KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 55 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Septembra 1925
PATENTNI SPIS BR. 3143
Emerich Markoczi, dipl. inžinjer, Felix R. Wiesner, dipl. inžinjer,
Hugo Mechwart, dipl. inžinjer i Stephan J. Adam, Budimpešta.
Postupak za izradu hartije od slamnih sirovih materija.
Prijava od 2. aprila 1923.	Važi od 1. avgusta 1924.
Pravo prvenstva od 22 avgusta 1923.
Predmet pronalaska jeste postupak, pomoću koga se može korisno izrađivati od slam-nih sirovina i jeftinije vrste hartije za upotrebu u masi.
Kao slamne sirovine treba smatrati: u prvom redu slamu kukuruza, pšenice, raži, ječma zobi, pirinča, prosa, helde, repice, dete-line, lucerke, grahorice, slatke deteline, graha, graška i sočiva, lisnate stabljike za hmelj i koprivu, presovana šećerna trska, konjska trava, espartska trava, kao i u opšte i lisnate stabljike Typhaceae, Gramineae, Cyperaceae, Juncaceae, Urticaceae i sličnih drugih sirovina.
Od onih četinara, koji obrazuju glavnu sirovinu jeftinijih vrsti hartije za upotrebu u masi, razlikuju se ove slamne sirovine sa tačke gledišta u pogledu tehnologije hartije u glavnome u sledečem.
1.	slamne sirovine su znatno neravnomerni-je i mekše strukture od pomenutih četinara;
2.	prema ovim četinarima sadrže slamne sirovine pored celuloze u znatnoj meri silici-ske kiseline, kao i druga hemijska jedinjenja čija je rastvorljivost vrlo različita;
3.	slamne sirovine sadrže pored svojih vlakana like libriformne ćelije vrlo pogodne za proizvođenje hartije u znatnoj meri i u znatnije vrste ćelije (Parenchym,Sklerenchym,cevast sud i t. d.) dok se sastojak ćelije četinara, koje ovde dolaze u obzir, najviše sastoji od istoimenih ćelija od Tracheid-a isto tako vrlo pogodnih za proizvođenje hartije;
4.	uopšte je odnos između preseka ćelija i dužine ćelije kod ćelija sa likom slamnih
sirovina znatno manji nego kod trahe'fd-a četinara, tako da su prve srazmerno tanje, sa-vitljivije i mogu se valjati, naprotiv imaju takođe osetljivije elemente za proizvođenje hartije nego poslednje.
Postupci, koji se sada upotrebljavaju u fa-brikaciji hartije za prerađivanje takvih slamnih sirovina imaju nedostatak, da ne uzimaju u obzir u svakom pogledu pomenute o-sobine i usled toga ne omogućavaju korisno proizvođenje jeftinijih vrsti hartije, koje se sasvim ili u glavnome sastoje iz takvih slamnih sirovih materija, koje služe za upotrebu u masi.
Prema novom postupku najpre se slamna sirovina za prerađivanje s jedne strane zgnječi naprezanjem pomoću pritiska, savijanja i obrtanja, s druge strane u izvesnoj meri zbije i tek zatim isitni sečenjem, rezanjem ili čupanjem u sečke. Pomoću postupka sortiranja spojenim sa ovim, oslobađa se istovremeno sečka od krupnih nečistoća, štetnih za proizvođenje hartije.
Prečišćena sečka izloži se tada u vlažnom stanju, u zatvorenom prostoru dovođenjem toplote ubrzanom prirodnom kiselenju t. j. sličnom procesu vrenja, kao što se to vrši takođe kod kiselenja isečaka repe, zelene hrane, kukuruzne slame i t. d. i uobičajenog u poljoprivredi i koje prouzrokuje vrenje pomoću različitih gljiva za razdvajanje, koje se priljubljuju na materiju (mlečna kiselina, bu-terna kiselina, propionska kiselina i t. d). Proces vrenja ubrzava se u smislu pronalaska na taj način, što se vlažna sečka nabivena u za-
Din. 10.
tvorenorn prostoru, zagreva u početku kise-ler.ja na temperaturu najbolju za vrenje (40—50° C) i ova temperatura održava za vreme celog kiseljenja do njegovog kraja. Uz to se može — prema novom postupku — u-potrebiti toplota isparavanja, ili kondenzova-ne vode pogona na taj način, što sprava, koja služi za kondenzovane vode, istovremeno sadrži u sebi zatvoren prostor za kiseljenje tako, da se odlazeća toplota može dovesti u potrebnoj meri vlažnim isečcima.
