uođ. VI. broj 47
U Zagrebu, 30. novembra 1934.
Poiedini bro! sto]! 1.50 dinara
U Julijsko] Krajini se fašizam oborio na našu knjigu. Zatvara 1 muči naše ljude. Hoće da 1 kulturno uništi naš narod.
Najdostojniji naš odgovor na te progone bit će ako mi u emigraciji čuvamo našu kulturnu snagu šireći i pomažući našu štampu.
GLASILO SAVEZA JUGOSIOVENSKIH EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE
NAŠA KULTURA
Svakodnevno nam stižu vijesti iz Julijske Krajine o proganjanju naše knjige. Vrše se stroge premetačine, ljude se apsi, maltretira, tuče i muči samo zato što su sačuvali nekakav molitvenik ili kakovu predratnu knjigu. Vuče ih se t pred Specijalni tribunal i osudjuje ih se na robiju samo zato što su svoju knjigu, u ljubavi i strahu za nju, sakrili na tavane i u šume.
Fašizam osjeća da mu ta knjiga smeta. Zna da se ljudi koji čitaju, koji misle, a suviše toga koji nisu Talijani, neće nikada pomiriti s time da živu pod Italijom. Fašizam zna da jc knjiga još ona zadnja veza koja veze taj narod sa hjegovom etničkom grupom. Jer ta knjiga, to je znak da jedna te ista kultura vlada neprekidno od Soče pa do istočnih granica Jugoslavije. A ta kulturna veza — to je nešto najčvršće — nešto što se neđa tako lako dekretom raskinuti. Tu vezu se ne može ograničiti bodljikavom žicom i stražama, i reći: dovle je Italija.
I radi toga sav taj bijes fašizma, jer fašizam zna da sve dotle dok ta] naš narod bude član jugoslavenske kulturne zajednice, da sve dotle neće fašizam ni italijanizacija moći uhvatiti dubljeg korjena. 1' naš narod, to zna. Možda i ne zna to svijesno. ah osjeća. I radi toga se kod njega sačuvala tako jaka Uubav za svojom knjigom, radi. toga se kod njega javio takav otpor kada su mu navalili na knjigu.
Ako Talijani i uspiju da unište sve naše knjige; da zatru i trag svakoj našoj tiskanoj riječi, ni onda neće biti prekinuta kulturna zajednica izmedju našega naroda tamo i ovoga ovdje Jer ostaje nešto što je van domašaja talijanskih vlasti. Ostaje n a ša knjiga i naša kulturna manifestacija u emigraciji.
Emigracija je kroz ovih gorkih 16 godina izagnanstva pokazala i domaćem stanovništvu i ostalom svijetu da je naš narod pod Italijom jedno te isto sa ovim ovdje. Naši kulturni radnici, naši književnici, pjesnici, novinari, slikari, toliko su se istaknuli u emigraciji da je jugoslavenski kulturni život i te kako osjetio njihovu prisutnost.
V svim granama imamo naših istaknutih ljudi. Naši glumci dobivaju prve uloge, naši režiseri režiraju dramske i operske izvedbe; naši pjesnici štampaju svoje pjesme u vodećim revijama; naši. književnici uredjuju, osnivaju i saradjuju u svim časopisima; naši publicisti i novinari pišu u vodećim listovima značajne i zapažene članke; naši ljudi od nauke izdaju svoja djela dočekivana pohvalama; naši slikari se afirmiraju na prvim mjestima prigodom svih glavnijih izložaba; naši pedagozi sudjeluju aktivno u novim pedagoškim pokretima i pišu i izdaju zapažene članke i knjige; naši kulturni radnici izdaju omladinske knjige i uredjuju glavne omladinske listove.
Ni jedna kulturna manifestacija jugoslavenskoga javnoga života ne dogadja se bez sudjelovanja naših ljudi -- emigranata iz Julijske Krajine.
To se ovdje polako zapaža. Malo po malo se dolazi do svijesti da taj dio naroda, koji je dao toliko istaknutih i sposobnih lindi, da taj dio naroda ipak zavrijedjuje da se o njemu povede ozbiljan račun. Jer grupa od 600 000 ljudi, ogromnom većinom malih posjednika seljaka, koja je uspjela da jugoslavenskoj kulturi dade toliki broj takovih ljudi, ta grupa ne smije da propane. Ne smije da propane ne samo radi sebe, već radi cjeline, u kojoj može da tako aktivno i uspješno saradjuje.
Time što naši ljudi tako uspješno saradjuju u jugoslavenskom javnom životu; time što se zna da su emigranti iz Julijske Krajine, tim samim faktom se vrši propaganda neprocjenjive važnosti za naš narod tamo. Ujedno se Ume ispravlja mnogo krivo mišljenje, koje je u počecima našeg emigriranja bilo zavladalo ovdje. Dolazi se do spoznaje da ti emigranti nisu neki bosjaci i beskućnici, koji će pasti na teret ovoga naroda ovdje; da to nisu ljudi koji će samo primiti, već i ljudi koji će u punoj mjeri platiti svoj dug za onaj kruh i krov kojega su u Jugoslaviji našli. Dolazi se do spoznaje da je ta emigracija veliki dobitak za jugoslavensku kulturu — da ti emigranti imaju i mogu da ulože u tu zgradu u izgradnji vrijedan materijal.	....
Emigracija uopće i emigranti pojedinačno dobivaju napokon svoju pravu važnost, koja im pripada po njihovoj kulturnoj snazi i po njihovom svakodnevnom uspješnom
kulturnom radu.	,,,,,,
Time dobiva i naš narod u Julijskoj Krajini. Jer kada zna da ima u emigraciji dostojne predstavnike i da ti predstavnici dostojno doprinašaju svoj dio u njegovo ime jugoslavenskoj kulturi, tada će laj naš narod lakše izdržati sve te progone svoje knjige i svoje kulture. Jer zna da i kad uspije fašizmu da mu uništi i zadnji tiskani slog da ni tada neće biti uništeno sve. Bit će uništen jedan dio opće jugoslavenske kulture, ali taj će se manjak vrlo lako nadoknaditi i uspostaviti sve dok emigracija bude ovoliko i ovako sudjelovala u općejugoslo-verMcam kulturnom životu.	i1- r-/
MESEC DNI TERORJA V OBMEJNIH VASEH
SLOVENSKA KNJIGA POVOD ZA NASILJA
ARETACIJE IN PRETEPANJA ZARADI SLOVENSKIH KNJIG
Postojna, 24 novembra 1934. (Agis) Že v prvih početkih se je pokazal fašizem kot velik sovražnik knjige, ne le naše, ampak tudi italijanske, če mu je bila količkaj na poti. Očistil je biblioteke, da ne bi ljudje, zlasti mladina, zvedela kaj takega, kar bi jo znalo zavesti s fašistične poti. Vse, kar ie novega le podvrgel strogi cenzuri in celo daje s posebnimi dekreti naravnost smeri, kako se sme in kako se ne sme pisati. Vklenil je vse kulturno življenje in vso svobodo v okvir fašistične omejenosti, misleč, da bo s tem uklonil človeškega duha. Toda on si zna tudi preko tega poiskati prave poti ki pa gotovo ni ona po kateri hodi fašizem.
Če se je vrgel fašizem na italijansko kulturo, na italijansko knjigo in svododo, koliko boli mu je bilo na tem, da uniči popolnoma tujo — zlasti našo, slovensko .'n hrvaško. V začetku je uničil vse kar je bilo največjega in šel postopoma nizdol, tako da je danes pričel že trgati knjigo iz rok posameznika. Trgati mu je pričel in krasti ono knjigo, ki so jo skozi stoletja prebirali naši očetje in učili iz nje otroke v svojem jeziku zgodbe iz sv. pisma, knjige, ki mu jih je pošiljala Mohorjeva in knjige ki si jih je sam s trudom preskrbel. Fašizem si je vtepel v glavo, da mora vladati nad neumnimi če se hoče obdržati, zaveda se, da se bo obdržal le če bo imel slepo pokorne avtomate — robote. To pot je ubral z vso silo in danes, ko bi že moral biti na koncu, vidi da je vse to še premalo. Ne le knjigo, ampak tudi človeka mora učiniti, je postalo njegovo izpopolnjeno geslo.
Naši ljudje so pričeli iskati iz tega rešitve. Ostali so sami brez inteligence. Zase se niso bali; bali so se in se boje za svoje otroke, ki Hm lih hočeio ukrasti. Pričela se je borba, težka notranja borba, v kateri ima na zunaj uspehe — sila.
V naslednjem hočemo podati sliko dogodkov, ki so se razvijali v Črnem vrhu in okoliških vaseh, ravno zaradi slovenske knjige. Ni to osamljen primer, toda z ozirom na število aretacij in ostala nasilja, se nam zdi potrebno, da ga obširneje opišemo in pokažemo vsem pravi in resnični položai posameznikov v zemlji, kjer vlada fašizem, isti fašizem, ki postaja danes čim dalje boli ideal onih, ki vladajo in hočejo vladati. Našteti hočemo dogodke, kot so se kronološko razvijali:
13.	septembra zvečer je bil Roic Franc,
star 29 let, doma iz Lomov, zaposlen v čr-novrški mlekarni in tam stanujoč, poklican k poštarju De Cilliu Ugoju, ki je tudi politični tajnik v Črnem vrhu. De Cillio Ugo je zahteval od Rojca, da mu prinese vse slovenske knjige, kar jih ima doma, na pošto. Ko je politični tajnik in poštar še dalje, a brezuspešno, skušal vplivati in pritiskati na Rejca, ga je pustil domov. Drugo jutro je prišel brigadir k Rejcu v mlekarno in ga povabil na kratek, par minuten razgovor v kasarno, od koder se pa Rric ni vrnil. Istega dne ob 11 uri in pol zvečer je prišel domov v spremstvu karabinerjev in brigadirja. Zahtevali so od njega, da jim izrači knjige. Rejca je nato brigadir peljal na
SPECIJALNEGA TRIBUNALA
»štalo«, kjer je brigadir sam privlekel izpod oboka dve knjigi. Kateri sta ti dve knjigi ni znano, vsekakor pa sta bili tiskani v Jugoslaviji in to jim je zadostovalo. Istočasno so naredili natančno hišno priskavo in so pri Rejcu pobrali vse slovenske knjige in sploh vse kar so dobili v stanovanju tiskanega (molitvenike, časopise, stare »Edinosti«, »Stražo«, »Naš čolnič« itd.). Rejc je bil včasih tudi knjigovez in je zato umljivo, da so marsikaj našli pri njem. kar ni bilo njegovega. Pobrali pa so vse, kar je bilo tiskanega in slovenskega pri hiši. Odnesli so tudi oni dve knjigi in odšli z Rejcem nazaj v kasarno. Rejc je zjutraj, nič hudega sluteč, odšel v kasarno golorok v srajci.
Zvečer, ko je prišel v spremstvu kara-binerjev, da je prisostvoval hišni preiskavi, je bil tak, da ga ni bilo poznati.
Kljub mrzlim dnem ie bil ves moker od potu, da se je srajca držala života, izmučen pa tako, da ni mogel niti govoriti. Ko ga je žena ugledala, je padla v nezavest. Po preiskavi, ki se je končala enkrat proti jutru, so odnesli vse knjige in odpeljali Rejca nazaj v kasarno.
14.	septembra so aretirali Pivka Franca,
krojača in posestnika doma iz Lomov, obenem pa so mu naredili natančno preiskavo, pri kateri so naleteli na veliko slovenskih knjig tako, da sta jih dva njegova vajenca odnehala z vozom v Črni vrh. Oba vajenca Rudolf Pavel, star 16 let iz Zadloga in Nagode Franc, star 18 let iz Predgriž, sta bila nato pridržana do večera v karabinjerski kasarni.
Nato pa so aretirali še; Rejca Antona, starega 23 let, doma iz Lomov, Rudolfa Karla, starega 25 let, posestnika iz Lomov, Tončiča Franca, starega 42 let, posestnika iz Lomov, Šemrla Franca, starega 40 let, posestnika iz Lomov, Skvarčo Ivana, posestnika, Poženel Frančiško, staro 48 let, vdovo in to ob sedmi uri zjutraj ter vse naenkrat. .Kmalu pa so vse, razen Pivka, izpustili še isti večer. Vse aretirance so tekom dneva zasliševali vsakega zase, približno po eno uro. Zanimali so se pred vsem za slovenske knjige; hoteli izsiliti od vsakega posebej priznanje, pri tem pa so razgrajali, žugali s oreteoanlem in sploh zelo nesramno postopali.
Brigadir, ki je vodil te aretacije in zasliševanja je šele tri mesece v Črnem vrhu, je zverinski in zna slovensko. Starejše je zasliševal slovensko, mlajše pa italijansko, časi !
15.	septembra so odpeljali iz Črnega vrha Rejca in Pivka vklenjena skupaj s taksijem čez Sv. Lucijo v Videm.
17.	septembra so aretirali ponovno Rudolfa Karla iz Lomov, obenem so mu naredili strogo preiskavo; ker niso dobili ničesar, so mu vzeli zemljevid, katerega je kupil v Gorici, istega dne so ga odpeljali v črni vrh in nato 19. septembra v Videm.
18.	septembra ponoči so pripeljali Pivka iz Vidma v črni vrh. Naslednjega dne je prišel na svoj dom v spremstvu karabinjerjev z brigadirjem in petimi detektivi. Pripeljali so se z dvema avtomobilima.
