SOKOLSKI GLASNIK
Gl A $ | lO	SAVEZA SOKOLA K RA L J EVINE JUGOSLAVIJE	
	MESEČNI PRILOG SOKOLSKO SELO'	•
Izlazi svakog petka — Godišnja pretplata 50 Din — Uredništvo i uprava nalazi se	Lillbliana	5	fula 1935
sJlEtTEfk g h 0~-b nžfa ■ Џ u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica broj 6, telefon broj 2177 — Račun	*
V	m	poštanske štedionice broj 12.943 — Oglasi po ceniku — Rukopisi se ne vraćaju K&žžv-H	God.	VI	— ВГОЈ 28
2alo Vam dolazlmo
s ,^ovo^0m učešća jugoslovenskog 0 °lstva na VIII sletu braće bugarskih Junaka u Sofiji
Sofi^U60Slovensko Sokolstvo polazi u j, 1JU. u Posetu svojoj braći bugarskim ti aC]ma: Polazi, jer želi da uzme ak-gje^10^ učešća. na VIII svejunačkom setU	kažem	da polazimo n po-
ie l-	г‘те	rečeno.	Jer	poseta
.H, atkada zgoljna forma, čin takta i vj .^nosti. Poseta se obično brzo oba-ufi \ se zadovolji formi, taktu i nri .osti> obično ostaju medusobni n°sionakvi, kakvi su bili i pre: hlad-ni- formalni.
Jugoslovensko Sokolstvo medutim cjm spretna se brači bugarskim Juna-n ža na jednu tako običnu posetu. Put 2 еЛа Sokolstva u Sofiju, u bratsku is l1 * među bratski narod, voden 5tv jrTen°ro ljubavlju sokolskog brat-Sa ,a’ U toj vatri izgara sve, što jo do Što** m^du nama bilo tužna, bolna i vat 'e delilo. A iz toga što je u toj tvor> sokolskog bratstva za uvek pre-Vc rei?P u pepeo, porodila se je skupna str 3’ Povezuje brata s bratom, se-“ Sa sestrom, Sokola s Junakom i Ju-naka sa Sokolom.
Pre / za}°< da tu vezu manifestujemo naciniSV'm svetom’ Polazimo brači Ju-
vjg„ VsPeIo nam je, da smo učinili naj-Rue *.^9 u danim Prilikama bilo mo-2aip ,up™iti realno, a to realno je naše Ute ■ 'btenje, da u duhu Tirševog ђагПЈа svaki od nas pomogne svome vitj? . Sa sv'm svojim silama do raz-1 napretka njegovog fiziekog i zdravlja.
(isuče ^\fša i Fignera poteklo je na Sloven	sokolskih života. Istorija
silni,• a n.0v°£a veka ne poznaje nista činjen'1 n'šta lepše od te činjcnice. Ta Siobod1Ca P°kazuje, da smo pre radili za u slo,u naroda, a sada nam nalaže da p °di moramo raditi za narod.
naJnif * ’stor_’ja nas uči, da su svi dajali Se,vern'. zapadni i južni Sloveni vjnu nekada svoju zajedničku domo-sever„ am° negde u prestranoj ravnici Оцјр 0 5“d Karpata, izmedu Visle, nas пкч * 4vine> dakle tamo, gde da-čn0 0 j a.Yaju Poljaci i ponešto isto-V^i su	^ vreme posle Krista po-
»s ,Se Sloveni razilaziti iz te prvot-*u	domovine prema zapadu, istima 1	Naš	narod krenuo je na
Solun ’ ^alkan, čak do Carigrada i slc0r, aAe duboko u< Grčku i do Jadran-°fia Mora
p
• Veli s? SV?-^ toj Prostranoj zemlji ži-bj]a vnaši davni dedovi — sve je to dinaxK3sa °tadžbina. Ali zločesta tu-Uže 0. fuka potiskivala nas je u sve i^am' ai?'cc> *e nam je ostalo to što kriVj °v anas- Prečesto smo bili i sami (Иђц ’ ..st° smo usled nesloge slabili i je ostT^* svo'ju moč. A to što nam ija • a > hočemo mi, Junači i Sokoli, i 2a Varno i branimo za sve vekove i>a mSv? buduča pokolenja. Nije niko-oni(n Ct*u južnim Slovenima — medu žavlj3 ,^e Pfožima nacionalna | dr-8у0ја П ua Svest ^ ko ji danas savijaju ђј1Т1а ,Soikolska junačka gnezda po rav-koji povirna slovenskog Balkana — ђгок] ./	*e° da optereti svoju dušu
što b? . vom budučih naših pokolenja, Unjjfl- zlonamerno ili lakomišljeno stvor-]1- '• uProPastili ono, sto su im Pre(]i 1 i ч baštinu ostavili njihovi
p v.
^alkai С1П’е n°vo slovensko doba na Sveta k ~7 dakle tamo, odakle su nam Ije; ra^a iz Soluna donela evande-<, Vcnsku službu Božju.
