- ocarina pia rena « gotovuni
Oođ. VI. Broj 7.
Zagreb, 16. februara 1934.
* «».jedini broj sloji Ì.50 dinara
r ^ »Tjodan emigrantsko štampe«, organi-zovau na inicijativu Saveza, prošao je i javljaju se prvi rezultati. — Kao prvo javilo nam so najmladje i najmanje naše društvo, »Istra, Trst, Gorica« iz Karlovca, i poslalo nam jc 22 nova pretplatnika. Mi smo obradovani i zahvaljujemo. v—	ratuju	*	
	Ufi Ura!	Ako sva ostala društva shvate apel, kao što ga jo shvatilo društvo u Karlovcu, i ako rezultati budu za svako društvo u razmjeru sa brojem članova i snagom na istoj visini, onda će Tjedan špampe doista donijeti ono rezultate, kojo smo očekivali. ^				 .	-	«é
		
GIASJIO SAVEZA JUGOSlOVENSKiH EMSCJUÀNÀTA U JULIJSKE KRAJINE

Peta godina po Luteranskom sporazuma
FAŠIZEM JE UMČIL MAŠE GOSPODARSTVO
KARABINJERI UBILI IZ PUŠKE BU-LESNOG ISTARSKUG SELJAKA
Dne 11 o. mj. bila je u Rimu svečano proslavljeno, peta godišnjica potpisa Luteranskog sporazuma ismedju Vatikana i talijanske države. Sve javne zgrade bile su u zastavama, autobusi i tramvaji u Rimu bili su takodjer u zastavama. U noći su bile sve javne zgrade rasvijetljene. Godišnjica se je proslavila u znaku najveće srdačnosti i sloge izmedju fašističkog režima i Vatikana. Tu je slogu potvrdila i fašistička i vatikanska štampa. U svim rimskim crkvama obavljene su svečane mise zahvalnice, zahvaljivalo se Bogu što je uspostavio »harmoniju« izmedju svjetovnog i crkvenog Rima.
Vatikanski list »Osservatore Romano« donosi članak, u kojem kaže, da je peta godišnjica Luteranskog sporazuma svečani datum, jer je laj sporazum najveći vjersko-politički dogodjaj. Talijanski državnik, Mussolini, koji je stavio potpis uz potpis Pape Pija XI na Lateranski sporazum, kaže »Osservatore«, koristio je miru, tako kao niko drugi, i izvršio je djelo za koje mu mogu svi zavidjati. To će potvrditi historija. Pet godina mira, koje je donio Lateranski sporazum prošlo je u znaku reforama na duhovnom i kulturnom polju, koje podavaju najveće nade.
Kako vidimo, u Vatikanu su zadovoljni i sretni sa stanjem koje vlada u Italiji poslije Luteranskog sporazuma. Ništa ne prigovaraju, nego naprotiv uzdižu Mussolinija, koji je potpisao taj sporazum »Osservatore Romano« nije se sjetio Julijske Krajine. Ili je možda istina, da u Vatikanu ono, što se u Julijskoj Krajini dogadja, ne smatraju toliko važnim, da bi to mutilo rimsku idilu.
Medjutim začudili smo se, kad je i jedan zagrebački katolički dnevnik na dan Lateranskog sporazuma u dva specijalna članka, velika i pompozna, veličao jednakim riječima kao i »Osservatore« Lateranski sporazum. Taj je list donio i članke o obljetnici krunisanja Pape Pija koja pada isti dan, ali specijalno Luteranskom paktu posvećena su dva članka, a ni riječi o prilikama u Julijskoj Krajini.
Ljubljanski »Slovenec« koji je orijentiran jednako kao i citirani zagrebački list dne 12 o. mj. kaže u člančiču pod naslovom »V Julijski Krajini se konkordat krši« doslovno ovo:
»Včeraj je tržaški škof dr. Alojzij P o g ar opravil v katedrali sv. Justa slovesno službo božjo, združeno s »Te Deu-mom«, v zahvalo za sklenitev lateranskih pogodb. 11 februarja je namreč minilo pet let. odkar sta bili podpisani lateranski pogodbi. Službe božje so se udeležili predstavniki oblasten, duhovščina in redovni-štvo. 11. februarja 1929 sta bili v Lateranu podpisani takozvani lateranski pogodbi med Vatikanom in fašistično Italijo. S prvo pogodbo se je rešilo »rimsko vprašanje«. Vatikan je priznal Italijo in Italija majhno vatikansko državo. Druga pogodba pa je konkordat. Naj ob tej priložnosti pripomnimo, da fašistična Italija ne izpolnjuje niti minimalnih zahtev glede bogoslužja v Julijski Krajini, ki jih vsebuje konkordat. Ta poudarja vodilo, da se mora dušno pastirstvo vršiti po načelih katoliške Cerkve, v resnici pa fašistična Italija sistematično izganja iz slovanskih cerkva slovensko in hrvatsko besedo, pridigo in pesem- glavni drž. pravdnih ne priznava naših duhovnikov in jim s tem odteguje plače, v deželo prihajajo mladi italijanski duhovniki ki spodrivajo slovenske. V Gorici še vedno ni nadškofa. V zadnjem času nam poročajo, da pritiskajo na cerkvene oblasti, da bi tudi v tržaško-kopr-sko škofijo prišla iz stare Italije desetorica italijanskih duhovnikov. Po konkordatu se torej cerkvene razmere v Julijski Krajini niso prav nič izpremenile v prid slovanskih vernikov«.
Ovo što ljubljanski »Slovenec« piše sa svim je ispravno i u ovom svjetlu treba da gledamo Lateranski sporazum, da bi vidjeli kuko je ona harmonija, o kojoj govori »Os-senatore« lažna i kako je Lateranski spo-razum ostavio jedno veliko pitanje neriješeno, štaviše, kako je jedno veliko pitanje Jaš i pogoršao do maksimuma.
Mi ne treba da rekapituliramo čitavu onu kalvariiu našeg svećenstva u Julijskoj Krajini, koja se odvijala baš poslije Lale-fanskog sporazuma, ne treba da osvježava vio uspomenu na velikog Sedeja i na tolike druge stvari »Istra« stalno donosi obilnu kroniku konkretnih dogodjaja. koji tvore tu historiju crkve i našeg jezika u Julijskoj Krajini poslije Lateranskog sporazuma. Čitatelji, koji tu kroniku prate, ima)U pravu sliku jednog stania, koja im se živo upila « dušu, naročito ako su dobri katolici i ako iskreno vole i crkvu i svoj narod.
Ograničujemo se zato samo M l™anod najnovijih slučajeva, koji je	'
mstičan za odnos našeg naroda i ,l, ,. Julijskoj Krajini i sa odnos crkve i Jaši-
Trst, 7 feb. (Agis). — Vasi Vrtojba, Bukovina, Domberg, št. Peter, Vogersko in drug-e ,so gospodarsko popolnoma na tleh. Boben poje dan za dnem. Tako je samo na Vogerskem šlo v zadnjem času za majhen denar na boben pet kmetov, samih premožnih in nekdaj dobro stoječih. Med njimi so tudi Marvin, Beltram, žižman, Gregorič in drugi. Lepi sadovnjaki, v katerih so gojili zlasti breskve, propadajo. Ljudem se tudi ne splača truditi, ker imajo ž njimi samo zgube. Posestva je pokupila večji del šempeterska posojilnica. Večina teh premožnih kmetov je propadlo radi tega, ker so podpisovali menice in poroštva za kredite, ki jih je nudil In-stituto Credito Fondiario, za obnovo po vojni uničenih krajev. Medtem pa so pridelki in ostalo padli -in niso zmogli več plačevati prevzetih obveznosti, v kratkem, času je ravno cena vinu na debelo padla od 2.50 na 1 liro in še nižje, a sadje je zgubilo skoro vsako
Pula, februara 1934.	— Talijanska
štampa vodi stalnu kampanju protiv Male antante i prikazuje tu medjunarodnu grupaciju, koja je sve jača i jača, kao da ne bi ništa značila. Fašizam to moia da čini, jer samo ako se drugi ponizuju i prikazuju neznatnima, može Duce biti velik. U povodu nedavne konferencije Male antante kampanja je Italije bila naročito oštra. Bombe u vlaku, kojim su imali da dodju u Zagreb Beneš i Titulescu. bombe u štampi. I jedne i druge bombe po naređjenju iz Rima.
Alj ijiak Italija se boji Male amai ut;. U mnogim stvarima. Naročito u političkom pogledu. A i u privrednom. Ovih dana
Vodice, februara 1934. Već je bilo govora u našoj »Istri« o gradjenju tunela na našoi Žbevnici. Ovog Vam puta hoćemo da opišemo kako je izgradjen taj tunel. Na istočnozapadnoj strani Žbevnice, sa otvorom koji gleda prema Trsteniku, udaljeno od ceste koja veže Obrov—Buzet, okolo 500 m, nalazila se je jedna podzemna jama, koja je sa svojom dubinom prodirala daleko u nutrinu brijega. Tu su jamu mnogo proširili i ujedno prokopali, *ako da se može i kolima unutra ući, a izlazi se na drugoj strani brijega, t. j. na sjeve-noj strani, nad Danama i to kraj same šume Presike tako da sa ove strane nije moguće zapaziti vrata ovog tunela. Tunel je sav betoniran, a u unutrašnjosti tunela u brijegu iskopani su i lijevo i desno još i drugi rovovi po strani, i to na više mjesta u nutrini. Po ovim je rovovima smješteno i natrpano mnogo eksplozivnog ma^rijala.
vrednost radi konkurence laškega sadja. Ker je položaj izseljencev tudi obupen, so ljudje doma, privezani kot sužnji na nekdaj lastnih domovih.
FAŠ5STOVSKI ADVOKATI ODIRAJO.
Gorica, 10. feb. (Agis). — Ljudje se v vseh obveznostih, ki jih vsiluje država, ne znajdejo. Ne vedo koliko davka morajo plačati, niti kakšnega ne in kaj šele kdaj. Zato hi nič čudnega če zamude roke in temu sledi kazen in tudi dražba. Seveda se ljudje v takih slučajih obračajo na advokate. Ti pa prav neusmiljeno odirajo ljudi. Zaračunavajo si stroške in ostale takse in kmete,, kljub vsemu, tudi sami tirajo na dražbo, za prav malenkostne vsote. Znan pa je tudi slučaj, ko so bili samo advokatski stroški dveh dražb, ki so se vršile istega dne v neki vasi goriške okolice, 5.500 lir, dočim je bila celokupna izdvažena svota brez stroškov 15.000. Pri tem so vsi advokati skupni in edini.
(8. II.1 donio je puljski list »Corriere Istriano«, a isto tako i tršćanski »Piccolo« članak, u kojem se piše s velikim strahom o opasnosti, koju prestavlja Mala antanta za istarska kupališta. Mala antanta odlučile su, da će organizovati svoj turizam tako, da če državljani Cehoslovačke i Rumunjske dolaziti na jugoslavensko more. To će teško pogoditi Opatiju, Brione, Portoroze i Gradež, kamo je ipak dolazio veliki broj Čeha, Talijanski listovi dižu zato očajan alarm i posivaju vlasti, da predusretnu taj težak udarac, koji će Julijska Krajina doživjeti od organizovane Male antante.
U svakom slučaju, ovaj je alarm vrlo karakterističan.
Nijedno civilno lice ne smije doći do ovih tunela i rovova. Na jednoj i drugoj strani tunela napravljen je stan za stražare, koji ne dozvoljavaju pristupa.
Nekoliko dana prije Božića počeli su stavljati do ovog tunela nekakvu žicu i to iz Buzeta. Ova je žica zakopana u zemlju i na tom radu zaposlene su samo 4 o»obe i to iz talijanskih južnih krajeva. Niko ne smije da se približi ovome radu dc 100 m daljine. Niko ne smije pogledati kakva je ovo žica. Ali ipak ništa se danas ne da sakriti, a da se ne može saznati. To je električna žica, koju će devesh u tunel i, kako smo doznali, u slučaju rata bi iz daljine mogli da zapale eksploziv, kojega su natrpali u unutrašnost brijega.
O ovome radu u našim krajevima ne smije nitko ni riječi da kaže. Strogo je zabranjeno o tome govoriti i širiti vijesti. —
(ćić)
Tri hltca iz karabinjerske puške u čovjeka poremećena uma.
Pula, februara 1934. — Na Labinštini se dogodilo nešto, što je izazvalo zgražanje čitave Istre i što mora da izazove zgražanje svakog kulturnog i civilizovanog čovjeka, koji za dogodjaj čuje. Dne 8. februara ubili su kanbinjeri sa tri liitca iz puške u Markotinima seljaka Matu Stem-berga, starog 48 godina. On je bio od nekog vremena duševno bolestan, imao je bitj odveden u duševnu bolnicu. Općinski liječnik je nrcaio sve stvari u vezi s time. Da ga odvedu u bolnicu dobili su nalog općinski sluga i karabinjeri. Oni su 8. februara došli pred kuću bolesnika i pozvali ga da izidje pod izlikom, da ima s karabinjerima da uredi neke stvari u vezi s nekom penzijom. Tako pišu »Corriera Istriano« i tršćanski »Piccolo« od 9. februara. Kako ti listovi pišu bila su pred vratima 3 karabinjera i bngadjer. Ali Stemberga se nije dao, nego je izišao, navodno, sa sjekirom u ruci i uputio se prama bri-gadjeru. »Corriere Istriano« kaže, da je imao namjeru, da mu sjekirom razbije glavu. U tom momentu, kaže puljski list, odjeknula su tri hitca i Stemberga je pao mrtav. Donosimo to mjesto iz puljskog tista u originalu:
Brandendo la poderosa arma, il disgraziato s’aventava contro il brigadiere, coll’intenzione di fracassargli il capo Di fronte aH’immmentc mortale minaccia, rintonavano tre colpi d’arma da fuoco e lo Stemberga cadeva ucciso.
Tršćanski »Piccolo« medjutim kaže o tome ovo:
Alla vista dei militi lo Stamberga, che si era preventivamente armato di una scure, si avvento minacciosamente contro il brigadiere, che ani-mosante gii si era fatto incontro. Vedendo il loro superiore in gravissimo pericolo di vita, i militi sparavano allora contro lo Stamberga uccidendolo.
Prema onome'što »Piccolo« kaže izgleda, da je brigadjer bio u vrlo velikoj opasnosti, i da su zato ostali karabinjeri baš radi toga, jer je njihovom pretpostavljenom prijetila smrt, pucali u bolesnika.
Ne treba biti naročito »policijski naobra-žen«, da se opazi, kako tu nije nešto u redu. Ta sjekira nad glavom brigadjera i ta tri hitca u čovjeka, koji drži sjekiru ne mogu se nikako zamisliti u istom momentu. Zar se nisu karabinjeri bojali, da će ubiti svog pretpostavljenog tim hitcima? Ako je Stemberga bio tako blizu brigadjera oni nisu mogli pucati. A ako nije bio tako blizu, oni nisu trebati pucati. Kako je, dakle, bilo? Teško je stvari rekonstruirati, ali svakako jasno je. da je to još jedan slučaj, koji dokazuje s kako se velikom lakoćom u Istri ljudi ubijaju iz karabinjerskih pušaka. Onaj slučaj na Poreštini, gdje je ubijen nedavno Danilo Štifanić i sad ovaj na Labinštini dva su tipična slučaja, koji govore o zvjerstvu fašističke policije u našoj zemlji.