PRED PROCESOM
Aretacije in pretepanja nedolžnih fantova v Košani
Fašisti mažejo svoje grbe, da lahko zapirajo naše fante
Postoj na, 24. novembra 1934. — (Agis). — V sredo ponoči je nekdo, sumi se da Italijani sami, spet z blatom pomazal fašistični grb, ki je vzidan v most med Sp. in Gor Košano. Ljudje so to že zjutra opazili, a še tekom dopoldneva so zvedeli v karabinjerski kasarni. Takoj sta bila aretirana Pupis Jože, po domače Dominkov in Martinčič Tone, po domače Šmacov, ki sta se letos vrnila iz konfinacije. Ostali ko-šanski fantje so se poskrili tako, da za enkrat niso mogli nadaljevati z arataci-jami. Vsi fantje pa so izjavili, zlasti oni, ki so bili že neštetokrat aretirani, nekateri izmed njih že večkrat prete-
peni tako in so se vrnili domov vsi okrvavljeni, da raje vse drugo pretrpijo, le aretirati in odvesti se ne pustijo več. Vse izivanje in nasilje je tudi v Košani doseglo višek. Ljudem že preseda bri gadirjevo šikaniranje in skrajni čas je že, da tudi oblasti uvidijo, da s takim postopanjem ne bodo ničesar dosegle.
Brez dvoma so fašistični grb umazali Italijani sami zato, da dobijo spet povod za preganjanje naših ljudi. V Košani ni to prvi slučaj, da so podtaknili in obdolžili za to delo naše ljudi. Faši stični oblastniki ustvarjajo s tem sami odpor proti sebi.
DVA JUŽNOTIROLCA 0SU9JENA OD SPECIJALNOG TRIBUNALA
Dvadesetog o. mj. održana je pred sku zastavu sa kuće fašiste Saltuccia Specijalnim tribunalom rasprava protiv
dvojice Nijemaca iz Južnog Tirola. Op tuženi su Bikard Meramer i Franz Wat-haler da su 15 maja o. g. skinuli talijan-
Bozenu. Obojica su kažnjena sa po godina robije i po 5 godina policijskog nadzora.
Pivk je bil tako izmučen in uničen, da si je lahko vsakdo kdor ie imel priliko le videti ga, takoj ustvaril svoje mnenje o postopanju. Pokazal ie knjige, ki jih je imel skrite v gozdu, vseh je bilo okrog dvajset. Dovolili so mu, da se ie v prisotnosti javnih organov preoblekel. Nato so ga odpe-Ijali. Na aretirančevo prošnjo so odprli ra-dijo in je tako odšel iz hiše ob godbi. Prosil je tudi, da ga za moment pustijo sredi vasi pred spomenikom padlih vojakov, kjer je malo nemo postal.
Tu mu je brigadir tudi nasvetoval, naj domačim pove za svoje dolžnike. Potem pa so ga odpeljali z avtom vklenjenega na rokah in nogah.
18. septembra je brigadir ponovno poklical Poženela Dominika, starega 27 let iz Črnega vrha, ki je bil pred nekaj dnevi zaprt 24 ur, ga aretiral in ga takoj poslal v Videm. Istega dne so aretirali še Tončiča Franca, starega 44 let in Tončiča Josipa, starega 45 let iz Lomov in ju odpeljali v Videm.
21.	septembra so aretirali Rudolfa Jakoba, starega 30 let, iz Črnog vrha in ga poslali takoj v Videm.
22.	septembra so nadaljevali z aretacijami in aretirali: Tominca Ivana, starega 17 let iz Lomov ter Rupnika Antona, starega 40 let iz Lomov. Istega dne so jih odpeljali v Videm, ne da bi naredili hišne preiskave. Odpeljali so vsakega posebej.
26.	septembra so aretirali Lampeta Ivana, starega 56 let in ga odpeljali v Videm.
27.	septembra jim je sledil Rudolf Maks, star 40 let, iz Coia nad Vipavo.
28.	septembra so aretirali Lampeta Franca, starega 50 let iz Zadloga.
14. oktobra so izpustih iz zaporov Rudolfa Viktoria in Lampeta Franca.
14. oktobra so aretirali Plešnarja Ivana, starega 76 let iz Zadloga in ga odpeljali takoj v Videm.
V zadnjih dneh istega mesca so aretirali še Rejčevega brata Antona Rejca, starega 25 let. a so ga čez par dni spustili.
21. oktobra so prepeljali z železnico iz videmskih zaporov v koprske Pivka Franca, Rejca Franca, Rudolfa Jakoba, ter Tončiča Franca.
17. novembra so izpustili iz Kopra Tončiča Franca, iz Vidma pa Rupnika Antona. Istega dne so aretirali in ndoravili preiskavo pri Korenču Jakobu, staremu okoli 32 let. posestniku iz Hotederšice. stanujočem v Črnem vrhu. Po strogi preiskavi so ga aretirali in odpeljali v videmske zapore.
20. novembra so izpustili iz zaporov Tomčiča Jošta in Plešnarja Ivana iz Vidma.
Med tem časom sta bila aretirana toda dan aretacij nam točno ni znan, še brata Sajovic iz Vodic in čuk Franc tudi iz Vodic, zato, ker so nosili obleke h Pivku iz Lomov, ki je bil kot je znano krojač in je kot zgleda eden glavnih obdolžencev med aretiranimi v Črnem vrhu. Istočasno z njimi so aretirali tudi Črnigoja Franca, doma iz Podkraja, zato ker je bil svoi čas zaposlen kot pomočnik pri Pivku.
Večina aretirancev je šla skozi videmske zapore ali pa je še v njih. Kaj se pravi prestajati ječo v videmskih zaporih, ve marsikdo od naših rojakov povedati. Ti zapori so znani kot najslabši in z jetniki se ravna najstrožje ter jih niti koprski zapori ne prekašajo.
Jetniki dobivalo hrano In sicer zelo slabo hrano, samo enkrat na dan.
Odeje nimajo skoro nič, tako da sedaj naravnost zmrzujejo. Nekatere aretirance so odvedli v zapore kar goloroke, brez Jopiča naravnost od dela. Na zrak smeio samo po pol ure dnevno. Toda to ni nlkak vrt ali dvorišče, kot ih sicer imajo po ječah, ampak je nekak hodnik 3 m širok in do 12 m dolg. Po tem prostoru hodijo jetniki v krogu. Vsa pisma, ki jih pišejo svojcem ali svojci njim, gredo prej v Rim ali jih pa kratkomalo uničijo. To dejstvo nas sili k prepričanju, da bodo vse sodili v Rimu pred posebnim sodiščem. Kdaj bo to se še ne more ničesar domnevati, navadno se zavlečejo priprave za tak proces tudi nad leto dni. Tako bi prišlo pred izredno sodišče 12 ljudi, dočim so jih aretirali vsega skupaj 26, od katerih so nekatere takoj izpustiti, dva z Vidmu, dva pa z Kopra.
Navedli smo te dogodke v kronološkem redu, tako kot so se v resnici vrstili. Hoteli smo s tem pokazati življenje enega okraja. Nad mesec je živelo vse ljudstvo v omenjenih krajih v strahu in še danes jim groze nova nasilja črnovrškega paše. Še vedno grozi, da jim odpeljalo enega ali drugega s hiše. Vse to morajo pretrpeti ti ljudje in to samo zato, ker so pripravljeni vztrajati z vso silo v odporu proti fašizmu.
KRIZA MANJŠINSKE ZAŠČITE
V ljubljanskem časopisu »Misel in delo* je napisal naš rojak dr. Branko Vrčon obširno raspravo pod gornjim naslovom. Prinašamo drugo polovico te rasprave zaradi njene aktu-elnosti in zanimivosti.
Povojno manjšinsko pravo je že ob svojem rojstvu na pariški mirovni konferenci leta 19J9. prineslo s seboj na svet tri temeljne napake, tri težke pomanjkljivosti, ki stalno ovirajo njegov razmah in prost razvoj: 1. okrnjeno je teritorialno (pomanjkljivost, ki je postavila problem razširjenja in posplošenja manjšinske zaščite); 2. okrnjeno je materialno (problem izpopolnitve obstoječega manjšinskega prava) in 3. okrnjeno je končno po predvidenem manjšinskem postopku zaradi pomanjkanja prepotrebnih sankcij in dejanskih garancij (problem meddržavne garancije obstoječih manjšinskih norm).
Te tri temeljne pomanjkljivosti povojnega manjšinskega sistema so že same po sebi tako težke, da je brez njihove odstranitve nadaljnji razvoj manjšinskega prava nemogoč. Kakršnokoli »izboljšanje«, ki ne bi bilo predvsem izboljšanje v teh osnovah, bi pomenjalo korak k — novim pomanjkljivostim in napakam. Jedro današnjega manjšinskega problema tiči baš v teh osnovnih
NOVE OBSODE SPECSJALNEGA TRIBUNALA I Našim čitateljem i naročnikom
Tavčar in Bizjak
Rim, 22 novembra. Koncem preteklega leta Je bilo v Postojni aretiranih 9 Slovencev, med njimi tudi jugoslovenski železničar Henrik Mekinda. Fašistična policija jih je osumila protitalijanske propagande. Skoraj vsi so bili odvedeni v Koper v preiskovalne zapore, kjer so ostali po več mesecev, nato pa so večino izmed njih izpustili, med njimi tudi jugoslovenskega železničarja Mekindo. Le dva, črkostavec Karel Tavčar in čevljar Vlado Bizjak sta bila postavljena pred posebno sodišče za zaščito države. Včeraj dopoldne se je proti
obsojena
njima vršil proces. Konkretno sta bila obtožena antinacionalne propagande, ki naj bi jo bila vršila v prejšnjih letih vse do oktobra, ko sta bila aretirana. Obtoženca sta pred sodniki s poudarkom izjavila, da nista kriva. Državni tožilec je zahteval za vsakega po dve leti ječe. Sodišče je obsodilo Tarčarja na 2, Bizjaka na poldrogo leto ječe. Na podlggl poslednje amnestije jima je bila sedaj kazen odpuščena. Prebila sta celih 13 mesecev v preiskovalnem zaporu.
NOVIH PEDESET I DEVET GODI NA ROBIJE
Dvanaestorica iz Julijske Krajine osudjena od Specijalnog
tribunala
Talijanske novine od 17 o. mj. do-našaju: »Jutros su došli pred specijalni Tribunal Frausin Juraj, Budičin Josip, Krizman Bernard, Kar is Marije, Makari (Makarić?) Anton, Nadović Matej, Opara Franjo, Porega Ivan, Postenja Albin, Privileggio Juraj, Rabba (Rabar?) Anton, Sassa Julije, koji su odgovarali zato što su pripadali protunarodnim organizacijama i zato što su vršili anti-
zablodah, na katerih boleha in bo še dolgo I državnu propagandu. Prestupe! su iz-
vršeni u Trstu, Miljama, Tržiču i Spe-ciji prošle godine. Karis je već više puta kažnjavan. Pretsjedavao je konzul general Ganttieri, a državni tužilac je bio comm. Fallace.
..___________	„„ „„ Optuženici su, pred dokazima sa- .JJ_____________v_ ________
boljšanja'ni prišlo. Postopek v maiijšinskih I kupljenim o njihovoj krivnji, priznali, ćemo ih na ovom mjestu. zadevah pa je bil celo predmet raznih re-
FAŠISTIČKI REŽIM UNIŠTAVA NAM NARODNU IMOVINU U ISTRI
bolehal ves sedanji meddržavni zaščitni sistem manjšin.
Naštete pomanjkljivosti so bile ponovno predmet ostrih in burnih debat pri Društvu narodov. Zlasti o prvi in drugi pomanjkljivosti se je mnogo govorilo, vendar do iz-
samo su nekoji, po običaju, nastojali da umanje svoju krivicu. Državni tužilac je tražio za najodgovornijeg krivca Karisa 18 godina robije, a za ostale od 3 do 8 godina. Sud je, iza saslušanja branitelja, osudio Karisa na 16 godina
Te) številki našem lista smo priložili čeke. Prosimo vsp one. ki dosedai niso poravnali naročnine ali pa so v zaostanku, da to uredijo s priloženim čekom.
One ki so naročnino plačali, prosimo, da s čekom poravnalo račun za koledaria.
Kdor na ie poravnal naročnino in koledaria. nai s čekom pridobi novega naročnika za koledarja ! S tem bn izvršil svoio emierantsko dolžnost in pomagal našemu tiska	________
OPOZORILO CITATTELJEM IN ROJAKOM!
Sporoča se, da se dobita »Jadranski kalendar« in žepni koledarček »Soča« stalno pri podružnici »Istre« v Ljubljani, Erjavčeva cesta 4a.
