^oštarlna plaćena u gotovu
Cena 1.— Din.
lum
GLASILA SA VEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
čuvajte Jugoslavijo!
Izlazi svakos petka • Godišnja pretplata 50 din. • Urednjštvo i uprava Prestolonaslednikov trs 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski fah 342 • Telefon uredništva 30-866 I 26-105, uprave 30-866 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku e
Beograd, 9 ju na 1939 God. X • Broj 23.
SOKOLSTVO I OMLADINA
Sokolstvo je oduvek kao jedan od glavnih zadataka sma tralo da odgaja omladinu u nacionalnom duhu, te u duhu zdrave demokrati je, socijalne pravde i napretka. Tu svoju delatnost ono nije ograničavalo samo na svoje pripadnike, nego je nastajalo da utiče i na ostaiu omladinu, da je privuče u svoje redove, ili da Je bar učini korisncm za opšti nacionalni život, pazeči da pri toni ni ukoliko ne odstupi od svojih osnovnih načela.
To vredi i za sadašnji rad sokolstva, ili sokolskih pripadnika medu omladinom, naročito studentskom. Možda nikoja organizacija ni je sa nezainterescvanijom brigom pratila negativne pojave u to j omladini, niti je više uradila da ih ukloni, nego li je Sokol-sfvo, — ubedena da omladina zdravog naroda, kao što je naš, ne može u srži da bude nego nacionalna, demokratska i napredna 1 zaista čim su prve oblačine počele da se javi ja ju, osečaj rodo-ijublja zatalasao je najpre tu omladinu .i doveo do manifestacija koje su kulminirale u golemom zboru beogradskog studentstva, koncem aprila, na kome je bilo najmanje 6.000 ljudi, i koji je sav bio posvečen odbrani, veličini i nezavisnosti Jugoslavije
U tom trenutku, Sokolstvo je, pozvano od omladine, preko Pojedinih svojih časnika ili ustanova, počelo da tu omladinu pomaže u dizanju nacionalnog duha, u organizovanju narodno-od hrambene snage itd. Ali baš u tom trenutku počeli su i napadali na Sokolstvo, najpre iz kuhinje, ko ja mu je od vajkada protivm ' ko ja se prva nabacila na nj denuncijom komunizma, a onda i sa par, vrlo opsurnih strana, i konačno sa strane »Biltena za omladinu Jugoslovenskog narodnog pokreta Zbor.«
Bilten o kome je reč, piše u br. 2, godine I, izmed u osta-log, i ovo :
»Žalosna je činjenica da se posljednjih meseci primećuje da nema ni jedne komunističke manifestacije, javnog nastupa, priredbe, mitinga, na kojima ne bi bili zastupljeni jugoslovenski sokoli, i to i zvanično i nezvanično. To nas n tolikoj meri začuduje da se pravom pitamo: da li je moguće da su sokoli, koji su uvek visoko dr žali barjak nacionalizma, viteštva i patriotizma, danas pljunuli na te svete ideale. Itd«.
Dalje, taj isti bilten donosi vest »Komunisti na delu«, u ko jo j izveštava o pomenutoj studentskoj manifestaciji, za koju i sam kaže, da joj je prisustvovalo »nekoliko hiljada ljudi«, i da su bila angažovana »sva patriotska društva«, pa pored ostalih »i pretstavnici rezervnih oficira, ratnika i Sokola«. I konačno, u tom istom broju se nalazi vest o velikom manifestacio nom zboru, koji je trebao da se održi u Novom Sadu, pod geslom »Braničemo Jugoslaviju!«, i na kome je »trebalo da bude zastupljeno 31 društvo«, pod vočstvom Sokola, a na koga se po-novo nabacuje denuncijom, da su ga priredili komunisti.
Za poštenu javnost, ko ja zna da je baš Sokolstvo bilo ono, ko je je ponelo najteži teret borbe protiv komunizma, u vreme kad je taj komu nizam bio na vrhuncu, i kad je čak i kod nas imao 40 poslanika, dok su oni koji danas živu od toga bauka, saradi-vali sa njime, — suvišna je svaka odbrana od ovakvih apsurdno-sti. Jednako kao i za one, koji su na svojim očima videli, da su se sve manifestacije, na kojima je učestvovalo Sokolstvo, odvijale u znaku najborbenijeg jugoslovenskog rodoljublja, da su se vodile uz poklike jugoslovenskoj dinastiji, državi, vojsci i sokol stvu, i da su svi sokolski govornici na njima propagirali stopro-centnu sokolsku ideologiju. Zar nije to, uostalom vrhunac pre-potencije, ko ja je tipični produkt rasfstičkog vaspitanja, kad d se manifestacije, u kojima, po njihovom vlastitom priznanju, učestvuje golema večina omladine i pretstavnici svih rodoljubivih udruženja (a mi doda jemo da su na njima bili i mnogi vrlo odlični i ugledni ratnici i elita naše inteligenci je!), sa strane grupe omladinaca krste kao antinacionalne i komunističke, i kad se na taj način čitava naša rodoljubiva javnost tretira kao krdo slepaca ko ja ne vidi u kako opasnu komunističku klopku upada, dok joj anonimni bilten omladine Zbora, ne otvori oči. . .
Ako ima neko ko pravi reklamu za komu nizam i ko seje nacionalni defetizam, to su baš oni koji manifestacije u kojima učestvuje 95% studentske omladine naziv a ju komunističkim! Jer kad bi to bilo tačno, onda bi ono 5% omladine ko j a na tim manifestacijama nije uzela učešča, pretstavljalo vrlo mršavu utehu za našu nacionalnu budučnost. Ali mi držimo da bi čak i onda daleko preča dužnost svih onih kojima vaspitanje omladine leži na srcu. bila, da se, makar i kr oz odžak uvuku k tima 95 % omladine, da je predobiju za nacionalnu misao, nego li da se osvrču na prigovore onih 5%, koji i onako uobražavaju sebi da su uzeli monopol na nacionalizam i prema tome je uzalud da im se govori.. . A pogotovo onda, kad nas golema večina te omladine sama po živa; kad dolazi na sokolske manifestacije, kada se kiti jugoslo-venskim zastavama itd !....
Ne uobražavamo mi naravski sebi, da ih medu tom omladinom nema dosta koji se ne slažu u svemu sa nama, pa da — po red pripadnika niacionalističkih, demokratskih, zemljoradničkih i socijalno usmerenih skupina, — ima i takvih ko je označuju kao komuniste. Ali, zar da zbog nekolicine njih, prepustimo divnu priliku da sokolsku misao sejemo na zborov ima, na kojima se sasfaje po nekoliko hiljada omladine ?.... Neka nam iznese bilten Zbora, jesu li pretstavnici Sokola m a i z a t r u n o d-s t u p i 1 i u svojim g ov o r i m a na tim manife-
stacijama od sokolske ideologije; kao što se n. pr bilten Zbora veseli da su vlasti zabranile manifestacijii 31 rodoljubivog udruženja u Novom Sadu, ma da je i vrapcima jasno, kome je u centru Vojvodine takva manifestacija mogla da smeta ... Mi smatramo da je veči dobitak za narodnu stvar, ako čak i oni koji su nas napadali, odobrava ju našim govor nicima, nego ii da pustimo da ta omladina ostane tuda nacionalno j stvari, samo za to da budemo poštedeni od optužaba onih kojima te manifestacije nisu bile trn u oku za to, što je na njima tobože bilo malo nacionalnog i rodoljubivog osečaj a, več zato što je na n jima bilo isto tako m n o g o d e mo k r a t s k o g i ant i-faš i s t ičk o g raspoloženja!
Ne velimo da nema slučajeva gde treba i u odnosu na omladinu biti vrlo oprezan, pa su tako pojedina sokolska društva, gde im se činilo da priredivači, po još svežo j prošlcsti ne da ju do voljno garancija za nacionalni tok priredbi, odbili saradnju s-! njima. To je stvar uvidevnosti, ko ja je kod Sokola, i u slučaju kad prihvate, i u slučaju kad ne prihvate saradnju, uvek vodena n a j č i š č i m nacionalnim kriterijem! I zato sa in-dignacijom odbijamo izraze, kao što su »pljunuti na svoje ideale«; a ko je se usuduje da nam uputi bilten, koji u sadašnjem momentu, kad 993/o naše javnosti, zdravim instinktom oseča oda-kie mu preti opasnost, nalazi da nije u krajnjoj meri defetistički da pravi propagbndu za ličnosti, režime i pokrete, kojima se divi.
Karakteristično je, medutim da u isto vreme dok nas zbo:> studentskih manifestacija napada bilten Zbora, to isto čini i naj antijugoslovenskiji i najfrankovačkiji zagrebački list, »H r v a t-ski Narod«. Tamo se n. pr., u broju od 2 juna, u članku »Pojave na Kr. Sveučilištu u Beogradu«, akcija beogradskih stu denata napada kao nacionalna i jugoslovenska; kao pokret koji saraduje sa jugoslovenskim Sokolstvom, čiji govornici govore o kosovskom poštenju i tvrde da su »potomci junaka sa Čegra i Misara, sa Cera i Kajmakčalana«; koji traže da se »stisnemo jedan do drugoga, da zajednički branimo zemlju«; i koji »u dobrovoljačke studentske bataljone hoče da uvuku i hr-vatsku omladinu«, protiv čega se frankovački Goti, naravski, bune i tvrde da njihova, t. j. frankovačka omladina nema nikakve veze sa tom akcijom. .. Pa kad bi omladina oko biltena »Zbor« umela imalo da vidi, ona bi baš u tom n a p a d a j u na j f r a nov a č-k i j e g antijugoslovenskog lista našla na j b o I j i dokaz, da akcija studentske omladine nije š t e t n a za Jugoslaviju, sem ako simpatije za fašizam. ko je su im zajedničke sa frankovcima, ne smatraju važni jim od svega ostalog . ■ ■
I šta da se, naposletku, čudimo, kada se našlo biltena, koji su čak i osnivanje studentskog aobrovoljačkog bataljona, koji se pod našom slavnom nacionalnom šajkačom vežba da brani Ju goslaviju i kojemu su najkompetentniji vojni faktori dali oružje i instruktore, — krsti »sumnjivim štimungsmaherajom« i komu-nističkom akcijom; a čiji se gospodari, i javnim i tajnim denun-cijama nabacuju na u pravu Studentskog Doma, — upučujuči time svoje prepotentne lekcije čak i onim krugovima, u ko je svaki čestiti Jugosloven treba da ima neograničeno poverenje.
Pred tom činjenicom nama ne ost a je ništa drugo, nego da se ponosimo što se slažemo sa svima patriotskim organizacijama, što imamo pouzdanja u zdrav razum i dalekovidnost naših vojnih faktor a; i što u 95% naše omladine, sejemo zdrave i rodoljubive sokolske misli, što ni u kom slučaju ne može da ostane bez ploda.
40 godiita sokolovanja brata Dr. 0. Gavrančiča
Zajedno sa sletom sokolske župe Zagreb, koji je na žalost, zbog poplava, morao biti odložen na 25 jun, siavi zagrebačko, a s njime i čitavo jugoslovensko Sokolstvo značajan jubilej, 40-godišnjicu sokolskog rada brata Dr. Otona Gavrančica, starešine zagrebačke župe i zameni-ka starešine Saveza Sokola K. J.
Ime Dr. Gavrančica je, kao malo čije, usko vezano sa sokolskim ra-dom i sa jugoslovenskim nacionalnim stremljenjima. Sokolstvo je brata Gavrančica privuklo sebi još kao študenta, pa je kao mlad pravnik, siupio u redove Hrvatskog sokolstva, gde je marljivo pohadao časo-ve vežbanja i več za rana bio pro-žet sokolskim duhom, koji je dao smer čitavom njegovom životu.
Pošto je završio študije,vratio se u svoj zavičaj, Viroviticu, gde je od-mah pristupio osnivanju sokolskog društva, tako da je več na osnivač-koj skupštini bio izabran za drugog zamenika starešine. Histerija rada
sokolske župe bjelovarske je usko vtzana za ime Dr. Gavrančica, koji joj je posvetio svu svoju ljubav, kao marljiv vežbač i kao uzoran prosvetni radnik.
