SLAVJAN.
Časnik slovstven i uzajemen za Slavjane književne i
prosvetljene.
Vreduje i na svetlo dava Matija Majar v Celovce (Klagenfurt).
/ijci.. c Izhadja desetput v letž po jednoj cšloj listinč i	1Si'7Q
US1U	velja s poštninoj 3 florinte ali 2 rublja.	10/O.
0 slovstvenoj uzajemnosti slavjanskoj.
Do sada smo Slavjani spisovali neuzajemno vsaki v svojem narečji premalo se obziruč na ostala plemena slavjanska, smo na svžtlo dajali spise, knjige i časnike vsaki samo za ljudstvo svojega kmena, to nije moglo jinače ni biti po tomu, čto ljudstvo se može podučevati jednom v narečji njegovoin, kteroga dobro ponima i razumi, pa ne v nekom tudjem, kojega slabo razumi. To je bilo za pojedine kmene našega naroda dobro i poljezno—za ves narod slavjanski to take ni škodljivo — pa premalo je; nam je izraslo tčm nžkoliko literatur i literaturec, ktere su jako prikladne, tako reči, za domaču potrebu pojedinih kme-nov naših, ktere su pak očevidno premalo važne za javno narodno življenje cčloga naroda slavjanskoga. Nijeden slavjanski kmen — kromč Rusov — ne može s svojim dosadanjim jezikom i slovstvom stupiti oholo pred učeni svžt i uzporediti svoje slovstvo s slovstvami svetovnimi, s francuskim, s ruskim, s nšmečkim i s angličkim. Mi Slavjani ne možemo ostati slovstveno tako razdrobljeni, kako smo bili po nesreči do sada, nego moramo jiskati i se usilovati, da dosežemo veliko svč-tovno slovstvo, kakovo priliči tako ogromno velikomu narodu, kakošen je v istinš naš narod slavjanski.
Iz vseh slavjanskih kmenov imaju samo Rusi slovstvo svštovno, obširno, bogato i izvirno slavjansko; kako pak ono veselo i bistro napreduje, kaže kratko izvšstje o tom, kako stoji v prekrasnem i uzajemno uredovanom časopisš českom izhadjajučem v Pragž : „Svetozorš" v čisle 16. letošnjega lčta. Tako le se tamo čita:
„Kako visoko se je pozdvignulo slovstvo rusko v časč poslednjem svždoči sledeče uradno izvžstje: V 13 dnžh, od 11. do 24. februarja, se je izdalo v Rusiji 134 novih knjig, med kterimi dve nčmečke i jedna poljska; od 25. februarja do 10. marca je izšlo 82 spisov, med kterimi trije uemečki i jeden francuski. Krome toga su prišli na svžtlo 4 spisi duhovnoga obsega. Med spomčnutu množinu knjig se je izdalo : Руко-
водство кт> русскоб исторш" znamenitoga zgodovinopisca Ilovajskoga v 14. natisš po 12,000 iztisov." —
Zato jer slavjanska plemena po sebe ne mogu imeti prilično veli-koga slovstva — krome Eusov — zato se odzivljaju glasi od naj odleg-lčjših stran slavjanstva složno tčrjajuči i dokazajuči, da imamo početi spisovati uzajemno, da se bližje upoznamo. Tako nam piše iz Tersta g. L. Ž. med ostalim :
„Da se v „Slavjanč" piše jezikom uzajemnim, to odobrava vsaki slavjanski rodoljub, kteroga skerbi ne samo omika i napredek svojega kmena, nego da se pospeši duševno i slovstveno približevanje vsčh kme-nov slavjanskih. Kada jednom zavlada običaj i krasna navada pisati uzajemno i približevavno, onda toliko možemo se verno nadejati bolje budučnosti i složnoga dčlovanja. Do sada su si bili kmeni slavjanski drug drugomu preveč neznani; da se pak v pisanji med seboj bolje približamo^naj naša narečja v naučnih spisah i knjigah prosvčtljenim Slavjanam namčnjenih, tako poravnaj u se, da one izraze, kteri bi ostalim kmenam bili neznani, zamžne se izrazami obče znanimi. Mi Slo-
Л venci pišuči uzajemno bi na primčr namčstč: brez, kajti, še . . . lehko pisali po uzajemnu slavjanski: bez, jerbo, ješče, i tako dalje. Živahno idimo na dčlo, da bude dober vspeh imčlo." "
Da slavjanska plemena imajuča samo "nevelike literature čute ne-obhodnu potrčbu slovstvene uzajemnosti, to je ponjatno i se lehko razumi, jerbo samo uzajemnostju se mogu njih slovstva premala po-vzdvignuti k važnosti evropskoj: pa znamenito i važno je pojavljenje, da isti učeni Rusi dokazuju, da i njim je neobhodno potrčba soznaniti se s slovstvom ostalih kmenov slavjanskih. Ako uže Rusi spoznaju potrčbu slovstvene uzajemnosti, Rusi, kteri imaju sami za sebe bogato i cvčteče slovstvo, to je onda čisto naravno, da je uzajemnost slovstvena toliko potrebnčja ostalim kmenam slavjanskiin imajučim mnogo slabčje slovstvo od ruskoga. O tom predmete govori knjižica nevelika pa ljubopitna. koju je spisal g. Jakob Golovacki, iz koje hočemo semo postaviti, čto k našemu predmetu spada, naj pred v podliniku, v iz-vorniku, i onda pridati svoboden prevod v jeziku uzajemnom. Takole glasi :
o необходимости снабжетл публичнихт. и другихт. библштект> вт> Россш книгами на славлнскихт> лзБшахт> и сочиненшми o
славлнств^.
Движеше науки, по части археологш, исторш, палеограФШ, лзиков£д£нш, зтнограФШ, геограФШ и другихг отраслеи, у Слав-лнг сд1;лало вт. посл^днее времл громадние успбхи. На многихг славлнскихг нар'Еч1лхг им^штсл д^лбнмл сочинен^л, которБШИ не
Записка

можетг полБЗоватвсл вслкш спецгалистг по наукЈ; безт. ушерба полноти знашл и совремешшхг успЈховг его. „Изучеше русскои исторш и древностеА, русскаго лзвпса и литературм, бвгга русскаго народа и пр. можетг вполн$ успбватБ толбко при лсномт. отражеши свб-тилбниковт, славлнства."
