_,В1И11|ТИИ	—v - . ^ ^
STRUČNI LOŽA'
STROJNI KURJAČ
ГЛАСНИК УДРУЖЕЊА ЛОЖАЧА ДРЖАВНИХ ЖЕЛЕЗНИЦА И БРОДОВА У БЕОГРАДУ
Stručno Udruženje Ložačn Državnih Železnica 1 Brodova u Beogradu Glasilo Udruženja Kurjačev Državnih Železnic In Brodov v Beogradu.
Kancelarija Udruženja i redakcija lista nalazi se pri ložionici državnih železnica Beograd. Čekovni račun br. 56551.
ГОД. XII	Излази 12 пута у години. Поједини број 1 д и н a р Годиш. претплата IŽ дин.	Izlazi 12 puta u godini Pojedini broj 1 dinar Godiš, pretplata 12 din.	I s h a j a 12 krat v letu Posamezna številka Idin. Letna naročnina 12 din.	Београд, 20 Абгуст 1935 Beograd, 20 Avgust 1935 Beograd, 20 Avgust 1935	Bpol 8
					
Hauie ходочашће на Опленаи,
У место да нашу славу Св. Огњену Марију про-славимо и ове године весело и да тога дана заборавимо на све наше муке и невољз, решили смо да овај дан посветимо ономе великоме Бесмртном Човеку, који je све дао за ову земљу, na чак и свој живот, нашем Ве-ликом Краљу пок. Александру I Ујединитељу, a сходно решењу ванредног конгреса, одржаног у Београду на дан 24 и 25 фебруара 1935 год.
Сечење славског колача извршено je у Вознесен-ској цркви у Београду око 6.30 јутро, у присуству иза-сланика Њ. В. Краља, чланова и пријатеља нашег удру-жења. По свршеном сечењу колача прво je честитао славу домаћину славе г. Кахриману изасланик Њ. В. Краља кап. I класе г. Живановић. Ha ове речи г. Ка-хриман je рекао: Госаодине изасланиче Њ. В. Краља, У име слављеника ложача државних железница u бро-дова, молим Вас да будете веран тумач наше искрене захвалности u да кажете на Највишем Месту да смо неаоколебљиви у нашој аоданичкој верности Његовом Ве-личанству Краљу Пешру Другом u Његовом узвишенок Дому.
Пошто су сви гости послужени no нашем обичају са житом, кренули смо на железничку станицу одакле смо са осталим друговима возом отпутовали за Младе-новац односно Опленац.
Дирекција железница — Београд дала нам je 6 Barona, да можемо прикључитп возу бр. 114 и да их мо-жемо откачити у Младеновцу, те смо на тај начин врло угодно путовали.
Да бисмо нашим члановима дали бесплатан превоз од Младеновца до Опленца и натраг, обратили смо се Дирекцији Пошта и Телеграфа у Београду, да би нам ona уступила камионе. Нашој молби Дирекција се ода-звала и ми смо добили нове камионе, који су све хо-дочаснике у групама одвезли на Опленац и вратили на-траг у Младеновац.
Да би се у реду транспортовале групе ходоча-сника из Младеновца за Опленац и обратно удружење je решило да се за овај посао упуте дан раније у Младеновац наш уредник листа инж. г. Цветковић и претседник надзорног одбора г. Марковић. Господа су ујутру сачекала другове и њихове породице са југа, и када je и последњи воз стигао са ходочасницима, и по-што су се другови мало одморили, умили, оставили своје ствари у закупљеном локалу, кренули су већ око 7 часова за Опленац. Ово je учињено због тога, да се неби дуго чекало. Када су приспели другови из Босне и Херцеговине, камиони који су одвезли прву групу већ су се вратили, тако да смо и ову групу ходочасника упутили на Опленац не сачекавши другове из Београда односно са Севера, јер једини воз са севера стиже у 10.01 часова.
Лепо je било погледати, како другови нису жали-ли труда ни умора, преваливши тако дуг пут, јер су сви били свесни због чега све то чине, тако да се нису ни ни мало осећали уморним.
Тек што су камиони са Босанцима и Херцеговцима
кренули из Младеновца, најавили су нам да из Београда
креће око 200 људи
Младеновац je тога дана имао вашар. Свет знајући да he ложачи из целе земље државних железница и бродова ићи на Опленац, скупио се на железничку станицу. He зна се да ли je више било ходочасника или радозналог света. Сви су знали да he се овде видети браћа са крајњег севера у својим разноликим народним ношњама, na су се сви тискали да буду први.
Потом je свештеник г. Гужвић у кратким речима
описао рад и заслуге Блаженопочившег Краља Алек-сандра I Ујединитеља.
Говор r. свештеника су сви слушали плакајући и на позив сви су клекнули и помолилн Бога за nokoj душе Нашег Великог Краља.
По свршеном говору сви су присутни прошли по-ред гроба свога Краља пољубивши икону.
Када се свршио овај тужни чин, сви су ходоча-Најзад улази и београдски воз, како ra овде зову. сници у групама напуштали Опленац и пристизали у Знали смо да су наши на крају воза, похитали смо Младеновац.
Управа je решила да се ходочасницима приреди закуска у Младеновцу. Наши делегати у Младеновцу присуствовали су спремању ове закуске, с тим да дру-гови буду задовољни како no квалитегу тако и no квантитету. Нисмо жалили труда нити новаца, јер смо хтели да нам сви гости оду задовољни.
Како се закуска сервирала у партијама, то je било довољно времена између партија, јер докле се врате
им у сусрет, јер су и они љубопитувиви колико je до-шло са југа, a такође из Босне и Херцеговине, те да им на ово питање одмах одговоримо. Када се и по-следњи друг искрцао, јавили смо им да he прва група одмах кренути, a друга чим се врате камиони са Оплен-ца, који су одвезли Босанце и Херцеговце.