Koncem rata preselio se-brat Ga-vrančič u Zagreb, gde je odmah stu-pio u društvo Soko I; a njegova su-pruga, sestra Milka Gavrančić je kumovala pri osvečenju barjaka toga društva. Osećajući potrebu da se sokolski rad u Zagrebu razgrani, brat Gavrančič je, zajedno sa Milanom Marjanovičem, J. Banjaninom i drugim nacionalnim radnicima, pristupio osnivanju drugog sokolskog društva u Zagrebu, sa sedištem u realnoj gimnaziji, kojemu je gotovo od prvoga početka pa do danas o-stao na čelu, kao starešina i naju-zornije ga vodio. Hvala radu br. Ga-vrančiča, društvo Zagreb II je da-nas u tehničkom pogledu na čelu zagrebačkog sokolstva, a i inače je jedno od najnaprednijih u našem sokolstvu.
Stekavši na taj način ljubav i priznanje čitavog zagrebačkog Sokolstva, kao i svih okolnih društava, brat Gavrančič je bio izabran za starešinu sokolske župe Zagreb, kojoj se i danas nalazi na čelu. Pod njegovim vočstvom župa Zagreb ume-lii je da sc afirmiše intenzivnim ra-dom i u najtežim prilikama, okru-nivši taj rad veličanstvenim 'sletom Sod. 1934; zatim izgradnjom sjaj-nog stadiona Kralja Aleksandra, i ltonačno pripremama za slet koji če se održati 25 juna, i\ koji če biti isto tako veličanstven.
Postavši na osnovu takvog rada irdna od najpopularnijih ličnosti ju-gcslovenskog Sokolstva, brat Dr Ga-viančič je još god. 1934 bio izabran za zamenika starešine Saveza Sokola K. J., koje mesto pokriva i danas, sa največim ugledom i saves-nošču.
Ljubav i pošlovanje što ih br. Gavrančič uživa u Sokolstvu, ne za-snivaju se toliko na visokim polo-žajima što ih je zauzimao, koliko na odlikama koje je na tim položa-jima pokazao. Brat Gavrančič je i po svom vaspitanju, po svojoj aktivnosti i po ophodenju sa bračom, uzoran pretsta\nik najplemenitijeg sokolskog bratstva, dubokog nacionalnog osečanja i urodenog demo-kratskog mentaliteta. Zasluga brata Gavrančiča nije bila samo u torne, što je umeo da vodi društva i župu, več i u tome što je znao da i/abere najpodesnije saradnike, da članstvu ulije volju za rad, da im na primeru ukaže kakav treba da je piavi Soko, i da uvek drži budnim u njima veru u pobedu sokolskih i jugoslovenskih ideala. Jugosloven-stvo brata Gavrančiča je dubok nacionalni, socijalni i etički osečaj, a njegova ljubav za nacionalne svetinje, za nacionalnu prošlost i budučnost, te za našu nacionalnu dinasti-ju, nose na sebi religiozni karakter, a pogotovo njegova odanost amane-tu viteškog Kralja Ujedinitelja.
Svojim radom u privatnem životu i u službi, brat Gavrančič se pokazao uvek kao svestan Soko; znao je da odoleva iskušenjima životne borbe, sačuvao je pun mladenački zanos i idealizam, i time je stekao simpatije čitave dobronamerne javnosti.
Kao zamenik starešine Saveza Sokola K. J., brat Gavrančič je stekao neprocenjivih zasluga, pa zato svi članovi starešinstva smatraju na-rvčitom radošču što mogu sa njime da sarađuju. Savez čestita naj-srdačnije bratu Gavrančiču 40-godišnjicu tako obilnog i značajnog rada, sa željom da ga još dugo vidi u svojoj sredini, spremna za daljnje uspehe na putevima ka konačnoj po-brdi sokolstva i jugoslovenstva.
Слет жупе Иови Сад » Ст. Бечеју
Слет соколске жупе Петров* град у Белој Црквк
Соколска жупа Нови Сад одржа-л'i je XI жуиски слет у Ст. Бечеју, дана 4 јуна.
Дан је био красан, na je цела прн-редба потнуно успела. Кроз окиће-ии град државним заставама и сла-волуцима, са натписима „Добро нам дошли" и „ЗдравоГ, од раног ју-тра пристизале су стотине и стоти-не сокола и соколица, из свију кра-јева новосадске Жупе, да се касни-је претворе у масу од неколико хи-л.ада. Такође и наша дична војска и мсрнарица узела је учешћа на овом слету.
На слету су биле заступљене све категсрије тако, да је узело учеш-ha око 5000 сокола и соколица. По-сле завршене пробе, формирана је импозантна поворка, која је на че-лу са соколском коњицом, мноштвом соколских застава и са неколико сокслских музика, праћена одушев-љеним клицањем и засипана цве-ћем од масе света и школске неце, око 12 часова стигла пред општин-ску зграду. У новорци је било и 700 чланова и 25fi чланица у све-чаним одорама. Врло су леп ути-сак оставиле нове одоре женског нараштаја.
Пред општииском зградом, соко-ли и војници, са највећом пажњом c.v саслушали гсворе који су им упућени, најпре од старешине со-кол. друштва Ст. Бечеј, бр. др. Ду-шана Вујића; затим од старешине Жупе, бр. др. Игњата Павласа; за-тим од Миниетра пољопривреде бр. Николе Бешлића, ria бр. др. Влад. Белајчића; и на крају од претсед-ника општине Ст. Бечеј, бр. Мите Беарова. Сви говорници истакли су чврсту и непоколебљиву вол>у и од-лучност сокола и целог југословен-ског народа, да брани и чува отаџ-бину од сваког неиријатеља, ма ко и ма где он био. Врло леп утисак учинио је кратак говор министра брата Бешлића, који је између о-сталог рекао; „Ако ме данас види-те на овом политичком положају, зпајте да зато нисам напустио со-колске редове, а то опет не значи да ћу у соколске редове увлачити политику. Напротив, настојаћу да соколски дух и соколску идеју у-вучем у политику”. — Говор брата Белајчића оставио је дубок траг у срцима свих присутних, који су га бурно поздравили.
После подне је одржан јавни час, који је потпуно успео. После на-ступа свег чланства, заједно са вој-ском, све категорије, од деце па до сокол. коњице, нзвеле су своје веж-
бе савршено. Нарочито допадање и-зазвале су ванредно лепо изведене вежбе војске и морнарице, као и соколске коњице. Веома допадљи-ва је била и тачка чланица са веж-бама на гредама, које је предводи-ла наша вредна жупска начелница, сестра Васиљка Ракић. На часу су сцирале наизменично соколске и је-дна војничка музика.
Овом јавном часу био је прису-тан изасланик Њ. В. Праља Пе-тра II, пуковник бр. Ив. Брозовић, командант Прве армије, армијски генерал г. Мил. Петровић, коман-дант Потиске дивизиске области, дивизиски генерал г. Илија БрашиН, затим изасланик Њ. Св. Патријар-ха и епископа бачког, г. Влад. Јан-кулов, као и многи други угледни претставници, ге веома велики број народа. — Увече је прирећена ака-демија, која је такође била одлично посећена.
За велики успех овог слета, тре-ба одати иризнање браћи приређи-вачима из Ст. Бечеја, као и жуп-сиом начелнику, бр. Теодоровићу, преднгаку бр. Вилићу и свима оста-лима, који су улагали максимум труда, да би се до жељеног резул-гата дошло.	Павле	Кваић
ZNAČKE ZA VEŽBACE
Propisane sokolske značke za sve vežbače :od platna, koje se nose na sokolskoj odori, mogu se dobiti u Savezu Sokola, Prestolonaslednikov tfg 34, po ceni od Din. 2.— po komadu. Novac treba unapred poslati.
Naše Sokolstvo na slefiu „Junaka”
Savez Sokola K. J. primio je od bratskog Saveza bugarskih gimna-stičkih društava »Junak« pismeni poziv za uiestvovanje na njihovom s letu, koji če se održati od 8 do 12 fr* la t. g.
8 juia održače se meduslovensko iukmičenje u slobodnim sastavima. Od 9 do 12 kod sleta sudelovače i naše Sokolstvo sa vežbama. II jula nastupa na sletu naš naraštaj, muški i ženski. Tih če se dana održati i slovenska štafeta za članove 4 X 100, i za članice 4 X 80.
Put od naše granice do Sofiie i na-trag stajače otprilike 27 dinara, a stetska značka stajače otprilike 40 dinara. Sa tom značkom stiče se pravo na besplatan stan, na sve priredbe na sietištu, popusno putovanje na železnicama, tramvajima i automobi-lima, besplatno razgledanje muzeja i d: ligo. Sletska značka za naraštaj stajače 10 dinara.
Savez- Sokola K. J. uputio je tom piUikom našem Sokolstvu okružnicu, u kojoj kaže da je sada na nama da pokažemo pred bračom »Junacima« da je naše Sokolstvo organizovano, disciplinovano i jako. S toga se skreče pažn j a sv ima da u svome delokrugu dejstvuju kako bi naš pohod u Sofiju bio, u istini, na što večem stepenu.
Popust za 75°/» na državnim i privatnim železnicama i parobrodima je dobijen, a otsustvo za drž. i samo upravno činovništvo je zatraženo. Korači u vezi pasoša su preduzeti, pa če o svemu sve jedinice biti pravo-vremeno obaveštene.
XIV слет Соколске жупе Петров-град одржан је 27 и 28 маја ове год. у Белој Цркви са неочекива-ним успехом, нарочито кад се узме
v	обзир под каквим се околности-ма све то извело, и да je npe слета
10	дана na и на сам дан, 27 маја, падала непрестано киша.
У суботу поиодне, редовним во-вовима стизали су први гости, а на-рочито специјални воз са 30 вагона препуним . соколских припадника, који је формиран у Петровграду. После поздравног говора брата По-повића Драгутина, старешине дома-ћег друштва, формирана је повор-ка.
Увече одржана је свечана акаде-мија са техничким и концертним делом, коју: је отворио „Соколским иоздравом” мешовити хор Сокол-ског друштва Томашевац. Затим је одржао говор просветар жупе, брат Мојсиловић који је изнео значај о-ве соколске смотре, нарочито у да-нешњој тешкој међународној ситу-ацији. Овај говор, препуна двора-на — преко 2000 душа — прекидала је клицањем Краљу, Отаџбини, ју-гословенској војсци и Соколству. Није било тачке v програму, а да публика није тражила клицањем да се понови.
После академије гшчело је народ-но весеље, са националним играма а које је трајало све до зоре.
Недеља је осванула мутна са те-шким сивим облацима и са маглом. Рђаво време и десетодневна киша, која је поплавила слетиште, Сокол-k,i летње вежбалиште, учинили су да се јавна вежба морала онржати у дворишту реалне гимназије, па се морао растурати и преносити грађевински материјал са слетишта у дворнште и све снремити и no-дићи за неколико часова. Дакле, оно што се на слетишту припремало и иодигло за неколико дана, мора-л~| се рушити, пренети и подићи за неколико сати, и то упоредо са пробом вежби.
И сада замислите слику: музика свира и даје такт, начелници запо-ведају, колоне се постројавају, гра-ђсвинари раде, кола која преносе грађу пролазе кроз колоне вежба-ча и кваре ред, истодобно моторна it-стера, која обрађује грађу, зврји
ч	не чују се објашњења; — али со-коли нису клонули већ су радили и спремали се да покажу своју свест и снагу, и показали су је!
Брат Матић Др. Миша у свом го-вору, између осталог, рекао је: „Бог ј'< са нама”, и заиста је тако било, јер после десетодневне кише и ЈУ-трашњег мутног дана, око 10 часо-ta појавило се давно очекивано сунце, и у 11 часова, иосле напор-ног рада, формирана је соколска поворка, дугачка преко једног ки-лометра и ишла улицама Беле HP' кве, кличући Краљу, Отаџбини, ЈУ' гословенској војсци и Соколству, и псвајући соколске, витешке и на-родне песме. Са балкона је поздра-вио Соколе добродошлицом прет-седник градске општине, r. Јанку-лов Жива. Затим је говорио брат Матић Др. Миша, старешина Жупе. који је између осталог истакао да у белоцркванском окружју нема до-вољно соколских радника да би по-вели некада напредне соколске че; те, па моли све оне који се могу ове дужности примити, да раде на ширењу Соколства у селу. Затим сУ говорили: делегат братског Савеза Сокола бр. Момир Синобад, који 'Џ у исто време заступао и соколскУ жупу Београд; делегат жупе Нови Сад бр. Кнежевић Милован; прет-ставник Команданта I Армиске об-ласти и Командант места артиље-риски пуковник г. Вукотић МилУ' тин; и изасланик Бана Дунавске ба-новине и срески начелник г. КостиН Милан. Све говорнике маса света, од неколико хиљада душа, поздра-вила је најзаноснијим одобравањем.
Програм јавне вежбе изведен ie нз опште задовол>ство. Нарочито cy биле бурне овације за време насту-ria наше дичне војске, 31 ваздухо-пловне базе.