?QHlafen»kog pa,k severa Evrope ja je na'le Pirševa sokolska misao, ko-?a °dni'Kr?	’ trpnjama i muka-
Se sv a • novc borce, koji se bore Celinu	1 slijemo u jednu idejnu
Iz
S^uPnost^a *P°znanja naše idejne РгС1ђа 1 Proizlaze i naše dužnosti atu ; ar°du i državi, prema svakom Bit ma svakoj sestri.
?*По što°iSt tofia sP0znanja je, da nam « °d	danas	nije niko i ni-
n^. st ^	° 17‘ nnilosti, nego da je
iur.e?cnc? s ofiromnim žrtvama s,8, ^°ji ci? 1. radom največih duho->) vt>n U s\’m delovima slovenskog h a2ak ,i Prc stolečima pripravljali doba. I kada su ti Vi‘. slovenskih rodova avljati ciljcvc svome radu
Dolazak prelslavnika Saveza bugarskih Junaka u Beograd
Da bi se i vidnim načinom izrazili srdačni osečaji bratstva između bugarskih Junaka i jugoslovenskih Sokola, pretstavnici obeju organizacija učinili su do sada nekoliko izmeničnih poseta. Sada pak, uoči samog velikog sleta bugarskih Junaka u Sofiji, na kome če gored ostale slovenske sokolske brače učestvovati u jednom veoma velikom broju i jugoslovensko Sokolstvo, pret-sednik Saveza bugarskih Junaka, general brat Raško Atanasov, s prvacima bugarskih Junaka bratom prof. drom Mihailom Minevom i prof. Dimitrijem Lazovom, učinio je bratsku posetu Sa-vezu Sokola Kraljevine Jugoslavije i našoj zemlji. Cilj ove posete je lično upoznavanje i produbljivanje bratskih odnosa izmedu Junaka i Sokola. Ujed-no ovom posetom raspravljena su i rešena izvesna pitanja, koja se odnose na učešče jugoslovcnskog Sokolstva na pretstoječem sletu u Sofiji.
Pretsednik Saveza bugarskih Junaka, general br. Raško Atanasov, bu-garski ministar unutrašnjih dela, stigiio ■ je u Beograd u subotu dne 29 pr. m. u 8 sati navečc.
U pratnji generala br. Atanasova došao je sekretar bug. min. unutrašnjih dela g. Sprostranov i kapetan g. Groz-danov tc pretsednik bugarskog novinar-skog udruženja i urednik sofijskog »Utra« g. Tanev.
Od članova uprave Saveza bugarskih Junaka s generalom br. Atanasovim stigli su bivši pretsednik Saveza Junaka br. prof. Dimitrije Lazov i univ. prof. br. dr. Mihajlo Mi ne v.
Bugarskim gostima od Strane ш-veza Sokola Kraljevine Jugoslavije p6-šao je u susret i dočekao ih na granici u Caribrodu izaslanik i član uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije br. Vojislav Todorovič.
Na beogradskoj stanici bugarske goste na čelu s generalom br. Atana-sovim dočekali su zamenici saveznog starešine, brača: E. Gangl, Dura Paun-kovič, dr. Oton Gavrančič i dr. Ignjat Pavlas, sekretar Saveza br. dr. Mihajlo Gradojevič, načelnik Saveza br. dr. Alfred Pihler i mnogi članovi savezne uprave.
Od strane naših vlasti generala br. Atanasova dočekali su: ministar za fi-zičko vaspitanje naroda br. Mirko Komnenovič, u ime Pretsedništva vlade g. dr. Gašič, u ime Ministarstva spolj-nih poslova g. Miloje Smiljanič, savet-nik ministarstva, u ime Ministarstva unutrašnjih dela g. Živojin Simonovič, inšpektor ministarstva.
Kada je voz stigao' na stanicu, bu-garski gosti bili su pozdravljeni odu-ševljenim poklicima »Zdravejte« i »Zdravo«. Prvi je izišao iz kola pretsednik Saveza bugarskih Junaka i bu-garski ministar unutrašnjih dela general br. Raško Atanasov. Njemu su od-mah prišli zamenici starešine br. Gangl i br. Paunkovič te ostali članovi vodstva Saveza SKJ i srdačno se rukovali* Istovremeno pozdravio ga je ministar za fizičko vaspitanje naroda br. Komnenovič te ostali pretstavnici vlasti. Na dobrodošlici, koju mu je u ime ju-goslovenskog Sokolstva zaželeo zame-nik starešin® br. Gangl, pretsednik Saveza bugarskih Junaka, general brat Atanasov, najsrdačnije se je zahvalio kao i svima prisutnima na lepom do-čeku, izrazivši svoju veliku radost, što mu se pružila prilika da sada po prvi put dode u Beograd i da se nade krugu brače jugoslovenskih Sokola.
Sa stanice general br. Atanasov s pratnjom odvezao se je u hotel Srpski Kralj, gde je otseo.
Prva poseta gen. br. Atanasova Savezu SKJ
U nedelju dne 1 o. m. u 9 časova ujutrO’ pretsednik Saveza bugarskih Junaka general br. Raško Atanasov s delegatima, članovima uprave Saveza Junaka, br. prof. Dimitrijem Lazovom i br. prof. dr. Mihajlom Minevom učinio je prvu posetu Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije. U prostorijama Saveza Sk.l braeu pretstavnike Saveza bugarskih Junaka dočekali su zamenici starešino Saveza brača: E. Gangl, Dura
— od tada nije prestala borba Slove-na za oslobodenje i zbližcnje.
