali naš človek, saj plove po njem naš mornar in ribari v njegovih vodah naš ribič.
Vsa obal, ki oklepa v širokem loku Tržaški zaliv od rtiča, kjer stoji piranska cerkev gor do devinskega gradu in šo preko do temnih dimnikov tržiških tovaren, je slovenska. Od Štivana kjer se po dolgi podzemeljski poti zopet prikaže na dan reka, ki se je pogreznila v škocijanske čarobne votlino, tja do Sv. Lucije nad Piranom, kjer je stala skrajna slovenska šola družbe Sv. Cirila in Metoda, se vleče nepretrgana niz slovenskih vasi in naselbin. Devin z novim gradom in z razvalinami starega gradu, kjer je stala ob obali lepa Vida in hrepenela v daljni svet. Sešljan s prijaznim kopališčem in z bujno zelenimi vrtovi, v ozadju pa živa skala. Na to pa breg pod Nabrežino in Sv. Križem. Trta in oljka, vmes še breskev in smokve. Spodaj tamnozelena morska gladina posejana z belimi jadri, više gori pa strme gole pečine. Pravi raj na zemlji! Toda v tem raju je vse tiho. Ni slišati ne petja ne smeha. Utihnil je naš rod. Pretežka je bol, ki tare njegovo srce. Prestal je dobo imperatorskega Ogleja, prestal je tudi gospodarstvo ošabne Serenissime. Naša zemlja pod Nabrežino in Križem je dala kamen, iz katerega so zgradili palače v Ogleju in Benetkah. Naš človek ga je lomil v potu svojega obraza pod pekočimi sončnimi žarki. Kraške gozdove je tujec oropal, da je okrasil svoje palače in da je gradil svoje galeje, na katere jo prikoval naše ljudi in jim vsilil v roke težka vesla.
Razrušil se je imperatorski Oglej, minula je slava beneške republike, naši bregovi pa še vedno stoje in na njih še vedno biva naš človek. Toda danes zopet ječi pod tujim jarmom, ki je težji od vseh prejšnjih. Novi gospodar ne zahteva od njega ne kamena ne lesa, niti ne zahteva njegove telesne moči, novi gospodar zahteva njegovo dušo, zahteva od njega, kar mu je najsvetejše, zahteva njegov jezik, njegovo ime in nje-- govo prepričanje. Radi tega je utihnil smeh in je obmolknila pesem. Bol je prehuda da bi jo mogla omiliti lepota kraja ali božanska kapljica, ki jo rodijo bregovi in ki se je z njo baje tolažila in krepila celo žena samega imperatorja Avgusta.
»Vse tiho v grozi, nemo od bolesti; visoko nad pečino vran le kraka, nikamor kril ne upa si prenesti.*
(Igo Gruden)
* Ovaj je sastavak štampan medju ostalim probranim prilozima u slovenskom omladinskom zborniku »Kresnice« (izdaje knjižnica Mladinske matice — letnik IV — Ljubljana 1933, sestavil Josip Ribičič) odakle ga prenosimo. (Ur.)
Le en up jim je še ostal. Oči so jim uprte tja preko grebena, ki obdaja kakor venec Trst, tja preko Golega vrha na bazovsko planoto. Iz mučeničko krvi, ki so z njo prepojili kraško zemljo Bidovec, Marušič, Miloš in Valenčič, bo zažarela nova zarja, kakor je pod Bogatinom vzrastla roža mo-gota iz krvnih kapljic ranjenega Zlatoroga.
Nemo gleda dol z vrha sivi K o n t o v e 1 na blesteči se M i r a m a r s k i grad, kjer je že plapolala v žarkem soncu naša trobojnica v dnevih Narodnega sveta, kjer pa vihra sedaj italijanska trikolora in na kontovelski p orti č, kjer ne sedi več v družbi ribičev Anton Aškerc in zbira motive za svoje »Jadranske bisere« o ribiču Tomažu, o Katalanu in Gregorinu, o Mari in Rozi.
Ugasnil je smeh na zagorelih obrazih ribičev, mrki in tihi popravljajo svoje mreže. Brez veselja so odpravljajo na lov, brez radosti se vračajo v portič. Njih pesem, nekdaj tako glasna, je zdaj utihnila .
In dalje proti Trstu B a r k o v 1 j e.
»Kot bi pred burjo se v zavetju skrile na begu ptice — v bregu bele hiše na paštne, kjer od morja veter diše med trte so in oljke se spustile.*
(Igo Gruden)
In tudi samo mesto Trst je mrtvo. Ne slisiš na ulici in trgu več naše-besede. In vendar je Trst največje slovensko mesto, saj je vsa okolica :	S v. K r i ž, P r o s e k,
K o n t o v e 1, Opčine, Bane. Trebče, Pad riče. 'Gropada, Bazovica in K a t i n a r a, čisto slovenska in ima predmestja : B a r ko v 1 j e, Greta, Rojan, Š k o r k 1 j a, V r d e 1 a, Sv. Ivan, L o-njor, Kjadin, Roeol, Sv. Marija Magdalena in Skedenj, pretežno slovensko večino in je tudi v mestu samem naš živelj zelo močno zastopan.
Vpepelili so naš Narodni dom v Trstu, sežgali društvene domove v Barkovljah in Rojanu, pri Sv. Ivanu in pri Sv. Jokabu. Zaprli so vse naše šole, zadnjo med njimi zasebno šolo pri Sv. Jakobu, ki jo je obiskovalo prav do zadnjega še okoli tisoč slovenskih otrok iz mesta samega. Zabrisali so vse slovenske napise, odpravili slovenska krajevna imena, prisilno pretvorili priimke naših rojakov in proti volji staršev prekrstili otroke z italijanskimi imeni, našemili so celo slovenske otroke s črno fašistovsko srajco. Toda pod to srajco bije še vedno čisto slovensko srce, ki kljub vsiljenemu tujemu imenu in priimku še vedno čuti s svojim rodom in z bazovskimi mučeniki.
Isto razpoloženje in isti duh vlada tudi med našim narodom onstran globoke zareze, ki jo jo izkopala divja Rosandra in ki loči od Tržaškega Krasa Istrski Kras. Tam se blestijo nad Dolino vasici Mač-k o vij e in Osp, nad Koprom pa Cezarje in Marezige. Pred dvanajstimi leti so švigali iz teh vasi visoko k nebu rdeči plameni in pričali o grozodejstvih, ki jih je moral v tistih dneh trpeti naš narod. Vse trpljenje: požigi, uboj, ječa in pregnanstvo, pa ga ni strlo, obratno v njegovem srcu se je le še bolj utrdilo prepričanje, da mora biti tudi tega trpljenja konec in da pride tudi za njega dan pravice in svobode.
V soboto 21 t. m. je priredila ljubljanska »Soča« — matica komemoracijo našim žrtvam v Primorju. Dvorana pri »Levu« je bila nabito polna. Agilni g. Sfiligoj je zelo lepo pripravil in okrasil svečanosti primerno dvorano in skrbel, da so imeli vsi gosti svoje mesto Ob takem navalu za g. Sfiligoja ni bilo lahko. Na steni je poleg drugega visela zemljepisna karta naših krajev. Spominski svečanosti so prisostvovala številna nacionalna in druga društva Spominski govor je imel predsednik društva in mestni župan dr. Dinko Puc. V svojem lepem je-dernatem in vseskozi stvarnom govoru, je opisal potek dogodkov od prvih dni pred svetovno vojno, preko londonskega pakta in vstopa Italije v vojno, pa do danes. Italija. ki- je podpisala londonski pakt je s tem zagrešila že prvo nemoralno dejanje, ker Se zahtevala in si tudi zagotovila kot plačilo zase ozemlje, do katerega nima nikake pravice. Z lepimi frazami o osvoboditvi zasužnjenih narodov je Italija stopila v svetovno vojno, z dobro kupčijo v žepu. Čeprav je londonski pakt med tem zgubil svojo pravno moč. se je Italija pri Wilsonu na vse načine borila za njegovo uveljavljanje in udejstvitev. In je skoro v vsem zmagala. Črta rapallske pogodbe se le malo razlikuje od črte ki je bila določena po londonskem paktu. V drugem delu svojega govora je g-predavatelj še. na podlagi vseh dejstev po 1. 1918 opisal težko pot našega ljudstva, in vso nasilno politiko italijanskega fašizma, ki je zahtevalo pet naših žrtev. Po govoru g. predsednika je gdč Danica Klavorova z občutjem deklamirala res krasno pesem Karla Široka »V spomin bazovskim žrtvam«. Mali Dušan Blagajne je recitiral pesem g.
