KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 15. (2)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 15. JUNA 1925.
PATENTNI SPIS BROJ 2916.
Robert John, izvršitelj, New York.
Postupak za spravljanje ploča i njihovog materijala radi primene u foto-meha-ničkom štampanju i postupak štampanja istih.
Prijava od 15. avgusta 1923.	Važi od 1. maja 1924.
Pravo prvenstva od 16. avgusta 1922. (U. S. A.)
Moj se pronalazak odnosi na ploče za štampanje i na postupke i sastav pri njihovoj izradi,'i ima za cilj, pored ostalog i sledeče: prvo: da proizvede matricu-ploču, a naročito onakvu ploču, kakva se upotrebljava u litografiji, ili onakvu ploču kakva se upotrebljava u photo-želatiinskom procesu, i postupak štampanja radi primene na štampanje pločama u takvim mašinama ili za proizvođenje reprodukcija na takvim mašina ma, dobijajući otiske, koji će biti mnogo bojle vrsto, nego što je to do sada bilo poznato u ovoj veštini. Drugo: da proizvede takve ploče, kojima bi se mogli činiti otisci ili reprodukcije takvom brzinom, koja nije ranije mogla biti dostignuta, i treće: da propiše postupak, kojim se ploče za štampanje matrice-klišei mogu proizvoditi sa mnogo manje truda i rada i sa manje troška, a u mnogo kraćem vremenu, nego što je to bilo moguće ranije. I najzad, četvrto: da proizvede takvu ploču-matricu, kojom će se svesti potrebno vreme za štampanje na minimum, a naročito čijom će se upotrebom skratiti trajanje zastoja u mašinama, radi toga, moj se pronalazak sastoji u postupku za proizvođenje, i upotrebu ploča za štampa^ nje, proizvođenje otisaka i materijal od koga se te ploče izrađuju.
Moj se pronalazak može ostvariti na razne načine i u različitim oblicima ploče i raznolikim postupcima za proizvođenje istih, a isto tako i na razne načine mogu se tako proizvedene ploče upo-rtebiti u štampanju, a i ploče se mogu načiniti od različitog materijala, pa prema tome, i ako sam ja izabrao najbolje i najzgodnije oličenje ovog pronalaska radi ilustracije i opisa, ima se razumeti, da se to oličenje ima smatrati samo kao tipčno a nikako kao kakvo ograničenje ovog pronalaska.
Primer koji je izabran radi opisa, namenjen je upotrebi u litografskoj presi. Ja mogu da upotrebim kao osnovu za matricu-ploču kakvu metalnu ploču, koja može biti debela od 0-25 mm. do 0.75 mm, ii pak, ja mogu da upotrebljavam i koji drugi materijal, kao na primer piroxilin, piralin ili cdulo'd u listu. Radi ovog opisa uzeta je za. primer meatlna podloga i prvi korak jeste-da se proizvede na njoj rapava površina, kako bi se povećalo prijanjanje že-latinskog sloja, koji se poide toga prevlaci. U tome cilju najradije oripremam ploču da bude taman toliko rapava koliko ie obično mat staklo, t. j- ploča treba taman da izgleda mat. sa jedva primetnom zrnastom površinom. Ima se dobro razumeti da, pošto ova zrna-
Oin. 20*—
sta površina sJuži jedino da pričvrsti želatinski sloj na sebi, to se ona nikako ne pojavjluje na dovršenom otisku, i nema nikakvog drugog uticaja na isti-kao što je to slučaj sa rasterom na kli-šeima i drugim foto-Htografskim pločama. radi preikdanja kontinuiteta fotografskog lika-
Pošto sam načinio potrebnu mat površinu na ploči i dobro je očistio od svih prljavština | ostalih metalnih zrnaca. pomoču vodenog mlaza ili tome sličnog, ja je premazujem slojem želatina. na ma koji podesan način, recimo, mešajući je sa kakvim rastvorom želatina i oceđivanjem. pomoću centrifugalne sile. Podesan rastvor, koji se može za ovaj cilj upotrebiti, sastoji se od vode- oko 900 grama- 150 grama običnog trgovinskog želatina, koji se prvo potopi u hladnu vodu da se raskvasi-, pa se zatim sve to podigne r a toplotu od 120°F. Želatinski rastvor- dobijen na taj način- stavlja se na sredinu ploče, koja se za to vreme obrće brzinom od recimo. 20 obrta na minutu a tempe-tura se za to vreme održava na 120°F. Pod ovim uslovima dobija se potrebna debljina želatinskog iloja- Za svoj pronalazak, ja obično udešavnn-da je debljina želatinskog sloja od
0.02 do 0.024 mm, ploča se obično ostavlja da se obrće sve dotle dok se ne osuši.