MALA ANTANTA I PROMET STR« A II ISTRI
Kako su se Talijani prestrašili Male Antante, koju stalno potcijenjuju
RATNI PODZEMNI ROVOVI U ĆIĆARIJI
zrna u Julijskoj Krajini o petoj godišnjici Lateranskog sporazuma. Već srno u posljednjem broju javili, da su pred koparskim sudom osudjene na 3 mjeseca i 10 dan zatvora Uršula Bertokova i Antonija Glavina, a na 2 mjeseca i 19 dana zatvora uvjetno pet drugih seoskih žena iz jednog sela na Koparštini, koje su bile optužene, da su u procesiji pjevale nabožne pjesme na sloven skom jeziku. Već ta osuda, bez ikakvih komentara, dovoljna je, da izazove najogorčenije misli i da svjedoči da konkordat izmedju fašističke vlade i Vatikana doista n» zadovoljava, jer nije donio svim vjernicima u Italiji ono što bi bio morao da donese: zaštitu njihovih religijoznih osjećaja i garanciju da im se u slučaju, kad se mole Bogu na svom jeziku ne će dogoditi da ih fašistički sud kažnjava sa zatvorom.
Kad bi konkordat bio onakav kakav treba da je, onda se ne bi dogadjalo, da sud osudjuje zbog slovenskog pjevanja pobožne žene i ne bi se dogodilo, da se na sudu kaže, da je i sam tršćanski biskup naredio da se u slovenskom selu na koparštini pjeva u crkvi i procesijama samo talijanski. »Corriere Istriano« od 7 februara, pišući o procesu u Kopru, kaže:
»Treba zabilježiti, da je župnik u selu dogovorno s biskupom tršćansko koparske biskupije, naredio, svojim župljanima da pjevaju samo na talijanskom jeziku u crkvi, a i izvan crkve za vrijeme procesije iz shvatljivih (?) razloga. On je ustanovio jedan zbor koji bi pjevao talijanski i koji je od njega vodjen. To zato da bi se ishje-glo slavensko pjevanje, koje ne smije (?) bili tolerirano u jednoj talijanskoj provin-
ciji kao šio je Islra, petnaest godina poslije oslobodjenja«.
»Piccolo« od 7 o. mj. kaže, da je župnik Sirca, kad je došao u selo, našao dva zbora, jedan slovenski i jedan talijanski, i ta dva zbora borila su se medjusobom. On je zato poradio da se slovenski zbor ukine i formirao je jedan zbor. »Piccolo« kaže:
»O tome je bio upućen i biskup«.
Dne 1 oktobra lanjske godine dolazi do incidenta. U slovenskom selu, za vrijeme procesije na dan Majke Božje, žene su propjevale slovenski, uza sve to, što je postojao talijanski zbor, i to izazivlje smetnju. Fašističlci učitelj Tullio vodio je talijanski zbor u procesiji i on je, navodno, morao da miri svoje pjevače da ne napadnu žene ko je pjevaju slovenski. Radi toga je župnik morao da obustavi procesiju i zato dolaze slovenske žene pred sud i bivaju osudjene radi smetanja javnog reda (»ordine puhli co«), radi smetanja fašističlcog reda, koji u državi vlada.
Jasno je onome, ko stvari promatra onako Kako treba, da stvarno postoji jedna »harmonija« izmedju Vatikana i njegovih organa i fašističke vlade i njezinih organa, a ta je u tome, da se čak i biskup i onaj fašistički učitelj slažu u tome, da u sloven skom selu slovenske žene ne smiju pjevali slovenski Fašistički sud sankcioniše tu »harmoniju«, dijelenjem zatvora slovenskim ženama. I zato, jer postoji ta harmonija župnik mora da na sudu svjedoči protiv žena, koje su slovenski pjeivale. On je na istoj liniji, na kojoj je fašistički učitelj i karabinjerski tenente, oni svi zajedno vi de i priznaju da su žfinc svojim slovenskim
pjevanjem učinile prestupak, koji je na sreću završio samo sudom i zatvorom, a mogao je da izazove nekoje fašiste u sprovodu da na licu mjesta fizički obračunaju sa tim ženama i da sve svrši eventualno i krvlju. A a suda se tako govorilo i fašistički učitelj 1 ullio smatra velikom svojom zaslugom što je spriječio svoje ljude da u »pravednom« bijesu u procesiji ne učine pokolj...
I to je dakle ta »harmonija« izmedju Vatikana i fašističke države, karakterisana ovim malim ali vrlo značajnim detaljima iz jednog sela u Istri i jednog procesa koji je završio zatvorom.
Mi medjutim mislimo, da se crkvene stvari i onaj mir koji traži crkva u duhu svojih načela ne slažu s ovime ? da prave harmonije izmedju prave crkve i fašizma nema. Crkva naučava po naučavanju Kristovu, da je na nebu jedan Bog za sve narode i da svi narodi mogu moliti Boga u svojim jezicima. I još mnoge druge stvari crkva i vjera naučavaju, koje se u Italiji ne poštuju i još mnoge stvari nisu ni u Julijskoj Krajini ni u Italiji u soglasnosti s vjerom i Kristovim načelima i zato o pravo] harmoniji nema govora
Zato je Lateranski sporazum sličan samo onoj osudi u Kopru: sv< su tom osudom zadovoljni i fašistički sud i fašistički učitelj, i župnik i biskup Biskup nije pro-testovao da se osudjuju nevine žene i mimo pozitivnih zakona, jer nema takovog zakona f nema u konkordatu točke, koja kaže da je zabranjeno slovensko pjevanje u crkvi. Svi su isto tako zadovoljni i Lateranskim paktom, ali pravi katolici mogu ipak o niemu da imaju svoje mišljenje. (-im>
NAŠA PROPAGANDA MEDJU OMLADINOM
Pred osam dana smo iznijeli neke smjernice za našu propagandu ovdje, ali nismo spomenuli jedno najvažnije polje naše propagande. Nismo govorili o propagandi medju omladinom, jer to pitanje zahtijeva jednu posebnu obradbu i po važnosti i po samom načinu propagande. Osim toga postoje tu dva problema: propaganda medju emigrantskom djecom i omladinom, i propaganda medju omladinom uopče.
Iako je teško u praksi odlučiti jednu propagandu od druge, jer naša omladina ne živi odijeljeno, nema posebnih škola, a niti ne živi u posebnim emigrantskim kolonijama, ipak se mora naći načina da se svu našu omladinu, i onu koza se rodila ovdje, i onu koja je emigrirala, barem duhovno poveže. To se kod te naše omladine može da djeluje direktno, može i preko škole, a najvažnije bi bilo djelovanje preko roditelja. Naša bi omladina trebala da iz kuće nosi našu opću ideju, i da tako i vani, u društvu i medju svojim drugovima, sudjeluje aktivno, pa makar i nesvjesno, u našoj propagandi. Jer sama svijest o tome da je emigrant i pričanje o kraju iz kojega potiče, samo to je več uspješna propaganda.
Propaganda medju omladinom uopče morala bi da ide u prvom redu preko škole. To je najkraći i najlakši put.
I u programu za osnovne škole predvi-djeno je da se djecu pouči o našim krajevima pod tudjom vlašću, a u srednjim školama je već lo pitanje obuhvaćeno u zemljopisnoj pouci, povijesti i književnosti, jer je Julijska Krajina geografski, historijski i kulturno samo jedan dio naše države. Ali ta pouka, i u osnovnoj i u srednjoj školi, može da bude obuhvaćeno samo u toliko u koliko je nastavnik spreman i voljan da to pitanje posebno, i sa odredjenim ciljem obradjuje.
Mi moramo, dakle, da u našu propagandu medju omladinom angažujemo dva najvažnija faktora: roditelje emigrante i nastavnike uopće.
Mi smo raštrkani po cijeloj državi. Mnogo je emigranata koji ni ne znadu da postoji ovdje neka jača naša organizacija ni naš list. Mnogi su već na putu da se potpuno asimiliraju, ako ne već roditelji, a ono djeca sigurno. Prvi bi nam posao bio da te roditelje upoznamo sa našom općom idejom;
ĐA LI JE ISTARSKIM RUMUNJIMA BOLJE NEGO MA
ili su fašisti vješto prevarili rumunjskog profesora, koji je posjetio naše »ćiribirce«
f	C’('V I/ 14'	IV 9	#11' \ J O \AJ «	IS f « V JS V I I O C / J KS 11 I' )
da se nadje puta i načina kako bi se moglo stalno na njih djelovati. To ne bi bilo nemoguće. a nebi zahtijevalo ni neki veći novčani izdatak. Kada bi mogli iz jednog centra tako djelovali na sve naše emigrante, time bi postigli da svi emigranti aktivno u-čestvuju u našoj propagandi, u prvom redu medju svojom djecom.
Drugi faktor su nastavnici. Mi moramo sve nastavnike — od onih u osnovnoj školi pa dalje — upoznati s Julijskom Krajinom. Ali ne samo upoznati, već moramo nastojati da svi ti ljudi uvide opravdanost naše borbe — da svi oni osjećaju s nama i da svi osjete da im je dužnost da nam pomognu. Ta propaganda, uz one opće smjernice koje smo istakli u prošlom broju, morala bi da bude i posebno upravljena na nastavnike.
Jezgra te akcije morali bi da budu nastavnici emigranti. Ovdje ima sigurno pet šest stotina naših učitelja. Najviše po selima, a manji broj učitelja i profesora po gradovima. Mnogi su se istakli svojim praktičnim i teoretskim radom ne samo na pedagoškom polju, već i kao saradnici u raznim organizacijama i listovima. Ali ipak je najveći broj otsječen od naših emigrantskih centara i nije u dodiru s našom akcijom. Trebalo bi naći načina da se sve te nastavnike, porazbacane po svima krajevima države, poveže, i da se tako zajednički djeluje. To ne bi bilo teško, jer je ogromna većina naših učitelja željna i voljna da dade sve što može, a može mnogo, ali je ovako u nemogućnosti da bude u stalnom dodiru s jednim centrom, koji bi morao da daje smjernice i materijal za našu propagandu. Baš zato što nas ima svugdje, od najzabit-nijega sela do prijestolnice, može uspjeti da svaki naš učitelj bude u svome kraju jedna podružnica naše opće akcije. Jer učitelj, a i svaki čovjek uopče, ako ima volje može da djeluje u svojim stručnim organizacijama, a da djeluje i na drugove neemigrante u svojoj okolici.
Tom povezanošću naših učitelja emigranata olakšano bi bilo djelovanje na ostale nastavnike u državi. Svima nastavnicima moramo dati mogućnost da se upoznaju s nama; da upoznaju naše krajeve i da uvide opravdanost naše akcije. Jer oni moraju najprije da nas znadu, da nas i zavole — jer jedino ono što. se pozna može da se i voli — pa da mogu usadili u srca povjerene im omladine ljubav za ncJ narod u ropstvu. Jedino preko ljudi koji će osjećati s nama, moći će da u omladinu udje proživljeno znanje o našem narodu; jedino tako će ta omladina osjetiti da smo i mi dio o-voga naroda, i jedino tako će naši problemi postati i problemi sve omladine.
Uz tu pripremu omladine sa strane učitelja, moramo i mi nastojati da mladeži damo mogućnosti da se i van škole interesuje i upoznaje s našom stvari. Morali bi pružiti toj omladini materijal po kome bi nas još bolje i svestranije upoznala. Jer sa samom poukom u školi ne možemo se zadovoljiti. U školi, ni uz najbolju volju, ne može nastavnik posvetili mnogo vremena našim problemima.
Uz list »Mladi Istranin«, koji je uglavnom za djecu osnovnih škola, morah bi djelovali i preko drugih Ušima. A mi imamo i dobrih omladinskih pisaca, pa bi i o-stali omladinski listovi sigurno donašali i
Pula, februara 1934. — Poznato je, da u Istri ima par sela, u kojima živu takozvani »ćiribirci«, potomci doseljenih Rumunja. Oni su sačuvali svoj jezik i neke običaje i prestavljaju bez sumnje interesantan etnički slučaj. Za te Rumunje inte-restiju se u Rumunjskoj i već je nekoliko puta neko došao, da ih posjeti. Ù Rumunjskoj se pišu rasprave o njima u naučnim časopisima. I sad je nedavno bio u tim rumunjskim selima profesor dr. Sever Pop iz Cluja. On je tamo profesor na uni-1 verzi. Po svom povratku u Rumunjsku poslao je pretsjedniku istarske pokrajine Conte Lazzariniju pismo, u kojem veliča zasluge Italije u postupku s istarskim Rumunjima. On kaže:
»Odlični i plemeniti gospodine, za vrijeme mog boravka prošlog septembra u rumunjskim selima u raškoj dolini, imao sam prilike da se divim grandioznom djelu koje je izvedeno od Vašeg Gospodstva u korist istarske zemlje, a naročito u korist zone, koju obitavaju Rumunji, koji iz Vašeg djela mogu da povuku motive i poticaja za obnovu svog gospodarstva i za podizanje svojih gradjanskih i zdravstvenih uslova.' O novim pirilikama, koje su stvorene za Rumunje u Istri morat ću da referiram u jednoj svojoj opširnoj konferenciji, koju ću
ilustrirati brojnim projekcijama i te će projekcije bolje nego najkićenija riječ do-kumentovati i otkriti nama Rumunjima značenje beneficija, koje uživaju istarski Rumunji od Konzorcija kojemu ste Vi na čeiu, naročito u Raškoj dolini, gdje je isušeno jezero i obnovljen kraj Vašim djelom bonifikacije i regeneracije škrtog istarskog tla. Primite, gospodine pretsjedniče, izraz mojeg najdubljeg poštovanja i zahvalnosti — Dr. Sever Pop.«
• Tako piše taj rumunjski profesor Pop. Sad, nije nam jasno, kako je konte Lazza-rini uspio, da tog Rumunja ovako zagrije za bonifikaciju raške doline, koja je očito izvršena u korist Lazzarinija samog i talijanskih kombatanata, koji naseljavaju taj bonificirani kraj, a nipošto u korist stro-, mašnih ćiribiraca. Što je moglo da zabiješ- j ne rumunjskog profesora, koji mora da nosi vrlo debele očale? Zar nije rumunjski profesor vidio, da i u rumunjskim selima ljudi teško gladuju, kao i u slavenskim, zar nije vidio, da i u njegovim selima postoje talijanske škole, dok je ranije postojao ipak učitelj rumunjskog jezika? Zar nije vidio, kako se i u tim selima u azilima odnarodjuju mali ćiribirci, kao i mali Jugoslaveni? Ako to nije vidio, onda je imao — »razloga«, da ne vidi...
—...V.-.. s................---«a
STOPEDESET HILJADA LIRA ZA KNJIGE »DRUGO-RODNE« ŠKOLSKE DJECE
Trst. februara 1934. Na kongresu fašističke stranke, koji je prošli mjesec održan na Sardiniji, generalni sekretar fašističke stranke Starace odredio je 150.000 lira za nabavak talijanskih školskih knjiga slavenskoj djeci u tršćanskoj pokrajini, da bi širenje talijans.tva što brže napredovalo.
»JUGOSLAVO« ILI »CIUCOSLAVO«.
Kako su duhoviti i fini!
Pula, februara 1934. — O, vrlo su fini i duhoviti fašist’! Eto, još jedan primjer tih krijeposti, karakterističan i u svijetlu mediunarodne kurtoazije. Jedan čitatelj pita redakciju »Corriere Istriano« u svojoj ignoranciji tipičnog južnjaka, da Ii je pravilno da se kaže »ciucoslavo« ili »jugoslavo«, a list mu odgovara u lisnici uredništva ovako:
»Manciu-Kuo — Si dice jugoslavo e non »ciucoslavo«. Quest’u'timo viene detto e scritto in senso dispregiativo, quando si voul indicare il serbo, come un somaro, per non dire di peggio«.
Donosimo u originalu, jer bi prevod na naš barbarski jezik škodio »finesi« r »duhovitosti« ...
„Tritona" se istrčava sa statistikama o manjinama
a zaboravlja metode talijanske statistike s obzirom na Jugoslavene u Julijskoj Krajini
T r s t, februara 1934. — Rimski dnevnik »1 ribuna« donosi članak pod naslovom »Come si fanno le statistiche in Jugoslavia« (Kako se prave statistike u Jugoslaviji). U tom članku » Tribuna« se zgražava nad time, što u statistici o pučanstvu u Jugoslaviji nisu uneseni Makedonci kao manjina, nego su uklopljeni u broj sa Srbima kao da bi bili Srbi. »Tribuna« je zbog toga upravo ogorčena, Skandalizira se i pro-testuje zbog takvog postupka, koji je »ne-civilizovap«...