Trajanje odn. stepen kiseljenja upravlja se prema osobinama sirovina, koje se prerađuju i prema kvalitetu hartije, koja se proizvodi i prema tome je različita.
Ukiseljeni isečci, kuvaju se zatim u zatvorenom prostoru (mašinama za kuvanje) na temperaturi preko IGO^C, dakle ispod pritiska, najpre sa vodom, sa suvišnim lugom do otvaranja vlaknastih materija. U smislu pronalaska povećava se temperatura za vreme celog kuvanja a sa time i pritisak u zatvorenom prostoru za kuvanje kod oba procesa za kuvanje i osim toga i koncentrisanje luga pri kuvanju sa lugom. Ovim se postiže, da se svaka materija unutrašnje ćelije i inkruste koje se sadrže u isečcima i koje se rastvaraju pri različitim temperaturama i koncentri-sanjima luga, rastvaraju pri temperaturi i koncetraciji tuga, koja im odgovara, usled čega se postiže znatna ušteda u toploti i lugu.
Dalja korist sastoji se u tome, što je hi-dratisanje manje vrednih tipova ćelija pri sra-:zmerno niskoj srednjoj temperaturi kuvanja i pri koncentraciji luga tako mala, da ako se i ove vrste ćelija unese u znatnoj meri u hartiji, ista ne postaje ovim providna kao pergament. Granice, između kojih se povećava temperatura kuvanja i koncentracije luga, može biti različita prema osobinama sirovine, koja se prerađuje i hartije, koja se proizvodi.
Ranijim kiseljenjem sečka dvostruko se postiže, naime s jedne strane otvara se platoa-sta materija već ovim u izvesnoj meri (raz-labavi se) s druge strane povećava se sposobnost nabijanja sečka. Usled toga može se isvršiti krajnje otvaranje vlaknaste materije opisanim kuvanjem u manjem prostoru :za kraće vreme i sa manjom upotrebom goriva i luga, nego što bi bilo bez prethodnog kiseljenja. Dalje smanjivanje potrošnje goriva i luga postiže se, kao što je već pomenuto time, što se temperatura kuvanja i koncentrisanje luga povećava za vreme celog kuvanja.
Daljim razrađivanjem pronalaska vrši se opisano kuvanje ukiseljenih isečaka, bilo sa vodom, lugom, ili sa oba istovremeno u više sudova za kuvanje pri čemu su sudovi za kuvanje tako spojeni međusobom, da se te-
čnost, koja se .kuva u sudu za kuvanje, napunjenom isečcima može sprovesti u proizvoljan drugi sud za kuvanje odnosno preko materije isečaka, kuvanje se vrši sada u smislu principa sa suprotnom strujom, tako, da se ostavi još ne upotrebljena, čista voda, odn. isti takvi lugovi na isečcima, koji su već više puta kuvani sa istom tečnošću. zatim odatle se sprovodi u drugi sud, koji sadrži isečke, koji su jedanput manje kuvani i t. d. dotle, dok najzad iz rastvorenih materija ne dospe vodenast (kiseli) odn. lužni rastvor sa vodom, koji sadrži sve veće količine i odatle biva ispušten posle završenog kuvanja.
Ovaj po sebi poznati proces izvodi se u smislu pronalaska, tako da tečnost, namenjena kuvanju u danom sledovanju i za vreme kuvanja struji kroz sudove za kuvanje, pri čemu se to strujanje tečnosti delimično održava, da pojedini sudovi za kuvanje, poredani jedan za drugim postupno; u smeru strujanja, dobijaju niži napon. Kuvanje sa lugom biva i u ovom slučaju u suvišnome lugu.