Pošto je ploča prevučena želatinom I kad se dobro osuši, ja je obično podvrgavam uticaju kakve tečnosti koja će ga očvrsnuti, kao na primer potapajući jc u kupatilo od 900 grama alkohola, i formaldehida 40 od sto jačine 28 grama, u ovo se kupatilo ploča ostavlja da stoji pet minuta, pa se potom ostavlja, da se osuši u nekoj centrifugalnoj zatvorenoj napravi, što traje oko pet minuta- i najzad se podvrgne pranju vodom, za vreme od idućih pet minuta, kada se ploča ponova osuši obrtanjem. Ovako pripremljena ploča potpuno jc gotova za sledeče operacije- t- j. senzibilizaciju- Ja sam našao-da se ovako pripremljene ploče mogu održati u dobrom stanju za neograničeno vreme, pa prema tome, ia sam u stanju da ih pripremim i prevučem želatinom u velikim količinama tako, da
uvek imam potreban broj takvih pioča radi upotrebe.
Pošto sam prevukao i očvršnuo ove ploče, ja ih činim osetljivim pomoću ma koje kompozicije, koja će učiniti, da želatin postane selektivno osetljiv prema kakvom štampajućem mediumu-kao na primer štamparsko mafstilo- U ovoj prilici ja senzibiliziram ploču potapanjem za vreme od dva • minuta u sledeči rastvor:
Vode	453	grama
Alkohola	900	»
Amonium	bihromata	30	»
Količina amonium bihromata u ovom rastvoru može se menjati- smanjivati i povećavati po želji, što će zavisiti od rezultata, koji se očekuje, a i od prirode negativa sa koga se kopira. U nekim slučajevima ja sam našao, da je potrebno dodati i kakav usporavajući agens rastvoru, i u tom slučaju bi formula bila:
Vode	453 grama
Alkohola	900	»
Amonium bihromata	30
Ervthrosina	6	»
Čim se ploča učini oisetljivom, može se ekspronirati iza negativa (ili pozitiva) i u slučaju da se štampanje vrši u jednoj boji. ja sam našao da je najbolje da se izlaganje svetlosti izvrši odmah po senzibiliziiranju, jer se kvarenje Ploče odmah započinje.
Ako bi se ovako osvetljena ploča podvrgla pranju u hladnoj vodi. našlo bi se, da su ona mesta, koja nisu bila osvetljena, mnogo mekša nego ona druga mesta na koje je svetlost delovala- Ali ja ne ispiram svoje ploče u o-vom stanju, kao što se to radi u ostalim procesima. 1 ako u mojim pločama postoji izvesna razlika između delova koji su bili osvetljeni i delova- koji nisu- ipak ta razlka nije dovoljna da ploča bude dovoljno selektivna.