Medjutim slavna »Tribuna« kao da zaboravlja, da talijanske statistike o stanovništvu nikako ne uzimlju u obzir, da u Ju-lijskoj Krajini postoje Jugoslaveni i da u Južnom Tirolu postoje Nijemci. Dok je to u statistikama od 1921 bilo razvidno u onima od 1931 te rubrike uopće nema, nego su svi talijanski stanovnici vodjeni kao »Talijani«. To je Italiji konveniralo, jer bi u protivnom slučaju morala da zabilježi, da u Julijskoj Krajini ima više Jugoslavena nego Talijana, pa je zato tu rubriku u svojoj državnoj statistici jednostavno
izostavila. Što kaže na ovo »Tribuna«? Da li će se i na ovaj postupak Mussolinija zgražati, kao što se zgraža zbog Makedonaca u Jugoslaviji? Da li je i ovo »neci vilizovano« :...
JUGOSLAVIJA IN MANJŠINE
O položaju nemške manjšine v Jugoslaviji se je nedavno izjavil nemški poslanec dr. Moser sledeče: Kar se tiče naših kulturnih manjšinskih zahtev, mi je posebna čast. da javno izjavim, da so se lotili ureditve tega vprašanja predsednik parlamenta dr._ Kumanudi, ministrski predsednik dr, Srškič in pravni minister Maksimovič že pred tremi leti. Leta 1930 in 1931 so se določile osnove za ureditev šolskega vprašanja in s tem se je manjšinsko vprašanje postavilo na trdnejše podlago. Državniška previdnost ie gospode dovedla do spoznanja. da je ugoditev zahtevam nemške manjšine v interesu države. Niso nam izkazali te usluge na škodo jugoslavenske nacionalne misli, marveč iz uvidevnosti pravih državnikov.
Da li će tribunal u Vidmu pripasti apela čiji u Veneciji
ili će ošteti uz tršćansku apelaciju
Trst, februara. — Često dolazi izme-dju Talijana u Julijskoj Krajini i Rimu do napetih momenata zbog stvari, koje su slične slučaju videmskog tribunala. Rim želi, da administrativnim vezama s Venecijom izbriše one regionalne granice, koje čine od^ Julijske Krajine neko posebno tijelo. Tršćanski Talijani su protiv toga. Oni žele, da Julijska Krajina ostane jedna zasebna cjelina. Zato su oni bili neugodno po-godjeni i onom naredbom Vatikana, da biskupije Julijske Krajine pripadnu patriarhi u Veneciji. U Rimu misle, da se ovakvim mjerama Julijska Krajina jače veže na Italiju i da se realizuje talijansko jedinstvo, a tršćanski Talijani kažu, da je to oslab-Ijivanje talijanstva u Julijskoj Krajini.
Pred nekoliko dana imala je videmska »Commissione Reale degli advocati« u Vidmu svoju posljednju skupštinu. Ta je organizacija po novim zakonima ukinuta, i prije_ razlaza izglasala je jednu rezoluciju, u kojoj se izražava želja, da bi se videmski tribunal pripojio apelaciji u Veneciji.
Tršćanski »Piccolo« na to oštro reagira, U svom broju od 9 februara donosi članak, u kojem kaže najprije, da se rezolucija videmskih advokata mora osuditi već zato,
jer takve rezolucije nisu u skladu s hovhn fašističkim duhom. A zatim kaže, da problem, koji su potakli videmski advokati »izgleda malen, ali nije malen«. Taj problem treba gledati u svijetlu mnogih stvari »koje se ne smiju javno govoriti«. U svom članku »Piccolo« kaže. da je _ uostalom — rezolucija od mnogih advokata u Vidmu prihvaćena, a da oni i nisu saglasui njome. Videmski Tribunal mora ostati vezi s Trstom, a ne s Venecijom. »Piccolo« kaže:
»Neka se, za Boga, ne rektificlruju granice u ovom Mi onom sektoru administra-tivnog života ovih provincija! Jedino o stabilnosti postojećeg reda možemo se nadati stalnim beneficijama u interesu talijanstva na granici«.
TALIJANSKE KNJIGE O DALMACIJI »Gente di Dalmazia«.
Trst, februara 1934. — Knjiga »Gente di Dalmazia« koju je napisao Ubaldo Scarpelli, a ima za s»rhu propagandu o talijan-stvu Dalmacije, izišla je ovih dana već u drugom izdanju.
—Jedan delikatan odnos: Julijske Krajine i Italijaf
stvari koje bi napisali naši ljudi o nama. Pa ne samo preko listova, već i preko rasnih omladinskih društava i organizacija mogli bi da djelujemo.
Uza sve to bilo bi vrlo potrebno i uspješno djelovanje preko učiteljskih škola na buduće učitelje. Time bi mogli zainteresova-ti za naše probleme buduće odgojitelje, koji bi iz škole odnijeli našu ideju u sela i medju djecu, a poznato je da su baš mladi učitelji najagilniji i najpožrtvovniji u svakoj akciji.
Ako ne uspijemo da naša djeca upoznaju svoj radni kraj, ili kraj svojih roditelja, i da ga tako zavole — da ga zavole onako kao što ga mi stariji volimo — da osjećaju liv i jek čežnju za njim i da se svugdje osjećaju kao otrgnula biljka — ako to ne uspijemo, naš će emigrantski problem umrijeti. Ako stariji umru prije nego se vratimo, niko neće upozoravati svijet na patnje i borbe naših u ropstvu — ruko neće osjećati, dužnosti da se jedan put riješi pitanje Julijske Krajine. A ako svu omladinu ne proime ideja o potrebi pomoći otrgnutom dijelu našega naroda, ako ta omladina ne upiše na svoje barjake i borbu za pravo u-gnjetavanog i mučenog brala u Julijskoj' Krajini, ako omladina ne usvoji našu bor-
ane ideje za koje se ona bori — jedino te ideje imaju budućnost i dolaze do ostvarenja, ako se temelje na pravdi i poštenju.
A pitanje našega naroda u Julijskoj Krajini je u prvom redu pitanje pravde
TONE PERUŠKO
UČITELJSKI PODMLADAK I JULIJSKA KRAJINA
Piimier zagrebačke učiteljske škole.
Kult Istre počeo se lijepo gojili na drž. učiteljskoj školi u Zagrebu i to nastojanjem direktora g. P. Muždeke koji pokazuje naročite simpatije prema našoj porobljenoj zemlji te je prisustvovao i komemoraciji Rapailskog dana koju je društvo »Istra« bilo priredilo. Na programu proslave Sv. Save i Strosmajerovog dana koje je priredila učiteljska škola bile su i ove deklamacije: »Mojoi Istri«, »Brod u noći«. »Jadranu« vod R. Katalinića Jeretova), zatim »Zima u porobljenom kraju«, »Mi ne damo našeg mora« (od Jcs. A. Kraljića) i Nazo-rove pjesme: »Brat i sestra«. »Djeca i galebovi«. — Naročiti uspjeh i duboko saosje-ćanje prema braći u ropstvu postigla jc pjesma »Mojoj Istri» koju je s puno osjećaja izvanredno lijepo deklamirala učenica 1 razreda vježbaonice Jakovčič Smilja.
OČAJNE PRILIKE RIBARSTVA U LIBURNIJI
Protest kod opatijskog podeštata.
Opatija, februara 1934. — Ovih dana došla je jedna velika grupa ribara iz ovog kraja općinskom podeštatu, da protestiraju protiv strogih mjera, koje su poduzete na štetu ribarstva u tom dijelu Istre. Ribari su u svom protestu naročito naglašavali, kako ribari u Jugoslaviji uživaju sve pogodnosti i kako im dobro ide, dok je Italija uvela u Istri takove zakone, da ribar ne može napred. I opatijski se ribari tuže na to, da im talijanski ćozoti svojim motornim ladjama i svojim specijalnim mrežama odnose svu ribu i uništavaju mreže. Opatijski podeštat jc obećao, da će sc za njih zauzeti. A šta je d'ugo i mogao, nego da obeća.
bu lao svoju, naš pokret nema budućnosti:Imì sa zahvalnošću i priznanjem “ističemo Jer jedino one ideje koje omladina nosi - 0vo plemenito nastojanje	tičemo
.	•	I-i
UHAPŠEN NA GRANICI, KAD JE HTIO PREĆI U JUGOSLAVIJU
Nove osude.
. T r s t, februara 1934. — Tršćanske novine javljaju, da je kod Hotedržice bio uhapšen Viktor Minkuš Andrijin, kad je htio preći preko granice. — Predan ie sudu.
Na 3 mjeseca zatvora i 2000 lira globe osudjen je Mario Kr i s t i j a n č i ć iz Pod-??M,e le prešao granicu bez putnice. Milko 1 r p i n Josipov, star 22 godine iz urgara. osudjen je na 6 mjeseci zatvora, jer se inje prijavio na stavnju.
eksplozije
VOJNEGA MATERIJALA
Se o strašni nesreči v Lečniku pri Gorici.
V prejšnji številki je naš list prinese! vest o težki nesreči, ki se je zgodila zaradi od vojne ostalega streliva. Danes prmasamo točnejše podatke. Pabii Sfi-,51 let ^ Popravljal latnik pred hišo in pri tem uporabljal cev napoljnjeno z želatino. Cev se je radi , razmesarila Sfiligoja, ubila Marcelo Jakin staro 40 let in
£ Kh Pf-nČiĆ Staro 27 let iz Kozane
h’ ,k\ 50 se ravno v tistem tre-notku peljale na kolesih po cesti, ka-tera gre tik Sfiligojeve hiše, nadalje £j?lla. ganjena njegova hči v rame. Prednji del hiše je močno poškodovalo m gotovo bi ubilo tudi njegovo ženo,
ce .bi bi a v hiši> a ie slučajno tisti trenutek šla k sosedu.
Smrtna nesreča radi eksplozije vo1-mater j ala se je zgodila tudi v Vrtojbi Devetak Ivan, star 47 let ie
rimrnaVinali„na svoÌtm vrtu Pomladanska
dela in je z motiko zadel ob granato ki ga je na mestu ubila. Kdaj bo konec teh nesreč? Zakaj se vlada tudi Ža te nekoliko ne pozanima in ne or-
st“? - mS)ltag1104 ^ nablranj® BOBEN POJE.
Po d mele februarja. (Agis) _ Na sestvn b+rretek!0 te*0, Pnšlo na boben po-rnPnhòrl t^<?vllla t-ukmana Tomaža (vul-Dražh n, -ba 6 radl slabcKa gospodarstva, k, krivin V'injr)?ve,clana tu$*i pri posestni-? Viktorju (vulgo Štrukelj), ki je
* W° **
drobiž
nvJr' ,BernariJi iz Ankonc, po poklicu h[1ar1’ star 66 let, stanujoč v Gorici je bu kaznovan pred goriškem sodišču na
sC kSLsr ra<“ ““,c poiicii-
r,roZ“01'.cJ;l ie hiša J. Merljaka iz VoPie-drage, škoda znaša 15.000 lir Poz V ìp ™icil hišo in gospodarsko polente Rudolfa Rijavca iz Ravnice pri Crgar u m naredil 80.000 lir škode.	garJU
V Velikih Žabl.jah je umrj	in
mesecih bolezni Filip Merke! 1 krolnšM mojster, star 58 let Pokojni je zamS stil ženo in 5 otrok Bil je krog znan kot dober in vesten ' h-nit a" Preostalim naše sožalje. 1011 krojad Pred kratkem je Potici,™ __v..
1*48? *v Ttst"4	« «
FAŠISTIČKA I ANTIFAŠISTIČKA ITALIJA
NA OTOKU PONZI JE ŽIVOT NEPODNOSIV
Stanje je napeto — Konfinirani štrajkuju korespondencijom Represalije policijskih vlasti — Ranjen je Giorgio Amendola
Trst, februara 1934. U jednom od posljednjih brojeva javili smo, da je fašistička policijska vlast u logoru za kon-finirane na otoku Ponzi uvela stroge mjere, kako bi život konfiniranlh bio što teži. Zabranjeno je, da se konfinirani dopisuju s ljudima, koji nisu njihovi direktni rod jaci. Sad saznajemo još neke daljnje interesantne detalje o životu na otoku Ponzi:
Konfinirani, koji živu na otoku Ponzi podvrgnuti su sve novim i novim ši-kanacijama. Fašizam preko svojih brava nastoji na sve moguće načine, da bi ogorčio život onima, koji su osudjeni na konfinaciju. Najgadnija naredjenja provode su s najvećom bezobzirnošću. Ali konfinirani na otoku ne pokazuju nimalo volje, da žrtvuju čitav svoj ponos i dostojanstvo čovjeka. Zato dolazi do incidenata i do provokacija od strane policijskih organa i fašista u crnim košuljama, koji dolaze na Ponzu da bi izazivali antifašiste.
Ovih dana bio je ranjen konfinirani Giorgio Amendola, sin bivšeg vodje talijanskih liberala i ministra Giotanni
Amendole, koji je takodjer umro od rana fašističkih škvadrista. Giorgio Amendola je ranjen dosta teško u glavu od fašističkih provokatora, koji su bili poduprti milicijom. Napali su ga golorukog i isprebijali ga.
Neraspoloženje zbog odredba o korespondenciji je med ju konfiniranima veliko. Konfinirani su odlučili, da će se boriti protiv nečovječjih naredaba o dopisivanju štrajkom, to jest oni neće da pišu nikome, pa niti onom jednom članu porodice, komu mogu da pišu. Ta je odluka konfiniranih bila shvaćena od direkcije logora kao gest pobune i direkcija prijeti, da će uvesti nove, daleko teže mjere, ako se konfinirani ne odluče, da pišu.	.
Na Ponzu je došao jedan inspektor javne sigurnosti iz Rima, da ispita situaciju. Ali, da se vidi kako je dolazak toga inspektora povoljan za konfmirane, dovoljno je naglasiti, da je bas za vrijeme njegovog boravka bio ranjen Giorgio Amendola. Možda je i on sam naredio, da se ovakvim napadajima uplaše konfinirani.
POBUNA UTAMNIČENIH U TAMNICI PIANOSE
Tamnica, u kojoj su zatvoreni bolesni od tuberkuloze, odlikuje se sa svojom nezdravošću
Trst, februara 1934. — Sve su talijanske tamnice na glasu po svojem nehigijenskom uredjaju. Pa tako je očajno nehigijenska i tamnica u Pianosi, koja je odred jena za bolesne zatvorenike. U toj tamnici tuberkulozni politički kažnjenici imaju manje izlaska na zrak, nego kažnjenici u ostalim talijanskim tamnicama. Oni su zatvoreni u vlažnim ćelijama punim bakcila... I ne mogu da uživaju sanatorij, koji je nedavno iz-gradjen i u koji su poslani prvenstveno obični zločinci. Za političke kaznjenike ne važe takve pogodnosti. Radi toga su se nedavno politički kažnjenici, medju kojima ima i teških bolesnika, počeli ozbiljno buniti, da bi došli do nunimu-
čija je dala i nekim političkim kaznje-nicima nekoje pogodnosti, ali to je bilo tek toliko, da se ostali zaslijepe. U posljednje vrijeme kažnjenici u Pianosi izražavaju opet veliko nezadovoljstvo, jer vide, da je cilj fašističkog režima ovaj: uništiti svim sredstvima što više onih, koji su protiv njega. I Pianosa služi tom cilju. Ovih dana je u zatvoru umro politički kažnjenik antifašista Delfo Mannini iz Siene, osudjen na 12 godina zatvora. On je umro u ćeliji, a u sanatorij, koji je uz tu tamnicu za bolesne specijalno izgradjen, nisu ga htjeli poslati.