И поред добре воље да сви нађу добро -место у камиону и да угодно путују, није се могло ово урадити
јер су сви били жељни да што пре виде Опленац. Жене камиони до Опленца и натраг дођу потребно je један и деца заборавили су умор, већ су одмах нашли места, час и педесет минута, за koje време другови су могли скупили се и збили у аугомобилу као сардине и сто- полако да обедују.
јећи издржали пут од 40 минута.	Друга партија je стигла тек око 15.30 часова a
Тек у 11 и 20 последи.а партија кренула je за rpeha око 17.00 часова.	. . — v .
Опленац. II Tov-idA ое .Asqiosa I! «lat v Ш* Sl в7в1ш II јпЉоРи^^У пРичали o утисцима, које су понели ca Када су сви дошли на Опленац, одмах су ушли у Опленца. Лепота Шумадије задивила je све a сама цр-цркву и ту je парох г. Гужвић одржао помен. Наше ква je све надвисила својом лепотом и богаством у
Удржење купило je огромну свећу са великом тробој-ном траком и натписом: Нашем Великом Мученику hpa-љу Александру I Ујединитељу. Леп и хкупоцен букет, од свежег цвећа стављен je на гроб Блаженопочившег
ЕК^адаадвтБг.пззб нг.ед вмнаонвпр мншвн омзно вП
Требало je видети овај тужан помен. Сви присутни
фрескама.
Мало je времена било да се све у цркви види. Свака слика захтева извесно време, тако да су много њих отишли a нису све добро видели, јер нису знали шга upe да гледају.
Напослетку време долази да се мора напустити
су плакали, јер су сви свесни шта су изгубили и за ким Младеновац, што je и учињено око 18.30 часова.
плачу. Знају да никада неће возити свога узвишеног и доброг Краља и nehe Га никада видети насмејаног, како долази до њихове локомотиве, питајући к интересујући
Се Са ЊИХОВ ЖИВОТ.	v;'; VI V 'H:;' •.
По свршеном помену, домаћин славе г. Кахриман, потпретседник удружења одржао je следећи говор:
Витешкп Краљу наш,
Ми ложачи државних железница и бродова, нашу данашњу Славу, посвећујемо Твојој успомени полажући Ти завет, да ћемо Твоме светоме аманету верно следо-вати и да ћемо чувати Југославију, онако како си нам Ти, Витешки Краљу Наш, Својим примером показао, не жалећи никаквог труда ни жртава, као шго их ни Ти, Велики Мучениче, ниси жалио.
Твом првенцу, нашем младоме Краљу Петру II, Узданици нашој, служићемо верно и предано, везујући за Његову личност будућност Отаџбине и будућност заотучд кшавизрвз зн двнзппО вн нг.нтуггу . За сва Твоја добра дела, која Си нам чинио, a која се не могу побројати, Слава Ти и Хвала Витешки
Краљу Наш! nvcm оивн нтвдзглоп окнб si опзГ
Живео Краљ Петар II Краљ Југославије и Његов
Узвишени Краљевски Дом!	низзаз нгво
Сви присутни су клицали:
Слава му и Живео.
зј
-Sd МЗШБН ондо; вн
Iz Oblasne uprave - Zagreb
Oblasna uprava — Zagreb, uputila je Direkciji — Zagreb svoju prestavku 3 aprila ove godine, na koju je Ma-
rinško odelenje Direkcije —- Zagreb dalo sledeče objašnjenje Jugoslovenske Državne Železnice teđ'-B4-d '8
f л:ј9и 0јге85(ја! Žig'/eti'1 ^d!9:'
H •?т,58ВГ':>
1 !Sfia S93dri|.aOHBaN5K л 93ВГ-Н 1 •r,E>i БЉБчн
Predmet: Prestavka Udruženja ložača sa god. skupštine Gospodinu Načelniku Mašinskog Ode-
m пд .'nu-yjV lenia- —	.
OBLASNA UPRAVA UDRUŽENJA LOŽAČA drž." železnica i brodova
^ZAGREB
Na Vašu prestavku pod brojem 670 od 3. aprila o. g. daju Vam se sledeča razjašnjenja:
Ad 1.) Za ovu budžetsku godinu nema ovo odelenje kredita i praznih mesta za zvaničnike, no svi oni koji ispunjavaju uslove, biće u koliko već nisu, postavljeni dnevni-čarima a zatim postepeno zvaničnicima po budžetskoj mogućnosti.
-вН
,n<$u
Ad 2.) Pregrtavanje ugljena na stanici Srpske Mora-Vicd obavljaju tri radnika od kojih jedan mora da postavi i tiapojnik na tender. Ustanovljeno je da ti radnici mogu prebaciti dovoljnu količinu ugljena. Pregrtavanje ugljena za vreme vožnje ne može se dozvoliti obzirom na ličnu sigurnost radnikac.sa зј .г.бт/ h aiBna	'{Ннрнг.он зјвд
Ad 3.) Odelenje je naredilo, da se na stanici Škrljevo obavi pregrtavanje ugljena kod neparnih brzih i putničkih vozova po radniku lok. stanice.
Ad 4.) Pregovori sa Direkcijom Pošta, radi zamene njihove zgrade sa našim konačištem na stanici Sušak je u toku, te postoji verovatnost, da će se ovo pitanje u najkraće vreme povoljno resiti.	вз отнз i
Ad 5.) Ložionici Zagreb je odredjeno da se ispita mogućnost uredjenja jedne prostorije za ložače.
Ad 6.) Bunde nabavlja isključivo Generalna Direkcija, — Ovo odelenje redovno svake godine podnaša Generalnoj direkciji stvarnu potrebu bundi, ali se nabavke radi pomanjkanja kredita vrše u reduciranim količinama tako, da ni u jednoj godini nismo bili u mogućnosti snabdeti sa bundama celokupno osoblje, koje ima pravo na iste. Za ovu godinu ponovno smo tražili od Generalne direkcije stvarno potrebnu količinu.