Brojne osude goričkog suda
za prelaz preko granice, penčenje rakije i krijomčarenje
Trst, novembra 1934. — 19 o. mj. osudjeni su Josip Sardoč i Josip Germek iz Rihenberga radi pečenja
na 5, Krizmana, Makara, Poregu, Poštenju i Privileggia na 4 god. svakoga, Oparu na 3, Nadovića, Rabba i Sassa na 2 godine i pol svakoga. Svima je uračunato vrijeme po zadnjem dekretu o amnestiji«.
form, ki jih je narekovala vsakdanja praksa vendar pa kaže še danes. vse temeljne napake splošnega spornega postopka pred forumom Društva narodov, tako da dejansko tudi na tem polju ni zaznamovati nobenega
Lopovi na upravi općina
Mošćenice, novembra 1934. — Mi
izboljšanja. Kazen tega so vse dosedanje sve više dobivamo utisak, da je fašistički manjšinske debate pri Društvu narodov jo- režim — režim pljačkaša i lopova. Sva-sno pokazale, da ni mogoča separatna reši- gdje su na dnevnom redu kradje i prote» vsake izmed navedenih pomanjkljivo-1 nevjerenja. Ml u Libumiji smo najbolje sh zase, kjer obstoji med njimi tesna so- j osvjedočeni o torne. odvisnost, ki jo lahko celo spremenimo v Poznat je čitaocima »Istre« slučaj povsem določeno stopnjevanje v zgoraj po- famoznog Arlća u Rijeci, poznate su ta-danem vrstnem redu.	kodjer pljačke kod riječke općine na
Osnovno vprašanje, okrog katerega so račun tramvajskog poduzeća, poznata je se do danes sukale vse ženevske debate. J« pljačka »Casse ammalati« u Opatiji. A vprašanje hi izhaja iz prve pomanjkljivo- j evo vam još jedan tako 3asan dokaz kasti: posplošenje manjšinske zaščite. Kadar- ko vi su ljudi fašističkog povjerenja, ko-koli se je n. pr. pred Društvom narodo» jima daje faSisit6ki režim uprave naših pojavil predlog o izpopolnitvi in izboljša- općina u ruke
nju materialnega manjšinskega prava so Kod nas u Mošćenicama je pred krat-se vse manjšimko-pravno vezane države I ko vrijeme vedrio i oblačio signor pode-izogmle diskusiji s tehtno načelno ugotovi-1 sta Comba, Mi stalno plaćamo i pla-tvijo: Nismo nasprotne nobeni, in tudi ne čamo poreze, razne takse općinske i dr-najširši izpopolnitvi manjšinskih norm, to-1 žavne. Izgleda nam kao da toni plaćanju da le pod pogojem, da enake obveznosti neće biti nikada kraja. I ne može. Ne
Zalfc Zl'Jt može ^ onl fcoji kfadu nisu nikad siti. jih meddržavna manjšinska zaščita formai-1 p>Ug0 ^ nas krali g. Comba i općinski
no še ne veže. In v tej zvezi moramo takoj sekretar. Njihovi su ih gospodari osta-ugotovili, da so manjšinsko-pravno vezane \ym na tomJposiU) pustili su ih da pljač-države - v tem kakor v vseh drugih vpra,\ k&]u d(>k ihje došlo na javu, dok se šanjih manjšinske zaščite - nastopale ne-\ t nije ^ govorkati. To je da-
vZln°j£L!m Znia mr	1o njihovim gospođama povoda, da su
Liiafi Vnl!dareb	lh mOTali maknuti. NÌSU Ih pozvali na
iS	Jli- SX'Zom' rdmSlfXSlu “Ki"
j?	ra
paralizira vse zdrave poskuse po kakršnemkoli izboljšanju posameznih manjšinskih norm. S tega vidika se mi zdi le nepotrebno tratenje energij in pravo Sisifovo delo vsak poskus, ki stremi za tem, da se v sedanjem manjšinskem sistemu reši, kar se vsaj trenutno rešiti da. Manjšinska zaščita v sedanjem obsegu in sedanji vsebini ne more ustrezati niti težnjam manjšin niti težnjam manjšinsko-pravno vezanih držav.
robije, Budicirm na^^7^godina, Fransina | rakije. Sardoč je osudjen na 3 mjese-e	ca zatvora i 1000 lira globe, a Germek
na 100 dana zatvora i 1.100 lira globe.
EmilVojskaiz Straže kod Cerkna osudjen je na 400 lira globe i na plaćanje sudbenih troškova zato što je iz Jugoslavije prokriomćario nešto kave i što je bez pasoša prešao granicu.
M ar i j a S a b 1 e r o d j. Simonič iz Cerkna osudjena je na 500 lira globe što je svoju kćer Mariju uputila u Jugoslaviju bez pasoša i što je kćer uputila na kontraband.
Franjo Petrovič i Vicenc Petrovič iz Hotederšice i Jakob Se meri iz Strežnice osudjeni su jvaki na 8.400 lira globe. Petroviči su osudjeni zato što su prokriomčarili iz Jugoslavije dva konja i dvoja kola, a SemerJ zato što im je pomagao ù tome.
Tu vijest prenašamo po talijanskim novinama, a kada dobijemo detaljnije informacije od naših dopisnika objavit
sa dnevnicom od 60 lira!
Na mjesto g. Combe došao je ne podesta, nego Commisario Straordinario sa dnevnom plaćom od, 60 lira da »medi« općinske poslove, postavljen je da »uredi« općinsku blagajnu. Taj je gosp. »Commissario Straordinario« bio čovjek najvećeg povjerenja gospode odozgo — veliki fašista — inače »fugluasco dalmatico«. On je na tom položaju izdržao neko 8 mjeseci. Dobro je zaradio — samo redovite plaće je u to vrijeme dobio preko 15.000 lira, a gdje je ostalo. Kad se i on najeo, dali su i njemu nogom.
Na njegovo mjesto je postavljen lovranski podesta domaći izrod Peršič (sada Del Persico). I on vrši dužnost »Commissaria Straordinaria« već neko 3 mjeseca sa nadnicom od 60 lira. Njemu taj prihod izgleda nije dovoljan, jer se dao i na druge veće poslove, sa većom zaradom, razumije se na račun općine — alias na račun naše sirotinje. Raspisao je natječaj za gradnju nove općinske zgrade. Najniža ponuda je bila 120.000 lira, ali je prihvatio onu od Chersevani-a (Krševana) iz Lovrana, koja iznosi 20.000 lira više t. j. 140.000 lira.
Ne znamo koliko će ostati Del Persico u svojstvu »Commissaria Straordinaria«. Držimo da neće ni on dugo, jer je općinska kasa prazna. — (Sag)
OVRA SELI IZ VODICA
Strah od rata
Vodice, novembra 1934. Pred nekoliko smo Vam vremena javili da se je kod nas naselila tajna policija, i da je bila zauzela prostorije u bivšoj staroj „ ...	. -	.	,	, , . školi. Bojali smo se, da će u našem selu
Borih se brezpogojno za njen obstoj * vsaj I ostati duže vremena, kako je isprva iz-« dosedanjem	pomenja odredi se giedaj0 au ipak su otišli 24. o. mj.,
pravi, pošteni rešitvi manjšinskega vpraša-^ da ^ uapće nlsmo vidjeh kada su se
nja, pomenja pa tudi odreči se borbi za zmago višjih etičnih principov v sistemu meddržavnih odnosov.
iselili, jer su otišli po noći.
Kako smo doznali od njihovih pouzdanih ljudi koji su nam pripovijedali, da Jedro današnjega boja za pravice zatira-1 su ovi ogleduhi došli glede reda i mira, nih manjšin ne tiči v borbi za skromne I jer da su se bojali bune i to zbog ubi-drobtinice, ki bi milostno padale z miz ve- stva Kralja Aleksandra, a i zbog godi-činskih narodov.
V tej smeri je mogoče razumeti borbo posameznih manjšin v okviru posameznih držav, nikakor pa ne borbe za pravičen meddržavni sistem manjšinske zaščite. Ker se ne da tajiti, da je manjšinsko vprašanje izrazito mednarodno vprašanje, ki mu v okviru posameznih držav ne moremo najti I Sirotti, po zlu poznati bivši admimstra-zadovoljive rešitve, moramo seveda streme-1 ^ goričke nadbiskupije, odlikovan je ti za tem, da rešimo vprašanje kot meddr- ovih. dana od Mussolinija i tahjanskog žavno. To je v okviru sedanjega manjšin-1 kralja komendatorstvom talijanske kru-skega sistema — radi navedenih pomanj-1 »R Piccolo della Sera« piše tom pri-kljivosti — nemogoče in povsem iluzorno, I hkom o Sirottiju i nazivlje ga »Istriano dokler ni definitivno rešeno osnovno vpra-1 di forte tempra, sacerdotte itahano šanje o posplošenju manjšinske zaščite. esemplare«, koji je odlikovan za svoju S tega načelnega stališča se nam more I religijoznu, gradjansku i patriotsku ak-zdeti poljski predlog o razširjenju manjšin-1 tivnost. To odlikovanje će potpuno za-skih obveznosti na vse države — ne glede
šnjice smrti pok. Jurišević Ivana, kojemu je 20 o. mj. protekla godina dana od tragične smrti kod »Jezuita«. Imali smo prilike čuti od nekojih izroda, da se je ova Mussolinijeva tajna i junačka družina medjusobno razgovarala da kamo će koji pobjeći, ako nastane rat, i ako Jugosloveni dodju ovamo. — Po ovom
njihovom razgovoru mi razabiremo, da I most, kf pelie če^ po'tok“Globočnik."vsa ce-nisu a niti da neće nikada zaboraviti | sta od Št. Vida do Šturlij, v koliko je niso,
»DOPOLAVORO« PRIDNO DELUJE
Novi »dopolavoro« v Karojbl.
Motovun, novembra 1934. (Asris.) V Karojbi so letos v juniju otvorili »dopolavoro«. Svoje prostore ima v novi hiši, ki je last nekega Tržačana. Poleg društvene dvorane imajo tudi prostore za bufet, kjer skoraj tedensko prirejajo plesne in druge zabave. Domačine silijo, da bi se včlanili, zlasti pa silijo mladino. Kljub vsemu nasilstvu in priganjanju, pa se jih je do danes vpisalo v »dopolavoro« le neznatno število. Seveda so to v prvi vrsti le oni. ki so na kakršenkoli način odvisni od oblasti.
FORSIRANO UTRJEVANJE MEJE
Z utrjevanjem okrog Snežnika nadaljujejo.
L o ž, novembra 1934. (Agis.) V snežniških revirjih, na italijanski strani, še vedno gradijo utrjevalne napraye, kljub temu, da je že zapadel sneg. Druga leta so navadno ob tem času prenehali z delom. Kot zgleda, letos na to še ne mislijo Na dan Vseh svetih pa tudi druge praznične dneve so nepretrgoma delali. Dnevno slišimo od 30—40 izstrelkov min. Zakaj neki se jim ravno letos tako mudi.
CESTA ST. VID—VIPAVA—STLIRJE ASFALTIRANA v vojaške svrhe.
Postojna, novembra 1934. (Agis.) Cesto, ki pelje iz Postojne po Vipavski dolini v Gorico, popravljajo že več let, zlasti od St; Vida do Sturij. Pred Vipavo se odcepi pri vili »Ana« nova cesta in gre na levi strani izven trga. Cez potok Belo in Vipar vo delajo mostove iz sekanega kamna. Od hubeljskega mostu, do šturkega pokopališča, so omilili ovinke, zlasti na križišču s eolsko cesto, izsekali klance in znižali tudi
onoga straha kojega su dobili 1 koji lm se je u kosti zavukao kod Kaporeta nego da će taj strah prolaziti i u njihova pokoljenja. — ćić.
SIROTTI — KOMENDATOR
Odlikovan za religijoznu, gradjansku i patriotsku aktivnost
Trst, novembra. — Mons. Giovanni
bo asfaltirana.
x Pri. tei cestni gradnji, ki se vrši že delj casa, je zaposlenih le neznatno število domačinov in še ti le pri težjem delu. Ostali sa sami Italijani.
PAZINSKI A VANO ARDISTI ODRŽAVAJU MANEVRE
P a z 1 n, novembra. — 6 o. mj. su 1 naši avangardistl održali vojničke »ma-služno resiti njegove grudi, kaže »Pic-1 nevre*- Jedni su bill »crveni«, a drugi
colo«
Sirotti je sada na raspoloženju Vati-
»plavi«. Mladići, zapravo djeca, bili su oboružani vojnički i inscenirali su bitku
kana i čeka se da mu nadju neko novo | pucn^vonJ slijePim nabojima. Imah su mjesto kojim će ga utješiti radi gubitka vlasti u goričkoj nadbiskupiji i radi mitre koja mu je ovog puta izmakla. A
taj »egzemplarni talijanski svećenik«,. ... . .	- --------------------
odhkovan je za sve ono zlo što je uči- : lednl.1 dru^1 puške 1 počeli su se tući nio našem narodu kroz 33 mjeseca svo- '1 čupati mediusnhnn m u-nso PWcirnAut
za zadatak da jedan drugome otmu zastavu 1 da zarobe čim više »neprijatelja«. Ali kad su došli već tako blizu da su bile zastave u opasnosti, odbacili su
je vladavine u goričkoj nadbiskupiji.
na njegovo formo in na namene poljske j konservativne koncepcije pariške mirovne države — neprimerno bližji kakor resolu- konference in je našla konkreten izraz v cija letošnjega manjšinskega kongresa, ki I Clemenceaujevein pismu na poljskega prezi-se v službi nekaterih zaščitenih manjšini denta paderewskega (24 junija 1919), nima zavzema	za nadaljnji obstoj seda-1 sedanji sistem manjšinske zaščite še tako
njega manjšinskega sistema.	skromne realizacije. Pomanjkljivosti, ki tl-
Kurt Trampler je v svoji knjigi »Staaten če v sistemu samem, so tako vzrok neke vnd nationale Gemeinschaften« (Berl\n\stalne latentne krize, ki bo tra-1929) povsem točno označil ves sedanji mea-ljala tako dolgo, dokler bo v e-državni manjšinski sistem kot tipično ka-11 j a l v sedanjem obliku sistem ritativen, ki z vsemi svojimi velikimi po- Imanjšinskih norm, ki so jih prine-manjkljivostmi in svojim izrazilo samaritan- sli posebni manjšinski dogovori po 1919. skim značajem ponižuje manjšine in — Razčiščenja v tem vprašanju nam morejo države.	j prinesti le taki predlogi, kakršen je poljski.