Ženska tamnica u Tranima
Trst, februara 1934. — Postupak sa ženama u talijanskim tamnicmna, ako su one političke kažnjenice, užasan je. Naročito je neopisivo grozan život u ženskoj tamnici u Tranima. Goreg postupka ne može se zamisliti. Žene su u toj tamnici podvrgnute svim mogućim mučenjima, koliko od strane direkcije, toliko od strane osoblje, koje ih nad-
gleda, sastavljenog od časnih sestara. Protiv političkih kažnjenica provodi se režim »segregazione cellulare«, to jest zatvaraju se u ćelije, ma da je prema kaznenom zakonu to ukinuto. Zabranjeno je čitanje knjiga, da bi se tako oteščao život kažnjenica, kojima su ipak dani prolazili brže u čitanju i studiju. Zabranjen je rad i zajedničko za-
T r s t, februara 1934. — Saznajemo, da je u posljednje vrijeme fašistička policija u raznim krajevima Italije postala vrlo aktivna. Na svim se stranama vrše brojna nova hapšenja. Pune se zatvori sve novim i novim antifasistima. Koliko se javi novih članova za fašističku stranku, toliko se antifašista hapsi.. Mnogo je uhapšenih u Mussolinijevoj Romanji. Tamo je izgleda policijska reakcija najsilovitija. U Ravenni je provedeno desetak aretacija. U Lugu u Romanji je uhapšeno dvanaest antifašista. A provedene su aretacije i u San-
angelu, Gambetolll, Ceseni i Forliju. lussolinijevom Forliju najviše mrze solinija ... Medju aretiranima ima melnih i intelektualaca, a ima i neko ljudi iz takozvanih viših krugo-U San Vittore su aretirali čak i ne-' fašiste, koji su postali nevjerni: .ju ostalima je i »fiduciario« tamoš-<■ »circolo fascista«. Aretacije su Jedene i u Mercato Barello. Faenzi 1 li. Aretacije su većinom motivirane i, da su aretirani širili subverzivnu
Stalno raste broj „delikata11 protiv fašističkog reda
Iz izvještaja ministarstva unutrašnjih poslova
Trst. februara 1934. — U talijanskom akozvanom narlamentu pročitao je nedav-10 izviešta.i za orošlu godinu podtajnik m -listarsi va unutarnjih poslova Buffarmi, za-mienik Benita Musso'iniia. On ie ’^nio. da ie u laniskoi codini prama godini 1932 bro zločina i prestupaka porastao. Najosietljivi Porast opaža se u zločinima protiv tudjeg vlasništva: od 256.365 zločina u godim
1932 na 304.909 u godini 1933 Znači, da se u Italiji sve više krade... U jakom su porastu i zločini »contro la fede puhlica«, m znači zločini protiv fašizma... Buffarmi nije iznio cifre. On se valida bojao iznijeti te cifre, koje bi i suviše jasno pokazivale, kako fašizam niie ioš ni izdaleka likvidirao sve svoie protivnike, nego naprotiv, mm je sve više.
Interesantna statistika o političkim hapšenjima u Genov
U g. 1933. 8.000 aretacija !
st februara 1934. - UJednoi stati-pronašli smo cifre, koje ■ i ira u Genovi Te se cifre odnose na
uhapšenia u lanjskoj c0^"1 mi^ure -a. Iz političkih razloga be. kako kaže statistika) l,"ap5eno >7 1933 8000 ljudi. 95 posto svih are provedeno ie iz P011*1^1'1	‘ ' ,,
iv mjeseca u Genovi se kaP8' političkih razloga! Razumite \ , etaciie i veliki broi aretiranih _ 1 • ciiskim zatvorima neko vriien .	..
štalu na slobodu To su one aretac'je je prokušao svaki i malo istaknuti
državljanin Italije, ako niie oduševljeni fašista, u prilikama fašističkih parada, blagdana. posjeta fašističkih prvaka itd. Da od aretiranih ostaju mnogi i godinama u zatvoru. da od njih mnogi idu u konfinaciju,
t0ĆEeTtIRIdGODIN1EtKONFINACIJE ZA
radničku himnu. s ^ '
Trst februara 1934. — Na cetm godine konfinacije osudjeni su talijanski radnici iz Massa Carrara Zaridom. Poiina Pedroni, Secchiani i Mesetti, zato, jer’su prošlog oktobra zapjevali radničku himn’’
ANTIFAŠISTIČKA DEMONSTRACIJA U VIDMU
»Dolje fašizam ! Gladni smo ! Dajte nam kruha !«
Trst, februara 1934. — Pred nekoliko dana došlo je do demonstracije u Vidmu. Ta je demonstracija bila antifašistička, a to je bilo jasno i po povi-cimu, koje su vikali muškarci, žene i djeca u demonstraciji: »Dolje fašizam!« »Mi smo gladni!« »Dajte nam kruha!« U Vidmu i čitavom onom kraju, kao i drugdje po Italiji vlada velika besposle-
nost i to je bio povod za tu demonstraciju. Provedeno je mnogo aretacija i demonstranti su bili od mnogobrojne milicije rastjerani.
Nedavno je u Spilimbergu došlo do pobune slične onoj u Vidmu. Tom prilikom bila su aretirana 52 čovjeka. Od tih je ovih dana jedan umro u zatvoru u Gradiški.
AKCIJA SPECIJALNOG TRIBUNALA
Nov procesi protiv antifašista
Trst. februara 1934. — U svom posljednjem broju javila je »Istra« tri značajna procesa protiv talijanskih antifašista. Najavljujemo iedan veliki novi proces, koji će se održati ovih dana
Pred Specijalni Tribunal dolazi osamnaest antifašista iz Reggio Emilia i provin-
cije. koji su optuženi, da su pripadali stranci, koiu ie fašistička policija zabranila, da su se bavili antifašističkom propagandom itd. Tai interesantni proces pokazuje. kako fašizam niie ioš uspio, da uguši antifašizam i kako se pod teškim okolnostima antifašističke organizacije ipak osnivaju.
Osudjeni vodje tajne katoličke organizacije u Italiji
Trst, februara. — Kako smo već u jednom broju javili, pred Specijalnim Tribunalom u Rimu održano ie sudjenje jednoj grupi talijanskih katolika, koji su optuženi da su u Milanu i okolini sprovodili političku propagandu sa namjerom da obnove »neogvelfski pokret«, koji je za vrijeme borbi vodjenih za oslobodjenje i ujedinjenje Italije kao prvenstveno katolički pokret bio antiteza liberalnom »neogibelin-skom pokretu.«
U optužnici se podvlači da ie jedna grupa katoličkih agitatora, kojoj su sta-iali na čelu optuženi advokat Malavazl. carinski posrednik Malvestini. privatni činovnik Rodolfi i tipograf Ortodosi, osnovala u Milanu iednu tainu organizaciju. koja ie imala antifašističke cllieve.
Ova organizacija, po tvrdjenju optužbe, imala ie da skupi katoličku omladinu i da .ie baci u borbu protiv fašističkog režima. Osim toga. ova tajna katolička organizacija stajala ie u vezi sa povjerenikom tajne antifašističke organizacije »Giustizia e Libertà« (pravda i sloboda) Faravelijem. da bi preko njega održavala kontakt sa antifašističkim emigrantima 1 sa njihovom centralnom organizacijom. Antifašističkom koncentracijom u Parizu.
Članovi ove taine katoličke organizacije, sprovodeći katoličku propagandu sa izrazito antifašističkim tendencijama, saradjivali su i sa drugim dvjema .tajnim organizacijama u Milanu, koje su imale svoje povjerenike i u drugim gradovima Italije. Pollcila ie istragom, koiu su vodili agenti Ovre. uspieia da otkrije i pohvata vodie i ove druge dviie tajne antifašističke organizacije, od kojih je jedna bila socijalistička, a druga republikanska.
Ova posljednja organizacija se zove »Mlada Jtaliia« Mediutim sudsko istražna^ komisija. sporazumno sa državnim tužiocem.
obustavila je postupak protiv socijalističke i republikanske grupe, ier su se. tvrdi se u optužbi, uhapšeni antifašistički agitatori još u toku istrage pokajali i tražili, da ih pret-sjednik vlade Mussolini svojom intervencijom oslobodi Do toga ie i došlo i oni su pušteni na slobodu. Protiv povjerenika tajne organizacije »Giustizia e Libertà« Farave-lija, sud ie nastavio istragu, ali je pretres odložen, pošto nisu uhvaćeni i drugovi Faraveliia.
Optužena četvorica iz tajne katoličke organizaciic u Milanu na sudskom pretresu su pobijali optužbu i tvrdili, da su katoličku propagandu sprovodili dopuštenim sredstvima.
Svjedoci odbrane, medju kojima i profesor katoličkog univerziteta u Milanu, svećenik Malgiati, potvrdili su navode optužbe i istakli da su optuženi Malavazi i drugovi radili u saglasnosi sa zakonom koji društvu Katolička akcija garantuie slobodu kulturne propagande Mediutim državni tužilac, fašistički general miliciie Falace. ostaje pri tužbi i u riieči. koju je dao na kraju pretresa on ie podvukao da su optuženi kao organizatori Jedne taine organizacije snrovodleniem propagande, u koioi su iskorišćavali vieru, radili protiv fašističkog režima.
Svoja katolička osjećanja oni su kao Talijani pokušali da suprotstave ideologiji fašističke države pa su na tai način Krista isticali kao emblem svoje podmukle propagande u borbi protiv fašizma.
Oni su. do mišlieniu državnog tužioca, time oklevetali fašizam, koji ie pod vodstvom Mussolinija obnovio sve mo ralne vrijednosti i Katoličkoj vjeri po digao prestiž u narodu, što je neobično utvrdieno Lateranskim paktom, koiim ie u Italili uspostavljen vierski mir.
Sudski senat donio ie presudu, kojom se advokat Malavazi i carinski posrednik Malvestini kažnjavaju na pet godina zatvora, privatni činovnik Rodolfi na tri godine 1 tipograf Ortodosi na dvije godine
ISTINA O ŽITNOJ BITCI
Trst. februara 1934. — U jednom »historijskom govoru« (svi Mussolinijevi govori su »historijski« ..•!) .Duce ie rekao, da će deveta žitna bitka biti pobjedonosna. On kaže: »Žetva ove godine znači pobjedu žitne bitke koja ie postignuta poštivajući odredbe postavljene 1925.«	....
Godine 1925 kad ie Mussolini izumio žit-nu bitku, on ie Kovorio* »Nije apsolutno Potrebno da se poveća zasijana površina žitom u Italiji Treba dakle izbjegavati taj porast površina. Onoliko hektara koliko ie zasijano 1924 može biti dovoljno, da bi se postigli rezultati, koje želimo.«
Godine 1924 bilo le zasijano žitom 4.566.000, a godine 1933 5.085.000 hektara.
Znači, da ie laniske godine bilo zasijano žitom više nego 1924 za 519.934 hektara.
Znači, da ie za račun žitne bitke zasijano više nego ranije i da se nije drža o onoga što je Mussolini govorio 1925.
Neko bi mogao reći. da ie možda zasijana žitom zemlja, koja je bila ranije neo-bradiena To ne stoji
1924 bilo ie u Italiji neplodnoga tla 2.562.800 hektara, a 1933 neplodnoga ie terena čak ioš i više to jest 2.567.000 hektara.
Dakle, za žito se ie zemlja uzela negdje na drugoj strani neko! drugoi kulturi.
Prema stastistikama vidimo, da ie pala površina zasijana drugim kulturama. Imamo statistike koie nam jasno govore, da je sve ono. što je dob;veno na žitu i što je donijelo žitnoi pobjedi, ukradeno drugim kulturama koje su biip po neki put čak i korisnije od žita.
Žitna pobleda. dakle nema nipošto ono značenje, koje bi fašistička štampa htjela da ioi dade Taliianski poljodjeiac nije ništa aprofitirao, nego se opet dobilo samo na paradama a u stvarnosti ništa.
TRULEŽ U FAŠISTIČKIM VRHOVIMA
Okružnica generalnog sekretara fašističke stranke, koja mnogo kaže
Trst. februara 1934. - Spremaju se ikvozvani novi izbori za rimski parlame-at. O tome pišemo na drugom mjestu pširnije U vezi s tim pripremama mnogi osadašnji »poslanici«« boje se. da ne će iti više izabrani i čine s^e. nioguće. da bi ili izabrani. Ovih dana objavljena je zato kružnica koju ie tajnik fašističke stranke io prinudjen uputiti svima pokrajinskim rgànizacijama fašističke stranke. U ovoi kružnici Starace oštro kritizira postupak ekih bivših fašističkih zastupnika, koji se une i preko svojih prijatelja koji se na-ize na vrhovima fašističkog režima po-ušavaju izvršiti pritisak na veliko fašisti-ko vijeće, da ne bi slučajno ispali iz andidatske liste za predstojeće izbore, ■tarace pri tome ističe, da vodstvo zna. oji su to fašisti pa im poručuje, da oni ao i svi drugi fašisti moraju slušati i po-mravatl se i da ie njihova dužnost da sli*
že režimu, pa ako ne budu kandidirani ne će propasti sviiet. jer oni će moći vršiti neki drugi posao koji im stranka povjeri Tko niie discipliniran nije fašista, žalosno le. kaže Starace, da ima još fašista koji se otimaju za zastupnički mandat koji nije ništa drugo nego ostatak preživjelog parlamentarizma. Zatim Starace opominje one, koji interveniraju za ovakve nedisciplinirane fašiste i prijeti, da će. ako ova pobuna aspiranata za poslanički mandat i intervencije njihovih zaštitnika ne prestane objaviti imena ovih griješnika. Onaj tko — završio ie Starace — ne ide putem koji mu stranačka disciplina odredjuje. može u najboljem slučaju samo polomiti rebra.
Zar ne, da u fašističkim vrhovima nije sve baš najidealnije i da je nešto vrlo gnjilo, kad se moraju ovakve okružnice objavljivati?
STRANA 4.
•I
»ISTRA«
BROJ 7.
VLADIKA SEDEJ
(Ob peti obletnici konkordata)
Decemberska številka »Grude*, glasila zveze kmetskih fantov in deklet v Ljubljani je prinesla pod gornjim naslovom članek s podpisom »Zdo-
pravicah slovenskega jezika, se ni umaknil ni sa las. Non possumus. In pri tem je ostalo.
Videl sem njegove zemeljske ostanke.
rov*, ki ga radi njegove zanimivosti v Prejšnja intimna nadškofova kapela z vho-
izvlečku ponatiskujemo. (Op. ur.)
»Prvič sem ga videl v prvih letih po zatonu stoletja. Prišel je s Dunaja in zasedel mesto dekana prestolnice. Videval sem ga tu pa tam na ulicah. Precej visok, plečat, nekoliko upognjenega hrbta, kakor bi že slutil breme; ki mu ga bodo nadeli, naprej sklonjene glave, globokih oči, ostrega, v srce segajočega pogleda, visokega čela, ostro izste-sanih potez, na sredi nosu poveznjene očali. Vedno molčeč, vedno premišljujoč, vedno resen obraz, izklesan po velikem umetniku s dvema, tremi udarci iz kraškega mamorja.
Prišla je vojna. Umaknil se je v cer-kljanske hribe in tam kot škof župnikoval v Sebreljah, oče kmetov, prijatelj otrok in starcev, za vsakega, ki je potrkal na vrata njegovega župnišča, je imel okrepčilo za dušo in telo. Tako, lcal"~ uči sv. pismo najponl-valin, ki se je imenoval« Gorica, kakor apo-žnejši med ponižnimi. Toda tudi tu knez in škof. Mogočniki, ki so vodili bojne trume po soški in idrijski dolini, so lo dobro vedeli in čutili njegovo prisotnost Znal je reči tudi ne in tedaj je njihov »muss* zamrl. Pred vojno vedno zaprt sam vase, je hodil tedaj sam, brez kaplana, no onem kupu raz-stol in tolažnik med nesrečniki, ki so se po tolikih nezgodah in trpljenju vračali domov v novo trpljenje, v novo boje.