Ad 7.) Ložionici SI. Brod je n^redjeno, da stupi u vezu sa nadležnom sekcijom radi montiranja drvenih kapaka na prozore konačišta i radi popravke ceste. Upućen je dopis zdravstvenom otseku, da izvrši desinfekciju konačišta. зондо вд зз невп ,ннаосј љвт^ зј онА .вдватве
Ad 8.) Naredjeno je ložionici Zagreb, da iz ispostave 'Sisak dirigira u Koprivnicu raspolagajuće krevete sa žičnim ,иШШп.А° В^°ЧП HT38V 93 BqoM (^1БШЗГЛ назљпЈ зз олА
Ad 9.) Odelenju je poznato, da ložači u iokomotiv-'škoj stanici nemaju odmora te da vrše neprekidno 20 satnu službu. Taj slučaj se medjutim desi za 18 dana šamo je-danputa a lice koje bi bilo postavljeno u Šamac radi čuvanja lokomotiva, nebi bilo iskorišteno. Ovo odelenje medjutim vodi računa o tome pa će se ovo pitanje još proučiti.
Naredjenje vodstva ložionice Osijek, da ložači po dolasku lokomotive u ložionicu imaju kod ugljarenja sa dizalicom neispadnuti ugalj iz vagoneta izvući i ugalj rasgrtati na tenderu, potpuno je umesnoj ispravilo tim više, što ceo taj posao traje najviše 5 minuta. Ugljari za to vrijeme imaju nastavljati rad na punjenju vagoneta i ha istovaru uglja iz 'l ßbSqiHoH вз HHH3HIIBE швн омвпмвтш
Potpaljivačima lok. stanice Nova-Kapela—Batrina naredjeno je da čiste dimne komore lokomotiva.
Ad 10.) Odelenje je po tom predmetu povelo istragu te ustanovilo sledeče: Pričuva u ložionici Split, podeljena je a koja se vrši skroz 24 sata podeljena je po turnusu u dva dela. Pričuva I po danu drži se od 8—23 časa, pričuva 11 od 23 časa do 8 ujutru. Izmedju voza 1042 i pričuve I osoblje je slobodno 58 sati. a po svršetku pričuve 1 do voza 1061 osoblje je slobodno 23 sata. Tako odmoreni ložači upotrebili su se samo u izvanrednim slučajevima za neke radove u ložionici. Prošle godine bilo je svega 7 do 8 slučajeva gde je ložionica bila prinudjena, da ložače upotrebi za istovar prispelog materijala, za utovar šljake ili čišćenje gariranih lokomotiva. Ovo se desilo samo onda ako je navalila veća količina materijala za istovar, a bio je
bolestan veći broj prostih fizičkih radnika. Dakle se ovde ne radi o nekom sistemu, već o iznimnim slučajevima.
Ustanovljeno je, da je ovu prijavu udruženju ložača načinio ložač Bučevič Simo mimo povjerenika ložionice, pa držimo da oblasna uprava upruženja ložača ovu prijavu nije trebala primiti na znanje, tim više što je Bučević poznat kao nemaran, neposlušan i nepouzdan službenika
ннтнзвз 9ffßMOM Načelnik Mašinskog odelenja:
Ing. Toma Nikolič v. r.
*
мотвп Угљеви Y Југославији
од Инж. М. Здравковића
BHHPHiCTO наставак —
' 93 Оцсиа угља
Оценити угаљ зпачи доћи до свију фактора који су у техници ватришта меродавни за квалитет и пона-шање једног yrvba. Најважцији су фактори: груба влага хигроскопска влага, пепео и топлотна моћ. Понашање угља у ватришту, нарочито понашање шљаке, даје нам најсигурније техничка проба у самом ложишту котла, ма да се анализом пепела и .дестилацијом угља у пла-тинском суду може у напред знати резултат понашања гшваке у ложишту. Чисто хемијски састојци угља јесу: вода, аноргански делови и органска супстанца. Орган-ска супстанца je склоп органских једиЈвења која се још не могу тачно пронаћи и карактерисати. Органска суп-станца. (чист у^^' карактерише економну вредност угља због чега je њено одређивање важно. Количина чистог угља добија се када се од сувог угља одузме пепео.
Да се један угаљ испита, r.j. да се може доћи до потребних фактора, на основу којих he се добити оце-на угља, потребно je првенствено узимање узорака.
Узимање узорака.
За тачно оцењивање угља врло je важно да ли je узорак узет правилно. Узимање узорака мора се врши-ти врло брижљиво јер од тога завнси тачност резул-тата угља који се испитује. Овај поступак je у толико важнији, што се из велике количине угља издваја мала количина, која he дати просечне резултате квалитета угља у једном слоју, вагону, гомили и т. д. Узимање узорака исто je толико важно као и даљи рад на ис-питивању узетог узорка угља.дочп уинг.з
Узимање узорака врши се: у руднику из слоја. са покретног платна, из вагона или шлепа, са стоваришта, Узимање узорака отежано je ако je угаљ комадаст, ровни, брикет, нли ако у њему има страног материјала (шкриљца, пирита).
Узимање узорака обухвата два радна поступка* узимање велике пробе и узимање просечне аробе. Коли-чина угља за велику пробу износи око 200 кг. у нор-малним приликама. Ако je угаљ ровни, нечист и разли-ка у комађу угља велика, треба узети веке количине угља за велику пробу, до 500 кг. na и више.
Ako je угаљ комадаст, треба пре узимања велике пробе велико комађе саситнити.