Zaradi načelnega odpora manjšinsko- Povsem razumljivo je, da se mu je pridru-pravno vezanih držav proti meddržavno-\ žila tudi Jugoslavija, saj ni prvič, da so s pravno neutemeljeni delitvi držav v manj in podobnimi predlogi soglašale vse manjšin-bolj suverene, delitvi, ki je nujna posledica sho-pravno vezano države. Zagovorniku
čupati medjusobno za kose. Priskočili su u pomoć njihove vodje prof. Cehi i Maraspin, ko ji su zavadjene, i nimalo
vojnički uredjene avangardiste rastavili
kon«eiPklnferLri /”Z V? PariSki, ^ 1 P°ve11 kako tako natrag u grad. rovm konferenci, lahko kritizirajo postopa-1	--------
nilP«lJsilZ;nkr^ kon*ekT?akA T‘-|N°VI »JERARHI« U BUZETU
govorov, ne m o’refZ'p a° l anik ati
upravičenosti predloga samega.]	Medipa Medica) .prepustio je
Pa tudi s stališča naših manjšin onfcr«/	pokrajinskog sekretara, svoi
meja moramo predloge, ki streme po načel- Dn w'aj.,advo.katu Crev.atmu (Hrvatin). ni rešitvi manjšinskega vprašanja, samo I	lz?a. ,e	1 nactaUe inšpektor
pozdraviti. Če velja za Jugoslavijo načelo :\	1 obećao, da će se unapred posvetiti
Smo za obstoječo manjšinsko zaščito le pod' Iasl|ima do selima.
pogojem, da veže tudi druge in zlasti one, ki imajo pod svojo oblastjo naše manjšine; mora tudi za naše manjšine veljali pravilo: Dajte nam zaščito, ki jo uživajo druge manjšine, ali pa se odrecite zahtevi po naši brezpogojni lojalnosti.
DR. BRANKO VRČON.
Prigodom te predaje dužnosti održana ie velika svečanost u Buzetu, sa obligatnim govorima i fašističkom muzikom.
NOVI SEKRETAR U SVETOJ LUCIJI
Trst. novembra. — U Svetoj Luciji kod Tolmina imenovan je sekretarom Giac* comeli Pietro
Korzika, Istra i Mrak
1 opet »Corriere istriano'»: sa svojim vlasnikom i direktorom Mrakom daje priliku da ga spomenemo. U jednom od prošlih brojeva donaša članak kurzivom pod naslovom »Corsica cd I stria« u kojem uporedjuje talijanstvo i junaštvo istarskih voditelja sa korzikanskim Spominje diskusiju u francuskom parlamentu 1871 u kojoj se raspravljalo o predlogu Korzikanca Santellija da se Korzika odvoji od Francuske. Pre-vadjamo jedan pasus iz tog članka Mraku u počast:
»Poslanik Galloni (Korzikanac) : Nous sommes francais avant tout (Mi smo najprije Francuzi).
Lijepa pasmina — Francuza, ili bolje Talijana, rekli bi mi.
Osim Gallonia (bel nome gallico! Lijepog li galskog imena!) govorili su protiv tog predloga i drugi korzikanski poslanici«.
Kada bi mjesto Galloni slavili Mrak; mjesto Korzika Istra, a Francusku zamijenili Italijom, situacija bi bila ista poslije 65 godina.
A jadni Mrak, koji ismjehuje Korzikanca Gallonija ne vidi da je on u istom neprirodnom i smješnom poloìaju i da bi na njegovo ime mogli staviti istu primjedbu kao on na Gallonijevo.
Vječno zaboravljena Pula
»Corriere istriano« donaša jedan plačljivi člančič nekog Giovannia Fontanivea u kojem se tuži kako se rvijek prelazi preko Pule kao da je ni nema. Doskora če se, naime, u Rimu održati izložba romanstva talijanskih gradova Tu če biti prikazani stari rimski spomenici u pojedinim gradovima. Ali v projektu te izložbe — nema Pule. Pisac tog člančiča se buni, jer da Trst, koji ima par neznatnih rimskih spomenika, ulazi u taj projekt, a Pula sa svojim amfiteatrom i ostalim spomenicima, i ovog puta je zaboravljena. U članku se doslovno veli:
»B a r e m ovog puta neka se nastoji upoznati ovaj vječno nepoznati grad, koji je dosada smatran i odbacivan kao najzad-nja i najnevrijednija stvar ovoga svijeta. Siguran sam da tumačim osječaje svih graduano Pule, koji če biti ponosni ako se Puli ukaže čast, koja joj pripada«.
Da je Pula smatrana za najzadnju i naj-necr ijedni ju stvar pod Italijom i da je potpuno upropaštena to znamo i to znadu i gradjani Pule. A ti gradjam bi bili mnogo ponosniji i sretniji da »Corriere« isposluje Puh nekadanji život i nekadanje obilje, nego što ih pita starim rimskim kamenjem.
U zadarskoj brijačnici ubiru porez na miliciju
Zadar, novembra. — Svaka mušterija koja dedje u brijačnicu, bude veoma radosno pozdravljena i dočekana učtivom opomenom: »Gospodine izvolite, vrlo rado če-mo vaš poslužiti, pa ako hočete i besplatno, samo molimo, prethodno platite doprinos u fond milicfje«. — 1 ako obazrivom taktikom, kompliment polučuje svrhu, pošto došljaku drugo ne preostaje več da mimo od-redjene tarife plati još i ovu posebnu taksu. Isti namet plačaju i svi manuelni radnici. Njihova nadnica iznosi 12 Ura dnevno od kojih 4 moraju dati za takse
IMA GNJILOGA U ZEMLJI - ISTRI
Disciplinske kazne u »fašiju« frst, novembra. — U zadnje vri-e su na dnevnom redu izbacivanja iz fa-i razne disciplinske kazne. To znači da šističkim redovima nije sve onako kom-;no i idealno kao što to trubi fašistička
ipa-
;vo nekoliko od tih »provvedimenti di-
mari«;
I Piranu je izbačen na neodredjeno vn-: student Dapretto Pompeo radi neshva-a fašizma. U Puli je za dva mjeseca endirano članstvo Rauchu Egidiju radi Senja gradjanskih dužnosti i radi slabe
i za rad,	. ,	.	_
I Miljama je oduzeta iskaznica Fran u Saitti, jer nije došao po iskaznicu i e pokazao da nema fašističkog duha« Andrea Fiorot, Giacomo Milo, Pietro e, Dino Zaccaria, svi iz Milja, radi tosto nisu htjeli plaćati članarinu. — U ivljama je izbačen Leopold Sirk radi što je »slabo shvaćao svoju fašističku
J5T*.
Tolminu je izbačen iz stranke Teo Irbano s ovom motivacijom: »B i o j e njćivćiH z£ odvratne zloći-
0 e.«	___..._
PREM JE DOBIL ULICE
Prej Rep — sedaj »via Mussolini«.
Prem, novembra 1934. — (Agls.) ttaš novi učitelj, ki je prevzel obenem tudi vodstvo občinske uprave, hoče našo Vas spremeniti v mesto. O njegovih hovih uredbah v cestnem m policijskem pravilniku, smo že poročali. Vendar pa nas je iznajdljivi Bellucci izne-hadil še z novimi uredbami. Potem, ki Sredo skozi vas, je dal vsaki svoje Ime, ih sicer: »Piazza Vittorio Emanuele ni« 3e s’-edi vasi, mimo šole proti cerkvi pelje »via Italia«, proti gradu »via Al castello« dalje »Largo duca d’ Aosta«, bivšemu Repu pa je da lime »via Mussolini«
Riječka kvestura postavila zamku
za naše ljude, koji bježe preko granice
Rijeka, novembra 1934. Bijeda i teške političke prilike tjeraju naš narod iz Istre. Stavljajući i život na kocku bježi u velikoj mjeri preko granice. Da spriječe bježanje preko granice i da takove, koji pokušaju bijeg kazne, dosjetile su se riječke talijanske vlasti jednoj varci.
Par izroda, koji su u službi riječke kvesture verbuje naše ljude, koji dodju u Rijeku, a za koje misle, da kane preko granice i ponude im se za sprovodnike. Jasno, da ti agenti-izrodi garantiraju našem čovjeku siguran prelaz granice uz masnu A napla tu. — Ti agenti vode svoje žrtve krivudajući ulicama do u blizinu jednog zida ispod Zameta. Tu im kažu neka preskoče zid i da će biti u Jugoslaviji. Sigurno da će ga preko zida dočekati jugoslovenski agenti. I zbilja — čim je čovjek preskočio zid stvore se kraj njega dva čovjeka u civilu, koji ga oslove našim jezikom i predstave
kao jugoslovenski agenti. Najprije ga kuraže, da se ne treba više bojati Talijana, jer da se nalaze na sigurnom u Jugoslaviji, a onda prelaze na ispitivanje. — Pitaju ga zašto bježi iz Italije, da li je što učinio protiv Talijana, kako je u Italiji, da li je tamo mizerija, kako fašisti i si. Zatim ga vode na komesarijat, jasno opet drugim putem i najednom se jadan čovjek nadje na — riječkoj kvesturi. — Posljedice: čovjek dobiva radi pokušaja bijega preko granice nekoliko mjeseci zatvora, a ako se »jugoslovenskim« agentima odviše iskreno ispovjedio, nije mu dosta ni godina dana zatvora.
Iz toga može biti čitaocima »Istre« jasno zašto je rubrika riječke »Vedette« o osudjenima radi pokušaja bijega preko granice uvijek puna.
Jedan cd agenata - provokatora je ovdje na Rijeci dobro poznat. — (Sag).
AFERA SA ŠVERCOM KAVE IZ RIJEČKE SLOBODNE ZONE
Podestà ii Podgrada Prelazzi i kapetan i marešjalo finansij-ske straže švercuju na veliko
Golac, novembra 1934. Svima, pa i onima koji ne poznaju naše krajeve, znadu da su ovi naši krajevi vrlo siromašni, a i od prirode bogato nagrad jeni kamenjem. Radi toga razloga mi ne možemo da na ovoj krševitoj našoj Ćićariji proživimo, a da ne idemo kroz ljeto u druge krajeve potražiti rada.
Ali nama je onemogućeno da idemo tražiti posla drugamo, jer nam ovdašnji vlastodržei ne daju da se nikuda maknemo, a kako čovjek treba da ipak živi.naš se narod, a i narod iz naših okolišnih sela, dao na švercanje kave i šećera iz Riječke slobodne zone, samo da si zaradi za koru hljeba.
Sa ovim švercom ne samo da se bavi 1 prehranjuje samo naš narod, nego za ovim su poslom posegli i oni kojima je u dužnosti da ga sprečavaju.
U taj je posao bio upleten i marešjalo od finance u Podgradu, a s njim svi ostali finansijski stražari kojih je bilo 12, a takodjer bio je s njima u vezi i jedan kapetan od finance iz Trsta.
Ovaj je sa automobilom došao svake noći iz Trsta u naše krajeve i pokupio po deset kvintala kave, koju je vozio u unutrašnjost svojim prijateljima trgovcima.
Da vam malo bolje razjasnimo cijeli ovaj slučaj opisat ćemo vam još nekoje stvari. Naime, ovaj je g. marešjalo pogodio kod nekojih svojih prijatelja u Rijeci kafu po 7 lira kilogram, a dao je jednu liru po svakom kilogramu onome koji ju je donesao k njemu, a on i ovaj kapetan prodavali su je po 13 lira ki-
logram. Mnogi od naših ljudi su se isprva bojali nositi mu, ali kad su vidjeli šta je na stvari počeli su mu većinom svi nositi. Ali kako ima svaka stvar početak i svršetak, tako ga je imala i ova. Jedne noći u prošlom mjesecu, kada se ovaj kapetan sa natovarenim autom kave vraćao natrag sudario se izmed ju Materije i Krpelja sa jednim drugim autom. Oba su se automobila silno oštetila i kava se počela sipati po cesti. Došlo je djelo na vidjelo, 1 odmah je povedena istraga u ovoj aferi. A aprilu su ih suspendirali od časti, a takodjer i sve ostale financijske stražare, koji su bili s njima u vezi. Odvedeni su, ali neznamo kamo. Na njihovo su mjesto došli drugi, i ovi koji su zauzeli nova mjesta u velikom su strahu, jer se može vidjeti po njihovim letačima koje su izdali i koje se može vidjeti po svim privatnim putevima i stazama, a takodjer po šumi na stablima naljepljenim, i na kojima stoji napisano:
»Čuvajte se šverceri, jer ako Vas ulovimo ubiti ćemo vas«.
Na sve strane sada kruže ovi novi financeri, a pomažu im i karabinjeri, kako bi čim prije ovu aferu sa švercom rasvjetlili.
Sumnja se da je bio u ovo umiješan i podeštat u Podgradu g. Prelazzi, jer je i kod njega bila istraga, s tim u vezi je uapšena i Tereza Maglica iz Golca.
Vidjet ćemo kako će se sve ovo svršiti, pa ćemo Vam jednom drugom zgodom javiti. — Cić
ŠIKANIRANJE JUGOSLAVENSKIH MLJEKARA U ZADRU
Snabdijevanje Zadra konzerviranim mlijekom i jajima
Zadar, novembra. — Općinsko upra-viteljstvo poduzelo je energične mjere protivu stanovnika jugoslovenske narodnosti iz pogranične zone, navlastito mljekara.