Sada smo svi na svome — sada smo brača medu bračom.
I zato vam dolazimo, da vam to kažemo oči u oči — još više, od srca k srcu.
Nema medu nama nikoga, koji bi imao kakvu skrivenu misao. Jedno je
naše hteinje i jedna je naša volja: hočemo da radimo za narod, jer smo iz-nikli iz naroda i jer poznajemo njegove muke i nevolje. Hočemo svaki u svome narodu da probudimo onu veru u vlastitu moč, koja rada Junake i So<-kole. Hočemo da sve nas prožme spoznanje, kako nam je potrebno požr-tvovno, pošteno i neumorno delo, da
otkrijemo bogatstvo južnih Slovena, koje leži u našim zemljama i dušama.
To je naša nacionalna, naša sokolska i naša. junačka dužnost.
S ovili velikih i krasnih svečanosti treba da podemo po zapovedi te dužnosti na novo delo, kako bi naš buduči susretaj bio još radosniji!
E. L. Gangl
Pretstavnici Saveza bugarskih Junaka u Domu Saveza SKJ u Beogradu.
Spreda sede okruženi s članovima savezne uprave (s leva na desno): br. prof. D. Lazov, br. Gangl, general br. R. Atanasov,
br. Đ. Paunkovič i br. prof. dr. M. Minev
Uoči sleta bugarskih Junaka u Soflfl
Međusobno upoznavanje 1 učvršćavanje bralskih veza
Poseta generala br. Raška Atanasova
predsednika Saveza bugarskih Junaka
jugoslovenskom Sokolstvu
S generalom br. Atanasovim stigli su u našu zemlju i prvaci bugarskih Junaka br. prof. Dimitrije Lazov i br. dr. Mihailo Minev
Visoka odlikovanja vodstva jugoslovenskog Sokolstva
Br. prof. dr. M. Minev
Sve više i spontano produbljuje se bratska saradnja izmedu jugoslovenskih Sokola i bugarskih Junaka. Bratske veze izmedu ove dve velike narodne organizacije dveju bratskih zemalja neosporno pretstavljaju u nastojanjima za zbliženjem jedan snažan faktor, koji če moči s mnogo uspeha da unapre-duje i ostvaruje one plemenite težnje, koje več danas ovladuju dušama širokih narodnih slojeva i s jedne i s dru-
plodovima. Treba samo i dalje s još večim pregnučem, požrtvovanjem i oduševljenjem nastaviti rad u ovome pravcu. Jer veliki i uzvišeni ciljevi, koje sada propovedaju Sokoli i Junači o velikoj zajedničkoj budučnosti, treba zajedničkim radom da prodru u naj-šire redove naroda, da te ciljeve onda sav narod ponese svojom elemcntar-nom snagom i voljom njihovom ostva-renju. Jer samo u punoj slozi i bratstvu, svojim jedinstvom, biče kadri južni Sloveni da obezbede svoju buduč-nost i budučnost slovenskog Balkana.
Br. prof. D. Lazov
General br. K. Atcnasov,
pretsednik Saveza bugarskih Junaka
ge strane. U Sokolima i Junacima ideja iskrenog i trajnog prijateljstva, istin-skog zbliženja, predane bratske sarad-nje i uzajamne pomoči izmedu dvaju bratskih naroda treba da ima svoje naj-gorljivije propagatore; što više, Sokoli i Junači imaju da budu pravi apostoli ljubavi, bratstva i ideje jedinstva izmedu naših dvaju naroda. Napori koji su činjeni u tome cilju s jedne i s druge strane, vidimo, radaju s najlepšim
^ LOVEHSKO
JO ŠOLSTVO
Veće sokolske priredbe u narednim godlnama
Največe ovogodišnje sokolske priredbe u bratskim zemljama biče pokrajinski slet češkoslovačkog Sokolstva u Taboru i svejunački slet u Sofiji. Oba ova sleta održavaju se meseca jula o. g. i na obima če ueestvovati pretstavniei svih sokolskih saveza iz slovenskih zemalja. Prema odluci glavne skupštine Saveza SKJ odgoden je ovogodišnji slet severnih sokolskih žu-pa u Jugoslaviji za narednu godinu, a beogradski svesokolski slet, koji se je imao održati 1936 godine, održače sc tek tada, kada bude izgrađen stalni sokolski stadion u našoj prestolnici. Nadamo se, da če ovaj stadion biti izgraden več 1937 godine, j er bi u pro-tivnom slučaju morali da odgodimo slet na 1939 godinu i to zbog X jubi-larnog sleta češkoslovačkog Sokolstva, koji če se održati 1938 god. u Pragu, a kojemu če ueestvovati sve organizacije koje su udružene u Savezu slo-venskog Sokolstva. U slučaju, da se beogradski slet održi več 1937 godine, otpadaju naši pokrajinski sletovi u Mariboru i Skoplju na narednu t. j. 1938 godinu. Ako pak ne 'oi bilo nikako moguče da se stadion u Beogradu po-digne do 1937 godine, imačemo pome-nuto godine pokrajinske sletove u Mariboru za severne i u Skoplju za južne župe. U/. ove napred pomenute sletove prireduje i poljsko Sokolstvo 1936 godine svoi VII svepoljski sokolski slet u Varšavi, koji se je imao održati ove godine kao sveslovenski, a koji je odgođen iz^ več poznatih razloga. Za sada je naš glavni 'zadatak, da se čim bolje pripremimo za naš veliki savezni izlet u Sofiju, gde moramo u doličnom broju da zastupamo naše Sokolstvo, a nato da sc čim ozbiljnije počnemo pri-premati za slet u Subotici, gde če uz naše severne sokolske župe učestvo-vati i ostalo naše Sokolstvo.