Ako се проба узима из угљеног слоја у самоме руднику, онда се из отвореног слоја вади угаљ са не-колико места и то тако, да свако место вађења угља има исти пресек и дубину. Овако извађена количина, која при нормалним приликама износи око 200 кг. ску-пи се у једну гомилу за велику пробу. Угаљ издвојен за велику пробу стави се на гвоздени лим или бетонску плочу, na пошто се велико комађе саситни на 5 — 10 см„ добро се промеша и сложи у квадратну гомилу висине 10 см. Овако сложени угаљ подели се двема диагоналама у 4 троугла a, б, в и г. Угаљ се из два супротна троугла, на иример a и в, избаци лопатом a остатак се саситни на 3 — 5 см- Овако саситљен, угаљ се добро промеша, понова сложи у квадратну по-вршину, подели диагоналама и количина угља из два супротна троугла избаци; остатак се понова саситни, сложи и тако даље поступа све док се не добије ко-личина угља од око 6 кг. са највећим комађем од 1 см. Ta количина даје просечну аробу која се у залем-љеним лименим кутијама шаље лабораторији
Ako се угаљ узима са покретног платна у cena-рацијама, то се у одређеном размаку времена, на пр. сваких 30 минута, узима угаљ лопатом са платна из средине и са обе стране и то се лопата држи a угаљ сам наилази. Угаљ треба узимати у истим количинама сваких 30 минута. Са овако сакупљеним угљем за ве-лику пробу, чија количина варира према приликама, поступа се на исти начин, као што je напред описано, да би се добила просечна проба.
При узимању велике пробе са стоваришта угља ваља обратити пажњу да угаљ, издвојен за велику пробу, има у себи сортиман који одговара испоруче-ном угљу. Проба би била нетачна ако се за пробу узме више ситнине но што je има процентуално у це-лом стоваришту, због пепела кога ама више у ситном угљу. Нарочито обратити пажњу да се угаљ за пробу не узима само из горњег слоја, већ са свију страна, из средине и са дна. Ово се лако постиже ако се гвоз-дена цев увлачи у гомилу угља до средине и до дна, na се из цеви изручи збијени угаљ. Даљи поступак за добијање просечне пробе исти je као раније описан.
Узимање узорака из вагона и шлепова врши се приликом истовара или претовара. Угаљ се истоварује или директно на угљену рампу, или у вагонете и ко-лица за угљену рампу. У сваком случају истовар he се вршити лопатама и свака двадесета лопата се одваја на страну за велику пробу. Ако je угаљ чист може се одвојити на страну свака 40-та лопата.
Ako се жели тачно одређивање грубе влаге мора се угаљ, одвојен за велику пробу, претходно измерити, затим разастрти, просушити и понова измерити. Потом се приступа слагању угља у квадратну површину. Ово je мерење потребно пошто угаљ, приликом мешања и слагања, губи извесну количину грубе влаге. Приликом слања просечне пробе лабораторији назначиће се и гу-битак грубе влаге, констатован мерењем угља за ве-лику пробу.
Угаљ припремљен за просечну пробу шаље се ла-бораторији у затвореним Лиманим кутијама. У лабора-торији се угаљ извади из кутије, припреми и разастре
на хартију у простору са температуром 18 до 20° С и влажности 50%* Повремено се ова количина угља мери док не настане константна тежина, што he бити од прилике у року од 48 часова. Разлика између првобит-не тежине и последњих непроменљивих тежина угља даје количину грубе влаге и угаљ je сада „сув на ваз-духу“. Угаљ овако сув на ваздуху сложи се у квадрат (као и код велике пробе), подели диагоналама и угаљ два супротна троугла избаци; остатак се понова са-ситни, слаже у квадрат, дели диагоналама, угаљ из два супротна троугла избацује. Овако се поступа док се не добије количина угља од око 100 гр. која се може просејати кроз сито са 400 отвора на један квадратни сантиметар. Како угаљ приликом ситњења и мешања губи нешто влаге, то се добијена количина угља враћа у простор полузасићен влагом, где лежи још 5 сати. Овако припремљена просечна проба може се употреби-ти за даља испитивања.
Наведени поступак за узимање узорака у складу je ca прописима државног надлештва за испитивања материјала у Берлину.
При узимању угља за пробу, no прописима које je издало Удружење Немачких инжињера за вршење пријема парних инсталација, угаљ узет лопатама из тран-спортних судова, ставља се у један сандук са поклоп-цем. Ako je угаљ влажан, суд треба да je обложен ли-мом и поклопац на малом отвору треба потпуно да затвара. Ако je угаљ ровни, пази се да однос крупица и ситног угља у узетој проби буде у истој размери као и у целокупном угљу из кога се узима проба. Ako се угљеви мешају, мора се узети проба од сзаког угља. Проба се на раније описани начин ситни меша и слаже у квадрате. При последњем ситњењу не сме би-ти у проби већег комађа од величине ораха. Ако у угљу има шкриљца треба ra при узимању пробе издво-јити, саситнити и равномерно помешати са угљем у проби. Ako се проба узима од брикета, узимају се ци-гле брикета подједнако споља и изнутра.
— Наставиће се —
Из Централне Ynpabe
Пошто због огромног материјала нисло могли да штампамо наш записник са Конгреса у Београду до сада, извештавамо наше чланове да нас због овога из-вине и да наставе са читањем, Последњи пут смо пи-сали у 4 броју.
Записник
ванредног Конгреса одржаног у Београду на дан 24 и 25 фебруара 1935 године.
— наставак —
Ja сам, господо, том Зупанцу, све што се je могло чинио, na чак и његове личне интересе и материјалне, јер не заборавите то, да je он као службеник био от-пуштен из државне службе, a ja уз припомоћ осталих наших искрених пријатеља у Удружењу молио сам све наше старешине да се именовани поново врати у службу, с обзиром да има своју стару мајку коју он лично из-
држава и да се je био у свему поправио и као таквог je Дирекција поново примила.