Ovakvom izradom pronalaska, moguće je znatno smanjiti količinu goriva kao i potrošnju luga, osim toga postoji i drugo prei-mućstvo, da iz poslednjeg suda za kuvanje ispuštena vodenasta (kisela) odn. lužna tečnost jeste istovremeno i rastvor, koji kuvanjem sa vodom i zatim sa lugom, omogućava najveće koncentrisanje ekstraknih materija pri o-tvaranju, a da se pri tome kuvanje ne prekine ili isečci ne moraju stezati, zavijati i t. d.
Saobrazno pronalasku, od kuvanja isečaka sa vodom dobiveni kiseli rastvor jedini se sa lužnim rastvorom, dobivenim kuvanjem sa lugom i pošto se: neutrališe,sadržina luga na način bezopasan za životinjski organizam, zgušnjava se ista pomoću pare u sirup, koji se može iskoristiti kao veslačka hrana.
Otvorena vlakna bivaju vodom na uobičajeni način oprana.
Kako krupno tako i sitno mlevenje (rasče-šljavanje) otvorenih vlakana, biva pomoću sprava za mlevenje načinjeih drveta, kaučuka (elastične gume) rogova, kože ili tome slično mekših, ali od izdržljivog i elastičnog materijala, čijom se odgovarajućom potrebom postiže, da se sprava, čiji su najskupoceniji elementi srazmerno tanka vlakna like (libri-formne ćelijice), ne uništi pri punom mlevenju.
Da bi nepotrebni gubici materijala prešli, moraju se u toku prerađivanja materijala na-menjenog za isušivanje hartije i ceđenje u kapljicama kao i pri obrazovanju hartije uop-šte upotrebiti gušća platna za ceđenje i podloge za kapanje, kao i kod proizvođenja hartije od drveta bez roda ili smrkovog.
U smislu pronalaska može se još jedno smanjivanje gubitka materijala postići na taj način da se voda od pranja, mlevenja, na-
hvatanog peska, čvorova i vlakana i voda od belenja odn. kapanja, koja sadrži još znatne količine upotrebljivih materija ćelija, upotrebi ponovljeno u istim operacijama na novoj materiji i to tako, da usled ponovljene pri-mene luga ili kiseline skupljene u vodi, koja se može hemiski dokazati bude neutrali-ziranje pre nove upotrebe na način neštetan za kvalitet hartije, koja se proizvodi. Ova ponovljena primena pranja može se samo tako dugo ponavljati, dok i najmanji otpadak bez vrednosti, koji se nalazi u vodi i soii neutralizovane ne utiču na kvaliiet hartije na štetan način.
U smislu ovoga principa biva i lužna voda prvog pranja i krupnog mlevenja, upotre-bljena za spravljanje luga za kuvanje novih isečaka.
Uostalom ovo spremanje otvaranje vlakna za hartiju biva prema poznatom načinu u mašinskim postrojenjima, koji se sada upotrebljavaju.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za proizvođenje hartije od slam-nih sirovina, naznačen time. što se slamna sirovina prvo pritiskom, savijanjem i uvijanjem raz-gnječi, i onda isitni u isečke posle čega se isečci u vlažnom stanju, pomoću toplote izlažu ubrzanom prirodnom ukiseljavanju tako da ukiseljeni isečci u zatvorenom prostoru sa temperaturom, koja prelazi preko 100° C bivaju kuvani prvo sa vodom pa sa zaostalim lugom tako, da u oba procesa kuvanja temperatura u sudovima za kuvanje i pri ku-vanju sa lugom i koncentracija luga za vreme celog kuvanja, stalno rasti, tako da na taj način otvoreno vlakno između sprava za
mlevenje, sagrađenih od drveta, kaučuka, roga, kože ili sličnog lakšeg ali izdržljivog i elastičnog materijala, bude izmeljano (rasčeš-Ijano).