Потребно је овде похвалити нашУ Соколску јединицу, Соколско ДРУ' штво Нинчићево у срезу Јаша То-мић, које је мало село са 2/3 ма-њинског елемента, а које је извело пссебну тачку са великим бројеМ ч.чаница, и то врло успелу вежбУ сл украшеним луковима в-лшл**-Ове вредне ратарке заслужују п0' хвалу, док њима суседно село, Срп-ски Итебеј, без мањинских елеме* ната, а које је по броју становникз бар пет пута веће, није могло по-слати више вежбача од 2.
Увече је одржано народно весе-л.е, намењено Соколима гостима.
Овом манифестацијом доказали смл, да смо спремни да бранимо отаџбину и да остајемо верни ге-слу: „Један народ, једна држава, један дух".	J.	С. Ђ.
Vežbačke kategorije društva Тепја, župa Osijek.
Optužnica i presuda Stevanu Žakuli, u banjaluckom procesu
(Svršetak)
Kao Sto dr. V. Besarovič, tako i okrivljenik, ne priznaje, da je srp-sko sokolstvo bilo jedinstveno i uje-dinjeno u »Savezu Srpskog sokolstva« sa sjedištem u Beogradu, več tvrdi, da je svili pet srpskih sokolskih župa sačinjavalo jedinicu pod nazivom »Srpsko Sokolstvo«, a to jedinstvo da se je očitovalo samo na sokolskim sletovima. Inače da nije bilo nista za.iedničkog' izmedu tih srpskih sokolskih župa.
Kad je bilo govora o Dru V. Be-saroviču, spomenute su sve činjenice koje nejfobitno dokmzuju potpuno jedinstvo srpskog sokolstva, a te su činjenice'isto tako poznate bile Ste-vi Žakuli, kao i Dru Vojislavu Besa-rc viču. Okrjvljenik Zakula se nadalje brani kao i Dr V. Besarovič, da je na putu na sokolski slet u Sofiju,
1910	godine, čuo da ima društvo »Narodna odbrana«; da nije znao za cilj ni sredstva toga društva. Pred zagrebački slet, 1911 godine, imao je glavni tehnički odbor svoju sjednicu u Beogradu, na kojoj je bio i okrivljenik. Tom zgodom, kaže da je čuo po kafanama beogradskim govoriti
o	toj »Narodnoj odbrani« i da je u tom društvu Milan Pribičevič glavni faktor. Saznao je tom zgodorfi da je svrha »Narodne odbrane« političko ujedinjenje Srba, ali da je mislio da
se rad toga društva ograničio samo na staru Srbiju i Mačedoniju i da se u glavnom sastojao u izašiljanju komita u te krajeve. Nadalje kaže da nije imao prilike, da se upozna s kojom ličnosti iz »Narodne odbrane«, a tvrdi da Milana Pribičeviča ne pozna.
O	društvu »Slovenski jug« da je čuo za vrijeme zagrebačkog veleiz-dajničkog procesa, ali da mu pobli-že o njem ništa nije poznato.
Za kragujevački statut od 1914 godine tvrdi, da apsolutno ništa ne zna, da te knjižice nije imao u ruka-ma niti da ju je vidio. Prije svega moramo istaknuti da je okrivljenik pisao članke u listove, naročito da je napisao odulje članke »Sokolska ideja« i »Sokolski moral«. Svi ti članci odaju stručnu spremu piščevu, koju je mogao steči samo ako se specijalno bavio tim pitanjem, prou-čio stručnu literaturu i ako je pratio razvitak srpskog Sokolstva. Mora se dakle uzeti da mu je u tančine bio poznat rad za Srpsko Sokolstvo u Kraljevini Srbiji i onaj u Hrvatskoj i Slavoniji.
Iz članaka, što smo ih donijeli, govoreči opčenito o Sokolstvu, videli smo kako se tumači značenje sokolske ideje. Isto tako tumači i okrivljenik u svojim člancima sokolsku misao, samo naravski prikrivenije. Iz svih ovili okolnosti, koje smo do sa-
da istakli, nedvojbeno slijedi, da je okrivljenik znao da je cijelo Srpsko Sokolstvo ujedinjeno u Srpskom Sokolstvu. sa sjedištem u kome je ok-krivljenik bio čak odbornik u struč-noni odboru i u kojem je odboru su-djelovao, kako sam priznaje, na sjednicama. Znamo, da su na tim sjednicama bivala dvojica izaslanika Narodne odbrane, što se ističe u mnogim srpskim listovima i što ne-pobitno izlazi iz one karte, koju je okrivljenik iz Beograda sa banketa poslao Jovi N. Popoviču, na kojoj su potpisani izaslanici »Narodne odbrane« Živojin Dačič i Milan Pribičevič. Sa Živojinom Dačičem sastao se češče na raznim sletovima, kojim je zgodama Živojin Dačič držao svoji predavanja obično o sokolašima,
0 radu i u prilog rada za »Narodnu odbranu«. Iz toga nepobitno izlazi, da je okrivljenik morao znati, da je postignuto jedinstvo cijelog Srpskog Sokolstva, da je znao za cilj Sokolstva, kao i za vezu srpskog Sokolstva sa »Narodnom odbranoin«.
Premda mu je dakle, bilo sve to dobro poznato, ipak je oduševljeno
1 intenzivno radio na organizaciji i širenju Sokolstva, i premda mu je bilo poznato da listovi »Srpski So-ko« i »Srpski Glasnik« donašaju čltnke antimonarhičkog sadržaja. i-pak okrivljenik i nadalje piše članke za te listove. Sta više, Zakula se, kao državni činovnik, ne žaca pisati u »l.jetopis američkog srpskog Sokolstva«, za koji smo vid jeli, kako upra-
vo ogavno piše protiv monarhije; i ne žaca se da kao činovnik, naročito nastavnik, druguje sa destruktivnim elementima kao sa Miškom Jovanovičem, Veljkom i Brankom Culi rilovičem itd.
Sve te okolnosti bez dvojbe doka-zuju krivicu okrivljenikovu.
*
Osuda u banjaluckom procesu pala je 14 mar ta 1916, i u toj se osudi kaže, da je »Stevan Žakula kriv, što je, kao voda Srpske sokolske župe bosansko hercego-vačke u Sarajevu, članove društava »Srpski Soko«, znajuči da su ta društva preko sličnih društava u Srbiji ujedinjena bila u viteškoj sekciji »Narodne odbrane«, vojnički disciplinirao i vjež-bao, da budu borci u narodnoj vojsci za oslobodenje Bosne i Hercegovine, i tim sistematski budio u članovima tih društava težnju da, u zajednici sa srbijan-skom vojskom šilom ostvari političko ujedinjenje Bosne i Hercegovine sa Kraljevinom Srbi-јотл
Optužnica veli zatim, da je Stevan Zakula kriv zločina veleizdaje iz čl. 111 kaznenog zakona, pa se osuduje na kaznu teške tamnice od 6 godina. Viši s ud je tu kaznu povisio na 10 godina. U obrazloženju osude, kaže se o bratu Stevanu Žakuli sledeče:
Uz Dr. Vojislava Besaroviča, naj-
više je radio i pisao za Srpsko Sokolstvo Stevan Zakula.
Zastupao je ideju, da svim srpskii’1 Sokolima bude komanda zajednička, jer je svaka Sokolska župa imala drugu komandu, a Sokoli u Kraljevini Srbiji uveli su odmah u svoje sokolstvo komandu srpske vojske. Svojim intenzivnim radom oko Srpskog Sokolstva stekao je takovih zasluga i takav glas medu srpskim Sokolima, da je, uz Dr. Vojislava Besaroviča, izabran u glavni stručni odbor ujedi-njenog srpskog Sokolstva u Beogradu.
Optuženik, kao što i sam priznaje, bješe u svemu četiri puta u Srbiji od
1911	do 1914 godine, i to tri puta na tehničkoj sjednici srpskog Sokolstva u Beogradu i jedan put u Banji Ko-viljači, prigodom sokolskog sleta.
Presuda ponavlja zatim sve što je izneseno u optužnici i završava:
Stoga je sudište zadobilo uvjerenje, da je optuženik, kao voda Srpske Sokolske župe Bos.-Herceg., vojnički disciplinovao i vježbao članove društva »Srpski Soko« znajuči da su ta društva preko sličnih društava u Srbiji ujedinjena u viteškoj sekciji »Narodne Odbrane«, i tako nastojao, da Inidu borci u narodnoj vojsci za oslobodenje Bosne i Hercgovine, te tim radom i pisanjem članaka sistematski budio u članovima tih društava težnju da u zajednici sa Srbijanskom voi-skom šilom ostvare političko ujedinjenje Bosne i Hercegovine s Kralie-vinom ^rbijom.
Sokolske svečanosti u zemlji
Iz slovenskog sveta
Sokolsko društvo Beograd V, na
Senjaku .osvetilo je prošle nedelje svoju dečiju zastavu, koja je ujedno i prva sokolska dečija zastava u Jugoslaviji. Svečana sokolska povorka Pošla je iz doma Saveza Sokola na Terazijama, sa članstvom svih kategorija, a naročito decom iz različitih beogradskih društava, sa konjicom na čelu, i došla pred sokolski dom na Senjaku. Svečanosti je prisustvovao izaslanik Nj. V. Kralja, pukovnik Dur-bešič, zatim izaslanici Patrijarha i Ministra za fizičko vaspitanje itd. Zastavu je darovao i ujedno joj ku-niovao, brat Avram Filipovič, beo-Sradski trgovac i potpretsednik »Privrednika«, koji je održao vrlo lep SOvor, pozivajuči male sokoliče da ostanu uvek verni Kralju i Jugoslaviji. Govorio je i starešina društva Beograd V, Mihajlo Reljič, te zame-n*k starešine Dr. Miroslav Matič, a mali zastavnik, Aleksandar Jovanovič, Položio je zakletvu da če verno čuvati zastavu. Ova lepa svečanost za-vršena je živim patriotskim manifestacijama, a popodne je održan vrlo usPeli javni čas.
*
Sokolsko društvo Vinkovci, održa-'° je 4 juna Sokolsku smotru celo-kupnog članstva i sokolskih četa: Ga-beš, Markušica i Otok. Zamenik starešine, br. Aleksandar Nikolič, potpu-kQvnik ,otvorio je svečanost, pozdravni državnoj zastavi i slovenskim zastavama. Pozdravio je prisutnog i-2aslanika Osečke župe, br. Milana Ključeca i sestru Savadinovič, te Pretstavnike vlasti. Toplim rečima 'zneo je značaj sokolske smotre u današnjim danima, na što je prosvetar, br. Đuro Mrvaljevič, profesor, kratkim i sredenim predavanjem izneo načela sokolske ideologije. Posle po-^ne je održan javni čas, koga je otvorio govorom, starešina, br. Paja Sumanovac, podvukavši uspeh članstva na sokolskom sletu župe u Osjeku. Na ovom sletu je društvo Vinkovci zaslužno opet dobilo nara-stajsku zastavu, te zauzelo prva mesta u večem broju disciplina i vežbi.
Javna vežba je izvedena vrlo uspešno, a naročito je pozdravljena vojska. Javni čas je bio rekordno posečen, kao nikada, a završen je patriotskim govorom br. Aleksandra Nikoliča, koji je izmedu ostalog rekao da sokolstvo Kraljevine Jugoslavije, verno amanetu Blaženopočivšeg Kralja, pro-dužuje svoj rad, gotovo da se za slo-bodu Otadžbine do poslednieg člana žrtvuje.	D.
*
Sokolska četa Žitkovac je, 4 juna, osvetila svoju zastavu, koju su da-rovali službenici odeljka Finansijske kontrole. Zastavi je kumovao starešina odeljka, Marko Konjevič, a na svečanosti je prisustvovao i brigadni deneral, Dr. Miroslav Petrovič, i dru-£<■“ ugledne ličnosti. U svečanosti je uzelo učešča matično društvo Alek-smac i sve područne čete, kao i pret-,stavnici župe Niš. Po podne su izvedene uspele javne vežbe, uz učešče mnogobrojnog stanovništva, a na veče je priredena svečana akademija. Svečanost je ostavila najbol.ii utisak u 2itkovcu.
*
Sokolsko društvo Bijeljina održalo je vrlo uspeo javni čas, 4 juna. Pre Podne prošla je kroz grad manife-staciona povorka, sa mesnom vatro-gasnom glazbom na čelu, a po po-^ne je održan javni čas na igralištu sPortskog kluba »Semberija«. Nakupili su u prostim vežbama muška 1 ženska deca matičnog društva, a u sletskim vežbama, uz učestovanje orače i sestara iz Ložnice. Bratska s°kolska četa iz Jamene, društva Šid 1 četa Lješnica, društva Ložnica, ta-koder su nastupile na vežbama. Ve-^e na na spravama izvodili su čla-n°vi Društva Bijeljine.