Sokolsko društvo Zagreb III održalo le prošle srijede svoj članski sastanak, na kojem je na dostojan način komemoriralo Vladimira Gortana. Velika gimnastička dvorana ženske gimnazije na Katarinskom trgu bila je dupkom puna članova podmlat-ka i naraštaja te pretstavnika ostalih sokolskih društava i nacionalnih organizacija. Sastanak je otvorio starješina g. dr. Ivo Ražem naglasivši da ie u prvom redu sastanak posvečen uspomeni istarskog mučenika, kome Sokol III pjevanjem, deklamacijama i prigodnim govorom polaže svjež vijenac na grob, za nas najsvetiji narodni žrtvenik.
Iza otvorenja otpjevali su istarski srednjoškolci i akademičari pod vodstvom prof.
g. Milana Gortana istarsku himnu «Predobri Bože«, koju je publika stojeći saslušala Slijedile su prigodne deklamacije: »17 oktobra — na dan tragične pogibije Vladimira Ocrtana« i »Ne kloni, majko« od Josipa Krajića. Deklamirala je jedna istarska djevojčica, dok je jedan srednjoškolac iz Istre, deklamirao »Vladimiru Gortanu« od Rikar-da Katalinića Jeretova i »Prste k sebi« od Josipa Kraljića.
G. inž. Anžlovar održao je dulje predavanje, u kojem je prikazao značenje smrti
Mare Fakinove posvečeno tej priliki in žalostni obletnici. Mali Klavorov sinko pa ie zapel po melodiji »Tam za turskim gričem« pesem, ki jo je prinesla zadnja »Istra« in katero je sestavih preprost kmečki fant. Zbrani so na koncu s kratkim molkom počastili spomin ustreljenih Vsi nastopi so bili sprejeti brez ofrčajnega ploskanja, kar ie dalo večeru še bolj jasen značaj in je že sama okolica vplivala na prisotne tako da so se lahko spomnili na vso težko usodo svojih rojakov. Večer je bil eden najbolj uspelih kar jih je priredila »Soča«.
SPOMINSKA MAŠ\ ZA ŽRTVE
V nedeljo 5e priredila »Soča-matica« spominsko mašo v cerkvi pri Sv- Jakobu. Udeležilo se je te maše zlasti članstvo »Soče« in vseh ljubljanskih emigrantskih društev polnoštevilno.
Z vsem se ie »Soča-matica« jako častno odolžila žrtvam za svobodo’ našega pod fašizmom tlačenega ljudstva. V bodoče se bodo zopet vršili stalni društveni sestanki, kot običajno pri »Levu«, vsako soboto.
♦
SPOMINSKI VEČER »SOČE« V NOVEM MESTU.
Tudi društvo »Soča« v Novem Mestu je priredilo spominski večer bazoviških žrtev in koroškega plebiscita. Predsednik g. ravnatelj A. Mervič je krepko očrtal trpljenje naših zasužnjenih bratov na jugozapadu in severu in njihovo borbo za narodni obstanek. Udeležba je bila zelo številna. »Soča« je poskrbela tudi za žalno mašo, ki jo je daroval gvardijan frančiškanskega samostana.
Obširnejše v prihodnji številki (Op. ur.).
Gortana. Rekao je da sokoli ne goje mržnju, ali mrze zločin. Strijeljanjem Gortana u ledja htjelo ga se osramotiti Predavač zatim analizira nepravde i zločine počinjene nad našim narodom i prikazuje kako ie ta: kav postupak kod omladine morao izazvati revolt
Vladimir Qortan vidio ze bljesak slobodnog sunca 1918 vidio Je i čuo obećanja i slatke riječi novih pridošlica. koji su se ušuljali n našu zemlju pređvođjeni bijelim barjacima. Doživio je potpunu nevjeru i prelom zadanih obećanja, doživio zatvarani® naših škola, batinanje seljaka i inteligenata. palež prosvjetnih domova progon jezika r crkava, otimanie imetka itd U kratkim ie potezima predavač opisao tok same rasprave u Puli. »Na krvničkom stolu rimske inkvizicije« — rekao je inž. Anžlovar — »ležalo je kao dokaz Gcrtanove krivnje sokolsko pero sa njegovog sokolskog kalpaka. To je sokolsko pero nosio Gortan na srcu u znak da je i on slavnog sokolskog roda«
Na koncu je predavač pozvao prisutne nek ustajanjem i «utniom ođ par minuta usmjere misli na našeg mučenika. Komemoracija ie svršila poklikom »Slava Gortanu«-Cijela je dvorana na tc otpievala narodnu himnu.
——i
OBLJETNICA SMRTI VLADIMIRA GORTANA
KOMEMORACIJA VLADIMIRA GORTANA U 2AGREBU
-!
JESENSKA NOSTALGIJA
Jesen Jeseii sa svojim sivim nebom, jednoličnim »sivim« danima, a svemu tome daju taj »sivi« ton jesenske kiše.
Prošlo ie ijeto sa svojim žarkim zrakama kojima sunce u svom naponu blagohotno i bogato obdaruje Zemlju \ sva njena Bića. Priroda ie pod zagrljajem toplih zraka neumorno stvarala, a Čovjek »Kruna« njezina jednake neumorno u sveopćem naponu rada i stvaranja pomagao. Sada idu i Priroda i Čovjek na odmor. Priroda odbacuje svoje nebrojene pomagače, svoje »zelene« zastupnike rada — lišće. Odbacuje lišće, al’ se žute plodovi i kao da u nekim lijepim jesenskim danima Sunce šalje svoje ugodne zrake na požutjeli zemljin sag kao zadnji poljubac pred počinak i kao da blagohotno pokazuje na žute plodove. Jesen je tužna, ali i mila.
Umorno oko gleda prirodu gdje ide na počinak a izmoreni ali očeličenl Duh baca pogled na prošli napor i rad i htio hi da sve to sredi, staloži i nadje odgovor — Uspjeh — da mirno i spokojno sa zadovoljstvom u duši odahne.
Jesen je odmor, slobodni dah, sjećanje. U dugim »sivim« jesenskim danima svatko baca pogled na cijeli tok svoga života 1 svatko nalazi i hoće da nadje svijetlih časova, čije će mu sjećanje ispunjati — možda ili barem donekle ublažiti — osjećaj osamljenosti i tuge.
I mi se sjećamo minulih djetinjih i mladenačkih dana. sjećamo se onih blagih jeseni kada smo | mi i cijeli naš mukotrpni narod, iza ljetnog rada od zore do mraka, opaljenih obraza i žuljevitih ruku. ali zadovoljni u duši. mogli grlatom pjesmom čija se jeka gromko razlijegala po istarskim brežuljcima i dolinama na čijim su obroncima i dolcima čekali plodovi našeg rađa. da pjesmom i radosna srca pozdravimo i zahvalimo Onome, iz čijeg krila sve niče, iz čijih njedara odiše Dah koji diže sokove i daje život svemu živome od sitnoga crva do »krune« svog stvaranja, do Čovjeka.