Вама je свима познато какву je он имао кривицу, na исту овде мислим не бих имао потребе ни да je из-носим, a он то најбоље зна шта сам ja све за њега учинио.
У смислу чл. 28 тач. 11 става другог, ми смо истог искључили из Удружења и наредили смо Београдској обласној управи да она ово изврши, тј. искључи Јосипа Зупанца из Удружења исте Управе, која није хтела да ову одлуку изврши, a да je била ова одлука законска, може се свако из наших Правила уверити, шта каже поменути члан. У пркос овоме, он je отишао на Кон-грес и као искл3учени члан, који je псд кривичном ис-трагом, он je био делегиран из Београда за Сплит и на конгресу у Сплиту изабран за секретара Конгреса.
Претседник конгреса у Сплиту, Лазар Кахриман, и данас остаје при томе, да Централна управа нема право наређивати Обласној управи кога да искључи a кога да прими у чланство, јер no Правилима Централа има то право, да се неко искључи ако ради противу наших Правила и законских прописа, које није у интересу namer Удружења.
Господо, Генерална дирекција није била истог ми-шљења као г. Лазар Кахриман, већ je се у свему сло-жила са Централном управом, још шта више налази, да je одлука Централне управе односно наређење да се Зупанац искључи, постала одмах и извршна, пошто je одлуком Централне управе већ био искључен. Генерална дирекција je и ту околност у своме предлогу Мини-старству истакла за поништење конгреса и назначила као неправилност у погледу поступка и рада одлуке Удружења.
Поред тога тај исти конгрес, као да je дошао у Сплит, да тера шегу, додељује и хонорар искљученом Јосипу Зупанцу у већим сумама зато, што je вршио дужност секретара Централне управе, док у ствари on није ту дужност вршио, пошто je Централа чим je на-редила Обласној управи да Зупанца искључи из Удру-жења одмах ra и разрешила ове дужности у Централи, a дужност секретара Централе од тада na до конгреса у Сплиту, вршио je његов заменик Стјепан Вулетић, те му je наравно и припадајући хонорар као секретару ове Управе и исплаћиван, јер je он и радио и не Зупанац. Дакле додељена сума Зупанцу на конгресу апсолутно je неумесна, na ja молим да овај конгрес реши, ко ће и како да накнади ову суму односно штету Удружењу, a у будуће да се нико не игра са имовином Удружења.
Дакле што се тиче пристрасности претседника кон-греса, као да je и велика грешка што je Зупанац као окривљени и као нечлан Удружења учествовао том кон-гресу, биран за секретара, na чак и додељени му хоно-рар за ono време, за које није стварно радио у Цен-трали, то сам апсолутно доказао, да je велика грешка Оних лица, који су на прошлом конгресу водили прву реч, али видите ова њихова грешка, која je намерно учињена, доста кошта Удружење, како материјално тако и морално.
Ha истом конгресу у Сплиту, учествовао je и г. Петар Радић, из Београда, и ако од своје Управе није
био изабран за делегата, те je као такав чак шта више био изабран и за оверача записника na конгресу, уче-ствовао у дискусији na и гласао, нашта није имао право. Јест, раније je решено било да на конграсу учествују у првоме претседници обласних управа, али с тим да они морају међу првима да буду изабрани за делегате, a не, да они иду и поред делегата, јер се онда повећава и број учесника на конгресу, тј. више делегата-учесника решавају и гласају, што je противно нашим Правилима. (Чл. 43 предвиђа 1 делегат на 50 чланова, a чл. 57 из~ рично каже, да право гласа вмају само делегати).
Правила су, господо, овде, na се сваки може уве-рити да je све ово тачно.
Генерална дирекција и овај je аргуменат употре-била у своме предлогу Министарству саобраћаја, сма-трајући да je ово неправилно и тражила, да се поред осталих неправилности конгрес поништи и због ове грешке.
Ja сам, господо, учинио своје и тражио у Сплиту да се Ради1), који није делегат не прима да учествује у раду конгреса, те да се ова грешка избегне, али тада није нико хтео ни да чује, na чак овај мој приго-вор није ии у записник унешен. Из овога се јасно види пристрасност претседника и секретара сплитског кон-греса, као да су радили све у инат, a не у интересу удружења, јер се je ова грешка могла избећи али се није хтело. Ja Вас, господо, питам да ли сам ja кривац или неко други.
Најзад после свега овога прешло се на избор Управе, иако стара Управа није била поднела своје из-вештаје и рачуне, јер се није дозволило мени као прет-седнику, ни моме секретару да поднесемо извештаје о раду Удружења, na ни осталим нашим члановима. Онда се, господо мени, као и мојој Управи и није могла дати разрешница, јер самом конгресу нисмо као главном фо-руму положили наше најважније рачуне.
Док међутим и без свега овога у највећој ларми no наређењу претседника конгреса, прелази се на друге тачке дневног реда и бира нова Управа.
Ja немам ништа против тога, али само, господо, хоћу то да кажем, да се je требало чекати правилан ток рада самог конгреса и саслушање наших извештаја и полагање наших рачуна за рачун нашег Удружења као врховни форум наше друштвене устинове.
Милован Милић: Kao што видите ja сам поднео свој извештај из кога сте могли видети шта сам и ко-лико урадио за Удружење, a na вама je сада да ка-жете своју реч, na кад буде потребно на поједина де-таљна питања, даћу своја објашњења. Немам више ни-шта за сада да кажем.
Претседнии. конгреса Лозар Кахриман: Другови, према нзнетом извештају Претседника централне управе мени je дужност да одговорим на поједине тачке, али ja вам то подвлачим, да се сада нећу упуштати у све детаље док не дођемо до последње тачке дневног реда, где ћемо имати прилике о много којечему да разгова-рамо, али ипак на најглавније моменте хоћу да сада одговорим.