Kao što smo već iznijeli, jugoslavensko je stanovništvo odlučilo, da što manje odlazi u Zadar. Da bi ipak moglo unovčiti svoje poljoprivredne produkte, nastoji se organizirati u zadrugama, osobito mljekari, koji su dosadašnjom praksom bili izloženi velikim troškovima, trudu i svim mogućnim nepogodno-stima, tako da su od mlijeka imali smiješno minimalne koristi a vrlo često i štete. Ovim se je našla pogodjena zadarska općina, zato što je tim osjetno pala plaćarinska taksa i prihodi trgovaca. Sa ovih uzroka, općina je strogo zabranila svaku zadrugarsku prodaju mlijeka, već zahtijeva, da svaka mljeka-rica donosi svoje mlijeko kao što je to bilo i ranije. Dosada doneseno mlijeko Iz zadruga jednostavno je bilo zaplijenjeno i poklonjeno zadarskoj javnoj do-brotvornosti; drugom prilikom, otsjetno
oglobljeno, te se prijeti 1 zatvorom. Općina svoj postupak motivira time da neće dozvoliti nikakovu kupoprodaju ni trgovinu, pa ni mlijeka. Tamo gdje nikako ne može naći uzroka da zaplijeni mlijeko, jednostavno zabranjuje prodaju i čini da ga se povrati natrag.
Uporedo sa ovim postupkom radi opskrbe stanovništva, sa posebnim parobrodom dovezene su iz Ancone velike količine kondenziranog mlijeka i uledje-nih jaja, ali to nije htio nitko trošiti, pošto nije sadržavalo prirodnih hrani-vih sastojaka, nešto je zaudaralo i bilo pokvareno, i što je najvažnije, znatno skuplje nego mlijeko i jaja, što se je do tada trošilo.
Izgleda da općina ne namjerava popustiti u svojoj odluci, čujemo medju-tim, da jugoslovenski zadrugari namjeravaju nabaviti aparate za proizvodnju maslaca i sira. Ako se to ostvari izbjeći će se šikanacijama zadarske općine i njezinog nekorektnog postupka prema siromašnim ljudima.
(»Narodna Tribuna« — Šibenik)
NOVI NAČELNIK U LABINU
NIJEDAN LABINJAN NEĆE DA SE PRIHVATI NAiČELNIČKGG MJESTA
Conte Lazzarini dao ostavku
Labin, novembra 1934. — Kako u susjednim općinama, tako smo i mi nesretni sa našim načelnicima. — Ovih Je dana naš načelnik dao ostavku. Trebalo je potražiti drugoga. U čitavom Labinu nije se našlo čovjeka koji bi se prihvatio te časti. Nekoje, koji bi dolazili u obzir nisu ni pitali, jer nisu pouzdani fašizmu, a oni koji su pouzdani nisu htjeli, jer su valjda odviše dobro bili upućeni u stanje općinske blagajne. Ali načelnika je trebalo pošto poto naći. Kad ga nema u Labinu treba ga potražiti medju pouzdanima u okolici. Ovako tražeći nabasali su i u Sv. Nedelj u. Stanovnici Sv. Nedelje su se jednog dana začudili kad su predstavnici labinskih vlasti došli onamo i
la mjesto potprefekta u Puli
sa muzikom otpratili budućeg labinskog načelnika Frizolini-a Giuseppa, propalog bogataša, veleposjednika^ ulizicu i čovjeka bez zanimanja, inače zvanog prije Načinović Josipa, koji je jedva čekao, da mu se da kakva čast. Mi Čekamo, da vidimo na kom polju će nam pokazati svoje sposobnosti taj naš »Frizolin« za svoga načelnikovanja.
Doznajemo, da je naš zemljak conte Lazarini dao ostavku ' na mjestu potprefekta (sottoprefetto) u Puli. Taj naš zemljak je postao slavan sa svojom uzrečicom, koju je bio izlanuo jednom zgodom kod utjerivanja taksa, a koja glasi: »Dok ima zavjesa (koltrina) na prozorima, nema bijede«
ODMEV MARSEJSKE TRAGEDIJE V JULIJSKI KRAJINI
Fašistično veselje.
Gorica, novembra 1934. (Agis.) Grozna marsejska tragedija je hudo zadela tudi naše ljudstvo. Bol pa je tem hujša, ker jo moramo skrivati pred našimi biriči, ki hočejo to izrabljati in nas ob vsakem koraku zasledujejo. Ljudstvo se je zatopilo samo vase in s težavo prenaša pritajeno posme-liovanje. Ta zločin ni obsojalo samo naše ljudstvo, ampak tudi vsi pošteni Italijani, ki ne mislijo s fašizmom. V tej nesreči, ki je zadela pred vsem Jugoslavijo, so razni fašistički prvaki in sovražniki vsega, kar je slovanskega, pokazali svoje pravo lice. Tako smo zvedeli, da je znani briški zdravnik D’Ottone, ko je dobil uradno obvestilo o prašnem umoru, neprevidno izrazil svoje nepopisno zadovoljstvo in veselje. Bil je uradno obaveščen. da mora izobesiti zastavo na pol droga in to je tudi takoj storil ter rekel:
»Metteremo fuori la bandiera si, ma scriveremo su, che siamo contentissimi.
Eia, eai, alala!«
(Da, izobesili bomo zastavo, toda pisali bo-m° tja (v Jugoslavijo), da smo zelo zadovoljni!) Med našim ljudstvom je ta mož razvpit brutalnež, na to njegovo izjavo pa so se zgražali tud_ijtali?ani sami.
ODTOK ZLATA IZ ITALIJE
Tudi v teku meseca novembra se odtok zlata iz Italije še ni ustavil. V prvih dveh tretjinah tega meseca ie morala Italijanska banka oddati še za 99.5 milijona lir zlata, tako da se ie zlati zaklad skrčil na 6017.4 milijona lir: devizne rezerve pa so se skrčile za 1.6 na 27.0 milijona lir tako da je znašal skuoni odtok zlata in deviz nekaj nad 100 milijonov lir. O odtoku zlata iz Italije ie nedavno objavila »Frankfurter Zeitung« zanimivo razpravo, iz katere posnemamo naslednie zanimive podatke o gibanju zlatih in deviznih rezerv Italijanske banke ter o gibanju pasivnosti trgovinske bilance (v milijonih lir):
	zlate in	deficit
	dev. rez.	trg. bilanc
konec 1928	11.071	7314
konec 1929	10.341	6429
konec 1930	9.624	5327
konec 1931	7.797	1434
konec 1932	7.144	1446
konec 1933	7.397	1432
20. nov. 1934	6.044	nad 2000
Zlate in devizne rezerve italijanske ban-ke so pričele nazadovati že pred nastopom svetovne gospodarske krize. Popuščanje opažamo vse do leta 1933., ko vidimo malenkostno zboljšanje. To zboljšanje ie posledica oddaje zlata od strani italijanskih državlianov. Ta dotok zlata od italijanskih državljanov pa ie bil večji, nego ie znašalo povečanje podlage pri Italijanski banki v tem letu. ko ie dobila Italijanska banka od italijanskih državljanov za 597 milijonov lir zlata, dočim ie znašalo povečanje zlatih in deviznih rezerv le 253 milijonov (tudi že v letu 1932. je italijanska banka prejela od italijanskih državljanov za 181 mi-liionov lir zlata).__
ŠETNJA PREFEKTOVE ŽENE KROZ ISTRU
Propaganda za »Italiu Redentu«
Pula, novembra. »Italia Redenta« je u Puli u zadnje vrijeme vrlo aktivna. Imaju namjeru da daruju oko 3.000 djece po selima. Pretsjednica. žena prefekta Ci-moronia, vodi uglavnom tu akciju potpomognuta od svoga muža.
U zadnje vrijeme su zaredale šetnje orefektovice do istarskim selima. Inspicira-azile »Italie Redente«, drži govore i dijeli darove. — Tako je 15. i 16. o. mi. obašla azile u zapadnoj Istri. Desetak dana kasnije je otišla u Labin Ujedno je posjetila Kra-panj, Svetu Nedilju i još neka mjesta. Vlasti sile pučanstvo da dočekuje gospodju Cimoroni, a u školama se vrše prigodom njezine posjete školske svečanosti.
Ta orefektovica putuje autom i dijeli darove. ali se bojimo da će napokon naš narod platiti skupo i te darove i te šetnje gospodje Cimoroni, kao što se to do sada uvijek dogadjalo.
ANTiTALi Janške DEMONSTRACIJE NA KRFU
4 o. mj. održan je na Krfu protestni zbor protiv postupka fašizma sa grčkim narodom na Dodekanezu, i protiv talijanskih intriga u Albaniji. Usprkos strogih policijskih mjera, masa je probila policijski kordon i pokušala da napadne talijanski konzulat, sjedište fašija i talijansku školu. Policija je morala pozvati u pomoć vojsku i tek kada je policija i vojska upotrijebila oružje, masa je mogla da bude svladana.
Neposredni povod tih demonstracija je bio postupak talijanskog konzula Zanotti-Bianco, koji je htio potkupiti jedan grčki list. Čim se to saznalo, masa se podigla i u ogorčenju protestirala za sve ono zlo, koje joj dolazi od fašističke Italije.
MRAK, PRETSJEDNIK KOMITETA ZA TURIZAM
Pula, novembra. Ministarskim dekretom od 11. o. mj. imenovan je comm. on. Giovanni Maracchi pretsjednikom Pokrajinskog komiteta za turizam u krilu Pokrajinskog savjeta za korporativnu ekonomiju.
Osim njega su u taj komitet ušla i druga lica, medju kojima i komesar puljske općine
Viteštvo v fašističnem sportu
Angleški časopisi o fašistični mladini — Pretepanja na ringu
Pred nedavnim časom se je vršila med Anglijo in Italijo v Londonu nogo metna tekma za prvenstvo sveta. Zrna gala je Anglija s 3:2. Nismo nikaki športni poročevalci, vendar pa se nam zdi vredno, da t udi mi omenimo to tekmo vsaj mimogrede, saj je ves angleški in tudi svetovni tisk z ogorčenjem pisal vedenj v italijanskih igralcev. Naj omenimo tu le eno dejstvo, da je namreč po par minutah igre padel angleški najboljši igralec z zlomljeno nogo. Kmalu nato so morali odnesti igrišča še par drugil angleških igralcev. Domači
angleški časopisi so pisali, da sploh ne žele nikoli več videti italijanskih igralcev na svojih igriščih.
Nekaj manjšega z ozirom na krog javnosti se je vršilo dne 25. povembra t. 1. v Trstu. V prosti rokoborbi sta nastopila pred nabito polnim teatrom »Rossetti« Calza in Demaldi (najnižja vstopnina je bila 5 lir). Športna tovariša, ki si že prej nista bila v bogve kako prijateljskem razmerju, sta si tu skočila o lase. Iz v začetku še neka. spodobne igre, se je razvil kmalu pravi pretep. Protivnika nista poznala nika-ke mere več. Trgala, sta si lase tiščala za vrat, suvala v oči, brcala v vse dele telesa. Končno je eden po krepkem sunku z glavo ob pod podlegel. Drugi junak in del publike ga še tu nista pustila pri miru. Policija je komaj napravila mir in priti je morala »Guardia medica«.
Ta dva športna dogodka nam nudita dovolj jasno sliko, kako se zna obnašati fašistični sport zunaj domovine in v domovini. Sport se goji danes kot posebna panoga z visoko vrednosjo nele telesno zdravje, ampak tudi duševno vzgojo, za vzgojo požrtvovalnosti in se izraža posebno v dostojnem obnašanju. V faš. Italiji pa se razvija to baš v nasprotno smer, kar je popolnoma razumljiva posledica faš. vzgoje. Vse stremi le za tem, da v tekmovanju prekosi drugega, neglede na način, kako to doseže. Vse se skuša približati — duce ju v vseh »krepostih«, ki so potrebne za fašista. Naj tu amenimo mimogrede še mnenje nekega angleškega časopisa, ki je pred dnevi napisal, da se Neron znan tiran iz rimskih časov in simbol nasilja po vsem tem, kar danes uganja Mussolini, lahko skrije pred njim (na-mač pred Mussolinijem!)	(Agis)
STIPENDIJE ZA TALIJANSKE MLADIĆE IZ DALMACIJE IZ »FONDAZIONE DUCA DELLE PUGLIE«
Zadar, novembra. — Raspisan je natječaj za stipendije iz »Fondazione Duca delle Puglie« za talijanske mladiće iz Dalmacije. Stipendisti ne moraju da stanuju u Zadru, već je glavno da su iz Dalmacije i da se osjećaju ili izjave Talijanima. Dobivaju stipendiju za godinu dana i moraju pohadjati Mussolinijevo Jadransko sveučilište u Bari (Università Adriatica Benito Mussolini) ili Eksportnu akademiju u Bari.
Ide se za tim da se tom stipendijom privuku u Bari i oni mladići koji živu u Dalmaciji, a nisu talijanski državljani.
173.000 FAŠISTA U INOSTRANSTVU
Generalna direkcija Talijana u inostran-stvu objavila je knjigu o Talijanima u ino. stranstvu. koji su učlanjeni u fašističku stranku.
U inostranstvu ima: 74 Talijanska doma (fašistička): 460 fašija. 269 fašističkih sekcija. 220 ženskih fašija. Ukupno članova 173.000. a od toga 11.785 ženskih.