Sjećamo se tada svih onih lijepih jesenskih završnih radova i svih onih lijepih narodnih običaja, u kojima su čustveno i živo srasla sva radosna osjećanja j tugaljive. ali blage misli i želje, što se sve slijeva kao u jednu simfoniju i pjesmu zahvalnicu donešenom plodu nakon mučnog rada. Tu ie berba vinograda, nama Istranima najmilija i najznačajnija, kod koje se skupi cijelo selo, kada za čas kao da nestaje pojedinih obitelji, pa se cijelo selo u toplom i bratskom osjećaju stopi u jednu veliku obitelj: tu ie berba i Ijuštenje kukuruza. kojom se prilikom sastaje i mlado i staro: mlado da si medjusobno nehotice povjeri »stroge« tajne, da u »ćakulama« uz ne preteški rad provede ugodno veće, ispuni svoju znatiželju o novim dogodjajima i proširi krug svog životnog znanja, a i hrane svojoj bujnoj mašti i snovima; staro da se, gledajući mladost punu bujnog života. na epski način obilno raspriča o prošlim i davnim doživljajima, u kojima proživljavaju nanovo svoje mlade dane i da obogaćeni iskustvom života izlažu mladima ^vojm svim svojim bićem proživjelu filozofiju života i daju mladeži blagohotne putokaze. koje će slijediti u vječnoj plimi i osieci valova, u oluji života. U tim dugim Jesenskim večerima, u međjusobnoi izmjeni misli, snova i želja, stvara se i vječno obnavlja i popunjuje narodna filozofija, narodni nazor na svijet i život da se konačno staloži u kratke izreke narodnih poslovica.
Istarska djeca ostavivši rodnu grudu, a većina ovdje i rodjena. živeći ponajviše u gradovima i gradićima, mogu samo po pričanju svojih otaca da si u mladim dušama stvore makar i blijedu sliku tog intimno sa rodjenom grudom povezanog osjećaja prema materi Zemlji, ne mogu da osjete ovu intenzivnost tog prvotnog osjećaja, koji svakog seljaka čvrsto veže sa njegovim trudom obradjenom zemljom. Oni ne osjećaju svi onu neizrečenu i tugu i milinu, koja prati pomisao na rodienu Grudu — našu dragu Istru.	'	I. F.
KOMEMORACIJA VLADIMIRJA GORTANA V LJUBLJANSKEM „TABORI)"
*	cua vatnimi na I Calivi S© j
vršila 19 X tožna svečanost, posvečen obletnici mučeniške smrti narodnega herc ja Vladimira Gortana in 'tovarišev. Dri štvo »Tabor« je sklicalo sestanek, na kt terem je predaval številni družbi predavi teli in manjšinski delavec g. prof. dr La vo Čermelj.
Po uvodnem pozdravu predsednika in le po podani priložnostni deklamaciji je pre davatelj, ki je bij sam v središču dogod kov, podal splošno sliko življenja Jugoslova nov v Italiji cd prevrata dalje. Dne 2 oktobra 1929 so pričeli fašisti s silo tira naše ljudi na volitve. V tistih prilikah j padel fašist Tuhtan nakar se je pričel splošno preganjanje, v narodu pa je priče lo vreti. Rapallska pogodba je določila ža lostno usodo primorskim Jugoslovanov. Z nl< so dobili italijanski državljani v naši dr žavj velike pravice, večje kakor iih imaji državljani v lastni državi V Italiji so pri čeli nasprotno s silnim terorjem in so za tirali naš jezik, našo kulturo in običaji navzlic vsem zagotovilom, da bodo ravnal z narodom na demokratični način, spoštu joč njegove običaje. Kmalu so nam jeli od vzemati šole. zlasti pa so stremeli za tem da so segnali iz šoIe naš jezik. Učitelji ni so smeli rabiti nikakvih slovanskih knjig Tako ie bilo doseženo, da so iztrgali otro ško dušo iz domačega kroga in pritegnil otroke popolnoma pod fašistični vpliv Na šemu življenju v Italiji so odvzeli sleher no organizacijsko možnost, zabranili so ce lo naše Petje na vasi. v gostilni pa tud doma. kajti vsepovsod so vohuni preža! na množico kakor na posameznika. Z vse mi mogočimi sredstvi so ubijali tudi naše gospodarstvo, na drugi strani pa so z davki podkopaval; temelje slovanskemu po-sestniku trgovcu in podjetniku- Narod se
je zbegan in v sili Še bolj oklepal cerkve.
loda pričeli so preganiati tudi slovenske duhovnike in so zabranievali slovensko besedo celo v hiši Gospodovi. Od noriškega škofa Sedeia so zahtevali da s® umakne pa ni hotel Umik je sledil šeie 110 1zaJht.®V0 PaPCža. a pod pogojem, da bo naslednik spoštoval manjšino. Na Sedeje-vo mesto je bil postavljen prosluli upr3' vitelj koperskega semenišča Sirotti, ki }e takoj uveljavil svoje metode med našiifl ljudstvom, kakor jih je umel že prej v pru. Njemu so sledili tudi drugi cerkveni dostojanstveniki. Narod čedalje bolj obupava. nihče se ni zmenil za njegovo RO' ljenje in svet sploh ni imel razumevanja za okrutne mere. s kakšnimi so tlačili i« še tlačijo naše ljudstvo pod Italijo Slednjič je prikipel italijanski bes do vrhunca-Sproti so uprizarjali proti našim ljudem žalostne procese in slednjič je padlo zadetih od svinčanih krogel pet najboljši'’ in najzavedneišik naših sinov V hrbet «o streljali Gortana. Bidovca Miloša, Marušiča Valenčiča nad' sto Jugo-slovenov pa so pregnali in potaknili P° ječah.
Usoda našega naroda onkraj meje j® temna m grozotna in najmanjši so izgled'; da hm zasije pravica in svoboda, kakor jo uživamo na naši zemlji!
V SPOMIN VLADIMIRJA GORTANA
Ljubljanski »Pohod« je prinesel v s^0i' 42 od 21 oktobra na uvodnem ‘J16* stu članek' pod naslovom »Prvi strel hrbet«. Pisec članka se spominja n50,,1?, ga jesenskega jutra, ko je bil ustreljen Vlj' dimir Gortan. in pravi med drugim, da < Gortanova žrtev pripomogla k temu da s ie Jugoslovanski narod spet zavedel da irt dolžnosti napram bratom onstran mej.
POŠALJITE PRETPLATU-'
NAŠA KULTURNA KRONIKA
ŠESTI REDNI OBČNI ZBOR KLUBA PRIMORSKIH AKAOF MIKOV V LJUBLJANI
OPOZORILO
NAROČNIKOM
VIKTOR CAR-EMIN.
U četvrtak na večer davana Je u kazalištu na Trgu Kralja Aleksandra premijera »Vicencice«. Opširan izvještaj o uspjehu ove drame našeg odličnog književnika doni. Jet ćemo u slijedećem broju, ier nam to sada nije moguće obzirom na datum izla-ženja našeg lista._ ____
FRANCE BEVK V »SRPSKEM KNJIŽEVNEM GLASNIKU«.
»Srpski književni glasnik, literarna revija. ki izhaja v Beogradu, je prinesel v zadnji številki oceno Bevkove »Gmajne«.
»France Bevk je danes gotovo najplo-dovitejši slovenski književnik in sotrudnik vseh mogočih časopisov z obeh strani ju-goslovansko-italijanske meje. Ker mu ni mogoče se svobodno gibati, živi stalno v Italiji. Pred nekaj mesci mu, ob priliki dubrovniškega kongresa P. E. N. klubov, niso dovolili udeležbe na tej internacionalni književni skupščini. Kljub temu so njegova dela dobro znana na obeh straneh.
V knjigi pod naslovom »Gmajna« je zbral Bevk štiri novele, ki tvorijo vsaka zase samostojno celoto. Bevk je ppik z izredno silo opisovanja. Tudi ta knjiga to dokazuje Novele »Gmajna«. »Drobnica«, »Laz« in »Koza« izhajajo po svoji snovi iz vasi iz tistega siromašnega kmetskega živli nia. ki je Bevku gotovo najbližje, čeprav se od časa do časa-spušča v salonsko snov. Ta knjiga je ravno radi svojega socialnega povdarka privlačna«. GOSTOVANJE GLEDALIŠKE DRUŽINE »ISTRA« U ZAGREBU
Ljubljanska gledališka družina »Istra«, koja je u posljednje vrijeme priredila nekoliko gostovanja u Mariboru. Celju, Ptuju i Ljubliani. dolazi naskoro na jedno gostovanje u Zagreb Dosadašnja turneja »Istr.e« imala je lijep uspjeh, te je bila registrirana ne samo u našemu listu nego i u slovenskoj štan pi Članovi ove družine poznati su po svo.eni djelovanju na bivšem slovenskom kazalištu u Gorici te su i poslije toga djelovah s uspjehom na kazališnom području. U Zagrebu ča nastupiti sa istim programom Što su ga izvodili na svojim dosadašnjim kazališnu-koncertnim večerima. Gostovanje bi imalo uslijediti u Mulom kazalištu. 9 novembra, Potanje ćemo o tom još javiti.