По тоЛ причинб нечего медлитв пршбрбтетемг славлнских% книгг, если встр^чаетсл удобнми елучаИ. Вч. послбднее времл знате русскаго лзшса и литературБ1 русскои принлло почти во bcžxt> славлнскихг земллхт. широше размбрн, a вт. Чехш молодое поколбше, не исклкчал и женскаго пола, все занлто изучешемг русскоб грамматики до того, что в% ближаишеб будутцности всЕ Чехи и Чешки образованнаго сословм будутт, вч> состолнш сво-бодно читатБ и писатв по русски и можно предполагатБ, что вскор-6 посредствомт, Чеховт, и другихг Славлн% руссгаА лзшга вт> олавлнских-в земллхт. заиметт, такое почетное mžcto, какое занимагот-t друпе европебсше лзб1ки. Вх виду столб многознаме-нателБнаго лвлешл слбдуетх и русскимг образовашшмт. лмдлмх, уже по славлнскои взаимности, познакомитБсл ближе ст> славлн-скими нарбч1лми и лнтературноб д^лтелБностБШ Славлнт,. Если 6б1 руссгае путешеетвенники занллисБ столБже знергически изуче-темг славлнскихг Hapfriifi, какг Чехи и друпе Славлне изучаготг pyccicift лзнкт.; то русскимт. туристамт. при встр£ч£ сч, Славлнами не приходилосв 6б1 приб^гатв кх н1>мецкому, Французскому ififfi ита-лшнскому лзБгеамЂ, какг зто ст. соблазномт. до сихг порт> дјјл-лосб, a на руСское поздравлеше Славлнина, pyccidft и отв^чалч, 6б1 столБже искренно по славлнски, признавал себл не чуждвшг Славлнамг a близкимх, роднвшч. среди иноземцевг.
И в% самомх дЈл^, стоитт. русскимг познакомитвсл сч> лите-ратурнвши произведетлми Славлнг. Само сознате одного ст> нами произхождетл, первоначалБнал HCTopiii и близкое сродство по лзБшу и народному бнту требуготг того. На славлнских-Б лзБПсахг им£готсл основателБно написаннвш грамматики и псмпше словари; у Славлнх изглснетл стариннБ1е писменнБ1е памлтники на началахг но-Boft науки сравнителБноА лингвистики.и историческои критики, и нбтг сомн$нш, что суцностБ русскои грамматики, главнБ1е законм Фоне-тики, T04HBift смБ1слг старорусскихх памлтниковч. писвменности мо-гутт, 6б1тб разгленени лишб толбко ст, помотцш славлнскихг на-р4ч1и. — У Славлнг сбереглосБ много здоровнхч, сил-в, обнаружи-ваицихсл вч, ихч. св-бжеА и жизненнои народнои поззш, втб которои видн£етсл удивителБнал свлзб ст> народнБ1мгБ творчествомч. рус-скимг Славлнсгае лзики, особенно чешскШ и сербско-хорватсшЛ, вђ значителБноА степени развити и образованБ1; Чехи, СербБ1 и Хор-ватБ1 MMiiOTT, своихг представителеА вт> литератур^, которнхх сочиненш ci болБшои полбзон) можетг читатв вслкШ образован-m.ift челов^кг; литература зтихг народовг представллетг ivl луч-дшхт. талантахх вБгсокуго степенв позтическаго и литературнаго
значетл; mbi находимч, у Славлнг широкое пролвлете дблтелвнои
*
мбнзли вт> разнмхг отрасллхт. наукг, a MHorie изт. ученнхт. Слав-лнх пршбрбли себб евроиеАекуго славу.
У славлнт. еста хорошо написашше учебники и пособш длл низшихг н ореднихЂ заведенш; вт> особенности же чешскал литера-тура богата популарнБши книгами сб изложешемг наукг удобо-понлтнБшг способомт> длл народа. У чеховт. и технпчесгал назва-шл нереложени на обцепонлтшли народнБ1б лзмкг. Чешскал зем-лл лежитт. в самомг центр® ЕвропБ1 и Чехи давно восиолБЗовалисв вслкими плодами свропеискои образованности. ДержасБ правила: всл искушаите, еже добро держите, они испитБшали вслгае прјезш и педагогичестл системБХ и прим^нлли ихт. кт> потребностлмг своего народа.
Особеннаго внимашл достовнн славлнстл сочинешл по части географш, тоиограФш, зтнограФШ, преимушественно же геограФИ-чеетил картБ1. Ет> них-б находимг не толбко точнМшм и самБ1Л вЗЈрнБШ даннБШ касателБно славлнскихг земелБ, посредствомт. ко-торБ1хт> сл^довало 6б1 исправитв ошибки и грубне промахи, не р£дко попадакшџесл вт> учебникахт. и другихт. руссцихг книгахт., но, что особенно важно, вт. зтихх сочинешлхх употребллготсл настолпџл елавлнсгал назвашл мбстностеА, горт>, piici. и проч., точно такт> какт. они живутт. вт> постолнномт. употребленш миллкшовт, Слав-лнђ. Разсматривал географ1ческ]'л картБ1 славлнскихт. краевг, из-даннБШ на чешокомг, словенскомт. или сербскоига нар£ч1лхг, вдругг почувствуемт. себл будто между родншш, вол м$стнал номенкла-тура живо напоминаетг топограФичесшл назвашл вт> Россш, везд£ во всемг обгемЗЈ славлнскихг земелБ находимг что то родное и самБшг нагллднБШх образомх уб^ждаеисл o единств^ нашего племени, и толбко перешагнувт. за рубежт. славлнскихг поселенШ зам^чаетсл чужеземшчина. Совсбмт. не такое отрадное впечатлб-Hie производлтт. руссгал картБХ и геограФичесгал сочинетл — тамг все по иностранному, словно неироницаемал н-ћмецкал туча заслонила славлнокш горизонтг! Такт> какх во Bcixt геогра-Фическихг сочиненшхг и на всбхг картахг, изданнмх-б на рус-скомт. лзбш^, зти живб1л чисто славлнсгал назвашл исковерканБ1 до непонлтности по н^мецкому, мадБлрскому, италјаискому и даже турецкому способу, что славлнсгал книги и геограФичесгал картм могугг служитБ удобнБИП. средствомх длл лучшаго знакомства сб славлнскими земллмп и bmIjctž от> т£мг длл исправлешл без-образнБгхг и чуждБгхг русскому слуху инолзбгшбгхђ терминов-в, занесешшхг вт, русокуго литературу иностранцамп. Настолцџл славлнсгал назвашл переВдутг такимт. образомг вт> учебники и учебнБШ ланд-картБ1, a зат^мт. разнространлтсл во всемт, русскомт. обшеств-б и все обшество нагллднБшг способомт. уб'£дитсл o близ-комт. сродствЈ вс^хт. славлнг.
Наконецг надлежитх прибавитв, что у Славлнт. наступилт, пер10дх обцаго стремлешл кт. ихт. духовному единенш и средо-
точенда, которому m>mž сочувствуетх и русское обшество; a зна-Hie славлнскихт, литературт. толбко скрбгштт. и упрочитт. обгеди-нлгогцШ согозт. Славлнг.