Pošto je ploča bila dovoljno izložena uticaju svetlosti kroz negativ- ja pristupam sledečim operacijama, koje će učiniti da ta ploča postane selektivna prema štamparskom mediumu \ u isto vreme da postane dugotrajna. Za taj cilj ja želim da selektivno povećam tvrdoću onih delova- koji su bili izloženi svetlosti, t- j. da ubrzam i pojačam očvršćavanje hromovog koloida u o-
— 3 -
svetljenim delovima bez dejstva na ostale neosvetljene delove. Naročito mi je stalo da upotrebim kao očvršća-vajući m e drum takvu supstancu- koja. kada se suvišna količina ukloni sa ploče. ostavlja netaknuku i suvu površinu želatinskog sloja. Isto tako ovaj agens ne sme da se upija u želatinski sloj. Prema tome, čim su ploče eksponirane, potapaju se u očvršćavajuće srestvo. bez ispiranja nepromenjenog bihromata. Očvrščavajuće srestvo sastoji se od apsolutnog alkohola od 95 od sto ili više, ili od etra ili od etra i alkohola, pomešanih zajedno. Pošto je ploča bila potopljena u takvo kupa-bilo za vreme od dva'minuta- izvadi se i neosvetljeni delovi ploče isperu se u hladnoj vodi za vreme od tri minuta i više, za koje 'se vreme i-rj-a i sav ne-promenjeni bihromat iz celokupne ploče. ubrajajući tu i osvetljene delove.
Posle ovakvog ispiranja ploče se opet potope u kupatilo za očvršćavanje, na primer- u kupatilo od apsolutnog alkohola od 95 od sto ili više- za vreme od dva minuta. Ja sam našao da i ako su neočvrsli delovi natopljeni vodom oni ostaju nedirnuti za vreme ovog tretiranja, sem što se amonijumova so ispere napolje- Posle potapanja u ovo drugo očvršćajuće kupatilo. podvrgavam ploče sušenju pomoću obrtanja, posle čega se pristupa poslednjoj operaciji u postupku, naime zagreva-nja- To se vrši na taj način- što se ploča postavlja u peć za vreme od- recimo- tri minuta-. gde vlada temperatura od 400°F- Ja sam našao- da je utica j toplote dvogub: prvo, toplota dovršava svaku hemisku akciju, koja je otpočela između želatina i bihromata usled izlaganja svetlosti i alkohola, čime se osvetljene partije očvršćavaju do maksimuma- pošto neće moći biti daljeg očvršćavanja usled toga, što je svaka hemiska radnja dovršavana, pa rni vc ploča ostavila i za duže vreme; drugo', što toplota utiče na neosvetljene delove želatina na način- koji čini, da ti delovi postanu jedriji bez smanjivanja njihove sposobnosti da upijaju vodu, i u isto vreme toplota povećava prijanjanje između želatina i ploče.
Kada se dovrši ovo kaljenje ploča je
potpuno gotova za štampanje, i kada se ona utvrdi u mašinu, potrebno je samo da 'se kvasi na način, koji je već za to udešen na svima mašinama, koje rade za litografiju.
Kada se mastilo stavlja na ovlaženu ploču-kliše, našao sam, da se mastilo emulzifikuje sa vodom, usled čega se dobija vrlo efektivno štampanje, jer se mastilo vrlo lako upija u rad, baš kao ; oa drugih klišea- Usled ove osobine ne samo da su otisci mnogo- boljeg kvaliteta nego sa ostalih miašina, već se mogu proizvoditi mnogo većom brzinom, nego što je to ikad bilo do sada urađeno-
I ako moj pronalazak ima izvesne sličnosti sa nekim drugim postupcima, ima vrlo značajne razlike i preimućstva nad svim ostalim, koji su meni poznati. Ja ću se pozvati naročito na foto-litografiju, foto-klišeje i foto-želatin-ski ili kolotip postupak za štampanje.
Kvalitet otisaka ili reprodukcija do-bijenih pomoću mog pronalaska sa koje bilo prese za štampanje- mnogo je bolji, no što se može dobiti na ma koji đruginačin ubrajajući i gore navedene postupke, a tako isto i brzina štampanja mnogo je veća, nego što je, to slučaj sa ostalim postupcima- Pomoću mojeg pronalaska može se dobiti oko četrdeset puta više otisaka za dati period vremena, nego što se mogu dobtii foto-želatinskim postupkom.
U svima foto-želatinskim postupcima za štampanje pre moga pronalaska, bilo je potrebno da se kliše rastrira, kako bi se dobila dovoljna selektivnost prema mastilu radi praktične upotrebe, što nije potrebno da se uradi sa mojim pronalaskom- Isto tako, bilo je potrebno, pre moga pronalaska, da se foto-želatinski kliše tretira sa glicerinom, kako bi se povećala pomenuta selekiv-nost prema mastilu. Kao što se videlo moja se ploča može upotrebiti potpuno ravna i glatka i ja upotrebljavam jedino običnu vodu radi kvašenja, pre nego što se stavi mastilo, ne upotrebljavajući ni glicerin niti ma koje drugo srestvo za nadiman je želatina.