O KNJIZI PROFESORA JOSIPA DEMÀ-RINA
već smo zabilježili povoljnu kritiku koja ie izašla u zagrebačkim »Novostima«. Po-but ove, sada se javljaju i daljnje kritike o knjizi »Materinji jezik u savremenoj školi«. u zagrebačkim »Narodnim novinama« i H »Jutarnjem listu«. I ove vrlo pohvalne. U »Narodnim Novinama« ocijenio je knjigu brof Nikola Zec. a u »Jutarnjem listu« na-Disao ie o njoj prikaz opširan i temeljit Dr. Stevan Pataki.
»AVTONOMNA UPRAVA BENEŠKIH SLOVENCEV«.
Dr. Henrik Tuma je priobčil v »Slovenskem Pravniku« razpravo, ki obravnava Pravni položaj Beneških Slovencev v preteklih stoletjih. Tudi z drugih strani še zmeraj premalo poznamo to vejo našega na-
Òdloki benečanskega senata in dožev so iim dovolili, da so si takorekoč postavili svojo državico, ki je bila skoraj popolnoma neodvisna od Benečanov. Že z zelo starih časih so imeli omenjene pravice, toda Sele iz 1. 1401. imamo najstarejši dokument 0 lastnem domačem sodišču visoke instante, Svoj teritorij so imeli razdeljen v »soseske« in »dvanajstije«. Najvišja instanca ie bilo »veče«, pravi parlament. O upravi »sosesk« imamo dokumente že iz 1. 1077. Toda počasi se je njih avtonomija in last-ba uprava rušila, dokler niso 1. 1806. Fran-odpravili še zadnje ostanke.
NIJE POŠTENO
primati i čitati redovito list, a nc izvršavati prema njemu svoju naj-°Mčniju dužnost, kako to cino neki naši pretplatnici, koji se dosala nisu odazvali na brojne nase porive. Približava se konac godine, ka je krajnje vrijeme, da svi oni koji su u zaostatku sa pretplatom sVoj dug namire što prije, kako bi *ist i dalje u slijedećoj godini mo-fao još jače pod povoljnijim prilikama vršiti svoju korisnu zadaću.
SPREMENBA IMENA V »KLUB JUGOSLOVANSKIH AKADEMIKOV IZ TRSTA,
GORICE IN
VI. občni zbor Kluba jugoslovanskih primorskih akademikov, ki naj bi predstavljali zmožnost, moč in polet mlade primorske emigracije, je bil polet mlade njegove dosedanje občne zbore, številne akcije in na dosedanjo iniciativnost ter požrtvovalnost njegovega članstva na zunaj eden najbolj zanimivih, vzbujal je v vsej akademski javnosti mnogo zanimanja in pričakovanj. Temu sicer ni o polni meri ugodil, par bi bilo pričakovati z ozirom na to, da klub v kolikor se tiče delavnosti, skoroda ima vodilno mesto v emigraciji. Na občnem zboru je manjkalo delavnih predlogov, si-stematiičnih načrtov, kako preiti iz dosedanjih periodičnih akcij k širšim in velikopoteznejšim.
Občni zbor je bil dne 18. t. m. v hotelu Miklič. Otvoril ga je podpredsednik tov. Koršič Mirko, ki se je uvodoma spomnil nasilne smrti Gortana in nesrečno preminulih članov Kluba tovarišev Gorupa in štreklja. Prvega so vzele planine, drugega pa znana letalska nesreča v Ljubljani. Nato je prebral pozdrav novosadske »Istre« ter takoj prešel na dnevni red. Poročilo predsednika Černigoja je bilo pomanjkljivo. Tov. Mermolja, ki je vodil Klub med počitnicami, je poročal o ekskurziji po jugu naše države in o njenih uspehih. Ostalega, zlasti programtičnih smernic Kluba so predsedniki, katerih je bilo v pretekli poslovni dobi radi notranjih pretresov kar pet, se niso dotaknili. Podpredsednik Koršič je v svojem poročilu omenil, da je naloga Kluba ostati nepristransko nad strujami, ki diferencirajo Klubovo članstvo. Dalje je poročal o velikem uspehu razpečavanja naših znamkic med češkimi Sokoli in napore Kluba za organiziranje primorskih srednješolcev v Klubovem odseku, da se jih vzgoji v pridne emigrantske delavce. Na koncu se je še v dveh stavkih dotaknil bodočega dela, zlasti žalnih proslav ob obletnici Rapalla.
Iz tajniškega poročila je bilo razvidno, da je vse Klubovo delo ležalo na nevelikem številu agilnih članov in da je bilo odvisno le od njih iniciativnosti ter delavne žilavosti, dočim se je ostalo članstvo izživljalo v drugih društvenih in dajalo tam svoje moči na razpolago. Poročilo je tudi omenilo dejstvo, da ni bilo delo, začrtano na zadnjem občnem zboru, tako načet seminarja, preureditev knjižnice in sodelovanje z zagrebškim Istarskim akademskim klubom, niti začeto. Vendar pa se mora z veseljem ugotoviti, da je kljub vsemu delo napredovalo. Uspela je izdaja marki c, sodelovanje pri knjižni akciji, ekskurzija po Jugoslaviji i dr. Na sestrankih ki jih je bilo sedem so predavali: dr. Tuma: Prvotna kultura v Julijski Krajini, Figar V.: Južna Tirolska ter predavanje o »razvoju Trsta in Slovencih« in. referat z naslovom »Odgovori na anketo Zveze emigrantov«. Klub ima 140 članov.
Knjižničar Jurca je poročal, da ima knjižnica 200 knjig in 13 zemljevidov-specialk, v čitalnico pa prihaja preko
ISTRE«.
20 dnevnikov, tednikov in mesečnikov.
K debati o poročilih se ni oglasih nihče.
Po revizorskem poročilu, so dobili odborniki razrešnico.
K točki o samostojnih predlogov je iznesel odbor predlog o spremenbi pravil, zlasti pa imena Kluba. Novo ime Kluba
»Klub jugoslovanskih akademikov iz Trsta, Gorice in Istre«, je odbor utemeljeval z zamenjavanjem »primorskih akademikov« iz slovenskega Primorja pod Italijo in »primorskih akademikov« iz Primorja pod Jugoslavijo. Predlog je bil sprejet, živahna, skoro burna debata se je vnela pri definiranju rednega broja Klubovega članstva. Zastopani sta bili dve mnenji. Prvo da more biti reden član Kluba samo jugoslovanski akademik iz ljubljanske univereze ki je rojen v zasedenem ozemlju, drugo pa, da se to ozko definicijo opusti in da se da pravice rednega članstva tudi tistim, ki sicer niso bili rojeni v Primorju, so pa sinovi primorskih staršev, so tja pristojni, so tam živeli in od tam emigrirali. Tako se je na novo začelo vprašanje, ki je bilo v emigrantskih vrstah že večkrat plod dolgih debat, a je ostalo še vedno nerešeno. Glasovanje je izpadalo za prvi predlog.
Pri volitvah je bil izvoljen za novega predsednika tov. Hrovatin Viktor, za ostale odbornike pa sta bili dve listi. Zmagala je druga v istem razmerju kot glasovanje o vseh prešnjih predlogih, na kateri so: tov. Vuga, Bensova, Podvršič, Valentinčič, Mežek, Lavrenčič, Figar, Trampuž in Klemenc. Revizorji so: Bačič, Laharnar in Koršič, razsodiščniki pa: Bačič Milivoj, žagar, Podlešič, Bidovec in Uršič.
