KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 39 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 januara 1934
PATENTNI SPIS BR. 10604
Zellstoffabrik Waldhof, Mannheim~Waldhof i Dr. Faust Otto, Berlin—
Friedenau, Nemačka.
Postupak za spravljanje plastičnih masa, listova, lakastih premaza i t. d. Dopunski patent uz osnovni patent broj 8453.
Prijava od 7 marta 1933.	Važi od 1 jula 1933.
Traženo pravo prvenstva od 13 februara 1933 (Nemačka).
Najduže vreme trajanja do 31 januara 1946.
Osnovni patent se odnosi na postupak za spravljanje natronske ili sulfatne celuloze a njime se zaštićuje, što se za spravljanje te celuloze upotrebljava samo jedna jedina vrsta drveta na pr. samo oljuštena čamovina.
U osnovnom patentu je navedeno da je takva natronska ili sulfatna celuloza odlično podesna za spravljanje rastvora naročito za industriju veštačke svile međutim da je celuloza od mešavine drveta, koja bi se sastojala na pr. od borovine i čamovine, pa i onda kad ona pored jedne vrste drveta sadrži samo male količine primešanog drugog drveta, neupotrebljiva za te svrhe.
Sad se pokazalo da je takva celuloza dobljena prema postupku po osnovnom patentu takode odlično podesna za sprav Ijanje plastičnih masa, listova (folija), lakastih premaza i sličnog od celuloznih je-dinjenja (celuloznih estera, celuloznih e-tera i t. d.). Spravljanje takvih proizvoda izvođene je do sad samo upotrebom pamuka kao polazne materije jer su opiti, koji su do sad pravljeni s celulozom u tom pogledu, pri spravljanju celuloznih jedinjenja, dali velike gubitke u randmanu pa i pri daljem obrađivanju tih jedinjenja dali su lako salomljive proizvode i proizvode, koji su davali loš izgled, dakle proizvode manje vrednosti. Naročito nije
bilo lako spravljanje bledobojne i vrlo prozirne robe pomoću celuloznih jedinjenja, proizvedenih od obične natronske celuloze, koja nije od drveta samo jedne vrste, zbog toga, što se pri tome dobija žut i neprijatan ton boje. Te poteškoće nestaju pri upotrebi natronske ili sulfatne celuloze, spravljene prema osnovnom patentu kao polazne materije.
Primer 1.
30 kg celuloze spravljene po postupku prema osnovnom patentu u obliku harti-je sposobne za upijanje ili u obliku pahuljica unesu se u neku mešavinu za acetili-ranje, koja se sastoji od 120 litara kon-centrisanog vodenog rastvora sirćetne kiseline, 120 litara anhidrida sirćetne kiseline i 0,5 litara sumporne kiseline. Posle dobrog mešanja pri istovremenom hlađenju acetiliranje se dovrši u nekih 5 časova. U bistar acetatni rastvor doda se pri mešanju mešavina od 10 litara vode i 1 kg konc. sumporne kiseline pa se pri češćem dobrom mešanju ostavi da stoji na temperaturi od nekih 50° C dok se istalo-žena proba acetata ne pokaže kao potpuno rastvorljiva u acetonu. Onda se cela masa na poznati način taloži vodom, acetat odvoji filtriranjem i ispere do potpunog uklanjanja kiseline pa osuši.
Za izradu plastičnih listova rastvore se U) kg tako dobijenog celuloznog acetata
Din. 5.
u desetostrukoj količini metilglikola uz dodatak od 2 kg palatinola C, pa se taj rastvor na poznati način izlije i, ispari. Dobijaju se potpuno bezbojni listovi odlične providnosti.
Primer 2.
Za izradu lakastih premaza od celuloz-nog acetata rastvore se 10 kg acetilne celuloze, proizvedene prema primeru 1, u 100.do 150 kg (prema željenom viskozite-tu rastvora) mešavine, koja se sastoji od 50%i acetata, 30% metil-glikola, 10% bu-tanola i 10% benzola, kojoj je mešavini dodat još 1 kg palatinola.
Primer 3.
Za izradu providnog celuloida postupa se na sledeči način:
5 kg celuloze, spravljene prema postupku po osnovnom patentu, u obliku harti-je sposobne za upijanje ili u obliku pahuljica ili praška, tretiraju se na uobiča-jan način u nekoj centrifugi za nitriranje ili u loncu za nitriranje mešavinom konc. azotne kiseline i konc. sumporne kiseline, koja se sastoji od 65 kg sumporne kiseline (spec. tež. 1,84) i 30 kg azotne kise-
line (spec. tež. 1,40). Posle ležanja od 24 časa pri češćem izmešanju pri 20° C ispere se vodom do potpunog uklanjanja kiseline, potom pomoću alkohola oslobodi vode i osuši pri 50°. Dobi ja se lepa bela koloidium-vuna (slabo nitrirana celuloza) sa sadržinom azota oko 12,5%. Randman iznosi oko 150% od upotrebljene celuloze.
2 kg ovako dobijene kolodium-vune u-mese se sa 50 kg butil-acetata (85%-nog) uz dodatak od 0,5 kg kamfora dok ne nastane potpuno homogena masa, koja se na poznati način obrađuje u pločice. Do-bija se vrlo bistrobojan providni celuloid koji je vrlo dobro postojan na svetlosti.
Patentni zahtev:
Postupak za spravljanje plastičnih masa na način celuloida, listova, lakastih premaza i sličnog od celuloznih jedinjenja (celuloznih estera, celuloznih etera i t. d.), naznačen time, što se kao polazni materijal za ove upotrebljava natronska ili sulfatna celuloza dobi jena po postupku prema patentu br. 8453.