Spis
da bi se imčle priskerbeti javnim i drugim knjižnicam v Eu-siji knjige slavjanske i slovstvena dčla o slavjanstvš.
Slavjani su v poslčdnje vreme jako napredovali v naukah, v sta-rinoslovji, v zgodovinš, v starinopisji, v jezikoznanstvč, v narodoslovji, v zemljopisž i v drugih odvetvah. Na mnogih slavjanskih narečjah se najdu dokladna književna dšla, kojimi bi se imel poljzovati vsaki specialist nauke, da se mu ne može očitati, kako da bi mu ne bil popolno znan sovremeni napredek nauke. Popolno se može izučiti ruska zgodovina i starina, ruski jezik i rusko slovstvo, bitje (stanje) ruskoga naroda i ostali taki predmeti samo, ako se motri na podobna sočinenja (Werke) drugih slavjanskih kmenov .... Zato ne smS se zamuditi pri slučaji priličnom nabaviti si slavjanskih knjig.
V poslčdnje vreme su počeli skoro v vsšh zemljah slavjanskih priležno se učiti jeziku i slovstvu ruskomu i v čehiji se vsa mladina, ne izklučeč niti ženskoga spola, uči ruskoj slovnicš tako, da v naj kližjej budučnosti vsi Cehi i Češke obrazovanoga soslovja, stanja, budu znali čitati i pisati po rusku, i da se možemo nadčjati da posrždstvom Čehov i drugih Slavjan ruski jezik skoro zauzeme v slavjanskih zemljah tako čestno mčsto, kakovo zanimaju drugi evropski jeziki. Glede na tako znamenito javljenje kaže se i ruskim obrazovanim ljudem uže po slavjanskoj uzajemnosti bliže upoznati se s slavjanskimi nareč-jami i s slovstvenoj dčlateljnostju Slavjan. Jesli bi (ako bi) ruski putniki počeli tako priležno učiti se slavjanskim narečjam, kako se uče čehi i drugi Slavjani ruskomu jeziku: to bi ne tršbalo ruskim ce-stovateljam, turistam, kogda se sostanu s Slavjanami posluževati se jezika nemečkoga, francuskoga ali italijanskoga, kako se je nelšpo dčlalo do sčh dob, nego na rusko pozdravljenje Slavjana bi Bus isto tako iskrpno odgovoril po slavjanski i bi se priznal Slavjanam ne tudjim, nego blizkim, rodnim v srčdž med jinozemcami.
Istina! Rušam pristoji soznaniti se s slovstvenimi dšlami Slavjan. To tčrja uže samo spoznanje, da su s nami onoga istoga naroda, da imaju s nami onu istu izvornu zgodovinu, da su nam srodni po jeziku i stanju narodnomu. V slavjanskih jezikah se najdu dokladno spisane slovnice i popolni slovarji; Slavjani imaju starinske pismene pamatnike izjasnjene po novoj naukč sravnateljne jezikovšde i zgodovinske točnosti i nije sumnjati, da se mogu jednom pomočju slavjanskih narečij razjasniti ruske slovnice, glavni zakoni i točni smisel staroruskih pis-
menostij. U Slavjan seje sbralo mnogo zdravih sil, ktere se kažu v njih svežem i živahnom narodnom pšsničtvč, v kojem se vidi udivi-teljna svez s narodnim pšsničtvom ruskim. Slavjanski jeziki osobeno češski i serbsko-horvatski su značno razviti i obrazovani. Čehi i Horvati imaju v svojem slovstvš dšla, koja može čitati s velikoj poljzoj vsaki obrazovani človek; slovstvo teh narodov ima visoku pesničku i naučnu vrednost; mi najdemo pri Slavjanah veliku delavnost v raznih odvetvah včd i mnogi iz učenih Slavjan su si zaslužili evropsku slavu. —
Slavjani imaju izverstno spisane učebne i pomočne knjige za nižja i višja učilišča; češsko slovstvo je posebno bogato knjigami prostona-rodnimi s razlaganjem nauk razumljivim narodu. Čehi su i tehnična nazvanja preložili na obče ponjatni, obče razumljivi, jezik narodni. Češska zemlja leži v samom srčdišči Evrope i Čehi su uže davno se iz-poljzovali vsakimi vedami evropske učenosti. Deržeč se pravila: Vse poskusite i čto je dobra obderžite, su oni izpitavali vse sostave uzgo-jiteljske i su jih obrazili, udeseli, po potržbah svojega naroda . . .
Osobeno zanimljiva su slavjanska sočinenja, slovstvena dšla, zemljepisna, krajopisna, narodopisna; posebno zemljevidi. V njih najdemo ne samo točnžje i naj všrnšjše popise zemelj, po kterih bi se dale poravnati ošibke i pogreške, ktere se neredko nahode v učebnih i drugih ruskih knjigah; čto je pako osobito važno v tčh sočinenjah, je to, da se upotrebuju sadanja slavjanska nazvanja mčstnostij, gor, ršk i tako dalje točno tako, kako živu v postojanom upotrčbljenji milijonov Slavjan. Ako pogledamo zemljovide slavjanskih krajev izdane na jeziku češskom, slovenskom ali serbskom čutimo se totčas, pri toj priči, kako med svojimi rodjakami, vsa mčstna poimenovanja živo spominjaj u krajopisna poimenovanja v Rusiji, povsuda v tčh zemljah najdemo nečto srodnoga i osvčdočimo se nagledno o jedinstve naroda našega, kako pak prestupimo medju slavjanskih naselenij opazimo tuj-ščinu. Scšla ne tako prijeten dojem (Eindruck) čine ruski zemljevidi i zemljopisi, tam je vse po jinostranomu, slovno nepregledni nčmečki oblak je zaslonil slavjanski obzor. Skoro v vsžh zemljovidah izdanih na ruskom jezikš su ta živa slavjanska nazvanja izkoverkana, pokvarjena , po nšmečku , po madjarsku , po italijansku i ješče po tursku tako, da se jedva spoznaju: ovdč mogu nas (Ruse) slavjanske knjige i zemljovidi bolje upoznati s slavjanskimi zemljami i zajedno se mogu spraviti, poravnati, bezobrazni, gerdi, ruskomu sluhu tudji, jinojezični izrazi jinostrancami zaneseni v rusko slovstvo. Obstoječa nazvanja slavjanska preidu tžm v učebne knjige i v zemljovide, pa za tžm razproštrane se po vsšm obščestve ruskom, i vse obščestvo se osvčdoči nagledno, da su si blizko srodni vsi Slavjani ....
Poslednič se ima ješče spomenuti, da je nastupila pri Slavjanah doba, v kteroj vse usiluje duševno sjediniti se i srčdotočiti se, čem so-čuvstvuje sada i rusko obščestvo, znanjem pak slavjanskih slovstev ješče bolje utverdi i ukršpi uzajemnost Slavjan."