Kako je že prej omenjeno ni prinesel ta občni zbor tega kar bi se bilo moglo pričakovati. O bodočem delu se je relativno malo govorilo, načrtov tudi ni bilo. Izgleda da je zanimanje za samo glasovanje potisnilo v ozadje nekatera važna vprašanja. Problem Julijske Krajine in ideja njene osvoboditve morata biti največ merodajna za Klubove ideje in delavne smernice.
Občni zbor je bil zaključen po 11 uri.
V SPOMIN 13 OBLETNICE RAPALLA
Klub primorskih akademikov v Ljubljani namerava ob priliki 13. oblet-ince Rapalla organizirati več prireditev. Tako se pripravaija v režiji Ferda Delaka revija »Glas doma«. Besedilo za to je sestavil F. Delak in sestoji iz niza pesmi naših pesnikov. K stvari se še povrnemo obširnejše. Dalje se pripravlja Klub na nastop v radiu, ki ga bodo prenašale tudi ostale postaje. V. zvezi z Organizacijsko-propagandnim odsekam, pa je organizirana do sedaj že cela grupa predavateljev, ki naj bi šli ta dan predavat v vsa emigrantska in tudi druga društva, na kar že danes opozarjamo naše organizacije. Tisti, ki žele predavatelja, naj to javijo Klubu šelemburgova 7-1. Nadalje namerava izdati Klub še posebne razglednice.
DRUŠTVENO GIBANJE U NOVOM SADU
NOVOSADSKA »ISTRA« OSNOVALA JE PJEVAČKI ZBOR
Na Jednoi od prošlih sjednica Upravnog odbora društva »Istra« u Novom Sadu, odlučeno jé. da se u najkraćem vremenu pristupi osnivanju pjevačke sekcije, koja bi imala gajiti i širiti u prvom redu istarsku narodnu pjesmu te ostale umjetničke i narodne jugoslovenske pjesme. U*tu svrhu bio je sazvan pred 15 dana širi članski sastanak na kojem je tajnik »Istre« iznio tu davnu želju društva Podvukao ie, da se ta želja može ostvariti samo na tai način, ako bude razumijevanja, čvrste volje' i ustrajnosti članova. Sastanak ie bio liiepo posjećen. te je nakon oduže diskusije, zaključeno na kraju jednodušno, da se pjevačka sekcija osnuje. Sekcija ie zbilja i osnovana, te je odmah izabrano j vodstvo sekcije- Prisutni članovi obvezali su se. da će mjesečno doprinašati svoj prilog, kako bi sekcija mogla iznajmiti jedan harmonijum. Harmoni-jum je kasnije nabavljen i rad u toj sekciji napreduje iz dana u dan sve bolje. Prijavljeno .ie dosada 24 pjevača.većim dijelom iz redova članova i nekoliko prijatelja »Istre«. Vježbe se za sada održavaju tri P'H nedjeljno i to: ponedeljkom za tenore, srijedom za basove, dok se petkom održavaju skupne vježbe, i to od 7 do 9 sati na večer.
Pitanje ove sekcije bilo je godinama otvoreno i o njemu se mnogo diskutovalo na sjednicama Uprave ali su uvijek bite po srijedi zaprijeke i teškoće, preko kojih se nažalost nije moglo preći Jedna-od glavnih zapreka bila ie pomanjkanje društvenih prostorija. No. kako se ie društvo u maju mjesecu ove godine preselilo u svoje današnje prostorije, koje odgovaraju za sada svrsi društva, nestalo je i ove. nadajmo se jedine zapreke Kada su naši akademičari iz Ljubljane u augustu o. g. održali onaj poznati j vrlo usojeli koncerat u Novom Sadu. novosadski Istrani, oduševljeni ljepotom naše pjesme i uspjehom naših akademičara, pitali su se medjusobno, zar ne bi i mi to u
Novom Sadu, makar i (i nešto manjem stilu mogli stvoriti.
Ima puno nađe, da ćemo i na tom polju imati uspjeha, što svakako ovisi u prvom redu o volji članstva, o njihovoj ustrajnosti i požrtvovnosti Ova činjenica će sigurno obradovati i ugodno iznenaditi sve članove, koji će moći doskora vidjeti i pjevački zbor društva «Istra« na djelu.
Novosadska «Istra« imade sada pored športske i svoju pjevačku sekciju. Prvoj je svrha da pomoću športa širi propagandu za našu emigrantsku stvar u ovim krajevima, dok će pjevačka sekcija gajenjem naše lijepe narodne pjesme toj propagandi još više doprinesti,
Ovom zgodom pozivaju se svi članovi, koji imaju volje i želju da se upišu u pjevačku sekciju, da se prijave u društvu. Oni članovi pak koji su u mogućnosti, mole se bratski, da svojim prilozima podupru rad te sekcije.	Barba Lujo.
ČLANOVIMA DRUŠTVA
Skreće se pažnja svima članovima ovoga društva, da je konzorcij Usta »Istra« u Zagrebu 1 za 1934 godinu izdao vrlo lijepe i ukusne koledare »Soča«, po cijeni od Din 10.-—. Uprava društva poručila je već izvjesnu količinu tih koledara, pa se pozivaju članovi iz Novoga Sada kao i oni u provinciji. da koledare poruče direktno kod uprave društva »Istra« u Novome Sadu, dok zaliha traje, pošto je ograničena. Preporučuje se članovima najtoplije, da svi bez razlike otkupe po jedan koledar. Nijedna naša obitelj, nijedan član novosadske »Istre« ne smije da bude bez tog našeg koledara, jer cijenu od Din 10.— moći će žrtvovati i oni najsiromašniji.
Kao i lanjske godine, tako je i ove godine Jugoslovenska Matica u Zagre-
Tudi to leto se približuje koncu, a mnogi naši naročniki niso do sedaj vplačali niti najmanjši del naročnine. Ni si težko zamisliti, v kako težaven položaj spravljajo taki nemarni naročniki naš list in koliko škode s tem naši emigrantski stvari. Uprava lista pričakuje, da bodo vsi oni izvršili svojo dolžnost na-pram listu, ki brani interese, nc samo naše tukaj v Jugoslaviji, marveč tudi interese našega naroda u Julijski Krajini, kot edino glasilo naše manjšine.
bu izdala svoje male džepne koledare za 1934 godinu. Koledari su vrlo lijepi i praktični, a cijena im je svega Din 2 po komadu. Cist prihod i ovih Matičinih koledara namijenjen je plemenitoj svrsi.
Narudžbe za oba ova koledara prima uprava »Istre«, Novi Sad.
(Iz društva »Istra«, Novi Sad.)
POZIV NA VANREDNU SKUPŠTINU
Društvo »Istra« u Novome Sadu održat će u nedjelju dne 5 novembra u 9 i po sati prije podne u društvenim prostorijama Ljubljanska ulica br. 19 van-rednu skupštinu sa dnevnim redom: Izmjena društvenih pravila. Pozivaju se članovi da skupštini prisu-stuju u punom broju, kako bi mogli biti upoznati sa izmjenama pravila, o kojima će ovisiti dalnji rad i napredak našega društva. Predlog o izmjeni pravila može se vidjeti u sekretarijatu. U slučaju da se u zakazano vrijeme ne sakupi potreban broj članova, skupština će se održati jedan sat kasnije bez obzira na broj prisutnih.
Za skupštinu dobit će svaki član pravovremeni pismeni poziv.
Uprava društva.