Prefslefski dani u Taboru
Pokrajinski slet u Taboru zapo-čeo je dne 29 juna i to s danom sokolske omladine. Tog dana sakupilo se je u inače prilično mirnom gradu preko 8000 pripadnika sokolske omladine, medu njima preko 4400 sokolskog nara-štaja obojega spola. Razume se, da je Tabor poeeo da živi novim i posebnim životom, kada su počeli pristizavati posebni sokolski vlakovi, kada je omladina hrlila prema sletištu na po-kuse. Naročito se je raživeo Tabor pri-likom dečje povorke, koja je brojila 2950 duša. Ova je povorka prošla mestom i otišla da se pokloni senima Jana Husa pred njegovim spomenikom-Naraštaj je imao svoju posebnu po-vorku, koja je stupala drugim ulicama i zaustavila se pred spomenikom Jana: Žiške, poznatog husitskog vojsko-vode. Pred gradskom kučom pozdra-vio je sakupljenu omladinu pretsednik sletskog odbora br. Švare, a prisutni su bili svi članovi izvršnog sletskog odbora na čelu s inž. Kostorn; bio je pri-sutan i gradski načelnik i drugi pret-stavnici.
U subotu 29 juna posle podne bio je na sletištu javni nastup, koji je op-čenito vrlo dobro uspeo. Deee je na-stupilo oko 2000, jer su nastupala deca samo iz bliže okolice Tabora, dočim je naraštaja nastupilo oko 4400. Čitav slet razvijao se je vrlo lepo i može se us-tvrditi, da je bio posrečen u svakom pogledu. Ovaj je slet bio ujedno i merilo za glavne slctske dane, koji če biti od 5 do 7 jula. Ovaj slet obavezan je z^.s.ve Pra®ke župe, koje če, jamaono, učiniti sve, da po svojem uspehu bude spadao medu prve pokrajinske sletove na području ČOS.
Tečaj za što več! uspeh junačkog slela u Sofiji
U našem izveštaju o glavnoj skup-štini Junaka u Staroj Zagori spome-nuli smo i to, da je načelništvo Junaka nameravalo da održi u aprilu oveči savezni prednjački tečaj u Sofiji, gde bi društveni načelnici i načelnice morali u prvom redu da obrade sve one vežbe kao i ostalo, što spada u okvir sofij-skog sleta. Ovaj se je tečaj zaista i odr-žao i trajao je 4 dana a učestvovali su na njemu 143 načelnika i načelnice. Tečaj je vodio novi savezni načelnik br. Genev uz pripomoč svih članova tehni-čkg odbora, a naročito prijašnjeg načelnika br. Bureša.
češkoslovaški Sokoli pola/e u Sofiju
Na VIII svejunački slet u Sofiju polazi nekoliko stotina češkoslovačkih Sokola i Sokoliea. Oni polaze u Bugar-sku Duinavom, dne 7 jula i to ladom iz Bratislave. Iskrcače se u bugarskom pristaništu Lom, a nato če vlakovima
proslediti u Sofiju. S otposlanstvom pu-tuje uz službene zastupnike ČOS i uzor-ne vrste članova i članica, koje su sa-stavljene iz najboljih vežbača i vežba-čica. Uz ove vrste nastupiče češkoslo-vačko Sokolstvo, po svoj prilici, i s ka-kvim drugim posebnim vežbama.
Izbirna fakmičenja članica ČOS u Pragu
Ove godine učestvovače članice ČOS junačkom sletu u Sofiji, a uz to i svečanostima belgijskih gimnasta u Brislu i sletu francuskih vežbačica u St. Nazoru. Kako sve ove svečanosti padaju gotovo u iste dane, odlučilo je žensko načelništvo ČOS, da pošalje na svaku svečanost po jednu žensku uzornu vrstu. Zbog toga su se održale sredinom meseca juna u Pragu izbirne utakmice, kojima su učestvovale 33 takmičarke pod vodstvom savezne načelnice s. Provaznjikove. Na prvo mesto se je plasirala s. Djekanova, na drugo s. Foltova, obe iz Praga, dočim je treča po redu s. Bajerova iz Brna. Medu ostalima takmičile su skoro sve članice budimpeštanske pobedničke vrste, koje su osvojile i prva mesta. Ovom se je prilikom pokazalo, da su i sestre, koje po prvi put nastupaju u prvenstvenom takmičenju, vrlo dobro spremne i da čine jak kadar meduna-rodnih takmičarki.