2.	Način izvođenja postupka prema zahte-vii 1, naznačen time, što za kalorično ubrzanje ukišeljavanja upotrebljava se odlazeća toplota suvišne pare ili voda iz kondenzatora.
3.	Način izvođenja postupka prema zahte-vu 1—2, naznačen time, što se ukišeljeni isečci kuvaju istovremeno u više sudova za kuvanje, koji su među sobom u vezi, što tečnost u-potrebljena za kuvanje struji kroz sudove redom odn. kroz isečak koji se u istima nalaze, pri čemu pojedini sudovi, postavljeni jedan na drugi u pravcu strujanja, dobijaju postepeno niži napon.
4.	Način izvođenja postupka prema zahte-vima 1—3, naznačen time, što se u toku prerađivanja otvorenih vlakana u hartiju, dovodi odlivanje vode od pranja, mlevenja, sortiranja i belenja materije ponovljenoj na novoj materiji u istim operacijama, pri čemu se lug, koji se hemiski očigledno nagomilava u vodi, u toku višestruke upotrebe, odn. kiselina, s vremena na vreme neutralizuje.
5.	Način izvođenja postupka prema zahte-vima 1—4, naznačen time, što lužni odliv vode prvog pranja i mlevenja biva upotrebljavan za pravljenje luga za kuvanje novih isečaka.
6.	Postupak za iskorišćavanje ekstrakta o-stavljenih od slamnih sirovina u lugu prema zahtevima 1—5, naznačen time, što kiseli rastvor dobiven kuvanjem isečaka u vodi, biva spojen sa lužnim rastvorom, dobivenim kuvanjem sa lugom, i ta rnešavina po svršenoj neutralizaciji sadržine luga odn. kiseline, biva isparena u sirup.

h¥i
j n [fv
, '	i .i :::/ -oA ,iE) • ja	■
-A^ur'A!	M; "s; A'i : :
r,L>ov tli 5li,q ■rfiž'r.’rs? ;:joiqoj niibfe!i iti-jnu n n ad^ilot,!;!	'ji«; j;ia,r:
I
:	J'., n ,i‘—i !I ■!;1 0!f<	' • I; I ; j" ■ ■ ‘:	■ a!'.;!vv!i« j!
■ a:>'	ti on nai* : i-iavii/i /iabiaii«) iini;in[i,!r : /‘oh' ijnjA/ ■
1	■ is .-vir u. modo/ ■ u* i •)>} ifiož i ih: 17 u išsft.n ■)> rfcT/l ji oiilv . sod
.
: .o-"’'.	.-o ,:o ■	"	-07	i /hi nijbun«! topivo	U
j
’0 ' ■ or : ■ r ir / .n , . ri , .r,i	ii r.i ; r ;rr'
i
f bo j	■	.	'
srn j;	irj, ,qu fn;h ‘ u oo/if.,.:! i *,
. ivafrlKs inlrtštfi4]
' i .liho -!j r . 9 sl udi: iži. ii r u (ibov u
• .uujn mvjvj nn tri^rraivv .cnibr -tu;!'' bo 9(iiiefi 9tri3Bovsioiq G s Mscjuku*! .!
•otis r,nmr,lk alk .‘jfijii noosnsnn .nnjvoiia din
.
•• ivoc ,9 m.J ss fegof	. «s n vr[[ -Ki Siotnoi tnolnocj .fjjriSiž nmriiRfy n jbfai
. .dtij u{s!fivft|l9eidij mobbpVfiij ifioii&idij uStd
sr-is-Uij :i r.nivoib flinumh bo din^Iv-dr 'D'-OOi o.-i-.mj is!;i*.nq s;[o>! jfnm-l.'ianiu'/j sv.
■ .
,!f)*.i7 u i,.r ;i! •.«;rvii-:	h lovi.on !;[!TR\«!,v i;H990io Kdo 'u. id) ,o>lfti rnugu! iriil
- -'živa oq Bfiivribjiii sl i .tnoguf i;r msinnvod --siv ds ■ n^pf	i niognl' v,?. ’i)[n'iv