OSNOVANA EMIGRANTSKA ORGANIZACIJA NA SUŠAKU
Komemoracija za Vladimira
GORTANA
U nedjelju dne 22 o. mj. održana je u Sokolskom domu u Sušaku konstituiraj uća skupština emigrantskog udruženja »Istra« u Sušaku. U 11 sati bila je dvorana dupkom puna, a osobito je zapaženo brojno radništvo. Skupštinu je otvorio pretsjednik osnivačkog odbora, koji je istakao potrebu emigrantske organizacije u Sušaku. Najbolji dokaz za to je veliki odziv članova. Pročitana su i pretresana a nakon toga i prihvaćena pravila u cijelosti kako ih je predložio osnivački odbor. Izabran je upravni odbor od 9 lica, koji će se na prvoj sjednici konstituisati. U revizioni odbor izabrana su tri starija člana. Ustanovljena je visina članarine koja iznaša od 1—10 dinara mjesečno. Odlučeno je da se tijesno saradjuje s odborom Jugoslo-venske Matice. Skupštini je prisustvovao član direktorija Saveza emigrantskih udruženja pretsjednik emigrantskog društva »Istra« u Zagrebu g. I. Stari.
Nakon skupštine održana je komemoracija za Vladimira Gortana. Spo-men-slovo držao je emigrant Matko Roj nič iz Zagreba. Popodne su članovi išli na mali izlet u okolicu Sušaka. Na izletu je sudjelovalo i nekoliko gospo-dja sušačkih emigranata. Pošlo se je pješice uz istarsku granicu do Orehovice. Izlet je vrlo lijepo uspio. Najmlad-joj našoj emigrantskoj organizaciji na izloženoj točki neka je uspjeh u radu.
SKUPŠTINA ISTARSKOG AKADEMSKOG KLUBA
Istarski akademski klub održaje dne 28 oktobra 1933 u društvenim prostorijama u 8 sati na večer svoju redovitu glavnu skupštinu sa slijedećim dnevnim redom:	Pozdrav pretsjednika. Čitanje
zapisnika glavne skupštine u zimskom semestru. Izvještaj odbora o klubskem radu (tajnika, blagajnika, arhivara i knjižničara). Apsolutorij dosadašnjem upravnom odboru. Izbor novoga odbora. Eventuali je.
Upozoravaju se članovi, da se svi eventualni prijedlozi o kojima će se raspravljati na skupštini imadu podnijeti upravnom odboru najkasnije dva dana prije glavne skupštine. — Odbor.
OPOZORILO.
Takoj po 1. novembru izide naš koledar »SOČA«. Vseboval bo vse, kar smo Vam obljubili: prikaz stanja nkšega naroda v Italiji, naše emigracije, narodne manjšino; vso v tekstu, tabelah in slikah. Poleg druge vsebine bodo tudi slike naših krajev. Koledar »SOČA« bo stal SAMO 10.— Dinarjev kolikor tudi drugi koledari, ki pa ne bodo taki.
Naročajte ga na naslov našega lista. Organizacije iskoristite 20% popust.
DELOVANJE DRUŠTVA „NANOS" V MARIBORU
NASTOP MLADINSKEGA
Dne 15 t. m. je priredil mladinski tamburaški odsek društva »Nanos« svoj prvi samostojni koncert v dvorani Zadružne gospodarske banke. Petnajst mladih,. mnogo obetajočih dečkov izvajalo je program v največje zadovoljstvo prisotnih. Program je bil pester in zelo srečno izbran.
Pred pričetkom izvajanja je predsednik »Nanosa« g. Kralj Marino orisal v jedrnatih besedah delo in pomen odseka ter njega žrtve in težave, s katerim se odsek bori od ustanovitve do danes Zato je apeliral na navzoče, naj podprejo njih delo tudi v bodoče ter se zahvalil prisotnim za njih udeležbo in razumevanje.
Zbor je izvajal večinom narodne pesmi, izmed katerih so najbolj ugajale »Veseli tamburaši«, »Frankopanka« in »Trst. Gorica, Reka«, katere so morali večkrat ponavljati. Kot zadnjo so zaigrali »Trst. Gorica, Reka« in se je morala dvakrat ponoviti. Navzoči so malim tamburašem navdušeno ploskali in so se le s težavo ločili od naših najmlajših.
Z dvomom smo prišli na njih prvi koncert, toda ta dvom nas je zapustil že po prvi pesmi- Navdušenje se ie stopnjevalo od pesmi do pesmi. Vsekakor bi ta edinstveni tamburaški zbor v Mariboru zaslužil mnogo več pažnje od strani publike. Na-
TAMBURAŠKEGA ODSEKA.
stopa se je udeležilo nekaj nad sto ljudi, ki so bili vzhičenj nad izvajanjem teh dečkov, katere komaj 8 mesecev vadi požrtvovalni g. Pivka, ki zasluži vse priznanje za svoje delo in trud.
Želimo odseku čimveč uspehov v njegovem nadaljnem delovanju. Uspeh jim je zagotovljen zato le na delo!
Tudi v drugem društvo »Nanos« zelo uspešno deluje. Ob obletnici koroškega plebiscita je priredilo predavanje, na katerem je predaval koroški rojak bivši poslanec g. Brandner. kateri nam je v lepem predavanju opisal kako je prišlo do tako žalostnega za nas končanega plebiscita. Govornik pa je naglasil, da bo prej ali slej prišel trenutek, ko bo koroškim rojakom in našim v Primorju zasijalo solnce svobode. Besedam predavatelja so poslušalci, katere je tvorila pretežna večina primorske mladine, navdušeno pritrjevala.
Ob 25 obletnici ptujskih dogodkov je predaval znani narodni borec g. dr. Irgolič, kateri je opisal kaj in kako je privredlo do takratnih demonstracij proti zavednim Slovencem, med katerimi je bil tudi govornik sam. Tudi njega je primorska mladina pazno poslušala ter ga za njegovo predavanje nagradila z velikim aplavzom.
JEDNO INTERESANTNO PREDAVANJE
O omladinskoj sekciji društva »Istra«
Glasovi stampe
MUSSOLINIJEVI RECEPTI I FORMULE
MALA ANTANTA, OBNOVA PODUNAVLJA I MUSSOLINI.
U subotu 21 o. mj. u 8 sati naveče održano je u omladinskoj sekciji društva »Istra« u Zagrebu predavanje o temi: »Procedura političkih prekršaja i izvršenje kazne u Italiji«.
Omladinska sekcija priredjuje gotovo redovito svake subote predavanja za svoje članove. Ta su predavanja obično dobra, ali često puta, mora se priznati, nisu kadra da zagriju slušače bilo Lo zbog teme same ili je tome kriv često puta i visoki ton i stil čitavog predavanja, kome nisu priučeni slušatelji. Ovaj puta bili smo sretnije ruke. Priredjivači i predavači mogli su ovdje nešto da nauče. — Treba nastojati, da se primjerenim načinom predavanja i biranjem zanimljivih i aktuelnih tema privuče što veći broj slušatelja na naša predavanja, jer ćemo samo time moći da od naših sastanaka i predavanja stvorimo jednu ugodnu intimnu kulturnu sredinu, koja će svakoga privlačiti.
Predavač je najprije govorio o zakonima što ih je fašistička Italija donijela u svrhu obrane sadašnjeg režima, o vrstama tih zakona te o njihovom duhu, usporcdju-jući kod toga pojedine odredbe i članke sa onima što su bili na snazi za vrijeme liberalne Italije. Posebno se osvrnuo na Specijalni tribunal i njegovu ulogu u fašističkoj Italiji. Zatim je govorio o vrstama političkih kazni, transportima političkih ka-žnjenika, o logorima konfiniraca na Lipa-rima i Ponzi, te napokon o glasovitom rimskom zatvoru »Regina coeli«.
Predavač, koji je sam mnogo toga prošao i doživio, prikazao nam je to sve tako živo, da su slušači slušali njegovo predavanje sa interesom kojim se prati samo još najzanimljiviji film. Pa to je zapravo i bio riječima ispričani film jednog života, koga je proživjela i živj još danas Julijska Krajina na svojem putu kalvarije.
IZ OMLADINSKE SEKCIJE.