Ja молим другове, да сваки стави руку на срце и да no чистој својој савести оцени, да ли je све тачно
оно што je сада изнео г. Претседник централне управе, na ћете видети са коликим се лажима овде служило код меродавних фактора. Овде je препис те оптужбе и да видите како су нас оптуживали, (Чита пасус из оптужнице о секретару Зупанцу).
Препис акта М. с. бр. 22740/34 Господину Министру Саобраћаја
У дане 17, 18 и 19 августа тек. год. одржат je конгрес у Сплиту Удружења ложача држ. железница и бродова. Ha томе конгресу изабрана je нова управа Удружења, којој je на челу претседник Милош Ђосић ложач, I потпретседник Лазар Кахриман, ложач речне пловидбе, II потпретседник Стева Вујучић и остали функционери.
Дотадања стара управа — није предала своју дуж-ноет новоизабраној управи, већ je поднела жалбу Го-сподину Министру саобраћаја под Г. Д. бр. 69523/34 од 31 VIII 1934 год. и молила га да рад конгреса по-ништи a самим тим и избор нове управе.
У овој жалби Централна управа Удружења ложача изнела je ове неправилности у раду конгреса:
1)	Ha конгресу je учествовао Јосип Зупанц, ложач београдске железничке ложионице, na je изабран и за секретара Збора, те je водио Записник, иако je Зупа-нац одлуком Централне управе Удружења од 23 VI 1934 год. бр. 567 искључен из Удружења за свагда и пријављен Држ. тужиоштву због фалсификата.
2)	Што je претседник конгреса Лазар Кахриман, бродски ложач из Београда био пристрасан, na није допустио да се на конгресу говори о кривицама на-пред поменутог Јосифа Зупанца, ложача као ни о кри-вици Николе Колара, ложача из Београда, који je та-кође пријављен држ. тужиоштву због утаје новца Удру-жења у суми 4815.— динара.
3)	Што су претседник и секретар конгреса Кахри-ман и Зупанац избацили са конгреса изасланика Дирек-ције Београд инж. Г. Митића Живојина, шефа ложио* нице Инђија, који je хтео да ставља примедбе на не-правилности у раду конгреса и да да нека обавештења, пошто je раније био претседник истог удружења.
4)	Што je нова управа у коју je као претседник изабран Милош Ђосић, ложач из Београда, изабрана неправилно, препадом Кахримана и Зупанца, противно апсолутној већини присутних чланова конгреса.
5)	Што су Јосиф Зупанац и људи око њега, без икаква угледа, често кажњавани у служби и од поли-циских власти.
6)	Што je на овом конгресу донета одлука, да се да Сарајевској обласној управи 30.000,— динара за зи-дање дома иако je Удружење сиромашно a Дом нема ни Београд као престоница.
7)	Што je исти конгрес донео одлуку, да се д£ хо-норар Јосифу Зупанцу, што je тобож вршио дужност секретара Удружења, премда ту дужност није вршио, већ je био искључен из Удружења.
Са напред изложеног Централна управа Удружења ложача, на основу § 78 Закона о државном саобраћај-ном особљу молила je Господина Министра саобраћаја:
1)	да се рад конгреса поништи;
2)	да стара управа не предаје дужност, a нарочито’ касу новој Управи;
3)	да се одреди стручна колисија, која he прегле-дати рад Удружења и према кривицама поступити no Закону, a после тога да се сазове други конгрес, на коме осигурати слободно изјашњење чланова — делегата.
Противу рада истог конгреса поднео je жалбу и Живко Матић, ложач из Београда, наводећи да je на конгресу учествовао Петар Радић, ложач из Београда, иако није био члан Конгреса, јер није делегиран из обласне управе; да je Јосиф Зупанац изабран за секре-тара конгреса, иако није члан Удружења, пошто je ис-кључен итд., наводећи углавном и све друге неисправ-ности конгреса, које je навела и Централна управа ложача.
Молио je Министарство, да се донесе праведна одлука.
Чланови новоизабране Централне управе Удружења ложача Милош Ћосић, Лазар Кахриман и Драгутин Пе-тровић поднели су Господину Министру саобраћаја жалбу под М. с. бр. 20047 од 1 X. 1934 год. и допуну истој жалби М. с. бр. 20062/34 противу старе управе наводећи да стара Управа неће да преда дужност новој управи. Тражили су да на основу § 78 Закона о држ. саобраћајном особљу Министарсгво интервенише, те да стара Управа у најкраћем времену преда дужност новој управи, што ако не учине, да се пише Управи града Београда, да она силом изврши смену старе управе a уведе у дужност нову управу.
У овој жалби чланови нове упрзве навели су и то, да у овом случају нема места, да се на основу § 78 Закона о држ. саибраћајном особљу постави комесар у Удружењу, јер да за то нису испуњени услови из tora законског прописа.
По овоме je Генерална дирекција држ. жељезница no упутству Министарства саобраћаја, на акту од 2 X 1934 год. М. с. бр. 20059 доставила жалбу нове управе са свима актима на надлежност Министарству унутра-шњих послова, у смислу § 10 Закона о удружењима, зборовима и договорима.
Министарство унутрашњих послова — Управно оделење актом од 30 X 1934 год, под бр. 35378 и 36884 одговорило je Министарству саобраћаја, да се у овом случају ради о стручном удружењу држ. службе-ника, основаном на основу § 78 Закона о држ. саобра-ћајном особљу, на основу једног специјалног закона, те оваква Удружења no одредбама § 20 тач. 3 Закона о удружењима, зборовима и договорима не спадају под одредбе истог закона, na стога враћа предмет Мини-старству саобраћаја на надлежност.
За овим je Министарство саобраћаја актом својим бр, 21195 наредило Генералној Дирекцији да ствар извиди-и пошто утврди која je Управа легална да исту и no-r тврди.