0 СЈВДАХ ПРАСЛАВЈАН.
(Надалвеванје.)
Лвудство всакога чша је опет уже од стародавна подраз-дЈлвевало се на разне i многе дружбе i старогеленсга сшсователв! Дшдор, Страбо i AppiaH су нЈже таке дружбе недобро почтл1 за самоотатне 4ine, Kojix су онда нашслш седем; нај точнБјше nime
0	том Плшц: 54) ,,Просв^тлвенбј1 народ1 шдочм жјве јако разл1ч-н1м способом. HiKTcpi обдЗмгвују землву, niKTepi су војаш, jim тергују с благом; нај славнЈјпп управлвају державој, дЗшвају правду i су советнш царсга. Hfciri пета д£л Htix посвета ce в!дам овд£ тако bIcoko шгататм, како света в£ра."
1нд1 Apiji первога чша су се звал1 брахманамц no ni-мечш: die Leuchtenden, по славјансга: C в ž т л i м i, jacHiMi, просв£тлвен1мБ
В законодавној KHBirž старошд1чкој Ману ce o брахманах вслј:
Да iMajy 6iri нај учен^јппип i нај просв^тлвенЈјнпЈп в народЈ, да пред bcžm iMajy ce учт всаковерсттм в£дам, o ntix премш-лвеватч i разумовап i jix pa3mipBeBaTi; народ подучевап в в$дах i уметноствах.55)
Да iMajy 6ixi народу уч1телвам1 i судцаап iipaBi4HiMi i суд1т праведно.56)
Да iMajy 6iri советшкам! царву i нвега подтра-п светом1 правд1в1м, isiajy 6iTi ж!в1м npiiiipoM справедлв1восп по тому, что су велможт болвар1 на том свЈ>т$. Om iMajy 6iri i лбкарваш i лбчт болтке.67)
1мају 6ixi onpaTHi i тстотш, o вЈдах премцплвеватч i раз-умоватч, често молт, постт ce, 6ixi кротгам1, не уморт тчеса жiвoгa, HiTi jicri месенога, кром-6 меса по требах Богу дарова-нога i благословлвенога.58)
1мају богослужебне обреде оправлват1, жјвЂ-п не ЈзнЈжено, мехкужно, него ојстро, строго i непорочно. 1мају жјв^тч на том св^т^ како путнпа, страниа, без дoмoвiнe без iMOBiHe i не хре-пенЗт по благу i не jicKari богатства.59)
Paдi тога су стал1 брахмаш в BicoKOM достојанств$
1	в в е л i к o j ч е с т i. Брахмана учиелва в вЈдах, уметноствах i в промшлЈ; је чловек 6i.i должен споштоват1 все своје ж1ве дт јакоже овојега властнога род1телва. Уштелв ce је звал по сан-CKpiTCKi: гурус, то је ио латшсга: gravis 60) по славјансга: в е-лух a л i в е л е б н i; од слова: велв-i, -е, -а = велш, -о, -а.
Брахман! су недотеклмв!, шкто jix не cmž жалт; ако 6i нбкто брахмана ударк буд1 само слам1цој, 6i на се навал1л гр£х ужасен i неоднустлмв.61)
64) Плшј 6, 19. (22.) — 65) Ману 11, 31. — б6) Ману 8,
1. — ") Ману 1, 98. 4, 40. 9, 317. — 58) Ману 5, 32. — Б9)
Ману 4, 4. — 60) Ману 2, 145. 225. — 61) Ману 4, 145. 225.
Једен брахман CToji за десет лвудМз jiHix ч i н o в i дЗбјств^елБно су в шдјчком mžctž Hi3Ž понудвал1 Алек-сандру Македонскому по два чловека за поједшога брахмана. „Када ce је Александер IIpiблiжeвaл ffisž, су послал1 м^стлват својега владарва — АкуФа 1менем — с трјдесетву послашков i3 нај знат-Hžjmix родовш нвега сусре'тат i npociT, да 6i mžcto ji>i пошчадол .... Александер је доволмл м$сту свободу i незавшност; упра-шал je но m>ix законодавствб; чујеч, да владају нај 1зверстн-&јш1 державлваш, је то похвалм i je зајкжал, да му предају блјзо Tpi ста војншов i од членов владе, Kojix je скупа бјло также около Tpi ста, да ce jix јзбере сто naj i3BepcTHŽjniix, i да jix i36epe АкуФШ, којега je заједно установм за владарва noKpajiHe шзајске. Праве, да АкуФШ, то чујеч, ce је насмехнул i Александру штају-чему, зачто да ce је насмехнул, је одговориг: како 6i ce могло једно mžcto, царв мој! добро владат!, ако се му одуземе сто нај i3BepcTHŽjuiix м^стлванов; него ако желш Hi3Ž добра, узеш Tpi ста војаков ал1 i веч, ако Ti је драго ; нам4ст$ сто нај i3BepcTHŽjuiix, ктере ci указал 1збрат1, узеип себој двапута толшо jmix i3 нiжjix. 4iH0B, да када ce опет семо вернеш, mžcto в лЈигом редб најдеш. Та бесбда казала ce је разумна i je погнула Александра, да је указал му послап војаке; 0Hix сто i3BepcTiiix напропв Hi веч тбр-јал HiTi jinix mžcto hi>ix; Аку<мс в осталом му је дал mžcto Hbix својега властнога сша i сша своје дчерј." 62) Тако вшоко је на-род чк>лал брахмане.
Брахмаш Hicy hžiu духовнш, mri н&а погадјач1 зв^здо-гледалш aлi снахарм (Astrologen, Wahrsager), како 6i ce то могло нЗжому здЗт, него старогеленси сшсователм jix ошсују, да су бјл! в1сокопросв£тлвеш муж1, вшоко учеш, велможш дepжaвнiкi) болБар1 (Magnates), нај веч BŽpni i правдјв! советнта царвеви ве-лебш уч1телв1 i л-Јжарм. јако прав1чт суд1џ i управ1телв1, то је, светсга владпсе — не владарм — народа; бш су надз1ратолБ1 i ураднш, Koji су оправлвал1 всаковерстне службе градванске, само једна невелжа нмх дружба је оправлвала требе i обреде богослу-жебне. Старогеленсш стсователБ1 niiny:
.,Нај Biniji 4iH гледе на достојанство је чш мудрословов; па по чкзл£ jix je нај менје." 63)
„IlepBi чш, тоједружба мудрословов, Koji ciijep Hi тако лногошслен јакоже ocTa.ii чш," на по достојанствб превшује все." 64) Бш су слбдствено в1сокопочтован1. Ктоже је спадал в дружтво брахманов оправлвајушх богослужбу звал ce је дружком.