Napominje se, da je u ovom primeru upotrebljena hromna so, koja je uneta u želatinski sloj prostim potapanjem gotove prevučene ploče u rastvor
te soli, i kada je sloj tako načinjen neće biti nikakve nepravilnosti u raspo redu soli, pa ma ploča bila i sušena na temperaturi, koja bi učinila da se hro-mna so nejednako rasporedi kada bi prvo bila rastvorena u želatin pre razlivanja. Ta temperatura jeste nešto iznad ]30°F. Međutim, ja sam u mogućnosti- da izvršim raspored hromne soli kroz želatinski rastvor i pre razlivanja na ploču, i to isparavanjem njegovog rastvarača, pa ipak da se može dobiti sloj bez ikakvih nepravilnosti j nejednakosti, sem ako se ne zagreje iznad 130°F.
I ako su neočvrsli delovi na ploči toliko prodorni za vodu, da nije t otrebno upotrebljavati ni jedno drugo srestvo da bi se mastilo sa njih uklonilo ja sam našao, da i oni delovi, koji su očvrsli uisled dejstva svetlosti, po malo upijaju vodu, usled čega i u vezi sa ostalim sposobnostima i odlikama, koje dobija ploča usled moga pronalaska, ti delovi postaju sasvim izvanredno pr< domi za mastilo.
Prema tome, zato što ja štampam pomoću ovlažene površine na koju se stavlja mastilo, dok se u ostalim to čini sa suvom površinom, ja sam u stanju da izvlačim oiske mnogo većom brzinom usled toga, što sam u stanju da na otsak stavim mnogo veću količinu boje-nego što se može dobiti na suve ploče. Dalje, ja ušteđujem sebi svako zaustavljanje mašine usled oksidacije ploča, koje se upotrebljavaju u foto-fitogra-liji i ostalim postupcima, posle čega je potrebno u drugim postupcima da se te ploče obnavljaju »gumiranjem«, pa prema tome kod mene nema takvih zaustavljanja, jer se moje ploče ne mogu oksidisati- Drugim rečima, sa mojim pločama nije potrebno da se mašina zaustavlja radi gumiran ja ili zbog ma koje druge radnje na obnavljanju selektivnosti prema ma stilu, pošto ta selektivnost zavisi od vode, koja se u mojim pločama automatski obnavlja između svakog otiska i to bez zaustavljanja mašine.	!
Obraćajući se na očevidno preimuć-stvo u kvalitetu otisaka, dobljenih mojim postupkom nad ostalim otiscima iz drugih postupaka, može se videti: da u foto-želatinskom postupku potrebno je imati raster-rapavost slike sitniji ili
krupniji, koja se ne može izbeći. Taj urođeni raster-rapavost ploče, sprečava da se dobiju savršeni snimci na takvim pločama sa negativa, koji su već rastrirani. kao na primer klišeji za Polu-tonsko štampanje, ili sa ma kojih drugih negativa ili slika, gde je dubina tonova označena tačkicama, crticama ili zrnima.