Na večernjoj akademiji, na kojoj Su uzeli učešča članice, naraštajke i banovi svih društava i četa, sa bira-”l(ii tačkama, mnogobrojna publika je Živo odobravala izvodačima.
*
Sokolsko društvo Bitolj je, 4 juna, °držalo vrlo uspelu javnu vežbu, uz svečanu povorku kroz varoš, u kojoj
su uzeli učešča i brojni članovi seos-skih četa u narodnoj nošnji. Bitoljsko gradanstvo je u velikom mnoštvu pozdravilo sokole.
*
Sokolska četa Bilješevo,. doživela je
28	maja vrlo lepu svečanost. Toga dana je osvečena česma, posvečena uspomeni Viteškog Kralja Aleksandra, koju je podiglo Sokolsko društvo Zenica, u saradn.ii sa četom Bilješevo, u okviru Petrove Petoletke. Svečanosti je prisustvovalo veliko mnoštvo naroda iz čitave okoline, pa se taj dan pretvorio u vanrednu ma-nifestaciju sokolske misli. Govorili su
sveštenik Rade Savič, u ime čete Bilješevo, ing. Gavrič u ime društva Zenica, sreski načelnik Blagojevič u ime Bana Drinske banovine, i brat Radmilo Grdič u ime župe Sarajevo, ostavivši svojim plamenim govorom na.ibolji utisak na ceo narod. Naročito je pozdravljen bio divizijski general, Miroslav Tomič, koji je izvršio svečani čin predavanja česme i koji je čestitao četi Bilješevo na njenom uspešnom radu. Ovom prilikom su Sokoli izgradili i put od stanice do spomen česme.
*
Sokolsko društvo Turija, župa Novi
Sad, održalo je javnu vežbu celog starobečejskog okružja. Svečanost je počela svečanom povorkom kroz se-
lo.	Pred opštinskom zgradom starešina društva, br. Subotički, pozdravio je toplim govorom goste i meštane. Po podne su izvedene vežbe na opšte divljenje gledalaca, a najviše simpatija poklonjeno je zajedničkoj vežbi muške i ženske dece, koju je sasta-vio brat Ivan Đurčić iz Srbobrana. Na svečanosti je uzelo učešča 800 so-količa, sokola i sokolica. U veče je priredeno veoma uspelo sokolsko slavlje.
Svečanost u društvu Horgoš
Sokolsko društvo Horgoš održalo je, 28 maja, vrlo uspelu javnu vežbu, koja pretstavlja krunu nastojanja o-vog agilnog društva, na najsevernijoj tačci naše^-etadžbine, koje je naročito za poslednjih tri godine oživelo u svima pravciipSj od kada je za starešinu društva ddšao novi upravitelj škole u Horgošu, Dragomir Volič. Na javnoj vežbi, 28 maja, uzela su učešča i društva Subotica-Matica, Stara Kanjiža, Martonoš i Senta, kao i vod vojnika 34 peš. puka. Svečanosti je prisustvovao i komandant potiske divizijske oblasti, general Ilija Brašič, zatim, u zastupstvu Bana Du-navske banovine, sreski načelnik E-mil Putnik; izaslanici ostalih visokih vojnih vlasti, veliki broj viših i ni-žih oficira, te uglednih ličnosti iz Subotice i ostalih mesta. Selo je bilo iskičeno zastavama i zelenilom, a na veče sjajno osvetljeno. Veličanstvena povorka dočekala je goste, uz odu-ševljene manifestacije Kralju i Jugoslaviji. Preko četiri hiljade gledalaca prisustvovalo je javnoj vežbi i pozdravljalo svaku tačku, a naročito vo.isku, koja je bila predmet najve-če pažnje. Nakon bratske večere je general Brašič poveo Kraljevo kolo, što je izazvalo veliko oduševljenje, a narodno veselje je nastavljeno do kasno u noč. Citavo stanovništvo, bez razlike na stalež i veru, pozdravljalo je generala Brašiča i Sokole, te klicalo Kralju i Jugoslaviji. Prihod toga dana je iznosio 7.500 dinara.
Pažrcja pretpgatnieima!
Pozivamo sve bratske je-dinice da odmah pošalju du-žne pretplate kako za „SOKOLSKI GLASNIK«, tako i za „SOKO“.
Savez Sokola na sve-čanostima u Bukureštu
Rumunska omiadinska organizacija »Straja Tarii« prireduje, u okviru proslave jubileja stupanja na presto Kralja Karola, veliku omladinsku gimnastiiku svečanost u Bukureštu. Na tu svečanost pozvan je i Savez Sokola K.J., koji se toj molbi najpri-pravnije odazvao, pa su u utorak u-jutro otputovali za Bukurešt brača Dr. Vladimir Belajčič i Dr. Mihajlo Gradojevič, zamenici starešine Saveza; te brat Bogoljub Krejčik, potpretsednik Saveznog prosvetnog odbora, da na tim svečanostima zastu-paju jugoslovensko Sokolstvo. Delegati Saveza položiče venac na grob rumunskog Neznanog Junaka.
Svečanostima u Bukureštu, koje če se održati od 7 do 10 juna, prisustvo-vače i jugoslovenski ministar prosvete, g. Stevan Čirić, te izaslanstvo našeg ministarstva za fizičko vaspitanje.
Sokolski slet u Zagrebu odložen za 25 juni
Veliki sokolski slet sokolske župe Zagreb, koji se je trebao održati u nedelju, 4 juna, a za koji je vladao veliki interes, odlukom Sletskog odbora morao je zbog velikih poplava biti odložen. Sletski odbor, sa Dr. Gavrančičem na čelu, uputio je U-pravi Saveza sokola akt o odgadanju sleta, u kome se medu ostalim kaže: »Obzirom na nezapamčene poplave na teritoriji naše župe, koje bi večem delu našega članstva sprečile dolazak na slet, danas smo na izvanrednoj sednici stvorih zaključak da se naš slet odloži na dan 25 juna o. g. Za stvaranje ovakvog zaključka, osim velikih prometnih neprilika, napose nas je potakao psihološki momenat nesreče, koji nebi mogao dozvoliti našemu članstvu da vedra lica i ponosna čela dode na slet, kada mu je sva letina i velik deo iinetka uništen, i kad ceo narod njegovog kraja stenje pod težinom ove katastrofe.«
Sokolski spomenik Kralju Aleksandru u Trbovlju
30godišnicu svog postojanja kruni-sati če Sokolsko društvo u Trbovlju
svečanim otkrivanjem spomenika Kralju Aleksandru JJjedinitelju, koje če se obaviti 18 juna.
Svoju 25-godišnicu je sokolsko društvo Trbovlje proslavilo osvečenjem naraštajskog barjaka, dok je 30-go-dišnjicu odlučilo da proslavi čitavim nizom priredaba, čiji če vrhunac biti 18 juna. U okviru ove proslave društvo Trbovlje je več priredilo o-mladinski dan, 21 maja, na kojemu je uzela učešča omladina iz čitave okoline.
Spomenik Kralju Aleksandru, koji če, uz velike sokolske svečanosti, biti otkriven 18 juna, delo je vajara Franca Repiča. Prikazuje Kralja u na-ruvnoj veličini, u brončanom kipu. Spomenik se nalazi blizu sokolskog doma, na glavnom trgu j pretstavlja znak velike ljubavi što ga trbovljan-sko radništvo i ostalo stanovništvo, a naročito sokolstvo, gaji prema u-spomeni Velikoga Kralja. Na otkriva-nju če uzeti učešča i vojska.
Društvo Trbovlje prireduje i izlož-bu, koja če prikazati tridesetogodi-šnji razvoj društva, a objavilo je i bcgato ilustrovanu spomenicu.
JUGOSLOVENSKO - BUGARSKO BRATSTVO
U nedelju, 18 juna, otvara se u Beogradu velika izložba bugarske knjige, a istoga dana otvara se i u Sofiji velika izložba jugoslovenske knjige. Ove izložbe organizirali su Jugoslovensko-bugarska liga u Beogradu i Bugarsko-jugoslovensko u-druženje u Sofiji. Prigodom otvara-nja dočiče do srdačnih manifestacija za jugoslovensko bugarsko prijateljstvo, a jedna delegacija bugarskih književnika, posetiče Beograd, dok če jedna jugoslovenska delegacija pose-titi Sofiju.
NOVO SLOVENSKO UDRUŽENJE
U sredu je u Beogradu održana konstituirajuča skupština novog društva, koje nosi naslov »Udruženje za slovenske emigrante u Jugoslaviji«. Pravila udruženja potvrđena su od vlasti, a za pretsednika je izabran g. Vasilj Popovič, prof. univerziteta. Društvo ima različite sekcije i zaključilo je da započne agilan rad, u duhu slovenskog bratstva; pa je več u početku dobilo lepi broj članova, a pojedini imučni ljudi dali su lepe dobrovoljne priloge. U upravu društva ušle su ugledne ličnosti iz svih krajeva države.
CESI 1 SLOVACI li JUGOSLAVIJI
U nedelju je u Daruvaru održana glavna godišnja skupština Česko-slo-vačkog saveza u Jugoslaviji, na kojoj je uzelo učešča preko 200 delegata, Čeha i Slovaka, iz svih krajeva države. Ujedno je osvečen novi dom Cehoslovačkog Saveza u Daruvaru, a osvečenje je obavio nadbiskup Ste-pinac. lzabrana je nova uprava Saveza, u kojoj su ušli najugledniji Cesi i Slovaci u Jugoslaviji, sa Dr. Sme-tankom, profesorom Univerziteta u Zagrebu, na čelu. Na večanjima koja su održana, došla je do izražaja naj-veča saglasnost Čeha i Slovaka u Jugoslaviji, te njihova odanost prema nacionalnoj slobodi i slovenskom bratstvu.
VESTI IZ SLOVAČKE
O	teškim prilikama u Slovačkoj pišu, ne samo engleski i francuski li-stovi, nego i jedan od najuglednijih italijanskih fašističkih listova, rimska »Tribuna«. Italijanski list veli, da su pravo imali oni koji su pesimistički gledali na mogučnost opstanka samo-stalne Slovačke: »Potpuno ukočenje čitavog privrednog života, brzi skok ccna, bekstvo inostranog kapitala, porast nezaposlenosti, činjenica da u skladištima ima pšenice još svega za tri meseca, pretstavljaju momente, koji su izazvali paniku u čitavoj zemlji. Uz vladu je još ostala neznatna manjina, dok se velika večina slovač-kog naroda okreče sve više protiv vlade, Čak i katoličko sveštenstvo od-viača se od nje«.
Ovako pisanje italijanskog lista i-zazvalo je senzaciju u svetskoj javnosti, ne samo zbog toga što prizna-je istinu o stanju u Slovačkoj, nego i zato što rimski list podvlači da, protiv slovačke vlade rade dve struje, od kojih je jedna prijateljska prema Poljskoj, a druga prema Madžarskoj. »Tribuna« kaže dalje, da je »veči deo Slovaka za ujedinjenje s Madžarima« i zaključuje da »ovakvo stanje ne može dugo da traje, jer manjina koja je u vladi, ne može da upravlja čitavim narodom«. Strani listovi u o-
vim rečima vide neku vrstu pripre-manja duhova za prisajedinjenje Slovačke Madžarskoj, ili bar za novu podelu Slovačke.
O	teškom položaju u Slovačkoj piše i »Daily Herald«, koji tvrdi da se zaista sprema podela Slovačke izme-dii Nemačke i Madžarske, te da se taj korak pravda nemogučnošču privrednog opstanka zemlje. Deo koji bi pripao Nemačkoj, ustanovio bi se kao drugi protektorat; dok bi madžarski deo bio prosto anektiran. I list »Exchange Telegrapf« prima iz Bratislave vesti o kritičnim danima u Slovačkoj, pa naročito podvlači glasove italijanske štampe da »slovačka vlada brutalno postupa sa Madžarima«, i da se govori o skorom prevratu u Slovačkoj.
Karakteristična za stanje u Slovačkoj je i činjenica, da je šef vladane propagande, Sanjo Mah, pre par dana oštro napao pisanje glav-nog organa Hlinkine stranke, »Slovaka«,, optužujuči ga, da radi protiv vlade, da je u službi političkih ha-zardera itd. Preko polovine akcija toga lista pripada bivšem ministu Si-doru, koga nemački listovi stalno napadaju. Posletiica Mahovog govora je bila ta, da je »Slovak« stavljen pod kontrolu vlade, što nemački list, »Der Neue Tag«, odobrava, hvaleči Maha, što istupa protiv sveslovenskih tendencija, za kojitna idu neke grupe u Slovačkoj.