Junačko slelišle u Sofiji
Prostor na kome če se vršiti ovogodišnji Vlil svejunački slet vlasni-štvo je Saveza bugarskih Junaka več od 1922 god.; zemljištc je darovao Savezu grad Sofija. Razume se, da je tre-balo ogromnih materijalnih žrtava za uredenje ovog sletišta. Opseg sletišta iznosi oko 40.000 nr, vežbalište je du-go 105 m, široko 72, te može na njemu da vežba oko 1500 vežbača. Savez bugarskih Junaka več je 1927 utrošio za uredenje vežbališta preko milion i po leva, a i država je pripomogla ovo uredenje s lepom svotom. I ove je godine priskočila u pomoč država i utrošila u ovo sletište oko dva miliona leva; ove troškovc pokrila je država s izdava-njem posebnih poštanskih maraka.
Silne vesli Iz slovenskog SokoJslva
Na ženskom troboju ČOS u Brnu učestvovale su 374 Sokolice. Takmičilo se u višem i nižem odeljenju. Sve takmičarke morale su najpre da takmiče u istim granama po župama, a tek nato bile su pripuštene saveznom takmičenju.
U Pragu biče kršten novi trg, koji
če nastati na svršetku Sokolske ceste prilikom regulacije tamošnjeg predela i gradnje velikog mosta preko nusel-ske doline, i dobiče ime po pokojnom starosti ČOS i SSS dru Šajneru. To je odluka praškog gradskog veča.
Pretpripreme za X svesokolski slet u Pragu več su započele. Pri pretsed-mištvu ČOS biče za sada osnovan posebni otsek iz zastupnika štampe, oba-ju načelništva, prosvetnog odbora i umetničkog otseka. Ovaj če otsek za-početi s prvim pripremnim radovima. Ovih dana uputiče ČOS molbu držav-noj vlasti da joj ustupi strahovski stadion za slet, koji če sc održavati, kako je poznato, 1938 godine.
Prvo takmičenje starije brače bilo je u Vitkovicama dne 30 maja o. g. Svega je nastupilo 11 vrsta; medu tak-mičarima bile su najstarijemu 62 godine, a najmlademu 35. Uspesi su bili vrlo dobri.
U Ružomberku, sedištu župe Pod-tatranske i središtu Hlinkime protuso-kolske propagande, bio je dne 23 juna župski slet, koji je i unaotč jakoj pro-tuakciji Hlinkinih pristaša, uspeo u svakom pogledu. U povorci je bilo 1115 učesnika u odorama, a javna vežba uspela je upravo odlično kako po kak-voči, tako i po broju vežbača i vežbačica.
Koliko Sokola polazi u Berlin
Svojevremeno smo objavili, da je u Pragu boravio glavni tajnik berlin-skog olimpijskog odbora dr. Dim, koji se je zalagao za to da bi i Sokolstvo nastupilo na berlinskom stadionu s po-sebnom točkom svog uzgojnog programa. Tada se je počelo govoriti, da bi bilo dobro kad bi u Berlinu nastupilo barem 1000 Sokola. Kako medutim češki listovi javljaju, vodstvo ČOS nije do sada donelo nikakvu obaveznu odluku. To se pitanje proučava sa svih strana i vidika i tek nato pašče definitivna odluka.	 -
(Nastavak s 1 strane)
Paunkovič, dr. Oton Gavrančič i dr. Ignjat Pavlas s ostalim članovima savezne uprave.
U svečanoj dvorani Saveza generala br. Atanasova pozdravio je zame-nik starešine Saveza SKJ br. Gangl. General br. Atanasov toplo se zahvalio pretstavnicima jugoslovenskog Sokolstva na tako srdačnom i bratskom prijemu.
Nakon što su se zadržali izvesno vreme u prostorijama Saveza SKJ i razgledali ih, pretstavniei bugarskih Junaka, brača: general Atanasov, prof. dr. Minev i prof. Lazov odvezli su se u Dvor, gde su se upisali u knjige Nj. Vel. Kralja i Nj. Vel. Kraljice, Nj. Kr. Vis. Kneza - namesnika Pavla i Nj. Kr. Vis. Kneginje Olge.
Svečana sednica Saveza SKJ na Kolarčevom univerziielu u časi prelslavnika Saveza bugarskih Junaka
Visoka odlikovanja prelslavnika jugoslovenskog Sokolstva
U čast dolaska pretstavnika Saveza bugarskih Junaka na čelu s pretsed-nikom generalom br. Atanasovim, Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije odr-žao je svečanu sednicu u dvorani Ko-larčevog univerziteta.
Svečanost je počela u 10 i po ča-sova pre podne. Porcd članova vodstva Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, svečanosti su prisustvovali: pretsednik Saveza bugarskih Junaka general brat Atanasov s članovima delegacije, prof-dr. Minevom, prof. Lazovom i kapetan Grozdanovim.