FAŠISTIČKA KOLONIJA NA UČKI
Opatija, novembra. — Ovih dana ic održana na Učki fašistička svečanost. U prisutnosti prefekta Turbacca i fašističkog sekretara počelo se planiranjem terena za fašistički dom na Učki. U taj dom bi imalo da stane 200 avangardista. koji bi ovdje logorovali.	.U
ČETIRI GODINE ROBIJE ZA ANTIFAŠISTIČKU PROPAGANDU
17. o. mj. je osudjen i Pietro Bcrto-lon iz Saltria, koji Je optužen da je pripadao zabranjenim organizacijama i da je vršio antifašističku propagandu. Osudjen je na 4 godine robije.
VUESTI IZ JUŽNE AMERIKE
MASA ZADUŠNICA ZA BAZOVIŠKE ŽRTVE V BUEN OS - AIRESU
V patemalski cerkvi u Buenos-Aire-su je daroval pret. nedeljo čast g. izseljenski župnik Josip Kastelic, na pobudo Izseljenskega društva »Tabor«, mašo zadušnico za one, ki so padli v Bazovici. Precejšnje število naših rojakov iz vseh krajev mesta je prisostvovalo sv. maši, pri kateri je pel ojačen cerkveni zbor, ter se tako oddolžilo spominu Bidovca in tovarišev.
DVIJE NESREČE
U Rosariu je nastradao Jožef C u-ka iz Črneg vrha kod Idrije. U tvornici mu je stro] otrgnuo lijevu ruku, i zadobio je 1 teške povrede po cijelom tijelu.
Lepolda Menarta, rodom iz Godoviča, našli su mrtvoga na željezničkoj pruzi kod Rosaria. željeznica ga je izmrcvarila. Ne zna se kako je došlo do te nesreće.
ITALIJANSKA UNIVERZA, FAŠISTIČNA KASARNA
KAKO SO OTPRLI NOVO' AKADEMSKO LETO NA TRGOVSKI UNIVERZI V TRSTU
»Atmosfera je bolj politična in vojaška, kakor znanstvena«
Trst, 20 novembra 1934. (Agis).
V zadnjem času se opaža neko novo vse-stranko »prebujanje« v talijanskom fašizmu. Od največjih manevrov italijanske vojske na Apeninih, kjer je Mussolini govoril v cezarski pozi s tanka, pa do danes, fašistična vlada s pospešeno silo deluje samo na militarističnem polju. Pred nekaj meseci so ustanovili »Ispettorato pre- e post-militare«, ki že ima in bo imel še večji vpliv v vsem javnem (civilnem) italijanskem življenju. Prisilno uniformirani učitelji, dojenčki s fašistično »tessero«, »Figli della Lupa« vse to jasno priča, kako Italija vedno hitreje plava po militarističnih vodah. Do kake meje, oz. kako daleč je prišel ta militaristični duh, nam nazorno kaže sledeče poročilo o otvoritvi akademskega leta, na znani tržaški visoki šoli »Rivoltella«.
Otvoritvena cerimonija je bila popolnoma drugačna kakor druga leta. Vse se je izvršilo »con rito militare e fascista«. Tega dne (18. t. m.) je bila zjutraj maša na dvorišču univerze za padle v vojni in »revoluciji«. Imel jo je kaplan univerzitetske kohorte. Odveč je pisati, da so prisostvovali vsi profesorji in akademiki, pripomniti pa moramo, da so stali v postrojenih vojaških formacijah in fašističnih uniformah. Zelo značilno je, da so prisostvovale tudi najvišje vojaške oblasti z raznimi oddelki vojaštva (pe-šadija, topništvo, karabinerji itd.) in še celo vojaška godba. Rektor je prisotnim držal nagovor, iz katerega posnemamo pomembne odstavke:
Atmosfera v kateri je Italija, je bolj politična in vojaška kakor znanstvena.
Omenil je da poteče letos 10 let odkar je fašistična vlada povišala ta trg. institut na stopnjo univerze. Vsi profesorji in asistenti so bili že lani vpisani fašistično stranko ali v njene šolske odseke. Dalje je govoril samo o »milizi universitari«,' kdaj se je ustanovila, kako številna je ter njeno podrobno zgodovino. Opisal je njene vojaške vaje in druge vojaške zadeve, kot kakšen pravi vojaški poveljnik.
Končal je z željo, da bodi Trst dragocena točka za skok naprej (kam?), za kar so že vsi pripravljeni.
Za njim je govoril predsenik GUF (univerzitetske fašistične organizacije) Omenjena ustanova ima tudi univerzi tetsko kohorto »Francesco Rismondo« s 400 vojščaki (namreč akademiki) Omenil je tudi športno udejstvovanje organizacije in njene uspehe v Italiji in inozemstvu.
Po teh govorih se je izvršila ceri moni j a ustanovitve šole za rezervne častnike na omenjeni šoli (scuola allievi ufficiali), ki jo bo vodil gen. Zinales, V svojem otvoritvenem govoru je seveda govoril le o vojaških zadevah, o državi j anu-vojaku, ki ga je ustvarila fašistična država in ki ga bo še spopolnila.
Vojna mora zanimati vso nacijo, vse državljane, vsa sredstva morajo biti njeni službi. »Vojaška izbobrazba je sin teza življenja države. Njena literarna, umetnostna, znanstvena in gospodarska kapaciteta je ures velike važnosti, am pak pomeni pred drugimi državami mnogo bolj le vojaška izobrazba«. Zato je fašistična država izdala zakon, da so funkcije državljana neločljive od vojaka v njej. Fašistična Italija je tore; uresničenje machiavellističnega pojma države, h kateremu so stremeli veliki možje v prejšnjih stoletjih. Razločil 3 faze vojaške vzgoje, ki obsegajo v re snici celotno civilno življenje Italijan skega državljana: balilla in avangardi-sti, prava vojaščina (vojaški rok) ter še povojaška vzgoja.
človek bi mislil, da je to poročilo kake prave vojašnice, a na žalost Je tržaške »Rivoltelle«. Rektor je govoril kot kak general svojemu vojaštvu. Skoro nič ni omenjal trgovine, o znanstvu, o šoli. Vsi govori spadajo po svoji v sebi ni popolnoma v kako vojašnico in ne na univerzo. Fašistična Italija si je svesti tega, ker ji ni za šolo kot tako, ampak da vzgoji kader častnikov. Tečaj za rezervne oficirje na tržaški vis trgovski šoli nam to jasno kaže.
ETNIČKO JEDINSTVO JULIJSKE KRAJINE
»Treba da ratnici povedu akciju kolonizacije«
Urednik »Arhiva za Južni Tirol« (Archivioper l’Alto Adige) i sekretar Instituta za proučavanje Južnog Tirola Paolo Drigo izdao je ednu imperijalističku knjigu o talijanskim granicama, pod naslovom »Clau-stra Provinciae«. Taj poznavalac Južnog Tirola traži sigurnost talijanskih granica na taj način što bi švicarski kantoni Ticino i Grigioni (u kojem ima Ladina) pripali Italiji; južni Tirol bi morao da postane potpuno italijanizi-ran, Julijska Krajina takodjer, talijanska granica bi se morala protezati preko Dinarskih planina do Ohrida. Austri-a i Albanija bi morale da budu pod uticajem Italije kao neka avangarda talijanske sigurnosti i ekspanzije na istok.
Toj knjizi je napisao predgovor Giorgio del Vecchio, sastavljač raznih Iredentističkih soneta o Splitu, Dalmaciji, Korzici itđ.
Drigo priznaje da italijanizacija u Južnom Tirolu ne uspjeva. Kaže da su Talijani tamo samo privremeno po dužnosti službe (učitelji, činovnici itd.) i da e uspjelo do sada naseliti na taj način u Južni Tirol tek 30 posto tih »nesigurnih« Talijana. Jedina sigurna italijanizacija da bi se postigla naseljavanjem seljaka, ali da to ide vrlo teško.
Tršćanski »II Piccolo della Sera« od 14 o. mj. prikazuje na uvod-
nom mjestu tu knjigu, i usporedjuje stanje u Julijskoj Krajini. Priznavajući, sa Driegom, da brojčana jačina od 30 posto Talijana u Južnom Tirolu nema toliko stvarne nacionalne snage obzirom na nestalni karakter tog naseljavanja, nastavlja o Julijskoj Krajini, pa kaže, Izmed ju ostalog:
»Nameće nam se uporedba sa drugo-rodnim zonama Julijske Krajine, gdje je u mnogome situacija slična kao u Južnom Tirolu. Nove generacije, pod uticajem škole i vezane za režir.t rastu drukčije nego stare generacije.
Ali jednom poljođjeljskom kolonizacijom — imigracijom čistih nacionalnih skupina, koje bi razbile etničku cjelinu nekih zona, kao što je to u Južnom Tirolu, nije se ni pokušalo. Iako su fizički uvjeti ovdje drukčiji nego u Južnom Tirolu, ipak ima i ovdje plodnih krajeva, a slabo naseljenih, gdje bi trebalo da bivši ratnici počnu sa akcijom kolonizacije, jer su oni i do sada stekli velikih zasluga na polju ma terijalnog i duhovnog poboljšanja naroda«.
Nadalje »n Piccolo della Sera« zaključuje sa Del Vecchijem da treba upoznati te probleme i razvijati u narodu »graničnu svijest« (coscienza del confine) i tako raditi na sigurnosti ekspanziji talijanskog naroda.
U ITALIJI IMA 430.000 JUGOSLOVENA
priznaje »Volontà d’Italia«
To priznanje nije, dakako, taj organ talijanskih ratnih dobrovoljaca i društava »Azzuri di Dalmazia« ovako jasno napisao, već je u jednom članku nehotice to priznao.
Volontà d’ Italia« od 30 septembra o. g. donaša jedan članak u kojem donaša broj narodnih manjina u pojedinim evropskim državama. Pod naslovom: »Le minoranze nazionale negli Stati europei« (Narodne manjine u evropskim državama) i pod naslovom: Italija je najhomogenija, priznaje da u Italiji govori srpsko-hrvatski i slovenski 1 posto stanovništva, a pol posto njemački. Time hoće »Volontà d Italia« dokazati da u Italiji skoro ni nema narodnih manjina.
Skoro dva mjeseca kasnije donaša službena »Gazzetta Ufficiale« u broju 273 od 21 novembra statistički prikaz talijanskog stanovništva. Po tom službenom prikazu ima Italija 43.073.000 stanovnika. Ako sada imamo na umu da čak i »Volontà d’ Italia« priznaje (nehotice!) da od toga otpada 1 posto na Slavene, imamo po jednostavnom računu danas u Italiji 430.370 Slavena i 215.850 Nijemaca.
Još je »Volontà d’ Italia« zaboravila da prizna kako taj »neznatni« I postotak Slavena živi u kompaktnoj masi na granici Italije 1 da ih zapravo ima preko 1 i pol posto, što argumentaciji članka o nacionalnoj homogenosti Italije ne bi ništa škodilo.
Bombe u Zadru eksplodiraju na ulici
Zadar, novembra. — Usred bijelog dana posred Zadra, jedna grupica od petero djece naišla je na jednu gvozdenu loptu, koja za njih nije pretstavlja-la nikakvu životu opasnost. Igrajući se tako i kotrljajući tu gvozdenu loptu, iznenada eksplodira i upravo strahovito izrani svo petero djece. Djeca su bila
upućena u zadarsku bolnicu, gdje im Je odmah ukazana pomoć. Da li je koje dijete nastradalo životom, nismo mogli provjeriti, žalimo ipak ovaj slučaj radi one nejake dječice, koja su eto na svojim životima iskusili onu poznatu izreku: »Ko se mača laća, od mača i gine«.
Mate Baiata:
DINAMIT
Na pečinah dan za danom čučati po čile dane čekati na stazi i smiron jeno oko na moru imati a s drugin gledati da ki te ne upazt.
to naš iivot je, brižan ka nijedan, ko riba dojde je kruha i vina, a ko ne dojde, svaki jadan i poredan se doma ékulja, a puni žepi mina.
U strahu mine hitamo, u sumnji ribu
vadimo,
da nidan je ne vidi, spravljamo u vriče, i dokle prsa moru, pod vodu ronimo, na svaken koraku čekamo nesriče.
I veseli smo još, da imamo dvi ruke i za mine i za branje ribe, i za drugo delo i za dane žuke, zaš mladost prolazi, ustaju potribe.
Desna ruka naša svaki dan riskira, najkrače štapine triba za bolpme, dinamit u ruki lako eksplodira, tad ruka je pošla i pržun ne gine.
I svejeno nas je više svako lito, miierija veča, a more nas zove, riba se laskita, ona nan je mito za nju smo pripravni na kaštige nove.
(»Napredak«)
GLASOVI ŠTAMPE
Misli ob kongresu evrop, narodnosti
Ob začetku septembra se je vršil v Bernu (Svici) pod predsedstvom dr. Josipa Wilfana X. kongres evropskih narodnosti. Kongres je kazal tokrat vse znake šibkosti in starosti. Predvsem se je močno občutal vpliv izpremenjenega stališča Nemčije napram vprašanju narodnih manjšin. Od kongresa so izostali tudi zastopniki Židov, ki so imeli doslej v krogu manjšinarjev precejšnjo besedo. Zastopanih je bilo 30 manjšinskih skupin, od teh pa je bila skoro polovica nemških manjšin iz raznih evropskih držav.