Ove subote, poradi skupštine Istarskog akademskog kluba, ne će biti sastanka. Slijedeći sastanak biti će 4. novembra: to će ujedno biti i glavni sastanak, na kojem će se podnijeti izvještaj o dosadašnjem radu i izabrati novi odbor. Svi eventualni predloži moraju se podnijeti barem dva dana prije glavnog sastanka. Tog dana t. j. 4. XI. održat će se takodjer u vezi sa glavnim sastankom i komemoracija Rapalla.
PREDAVANJE DRA WILFANA U BEOGRADU.
U Beogradu gdje se nalazi nekoliko dana drži u petak 27 o. mj. predavanje Dr. Josip Wilfan, naš bivši narodni poslanik u Rimu i pretsjednik kongresa evropskih manjina. Predavat će o zasjedanju i rezultatima nedavnog, devetog kongresa zastupnika evropskih narodnih manjina u Bernu. Sadržaj predavanja donijet će naš list u svojem narednom broju.
SMRT UGLEDNOG SLOVENCA Gorica, oktobra. U Rihemberku je umro ovih dana Andrija Vidmar, voljen i poštivati radi svoje čestitosti i patriotizma. — Njegov je sprovod bio vrlo lijep. Upravo na impozantan način iskazali su mještani posljednju počast ovom uglednom Slovencu. Pokojni Andrija koji je umro u 73 godini ostavlja iza sebe udovu Tereziju i četiri sina, od kojih je jedan, Josip, učitelj u Jugoslaviji, i dvije kćeri. Pokoj mu vjecm!
IZ UREDNIŠTVA
NAŠIM SURADNICIMA
Upozorujemo sve naše suradnike osobito one redovne da nam sav materijal za list šalju na vrijeme. Uredništvo zaključuje redakciju u srijedu 1 jasno je da ne može čekati do posljednjeg časa da li će stići dovoljno materijala. Društva, odnosno pojedini referenti za društvene priredbe i ostali život u društvu, neka nam se dakle javljaju redovno i pravovremeno sa svježim vijestima i originalnim i aktuelnim referatima o društvenim priredbama, sastanku, skupštini itd. Najbolje je da se jave listu odmah čim je neka priredba održana. Ne smije proći u nijednom mjestu nikakva priredba emigrantska ili neemigrantska u vezi s nama a da se o njoj ne obavijesti redakcija na vrijeme i kratkom originalnom vijesti. Čemu da, kao što nam se već dogodilo, moramo sastavljati izvještaje i o nekoj emigrantskoj priredbi u kojem mjestu prema drugim novinama, kad bi nam tu priredbu mogao opisati najbolje i s najvećim poznavanjem upravo netko iz dotičnog društva. Treba izbjegavati i to da nam se ne salju u takvim slučajevima izresci iz drugih novina, kad bi bilo više na mjestu da nam se pošalje gotov originalan članak.
Sve suradnike molimo da svoje vijesti i referate ne pišu pregusto, da ostave prostor za naslov ili kakve manje potrebne korekture.	..	.. . „„
Ponavljamo: društvene vijesti i referati neka se šalju redovno smjesta dok je stvar o kojoj se piše aktuelna i
ZaiVeći* Članci koji se šalju uredništvu,
STRAHOVITO NEURJE NAD GORICO IN OKOLICO.
Gorica, 14 oktobra. — Poleg vseh mogočih izmozgavani našega ljudstva s strani fašističnih oblasti, neznosnega davčnega vijaka in rapidnega gospodarskega propadanja naših vasi. večajo nesrečo in obup še elementarne nezgode. Tako je ravno zadnje dni povzročilo strahovito neurje s spremljanjem orkana v srednjem in gornjem delu soške doline velikansko škodo. Soča je prestopila bregove in popolnoma preplavila Kanal in njegovo okolico. Kmečke hiše so v nevarnosti, da jih bo voda odnesla. En most je zelo poškodovnu. Voda je mestma dosegla 10 metrov nad normalo.
Viharji in nevihte so divjali tudi v ostalih predelih severne Italije, kjer so mase voda iz naraslih potokov in rek mestoma preplavile pokrajine. Cestni in železniški promet je na poteh Udine—Pozzuolo ter Udine—F’ontebba začasno ustavljen.
JAVNA DELA V GORICI.
Gorica, oktobra. — Tukaj bodo dne 28. oktobra od priliki pohoda na Rim izročili prometu sledeča javna nela:	stavbo
deleželnega sveta korporacij (trgovska zbornica), ki je stala 1,200.000 lir, regulirano cesto Gorica—Farra—Gradiška—Za-graj (Sagrado), ki je stala 1,200.000 lir ter novo deželno norišnico.^ kj je ena izmed najmodernejših in največjih v Italiji.
NAGRADA ZA POROCENCE.
Trst, oktobra. Kakor pri nas, so začeli in nadaljujejo s podeljevanjem nagrad tudi v Južni Tirolski. Tako je mesto Božen določilo pet nagrad po 500 lir za vsakega člana fašističke stranke, ki je prišel iz starih provinc in se poročil z domačinko, ki je tam rojena in ki tam biva. Pet nagrad po 200 lir so dalje razpisali za potrebne družine, katerih oče je v stranki, ki je pet let v občini in ki bo imel v tem letu petega otroka. Ostalih pet nagrad po 100 lir pa je namenjenih za družine, ki so pet let v Boznu in bodo imele v tem letu tretjega otroka. Nagrade bo delila posebna komisija, katere na čelu stoji podešta mesta. — Tudi to je bitka! Rezultati te bitke v Italiji pa so (seveda ne radi teh nagrad; vzroki so globlji): 1. 1924. je bilo rojenih 1,124.470 otrok, 1. 1932. pa
Pariški list »Homme Libre« donosi slijedeći članak Jeana Touvenena:
»G. Mussolini ne oskudijeva u uobrazilji. On svakog jutra otkrije po neku novu formulu, koja je u stanju da regenenše Evropu. Bilo da se diskutuje o razoružanju, navalnom paritetu, monetarnoi stabilnosti, podunavskom problemu ili balkanskoj ravnoteži, on uvijek i neizbježno ima kakav talijanski plan.
Nijemci uvijek kažu ne, Englezi uvijek kažu i da i ne. Amerikanci nikad ne kažu ni da ni ne. Što se tiče Talijana, oni uvijek kažu: Da. ali... ovog našeg plana.
Ne postoji problem za koji se g. Mussolini ne smatra pozvanim da o njemu da svoj kompetentni sud.
O tome smo dobili i novih dokaza. Mala Antanta je u Sinaji održala jedan sastanak, na kome je donijela izvanredno značajne odluke. Ona je izradila jedan ekonomsko-uolitički program, čije bi stavljanje u akciju omogućilo, da se izazove obnavljanje Poslova u tirn zemljama, koje su tako teško pogodjene krizom, što bi doprinijelo održavanju mira.
G. Mussolini je odmah odlučio da pro-tivu sinajskog plana iznese svoj plan.
Talijanski memorandum nije izazvao nikakvo veliko oduševljenje kod članova Male Antante. — protivno bi, zaista, moglo samo da nas iznenadi. Članovi Male Antan-
ŠTIPENDIJE ZA TALIJANE IZ DALMACIJE
Trst, oktobra. — Zaklada »Duca delle Puglie« u Bari, raspisala je natječaj za podijeljenje deset štipendija za talijanske djake iz Dalmacije, koji posjećuju jadranski univerzitet »Benito Mussolini« ili visoku ekonomsku školu u Bari.
RANJENI FAŠISTI U SAN PAOLU
Na jednoj proslavi Talijana u San Paolo došlo je do sukoba izmed ju poznatog talijanskog pisca Maria Maria-nija i fašista. Mario Mariani oštro je žigosao nedjela fašista. To njima nije bilo pravo, jer je Mariani poznati protivnik fašizma, koji uživa glas u inozemstvu. Na spomenutoj proslavi zahtjevan su fašisti da se Mariani udalji iz dvorane. On im se nije htio pokoriti, pa je došlo do prepirke. Fašisti su postajali sve ratoborniji, ali Mariani je imao dovoljno zaštite u svojim prijateljima. Tri fašista ostala su ranjena. Jedan od njih teško. Oni naravno optužuju za sukob Marianija, jer da je on prvi počeo pucati iz revolvera.