ČESI U INOZEMSTVU
Strani listovi javljaju, da general Prhala, koji je prebegao u Poljsku, zaista okuplja izbeglice za češku le-giju. On je izjavio da se u svima fa-brikama u Češkoj sve više otpuštaju češki radnici i otpremaju se u Nemač-ku, dok se, naročito u Škodinim fa-brikama, nameštaju isključivo nemački radnici. »Daily Herald« javlja, da je broj begunaca iz čečke i Slovačke svaki dan veči i da je u bližini Krakova podignut logor za te begunce. Piema jednoj vesti novosadskog »Dana«, prebeglo je za poslednjih četrna-est dana u Poljsku više od hiljade čeških oficira i vojnika, večinom avi-jatičara, koji su hteli da predu u en-glesku avijatičku službu. U pogledu češkog zlata, koje se nalazi depono-vano u Engleskoj, londonski listovi javljaju, da je engleska vlada zaključila, da ostane deponirano u trezori-m.i Narodne banke, sem manjeg dela koga je češka Narodna banka bila deponirala za račun Banke za me-dunarodna plačanja.
Američki listovi javljaju, da je češki paviljon na svetskoj izložbi u Nju-jorku otvoren značajnim govorom bivšeg prezidenta Beneša, i da je naročiti odbor, pod vočstvom pretsednika opštine Lagvardije, sabrao 35 hiljada dolara, za uzdržavanje češkog paviljona.
*
Francuski listovi javljaiu, da je 26 maja stigao u Šerburg poljski paro-brod „Batori”, koji je doveo sa so-bom 109 čeških oficira i podoficira, koji su odlučili da stupe u francusku stranačku legiju. Parobrod je bio svečano dočekan od francuskih vlasti i stanovništva. Još pre toga stigao je preko Engleske manji transport čeških oficira. Pariški listovi javljaju dalje, da general Prhala organizuje u Poljskoj češke radnike i izbeglice, kolih skupa ima oko 80 hiljada.
Odložen slet u Ljubljani
Sletski odbor za jubilejni slet Ljubljanskog Sokola, koji je trebao da se odrii na Vidovdan, 28
o.	m. u Ljubljani, zaključio ie zbog tnhničkih prepreka, da taj slet odloži. Svoju 75-godišnjicu proslaviće Ljubljanski Soko samo svečanom akademijom, na Vidovdan, a jubi-larni slet održaće se prilikom 80-godišnjice Ljubljanskog Sokola, da-kle istom kroz 5 godina.
Čitajte I Sirite „Sokolski Glasnik1'
Br. Dr. Protić predaje pehar pobednicima na sletu u Kruševcu.
Česi u Protektoratu
Sa nemačke Strane demantuju se vesti stranih novina, da se sprema ublaženje protektorata u Češkoj i Moravskoj. Iz izraza »ublaženje« ni-je jasno šta se pod tim misli, jer su stiane novine javljale, da se sprema ukinuće protektorata u Češkoj i Moravskoj, zbog teškoća koje se pojav-ljuju u tima zemljama. Prema vesti-ma koje su zabeležile i naše novine, tvidi se, da je od Prezidenta Hahe bilo traženo da sednicama češke vlade prisustvuje i jedan nemački činov-nik, što je Haha odbio. Tvrdi se čak da su p rezidentu Hahi bile date sugestije da otstupi, što je trebalo da dade povod za izmenu institucije protektorata, ali je on i to otklonio. Francuski listovi beleže da bi sadaš-nji protektor von Nojrat trebao da bude zamenjen jednom vojničkom ličnosti.
Kao što smo več javili, u nedelju se održao u Češkim Budjejovicama veliki slet nemačkih nacionalsocialista, na kome je govorio i državni tajnik Frank. G. Frank je u svom govoru kazao, da Česi moraju da se pomire sa sudbinom i da se obrate od shvatanja, kojima su ih kroz dvadeset godina trovale zapadne sile, demokrati i masoni. Nemci če rado saradivati sa onim Česima, koji to shvate, ali nikako sa onima koji i danas zaljubljeno gledaju u Beneša.
»Treba zato kazati otvoreno, da sii pogrešne sve spekulacije koje ra-čunaju na to, da če brzo biti prome-njena situacija, koju je voda Hitler stvor/o u Srednjoj Evropi, te da če se možda ponovo stvoriti Českosio-vačka država. Nemačka nije to što je bila Austrija, i g. 1918 se više ne-če vratiti, makar koliko se stvarale češke legije, ili počela da radi mafija, propagandom letaka, šaptanja ili lančanih pisarna, koja ponovno zavode češki narod, istorija se neče o-petovati, niti če se još jedanput dati prilika g. Benešu, da na mirovnoj konferenciji laže svet. Mi znamo dobro i one neprijatelje, koji su ostali u zemlji, i opominjemo ih! Predemo li na delo, neče ih spasiti ni g. Krejči ni g. Prhala. A češkoj vladi doviku-jemo, da izvede iz zablude svoj narod, da revidira istorijska shvatanja i da prekine sa metodama legionarske ideologije. Sada, kad a je 99% češkog naroda stupilo u vladinu stranku, za sve što se dogada u Češkoj, odgovorna je vlada«.
Sef policije u Brnu, Dr. K. Schvabe, izdao je naredbu, u kojoj kaže, da pojedinci češke narodnosti sastavlja-ju i šire ilegalne letke, čiji sadržaj je uperen protiv nemačke države. K torne se pridružuje i usmena agitacija, širenje besmislenih i nevero-vatnih vesti. Sef policije upozorava, da takav rad izaziva najtežu kaznu za one koji ga provode; a osim toga je od štete i za čitavu češku javnost, jer može da dovede do ugro-ženja odnosa izmedu gradana češke narodnosti i odgovornih faktora Rajha te nemačkih građana.
Policijska uprava u Pragu izdala je, prvoga juna, naredbu kojom žabi anjuje nošenje čitavog niza znača-ka: Značku na kojoj su granice bivše čehoslovačke republike, sa natpi-som »Naša je bila, naša jest i naša če ostati«; zatim značku sa husitskim znakom i natpisom »Nedamo sel«, pa značku sa natpisom »Za otadžbinu!« i sa grbom češkog lava, itd.
Nemački listovi se Žale da se nikada poštovanje prema mrtvima i prema spomenicima zaslužnih ljudi u Češkoj nije ispoljavalo u tolikoj meri kao sada; te da su svi nacionalni spomenici u Pragu uvek puni venaca i cveča; a naročito spomenici Sv. Vaclava, .Jana Husa, Masarika itd. Ne-mački listovi vide u tome demonstracijo, dok im češki listovi odgovaraju, da je poštovanje prema Ijudima ko-,ii su učili češki narod da neče nikada izginuti, posve prirodna stvar, i da če Česi uvek nači načina da to poštovanje izraze. Tako se npr. javlja, da je prilikom prikazivanja opere »Li-buša«, u Narodnom Divadlu, došlo do burnih manifestacija, naročito u momentu kada Libuša peva, da če »če-
ški, narod preživeti sve strahote pa-kla«.
»Pester LLoyd« p rima takoder iz Praga, da je ukopčavanje češkog naroda u protektoratski položaj skop-čano sa poteškočama. Madžarski list piše, da Česi grabe svaku priliku kako bi, često sa čudnim sredstvima, demonstrirali protiv današnjeg stanja i izrazili čežnju za českoslovač-kom prošlošču. Primečuju se suprot-nosti čak i između protektoratskih vlasti i češke zvanične stranke. Tako je n.pr. ta stranka uložila protest protiv oštre cenzure i protiv zabra-ne sestajanja, te zahteva slobodu patriotskih priredaba.
Praški dopisnik »Deily Telegrapha« javlja da je jedan češki poštar, kod koga je nadena mala emisiona radio Staniča, bio streljan bez ikakvog su-denja, te da je to »samo jedan slučaj između mnogih«. Poslednjih dana nastao je novi val hapšenja u Protektoratu. — »Mancehester Guardian« piše, da su demonstracije čeških fašista inscenirane od Nemaca, da se nade razlog da se likvidira današnja češka vlada. Engleski list veli, da »Nemačka upotrebljava svoje dobro poznate metode, da izvede neke daljne promene u Češkoj.«
Prema jednom saopštenju D.N.B., protektor von Nojrat je izdao saop-štenje, da je pre par dana mučki u-bijen jedan nemački policijski komandir u Kladnu, pa se zato odredu-je zabrana svih skupova, te zatvara-nje bioskopa, pozorišta, javnih lokala i škola, zbog podstrekačke akcije ve-likog dela nastavnika. Postavlja se komesar u opštini Kladnu i suspendu-je se češka policija. Ako se krivci ne uhvate do danas na veče, preduzeče se oštrije mere.
Pored vesti, da je ured protektorata nedavno pozvao češku vladu da po-rodici Koburg isplati 20 miliona švaj-carskih franaka, kao otštetu za odu-zeta imanja, listovi beleže i naredbu Maršala Geringa, kojom se zabranju-je svaki vazdušni promet iznad Češke i Moravske, pa se time ukidaju sve avijonske linije sa Pragom. Javlja se dalje, da su izdavači čeških li-stova zaključili da povise cene listo-vima, zbog toga što je režija silno puskupila, a publika ih sve manje kupuje. Kao što je poznato, svaka praška redakcija ima po jednog nemač-kog cenzora, a vesti koje ti listovi objavljuju, su u glavnom vesti »D. N. B.«
*
List »Volksdeutsche Zeiutung« javlja, da je po vladinoj naredbi odstranjen sa trga u Jihlavi spomenik
Javna vežba sokolskog društva Zemun-Matica
Sokolsko društvo Zemun-Matica o-
držalo je 28 maja javnu vežbu na Dečijem igralištu pred Narodnim domom Kralja Aleksandra I. Samo igra-lište, sve u zelenilu i zastavama dalo
ie divan okvir ovoj snažnoj sokolskoj manifestaciji u kojoj je nastupilo celokupno članstvo, vojnici 2 gvozde-nog puka »Knjaza Mihaila« i škole za rezervne intendantske oficire, učenici i učenice Gimnazije i sokolske čete.
Po podne je održano takmičenje četa. Pobedu je odnela četa Kupino-vo i time osvojila prelazni pehar, dar brata Branka Zivkoviča, koga je po-klonio Ruski otsek društva u spomen svom zaslužnom starešini.
Видовдански поход соколства на Косову
29	јуна ове године навршава се 550 година од Косовске битке и пропасти српског царства. Тим по-водом соколске жупе Скопље и Цетиње организују велико соколско ходочашће на Косово Поље. Према програму учесници ће се 27 јуна са-купити у Скопљу, у колико се не налазе на прузи Скопље-Косовска Митровица, где he преноћити. Рано ујутру на Видовдан, учесници ће специјалндм возом отпутовати до станице Обилић одакле ће до спо-меника косовским јунацима ићи пе-шке. Сви учесници морају бити код места прославе најдаље до 8 часова, јер сама свечаност почиње у 9.
Према сопственој иницијативи, со-колска друштва Приштина и Вучи-трн организоваће и извешће вели-ку штафетну трку са преношењем луче од Самодреже и Грачаниде до споменика где ће се ватром из црквених кандила из манастира Са-модреже и Грачанице упалити во-штанице за помен.
После помена, одржаће пригодне говоре преставници свештенства, војске и соколства. Предвиђено је да један виши официр одржи пре-давање о Косовској битци, после чега би војска извела неколико сиена и преставила битку. Онда he војска, соколи и грађанство прире-дити велики дефиле и поздрав ко-совским јунацима.
Соколска чета друштва Пришти-на и Самодрежа извешће своје ве-жбе, а приказаће се народне игре соколских сеоских чета Побужје, Степаново и Смоквица — Русалије.
Предвиђено је да се свечаност за-врши народним весељем, а Сокол-ско друштво Приштина ће орджа-ти, по могућству пригодну сокол-ску академију.
Учињен је позив соколским дру-штива и четама да за овај велики соколски видовдански поход заин-тересују и грађанство. Жупа Скоп-ље ће израдити пригодан плакат и значке за учеснике ходочашћа. Зна-чке ће имати карактер свечаности и продаваће се по приступачној цени.
Вл. П. С.
Jana Husa, a trg koji se zvao »Trg slobode«, nazvan je »Bizmarkov trg«.