V neprijetno zagato je spravil zborovalce predvsem predlog za raztegnitev obveznosti glede narodnih manjšin na vse države, ki ga je Poljska nameravala predložiti Društvu narodov. Kongres je sicer tudi tokrat izjavil, da je v principu »za dosego nacionalne kulturne svobode sleherne narodnostne skupine v sleherni državi« in da vidi »le v uresničenju tega načela možnost za mirno sožitje raznih narodov v okviru evropskih držav«, vendar pa je bil proti poljskemu predlogu, ne morda radi tega, ker je bil v prvi vrsti naperjen proti Rusiji, kolikor bolj radi tega, ker je bila nevarnost, da bi Poljska odklonila za bodočnost zanjo veljavne obveznosti, ako bi Društvo narodov njen predlog zavrnilo. Raztegnitev obveznosti na vse države sveta pa je smatral kongres za hemogočo, češ, da se ne more isto načelo uporabljati napram ameriškirtl, afriškim in australskim narodnostim kakor napram evropskim.
Poleg omenjene vodene in splošne resolucije o zaščiti narodnih manjšin, ki ni prinesla nič novega, je kongres tudi letos sprejel posebno resolucijo za pomoč gladojočim v Rusiji. Ne glede na dejstvo, da so statistični podati j, ki jih navaja resolucija, očitno pretirani, kajti sicer bi bila Rusija »po vsakoletni izgubi milijonov in milijonov ljudi« samo radi lakote kljub velikemu številu prebivalcev in izredni plodovitosti kaj kmalu docela izčrpana, moramo po zanimanju, ki ga kaže kongres evropskih narodnosti za ta problem, sklepati, da si lakota izbira s posebnim veseljem pripadnike raznih manjšin. Te izbrane žrtve lakote pa morajo biti sve tudi zelo »verne«, kakor nas je učila razstava »Pro Deo«, ki smo jo imeli pred kratkim v Ljubljani. — L. C.
(»Misel in delo«)
DRUŠTVO »TABOR«
V LJUBLJANI
Mladinski oder društva »Tabor« bo na* stopil v nedeljo, dne 2. decembra t. 1. ob li url dopoldne v dvorani Delavske zbornice mladinsko spevoigro v treh dejanjih Punčke žive«.
Igra Je res ljubka. Pridite, ne bo vam žal. Mamice, privedite svojo drago deco. Vstopnina neznatna.
U FOND „ISTRE
N. — Sušak .... prošlom broju objavljeno
din 30 din 34.810-00
Ukupno din 34.840.00
PRIKAZI NAŠEGA KALENDARA
»Penzioner«, glasilo državnih i samoupravnih penzionera donaša 25 o. mj. iz pera svoga urednika ovaj prikaz:
Rijetko lijepa knjiga — tobože »kalendar«.
Izpšla je netom u izdanju Konzorcija uglednog zagrebačkog emigrantskog lista »Istra«. Čedni naslov knjige glasi: »Jadranski kalendar 1935«. Zaprema 244 stranice, a kad tamo, kalendarski dio stao na šest str. sprijeda, a oglasni na dvanaest str. otraga. Sve je drugo krasan almanah s više od 60 originalnih slika, na čelu im u crnom okviru, »Viteški Kralj Aleksandar I. Ujedinitelj«.
Odabrana štiva čitatelja upravo za-panjuju. Pa kad znamo i vidimo, kako današnja naša književnost — uz časne iznimke — nije vjerna tumačica svojega vremena i da u njoj maiijka ona trojka, koja treba da ju ukrašuje: dobrota, istinitost i ljepota, onda se tek moramo diviti ovoj najnovijoj publikaciji, koja je i poučno dobra, zanimivo istinita, zabavno lijepa.
Bratski. složena sva tri šu plemena države zastupana u ovoj krasnoj narodnoj knjizi, u kojoj će čitatelji naći zvučna imena jugoslavenske književnosti s dragocjenim prilozima trajne literarne vrijednosti: više od 50 autora sa 76 raznih štiva. Spominjem samo dičnog pjesnika Rikarda Katalinić-Jeretova (ganutljiva crtica »Moja posljednja posjeta kod Dra M. Laginje« i nekoliko tankoćutnih pjesmica); revnog pisca Viktora Car-Emina (vrlo zanimljivi kul-turno-socijalni doživljaji); učenog i neumornog istraživača književnih naših starina Mirka Breyera (majstorski prikaz >Iz stare hrvatske književnosti u Istri«) čuvstvenog pjesnika i odličnog književnika Ante Dukića (»Zagreb i Istra, dva požutjela lista«, poletno predočena uspomena na istarskog biskupa J. Dobrilu i koralnog vikara na Krku Matiju Oršića, koji su se značajnim pismima obratili na tadanjeg urednika »Vijenca«, na znamenitog pjesnika, filo-. zoi'a, estetičara i kritičara Dra Franju Markoviča).
Morao bih ispisati čitav broj ovoga glasila, da nastavim samo nabrajanjem pisaca i njihovih radnja u ovom »ka-1 udaru«, zapravo, riznici dirljive poezije i odabrane proze. A pošto je to nemoguće, vršim samo kroničarsku dužnost upozorujuć javnost na ovo znamenito djelo, koje je i po svojoj opremi po Jugoslovenskoj štampi te po vrlo bogatom i originalnom sadržaju vrijedno, da ga svaki ljubitelj lijepe knjige odmah naruči, tim više, što mu je cijena baš tako smiješno neznatna, kako ie duševna izradba neočekivano znatna.
Djelo stoji naime — ciglih, nevjerojatnih 10 (deset!) dinara.	mš.
*
Zagrebački »Jutarnji List« od 27
o. mj. donaša ovaj prikaz:
Ove je godine po prvi put izdao konzorcij lista »Istre« u Zagrebu svoj veliki »Jadranski kalendar«. Može se reći odmah na oočetku, da se on razlikuje od onih običnih obiteljskih kalendara s »popularnim« prilozima, što drugim riječima znači s prilozima od male ili nikakve vrijednosti. »Jadranski kalendar«, Poput Napretkova kalendara, koji imade iza sebe već tradiciju, je ozbiljna edicija s prilozima, kojih su autori već otprije poznati književnici i javni radnici. Uz originalne pjesme i novele kalendar imade članaka, od kojih neki dosižu i naučnu vrijednost. Dovoljno je spomenuti da je Tone Peruško, urednik kalendara okupio oko sebe najznatnije istarske književnike, talco na pr. Dukića, Cara Emina, Katalinića, Balotu, Gervaisa uz druge. Ono što »Jadranski kalendar« izdiže i podaje mu širi značaj jest suradnja Nelstrana Luje Vojnoviča prof. Ilešiča, Mirka Breyera i krakovskega docenta profesora Maleckoga, koji je jedan od najboljih poznavača istarskih narječja.
Uz Hrvate zastupani su i Slovenci iz Trsta i Goričke, djelomično u hrvatskom prijevodu, a najviše na svom jeziku. Njihovi su prilozi takodjer znatni i dobri, jer su to prilozi poznatih slovenskih književnika kao Magajne, Kosmača, Grahora i dr.
Posebno treba istaći vanjsku opremu kalendara, naslovnu sliku u šest boja, zatim originalne ilustracije, kojih je toliko da je ilustriran gotovo svaki prilog. Sliku na omotu i najveći dio ilustracija izradio je slikar Režek.
I po sadržaju i po opremi »Jadranski kalendar« je lijepa knjiga. Vrlo će dobro doći svim Istranima, koji ovdje hemaju drugih knjiga, koje se namije-hjuju njima posebno. No on ce dobro doći i onima, koji žele, da se malo pobliže upoznaju sa životom našega nadoda pod Italijom i sa životom njegove emigracije u Jugoslaviji.
Na kraju ističemo, da je cijena kalendaru, koji obslže 240 stranica velikoga formata Din 10.— što je upravo neznatna cijena za tako vrijednu knjigu. Kalendar se naručuje kod uprave lista »Istre«, u Zagrebu, Masarykova 28, II., a dobiva se i u poznatijim knjižarama.
NAŠIM ČITATELJIMA
I PRETPLATNICIMA!
Ovom broju lista smo priložili če kove. One koji nisu podmirili pretplatu, molimo da to neizostavno učine priloženim čekom. Jer godina se bliža kraju, a deficit lista raste. A raste radi toga što još uvijek, nažalost, ima čitatelja koji neće da razumiju da list ne može izlaziti, ako ga pretplatnici ne plaćaju. Kada bi svi pretplatnici vršili svoju dužnost list bi mogao izlaziti redovito na 6—8 stranica i bio bi mu osiguran opstanak. A trebao bi da izlazi na 8 stranica, jer redovito imamo toliko materijala da ne znamo što bi prije stavili u list. Moramo, _ nažalost, mnoge stvari skraćivati ili izostavljati, jer nemamo prostora, budući da nam pretplate ne stižu, pa moramo list skraćivati na 4 stranice kako bi ga održali u životu.
Jer naš list MORA izlaziti. MORA IZLAZITI radi toga, što bi emigracija bez svoga lista bila neorganizovana, rasparčana, te ne bi mogla da ima onu snagu i važnost koju ima sada. MORA IZLAZITI i radi toga što naš list informira jugoslavensku javnost o stanju našega naroda pod Italijom i što ostali listovi u Jugoslaviji crpe informacije o našem narodu u Julijskoj Krajini i o našoj emigraciji iz našeg lista. Naše vijesti prenašaju redovito, a i principijelne članke opažamo često preštampane u ostalim listovima. MORA IZLAZITI i radi toga što naš list čitaju u inostran stvu, te tako i inostranstvo upoznavamo sa našim pitanjem, a i strana štampa vrlo često uzimlje informacije iz našeg lista. Na taj način dolaze vijesti o stanju našega naroda pod Italijom i u stranu štampu i javnost cijeloga svijeta doznaje za nas i trpljenje našega naroda u Julijskoj Krajini. Od kolike je to važnosti ne treba da ističemo.
Radi svega toga naš list ne smije da propadne. A mi smo sami prvi pozvani da list održimo, a održat ćemo ga plaćajući pretplatu. To nije žrtva, to je dužnost. Dužnost emigranta da čita svoj list i dužnost čitatelja da list plaća, jer i sve ostale novine moraju da se plaćaju i nigdje na svijetu nema toga da se novine prima besplatno.
Zato molimo dužnike da nam do nove godine podmire dug. Oni kojima je to nemoguće neka nam jave kartom, a mi ćemo ih počekati.
Onima koji su pretplatu podmirili zahvaljujemo, a i onima koji su se ispričali. Njih ujedno molimo da priloženi ček upotrebe na taj način da njime poruče NAŠE KALENDARE.
NAŠ „JADRANSKI KALENDAR" ZA 1955. GODINU
stoji samo 10 dinara. Ima 224 stranice, 65 originalnih slika i naslovnu stranu u 5 boja. U njemu su članci od naših najpoznatijih pisaca, a i nekoji strani pisci su dali svoje članke. Sve dosadašnje kritike u štampi tvrde jednodušno, da je to zapravo almanah i da bi takova knjiga morala da stoji 30—40 dinara gledajući slične knjige u knjižarama. Mi dajemo taj kalendar-almanah radi toga za samih 10 dinara kako bi našoj emigraciji pružili jeftino i dobro emigrantsko štivo, a ujedno kako bi čim više primjeraka ušlo med ju domaće, koji će na taj način upoznati nas i naš narod pod Italijom. Eto radi toga dajemo tu knjigu uz REŽIJSKU cijenu, to jest za onoliko koliko iznašaju troškovi. Ali
baš radi toga moramo da prodamo cijelu nakladu, kako bi pokrili ogromne troškove štampanja, uveza, klišeja, poštarine itđ. Zato bi morao svaki emigrant da ima »Jadranski kalendar« u svojoj kući, kao što je to u predgovoru lijepo napisao naš pretsjednik dr. Ivan M. Čok.
Kalendar je pola srpsko-hrvatski, a pola slovenski.
Stoji samo 10.— dinara bez pošta rme, a sa poštarinom 11.50 dinara. Ko naruči ujedno i naš džepni kalendar »Soču« dobiva oba kalendara franko, t. j. mi plaćamo tada poštarinu. Oba kalendara stoje 18 dinara. U tih je 18 dinara uračunata tada i poštarina za oba kalendara, te prema tome dajemo oba kalendara za samih 15.— dinara, ier nas košta poštarina i pakovanje 3.— dinara za oba kalendara.
DŽEPNI KALENDAR „SOČA"
je ove godine još bolji nego lanjske godine. Uz kalendarski dio i uz sve potrebne statistike razdijeljen je u tri glavna dijela pod naslovima: JULIJSKA KRAJINA, EMIGRACIJA, NARODNE MANJINE. U poglavlju o Julijskoj Krajini imamo ove članke: Zemlja s križi (sa slikom), Seznam žrtev, Kulturni zločini fašizma (sa 2 slike), Krvavi niz dogodjaja u Julijskoj Krajini, Volitve iz leta 1907 in zadnji »plebiscit« (sa 4 grafikona u bojama), Prirodni porast Jugoslo-vena i Talijana u Julijskoj Krajini (sa 4 grafikona u bojama), Slovensko časopisje na Primorskem (sa 1 fotomontaž om i jednim grafikonom), Kako su postali Jurina i Franina (sa slikom iz god. 1871). Poglavlje »Emigracija« ima ove članke: Savez i savezna uprava. Popis svih društava sa geografskom kartom, Direktorij, Otsjeci, Emigrantska štampa, Važniji dogodjaji tekom prošle godine. Upute za emigrante. Poglavlje »Narodne manjine« sadrži ove članke:	Poljski
prijedlog o generalizaciji zaštite manji na, Države koje su preuzele obaveze _ o zaštiti narodnih manjina, Deklaracije pred_ Savjetom Društva Naroda o zaštiti manjina, Ostali medjunarodni ugovori o zaštiti manjina. Osim toga ima van teksta više slika, a na kraju je obilat dio praznog i finog papira za bilješke.