Nadalje su prisustvovali: u ime Kraljevske vlade ministar za fizičko vaspitanjc naroda br. Mirko Komneno-vič, zatim opunomočeni ministar Bu-garske na našem Dvoru g. Dimo Ka-zasov, u ime Ministarstva spoljnih po-slova inšpektor ministarstva g. M. Smiljanič, pretstavniei i članovi Jugoslo-vensko - bugarske lige, Jadranske straže, Sok. župe Beograd i svih beograd-skih sokolskih društava te velik broj gradanstva.
Svečanu sednicu otvorio je zame-nik starešine Saveza SKJ br. Gangl sledečim pozdravnim govorom:
GOVOR BRATA GANGLA Bračo! Sestre!
Po prvi put došao je medu nas, u našu prestcnicu i u naš jugoslovenski sokolski krug, novi starešina Saveza bugarskih Junaka, brat Raško Atanasov. Moja je dužnost a i diktat je naših bratskih esečaja da ga tem zgodom iskreno i bratski pozdravimo. Dobro nam došao! Zdravo! Zdravej!
Jednakc srdačno i bratski pozdravljam braču Junake, koji prate brata starešinu Atanasova na ovom njego-vom putu po našoj zemlji. To su u prvom redu naša več dobro poznata i draga brača prof. dr. Minev i prof. Lazov, i dalje brat Grozdanov. I vama, draga bračo Junači, naš bratski Zdravo! — Zdravejte svi vi, koji ste danas ovde medu nama, da nas vidite i upoznate na našem peslu ; da se ovde u našoj zemlji i u našem bratskom zagrljaju uverite
0 našem radu! (Burno pozdravljanje i usklici: Zdravo!
Pozdravljam i sve vas, bračo i sestre, koji ste se danas sakupili ovde na toj — rekao bi — sokolsko - juna-čkoj porodičnoj slavi, da je uveličate
1 da joj utisnete žig slovenskog sokolskog bratstva.
Osobita mi je čast što mogu ovde pozdraviti i bugarskog poslanika na našem Dvoru, g. ministra Dima Kaza-zova i našeg ministra za fizičko vaspi-tanje naroda brata Mirka Komnenovi-ča. (Oduševljeni poklici: Živeli!)
Rekao sam, da ovoj slavi utisnete žig slovenskog sokolskog bratstva. Jer samo ovo bratstvo može i treba da veže sve slovenske rodove, kako nas to uverava učenje Tirševog Sokolstva. Svi Sloveni smo samo grane jed-nog te istog stabla slovenske lipe. I svaki od nas mora da radi u istom pravcu i u istom cilju: za opštu korist svoga naroda i svoje otadžbine. (Usklici: Tako je!)
Osobito mi, koji živimo na Slovenskem Jugu Evrope, Bugari i Jugoslo-veni, imamo zadatak da povedemo svoja dva bratska naroda u veliko kolo kulturnog čovečanstva, da stvaramo uslove za miran život brata pored brata, sestre pored sestre, naroda pored naroda, da možemo u tom mirnom i nacionalnom i državljanskom životu da razvijamo sve svoje fizičke i moralne snage, da budemo jednaci medu jednacima, da budemo nosioci i borci kulture i da budemo pobednici svojih junačko - sokolskih ideala pravde, jed-nakosti, bratske ljubavi i slobode! — (Odobravanje.)
I kada se do temelja upoznamo na svom radu, koji teži za tim ideali-ma kulture i čovečanstva, još više če-mo ceniti jedan drugoga i j°š večom čemo predanošču i požrtvovanjem služiti svim potrebama i koristima svojih naroda. Pozdravljam vas sve s uskli-kom: Neka živi junačko - sokolsko
bratstvo! I ne mogu lepše da zaključim ove svoje reči nego sa pozdravom: Neka živi Njegovo Veličanstvo Car Boris III! Neka živi bratski bugarski narod! Zdravo! Zdravej! (Burno odobravanje.)
Nakon govora br. Gangla željez-nički mešoviti hor pevačkog društva »Dunav« otpcvao je bugarsku državnu himnu.
Posle himne ustao je pretsednik bugarskih Junaka general br. Atanasov, koji je održao vcoma lep i znača-jan govor, često popračen oduševlje-nim poklieima i manifestacijama jugo-slovensko - bugarskom bratstvu. General br. Atanasov u svom govoru rekao je sledeče:
GOVOR GENERALA BRATA
ATANASOVA
Gospodo ministri, gospode i gospodo, draga bračo i sestre Sokoli i Sokolice. brate potstarešino!
Srdačno zahvaljujem na lepim re-čima. Došao sam u vašu lepu prestol-nicu, da vam lično zahvalim na pošto-vanju i bratskim osečanjima prema bugarskim Junacima.
Bračo Sokoli i sestre Sokolice!
Mislim i čvrsto verujem, da če či-stota ideje, kojoj zajedno služimo, uspeti da razvedri naše lepo balkansko nebo, na kome če uvek blistati lepota večnog j srdačnog bratstva. Neka ovo bratstvo posluži kulturnom podizanju i zbliženju naših dobrih hrabrih naroda, koji su dostojni uzajamnog pošto-vanja.