Ploče, koje se upotrebljavaju u foto-litografiji i ostalim sličnim postupcima, moraju se praviti sa negativa, koji su već rastrirani ili čija je slika razbijena u sitne tačkice. S druge ruke- moje ploče se mogu upotrebiti za štampanje na istim mašinama dajući potpuno neprekidne tonove, ali ako se to želi, one se mogu upotrebiti za štampanje slika, koje će biti rasturene u sitna zrnca ili tačkice, čija će gustina biti mnogo veća, no što je to bilo moguće postići sa ranijim postupcima. Sa mojim postupkom, ja sam u stanju da upotrebljavam šest puta više tačkica na kvadratnom colu, nego što je to bilo moguće u foto-litografskom postupku, ili ma kojem drugom sličnom postupku, bar koliko sam ja sa tim upoznat. Na primer, nađeno je bilo u praktici, da gustina od 120 tačkica na kvadratni col daje najbolje rezultate sa foto-litograf-skim pločama, ma da su upotrebljavane i gustine sve do 175 tačkica na obič ni col, nije se moglo smatrati da je to trgovinski povoljno. Sa mojim pločama, i sa običnim radnim uslovima, ja sam u stanju- da upotrebljavam gu-stinu tačkica čak do 400 na kvadratni col, a ako bih upotrebio zrnastu povr-vinu, onda gustina zrna može da ide do 1200 na dužni col- Stepen finoće zrna ili tačkica, koji se može dobiti na mojim pločama, jedino je ograničen finoćom raster-mrežice, kojom se iste proizvode. I ako, teoretično, po mome postupku moguće je proizvesti ploču, koja se može upotrebiti sa štampanje neprekidnih tonova, ja sam našao da je bolje da se upotrebi vrlo sitan raster ili zrna i to jenino usled neravnina na hartiji za Šampanje i drugih komercialnih uzroka. Samo, moje se pio če karakterišu time, što njina istraj-nost i svojstvo, da daju neprekidan niz savršenih otisaka ni u koliko nije pod uticajem finoće tog rastera, bilo u jednom- bilo u drugom pravcu.
Jedan od vrlo zgodnih načina da se na moje ploče stavi raster jeste, da se one kopiraju sa negativa, koji će se štampati, u nekoj kameri na isti način, na koji se i tačkice u1 dobropoznatom polu-tonskom štampanju formiraju, t. j-fokusiranjem kakvog zastora, regularnog ili nepravilnog, između osetljive ploče i objektiva.
Podesan način, na koji se može proizvesti zrnast raster na mojim pločama, opisan je u jednom mom ranijem patentu i sa negativa dobljenih na taj način, kliše-i sa mojim pločama treba da budu izrađeni.
U svim ostalim reproduktivnim postupcima, sem mojega, u kojima se u-potrebljava ma kakva vrsta zastora, tačkastog ili zrnastog, bilo da je to za foto-gravuru za reljefno štampanje, bilo za litografiju ili ma koje drugo fotografsko štampanje, uvek postoje izve-sna tretiranja, koja sprečavaju da se upotrebi tako fini raster, kao što je to meni moguće u mome postupku. To tretiranje ili postupak vrši se izmsđu eksponiranja1 bihromatiziranja kolo-idalne površine i stavljanja mastila na istu, kada se ova nalazi u presi- U to se ubraja, na primer, izazivanje i ispiranje neosvetljenih delova pomoću vode i oamuka. trljanja sa mastilom ili kiselinama, graviranjem, izjedanjem, i t. d. Ma kako pažljivo bile izvođene ove operacije, one će promeniti karakter i prirodu tačkica ili zrna-, i to toliko, da kad bi se upotrebljavao tako sitan raster, kao što ga ja mogu upotrebljavati, svaki rezultat rastriranja bio bi uništen, baš kao da ploča j nije bila izlagana svetlosti.
U mome postupku nema nikakve oromene u površini ploče pre i posle stavljanja mastila na nju, t.j. između izlaganja svetlosti i stavljanja mastila na istu, a tako isto ne postoje nikakve operacije, koje bi mogle da izmene oblik, veličinu ili prirodu tačkica utisnutih u ploču pomoću svetlosti. Ja verujem, zaista, da sam ja prvi, koji je uspeo da pripremi jednu ploču za štampanje klišea koja može đa primi štamparsko mastilo na samoj mašini, na kojoj se ploči tačkice ili zrnca proizvedena svetlošću, ne
mogu promeniti nikakvom operacijom kao na primer izazivanjem, zgrušava-njem- i t- d„ što je već ranije navedeno. I ja dalje verujem da sam ja prvi, koji je uspeo da pripremi kliše-ploču za štampanje čiji otisak mastilom odgovara u svakom pogledu dejstvu svetlo-snih zrak ova prilikom izlaganja svetlosti.