Če ni imel mitre na glavi, ne samo da ni želel, niti trpel ni časti.
Za vse se je zanimal vse je hotel videti. Poznal je gospodarske razmere v vsaki vasici, mnogo ljudi po imenu. V socialnih vprašanjih je bil temeljito poučen teoretično in praktično. Praktično tako, da je umrl — brez premoženja.
Politiko je sovražil, strankarstvo črtil. Radi tega ni bilo na Goriškem za njegove ga vladanja ostrih bojev. Impulzivne, nemirne elemente je krotil. Produhovljenje duhov-ščije, mu je bila največja skrb.
Njegovo narodno zavednost je poznala cela Italija. Zato najostudnejša gonja proti njemu. Kjer je bil poklican, da odloča o
dom iz Škofovske ulice. Pred oltarjem nizek mrtvaški oder, dokaj priprosta rakev, v njej mož v mašniškem oblačilu, na glavi priprosta bela mitra, glava nekoliko vzdignjena proti občinstvu. Štiri sveče gore na oltarju, šest na vsaki strani odra, pri vznožju kle-
Dr. ANDRIJA ŠTANCER
i talijanski ministar vanjskih pasata Di San Givi liano
Kad je u aprilu 1924 došao u Opatiju talijanski ministar vanjskih poslova Di San Giuliano, načelnik Volosko-Opatije pozdravio ga je na hrvatskom jeziku. To je bio do-eodjaj. koji ie izazvao talijansku štampu, da oštro udari po dru Stangeru. Prevrćući po novinatna iz onoga vremena naišli smo na vrlo interesantan materijal. Ograničit ćemo se da citiramo najprije jednu pjesmu, koju ie Di San Giuliami posvetio naš Rikard Ka-talinič Jeretov, a zatim njegove dvije pjes-
čalnik, dve ali tri skromne kitice cvetja na koje su napisane kao odgovor na napa-nogah. Nekaj nun na levi strani Uho moli, “aie. To su stihovi svoje vrsti, vrlo uspjeli nehaj naših ženic in mož na desni je po- ' spadaju u red jedne naročite aktivnosti na-greznjenih v Uho molitev: molki jim vise ia I šeg Barba Rike koja ne smije ostati zabo-sklenjenih rok. V kapeli sami je 5 ali 6 mi- ravljena.
ličnikov. Glasno se pogovarjajo. Tudi tu ga\. ^»Riječkom Novom Listu« maja 1914 ne puste v miru.	I izišla je ova pjesma Rikarda Katalinića Je-
'Vstopim in se približam vznožju, posto-1 re^ova:
giuliano in abbazia
groza. Ne samo mene, vsa desetorica živih src v tem templju je zadrhtela Čutil sem to.
In na vse to je gledal mirni mramornati obraz, mil in stro'tj. Lepša niso niti Michelangelova stvarjenja.
Naslednji dan pogreb. Tisoči in tisoči naših ljudi in italijanskih vernikov od škofije preko Travnika in Raštela do stolnice. Vse nemo. Stotine sveč brli in se pomika po mračnem Raštelu proti hramu, kjer je sko zi 25 let sedel na prestolu najvrednejši in najbolj ponižani od vseh Skušam se preriti v sprevod. Surov glas: »Kani hočete?* »V sprevod*. »Prima il fascio, poi la gente!-Navzlic svečanemu razpoloženju se mi je rodil na ustnicah oni izraz, ki ga je ob 25 letnici siknil skrozi zobe oni Goričan; toda v vsečanem razpoloženju je zamrl. Umaknil sem se v kordon gledalcev.
Konji so omagali, ko so vlekli zemske ostanke po strmi poti iz Solkana proti svetišču Svetogorske matere. Trde slovenske pesti so na Prevalu rahlo naložile to, kar je v dolini solz ostalo po našem očaku, na svoja ramena, ki so ga odnesia na vrh. Ob šepetanju samih slovenskih molitev, so ga položili v naročje slovenske zemlje.
Tam čaka.
Svetogorska Devica pozna pot, preko are-benov, ki nas ločijo.«
KAKO SE VATIKAN BRINE ZA ARMENCE, KALDEJCE, KOPTE
I MARONITE
i kako se ne brine za Jugoslavene u Julijskoj Krajini
Zagreb, januara 1934.
Mile fašizam sam kriv za sve ono što se dogadia s našim narodom u Juliskoj Krajini. S našim svećenstvom i našim jezikom u crkvi nebi se bito nikada dogodilo one što se stvarno dogodilo, kad bi Vatikan bio voljan, da nas brani pred naietom fašizma. I kad se sjetimo na to. kako fašizam i Vatikan zajednički rade na tjeranju našeg jezika iz crkve u Julijskoj Krajini, nemožemo a da ne či tamo s gorčinom i ironijom ovo što u opširnom jednom članku pod naslovom »Dokaz o univerzalnosti katoličke crkve« piše jedan katolički list:
»Svake godine od 6 do 14 januara Rimljani i stranci, koji se nalaze u Rimu imaju prilike da vide vrlo zanimljivu svečanost, jednu u cijelom kršćanskom svijetu, keju je osnovao pobožni i revni svećenik ven Vinko Pallotti, osnivač »Pobožne misijske družbe«. On se odlučio, da se u jednoj crkvi njegove Družbe na svečani i posebar način svetkuje Bogojavljenje.
Htio ie da se u Rimu i vanjskim načinom očituje općenitost — katoličkog • Vječnog Grada i zato ie ustanovio, da se tokom Bogojavliensko sedmice služi sv, Misa u svim obredima i jezicima. u kojima se širom svijeta prinosi Beskrvna žrtva.
Ova se osmica prvi put svetkovala 1836 god., u crkvi Spirito Santo dei Napoletani, gdje je tad bilo sjedište spomenute Družbe.
Od 1836 g. pa sve do danas služe ovdje sv. Liturgiju na istom oltaru kroz osam dana katolici sviju obreda i to: Grci. Armenci, Kopti, Maroniti, Sirci, Etiopljani,
Kaldejci, Rus' i Ukrajinci Ta bogoslužja
San Giuliano,
Che caso strano!
Venne salutato Nell’idioma croato Dal podesta di Volosko—Opatija,
Oppure Abbazia,
E non morì d’un fiato,
Ma sorrise invece al saluto croato!
San Giuliano,
Che caso strano!
Passò una soavissima nottata Sotto la bandiera croata In Abbazia Gesù Maria!
Dormì sotto il vessillo croato E non s’è asfissiato!
Forte e sano San Giuliano S’è levato la mattina Ed aspirò la brezza mattutina,
Fresca del litorale croato ...
E parve rinato!
San Giuliano,
Che caso strano!
Passò fra i Croati a E Slavi biasimati,
Vide il nostro mare,
Il lido croato E non fù mangiato,
Gesù Maria,
In Abbazia! *
FRAN ’Z MARSEČE
Zagrebački »Obzor« u maju 1914 javlja ovo sa Rijeke:
»U savonskom demokratskom listu >11 Cittadino« izašao je oduran napad protiv Hrvata prilikom hrvatskog pozdrava, što ga je opatijski načelnik Dr. Stangar upravio na talijanskog ministra vanjskih posala Di San Giuliano. Na ovaj prostački napadaj odgovorio je piscu dotičnog članka (nekom Rag. Brondi iz Turina) naš ugledni pjesnik Rikard Katalinić Jeretov talijanskom pjesmom, u kojoj jo vanredno finom ironijom u jednoj istoj crkvi u Rimu sjećaju nas, I jzrugao^ piščevu latinsku kulturu. Pjesma da u istim obredima i na isti način kao što |.te bila štampana u »Riječkom Novom Listu« ovdje služe sjedinjeni istočni kršćani sv. [P0(I pseudonimom »Fran ’z Marseće« (Tako Misu 180 milijuna odijeljene istočnih kršća- ! se zove jedna ulica u riječkom starom grana služi sv Liturgiju i druga bogoslužja. Idu), a nosila je naslov »Al cavaliere lati-Ono 10 milijuna sjedinjenih, koje u Rimu n0 (»Latinskom vitezu«).
predstavljaju različni zavodi sjemeništa i samostani dokazuju svojim iedinstvom s nasljednikom sv. Petra, da je tako željeno sjedinjenje r povratak u materinsko krilo | Crkve moguće i da sv. Crkva raširenih ruku čeka i ostale sunarodnjake sjedinjenih.
Neprijatelji katolicizma, koji optužuju Crkvu zbog isključivosti u disciplini i ceremonijama. koja, prema njima, sve apsorbira, mogu se osvjedočiti za te sedmice, u | kojoj se vide u toj crkvi ceremonije i obredi svih kršćanskih istočnih crkvenih I skupina kako krivo i nepravedno suđe o Crkvi. Tu se u toku jedne sedmice može | vidjeti kako Crkva priznaje i poštiva sve
AL CAVALIERE LATINO
Fra le mani Mi è capitato Il vostro articolo Poco profumato,
Non è certo a vanto De la vostra coltura latina Questo sordido fiore,
Fior di latrina!
10	non possiedo Una coltura millenaria:
Latina e romana,
Gentile italiana;
La mia non è così leggendaria,
E non trovo davvero.
Torinese altero.
Nel mio dizionario croato Un frasario così elevato.
Dovreste lasciar cogliermi t fiori E gli odori
Nel vostro italico prato.
Ma io per voi, signore,
Di finezza dottore,
Non voglio spender uno »e c h e o*,
Ed anzi in fondo schizzo	,
11	vostro indirizzo,
Onde qualche croato Di voi più educato V’ invìi un galateo!
»Obzor« dalje piše:
Našao se netko od riječkih Hrvata, tt je »latinskom vitezu« poslao onaj broj »R. Novog Lista«, u kojem je bila štampana Katalinićeva pjesma, a izvana je napisao: »Uno dei 23.000 croati di Fiume« (Jedan od 23.000 Hrvata na Rijeci). Brondi je list primio i već je odgovorio u »Cittađinu«, poslavši jedan eksemplar Dru Stangeru, a jedan redakciji »R. Novog Lista«. Odgovara dugačkim člankom. Još nikada u životu nismo čitali jedan novinarski članak, koji bi kipio takovom ogavnom mržnjom, kao što je ovaj »In pieno croatismo« Znak je to, da ga je Katalinićeva satirična pjesma najosjetljivije upekla. Članak vrvi najprostijim uvredama. Našeg pjesnika naziva magarcem, a Hrvate uopće naz'va barbarskom hordom, kukavicama, razbojnicima, hajducima, galgašima, divljacima itd. O našem jeziku veli, da je jezik divljaka, nedostojan, neuljudan, nezgrapan... Dosta ie toga mirisavog cvijeća talijanske tiBUĆljelne kulture.
Nego naš omiljeni »Fra., ’z Marseće« nije ni ovaj put ostao dužan odgovara tom »latinskom vitezu«. Odgovorio mu je prekrasnom talijanskom pjesmicom u »R. Novom Listu«, prekrasnom i radi forme i radi sarkazma.
L’ ULTIMA MIA AL CAVALIERE LATINO
Gentil cavaliere,
La lingua che trovate tanto barbara
(punto fina),
La lingua, messere,
Che vi fa venire persino il mal di mare.
Mi pare, no, anzi è la lingua de la vostra
regina
Io vi ripeto non sono latino.
Nè un cantore fino,
Nè forte, nè bravo.
Sono un povero Slavo E per rispondervi invero,
Gran cavaliero.
Mi dovreste prestare la penna vostra Ohe fa si bella mostra!
Io piuttosto resto barbaro ed anche somaro, Fratello caro,
E voi pure restiate quello che siete nato Romano e Latino Del s i paladino,
Io mi vergognerei, se foste Croato!
FRAN ’Z MARSEČE. »Obzor« završava:
Time je ta zanimiva polemika svršena. Gosp. Katalinić je dokazao Talijanu da su Hrvati kulturniji nego*--]! branilćlii latinska kulture njegova tipa«.
Povodom divljaštva Talijana
NA SPROVODU DRA STANGERA.
vidjeti kako Crkva priznaje i poštiva sve črtava naša iavnost ztrramiln i* lartnac,™	,
.talijanskim divljaštvoL X u talijanlku
različnih obreda i kako zna složiti različi- I prigodom pogreba ”istarskog”"rodol]itba tost običaja predaja > jezika u jedinstvu dra. Stangera, kada su skinute vrpce s vjere, bogoštovlja 1 hijerarhije«.	nekoliko hrvatskih riječi na vijencima
Seoski župnik « poHelJskoJ službi fašizma	^ te-
Vodice, ianuara 1934.	— S	pokojnim	trolu nad njime ima da vodi seoski župnik.	I vještaje u	kojim su oštro žigosali ovaj
Ivanom luriševičem koji	je	poginuo	u trš-	Vlada opće, mišljenje da ie baš župnik tu-1 barbarluk.	Na to divljaštvo osvrnuli su
danskom zatvoru, bio ie	uhapšen	i	Martin	žin vlastima ookojnoe juriševiča i Rupenu.	|se i neki strani listovi. Talijanska štam-
Rupena ima svakoe iutra. da se javi žup-	pa, koja u	ime neke hiljadugodišnje ci-
niku. da ie kod kuće Ovai je slučaj vrlo I vilizacije na dugo i široko priča o bar-interesantan » baca posebno svijetlo na ulo- barstvima i divljaštvima, kad se radi o gu svećenika u Julijskoj Krajini.	| drugima, o nedužnim incidentima u
drugim zemljama, o tome mramorkom šuti.
Očekujemo ipak, da će i talijanska
Rupena. On te bio dva mjeseca u zatvoru. Došao ie kući sav izmučen Srećom, ostao ie živ. AH- kad se vratio dobio ie naredje-nje. da se ne smiie odalečiti iz sela, Kon-
U F®ND „ISTRE”
1 ove godine
Ova rubrika nastavlja se pori devizom:
»Da bi »istra« izlazila svakog tjedna re-Bilježimo ova nova imena plemenitih darovatelja:
Blečič Marija — Sarajevo .
dr. A.Stangera u Voloskom Dr. Ante Deprato, sreski lije, nik — Podr. Slatina Predan Petar, učitelj — Bačl Monoštor ■ ■
Frlić Rudolf — Cet Varoš Eduard Panjek — Passau
din e,	10,—
din	200.—
_ din 1 ,	30.—
din	• 10.-
dir.	10,—
di»	30.—
Tankovii J. — Solin Majdan din 5.
U prošlom broju objavljeno din 30.109.35
Ukupno din 10404 Vi\vlaS$J talijanska javnost’ovo divljaštvo Ukupno dm 30.404.351 osuditi i pozvati na red i odgovornost
*	one koji su taj barbarski čin izvršili.
Našoj povjerenici g. Mary Vidošii iz Ho- Podsjetit ću, medjutim, na jedan sli-bokena u Americi uplatili su naši pretplat-1 čan incident, koji se je odigrao u Be-nici iz Amerike slijedeie iznose na račun I u Metu 1910 godine. Tada je u Beču pretplate:	umro i pokopan jedan talijanski uni-
G. Thomas Jeramaz, 611 Broadway — verziteteki profesor i univerzitetski New-York City, dolara 3.	' I bečki djaci spriječili su talijanske stu-
G. Ivan Turčinoviih, 804 Willoiv Ave, I dente u Beču, da stave talijanski na Hoboken, N. J., dolara 2.50	pis na vrpcama na vijencu i na nad-
Osim toga, primili smo od g. Mary Vido- grobnoj ploči. Povodom toga došlo je 2ić dolara 1.35 za rasprodane kalendare do velike tučnjave medju studentima i »Soča«. Srdačna hvala.	| dobro se još sjećam uzbune koju je
zbog toga digla sva talijanska štampa,
»PALAZZO VENEZIA NA TRAČNICAH.	teii-
ali »treno presidenziale« imenujejo v Ita- janska štampa i talijanska javnost toč-«1 "«v vlak, last ministrskega predsednika no su taj čin bečkih studenata označili Mussolinija. Vlak ima 8 velikih voz. v ka- kao besprimjerno divljaštvo 1 barbar-terih je nameščena spalnica z vsemi prit- luk. Tom prigodom bilo je, dakako 1 kljinami delovna soba. poseben urad za protiv nas galame i demonstracija ’te tainika, knhinfa itd. Celotna naprava ima tu- su tada u Italiji mnogi naši sunarod-di telefonsko napeljavo in je močno okovana njaci napadani. Najgore smo prošli mi z debelimi jeklenimi ploščami Ta vlak ima pomorci koji smo se tada nalazili na v Rimu posebno remizo in je vedno močno I parobrodima koji su se ticali talijanske 30.— zastražen. (A g i s).	J luke. Na jednom od tih parobroda na-
CUJi o?«
aU	1* Sa t«a
kamenja popraćena zaglušnim povicl-ma »Abbasso schiavi!« »Abbasso vigliacchi!« Brzo smo ostavili luku još uvi-
§ta 36 2apravo dogodilo. To isto desilo nam se i u Bariju no
Dov^iS«mVdć iZ n?vina bili sa2nali za povod thn demonstracijama.