Nemačke vlasti su odlučile da od uprave Narodnog divadla u Pragu oduzmu njegovu drugu pozorišnu zgradu, t.zv. Stavovske divadlo, koje če od sada biti nemačko pozorište. Ceski listovi pišu, da če Česi dobro-voljnim prilozima sazidati novu zgradu umesto Stavovskog Divadla.
Početak javne vežbe s nastupom svih kategorija, donošenjem i diza-njem na jarbol državne zastave, iza-zvao je prvo oduševljenje publike. Nastupi dece, naraštaja, članova i članica, srednjoškolaca i četa izvedeni su uzorno. Pored prostih vežbi, narodnih kola, sprava i takmičarskih
igara, naročito je zapažen nastup vojske, koji je oduševljeno pozdravljen.
Završna tačka, simbolično prikazana niisao »Braničemo Jugoslaviju«, uz sodelovanje celokupnog članstva, srednjoškolaca, vojske i četa, i uz zvuke državne himne, ostavila je du-bok utisak na mnogobrojnu publi-ku. Zaslugu za ovaj uspeh treba pripisati prednjačkom zboru, sa načelnikom, Slavkom Poljšakom na čelu.
J, S. S.
Sokolski dom u Gospiču
U nedelju, 4 o. m., osvečen je u Gospiču na vrlo svečan način nov sokolski dom, a posvečen je uspome-ni največega Sokola, Viteškoga Kralja Aleksandra Ujedinitelja. Osnovu za dom izradio je poznati arhitekt, prof. Ivan Marčelja iz Zagreba.
Na slet je pohrlilo mnogo brače i sestara iz bliže i dalnje okolice, koji su nastupili i na večernjoj akademiji več u subotu popodne i na javnoj vežbi u nedelju. Na subotnjoj akademiji dopala se najviše tačka programa koju su izvodili vežbači društva »Sušak—Rijeka«, pod vočstvom načelnika, brata Jova Rapaića, »U boj, u boj«!
Nedelja je osvanula u Gospiču pod morem jugoslovenskih zastava što je davalo svečani izgled. Sa svih strana hrle seoske čete pod državnim bar-jacima, od kojih mnoge sestre-člani-ce nose na rukama slike Kralja Mučenika i Nj. V. Kralja Petra II.
Osvečenje je obavljeno po trojici svečenika, a prisustvovali su mu mnogi delegati i izaslanici, te mnoštvo gradanstva kao i pretstavnici vlasti; tako da je prostrani vestibul doma bio pretesan da primi sve uzvanike.
S	leve strane u sredini postavljeno je poprsje Kralja-Mučenika, delo pozna-tog zagrebačkog kipara, Kršiniča, koju je darovao Kr. namesnik Dr. Ivo Perovič. Iza osvečenja održani su mnogi značajni govori; Dr. Petra Zeca, kao starešine društva Gospič, koji je pozdravio delegate, a na prvom mestu izaslanika Nj. V. Kralja; zatim govor brata starešine sokolske župe, Iva Poliča, brata brigadnog generala Maksimoviča, koji je bio propračen dugotrajnim odobravanjem, jer je iz-lazio iz duše i srca, dok je poslednji govornik bio brat Cvetič, narodni poslanik, koji je osobito pozvao na uzgajanje Aleksandrovske sokolske omladine po svim našim sokolskim domovima. Brat Cvetič zastupao je Narodnu skupštinu, a general g. Maksimovič Savez Sokola; g. bana savske banovine zastupao je g. Ribar, dok je ministra finansija zastupao g. Mirič. Zagrebačku župu za-stupali su članovi župske uprave.
Popodne je na letnjem vežbalištu održana javna vežba, a iza nje narodno veselje, koje je potrajalo du-go u noč.
Ne možemo a da ne spomenemo, da je na tu retku sokolsku svečanost pohrlilo lepo jato sokolova iz Sušaka, Drage, Selca, Crikvenice, kao i iz mnogih bratskih društava Ličkog o-kružja.
Da ie sve to tako lepo i izvedeno, i da je dom uopšte u Gospiču podig-nut, najviše zasluga ima starešina društva Gospič, brat Dr. Petar Zec, senator i zamenik-namesnika kraljev-skog, koji sa mnogo takta i energije več vodi više godina ličko sokolstvo.	J.	B.
Zbor četnih funkcionera u Biogradu n. m.
Na Duhove je održan u sokolskom domu u Biogradu na moru, sastanak četnih funkcionera, koje su pretstav-ljali starešina, prosvetar i načelnik svake čete. Bili su prisutni delegati četa: Pašman, Banj, Tkon, Kraj i Fi-lip.iakov. Na sastanku je zaključeno da se ovega ljeta održe u svim četama javni nastupi, a da se u augu stu održi smotra svih članova društava i četa na letnjem vežbalištu. Tom prigodom bi se priredio zajednički nastup. Za slet u Sušaku vlada veliki inleres, pa izgleda da če iz našega društva i područnih četa otiči preko 120 članova i naraštajaca, sa glazbom i dve zastave. Zavet S. P. P. izvodi se vrlo uspešno, iako su prilike z'a rad strašne, Četa Tkon se zavetova-la da če izgraditi novi zid oko groblja, četa Filipjakov daje besplatno radnu snagu za gradnju zida oko škole, četa Banj nasipa obalu itd. Ima i mnogo ličnih zaveta. Moral članova u četama je upravo odličan, i pored toga što su svakodnevno napadani, i što su bez ikakve zaštite. Najteže je svakako četi Filipjakov. Njenim članovima je apsolutno nemoguče proči kroz selo sa sokolskom značkam, a načelnik čete brat V. Miklas
Конференција просветара жупе Крагујевац
Просветни одбор Жупе Крагује-вац одржао је конференцију про-светара на дан 29 маја, за време жупског сл^та у Крушевцу.
Конференцију, којој је прису-ствовало преко четрдесет просве-тара из свих крајева Жупе, отво-рила је сестра Љубица Филиповић, претседник ЖПО., а у присуству савезног изасланика брата др. Тих. Протића и старешине Жупе Кра-гујевац, брата Милоја Павловића. Сестра претседница је изнела циљ састанка, давши исцрпан извештај
о	раду ЖПО. за последња три ме-сеца, и износећи директиве за раД у јединицама, нарочито онима на селу, и распоред рада по месецима за целу годину.
Савезни изасланик, брат Протић, је испоручио поздраве Савеза, апе-лујући да сви следују упутствимз свог жупског просветара.
Реферат о раду Н.О. отсека јз убедљиво дао старешина Жупе, брат Милоје Павловић. ПодвлачећИ важност овога отсека за прилике у којима наш народ баш данас жи-ви, референт говори о дужностима
Н.О. отсека, међу којима су нај-важније: чување народног духа и народних тековина, заштита онИХ који су због рада на соколству про-гоњени и др.
Tpeha тачка конференције био је реферат сестре Лепосаве Стојано-вић: „О просветном раду на селу, с нарочитим обзиром на рад коД жена”. Веома исцрпно говорила је сестра Стојановић о томе, шта би практично требало учинити за про-свећивање сеоске жене. Затим го-вори о нар. умотворинама, хигије-ни у сеоској кући и др.
Четврта тачка дневног реда био је реферат брата Светозара Мило-шевића, тајника ЖПО.: „О сокол-ској штампи”, износећи велике ко-ристи које проистичу из последн>е реформе соколске штампе, као и начин, на који и најсиромашније је-динице могу да дођу до средстава аа претплату
Jubilej društva Teslič
Sokolsko društvo Teslič je, uz su-
ddovanje sokolskih jedinica župe Tuzla, proslavilo, 28 maja, 20-godišnji-cu svoga rada, pa je tom prilikom razvilo naraštajsku zastavu, kojoj je kumovao Nj. K. V. Kraljevič Tomislav. Na svečanosti su uzeli učešča članovi iz svih 11 seoskih četa ovoga diuštva, u krasnim narodnim nošnjama. Brojna je bila i sokolska konjiča, a čitava varoš iskičena zastavama. Na ulazu u varoš bio je podignut sla-voluk, gde je izaslanik visokog kuma, potpukovnik Dorde Milačič, bio do-čekan od pretstavnika župe i društva. Nakon dočeka priredena je svečana sednica, a zatim je na letnjem vežbalištu obavljen svečani čin razvijanja naraštajske zastave. Razvijanje je o* bavio potpukovnik Milačič, predavši nakon toga zastavu starešini društva, Dr. P. Guteši, koji ju je predao načelniku, Josipu Sekeli, a ovaj vodi naraštajaca. Izaslanik bana Vrbaske banovine, brat T. Tolacije, pozdravio je Sokolstvo u Tesliču, nakon čega je starešina župe Tuzla, brat Nikifor To-dič, održao sjajan govor, pozivajuči sokolsku omladinu da pode za primerom velikih junaka, za dobro Kralja i Otadžbine. Svi govori su bili po-pračeni zanosnim manifestacijama o-gromne mase sokolstva i ostalog naroda.
Posle svečanosti formirala se povorka, u kojoj su bili sokoli, muzike, konjiča, biciklisti, četnici, vatrogasci i ostala teslička udruženja, tako da Teslič nije još nikada video slične povorke. Na banketu koji je održan u pcdne, čulo se više rodoljubivih govora, a posle podne je održana javna vežba, na kojoj su, sa vrlo lepim uspehom, nastopile sve kategorije članstva, u prisustvu velikog mnoštva gle' dalaca.
ntsme uopšte ni da se pojavi. Pa ipak, on; rade i vežbaju. Njihova izdržlji-vc.st zaslužuje zaista divljenje.
J. M.
Smrt Pavla Popoviča
U nedelju na veče preminilo je u Beogradu jedan od najzaslužnijih i najpoznatijih jugoslovenskih naučni-ka, profesor beogradskog Univerzite-ta, Pavle Popovič.
Poč. Popovič je roden 1868 u pogradu i mladi je b rat drugog na-se8 uvaženog naučnika, Bogdana Popoviča. Škole je učio u Beogradu, f^arizu i Ženevi, pa je več god. 1904 bl° postavljen za profesora istorije srpske književnosti na Velikoj ško-a kada se ta škola, 1905, pretvo-a u Univerzitet, postavljen je za Profesora istorije jugoslovenske književnosti. Za vreme rata služio je kod j rhovne komande, ali je naročitu .'atnost razvio u specijalnim misi-Jarna, koje su mu bile poverene u Italiji, Francuskoj i Engleskoj, gde j® odličnim člancima, predavanjima, ofosurama i knjigama upoznao svet-sku javnost sa našim kulturnim ži-v°tom i sa našim nacionalnim aspi-taciJama. Bio je i član Jugosloven-s^og odbora u Londonu i uredivao Jugoslovenski bilten, na engle-skom jeziku. Posle rata je nastavio radom na beogradskom Univerzitetu, šde je odgojio čitave generacije mla-^1*1 književnika i profesora književ-n°sti. Za svoje zasluge izabran je redovnog člana Akademije Nau-
ka
a naročitu delatnost je razvio u
^rPskoj književnoj zadruzi, čiji je P'etsednik bio kroz dugi niz godina.
•književni rad Pavla Popoviča je 'do obiman i značajan. Pisao je du-°ke študije o »Gorškom Vijencu«,
0 istoriji stare i nove jugoslovenske književnosti, o srpskoj drami u 18 yeku, o Milovanu Vidakoviču, o na-s'.ra narodnim pesmama, o čitavom n*jU naših najuglednijih književnika
1 j Naročito mu je značajno delo »Jugoslovenska književnost kao ce-ina«. Uživao je velik ugled u domačem i stranom naučnom svetu i saradivao je u najuglednijim stranim 'Casopisima.
Sa Pavlom Popovičem nestaje iz naše sredine jednog od najzaslužni-J'h i najuglednijih lučonoša jugoslovenske kulture, koji je u celom svom tadu bio prožet nacionalnim oseča-jem i koga su rešile retke gradan-ske vrline. Ime Pavla Popoviča o-stače u večitoj uspomeni svakog kul-turnog Jugoslovena. Slava mu!
Župska takmičenja u Varaždinu
Sokolska župa Varaždin održala je,
“3 juna, na letnjem vežbalištu, deveto župsko takmičenje. Takmičilo se yrsta, sa 167 po.iedinaca. Naro-c,to je oštra borba bila za venac ^aženopočivšeg Kralja Ujedinitelja, ^°ji je ove godine osvojila četa Šen-kovec, u maloj razlici bodova ispred četa Nedelište i Budinščina. Kao po-Jedinci zauzeli su prvo mesto br. Hubert Krnoul (Senkovec), a drugo t>r- Đuro Križman (Nedelišče).