Kliše, načinjeno prema mome pronalasku primaće mastilo selektivno, u pogledu na mesto osvetljenja za vreme eksponiranja, sa jednog valjka, koji će prolaziti preko njegove površine mnogo većoml brzinom nego što se to praktikuje u drugiim postuncima. bilo da je foto-želatinski postupak, bilo da je to ploča sa koloidalnim slojem, sa kojima sam ja dobro upoznat. Sa mojim pločama valjak sa bojom može prelaziti ploče mnogo većom brzinom od šest cola na sekundu (15 cm na sekundu).
U mome postupku delovi ploče, koji imaju da ostave otisak, stalno se kvase vodom pre nego što se na njih stavi mastilo. pa prema tome stalno primaju vodu i stalno su zasićeni vodom. I kad se mastilo stavi na takve delove, voda i ulje ne rastavljaju se na dva razdvojena sloja, kada se ogroman pritisak primeni pri uzimanju otiska na harti-ji ili gumenoj osnovi, već se voda i ulje emulsiraju potpuno- U crnim delovima otiska nema nikakvih belih površina, što bi se zasigurno desilo kada bi se voda sasvim odvojila od ulja u mesto da ga zadrži u emulziji. Pored toga, izgleda. da ulje nema više adhezivne snage za priajanje na želatin kao što je to obično slučaj što^ samo dokazuje da se zaista ulje nalazi u emulzij i sa vodom. Ovi Uislovi, ja verujem, dovoljni su da objasne zašto moje ploče mogu štampati otiske sa mnogo većom brzinom', nego ostali postupci. Ovo emulzi-ranje mastila i vode ja smatram kao vrlo važno i verujem, da je to jedan od jakih činjenica pri dobijanju relativno vrlo velike dubine u bojama koje će ploča da otštampa, i velike brzine štampanja.
Izrazom, mehaničko mazanje mastilom kao što je upotrebljeno u zahtevi-ma. podrazumeva se mazanje mastilom
pomoću mehaničkim putem pokreta-nog valjka, ili ma koje druge naprave, izuzimajući ono- koje to vrše trljanjem. struganjem pomoću četke, ili valanjem rukom ii ma kojim drugim ručnim operacijama-
Izrazom so hromne kiseline podrazu-meva se svako jedinjenje hromovo, koje ima osobinu da manje ili više očvr-sne organske materije pod uticajem svetlosti-
Mnogo preinačenja moguće je učiniti u ovom mom pronalasku, pai ipak da se ne odstupi od domašaja mojih zahteva, i moj se pronalazak ni u koliko ne ograničava na primer, koji je bio izabran jedino radi opisa i oličenja.
PATENTNI ZAHTEVI:
1.	Postupak za pripremanje ploča za štampanje-kliše-a naznačen time, što se sastoji od senzibiliziranja jednog colo-idalnog sloja sa izvesnom soli hrome kiseline, izlažući taj sloj utica ju svetlosti i podvrgavajući ga, posle, sredstvima za očvršćavanje.
2.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se za koloidalni sloj upotrebljava želatin.
3.	Postupak za pripremanje ploča-kliše-a za štampanje, naznačen time, što su pripremljene na način prema zaltevu 1 ili 2, i što se nepromenjena so hromne kiseline ispira iz sloja pre ili posle nego što se pristupi očvršćavanju.
4-	Postupak za proizvođenje ploča za štampanje prema zahtevu 3, naznačen time, što se to očvršćavanje vrši i pre i posle ispiranja pomenute soli hromne kiseline.
5-	Postupak za proizvođenje štamparskih klišea prema ma kojem od gore nabrojanih zahteva, naznačen time. što se u njemu očvršćavanje vrši pre nego što se ispere npromenjena so hromne kiselio, pomoću hemiskog dejstva, na primer, upotrebom alkohola.
6-	Postupak za proizvođenje štamnar-skih klišea prema ma kojem ranijem zahtevu, načinjen time, što se u njemu očvršćavanje sloia vrši posle ispiranja nepromenjene soli hromne kiseline, pomoću kakvih fizičkih sredstava na primer, toplotom.