В^де i уметност1 су 1нде тако Bicono уважаваЈп скоро како божанствену в£ру. „Једен 4iH 1ндов посвет1 се мудрословју, које се овд£ Bicono чес-ri скоро како божанствена BŽpa . . 6S)
62) AppiaH: Поход Алекс. 5, 2. — 63) Страбо стр. 703. — 64)
Д1одор 2, 40. — 65) Плш. 6, 19. (22).
H в i в e i полване брахманов су б i л е свобод-не давков i нлачеванја податн. „Oni намреч не потр^бују оиравлват1 ншакога рукодЈлја, HiTi плачеватч державб давков од својега заслужка; в обче шимају јшога оправиа, него богом требе nprnainari за об»пнство. I ако 6i i hžkto за ce особно нбчто даро-вал, једнако оправлва требу нЗжто 1змед Tix мудрословов по тому, что се брез нвјх не може жертвовап жертва богам угодна." 66)
Мудрослов1 су освободвет всаке јавне работе. Oni елцер не-iMajy областч над jiniMi, na mri OHi не стоје под шједној областву. HBix лвуд! jiM наруче npinaniari требе за ж1ве i мертгпм nocKep6eri погреб, Јпслеч1, да су лвубЈмц1 богов i да OHi нај точнФјше иозна-вају вечност. За та оправвгга yжiвлвajy в е л i к o чест BicoKora 4iH a."67)
Разне в5де, наравословје i зв$здословје су Тпд! Јзверстно уз-д£лавал1 i no Mniiiji icTix Геленов тако i3BepcTHO, да су нер£дко icri геленст ученват в 1ндцу пyтoвaлi, да 6i ce т$м вЗдам учш од Bic0K0 учешх брахманов ; на npi>ii;p: Гелен Дсмокр1т ,.је рад1 тога путовал далеко no cbžtž k калд^јам в Бабел к магам i мудрословам в 1ндуу." 68)
1з 1ндце ce је просвЗЈта разппрма до EriiiTa i одтуда толвко в Геладу i к осталш народам.
BpaxMaHi су бIлi велмож!П державн!к1, цар-CKi с o в т н i к i, су прм:Ј;жно yчiлi се наравословју, су иаз-лв1во позорова.п noBŽTpije, иогоду i в почетк^ лЈта, то је, в п о-ч е т к ž весне, нрамал£тја, су светковалј вел1к празднјк, брахманск1 вел1к ден, су се сбрал1 нред вратам1 царсшм1 1 всага je разодел, что је новова 1змкшл в в£дах i уметноствах, что је новога запазм в наравб i noBŽTpiji i по том 0iia30BaHji je предв^шчовал, ал1 буде л£тша сухотна a.ii мокротна ал1 буде здравотна ал1 наказлмва бод$знвам1; п o с е б н i м лвудем пако Hicy предв1ипчевал1, HiTi jiM Bpa3oi по тому, что OHi Hicy бш ткага подл1 снахарвЈ,вразовц1 a.ii зв$здоглед1, — Wahrsager, Nativitatssteller — како jix iioBiji ученвага нерЈ;дко потварају. Отарогеленск1 стсователв1 пппу o том овако:
„Брахмаш су также велможт в задевах Ti4y4ix се держав-нога благостанја. Ош се по1шчу на велшу посвЗЈтованје об новом i ту предв£шчују, a.ii буде л£тша суха ал1 мокротна, a.ni се може очаковат1 nOBŽTpije здраво ал1 настоје бол£зш i что јешче cinep je полвезно предв^детв Потом могу царв i лвудство помагатч, чујеч, что jix в пpixoднoм очакује, управо в том, чеса jiM буде недоставало i могу вс^гда уже поиред иотрббна поскербетв Ако се не згод1, что је мудрослов предвбшчал, ni ce му потр^ба бо-jari да 6i му то hžkto очггал, нвега не задене шједна јша казенв,
66) Appian 1ид. 11. — «') Д1одор 2, 40. — 68) Аелјан 4, 20,
него да je должен цбло своје ж1влвенје молча-ri"63) не cmž пред-вбшчевап npi т$х царсгах посветованјах. „Предвбшчеват1 знају еамо oHi мед 1ндаЈП, также m mri доволвено предвЈ;шчеват1 iii-кому jiHOMy кромб мудрословов. Предвбшчају пако o всбм, что задене л4тшу, ал1 ако предстор несреча державЈ. O особтх за-
девах поједдшм лвудем прсдвЈ.шчева-п с том ое не печају.....
В осталом, кто 1змед iibix je тршрат неправо предв^сил, нвему се с1цер шчеса m прјгодиго жалога, само да је морал внапред молча-ri (npi лЈтном царском nocBeTOBaHji) i ткто Hi веч пожел1л нредвбшчеванја од одсудвенога к молчанју." 70)
Брахманов „се послуж1 i то всаш. својега, ктоже жел1 даро-Bari богам ал1 за номерте ; царв се jix пако послуж1 также за державно благоетанје npi велшом носветованЈ1, када се сберу o новом лј&тб Bci мудрослсш npi царм пред meroBisii вратам^ Овдб всаш разодЈ, что је новога јзум^л, вЦумал, aлi что је осмотри одпосЈтелБно л£тше ал1 ж1вше ал1 державе. Комуже се докаже, да је иовЈдел тртуте н£что HeicriiiiTora, je должен по закону ве^гда молчатч npi посветованЈ1, ктоже је пако погодм, тога осво-боде од вс£х давков i бремен."71)
„Нај марлБЈв$јше се уче лЈжарства i o6cToji закон, да, ако hžkto 1знајде јад, отров, струп i да не 1знајде заједно i протцад, протштров, uporiBeH струп: се смертву казш, ако га пак i3yini, се 1званредно одлшује царБем.
Брахмат „се посветују o державном благостанј1 с царвем а.п в свободшх державах с урадаии. Hi jix сццер много в том чш4, па одл1чт су Јзмед вс£х рад! ума - разума i рад1 npaBi4HOCTi своје. 1змед пб1х се i36iMajy ураднга, Bci областнш i нам^стнга дежелн1 i казначеј1, также војводе, водје бродовја, надзјрателм давкарсм i управ1телБ1 задев полБед^лсшх."72)
Брахмаш су оправлвал1 i службу надз1рателБев јавн1х i бш су тако необ1чно правд!в1, да јешче тједному брахману mri в обче шједному 1нду ni могло 04iTari се, да је негстшу казал. HaдзipaтeлБi iMajy много оправјл i надзјрају державну уираву по цЈлој 1ндц1 i су должт o всем 1звбшчоват1 владарБе, в державах, кд£ Hi влададљев, владу . ... су также советнш i пршежнпа совбта. Htix je нај менје, па стоје в нај вшгјем достојанств^ не само по својеј свбтлој родовш^, него i по својеј мудросп. 1змед Htix се јемлву советшш царсга, управјтелв! державтх доходов i судт в правдах. В обче се јо>јјџ тога чша поставлвају в ураде i в державне службе." 73) „Oni не смЈју i3BŽcriri HeicrimTa, в обче се јешче тједному 1нду Hi могло 04irari, да je неправту казал."74) Кромб брахманов iMa i jmix јешче мудрословов, i.MeneM Прам-
69) Дшдор 2, 40. — 70) AppiaH 1нд. 11. — 71) Страбо стр.