Sjećajući se danas tih đogadiaia
oniTwì? ac*re.su Talijana uputiti sve
^austri 1 skim11 NmaCla )govorili 0 nama i
kSKZffir B"rbTr. 1
Dr. ANDRIJI STANGERU
ponosu Voloskoga i Opalite
Aivio si skromne u svojemu kwu Radio za narod predano 1 ž,vo l V03 mah puk pe aVuda blagosivo, er si bio uza nj u kreševu ljutu,
Svoje si Volosko, Opatiju cvjetnu »ran/o i čuvo, i ne dao strancu • j ih roblje vodi vezane o lancu,
1 temelj si dizo za budučnost sretna A kad jednom došo Markiz San
Da provjeri đoklen duh i at fns'ki ^ J-voj hrvatski pozdrav mrah mu s oka diže istinu mu kaza začas nenadano Svršio si slomljen u svojemu kutu Al Tvoj pogreb opet otkri, Bog t vjera,
d d ‘I € I o T V /i o vrt I n „	’
f da naš je
Istra zemlja na
s jensh om putu narod sve oko
3 nHt, u februaru 1934 K - ai n et a. RIKARD KATALINIĆ JERETOV
BROJ 7.
»ISTRA«
STRANA 5.
Naša kutfuma hroniha
PRIMORSKI LJUDI
rad nesrite koja ga zgodila u Lošinju malomu na moru, rad nesrièe rad krvoproliča rad ubiia nevina mladića.
Plače njega kila Lošinjana ljuto plaće mladog Ostermana. Još ga plače majka udovica gorko plače svojega jedinca. Plaču njega sestrice rodjene u crninu tužne zavijene.
Ovih dana primio sam pismo jednog Lo-šinjana. Jednog čovjeka koji se istakao u prirodnim naukama, koji je po profesiji liječnik, a pismo koje mi je pisao, sadrži četiri velike strane stihova, neobično lijepih, nježnih i mekanih. Kad sam čitao to pismo, u meni su, nekud iz dubine davnog djetinjstva, počele da roje uspomene i o-življavao je stih za stihom jedne davne pjesme, o smrti i ubijstvu hrvatskog mornara Ostermana u Malom Lošinju, prije otprilike trideset godina. Pjesma o Ostermanu je izašla vjerovatno u »Našoj Slozi«. Ja sam je čuo od oca, koji ju je pjevao tada u selu sa svojim vršnjacima. To je bila dirljiva Pjesma o ubijstvu čovjeka, koji je poginuo kad je došao na placu, široku, prid lika-run, prid kuću visoku«, noću, pošto sa o-prostio sa prijateljima, jer je imao da krene na more, »da prihrani majku udovicu i mladjahnu sestru siroticu«, a koji je na toj placi ostavio svoj mladi život samo za-t°, jer je bio Elrvat. Možda pjesnik pjesme o ovoj tragediji, koja je onda bila i u kontinentalnoj Istri vrlo popularna, još živi, možda su živi i lošinjski savremenici one tragedije, koji bi je mogli oživiti savreme-nim naraštajima. Zato sam stavio one stihove na čelo ovoga sastavka, da bih čuo od njih nešto o lošinjskoj tragediji.
Ali ne samo za to. Stihovi moga nepoznatog prijatelja liječnika iz Lošinja, koje mi je uputio, probudili su u meni i druge asocijacijo. Liječnik koji u pustari sjeveroistočnog dijela Jugoslavije piše Baloti ispovijest svoga života, svoju unutrašnju duševnu borbu i svoju filozofiju u stihovima, naveo me na druge misli. Otkuda tome liječniku, rodjenom na kamenu, odraslom na barki, u borbi za kruh sa morem, ostaju najsvjetlije uspomene: baš more, barka, ribarske mreže, bracera i mati što se u crkvi mo'i Jedan hrvatski pustolov pjesnik, velikog imena, u jednom tudjem milijunskom gradu, na moje pitanje jedne noći, što mu je davalo snage da se četrdeset godina tuče sam i osamljen po svim kontinentima svijeta i medju svima narodima, odgovorio mi je: »uspomena na majku, na njenu dobrotu, na njenu molitvu za mene, kad sam mali bio sam na čamcu u buri senjskog kanala«. Otkuda primorskim ljudima ta mekoća, nježnost i liričnost, tim tvrdim ljudima borbe, stradanja, oskudice?
Moj prijatelj piše:
Kad pisme štijem ja tvoje pari mi se kako da su moje kako da moja si mati ka mi parve besede uci a preslicu darsi u ruci i piva spavaj moj mali tako i njoj su kantali.
Mati je daleko, on je sam. Daleko je more, mriže, barka, brat na braceri. A on:
I danas tu u ravnici
snivam i lovim ribe,
po grotama skačem i lovim garmonje
a kad me koji uštine za palac
tad se probudim i vidim
To je samo san bil.
A snaga uspomena ostaje. Ona živi u njemu. Živi snaga 1 odvažnost, žilavost i ustrajnost. Treba izdržati do kraja, jer smo rodjeni u borbi. Kao svjetionik na otoku u buri, kroz koju prolazimo, ostaju uspomene na kraj:
'Al ipak zabit se ne more Rojenu kuću, mater i more.
Tamo san sisal ja mliko i nišan znal za tmušu za tamu života, za mržnju, za soldi.
Izgleda nevjerovatna ova veza izmedju tvrdoće, neumoljivosti u borbi, ustrajnosti i žilavosti i mekoće, nježnosti i topline, a ipak je ona istinita, pa čak i logična. Ribari i ljudi mora su najviše nezavisni i samostalni, i ipak su u najodsudnijim časovima svoga života najviše jedan od drugoga zavisni. U gladu, u neimaštini, u oluji na moru, u brodolomu, najviše osjećaju potrebu bliskog čovjeka. I od Isusovih vremena, kad je prve svoje učenike nalazio medju ribarima, koji su vječito bili u borbi sa elementom, vječito obnavljali borbu za kruh i vječito se uzajamno pomagali, do svih mo-replovaca i osvajača, Normana i Vikinga, Neretljana i Hauzeata, Bodula i Skandina-vaca današnjice, ostaje medju ribarima i pomorcima isti duh uzajamne solidarnosti, potrebe bliskog i toplog čovjeka, i taj duh je tako jak, da ublažuje sebičnost, pohlepu za sticanjem i bogatstvom i onda kad se u odnose pomoraca umiješa sasvim suprotan i za osjećanje zajednice razoran elemenat novca i kapitala. Nema divnijeg izražaja ljudske solidarnosti i uzajamnosti, nego nesebično srljanje u opasnosti pri spašavanju tuđjih života ili čak tudje imovine, koje se kod pomoraca javlja na svima stranama svijeta svakodnevno. Sve zapreke koje postoje ljudskoj uzamnosti, razlike vjere, narodnosti, rase, imovine, socijalnog položaja, odgoja, nestaju u tim sudbonosnim časovima. Ljudi ostaju, ili postaju samo ljudi i u drugim ljudima vide opet samo ljude. Treba vidjeti naše bodulske, libumske, južnoistar-ske, dalmatinske ili cirkveničke ribare i mornare, kako se u takvim časovima izmijene. Onaj štediša, tvrdica, sebičan robotnik, što je decenijima slagao paru po paru, najedanput stavlja na kocku i zdravlje i život da bi spasio tudji život, ili tuđju barku, mreže, palangar ili samo jedno tudje veslo. Koliko junaštva, požrtvovanja, nesebičnosti, osjećanja čovjeka u takvim pothvatima!
I razloga za kult majke možda najviše treba tražiti na tome izvoru. Ona ne samo daje život, nego ga održava i spašava. Ona je u svome radu najnesebičnija, najmanje lična. Ona nosi breme, ona noći bdi, ona se muči i dovija, ona se žrtvuje, ona stradava, ona se moli, uvijek i svuda za djecu. Dakle za druge. Njen je život baš na Primorju neizmjerno težak, jer je suviše često i dugo
sama i cijelo breme kuće i djece je na njoj. I u nama, kad odrastemo i ostarimo, kad odemo od nje ili je izgubimo, ostaje ona kao nešto najsvijetlije, najtoplije i najsvetije u našem životu. I ona nam ostaje mjerilo morala, duševnosti, muškosti i ličnosti.
O Primorcima se govori kao o »s mora majstorima«. Ako je do ustrajnosti, junaštva i samopregorevanja, ako je do ljubavi i osjećaja uzajamnosti ljudske, ako je do mekoće srca kad je ta mekoća na mjestu, nema »majstora« nad tim primorskim ljudima.	MATE BALOTA
NASI V LJUBLJANSKIH REVIJAH
Ljubljanski Zvon je v svoji prvi letošnji številki prinesel daljši članek dr. A. Ocvirka pod naslovom »Uvodne misli«.
Mladika št. 2. prinaša več fotografij kipov in drugih del znanega kiparja F. Goršeta in kratek opis njegovoga življenja in delovanja.
Svoboda št. 2. ima daljši članek našega rojaka Golouha Rudolfa z naslovom »Problemi primorske emigracije«.
Planinski vestnik prinaša v svoji prvi številki nadaljevanje dr. H. Tumovega članka »Beneška Slovenija«.
Novi rod št. 4. Naš rojak in pisatelj Bogomir Magajna je zastopan s kratko zgodbo »Zaklad«. France Gorše pa je priobčil članek z dvena slikama »Mlada leta slavnega kiparja Ivana Meš-troviča«.	(Agis).
KRITIKA
O SLIKARU MOTIKI
Zagrebačka »Hrvatska Straža« donosi kritiku svog stalnog kritičara dra. Ante Padovana, u kojoj se o našem slikam Anti Motiki kaže ovo:
»Ante Motika s nekoliko djela uspio je da osvoji simpatije sveukupne publike potpuno zasluženo. Ovaj mladi umjetnik uspio je da se već u početku primakne granicama slikarskog rafinmana, do kojeg su mnoge slikarske zvijezde došle tek iza dugog traženja i napornog rada. Slike A. Motike su dašak nježne lirske duše, koja čuje, kako zrak treperi, koja osjeća svaku vibraciju stabla i trave i sve modulacije svijetla. Nju prožimlje isto tako snažno bjelina cvijeta, kao i njegov miris. Iznijeti ovakve finese i ne rasplinuti se u apstrakcijama uistinu je uspjeh. U slikama ovog mladog slikara nalazi se sav njegov elan, sav njegov žar. On radi punim nadahnućem, bez proračunosti, pravom i čistom intuicijom. U slikama punima treperenja, zraka i svijetla uspijeva spasiti i formu i to vrlo jednostavno, s nekoliko snažnih poteza kista, izmedju kojih variraju živahni tonovi u punoj snazi i muzikalnosti, te se povezuju u punu harmoniju sa širokom osnovom. Ove odlike nalaze se u pejsažu i interieu-u i u figuralnim slikama...
Motiku je bez dvojbe inspirirao Pariz i to regbi Foujita, ali je znao izmaći njegovom snažnom uplivu i to snagom imaginacije i slikarskog žara. Šteta je, što ovakav talenat mora da u provinciji zarađuje nasušni hlejbac kao nastavnik crtanja, jer su njegove umjetničke perspektive vrlo široke.«
Sedamdeset godina g. Alojzija Lužnika
Mnogi od onih emigranata, koji se bave organizacionim radom imali su već prilike, da dodju u vezu s g. Alojzijem Lužnikom, našim odličnim organizatorom i emigrantskim radnikom iz Celja. Na našim kongresima i velikim priredbama, na kojima se sakupljaju pretstavnici čitave emigracije, slušali smo uvijek rado njegovu zanosnu riječ. koja je uza svu starost g. Lužnika obilježena čudnim mladenačkim elanom i žarom. On je medju nama jedan od najvećih idealista i najvećih optimista. 1 ko ga gleda tako vječno zanosnog i borbenog jedva da je i pomislio, da je g. Lužnik pri sedamdesetoj. To snio doznali sa začudjenjem 14 o. m. iz ljubljanskog »Jutra«, koje mu posvećuje članak i donosi sliku. Srdačnim, najsrdačnijim čestitkama, pridružuje se i naša redakcija, sa željom, da bi još dugo živio i doživio ostvarenje svojih nepokolebivih ideala. — »Jutro« niše o g. Lužniku:
»V Celju praznuje danes 4 II. svoj 70. rojstni dan g. Alojzij Lužnik, mož iz vrste onih narodnih delavcev, ki niso zamudili nobene prilike za vzbujanje vere v našo boljšo narodno bodočnost. Rodil se je v Dornbergu pri Gorici, kjer je bil oče Andrej oskrbnik posestva grofa Coroninija. Obiskoval je goriško gimnazijo, potem pa je dovršil učiteljšče v Kopru, kjer je bil učenec velikega narodnega borca pokojnega prof. Spinčiča. Kot učitelj je služboval najprej v ipavskem Sv. Križu, kjer se je požrtvovalno udejstvoval pri Čitalnici, nato pa v Komnu na Krasu, kjer mu je pokojni škof Sedej izrekel svoje priznanje zaradi izbornega vodstva pevskega zbora. V Škrbini s: je izbral družico iz znane Pipanove rodbine. Tudi tu je bil najvnetej-ši član Čitalnice in najboljši vodja občanov v vseh javnih zadevah.
V tišini kraške vasi se je poglobil tudi v glazbo in da bi si pridobil dober pripomoček pri učenju petja, je preuredil harmonij na popolnoma novi tehnični podlagi. Tedaj se je spoznal z industrijcem Lenarčičem z Vrhnike ter postal njegov sotrud-nik pri ustanovitvi tvornice za izdelovanje harmonijev. Kot tehnični vodja podjetja je potem, ko so ga vodili posli na vse strani, ostal zvest svojemu prejšnjemu učiteljskemu poklicu na ta način, da je ljudstvo povsod poučeval in bodril. Ko se je po 10 letih vrnil v Dornberg, je kupil posestvo ter postal kulturni voditelj svojih rojakov. Z Bavčerjem je ustanovil tudi izvozno podjetje za pohištvo ter že tedaj na službenih potovanjih spoznal ves južnoslovanski jug. Bil je povsod najboljši propagator ju-goslovenskega bratstva in sokolskih idej. Po vojni ni mogel ostati v svoji ožji domovini in ko je prodal svoje posestvo, se je leta 1926. preselil v Celje. Vrlemu narodnjaku želimo z mnogoštevilnimi prijatelji še mnogo srečnih let!«
POŠALJITE PRETPLATU
Dr. Bogomir Magajna:
„KLARA LEGIŠEVA"
Zadnja leta zelo plodoviti Magajna ie poleg Ivana Preglja primorski pisatelj, čigar dela se še najbolj dotikajo našega vprašanja. Med tem ko odseva v Preglju italijanski pritisk uničevanje in demoralizacija, borba dveh elementov italijanskega in našega v zgodbah iz preteklosti, skuša Magajna trpljenje našega ljudstva dvignit^ io odeti v simbolično skoraj pravljično zarjo. Najsi se skuša približati stvarnosti in zajeti probleme, kakor se dogajajo na zemlji in v človeku, fantazijska lahkotnost stremljenje po sočnih, polnih barvah in po lepi, dasi ne težki besedi, ga zavaja, da prehaja iz resničnosti v sentimentalne, pravljično obarvane po-1 krajine ki jih še skuša pomakniti na rob j nadnaravnosti. Širokost v opisu, polnost, barv preprostost, lahkotnost, majhna Problematičnost. velika dobrota, * katero opi-1 suje svoje osebe, pri njem še junake in oprošča njihove napake in zablode, vse to ie pridobilo megovi drugi knjigi, daljši povesti »Gornie mesto«, veliko priljubljenost. Ta razdvojenost, ne osebno tragična, nihanje med fantazijskim svetem in dejanskim, ali vsaj možnim življenjem, omalovaževanje zemlje in izkanje neke višje pomembnosti, se očituje vsem njegovem delu in v posebni meri v njegovi »Klari Legiševi«.