U ovaj čas, kada se nalazim medu vama, imam toplo oSečanje prema ro-denoj brači ; upučujem tople želje za našu uzvišenu saradnju na polju op-šteg napretka. Ovde ja nišam u tudi-ni: nalazim se medu svojima. Ovo mi govori glas sopstvene krvi.
Bračo Sokoli i sestre Sokolice!
Da bi bilo još snažnije izraženo oSečanje ljubavi prema vama od strane Saveza bugarskih Junaka, Vrhovni Pokrovitelj Saveza, Njegovo Veličanstvo Kralj Boris III, koji visoko ceni vase blagorodne napore za zajednički bratski rad, udostojio me je počastiti da vam izručim Njegove^ srdačne pozdrave.
U isto vreme Njegovo Veličanstvo Kralj Boris III stavio mi je u dužnost da predam odlikovanja, kojima On ma-terijalno podvlači svoje udivljenje prema celom jugoslovenskom Sokolstvu.
Nj. Vel. Kralj Boris III blagoizvo-lšo je odlikovati i lično predati odlikovanje bratu Duri Paunkoviču, ordenom za gradanske zasluge I stepena. Sada pak u ime Njegovog Veličanstva Kralja Borisa III predajem odlikovanja: bratu Engelbertu Ganglu, orden za gra-danske zasluge I stepena; bratu dru Otonu Gavrančiču, orden za gradan-ske zasluge I stepena; bratu dru Mihaj-lu Gradojeviču, orden Sv. Aleksandra
II stepena; br. dru Ignjatu Pavlasu, orden Sv. Aleksandra II stepena; br. dru Miloradu Dragiču, orden Sv. Aleksandra III stepena; br. Radovanu Dimitri-jeviču, orden Sv. Aleksandra III stepena; br. Vojislavu Todoroviču, orden Sv. Aleksandra III stepena; br. Veriju Švajgaru, orden za gradanske zasluge
III stepena; br. Miroslavu Vojinoviču, orden za gradanske zasluge III stepena i br. dru Alfredu Pihleru orden Sv. Aleksandra III stepena.
Draga bračo Sokoli i sestre Sokolice!
U ovom lepom trenutku meni je osobito prijatno da spomenem ime pr-vog Sokola, Njegovo Veličanstvo Kralja Petra II. U ime bugarskih Junaka želim Mu da raste i da se jača, da postane slavan Kralj, dostojan naslednik. Svoga Velikoga Oca, Blaženopočivšeg Kralja Mučenika Aleksandra I!
Da živi Njegove Veličanstvo Kralj Petar II!
Da živi Knez - Namesnik Pavle Karadordevič!
Da živi Jugoslavija i hrabni bratski jugoslovenski narod! Ura! —
Predaja odličja i reči brata generala Atanasova izazvale su oduševlje-ne burne manifestacije svih prisutnih. Tada je hor pevačkog društva »Dunav« otpevao jugoslovensku himnu.
Predavanje br. profesora Lazova o eličkoj vrednosti balkanskih Slovena
Nakon ponovnih oduševljenih manifestacija jugoslovensko - bugarskom bratstvu posle jugoslovensko himne, bivši pretsednik Saveza bugarskih Junaka br. prof. Dimitrije Lazov održao je krasno, duboko argumentovano i temperamentno predavanje o etičkoj i nacionalnoj vrednosti balkanskih Slovena. Izlaganja br. prof. Lazova bila su neprestano popračena odušev-ljenim odobravanjem i aplauzom.
Br. prof. Lazov u ovom svom predavanju izmedu ostalog je rekao:
— Posle dugih muka i borba nadošlo je vreme, da se dva bratska naroda iskreno i prijateljski sporazume. U našoj krvi — naglasio je br. Lazov — teče volja za sporazum. Danas je u nama duboka pomisao i široko razume-
vanje za opču slovensku stvar. P riž0' varalo se je, da je Balkan vulkan. Da, Balkan je vulkan, i on neče dozvoliti da se iko meša u sudbinu naše istorije-Junaštvo je naša tipična slovenska osebina, Ideja junaka je slovenska koncepcija za slobodu i nezavisnost balkanskih naroda. Sve heroje, koje ste dalj vi j mi, mi ih vidimo u našim narodnim pesmama. Mi te heroje v* dimo u mnogim momentima naše istorije i zajedničkog rada za slobodu naših naroda. Bratstvo se poznaje u n4z' di. i naši su se junači borili za slobodu našeg naroda.