703, 694. — 72) AppiaH 1нд. 12. — 73) Дшдор 2, 41. Страбо
стр. 707, — и) AppiaH 1нд. 12.
нов a.ii Германов, Koji су cocop.ibiBi i прешрлмв1. Брахмаш су Bi-сокоучеш учггелм, ктоже хоче послушата jix, je д o л ж е н с и о-добно се вест1 ice задержат^ oni поч1нјају i кон-ч i в a j у наук еловом: Ум! Нај честггбјцц 1змед HBix су пушчавтт, Koji строго i остро иосте; онда л i к a p b i, c н a x a p в i i в i; ш ч у н i, KTepi знаду i зарбкадла, заго-в o p e npoTi болезнвам, како Словешџ upi 3Ln.i говоре: знају бо-лЗ&знам запов-Бдатв lipi погребах су за мерттм жалостно npini-вал1, то је, нар1цал1, пpiчiтiвaлi, х е к a л i.
„1ма двб верстб мудрословов, то je, iMa брахманов i германов. Врахмаш су одл1чн£Ј1 по тому, что ce ntix наук1 точнбје согла-шају .... Мудрослов1 преб1вају в нјжом raji, л^сб, рошчб, звунЈ; м£ста i то унутрб опред§лвеној за нве оград£. Ж1ве једнодухо i леже на сламнаих постелвах noKpiTix кожааи, не уж1влвају мес-шх јЗДл не обчују с женшчшаш, него се поговарвају o важтх д§лах i подучују оне, Koji тога желају. Ктоже jix послуша, не см£ се поговарвап, не покашлвеват1, HiTi плуват1, ciqep га 1зклуче за TicTi ден i3 дружбе јако чловека безочнога i немоторнога. KTepi јзмед Hbix je тако пpeжiвeл шест i трјдесет л£т, см4 ce оиет вер-Hyri на свој дом i ж^ве-п јешче свободн^је i upocrijo; облач1 ce oблaчiлoм бумажнш (baumwollenen) Hoci науштце i наруквте златне, ji меса од ж1вше неспрежне, која се не упрега, не yжiв-лва пако једк кр£пмх i коренјем зачшБен1х i ce жеш .... Неар-хос roBopi o мудрословах сл$деча: Брахмат се удележавају управе державне i служе дарву совбтншамв Jim ирезпшлвују o на-рав£, к т£.ч је спадал i Каланос, c m>iMi ce уче i жене; па начш i способ жЈвлвенја је вс£м остер." 75)
Opazka slovoizpitna.
V maloj Asiji razprostirala se je dosta prostrana ravnina, spada-juča džlom k Frygiji, dšlom k Bithyniji, džlom k Mysiji. Ta ravnina jako plodonosna je uže od starodavna terpela na čestom zemljetre-senji i ne rčdko je podzemeljski ogenj švigal iz zemlje ; na skalah su se poznali znaki, da je ta ravnina popaljena i ožgana ; bile su namreč od ognja počernjene i černe. Starohelenski spisovatelji su zapisali, da je ljudstvo frygisko, bithynsko i mysisko tu ravninu imenovalo : AsJca-nia, to je: Ožganija. Vse to piše čestiti Strabo i k tomu pristavi ješče ( na stranž 576.) da ta ožgana ravnina Ožganija = Aslcania Se zove po helenski: ltatakekavmene, to znači po slavjansku: ožgana. — To je jasno. — Ne daleko od Ožganije ravnine izvira ržka, voda, ktera se zove od obivateljev tamošnjih, kako piše Strabo (na stranš 575., 577., 568) Orkaorileos. To ime ni helensko, nego iz jezika on-
75) Страбо стр. 712, 716.
dešnjih obiVateljev Slavjan i znači horkaja, grenka, reka. Tako to Strabo razloži da ime : Orkaorikos znači toliko, kako da bi po helen-ski rekel: pikron hijdor = horka voda.
Strabo nas uči, da Askania znači toliko kako: katakekavmene = ožgana ravnina, i horkaorikos toliko kako: pikron hydor, to je: hor-kaja reka. — Mi pak se tem osvčdočimo, da obivatelji Frvgije, Bi-thynije i Mysije, koji su tu ožganu ravninu imenovali: Ožganijom, i horku vodu, horkojoj reko j, su bili nedvojbeno Slavjani.
Zemlja Hivanska.
Ta zemlja je nižina skoro tako nizko ležeča, kako gladina Okian-morja. Ta nižina kloni se k dvšma velikima jezerama, k hvalinskomu i aralskomu. Aralsko jezero se zove i sinjem morjem i zauzima pro-storinu 1.100 četverougolnih mil. V južnu polovinu jezera toga se izliva reka Džihun ali Amu, starodavni Oxus. Voda toga jezera je slana i terpka, ale nekoliko menje, nego voda hvalinskoga morja, s katerim je nžkogda soviselo. Bregi jezera su nizki sostoječi iz peska suhoga i rahloga (tekavoga). Vsa ta nižina je pusta puščava, sostoječa večjoj čestju iz bčloga i prašnoga peska bez vrelcov, (pramenov, ključev) i bez germovja. V nškterih stranah ima pesek sipki, rahli, v nek-terih pako vsedli. Hivanska pokrajina ima izvore (zridla, pramena) s slanoj vodoj. Ta nižina bila je v predveku nedvojbeno morskim dnom. Glede podnebja je leto nesmčrno vroče naprotiv zima jako ostra, tako da i večje rčke zamerznu uže v novembrč, hotja (akoprem, akoli) leži ta pokrajina v tom pasmč severne širine jako v Evropč Italija i južna Francija. Kako v obče cčla Tatarija zapadna činiva i Hivanksko samo jednu prostranu puščavu, v kteroj ima samo nekoliko rodovitnih osredkov (oas). Dežuje ovdč samo v vesnš (v pramaletji, spomladš) i v jeseni. Cel predčl mčsta Hive je tak rodoviten osrčdek v puščave blizo 60 mil dolg i 20 do 25 mil širok, i je tako prazdnoj puščavoj obdan i dosta dobro ohranjen pred pohodom neprijateljske vojske, jerbo po Ičte se ta puščava skoro ne može procestovati radi nesnesi-teljne vročine i radi nedostatka vesi i mčst po pute. To je takže zapre-čilo Buse, da se jim lšta 1837 ni posrečilo na svojem vojinskom pohode Hive se pooblastiti. Čislo obivateljev hivanske zemlje se udava nejednako, jedni jih napočitavaju blizo 1,200.000 drugi opet samo 60.000 duš, kteri su delom Usbeki, delom Buhari i Turkmani i su večji dšl tergovci, poljedelci ali kočovniki, to je skitalice bez stalnoga prebivališča.