Povest, ki ie govoril o nji v velikonočni »Istri« in. jo mimogrede omenil v »Krogu«, 5e izhajala letos v močno religiozno in v ne-; koliko starinski vonjivi sentimentalnosti usmerjenem dekliškem listu »Vigredu. Na-, Čenja pa v resnici nenavaden, v trojnem oziru kočliiv problem Petična tržaška go-, snoda najema za svoje sinove lepa slovenska dekleta da bi se ne okužih v starem mestu, in jih obdrži v svojih razkošnih do-, •novih, tudi ko pripeljejo sinovom bogato ne- ; vesto. In če se jih razvajeni bogatim nave-hčajo morajo deliti bedno usodo tisočerih, ki si s svojim telesom služijo kruli v ozkih zagatah tržaškega starega mesta in ki se rekrutiralo največ iz slovenskega 1!J 1	'
*kega podeželja. Torej v načelu r z j* med nižjo, delovno in izžemano. v vciu.i
meri slovensko kasto in kapitalističnim italijanskim meščanstvom, razmerje, ki bi poznavalcu položaja utegnilo nuditi snov za močno sliko borbe posameznikov in celote, ki si hoče priboriti dostojnejše bodočnost. Le na podlag) doživetja tega vprašanja na licu mesta bi mogla nastati taka slika. Drugič pa zahteva obravnavanje te borbe za vsakdanji kruh upoštevanje razmer, odkrivanje vseh tistih vezi. bodisi socioloških bodisi psiholoških, ki določujejo to življenje in njegov potek, in ne takšnih rešitev, ki leže izven dogajanja in so skoraj pravljičnega značaja. Tretjič pa je Klarina zadeva služba metrere. k; naj b! potešila strasti bledičnega meščana, kar naj bi bila zavestna tolerirana inštitucija v bogati hiši. tako redek m malo znan primer, da bj potreboval prav posebne, individualne utemeljitve ip osvetlitve, da bi mu človek priznal verjetnost.
Magajna se je vsemu temu izognil, deloma radi svojega značaja, ki brez »očitkov vesti« veže možnost s piavljičnostjo. deloma ker zaradi odmaknjenosti orisanega predmeta drugače ni mogel, v veliki men pa zaradi premajhne poglobljenosti. Pre“" vsem psihološke. Klara ta lepa Kraševka tam nekje od Divače, ne daleč od Magaj-novih Vrem, hoče rešiti svoj zadolženi dom in ker v krizi ni druge pomoči, se odloči, da odide od svojih domačih iti svojega fanta v Trst v tako gosposko hišo. kjer so ze pred njo izrabili Julči. Z lepoto prevzame Marija, ki pa zveslemu. hladnemu dekletu ne mòre do živega pridobi in prepriča o svoj; poštenosti tudi njegovo sestro Berto, ki se prične buditi iz meščanskih sanj m spoznavati bedo m izkoriščanje tistih množic ki ii ustvarjajo prijetno, neskrbno življenje. Klara bi Prav za prav morala iz ™' še. ker ne zadostuje nalogi, za katero je bila najeta in že p!ač«na, ter se ato sama ponudi a reši jo Berta. k‘ sklene zravnati krivdo svoje rodbine, in Julči. ki izsili iz Marija, svojega nekdanjega ljubimca, ki jo je pripravil do odprave še nerojenega otror ka vsoto ki nepričakovano reši Klarin donj, Klaro samo in divjajočega Milana. Od prevare udajanja, bede in alkohola izžeta Jur-či žrtvu ie denar in zblazni, da moreta Kl^-
ra in Milan domov na Kras in more Berta v bolnico med strežnice. Zgodba torej, ki se j) pozna neka lahkotnost že v osnovi in ki utegne zaradi priprostosti ugajati preprostemu človeku. Tudi so prva poglavja še prijetno izvedena, zlasti dom. vožnja, prvi vtisi v Trstu. Pozneje ko bi se dejanje moralo zapletati, kakor je tudi naznačeno, se odpira polno dvomov v verjetnost in nevernost sama. Besede gredo svojo pot a ne odmevajo prepričevalno. Čutijo se nedoločnosti, neživosti. zlasti Marija, k v njegovo ljubezen ne morem verjeti. Še najbolj živa je Berta in tudi Julči. dasi konec, pa ne samo pri nji. nasploh prelepo in prelahko izzveni. Kar oživlja Berto, je menjava prezira, malone histeričnega smeha ir» joka, zbadljivost) in hladu in manj njena dobrota, tore; psihološka zadetost ženskega značaja česar pri večini oseb ni. ker so zidealizirane in je spričo tega njihova zgodba netragična Tako b) ne mogel verjeti v Klarino odločitev, če n) prej skušala drugih poti, v njeno zavestno udajanje, ki ga sluti tudi Milan, ne v siljenje Manfrede, naj se Klara vendar le ne umika svoji dolžnosti in podobno. Marsikaj b) lahko spretno zakril, predložil drugod vsaj o tistih treh tisočakih, ki jih je mora! Marijev papa plačati za izrabljeno Julči, in o 50 uslužbencih v veletrgovini v centru kar je tehnično nerodno, če družina znane stvari tako natančno in intimnosti tako odkritosrčno brez prikrivanja med seboj razodeva.
In to, mislim, velja o besedah matere Manfrede da jo bo sin strašno polomil. Če bo hotel Klaro prisiliti prvi teden in da naj mu bo dovoljeno to življenje, da mu ne bi bilo treba zahajati k ščavam v staro mesto ali pa umirati doma kakor kak Narcis.
Mimo takih in podobnih pomankljivosti in nedodelanosti bo šla večina Magajnovih bralcev brez ustavljanja, občutila pa bo premajhno silo njegove obdelave in izraza. Opozoril bi še'na nekaj podrobnosti, ki so v skladu in dosledno iz značaja Magajno-vega dela in ki se ne morem strinjati ž njimi. Kakor prejšnje gre tudi te opomba
na račun drugačnega pojmovanja socialne povesti in predvsem tiste, ki riše življenje v Primorju. In to je pomanjkanje potez, ki bi zgodbo živahneje približevala Krasu, sedanjemu stanju, elementi, ki so privzeti od drugod in ki kraške značilnosti le zabrisujejo. Šlo bi skoraj za Klaro samo; njen priimek je s spodnjega Krasa, kar ni kdove kaj vidno, ker je v celosti ledvakrat omenjen. À mesto Julči bi rajši imel Julko, Mašo in Marjo pa bi kar prekrstil. S svoje strani bi svetoval pri izletu v Devin večje previdnosti, ker ga Magajna ne pozna. Zagrešil je tukaj sicer ne edini, že drugič, pravprav že večkrat napako, ki jo je Ciril Kosmač v svojem »Cerkovniku Martinu« še potenciral na občutno škodo ponekod izrazito lede zgodbe. Ce sta mlada izletnika pristala na gladini Timave, je to pač v Šti-vanu in do Devina je še pol ure. Torej bi bilo boljše pristati v devinskem portiču in od razvalin starega, gradu bi bil razgled drugačnejši: ognjen zaton nad Furlanijo, na desni plitvina z odsevi žarečega neba, močvirje, na levi strma skalovita obala. Vsega tega ne bo skoraj nihče opazil. Da se mu pa oporekati in tehtno že s stališča, ki bi ga morala zavzemati naša povest v emigraciji.
Sodim, da se marsikdo kljub večkratnemu občutju lahkotnosti v pisanju rad prepusti jeziku, ki je brez težav, voljno, široko tekoč. Ne manjka mu tudi živahnosti, sicer malo široke o sto let starejšem možu in trebuhu, ki se ie prikazal pol ure pred svojim lastnikom in ki bi prenesel celo ladjo pomaranč in limon ter o mornarjih, ki potujejo brez ženske in je zato že sto korakov od brega videti, kako jim razbija srce. Zgodba je polna barv, vijoleta. večernih zatonov, sinjega morja, zlata, zlatih las, srebrnih zvezd, rož. rdečih lilij, belih galebov, pravljice in sanj in pesmi v širokih, čarobnih vrtovih m med njimi slika Jezusa, ki v svoji dobrot; stopa iz Sv. Justa med sestradane in izmozgane skelete deklet.
Povest misli pisatelj v predelani oblito izdati v knjigi.	L.Legiša.
PRED NOVIM IZBORIMA U ITALIJI
Kratak historijat fašističkog parlamentarizma
i
i i
Trst. februara 1934.
Objavljen je dekret, kojim se raspušta fašistički lažni parlarnenat i raspisuju izbori za 25 marta. Tim akcija za potpuno fa šizovanje države ulazi u Završnu fazu. Italija je po postojećem ustavu parlamentarna monarhija. To, medjunm, nije smetalo fašizmu da državu potpuno sebi podredi.
Kao antlpariamentarni pokret fašizam ]e revolucionarnim metodama uništio parlamentarizam.
On je u početku svoju akciju protiv parlamentarizma vodio izvan parlamenta, u uličnim borbama, ali već u oktobru 1922 godine vodjama fašističkog pokreta pošlo je za rukom, da u prvome naletu odnesu pobjedu j dodju na vlast. Mussolini je tada sastavio vladu, u koju su. pored fašista, ušli i pretstavnici nekojih drugih stranaka. Fašisti su u parlamentu bili u neznatnoj manjim
Vlada je, dakle, bila u rukama fašista, ali ne i parlarnenat.
Od toga momenta fašisti mijenjaju taktiku, pa uništavaju parlamentarizam u samom parlamentu, a ne izvan parlamenta. Pojedinci i grupe iz tadanjeg parlamenta sa-radjuju sa fašistima. Opozicija je jaka. ali ju je Mussolini vještim taktiziranjem ušut-kivao.
Matleotijeva afera dovela ie fašističku vladu u težak položaj.
Opozicija jača, ali pod pritiskom fašističkog terora napušta parlarnenat i pribjegava politici apstinencije. To, medjutim, omogućuje fašizmu da se snadje i da pre-dje u napad. Objavljuju se izuzetne mjere. Opozicija se oglašava za defetističku, i, najzad, fašistička vlada rastura sve ondašnje partije.
Ona priprema reformu parlamenta, ali tu reformu ne sprovodi. Vlada radi i dalje sa krnjim parlamentom i tako donosi zakone, koji su imali za cilj da učvrste fašistički režim. Od dotadašnjih fašističkiti borbenih organizacija stvara se narodna milicija kao vojska režima.
Sve sindikalne organizacije rasturaju se i zakonom od 1926 godine, takozvanim »Ustavom rada«, organizuju se fašistički radnički sindikati i poslodavačke organizacije, osim kojih ni jedna druga organizacija nije smjela da postoji. Ustanovljava se naročitim zakonom Veliki fašistički savjet kao vrhovni organ režima, kome je stavljeno u nadležnost, da daje direktive vladinoj politici i da izvan parlamenta regulira po potrebi pitanja, koja pro-isttču iz državnog ustava, kao što je pitanje nasljedstva prijestolja i tako dalje.
Veliki fašistički savjet ujedno kontrolira parlarnenat a isto tako on ima punomoći da se nametne parlamentu, i to kao vrhovni organ fašističke revolucije.
I ovim revolucionarnim pravom Veliki fa šistički savjet nije se poslužio, jer se par-lamenat pokoravao režimu.
Najzad. 1929 godine, sproveden je »fašistički plebiscit«, koji je uveo u skupštinu samo fašiste.
Taj plebiscit izvršen je po izbornom redu, koji je objaviia fašistička vlada 2 decembra 1928 godine. Veliki fašistički savjet sastavio je i objavio jedinstvenu listu kandidata za cijelu zemlju, na osnovu predloga, koji su mu podnijele fašističke radničke sind'kalne i poslodavačke organizacije. Po ovome zakonu, glasanje je vršeno samo za jednu kandiditsku listu, jer drugih lista ne smije biti. Glasalo se sa »da« ili »ne«. Ova skupština, sastavljena isključivo	od
fašista nije štitila ni poslanički imunitet, jer je sekretar tašističke stranke mogao svakog narodnog poslanika, koji se ne pokorava vodstvu stranke, da isključi	iz
stranke a time ujedno ovaj gubi i svoj poslanički mandat
Ova skupština radila je do 18 januara 1934.
Zakonima donesenim za posljednjih pet godina od ove Skupštine i od Senata, koji je postepeno fašizovan, uspio je fašistički režim da državno uredjenje postavi na fašistički osnov.
Sada još ostaje da se izmijeni državni ustav, na način da se mjesto parlamentarne monarhije sankcioniše sistem fašističke korporativne države.
Taj zadatak ima da izvrši nova skupština, koja će biti izabrana 25 marta po istom izbornom redu kao i ona. koja je birana 1929 godine.
Dekretom o raspuštanju Skupštine 1 o raspisivanju novih izbora odrediuje se, da sintiikalni fašistički savezi kao i savez poslodavaca i intelektualnih radnika 1 sva kulturna i socijalna udruženja, koja po izbornom zakonu i dopunama. koje su u ovaj zakon nedavno unesene, imaju pravo da predlažu kandidate za skupštinske izbore, podnesu svoje predloge Velikom fašističkom savjetu najmanje do 15 februara o. g. Na osnovu ovih prijedloga bit će sastavljena jedinstvena lista kandidata za izbore od 25 marta. Senat i Skupština sazvani su na sjednicu 2i aprila ove godine.
Po sadašnjem izbornom redu pravo glasa imaju gradjani, koji su navršili dvadeset i prvu godinu, kao i oni, koji su oženjeni ili udovci, a navršili su osamnaest godina, ako ispunjavaju slijedeće uslove:
1. ako plaćaju sindikalni prinos fašističkim organizacijama; 2. ako plaćaju porezu od bar 100 lira godišnje; u. ako primaju piatu, penziju ili honorar iz neke javne ustanove i 4. ako su članovi katoličkog svećenstva ili svećenici drugih dopuštenih vjeroispovjesti. Prema ovome ukupan broj birača iznosit će otprilike osam milijuna.
Najprije će savezi sindikalnih društava koji su zakonski priznati, kao i kulturna udruženja (akademije, instituti, društva bivših boraca itd.) izabrati svega 1.000 kandidata. Ove kandidature moraju biti predane tajništvu velikog fašističkog vijeća do 15 februara ove godine. Veliko će vijeće, kao vrhovni autoritet režima (posve analogno središnjem odboru komunističke stranke u SSR.) izabrati izmedju ovih kandidata 400, koji će ući u komoru, ako^ ih odobri narod prigodom glasanja. Fašističl<o Vijeće može ukloniti sve kandidate, koji im se ne svidjaju. Tako nastaje spomenuta listina, koja se ne može mijenjati, nego se treba u cijelosti primiti ili odbiti.