U 10-boju prvo mesto osvojila je ^rsta društva Čakovec, a drugo vrsta društva Varaždin. Prvak župe na 10-boju je br. Stjepan Đurak (Varaždin), a drugi br. Emil Krnoul (Čakovec). Prvakinja župe medu članicama je sestra Blanka Šuligoj (Varaždin).
Medu vrstama muškog naraštaja P'asirala se je kao prva vrsta iz Čakovca, a kao druga vrsta iz Varaždina.« Medu pojedincima najbolji je brat Milan Rojačič, a kao drugi brat Vlado Crnkovič (oba Varaždin). Prvo mesto medu naraštajkama osvojila vrsta Varaždin, a drugo vrsta Čakovec. Prva sestra Blanka Marc (Varaždin), druga sestra Jelena Star (Čakovec). Takmičenja je pratila sa inte-resovanjein brojna publika.
Istoga dana održan je i glavni na-s*up Sokolskog društva Varaždin uz uČestvovanje okolišnih društava i če-|a. Pračeno sokolskom muzikom do-s'° je na vežbalište sveukupno član-stvo„ pod tri bar jaka. Sa govornice, ^krašene slovenskim zastavama, odr-^a° je govor starešina društva, brat ^lado Pongračič.
4 raznim vežbama nastupilo je Preko tri stotine vežbača raznih ka-
Streljački otsek sok. društva Betina
Sokolsko društvo Betina, župa Ši-benik-Zadar. održalo je, od 15 do 20 maja tečaj za uvežbavanje prostih vežbi, sa svim kategorijama, za 1939. Tečaj je vodio župski prednjak, Ro-nac Veljko. — Društvo je napravilo i dva pešačka izleta, sa svim kategorijama, sa ciljem da bi se članstvo
i	naraštaj upoznali sa izvodenjem vojničkih i sokolskih vežbi, u duhu odbrambenog vaspitanja. Zaslugom brata načelnika. Filipa Draga, izra-
dilo se je 15 komada drvenih pušaka, koje potpuno odgovaraju vojničkim puškama.
/ Radi gadan.ia sa vojničkim i malo-kalibarskim puškama, osnovan je »Streljački otsek«, sa članova 30, naraštaja 10. i samo se čeka na dobavu pušaka, što bi bilo od velike potrebe
i	radi polaganja ispita za skračeni rok u vojsei. prema novom pravilniku.
Ministar Purić o našoj spoljnoj politici
Ljubljansko »Jutro« donosi da je na kongresu bivših francuskih ratni-ka sa solunskog fronta, koji je održan na Duhove u Lorientu, održao jugoslovenski poslanik u Parizu, Boža Purič, govor, u kome je rekao izmedu ostalog:
»Jugosloveni dele s vama gledište
0 narodnoj časti i dostojanstvu i Jugosloveni hoče doprineti svoj deo tom nacionalnom dostojanstvu, za odbranu mira. Bili smo svedoci izvanredne preobrazbe francuskog naroda, čiji je preporod čudesan. Močna, jedin-stvena i samosvesna Francuska je temelj evropskog ravnovesja i mira u Evropi. Na drugoj strani su se pojavile važne promene i u engleskoj polit ci. Engleska je sada solidarna s nekim državama, kojima je Francuska ponudila takoder svoju pom.oč. To jemstvo dveju zapadnih sila došlo je kao posledica brisanja triju država sa svetske karte. Smisao je tog jemstva: »Ne dajte se, i ako čete se vi braniti, i mi čemo vas braniti«.
Prelazeči na jugoslovensku politi-k’i poslanik g. Purič je rekao: »Geografski i strategijski zauzima Jugoslavija važan položaj, koji joj nare-duje, da vodi politiku predvidanja i opreza. Ona se jednostavno trudi, da ntbi izazvala konflikt, koji bi lako n.ogao postati opšti. Sa svojom politikom Jugoslavija radi za mir, svoj
1 Francuske. Ako se Jugoslavija od-lučila uspostaviti dobre odnose sa su-stdima, ima u tom pogledu mirnu savest, jer je poradila sve, da se izbi gne ratu, Ta politika nije ni politika slabosti niti uslužnosti. Jugoslavija hoče ostati slobodna i nezavisna. Nema sile na svetu, koja bi mogla zastrašiti njen narod. Ili zar ko misli. da se Jugoslavija nebi branila, ako bi bila napadnuta? Jugosloveni nisu nikad zaboravili, što su za njih učinili francuski ratnici. Naše dve države, koje su se zajedno borile za iste ideale, ostače udružene, jer ima-ju iste interese«.
JAVNI ČASOVI SOKOLSKIH DRUŠTAVA U BEOGRADU
Sokolsko društvo Beograd III odr-
žava u subotu, u 20,30 časova na svom letnjem vežbalištu, Vojvodan-ska ulica, javni čas. Svira vo.ina muzika.
Sokolsko društvo Beograd II odr-žava na svom letnjem vežbalištu, u Gornjem gradu, javni čas u nedelju,
11	juna u 16,30 časova. Preporuča-mo što brojniju posetu.
tegorija. Članovi i naraštaj odigrali su »košarku«, koja se je zbog borbenosti osobito svidela publici. U od-bojci pobedila je vrsta iz Varaždina.
Iz slovenskog Sokolstva
ČEŠKI SOKOLI NEĆE DA MENJAJU NAČELA
»Sokolski Vjesnik«, zvanični list Če-škt Obce Sokolske, objavl.juje u bro-ju od '21 maja na uvodnom mestu članak pod naslovom »Nečemo izdati sami sebe!«, povodom nastojanja o spajanju telovežbačkih organizacija u Češkoj i povodom traženja Orlova da Soko izmeni svoja osnovna gle-dišta, ako hoče da Orlovi stupe u sokolsku organizaci.iu.
Članak veli, da če i onda. ako članovi ostalih organizacija udu u Soko, članovi sokola činiti ogromnu večinu za.iedničke organizacije i prema tome Sokolstvo ne sme da popusti od načela, kojima se kroz 80 godina ru-kovodilo. Za ljubav spajanja, Sokolstvo može da pravi kompromise, ali ne može dopustiti da se izmeni u to-likoj meri, da se time odrekne svojih osnovnih načela. Soko nikada ne-če zatajiti ni Tirša ni Fignera; ni iz-rično ni prečutno. Ko to od njega traži, radi isto kao da bi tražio od hdščanske crkve, da zataji Hrista. Tirš je ostavio u amanet Sokolstvu ideju napretka, baš zato što je na-ziidnjaštvo smatrao največoni nesre-čom za narod. Nikakve »nove prilike” ne mogu da prinude sokolstvo, d? samo od sebe napusti svoju idej-nu osnovu, i kad bi to učinilo, nikak-
vi	taktični obziri ne bi mogli da ga opravdaju pred narodom današnjice i sutrašnjice«.
Članak veli dalje, da Sokolstvo ne može da se odrekne ni načela proglašenih na sedmom kongresu sokolstva, a to su narodna misao i misao napretka, demokratije i socijalne pravde. Te ideje tvore bitnost sokolstva i deo češkog narodnog karak-tera. Konačno članak ističe, da sokolstvo treba da ostane verno i svojoj misli potpune nezavisnosti prema svakome, a naročito prema partijama
i	pretstavnicima vlasti. To treba naročito naglasiti danas, kada se jav-
l.K'.iu tendenci.ie da se na sokolstvo vrše uticaji sa strane vlasti, ili sa stiane crkvenih organizacija.
POLJSKO SOKOLSTVO
I	OLIMPIJADA
Načelnik Saveza poljskih Sokola, Jan Fazanovič, obišao je nedavno sve glavnije jedinice u zemlji da prouči stanje priprema poljskog Sokolstva zj buduču olimpijadu. Prema tome je odredio ove olimpijske kandidate: Kozmana i Petrzevskog iz Varšave, Bregulu iz Katovica, Levinskog iz Kiakova, Gacu, Slosareka i Sladeka iz Katovica, Radojevskog iz Pozna-
i	Betinu iz Bromberga.
*
Madarski gimnastički savez po-zvao je Savez poljskog sokolstva da održi s njime dva gimnastička takmičenja, u jesen ove godine. Poljaci su poziv primili.
Čitajuči novine...
Splitski »Katolički List« donosi, a Zagrebačka »Hrvatska Straža« prenosi, ovu noticu:
»U sokolskom programu na pr-vom je mjestu: V jer a u Boga. Tako piše »Sokolski Glasnik«, pa to tumaii ovako: »Ovaj program može da važi za Sokole svih ve-roispovesti u Jugoslaviji, u kojoj su s vi gradani jednobožci, tj. s vi veruju u Boga (i hriščani i muslimani i jevreji) i nema nezna-božaca. Prvo dakle, ono što je vazda i u duši narodnoj prvo, — jaka vera u Boga.«
Dakle svi pod jednu kapu! A ipak vjera u Boga mora nužno i logički dovesti do jedne objavljene vjere i jedne prave crkve.«
Kako se vidi, ovi klerikalci bi hte-
li,	ni više ni manje, nego da od nas Sokola naprave neke jezuitske inkvi-zitore! Najpre su nas napadali da smo bezbošci, a kada velimo da smo »za jaku veru u Boga«, onda nam prigovaraju što smo jednako za pra-voslavnu kao i za katoličku veru u Boga, umesto da objavimo krstaški rat svima ostalim verama, sem kato-ličke. Isto tako nam zameraju što hočemo sve pod jednu kapu, narodnu, umesto da narod podelimo na toliko kapa, koliko ima župničkih kancela-rija u našoj zemlji, pa da tako sav narod na koncu dode ipak pod — klerikalnu kapu...
U jednu reč: Sta nam vredi jaka vera u Boga, kada nemarno jake vere u »Katolički list« i u »Hrvatsku stražil«! ..
*
Zagrebačka »HRVATSKA STRAŽA« sc silno ljuti na tiglednog poljskog profesora i nauinika, Dr. Golomheka, zato što je na nedavnom predavanju, koje je održao u Zagrebaikom Narod-nom sveučilištu, »završio borbenim nacionalističkim parolama, zanosno i uzbudljivo«, i što je time »održao po-liličko propagandističko predavanje«, u pitanju odnosa Poljske prema Rajhu.« — »Hrvatska straža« primečuje na to, da je Golembek »govorio u hr-vatskoj sredini i u središtu Hrvatske, pa je morao voditi računa i o hrvat-skim osječajima i hrvatskom rodo-Ijublju«.
Koliko mi znamo, predavanje Dr. polombeka je od čitave publike bilo vrlo srdačno primljeno, možda baš zato što je govorio na način koji »Hrvatskoj straži« smeta i što je pod-vukao slovenskii notu. A jadni Dr. Golombek nije kriv što ne zna, da u Zagrebu postoji i grupica oko »Hrvatske straže«, koja smatra da Hrvati nisu Sloveni nego Goti, pa da bi prema tome morali biti bliži gledištu Rajha, nego gledištu Poljske (makar da ta grupica tvrdi da je jedina kato-lička, a Poljska je izričito katolička zemlja...).
Sokolsko slavlje u Kočevju
U nedelju, 4 juna, održano je u Kočevju, u Slovenačkoj, veličanstve-lio sokolsko slavlje, na kojemu je uzelo učešča nekoliko hiljada gostiju
i	čitavo slovenačko stanovništvo, te sokolstvo Kočevja i čitave okoline. Slavlje je održano u narodno-odbram-benom duhu, priredjena je vrlo uspela javna vežba i veličanstvena povor-kt!, koja je bila od čitavog slovenač-kog pučanstva srdačno pozdravljena. Starešina društva, ing. Vinko Sadar, je u zanosnom govoru podvukao ljubav Sokolstva za Kralja i Jugosla-viju. Ing. Mačkovšek je pozvao kočevske Slovence da i dalje brane svoja narodna prava, te da novi sokolski dom u Trbovlju bude tvrdjava narod-no-odbrambenog rada. Govorili su još brača Mrčun, Zupanc i Figar.
Sjajan utisak što ga je ostavilo ovo veličanstveno slavlje, gotovo da je bio pokvaren od teške nesreče koja je mogla da se desi, jer je čitav novi dom mogao da postane žrtvom požara, da nije sokolima uspelo da spreče zlobnu nameru. Komisija je utvrdila d-! je požar podmetnut, pa se nadamo da če se krivci pronači i strogo ka-zniti.
