KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 6 (6)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Septembra 1930.
PATENTNI SPIS BR. 7322
Jovan V. Božović, inžinjer, Jagodina.
Postupak za bistrenje melase oksalnom kiselinom i fabrikaciju kvasca upotrebom dia-
moniumfosfata.
Prijava od 26. oktobra 1929.
Važi od 1. februara 1930.
Na osnovu mnogih praktičnih i labora-Joriskih ispitivanja, sa ovime se iznosi jedan potpuno novi način bistrenja melase i postupak za fabrikaciju kvasca od ovako bistrene melase.
Poznato je da melasa pored drugih soli sadrži i kalcijeve soli, koje se po ovom pronalasku na temperaturi kuvanja melase, mogu staložiti rastvorom oksaine kiseline, u vidu kale. oxa!ata — (CaCoO^). Taložeći se kale. oksalat vuče sa sobom sve ostale nečistoće, na dno kace, u kojoj se melasa kuva, i za vrlo kratko vreme (20— 30 minuti) iza obustave kuvanja, nečistoća se staloži i melasa je izbistrena. Ovako izbistrena melasa ide u jednu posredničku kacu, koja je predstavljena na nacrtu.
Proces u posredničkoj kaci vrši se na sledeći način: Izbistrena melasa pomoću oksaine kiseline dolazi kroz cev a u kacu za temperiranje ili posredničku kacu. Ova je snabdevena sa dva reda bakarnih cevi, raspoređenih koncentrično — b \ c. Kroz ove bakarne cevi može da se pusti, po potrebi, ili hladna voda ili para. Za postignuće toga cilja izrađena je armatura tako: da je d ulaz a dl izlaz pare odn. kondenz. vode, dok je e ulaz za hladnu vodu, a e1 izlaz za istu. Armatura / služi za lagano ispuštanje, potrebnih količina melase, a armatura g za izbacivanje prljavštine, odn. čišćenje kace. Ova kaca dakle služi i kao sud za držanje tople melase i njeno za-grevanje do ključanja, i kao jedan hladio-
nik, koji je u stanju da za 8—10 minuti ohladi ćelu količinu na 35 — 40 C. Kroz ispušnu armaturu / se ispušta samo ono što je bistro, dok se eventualni talog izdvaja na dno i na taj način ima dupla sigurnost, da se u kaci za vrenje ne dobije mutna melasa.
Pred samo ukomljavanje kace za vrenje, upušta se melasa, koja je prethodno pro-kuvana i staložena u kaci za kuvanje, u ovu posredničku kacu i doda sumporna kiselina u razbl. stanju, da kiselinski stepen bude oko 1.5°/oN/l* i pomoću direktne pare održava 10 minuti na temperaturi od 98—100 ’C. Odmah iza toga para se isključi i mesto pare, kroz armaturu za vodu, pu-sli hladna voda da tu količinu melase ohladi na temp. 35—40 C. Ovako priređena melasa je potpuno bistra i sposobna za ukomljavanje odnosno vrenje.
Uvođenjem ove kace u pogon postiže se dvostruka korist:
1.	Sto se prokuvana i izbistrena melasa u kaci za kuvanje odvoji od taloga i
2.	Što se u ovoj kaci temperatura i priređuje za vrenje davajući melasi potrebnu temperaturu i kisel, stepen.
Kao kranji korisni rezultat od uvođenja ove novine je taj, da je prinos u kvascu, izradom istog pomoću ove metode, veći i da mu je kvalitet prvoklasan.
Glavna sirovina za bistrenje melase je dakle oksalna kiselina, koja je poznata kao otrovna za kvasac, ako se nalazi u većim
Din 15.
količinama. Suvišak oksalne kiseline prilikom bistrenja po ovoj melodi je minimalan, ali i taj suvišak ipak deluje štetno na kvasac. Dugim ispitivanjem i praktičnim probanjem, došlo se dotle, da ako se jedna kvasna gljivica razvije na podlozi u kojoj je i oksalna kiselina, i od ove gljivice stvore nekoliko generacija, koje su sve izvedene na istoj ili sličnoj podlozi, onda će se dobiti kvasac neosetljiv prema oksalnoj kiselini, čak je odlično podnosi i u njenoj sredini napreduje. Kada se još i iz jedanput provrelog kvasca ovim načinom izolira i jedna kultura, opet sa podlogom gde je i oksal. kiselina, onda će se iz ove kulture razviti takav kvasac, koji rasti racionalno samo na podlozi gore rečenoj.
Kada se ispušteni talog, koji ima oko 80% kale. oksalata, kuva sa koncentr, rastvorom Na,C03 dobije se natrijev oksalat, koji se ponovo upotrebljava za bisire-nje melase, drugče rečeno, isti se oksalat ponovo regenerira i to skoro kvantitativno.
U tesnoj t. j. u nerazdvojnoj vezi sa ovim postupkom bistrenja melase leži i upotreba diamonium fosfata, u mesto do sada upotrebljavanih: super posfata i amon sulfata, odn. amonijaka i t. d. Mesto kom-plikovanih rastvaranja i kuvanja super fosfata i amon sulfata i njihovih taloženja, upotrebljava se prosto diamonium fosfat, koji je u vodi potpuno rastvorljiv, a u sebi sadrži 21% azota i 53.50/0 P2O5, koji se bez ostatka asimiliraju, t. j. ako se daju u potrebnoj normalnoj količini.
Razlika u ceni se nadoknadi većim prinosom u kvascu, koji iznosi oko 80 / , a kvalitet, snaga i izdržljivost istog su odlični, kao i jednostavnim radom prilikom vrenja.
Diamonium fosfat ima alkalnu reakciju,
tako da se prilikom vrenja kvasca za re-gulisanje kiselinskog stepena skoro i ne upotrebljava nikakvo neutralizaciono sredstvo ili ako se upotrebi, onda u minimalnoj količini.
Na osnovu ispitivanja štampanih u ,,Arhiv za celokupnu herniju i farmaciju". Knjiga I sveska 2 od 1927 godine, pomoću mikro analiza u stanju je, da se brzo zna tačna količina hranljivih sastojaka (soli i melase) za normalno vrenje i za svako vreme u toku vrenja, tako da se suvišna količina soli ne daje, a melasa tako rasporedi, da se odgovarajuća količina da u određeno vreme.
Upotrepom diamonfosfata, bilans asimiliranog azota i P206 veoma je lako izvesti, a to i jeste od kapitalne važnosti za prinos i kvalitet kvasca. U ovom slučaju se odbija samo neasimilirani azot iz melase, dok ze onaj i 'hamoniumfosfata asimilira bez o-stataka, na osnovi toga jednom normalnom vrenju dodaje tačno određena količina, koju mora da asimilira pod normalnim prilikama, isključujući infekciju.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za bistrenje melase naznačen time, što se bistrenje melase vrši pomoću oksalne kiseline i iz oborenog taloga ista regeneriše za ponovnu upotrebu.
2.	Uređaj za izvođenje postupka prema zahtevu 1 naznačen time, što se sastoji iz posredničke kace odn. uređaja za tempe-riranje melase, u kome se izbistrena melasa pre ukomljavanja zagreva ili hladi.
3.	Postupak prema zahtevu 1 i 2 naznačen time, što se za hranu kvasca upotrebljava diamoniumfosfat, izbacujući iz upotrebe amonsulfat i superfosfat.
Adpatent broj 73ZZ.


-