Dne 25 februara narod glasuje kao» nacionalni kolegij« i mora odgovoriti na pitanje: »Odobravate Ii listu narodnih zastup nika. koje je odredilo veliko Vijeće?« Nato će gradjani ispuniti glasovnice, koje su s jedne strane bijele a s druge strane ukrašene talijanskom trobojkom, te napisati na bijeloj strani »Si« (da) Mogli bi, istina uzeti i posve bijele cedulje koje su rezervirane za negativne glasove, ali najelementarniji oprez nalaže fašističkom gradjanu, da to ne čini. 1 tako će 25 februara biti izabrana nova fašistička komora, ideal totalitarne države: bit će izabrano 400 kandidata, što ih je predložilo veliko Vijeće.
Procedura je dakle veoma jednostavna, a sve je unapred točno predvidjeno. Nova će komora odglasati aklamacijom sve Duce-ove predloge, kao i dosadašnja komora. sve do izminuća ove legislativne periode koja traje 5 godina. Narodni će zastupnici pjevati fašističku himnu »Giovvine-za« onoliko puta koliko puta to traži režim. i ponavljati u svim zgodama čarobnu formulu:	>11 Duce ha sempre ragione!«
(Duce ima uvijek pravo). Opozicija ne će biti vidljiva kao nj do sada, a nitko neće zrati koliki je broj nezadovoljnika u Italiii.
Zabavni večer društva „Soče** v Celju
V soboto dne 10 II 1934 se je vršil običajni predpustni zabavni večer društva »Soče« v Celju. Prireditev je bila dobro pripravljena in je izpadla v splošno zadovoljnost vseh udeležencev. Ne samo »Sočani« ampak tudi mnogi drugi Celjani so se odzvali vabilu »Soče« v tako velikem številu, da so bili prostori Narodnega doma skoraj premajhni. To je tem pomembnejše, ker se je videl učinek krize posebno pri letošnjih pustnih prireditva. Eden izmed redkih starejših Celjanov, ki je počastil prireditev se je izrazil, da ga veselo razpoloženje in ogromna množica udeležencev
----
spominjata na najboljše Celjske čase pred vojno.
Vso prireditev je organiziral mladinski odsek društva »Soče« v Celju pod vodstvom dr. Mikuletiča, ki je svoječasno ta odsek sploh poklical v življenje. Dvorana je bila izredno okusno okinčana, izvajal se je kratek pester program z veselimi in šaljivimi slovenskimi in hrvatskimi komadi. Izredna posebnost te prireditve je bila častna diploma za zadnjega gosta, ki jo je izdelal profesor Ščuka na umetniški način. Diplomo so zaslužili in odnesli člani društva »Nanos« iz Maribora, ki so poselili prireditev.
ZEMUNSKA ORGANIZACIJA EMIGRANATA
pretresa rezultate uspješnog rađa u prošloj godini Glavna skupština »Udruženja Jugoslavena iz Istre, Trsta, Gorice i Zadra«
Zemun februara.
Udruženje Jugoslavena iz Istre, Trsta, Gorice i Zadra u Zemunu održalo je svoju drugu redovitu glavnu skupštinu u nedjelju I!, ov. mj. u restauraciji Narodnog doma Kralja Aleksandra i to kako je bilo najavljeno tačno u 15 sati i 30 u prisustvu gotovo cijelog članstva, gostiju bratskog Udruženja Istra, Trst, Gorica iz Beograda i vodje naše emigracije g. dra Coka, uvaženog pretsj-;dnika Saveza i tajnika Saveza.
Pretsjednik otvara skupštinu lijepim pozdravnim govorom i onda prikazuje rad Udruženja u svim svojim fazama. Ozna^ čuje rad Udruženja uspjelim na svim lini' jama
Ni ovom zgodom nije propustio da nabroji sve one mučenike, koji su žrtvovali svoje živote, jer su ljubili svoju zemlju. Toliko se je tih mučeničkih imena poredalo. Ovi streljani, oni bačeni u zatvor umrli, ovi opet izmlaćeni na mrtvo ime, oni pak ubijeni itd; itd. Sve je to tako djelovalo na prisutne, da su spontano ustali i sa čvorom u grlu s najvećim osjećajem pijeteta uskliknuli: Slava im!«
Tajnik nije propustio, da u svom iscrpnom izvještaju ocrta sve nezgode ovog Udruženja od svoje prve redovite glavne skupštine do danas. U kratkim crtama prikazuje rad } uspjeh, koji je po njegovom uvjerenju bio vrlo plodan. Održano je 17 plenarnih sjednica, a najmanje isto toliko užih sastanaka, na kojima se je rješavalo mnogo važnih pitanja kao; prikupljanje člarova, prikupljanje svih pretplatnika za »Istru«, raspačavanje bonova za fond »Istre« j onaa organizovanje priredbi, koje spadaju u najveće uspjehe ovog Udruženja. Predavanje o Istri, komemoracija pok. Spinčića i onda Komemoracija Rapall-skog ugovora, na kojoj je prisustvovao g. Dr. Dinko Trinajstič, senator, koji je svojim veoma lijepim i dokumentovanim govorom najviše doprinesao našem uspjehu, pa mu i na ovom mjestu još jedamput srdačno zahvaljujemo na odazivu, kao i g.
dru Čoku. koji nije nijedne naše priredbe propustio, a da nije učestvovao j takodjer mnogo dopr neo tolikim našim uspjesima. Gosp. tajnik napokon uvjerava, da je prošlogodišnji izbor uprave zaista bio vrlo sretan, pa se nada. da će skupština jednoglasno dati razrješnicu cijeloj upravi.
Izvještaj g. blagajnika takodjer je saslušan najpažljivije, iako je isti već po svojoj dužnosti morao da iznaša same cifre, i to skromne cifre, ali ipak sa suficitom za prošlu godinu.
Izvještaj knjižničara bio je vrijedan svake pohvale, jer se i ovdje mogao vidjeti uspjeh, iako ne onaj, koji bi se eventualno bio mogao očekivati u drugim prilikama. Izrazuje hvalu redakcijama, koje nam besplatno šalju po jedan primjerak lista
Po saslušanju izvještaja pretsjednik Nadzornog odbora izjavljuje, da je sve knjige našao u najboljem redu i žali samo to. da pri ispitivanju knjiga nije imao da barata sa velikim ciframa, pa moli glavnu skupštinu, da dade razrješnicu dosadašnjoj upravi, koja se jednoglasno daje.
G. dr. čok nije propustio, a da ne preporuči našem mlađom Udruženju, da nastavi svojim tempom, jer nam priznaje, da je naše Udruženje jedno od onih, koje stvarno radi i napreduje. Vrlo lijepo prikazuje našu borbu ne samo današnju, nego i onu od iz predratnih vremena.
Napokon uzima riječ pretstavnik Udruženja Istra, Trst, Gorica u Beogradu, koji nam takodjer priznaje sve dosadašnje uspjehe, pa nam u ime pomenutog Udruženja želi još bolji uspjeh u radu.
Po iscrpljenom dnevnom redu g. pretsjednik moli sve novo izabrane odbornike i zamjenike, koji su u glavnom ostali Isti. da nastave izabranim putem većom ener-Šijom i požrtvovnosti, jer za njima stoji cijelo članstvo i svi prijatelji, pa nam je konačna pobjeda osigurana.
... Pročitavši koncept brzojava upućenog Nj. Vel Kralju, uz burni Živio! skupština ie zaključena u 17 sati.
Rad naše mlade organizacije „Istra-Trst-Gorica" u Nišu
N i š, februara 1934.
Na dan 30 I o. g. ovdašnje društvo I. T.
G. održalo je prvu godišnju redovnu skupštinu u prostorijama Narodne Odbrane u Nišu. Skupštini je prisustvovalo mnogo prijatelja naše emigracije, a što je za pohvalu i 40 članova naše emigracije, što je skoro većina učlanjenih članova.
Na skupštini su prisustvovali i nekoji prijatelji, a naročito moramo istaći g.
Savu Dimitrijevića, školskog nadzornika u Nišu, koji je kao zastupnik Jadranske Straže (Oblasnog Odbora u Nišu) vatrenim go-|ženja u Ravnoj Reci—Senjski"Rudnik,"koja vorom oduševio sve prisutne za zajednički broji 12 članova, pa tako naše udruženje rad udruženja I. T. G. u Nišu.	___I ima do sada oko 50 članova.
Staroj Upravi udruženja I. T. G. u Nišu data je razrešnica i izabrana je nova Uprava U novu Upravu su unišli skoro svi pre-djaSnji članovi sa malom razlikom, jer je predjašnjoj upravi zbog agilnog rada, (za nepuna 3 mjeseca, postigla je lijepe rezul-tate dano opće priznanje.
Zbog njegovog nacionalnog j kulturnog rada, kao i moralne pomoći koji daje društvu advokat g. Antonije Bačić, je izabran za počasnog predsjednika našeg udruženja. Ustanovili smo i podružnicu našeg udru-
DELOVANJE DRUŠTVA „SOČE“ V CELJU
Uspeh vprizoritve Funtekove »Tekme«
Na đan svečnice 2 t. m. ie društvo »Soja« uprizorile v dvorani Narodnega doma igro Funtkovo dramo »Tekma«. Kljub pustni sezij; ie bio obisk zelo zadovoljiv, kar kaže na zrelost našega občinstva, katero ie s polnim umevanjem zasledovalo razvoi igre. Je Pa to tudi v veliki meri zasluga Sočinih igralcev ki so z vso vnemo, mestoma z nadpovprečnim razumevanjem svoje vloge odigrali.
Igra sloni kot na dveh stebrih na vlogah Andreja I esovina in Vlada Daneja. ki sta bili v rokah Rožanca odnosno Čebularja. Obe vlogi sta bili prav dobro podani, posebno se je potrudil Rožanc, le žal da ga njegov organ v razburljivih prizorih včasih zapušča. Kakor vemo ie bil igralec bolan in pomenja ta nastop pravzaprav žrtev iz njegove strani vendar pa bo moral ta nadebudni mladi igralec posvetiti izobličenju svojega organa posebno skrb da doseže tiste umetniške višine, po katerih brez dvoma stremi in glede katerih smo tudi prepričani. da jih bo dosegel,
Ravno v tem oziru ie Čebular o<i Boga blagoslovljen. Le nekoliko manj bi moral kriliti z rokami, bolj umirjeno nastopiti v taki vlogi. Sicer pa je bil njegov nastop dober in ie kazal vidno napredovanje od zadnjega nastopa sem.
Malo razkritje ie pomenila Končanova v vlogi Stane. To težko vlogo je podala zelo naravno in če se pomisli da je Končanova začetnica, ji lahko prorokujemo še mnogo uspehov na deslcah. Ravnotako dober in po-
polnoma zadovoljiv je bil naš stari znanec Filli v vlogi profesorja Grušča. Temu pridnemu igralcu ki nastopa pri vsaki predstavi se moramo čuditi, kako dobro se oživi v svoje vloge in kakor raznolično podaja razne tipe. Vemo da je ravno Filli preobložen s svojim poklicnim in tudi društvenim delom, vendar bodo njegovi nastopi v bodoče še mnogo boljši če si bo utrgal čas ter se posvetil boli memoriranju.
Močivnikova (vloga Helene) je začetnica, ki kaže talent. Ni še premagala neizbežne plahosti pri prvih nastopih Malo bolj glasna in bolj korajžna naj bo prihodnjič in uspeh bo prav lep. Berginc v vlogi sluge je nekoliko zgrešil masko ki je bila premlada. Tudi ie bil njegov nastop z ozirom na vlogo preveč salonski. V ostalem pa je bila vloga prav dobro podana. Oprema in priprava je bila dobra. Občinstvo je zadovoljno zapustilo dvorano in le z zanimanjem čaka. ke-daj ga Soča zopet povabi na predstavo.
OBČNI ZBOR »SOČE« V CELJU 25 FEBRUARJA.
S sklepom seie upravnega odbora z dne 12. IL t. I. s e p r e 1 o ž i že napovedani občni zbor od 18. na 25. februarja v istih prostorih i z istim dnevnim redom, kakor ie bilo javljeno v Istri st. 3 od 19. januarja t. 1.
Vsi člani dobijo še posebna rabila. Še neorganizirani emigranti v celjskem okolišu imajo pa na občnem zboru najlepšo priložnost, da se včlanijo in delalo z nami.
UPRAVNI ODBOR
KULTURNO-ZABAVNI VEČER „SOČE" V MORSKI SOBOTI
Lep i zanimiv program prireditve
Murska Sobota, februarja 1934. Društvo »Soča« je priredilo v minulem mesecu kulturno zabavo: večer, na katerega je povabilo svojih 80 članov in prijate'ie. Odziv ie bil tudi o<j stran, domačega prebivalstva zelo časten kar je zlasti povečalo uspeh in dalo prireditvi pravi pomen.
Predsednik Gabrijelčič je govoril o pomenu Primorja za Jugoslavijo o važnosti združevanja emigrantov in o potrebi sezna-janja domačega prebivalstva s cilji emigrantskih društev, katerem smotru služijo tudi družabni večeri.
Sledile so skiopiične slike našega Primorja pod vodstvom prof. Mušiča.
ie uuuai življenjepis pesnika Kosovela in na koncu z globokem umevanju recitiral »Ekstazo smrti«.
Njegova hčerka je deklamirala Gregor-cičevo »Naš Čolnič otmimo«.
Po govoru o primorski ženi kateremu je občinstvo z vidnim zaniman'em sledilo, ie bila v glavnih točkah prečitana letošnja 3. št. »Istre«, da smo intenzivnije mislili na brate onkrai meje.
Končalo se s pozivom da naj se pomnoži število naročnikov »Istre«.
Posamezne točke je ugodno vezalo petje konservatorista Gregorca in njegove sestre ob spremlievanju prof Justina.
PRELOŽITEV SEJE DIREKTORIJA
na 25. februarja 1934.
Nekateri člani zveznega direktorija so javili Zveznemu vodstvu, da so sadržani radi občnih zborov svojih lastnih društev ter radi drugih razlogov. Seja sklicana za 17. februarja ne bi bila tako sklepčna.
Zato odlaga zvezni predsednik seje zveznega direktorija na dan 25. februarja
Seja na dan 25. februarja se vrši z istim dnevnim redom v prostorih društva »Bra-nibor« v Ljubljani Šelenburgova 7 II. ob isti uri, kot je napovedana za 17. II. t. 1.
Prosijo se gg člani zveznega direktorija, da tudi za sejo 25. februarja takoj javijo svoie eventuelne zadržke. Z emigrantskimi pozdravi Predsednik.
GLAVNA SKUPŠTINA DRUŠTVA »ISTRE«
U ZAGREBU
Članovi društva »Istre«, koli imadu pravo glasa i dođu na glavnu skunštlnu u nedjelju 18, o. ml, (9 sati nr. podne, dvorana »Kola«), dobit će na ulazu u dvoranu no-sebni znak, kojim će se iskazati kod glasovanja dizanjem ruku. — U sliUaiu falnog Klasanja za izbor Uprave nredavat će se u omotu posebne glasovnice proviđene brojem kandidatske liste, jednako kao 1 prošlih godina. Glavnoj skupštini mogu prisustvovati i članovi, koji nemaju pravo glasa.
Izborni odbor.
»Istra« Izlazi svakog tjedna o petak. — Credmgtvo i uprava nalaza se n Zagreba, MasarykovatiHjca 28.. II. — Broj čekovnog računa 36.789. — Pretplata: Za cijelu godina 5B dinara' zn noi godine 85 dinara: za Inozemstvo dvostruko; za Ameriku 8'dolara na godinu. - Oglasi se računaju po cjeniku - Vlasnik i izdavač: KONZOKOtj »ISTHA. Masarvkova u! 38 U Telet tir BJ 80 Urednik: Ivo Mihovilović, Juklćeva ul. 86. — Ca uredništvo odgovara: Dr. Fran Brnčić, advokat, Samostanska 6 — Tisak: Stočajuina Jugoslovansko štampo d. d.. Zagreb M-sarvkn«. »o. »i
tiskaru odgovara Budolt polanović. Zagreb. Ilica broj 131.	'	.»aryaova 28a. - za