Генерална дирекција актом својим Г. д. бр. 89236 ставила je предлог Министарству, да се на основу § 78 Закона о држ. саобраћајном особљу и чл. 57 и 91 Пра-вила удружења одлуке конгреса пониште и стара управа
остави да врши дужносг до сазива идућег конгреса. Ово са разлога: a) што je на конгресу активно уче-ствовао Јосиф Зупанц, ложач, који je изабран за секре-тара конгреса и ту дужност обављао, иако није члан удружења, већ je искључен и оптужен од Централне управе за фалсификат, што доказује уверењем држ. ту-жиоштва; б) што je на конгресу активно учествовао и Петар Радић, ложач, иако ни он није члан, na je иза-бран на конгресу за оверача записника, те je записник конгреса и оверио; в) што je претседништво конгреса незаконито поступило према званичном изасланику Ди-рекције Београд инж. г. Митићу Живојину, шефу ло-жионице из Инђије, коме претседништво није дало реч, да објасни неке ствари.
Општем оделењу Министарства саобраћаја част je •предложити, да се предњи предлог Генералне дирекције одобри с том допуном, да стара управа на основу чл. 61 и 62 Правила удружења сазове ванредни конгрес у року месец дана у седишту Централне управе са истим дневним редом од прошлог конгреса. Рок од месец дана да се рачуна од дана саопштења овог решења Централ-ној управи удружења. Генерална дирекција да одреди на ванредни конгрес свог делегата или да нареди Бео-градској обласној дирекцији да она одреди делегата, који he мот[ ити на рад конгреса и поднети извештај о раду конгреса и да ли je правилно обављен.
О дану конгреса Централна управа je о.ужна оба-вестити како дирекцију тако и Управу града Београда, и умолити je да она одреди комесара за конгрес.
Молим Господина Министра саобраћаја да изволи одобрити овај предлог.
Начелник
17 XII 1934 год.	Општег оделења
Београд	Рад. Вуловић с. р.
Сагласан
Помоћник Министра Инж. Б. Ђуричић, с. р.
Одобравам Министар Саобраћаја 19 XII 1934 О. Кузмановић, с. р.
Да je препис веран своме оригиналу тврди:
Начелник
21 депембра 1934 год. (М. П.) Општег оделења Београд	Рад. Вуловић, с. р.
Да je препис веран своме овереном препису, тврди no наплати таксе од 20.— динара на основу Т. бр. 42 и 43 Закона о таксама.
За Начелника
Сравнили:	(М. П.) Машинског одељења
Над Поповић, с. р.	Ген. дир. држ. железница
Н. Иванић, с. р.	М. Радисављевић с. р.
(Т. м. 20.— дин.)
М. П.
Краљевина Југославија Генерална Дирекција Држ. Железница Машинско одељење К. Г. д. Бр. 22513/35 IV I/a 22 феруара 1935 год. у Београду.
Господо, конгрес je врховни форум и конгрес мо-же све одлуке Централне управе да поништи. Зупанац je дошао са овереним пуномоћијем. изабрали су га чла-нови из Београдске ложионице. Да лије Претседништво могло да одбаци њено пуномоћије. Молим да претсед-ник Обласне управе каже да ли je Зупанац члан Упра-ве или не. (Гласови: Јесте!) Конгрес je одбацио оптуж-бу и Зупанца изабрао за свога секретара. Питам поново да ли je Претседник конгреса имао права да га изба-цује, кад он има исправно пуномоћије? (Гласови: Нема.) Да ли je ово лажно лретстављено Министарству: Мо-лим вас кажите? (Чује се: Лажно!) Молим вас чујте даље. ЛДитира пасус из оптужнице који говори о томе, што je Лазар Кахриман био пристрасан итд.) Молим вас кажите слободно и ставите руку на срце — ja сам отац четворо деце — кажите да ли je ово истина. Ди-скусија je ишла до подне, и ja нисам никоме забранио да говори него се говорило много да се je већ и из стрпљења било изишло. (Цитира затим пасуз из оптуж-нице који говори о удаљењу са конгреза изасланика инж. Живојина Митића).
Милован Милић: Ту се поткрала грешка у препи-сивању.
Претседник: Тамо je била и полициска власт. Да ли смо се ми тамо тукли и избацивали са конгреса? Што се тиче одузимања речи г. Митићу, на то je имао права Претседник конгреса, a познавајући, од 9. кон-греса како ствари теку, ja сам, наравно, одузео реч и ja одговарам за то. Зар ja као претседник конгреса немам права да одузмем реч? Г. Митић je три пута до-бијао реч. Г. Минисгар саобраћаја казао нам je: посла-ћу вам изасланика, али он нема права да се меша у ваше ствари. Ja сам унапред опоменуо сваког госта да ћу му дати реч, али да немају права да се мешају у оне ствари, на које имају права само делегати
Ja вас могу уверити, да за мојих једанаест година службе ниједне грешке нисам учинио, већ напротив, за свих тих једанаест година увек сам одлично оцењен, a овде сам оквалификован као неки неваљалац. Па зар ово није увреда! Сем тога што je поднета лажна оп-тужница ja сам још и оклеветан. (Цитира затим пасос о молби сарајевског Удружења за позајмицу од 30.000 динара.)
Уместо, другови, да ми сви честитамо Сарајлијама и да им кажемо хвала, овде се нашло да ту има неке завијене радње. Имати дом, то треба да буде наш по-нос, na био он у Београду или ма где. Није сарајевска управа крива, што Београд нема свој дом. Па вас пи-там зар се и то могло у жалби унети. Молим r. иза-сланика да све ово прати и да достави меродавнима да није све онако како се je причало.