. 7- Postupak za proizvođenje ploča za štampanje-klišea prema ma kojem ra-
nijem zahtevu, naznačen time, što one partije, koje su bile osvetljene, jače očvrsnu nego partije, koje nisu bile pod uticajem svetlosti.
8.	Postupak za proizvođenje ploča za štampanje-klišea-prema ma kojem od prednjeh zahteva naznačen time, što se ni jedan delić sola ne ukloni sa sloja za slične operacije-
9.	Postupak za proizvođenje ploča za štampanje ploča-klišea-prema prednjim zahtevima, naznačen time. što sloj na klišeu senzibilizira potapajući ga, ili primenjujući rastvor soli hromne kiseline, a najbolje da je to bihromat.
10.	Postupak za proizvođenje štamparskih klišea prema zahtevu 9. naznačen time što se koloidni sloj očvršćava pre senzibiliziranja, prvenstveno pomoću formaldehvda-
11.	Postupak za proizvođenje štamparskih klišea-ploča prema zahtevu 10 i 9, naznačen time, što se 'sloj osuši pre nego što se sensebilizira na temperaturi, koja ne prelazi 130°F.
12.	Postupak za proizvođenje štamparskih klišea-ploča, naznačen time, što se ploča sastoji od jedne prevlake
prevučene preko neke osnove, dalje, što se ta prevlaka od želatina očvršćava pomoću forma!dehyda, suši se ploča na temperaturi koja nije veća od 130°F., što se ploča sensibilizira potapanjem ili primenom soli hromne kiseline, što se ploča izlaže uticaju svetlosti posre-stvom kakve slike ili negativa, očvršćava se partija koloida. koja je bila izložena uticaju svetlosti pomoću alkohola, što se nepromenjena so hromne kiseline ispira iz ploče, pa se, zatim- ploča zag-reva-
13.	Ploča za štampanje kliše-a naznačena time, što se sastoji od jednog koloi-dalnog sloja od želatina, 'snabđevenog sa osobinom da selektivno prema vodu prema tamnim i svetlim delovima slike, ne uklanjajući ni jedan delić koloida sa površine.
14.	Kliše za štampanje-ploča-prema zahtevu 13, naznačen time, što oni njeni defovi, koji odgovaraju slici, imaju osobinu da vrlo jako upijaju štamparsko mastilo, kada se pokvase sa vodom.
_ 7 —
15-	Ploča za štampanje-kliše prema zahtevu 14, naznačena time, što oni njeni delovi, koji ne odgovaraju slici, imaju osobinu da stalno odbijaju štamparsko mastilo- kada se ovlaže.
16-	Ploča prema zahtevu od ]3 do 15,
naznačena time, što može da primi štamparsko mastilo selektivno, u proporciji sa premenama, izvršenim uti-cajem svetlosti, uzimajući to mastilo sa jednog valjka, koji prelazi preko njene površine brzinom od- recimo, šest cola na sekundu (15 santimetra na sekundu).	3
17.	Ploča za štampanje-kliše-a prema zahtevu od 13 do 16, naznačena time,
što je pokrivena nezgrušanim želatin-skim slojem.
18.	Štamparski kliše prema zahtevima od 13 do 17, naznačen time, što se žela-tinski sloj selektivno očvrsne, dejstvom svetlosti u prisustvu soli hromne kiseline, kao što je bihromat, podvrgavajući je posle toga naknadno očvršća-vanju-
19.	Postupak za štampanje, naznačen time, što se štamparsko mastilo prime-njuje na vlažnu selektivno očvrslu ko-loidalnu površinu želatina, emulzirajući, na taj način, štamparsko mastilo sa vodom iz tog koloida i u štampanju takvim mastilom.








- , . .... _
.

'
:
...........	C

c .





. . . ..
. ‘	’	.	D-'	..	'	.	I	'
.

'


...
■
' -	■ -- ‘V. Ui' . '
' •
. 'k' i.- . ■ .
■





.





■



















.
■
.
■