SUKOB NA AUSTRIJSKO-TALIJANSKOJ GRANICI. UBIJENA TRI TALIJANSKA STRAŽARA.
Na granici izmedju Italije i Austrije došlo je do incidenta izmedju finansijalne straže i kriomciara. Tri talijanska financi-jalna stražara napadnuta su od jedne grupe kriomčara koja je preko granice prenašala vrlo skup kontraband. U sukobu su sva tri financa izgubila život. Vlasti su odmah izvršile energični progon pa su uap-šena četiri kriomčara. U istrazi su priznali da su pucali na finance. Kriomčari dolaze pred posebni sud i nema sumnje da će biti osudjeni na smrt.
ARETACIJE RADNIKA U PADOVI. LEC-CU I FERRARI
Prema vijestima »Informacione Italiana« u Padovi došlo je do aretacije devetorice radnika, jer su neka nepoznata lica bacala antifašističke letake po gradu. Oni se još do danas nalaze u zatvoru i nezna se da li su bili od koga prijavljeni vlastima. *
U L’eccu aretirano je 6 radnika radi antifašističke propagande. Njihova su imena Biffi Annibaie i Pietro Milani iz Pes-corena, Frigerio Giacomo i Magni Attilio iz Acquate.
*
U provinciji Ferrari aretirano je oko 50 lica; svi su optuženi radi antifašističke propagande. Zanimljivo je da su ovo većinom oni radnici koji su nedavno izašli iz zatvora uslijed amnestije prigodom 10-go-dišnjice fašističkog režima.
ARETACIJA ANTIFAŠISTIČNIH BOMBNIH ATENTATORJEV.
Po večmesečnem temeljitem preiskovanju je uspelo italijanski policiji prijeti povzročitelje bombnega atentata na Petrovo stolnico v Rimu dne 25. junija. Atentatorji so trije antifašisti Reneto in Alberto Cianca ter Leonardo Bucciglloni. Ti so omenjenega dne ob najhušem navalu romarjev položili pred vhod cerkve Sv. Petra bombo, ki je nri eksploziji ranila več oseb. — Atentatorji so baje imeli ozke zveze z antifašisti v Parizu in so delali tudi po njih naročilu. Poleg tega so imeli nalog, da položijo še eno bombo in sicer na najprometnejšem križišču v Rimu, vendar jim je ta naklep policija preprečila. V vezi z njimi je bilo aretiranih tudi mnogo osumljencev.
FAŠISTI DARUJU NIJEMCIMA BODEŽ
Talijanski konzul u Munchenu posjetio je sjedište hitlerovske stranke i ondje izručio tajniku nacionalne socijalističke stranke Rudolfu Hessu počasni bodež crnih košulja, koji mu je po-
te vjerovali su da, na kraju krajeva, imaju prava da svoje stvari riješe sami izmedju sebe. G. Mussolini ie mislio drugačije i zato je velikim silama odma’.l dostavio svoj plan o reorganizaciji podunavskih i balkanskih zemalja, zaboravljajući da o tome izvijesti zainteresirane države.
Ovai momenat ro svemu izgleda da je rdjavo izabran i može se postaviti pitanje: kome cilju teži g. Mussolini?
Da li je Mussolini zauzeo ovakav stav zato što ie Mala Antanta još jednom potvrdila svoju odanost Francuskoj? Ili. možda. zato što se Italija boji novog regru-pirania snaga, koje se sprovodi na Balkanu?
U svakom slučaju, plan izradjen u Stresi, koji je čudotvorno spasen zaborava u oportunom "času, odredjen je, da onemogući izvod.ien.ie plana izradjenog u Sinaji.
Nije potrebno reći. da predstavnici Male Antante osjećaju izvjesnu nježnost prema svome djetetu i da ne pokazuju ni najmanje raspoloženje, da usvoje vanbračno dijete, koje im se podmeće«.
Poslije ovoga pisac analizira talijanski plan. pa ističe da ovai — ako bi bio prihvaćen. — može donijeti koristi samo Italiji i Njemačkoj i smatra da Maloj Antanti ne treba predbacivati, što pokazuje izvjesnu uzdržljivost prema talijanskom planu.
STANJE RADNIKA U ITALIJI.
Fašistička štampa neprestano naglašuje kako je čitava radnička klasa u Italiji uz »duče-a« i kako je talijanskim radnicima dobro. Medjutim za ilustraciju neistinitosti ove tvrdnje najbolji su dokaz mnogobrojni, gotovo dnevni pokušaji talijanskih radnika da napuste tajno Italiju i prediu preko granice, ma da talijanski zakon predvidja za takav prekršaj kaznu do tri godine zatvora.
Nedavno se u Palermu dogodio slučaj kojj najbolje karakterizira stanje stvari-Petorica radnika koji nisu imali druge mogućnosti ni sredstava da drugim kojim načinom napuste Italiju zatvorili su se u veliku škrinju u koju su stavili nešto hrane i mislili su tako da će kao paket moći doći na parobrod koji bi ih prevezao 11 Ameriku. No, kako su lučki radnici bili neoprezni kotrljali su škrinju kod ukrcavanja na ladju, tako da se ova raspukla i iz nje izašli izranjeni radnici, koji su se bili u ni’J zatvorili. Naravno da ih je policija odmah aretirala.	(Inf. Itf).
D’ ANNUNZIO IN ITALIJANSKE BOMBE.
Dne 4 oktobra je minilo 16 let, odkar 1® Gabrielle d’Annunzio med vojno organiziral pojet nad Kotor. Letos ie glavno glasilo fašistične stranke na široko poročalo o tem poletu, očividno z določenim namenom. Iz tega poročila ie razvidu'' poleg drugega, kako slabo je bila organizirana tedaj itali; janska armada. Dne 25 septembra se je d Annunzio dvign:! s 14 letali tipa Caproni iz Talieda proti kraju Gioia del Colle ob Jadranskem morju. V veliko začudenje J1* našel na tem mestu bomo. h bi ga moral® čakati Mn s katerimi je nameraval bombardirati luko Kotorsko- Takoj je pisal protestno pismo generalu Porru. Bombe s° prispele šele dva dni na to in d’Annunzio je odletel čez Jadran.
Omenjeni list objavlja podatke o d’ An-nunzievih korakih radi preslabega učinka italijanskih bomb Po povratku iznad Kotora se ie d’Annunzio napravil na pot v Rio1-S seboj je peljal veliko avstrijsko bombo, ki so jo vrgli avstrijski letalci dne 27 septembra 1917 v pristanišče Brindisi. T* bomba ni eksplodirala. V Rimu se je L’Annunzio javil generalu Dalloliju in privlekel K ministru tudi omenjeno avstrijsko bombo-Povedal mu je. da niso italijanske bomb® zanič in priporočil generalu, naj prično tu®' Italijani izdelovati takšne bombe, kakor 1® bila prav ta avstrijska.
»erAe ip^pr^ u ^Na^so se pričele podeljeva- slavna dar tajnik fašističke stranke
UPOZORENJE
ODMAH NAKON 1 NOVE**' BRA IZLAZI NAŠ KALENDÀ11 »SOČA«.
Sadržavat će sve što smo obećali: prikaz stanja našega ,,a' roda u Italiji, naše emigracije, ha' rodnih manjina sve u tekstu, tab®^ lama i crtežima. Osim đru£°# ^ terijala bit će i lijepe slike nasi» krajeva.
.	»SOČA«	.0
cc stajati SAMO 10 dinara k°E? • i drugi kalendari, koji neće »J takvi.
NARUČUJTE KALENDAR naslov našega lista. ORGANIMA« ČIJE, KORISTITE SE POPUST^” OD 20%.
listu.
POŠILJAJTE NAROČNINO
Tisi ra« man «—7 hodna n	“.^7^ n°^	&	^ rTorV^
0^».k:V.,0&n^6D J^aev0« u». 36. - Za uredništvo odgovar.:	Jogos.oven.ge štampo d. d., Zagreb, Mesarjeva »a. -