Министарство саобраћаја no овој претставци мо-рало je донети своју одлуку. Ми смо се тој одлуци по-корили. Министарство саобраћаја каже: Ванредни кон-грес се има сазвати за месец дана од дана пријема те одлуке. Шта значи то? Значи, да се конгрес има сазвати 31 јануара. Централна управа je преко нашег стручног листа јавила да he се конгрес одржати 20 фебруара. Централа je дакле саме себи присвојила још 20 дана. Она je свакако хтела да за тих 20 дана добије у вре-
мену да поднесе жалбу Министарству да се закаже редован конгрес. За тих 20 дана Удружење je много изгубило.
Из оптужнице се види, да je највећа ватра бацана на бродарце. Ja ћу да кажем, не као претседник кон-греса, него као изасланик бродара — јер тако je и у пуномоћију наглашено да имам на конгресу да их прет-стављам и да им будем тумач њихових захтева. (Марко Марјановић: Молим вас да за сада прекинемо ову ди~ скусију да пређемо на даљу тачку дневнога реда, a да ово питање оставимо код последње тачке дневнога реда — Гласови: Тако je!)
Претседник: Добро, сада да пређемо на даљу та-чку диевнога реда, a то je тачка 3: Извештај секретара. Овде je једно писмо послато на мене лично и казано да га отворим на конгресу. Ja ћу вам га сада прочи-тати. To je једна молба, a на вами je да je примите или je одбаците. (Почиње да чита).
Инж, Жавојип Митић: Молим да се то остави кад дођу на дневни ред молбе и жалбе.
Претседник: Добро. Прелазимо на 3. тачку днев-ног реда: Извештај секретара Централне управе.
Степан Вулетић: Драги другови, ja вас поздрав-љам са добродошлицом. Ja ћу вам поднети извештај за оно време од како je смењен Зупанц na до данашњег дана. (Прочита извештај — Види текст на крају овога записника у следећем броју),
Претседник: Оно што се каже: опет na опет. Ja морам да ставим једну малу примедбу na да се иде даље редом. Што се тиче секретара, on je поднео та-кав извештај какав му je дат у руке. Он не иодиоси извештај секретара него нам даје неке лекције. Хоћу да вам скренем пажњу да je његов рад био неисправан. Овде има један акт који je потписао својом руком, други акт потписао je чиновник, a трећи акт уопште није пот-писан a послат Управама, четврти акт имао je да пот-пише Стеван Вулетић, он je потписан али не својом руком, Ко хоће да се увери нека изволи овде. Ово сам укратко казао и молим да идемо даље редом. (Стеван Вулетић: Ja сам био овластио чиновника да може да ме потпише кад сам ja спречен службом).
Пошто je време поодмакло, прекидамо рад с тим да га наставамо у 2 сата после подне.
(Рад je прекинут у 12 часова у подне).
(Наставиће се)
Захвале
Ниже потписани захваљујем се Обласној управи Београд, нашег удружења, на помоћи од дин. 150. — коју сам суму добио на име мога боловаља, те ми je тиме много потпомогла.
Трајко Ристић, ложач лож. испоставе — Градско.
Захваљујем се свима мојим друговима и пријате-љима овога повереништва нашег удружења, што су били тако пажљиви, те су на гроб мога 15-то годишњег сина Љубомира положили скупоцен венац.
У исто време захваљујем се и Обласној управи na посмртнини за мог сина од дин. 250.—
Дамјан Лазић, ложач лож. испоставе — Градско.
Zahvala
Mi niže navedeni ložači članovi Udruženja ložača dr-. žavnih železnica i brodova Kraljevine Jugoslavije Oblasne uprave u Zagrebu, zahvaljujemo se istoj za isplaćenim nam bolesničkim potporama i zastupanjima na disciplinskom sudu.
Ispi. bol. potp. dragu: Mihaldinec Mato lož.
Zagreb gl. kol.	dinara	75.—
Ispi. bol. potp. drugu: Kolar Ivan lož. Zagreb
gl. kol.	dinara	75.—
Ispi. bol. potp. drugu: Babič Pavao lož. Zagreb gl. kol.	dinara	150.—
Ispi. bol. potp. drugu: Ilijaš Adam lož. Zagreb
gl. kol.	dinara	75.—
Ispi. bol. potp. drugu: Turkovič Gjuro lož.
Zagreb gl. kol.	dinara	475.—
Ispi. bol. potp. drugu: Vidovič Franjo lož. Zagreb gl. kol.	dinara	150.—
Ispi. bol. potp. drugu: Glogoški Franjo lož.
Zagreb gl. kol.	dinara	330.—
Ispi. bol. potp. drugu: Mar ćela Gjuro lož. Zagreb gl. kol.	dinara	300.—
Ispi. bol. potp. drugu: Grebenski V. Gjuro lož.
Zagreb	gl. kol.	dinara	225.—
Ispi. bol. potp. drugu: Jakšić N. Nikola lož.
Srp. Moravice	dinara	225.—
Ispi. bol. potp. drugu: Bublić Josip lož. Ogulin	dinara	150,—
Ispi. bol. potp. drugu: Vukovič Ivan lož. Split
dinara	75.—
Ispi. bol. potp. drugu: Čičmir Јегко lož. Split
dinara	300.—
Ispi. bol. potp. drugu: Altgajer G/uro lož.
Osijek	dinara	150.—
Ispi. bol, potp, drugu: Ćalić Žarko lož. Osijek
dinara	150.—
Ispi. bol. potp. drugu: Kockar Milan lož. Osijek	dinara	300.—
Drscipl. zastup. druga: Kuuovec Andrija lož.
Zagreb	gl. kol.	dinara	280.—
Disbipl. zastup. druga: Asančaić Jure lož. Gor.
Stubica	dinara	310.—
Ukupno	dinara	3.795.—
Власник за У дружење Ложача Државних Железница и бродова Милош Ћосић, Прокоп 66 - Београд
Уредник: Инж. Боривоје Цветковић — Раковица, Крекова улица За Штампарију „Полет", Урош Јудић Београд, Змај од Hohaja 5. Телефон 28-139,