Mšsto Hiva leži med dvema proplavama ržke Polvan-at i je obdano dvSma zidama, od kojih znuternji je 1040 zvunajni 3100 seženj dolg. Zvunajni zid ima podobu hruške, znutrajno mšsto je pakčetvero-ugelno. Vladar prebiva v tverdjavš mšstnoj i različne sgradbe njegove stoje na zapadnoj stranS. Tverdjava je po običaji izhodnom jako pro-
strana i razdeljena na pet predilov, misto pak na deset. Vrata ima znuternje misto tri, zvunajno devet. Misto znuternje je tesno, misto zvunajno pak ima mnogo zagrad i sadov (vertov) i teržišč. Na malom teržišče se prodavaju robi i robkinje, Eusi i Turki, ktere divji i okrutni Hivanci vjemo i jih za robe prodavaju. Hiva ima 17 molitbenic, 22 učilišč 200 lavek tergovskih i črez 3000 hiš. Iz toga se vidi, da Hiva je misto dosta veliko. —
Učilišča.
Pregled ruskih vseučilišč leta 1871.
Vseučilišče	i t> o rt d rt .Si o rt -is ® o 'J? h^	Oislo posluša-teljev	čislo sboru pod-učevačega	Mezda v rubljah	Osnovni snesek v rubljah	Oislo svezkov v knjižnici vse-učiliščnoj
Petrogradsko .	1819	1292	76	191.722	75.160	104.826
Moskovsko . .	1775	1623	92	214.552	57.340	156.728
Harkovsko . .	1804	554	60	183.847	30.210	79.008
Kazansko . .	1804	637	57	189.491	32.960	78.418
Kijevsko . . .	1833	852	67	194.263	24.960	122.415
Odesko . . .	1865	471	40	127.151	18.000	60.285
Derpsko . . .	1632	666	53	135.932	16.000	117.910
Varšavsko . .	1816	1130	70	187.930	—	149.099
(Iz Svetozora.)
Drobnosti.
Slavjansko priprosto ljudstvo zna naspamet mnogo prastarih narodnih pisem, pripovidek, poslovic i zagadek. Cele knjige ogromne su uže na sviti o izdane polne toga duševnoga blaga narodnoga; na primer : Сказатл русскаго народа собрашшл J. Сахароввш. C. Петер-бургт. 1841. — ЗтнограФическш сборникг. С. Петербурп. 1854, 6 вмпусковт,. — Пословицм русскаго народа издал-t В. Далв. Моеква 1862. Ogromni to sbornik poslovic ima v velikoj četverki, 1095 stran. — Кал-ћки перехож!е, сборникг стихов П. Безсонова. Москва 1861. Prekrasna knjiga v nikoliko častjah. — Болгарстл пбсни издалт, Петрт. Безсоновг, v velikoj osmerkš, obseže: Введете 18 stran; Зност. серб-скш и болгарскШ, stran 136; Главше вопроси лзмка новоболгарскаго
stran 156 ; ГОсни гонашки, stran 268; Еолгарсгал п$сни, stran 148; словарБ-указателБ, stran 46. — Волгарски народни пбсни собрани од братБл Миладиновцн. Вт, Загребх 1861 v četverkž 542 stran. — Пословицб1 и поговорки ГалицкоА и угорскоб Руси. С. Петербургт. 1868 v velikoj četverkš str. 138. — Српске народне п£сме скупио и на свијет издао Вук СтеФ. Караджич. Беч 1845. — Ковчежич — onda Живот и обичаји народа српскога, издао Вук. СтеФ. Караджич. Беч 1867 v osmerke stran 356. — Песме и об1чаи укупног народа срп-ског скупио и издао M. С. Милојевич у Биограду v osmerkč perva knjiga izdana 1. 1869 ima stran 242, druga 1. 1870 ima 130 stran. — Narodne pripovjedke s k up i o ui oko Varaždina Matija Kračmanov Valjavec. V Varaždinu 1858 v osmerkč stran 315. Naj zanimljivejše i naj vaz nš j še pripovždke je pako g. Kračmanov priobčil v Glasniku, koji je izhadjal v Celovcč. — Prostonarodni češke pisne a rikadla sebral a vydal s p r i 1 o h u napčvov Karel Jaromir Erben, v Praze 1864v osmerkč stran 541. — Sboruik slovenskych narodnih piesni, povesti, prislovi, porekadiel, hadok, hier, običajov, a povier. Vydava Matica slovenska. Vo Viedni 1870, v osmerkž stran 216. — Sem spa-daju i nšktere knjige poljske: Piesni ludu polskiego w Galicji zebral Žegota Paul i. Ewow 1838. — Piesni ludu ruskiego w Galicyi zebral Žegota Paul i. Lwow 1839. — Lud polski, jego zwyezaje, zabobony przez L u k a s z a Grolebiowskiego. W Warszawie 1830. — G-гу i zabawy rožnych stanov opisane przez Lukasza Golebiowskiego. W Warszawie 1831. — I ješče mnogo, mnogo takovih knjig polnih dragocenoga narodnoga blaga. Ja sem ovdš imenoval jednom knjige, kako su upravo pred menoj ležale, popis vseh takovih sbornikov bil bi dosta obširen: pa pri vsčm tom ima med priprostim ljudstvom raznih plemen slavjanskih ješče mnogo nesobranoga duševnoga blaga narodnoga, namreč narodne pesni, pripovedke, poslovice, jigre i tžm podobna. Ti starini spomžniki su naj Staršjši predmeti slovstva slavjanskoga. Učeni svžt se jako uzraduje, ako se najde vnovič nčka do sada neznana zanimiva stara listina, ju obdivuje, opisuje i razlaga obširno, ako je stara 6 ali8set (sto) let, ali možebiti ješče malo stareja; med tčmi narodnimi pžsnami, pripovedkami, običajami, poslovicami se pak najdu tako stare starine, da bez zgodovinskoga dokaza, niti izreči ne smšš, kako su stare, da bi te svčt ne počital sanjarjem. I pri vsžm tom je vendar zgodovinska istina, ktera se može dokazati, da su nžktere iz teh narodnih pžsen, pripovedek i običajev uže bile občno upotrebljene tisuč i dvž tisuči 16t pred Hristom. — Naš priprosti narod zna take zanimljive reči na spa-met, kakove bi zastonj, zabadava, iskal v starohelenskih i latinskih spi-sovateljah i v novšjših knjigah.