Bez toga kalendara ne bi smio da bude ni jedan emigrant, jer je to naš kalendar, a što je najglavnije mnogo je bolji i jeftiniji nego ijedan sličan džepni kalendar u Jugoslaviji.
Cijena mu je 8.— dinara bez poštarine, a sa poštarinom 8.50 dinara. Ako se ujedno naruči i »Jadranski kalendar», tada mi snašamo troškove poštarine, pa za 18.— dinara dobijete franko oba kalendara.
Zato se poslužite priloženim čekom i naručite naše kalendare.
Ako ste već podmirili pretplatu i naručili kalendare, tada dajte ček svojem prijatelju i zamolite ga da on naruči kalendare. Ujedno neka se na čeku naznači, da li je iznos za kalendare ili za pretplatu.
TIME ŠTO ŠIRITE NAŠE EDICIJE MEDJU DOMAĆE VRŠITE PROPAGANDU ZA NAŠ NAROD POD ITALIJOM. UJEDNO POMAŽETE NAŠU ŠTAMPU, A POMAŽUĆI SVOJU ŠTAMPU VRŠITE SVOJU PATRIOTSKU I EMIGRANTSKU DUŽNOST.
Naša kulturna kronika
Kritika o Dragu Gervaisu
NOVA ZBIRKA STIHOVA U PRIPREMI
Posljednji broj zagrebačkog časopisa »15 dana« donaša u nastavku kritiku o Jelenović-Petrisovoj »čakavskoj lirici« iz pera dra. Josipa Bognera. Iza kako je prikazao Balotu i Ljubiča nastavlja o Gervaisu:	f x
»Na Balotino i Ljubičevo umjetničko realiziranje primorskoga života nadove-zujè i Gervaisovo pjesničko nastrojenje. Samo Gervais unosi u svoju liriku jedan novi elemenat: humor. Za razliku od obolice prikazanih pjesnika, Gervais ne grabi za teškim i tmurnim scenama, nego se radije zadržava na scenama koje imaju humora i vedroga nastrojenja. Gervais, na taj način, otkriva jednu bitnu stranu primorskoga mentaliteta: smisao za humor i komiku. S koliko svježega humora i neposredne komike crta Gervais svoje mornare i starce pri partiji trešete i briškule? Suptilan je humor utkan u te stihove, a umjetnička je realizacija doživljaja dovedena do potpune životnosti. I kroz tu vedru, nasmijanu, humorom obojenu prizmu promatra Gervais svoje ljude i svoj kraj, a da pritom nikada ne predje iz finoga humora u grubu šalu i neukusnu komiku. Humor je toliko destiliran u Gervai-sovim stihovima, da bi bilo vrlo teško naći jednoga našeg pjesnika s kojim bi se po ovoj osobini dao uporediti. Takav je otprilike bio Domjanićev humor, diskretan, destiliran i otmjen, samo nije bio toliko svjež kao ovaj. Gervais unosi humorističku notu u cijelu svoju poeziju, pa je zato čak i socijalan motiv (ukoliko ga ima) obojen tom notom. I upravo zbog toga Gervaisovi stihovi imaju jednu posebnu intonaciju i proizvode osobenu sugestiju. Oni se doji-maju svježe i osebujno, jer je Gervais originalan i ličan. On unosi u našu modernu liriku jednu specifičnu i neobičnu notu. Njegov je humor suptilan i svjež, kao Kolarov u prozi, samo s tom razlikom što je Kolarov humor oštriji, dok je Gervaisov više vedar. Inače, njihov je odnos prema našoj modernoj književnosti gotovo isti: Kolar je naš jedini humorista u — prozi, a Gervais — u stihu. Stihovi kao ovi:
Stari Vice, paron .Frane kumpar Tonić, coto žvane, od zapoine pul kvartini v’oštarije pul Pepini briškulaju brontulaju
i rad kart se barufaju.
(Briškula)
jasno svjedoče kakav profinjen humor utkiva Gervais u svoje stihove. A od takvih je stihova satkana sva njegova lirika! Odatle ona i znači: svježinu i osebujnost«.
*
Ovom zgodom u pozor u jemo čitatelje na noticu u prošlom broju našeg lista u kojoj se javlja da će Drago Gervais dati u štampu ovih dana novu zbirku stihova sa predgovorom Vladimira Nazora. Knjižica će biti ukusno opremljena, a stajat će 15 din. Gervais moli da se svi oni koji bi htjeli da knjižicu kupe obrate već sada na njega — Drago Gervais, Bjelovar — jer će knjiga biti štampana u ograničenom broju. Ujedno moli svoje prijatelje da mu sakupe pretplatnike, a novac će se slati tek po prijemu knjige.
Svi oni koji su čitali u ovogodišnjem »Jadranskom kalendaru« pjesme Gervalsove čekat će sigurno sa nestrpljenjem tu novu zbirku. Jer »Mirine starega grada« ili »Bog, domovina!« pokazuje nam Gervaisa u jednom drugom svjetlu nego što je do sada smatran. Ako je do sada bio jedino humorista u stihu, po tim novim pjesmama se vidi da je uspjelo, u staroj formi, dao nove motive na nov način. A u sonetima (Jugo i Noć na Kvarnere) vidimo da je Gervais kadar da se uspješno izrazi i u strogo metričkoj formi soneta. Prema tome će ta nova zbirka, sa predgovorom Vladimira Nazora, biti sigurno jedno ot-krovenje za mnoge, a bit će i jak prilog našoj istarskoj kulturi.
USPEH ALBERTA SIRKA
V ljubljanskem umetnostnem paviljona je razstavila skupina štajerskih slikarjev. Med njimi je tudi naš rojak Sirk, katerega kritika prikazuje kot najmočnejšega v ti slikarski grupi. Ljubljanska »Slovenija« prinaša o našem rojaku te vrsti: »Albert Sirk je najmočnejši v izrazu; dela podobe skupin še bolj kot krajine, oljnate slike, pa tudi akvarele. »Madona«, prav za prav »Sveta družina« z Marijo, detetom Jezusom in sv. Jožefom, »Jezus z ribiči« in »Poldne« (ladji ob morskem bregu z dvemi skupinami morharjev ob njiju) so stvari, ki obetajo večja dela, če bo Sirk razvil vso svojo voljo in se izpopolnjeval v oblikovanju, barve ima dovolj. Oljnate krajinske slike:	»Strma gora«
in »Vodnjak v Slov. Goricah« sta štajerskega motiva in t. d.«
r/
f"
A
PREDNOSTI OBUĆE SA GUMENIM DJONOVIMA


Naša obuća sa gumenim đjonom sačuvala je prošle zime zdravlje milijunima naših mušterija ^
Najbolja obuća za mladež! I Za štrapac ženama!
Za sport
Za trg i posao oko kuće najbolje odgovaraju ove četvrt cipele sa gumenim djonom.
od broja 34—38 Din 69.-
Za školu
Dječja cipela iz kravje kože sa nepoderivim gumi djonom.
Od br. 35—38 Din 59.—.
Za svaki dan i blagdan i šetnju preporučamo ovu polucipelu.
ctorfivost
Muževima za rad i blagdan!
Polucipela za blagdan iz čvrstog boksa sa nepoderivim gumenim djonom.
Djeci nabavite ovu čvrstu cipelu iz govedjeg boksa sa gumenim djonom. Rešiti ćete se brige i suvišnih izdataka svakih četrnaest dana za nove djonove.

Ovu visoku cipelu nose rado i mlade 1 stare, za teški štrapac.
Ovo je cipela za svakoga i za svaku priliku. — Ovaj oblik s vid ja se svima.
Kaljaše očuvaše Vašu obuću i zdravlje! i Ovo je ona prava za zemljoradnika!
Dječje	ffeR*
Broj 35—38	m
Din 29.—
I Kiša
Iz najbolje masne kože sa nepoderivim gumenim djonom.
Zenske
Broj 35—42
Gospodarima za blagdan ove cipele ši- |j Pada rokog oblika iz čvrstog boksa sa nepoderivim i nepromočivim gumenim djonom.
Garancija 6 mjeseci!
mgm.
Muške
za kišu i blato
! Nosite
Šivane i kovane!
Ovo je obuća za T ebe zemljoradnice, jer ne propušta vodu, a ti baš takovu trebaš !
U kući 1 po dvorištu trebate tople ZEPE
Vas od prehlade, — Obuću od vlage, — Stan od blata saeuvaće naše
Od br. 35-38 Din 29.— Od. br. 39-47 Din 35.—
Za električare samo gumi djon! PKalj&Če
IZ DRUŠTVA „ISTRA” U ZAGREBU
SJEDNICA PROSVJETNOG ODBORA
Sazivlje sc sjednica Prosvjetnog odbora za utorak 4 decembra u 19.30 sati.
Prctsjednik
IZOBRAZNI TEČAJEVI.
Prosvjetni odbor društva »Istra« u Zagrebu zaključio je da otvori za emigrante izobrazbeni večernji tečaj. U tom će tečaju predavati stručnjaci. Tečaj bi se održavao kroz par zimskih mjeseci. Tečaj će obuhvatati:
1)	Predavanja opće izobrazbene naravi:
2)	Tečaj za nepismene. U taj tečaj bi došli oni naši ljudi koji ne znadu čitati ni pisati ili koji. to znadu vrlo slabo.
3)	Opće izobrazbeni tečaj. U tom će se tečaju predavati predmeti
cpće naobrazbe, kao na pr. povijest, zemljopis, dopisivanje, knjigovodstvo, socijalno zakonodavstvo, upute za stica-njč državljanstva i ostalo što je potrebno emigrantima da znadu. U taj tečaj bi došli oni koji su pismeni, ali koji bi htjeli da svoje znanje prošire. U tom će se tečaju naročito paziti na praktičnu svrhu pojedinih predmeta.
4)	Specijalni tečajevi. Ako bi se prijavio dovoljan broj polaznika otvorili bi se i specijalni tečajevi, kao na pr. tečaj za polaganje majstorskih ispita i slično. Taj bi tečaj bio za one naše ljude, koji imaju namjere da se podvrgnu tim ispitima, a nemaju načina da steknu potrebno teoretsko znanje.
Radi toga se pozivaju svi oni koji imaju namjeru da pohadjaju te tečajeve neka se prijave u tajništvu društva »Istra«, trg Kralja Aleksandra br. 4.
Ujedno se moli sve one emigrante
koji bi mogli i htjeli da suradjuju u tom radu predavanjima, da to jave takodjer društvu. Ovih dana će Prosvjetni odbor razaslati tim licima posebne pozive, pa ih unapred molimo da se na njih odazovu.
POZIV BIVŠIM ARSENALSKIM RADNICIMA
»Svi kvalifikovani radnici koji su bili zaposleni u arsenalu u Puli ili po brodogradilištima u Trstu, Tržiču (Mon-falconu) i Rijeci neka se jave u tajništvu društva »Istra« u Zagrebu trg Kralja Aleksandra br. 4. Momentano nema raspoloživih mjesta, a u slučaju potrebe ovi će radnici imati prednost.«
PRODAJEM JEDNO GODIŠTE »ISTRE«
1932 tvrdo uvezano u jedan svezak i odlično sačuvano. Interesenti neka se obrate na: Jurišević Josip, Zagreb, Trg Kralja Aleksandra 14 Univerza..
OTVORITVENO PREDAVANJE »SOC®' MATICE« V LJUBLJANI.
Pred številnim članstvom je v sO" boto dne 24. t. m. predaval univerz«' tetni profesor dr. Spektorski krizi liberalizma«. Znanstveno globo»^ zasnovanem predavanju je članstvo z zanimanjem sledilo in nagradilo preda’-vatelja s hvaležnim aplavzom. Preda-vatelju se je zahvalil pođpredsedmj* Ivo Sancin. Gosp. Urbančič j« p koncu precej obširno govoril o 09^ brščku ob njegovi sedemdesetletnici- * tem predavanjem je bila otvorjena P61' najsta sezona predavateljskih večer«! v »Soči-matici«, ki so vedno z največju11 uspehom združevali najširše kroge eim' grantov in domačinov.
(AjgiS.)
TRAŽI SE DVORKINJA
od 7 i po sati do 13 sati. Pop«"^ se u društvu »Istra«, trg Kralja Aleksan dra 4 — prizemno lijevo.
~7~~	. .	.	ijnrina „ „ntak — Uredništvo uorava nakue se o Zagreba. Masarykova ulica28, II. — Broj čekovnog računa 3G.789. — Pretplata: Za cijelu godinu 50 dinara; ta po godlo« **
dfnara* 'za^inoiems^vo^dvostruko* za Ameriku ^dolara *na godinu. - Oglasi sc računaju po cjeniku. - Vlasnik i Izdavači KONZORCIJ .ISTRA.. Masarykova ul 28 II. Tolol. br! 07-80^ Jcrod^ ? Ivo ’M^ovUovl” Jakičeva ul. 30. - Za uredništvo odgovara: Dr. Fran	luSI broj «l. Jue0slOV6,,sko S,amp8 d- ^ ^8,°b Ma,<,r»k0T“ 28a- - Za