Zanimljivosti iz doma i sveta
Nemačka revija »Zeitschrift fiir Geopolitik« objavljuje članak Albrehta Haushofera, koji je jedan od najaktivnijih saradnika ministra Dr. Hessa, o izgledima eventualnog rata u svetu. Autor misli da su razlike izmedu bloka totalitarnih država i bloka demokratskih država nepremosti-v_> i da je današnje zatišje samo pri-vremeno. O eventualnom budučem ratu g. Haushofer kaže, da če biti strašan, i veli:
»U budučem ratu če biti sve druga-ii/iL nego do sada, počevši od postu-paka sa ranjenicima i zarobljenicima, pa do poštivanja medunarodnih običaja. Čak če akreditirani diplomati država koje če se zaratiti, uspeti vrlo teško da napuste granice zemlje u kojoj se nalaze. Smrt se neče zaustaviti ni pred ženama ni pred decom, a vrlo verovatno ni pred ranjenicima
i	zarobljenicima. Moramo računati sa vračanjem na ratne običaje iz tride-sttgodišnjeg rata«.
»Lidove Noviny« objavljuje članak F. Peroutke o premenama u engie-skoj politici, u kome se naročito pod-vlači nedavni napis u londonskom »Timesu«, koji je govorio o »zamore-nesti« izvesnih engleskih državnika, a naročito g. Čemberlena i Halifaksa. Peroutka tvrdi, da to zapravo znači, da je Engleska zamorena g. Čem-berlenom, i da želi da ga se na lepi način reši, i pored toga što on svim silama nastoji da vodi politiku zaokru-žavanja, koja se danas pretvorila u zvanični engleski kurs. Na taj način se Čemberlen našao na istoj liniji sa ldnom, čerčilom i ostalim svojim pro-tivnicima. Ali Engleska sasvim indiferentno gleda na to, kako današnji Čemberlen demantuje jučerašnjeg Čemberlena i misli, zajedno sa »Timesom«: Najbolje onda nikakav Čemberlen!... Možda na sve to imaju uticaj diplomatski manevri Rusije, koja želi da obračuna izvesne račune sa Čemberlenom i koja nikako nema nameru da mu olakša položaj. A možda ga i sami Englezi smatraju za čo-veka prilično naklonjenog kompromisu, pa se boje da bi u odlučnoni času mogao opet da napravi neki ne-odlučni gest. Možda če ga Engleska zadržati još neko vreme, kao kulisu, iza koje če uspešnije provoditi pro-nienu svoje politike; ali je .jedno ne-sumnjivo, da Engleska prestaje da bude čemberlenovska. Intenzivnost, kojom se traži savez sa Rusijom i kojom se nasto.je odstraniti sve prepreke na tom putu, pokazuje dovolj-tio da se Engleska potpuno obratila politici zaokružavanja, којџ ona naziva politikom kolektivne bezbedno-sti
»Pester Lloyd« polemizira sa en-gleskom štampom, koja je nedavno objavila vest, da če Nemačka u avgustu okupirati Madžarsku. Madžarski list tvrdi, da je ta vest netačna. U slučaju da budu napadnute granice, ili nezavisnost Madžarske ma s koje strane, takav bi napadaj na-išao na otpor, čija bi snaga izne-nadila.
Povodom teorija o »životnom prostoru«, napisao je madžarski univer-zitetski profesor, Karolji Balaš, u listu »Nemzeti Ujšag« članak, u kome kaže da i Madžarska ima svoj
ČASOVNIČAR i JUVELIR
H. MITROVIČ
TERAZIJE 22 (do Moskve)
ima: švajcarskih ča-sovnika za ruku i džep, zlatnog nakita, kristala, srebra, pehara i plaketa.
Braći i sestrama popust
Cene vrlo solidne. Stručnn rod
Trallt« cene za Isradu k I I n a c a I maiaka.
životni prostor, a to su njene hiljadu-godiSnje granice, kojih se ni .jedan Madžar ne može odreci.
*
,,Lidove Noviny" javljaju: Hitlero-V4 mladež će ove godine u vedem opsegu provesti izmenu sa jugoslo-venskom omladinom. Izmedju ostalog se sprema za mesec septembar veliki tabor Hitlerove mladeži u Beogradu, u kojemu če uzeti učešča 400 omla-dinaca, a prirediče se i izleti brojnih odeljaka Hitlerove mladeži u Beograd.
BIBLIOTEKA ZA POZORIŠTE LU-TAKA I DECIJIH POZORIŠTA
U izdanju Prosvetnog odbora Sa-veza Sokola KJ., izašla je več i 18 sveska Lutkarske biblioteke, pod naslovom »Pravda i krivda«, od brata Jovana Udjckog. Pozorišni komad je u 5 činova, a obraden je po narod-noj priči. Cena mu je svega 2 din.
Da bi sve jedinice, a u prvom redu lutkarska i dečija pozorišta, mogla prinoviti svoj repertoar novim komadom, toplo preporučamo svimaovaj pozorišni komad. Bratski otseci mo-gu poručiti od Prosvetnog odbora Saveza Sokola u Beogradu, — Pošt anski fah 342.
PREDNJAK ZA SOKO .
U ANTOFOGASTI
U vezi naše vesti o prednjaku koji je potreban Jugoslovenskom Sokolu u Antofogasti (Cile), napominjemo da icflektanti treba u celosti da ispu-njavaju uslove koji su u toj vesti naznačeni, a ponude treba da šalju direktno na adresu: Marko Biskupovič, Consulado del Reino de Jugoeslavi-ja, Antofogasta — Casilla 371 — Chile; ili neka ih pošalju župi, a žu-pa neka ih prosledi na tu adresu.
**
Kratke vesti iz našeg Sokolstva
Sokolsko odelenje Državne narodne škole »Kral Petar II« iz Subotice, priredilo je u četvrtak, 8 juna, na Ko-tarčevom univerzitetu u Beogradu, veliku sokolsku akademiju, koja je odlično uspela. Ovo jedinstveno škol-sko odelenje kod nas, je svoj škol-ski rad usko povezalo sa radom Sokola i na torne polju pokazalo do sada zavidne rezultate.
Sokolsko društvo Jagodina je odr-žalo, 4 juna, javni čas, u saradnji sa Artiljerijskom podoficirskom školom u Ćupriji. Starešina društva, brat Josip Bekerus, otvorio je čas lepim pozdravnim govorom, našto je uzeo reč starešina župe Kragujevac, brat Mi-loje Pavlovič, čiji je rodoljubivi govor izazvao največe oduševljenje. ■Javnom času je prisustvovao i načelnik župe, Josip Prohaska, zatim komandant artiljerijske podoficirske škole itd. U vežbama su uzeli učešča, sa jednom tačkom, i pitomci Artiljerijske škole, pa je čas doživeo vrlo lep uspeh. Na veče je održana uspela akademija.
*
Sokolsko društvo Sinj proslavilo je 27 maja majčin dan. Predavanje o majci održala je g-da profesor Veče-rina, koja je odlično prikazala ličnost majke u raznim literaturama, u našo j narodnoj pjesmi i u socijalnom životu. Dve učenice ženske škole de-klamovale su dve pjesmice o majci, a diletantski otsek sokolskog društva prikazao je komad, naročito napisan od brata VI. Kurtina, učitelja, prosv. referenta sreskog načelstva, pod naslovom »Majčin dan bez majke«. Komad je socijalan. Režirao je sam autor, a izvedba je delovala duboko
svojorn realnošču, psihološkom dote-ranošču i tragikom.
Pošto je komad uvek aktuelan, Sokol. društvo Sinj odlučilo je, da s o-vim komadom gostuje i u drugim obližnjim sokol, društvima, zbog bratske saradnje.
*
Sokolska četa Golubič, društvo Knin, priredila je 29 aprila propagandni sokolski dan. Delegati župe i matičnog društva pregledali su teh-nički i prosvetni rad čete. Posle toga je agronom, brat Perovič, održao u prisustvu 200 sokola i prijatelja vrlo lepo predavanje iz poljoprivrede. Na kiaju je održan šeoski zbor, koji je dodelio četi zemljište za gradnju sokolskog doma i vežbališta, na najlepšem kraju sela. Pripravni radovi su gotovi, pa če u skorom vremenu početi gradnja, zaslugom agilnog referenta S. P. P., brata Panič Tode.
Sokolska župa Mostar treba za rad u svojim društvima jednog vrsnog prednjaka, koji bi u prvo vreme naročito delovao u jedinicama na ostr-vu Korčuli. U župi Mostar bi dobro došao i jedan nastavnik gimnastike, koji bi se stalno tamo nastanio. Ona brača koja se interesuju za ovo, neka se obrate Savezu Sokola K. J.
*
Sokolsko društvo Krupanj, potreše-no velikom nesrečom koja je zadesila Belu Palanku, prikupilo je medu svojim članstvom i ostalim gradanstvom sumo od din. 350 i poslalo preko U-druženja Piročanaca, da se raspodeli stradalnicima.
Читзјте и ширите
„Сокслскн гласник”
Prilike kod nemačke manjine
Nedavno je u Apatinu, u Vojvodini, održan zbor nemačkog »Kultur-bunda«, na kome je govorio i gau-lajter za Bačku i Baranju, ing. Špraj-cer, završivši svoj govor rečima, da je »Apatin od iskona bio nemački i da če za uvek nemački ostati«. A u pozivu na zbor se govorilo o »nemač-kom maršu na Apatin«! Sva naša štampa u Vojvodini je sa čudenjem zabeležila ovakve provokatorne izjave, a novosadski »Dan« javlja, da su one i u izvesnim nemačkim krugovi-ma izazvale nezadovoljstvo, tako da je zbog manifestacija u Apatinu advokat Šmit iz Sombora predao ostav-ku na položaj pretsednika u »Kultur-bundu«. Ošini toga je g. Šmit dao novinama izjavu, da »osuduje svaku msnifestaciju koja bi izazvala, ili vre-dala osečaje, bilo vlasti, bilo ostalih narodnosti u zemlji«. — G. Šmit je osim toga kazao da u krugovima Ne-maca postoji spor koji se odnosi i na izbor voda i na načela, po kojima treba da se vaspitava nemačka onila-dina.
Daruvarska
lica !i
i tvornica Strojeva, Daruvar
Preduzimamo sve poslove, koji zasi-jecaju u našu struku.
N A J V E Ć 9 ZIBOR N U Z I Č K ! H 1NSTRUMENATA
**
SC A L A
ftft
BEOGRAD — Kralja Milana 9 Prodaja za gotovo i na otptatu.
LEČILIŠNI HOTEL PALAČE Med. Dr. Dosip Avelini, HVAB
Hotel potpuno reno-viran sa tek. toplom i hladnom vodom u svim sobama, sobe sa kupati-lom, apartmani, društvene prostorije, sunčane terase, sjenoviti park, kur-salon, vlastito tenis igra-lište, motorni čamac za izlete u Biševsku Špilju. PEN SION Din. 60,— 100 —
SVE OD GUME
KOD
F
Najveće stovarište gumene i ce-loloidne robe. Gumena čreva za vodu vino i kiseline. Najveći izbor gumene tehničke robe za industriju i zanatstvo. Lopte za odbojku i igru. Za braću sokole popust 5—-10%. Jedina specijalna sokolska radnja u Jugoslaviji. Fabrično stovarište fabrične cene
BEOGRAD
KNEZ MIHAJLOVA UL. BR. 3
AMERICAN-GUMA
JOVAN VUtKOVlC
КРОЈЛЧКИ САЛОН
HOBAK ПУТНИК
БЕОГРАД. ЧИКА ЉУБИНА 10 ТЕЛЕФОН 26-412
Klišea
za jednu i višebojnu štampu
IZRAĐUJE
CINKOGRAFIJA
99
AVALA"
Beograd, Jakšićeva ul. 4
TELEFON 30-240
ИНДУСТРИJCKO И ТРГОВАЧКО Д.Д.
ГЕНЕРАЛНО ЗДСТУЛСТВО 3A ЈУГОСЛДВИЈУ
„STEIRISCHE OUSSTAHLWERKE A. G.“ — JUDENBURG-WIEN - KALN
ЗАГРЕБ
Краљице Марије 25 — Телефон 63-86
БЕОГРАД
Карађорђева 71 — Телефои 29-606
ЉУБЉАНА
Тнршева улнца 35a — Телефои 48-63
Стовариште челика и машина за обраду челика.
Izdaje Savez Sokola Kr. Jugoslavije (arh. M. Smiljanič, Alekse Nenadovića 6) — Ureduje redakcioni odbor (Pretsednik Dr. Vlad. Belajčić) — Odgovorni urednik Dr. Tihomir Protić.
Beograd, Prestolonaslednikov Trg 34 — Stamparija »Zora«, Kosmajska 24 — Telefon 29-920 — Beograd.