Mnogo je ovdč ješže posla i džla, mnogo ješče za pokupiti i sbrati narodnoga blaga, da ga popred sberemo, nego propade i se pozabi.
Naj lčpšu priložnost k tomu sbiranju imaju domorodci prebivajuči na deželš med priprostim ljudstvom i učeča se mladina o časč počitnic. Ivto pa hoče takih narodnih stvari lehko nabrati, mora znati obhoditi se s ljudmi; pred vsčm ne smž govoriti o tšh narodnih stvari prezri-teljno, da bi bile to same neumne predsude, same prazdne vžre neumnih ljudi, ktere se imaju izkoreniti i tako dalje. Tako govoreč ne za-slišiš nijedne pripovedke ali pčsmice narodne. Ako želiš te narodne predmete lehko sbirati, učiniš naj prikladnžjše, ako se sam naučiš dvšh ali treh Ičpih i kratkih narodnih pripovždek i pčsmic i pri danoj priložnosti jih začneš ti praviti ali peti i onda začnu i ostali pripovedovati i pžti. Zapisovati pa se ne smč početi med pripovedovanjem i petjem, tu bi včropodobno vsi vmolknuli, nego sbiratelj pusti ljudi pripovedovati i peti, kako i čto jim drago i on samo da pazljivo posluša, kto je nščto zanimivoga povčdel ali zapšl, da ga drugi den onda po-popraša, si Ai narekovati, čto se mu zdi zanimivoga. Zapisati se ima pa vse točno tako, kako narod izgovarja i s opazkami i razjasnjenjami, ktere možebiti povždač ali pčvec učini. Takže se ima pristaviti kraj, kdš se je pripovždka ali pšsen zapisala. Za primžr napišem ovdč dvž kratkč pripovšdki. Pervu pripovedku, ktera se pripovčduje v Šta-jerskoj blizo Radgone (Radkersburg), napišem jezikom uzajemnim po tomu, čto ju nisem čul iz ust priprostoga ljudstva, nego pri nekoj svečanosti obrazovane gospode:
Ne budi neukrotljiv!
Bog je stvaril konja tako, da je bil močen kako konj i se ni dal od nikoga ukrotiti. —Zato je Bog njemu odtergal na peti naj močnejšu mišicu (žilu, kitu, Flechse), da su onda konja mogli ukrotiti. Zato konj i sada ne može stupiti nič na petu, nego samo na kopito, jer je bil neukrotljiv i mu je Bog odtergal petu s naj močnčjšoj mišicoj. —
Ne legati.
Bog je stvaru smokvice (jagode, земллникм, Erdbeeren) tako, da se jih je mou čuovak do sita najesti, da je biu sit. — Dečelca je enbart smokvice zbirauainBog je nšmo šu in uprašou dečelco: Dečelca koj džuaš ? Ona je rekua : Oh nič ! — To ni biuo prov, be meua rejči: Smokvice zbiram, je pa le rekua, oh nič, se je zuegaua. — Zato je Bog reku : Al nič ni, pa nič ne bodi. In od teh mau smokvice nič ne zdajo, in al bi jih še tekaj snedu jih nisi sit. Uegati ne smč.
Pazka. Zapisano v ziljskoj dolinč v Sloveniji. — Mesto l, človek, shirala, delaš, rekla, imela, zlegala, se govori: u, čuovak, zbiraua, deuaš, rekua, imeua, zuegaua. — Mesto: al, el, il: šel, stvaril, se govori: u, šu, stvaru. Enbart = nekogda, koj — čto, tekaj = toljko, bodi — budi.
Take su svete pripovedke predhristjanske; staroheleni su jih imenovali : hieros logos, po sanskritsku se imenuju: puranas.
Književni oglas.
Pri vredniku „Slavjana" v Celovcš (Klagenfurt, Austria) se dobi sledeča knjiga:
УЗАЈЕМШ ПРАВ0П1С СЛАВЈАНСК1
to je: Uzajemna slovnica ali mluvnica slavjanska. Spisal i založil Matija Majar Ziljski. 1865 v osmerke stran 236. Velja 2 fl. avstr. vrednote ali 1 rubelj 50 kopejek, dučanska cena 3 fl. avstr. vrednote ali 2 rublja. Ta uzajemna slavjanska grammatika (slovnica mluvnica) obseže zajedno šest slovnic to je: slovnicu cerkveno-slavjansku, rusku, horvatsko-serbsku, češsku, poljsku i umjemno-slavjanskui se ozira po priložnosti i na ostala narečja slavjanska. Po toj slovnice se Slavjan lehko, berzo i osnovno nauči slavjanščinč v obče, ali kteromukoli pojedinomu narečju slavjanskomu. Ta slovnica želi biti sovetnicoj spisovateljem slavjanskim v dvojbenih slučajah, kada bi namšravali spisovati uza-jemno, koliko moguče, lehko razumljivo vsžm književnim i prosvčt-ljenim Slavjanam, da bi po njej lehko jednim pogledom preglednuli vsu slavjanščinu i da bi lehko i berzo najšli slovnični tvar, izraz ali obrat običen i navaden vsemu slavjanstvu, ali vsaj večjej strane slav-janstvaida bi jim ne trčbalo mudno i trudno v vsakom dvojbenom slučaji prejiskovati vsšh osem slovnic naših sadajnih književnih narečij. Slavjan se ne može osnovateljno i dokladno naučiti niti svojemu jeziku, ako se ne ozira neprestano i na ostala narečja; spisovatelj slavjanski ne može pisati čisto niti svoj dosadajni književni jezik, ako ga ne prispodablja i ne poravnava naj menje s četirmi glavnimi narečjami slavjanskimi. I upravo to se najde v ovoj slovnice. O toj knjigč je ve-leučeni g. Nil Popov, profesor na vseučilišči Moskovskom v časopisž: Sovremennaja Letopis, med ostalom slčdeča pisal:
„Misel g. Majarja je postala iz dolgoga i marljivoga izučenja različnih slavjanskih jezikov i narečij, bez knjige g. Majarja ne može se obiti nijeden filolog, koji se zanima sravniteljnim izučenjem jezikov slavjanskih; knjiga gosp. Majarja džla samo novi korak, novu stu-pinju, na tom putu i predstavlja nove zapase, materiale, za dalje izslč-dovanje neobhodno potrebno za uzajemno sbližanje med slavjanskimi literaturami i jezikami."
Listnica vredničtva. G. M. R. v Beču. Knjige smo sprijeli. Blagodarimo serdečno, vsem! — G. L. Ž. v Terste, Večkrat nekak dopis, pišete prav gladjuL_^ G. Slavoju J. v Nemečkom Gradce: Dopis v sledečem čislč; -""(Srosimo za nadaljevanje.
Natisnula tiskarnica družbe sv. Mohora v Celovce.