Junaštvo u sebi sadržava i'd-m visok j moral. Učio sam filozofiju, ali nigde nišam našao toliko etike i tolilf0 morala kao u našem junaštvu. Nase junaštvo izraslo je u jeidan misticizem-Junaštvo je takoder i veliki prosvetn i kulturni ideal. Naše je junaštvo tradicija j ono je te tradicije iskonstu u borbi za slobodu našeg naroda. — Prešavši zatim na veliku misiju Tirse-vu i na Tirševu sokolsku kleju, bi a prof. Lazov rekao jo: — Sokolska ideja prešla je sve slovenske granice > borila se za nacionalni! nezavisnost slovenskih naroda. Sokolska zajednica tezl k ujedinjenju svih slovenskih naroda. Rasprostranjena ideja sokolska meciu južnim Slovenima stvoriče postepen0 zbliženje i bratstvo i onemogućiće sve ono što je do sada razdvajalo naša dv bratska naroda. Ujedinjeni radice® za napredak naših dvaju bratskih roda. Sokolska ideja treba da stvor naše ujedinjenje za večna vreme& Kroz sokolsku ideologiju doči čeff do sporazuma. Mi čemo se skupka da možemo raditi za budučnost naroda. Kroz Sokolstvo i Junaet* stvoričemo široko Jugoslovenstvo * večna vremena. Mi smatramo. da< ® dani od 12 do 14 jula biti istorijs** dani za balkanske narode. Tamo c mo se iskreno videti na sletu u Sofu* Tamo čemo kazati jedni drugima na^ radosti i naše boli. i sve što_ nam srcu leži. pa čemo tako udariti lje novoj jugoslovenskoj kulturi, bra stvu i sporazumu. To če biti p°? 1, na kome čemo i dalje ustrajati pune pobede!
Konac govora brata prof. dočekan je neopisivo odušcvlje111^ manifestacijama jugoslovensko-buga j skom bratstvu i burnim aplauzom klicanjima brači Junacima, bugarsK0 narodu i Sokolstvu. Ovako spontane manifestacije duboko sU dirnule brače bugarskih Junaka.
Zatim je pevački zbor otpeva° Mokranjčeve »Primorske napeve«.
Na koncu je zamenik starešjflj; Saveza SKJ br. Gangl izrazio u i® svih odlikovanih najdublju blagod< nost Njegovom Veličanstvu 'Kra1! Borisu III, na tako visokom priznaj ukazanom preko njih sokolskom rad;’ smatrajuči da ova odlikovanja ne Pr‘ padaju pojedineima več celom Ju? § slovenskom Sokolstvu. Zahvalivši \ jednom svima prisutnima, koji su ^ stvovali ovoj lepoj bratsikoj man1!. staciji, br. Gangl je zaključio sv^ nost.	Ш
Na zaključku svi prisutni ust^1 su i otpevali s^eslovensku himnu.
Posle svečanosti na Kolarčevp1^ univerzitetu, Savez Sokola Kraljevi. Jugoslavije priredio je u čast fPrets.^. nika Saveza bugarskih Junaka t® £ u nova uprave Junaka svečani ručaK. hotelu »Srpski kralj«. Za vreme ru^ general br. Atanasov otdržao je fcra^ nazdravicu jugoslovensko - bugarsk0 bratstvu i saradnji.	..
Posle podne gosti su prisustvov derbi-trkama kod Careve Čuprije.
Na grobu Neznanog junaka
Pretsednik Saveza 'bugarskih ^us naka general br. Raško Atanasov g ostalim članovima uprave Junaka j-članovima vodstva Sokola Kraljevfla Jugoslavije odvezao se p red več e ^ Avalu, gde jo u ime Saveza bugar Junaka položio vcnac na grob Ne* nog junaka.	^
Naveče toga dana Ministar za žičko vaspitanje naroda br. ^ rfflr-Komnenovič priredio je u čast skih gostiju vrečeru u hotelu na A ^ Za vreme večere brači bugarskim . nacima održao jo zdravieu u ime Ijevske vlade ministar br. ^omn e. vič. Na zdravici ministra br. Ko noviča zahvalio so general br. , r0ut sov, izrazivši, da je duboko o simpatijama, koje su njemu i drugovima iskazano prilikom do i boravka u Beogradu.
Audijencija kod Nj. Kr. Vis. К»ег® Namesnika Pavla
»дС(3^
Sutradan, dne 1 o. m., u vr,irncS' po podne, Nj. Kr. Vis. Knez - N. ^c-niik Pavle primio jo u audijenc’J geJ-nerala br. Raška Atanasova, Pr^gat-nika Saveza bugarskih Junaka i ^ all-skog ministra unutrašnjih dola-dijenciju istovromeno primljem Ninovi bugarske delegacije braca- L • te hajlo Minev i prof. DimitrijeДа ^1» zamenik starešine Saveza SKJ »jajpeS' Paunkovič. Nj. kr. Vis. ^nez-nik Pavle sadržao so u P°“^z m govoru s generalom br. Raško ,jniiri nasovim, kao i sa svakim P pr[;tstO' prisutnim, interesujuči se 2» učc-ječi slet bugarskih Jчпака 1 ^0ia n* stvovanje jugoslovenskih -10 ovome sletu.
Na Oplencu
br д6)*:о^а dana, U ponedeljak, general • Atanasov s pratnjom pošao ie na 'Jpienac da se pokloni grobu Blaženo-Ujedfa't 1	&Kralja Aleksandra
5°Iažući krasan venac od svežeg ,aIe9® i,s bugarskom trobojkom genc-rai or. Atanasov rekao je:
~ Dogi}
smo, da se poklonimo L j Blaženopočivšeg Kralja Ale-I Ujedinitelja. čija smrt pret-Viii .ne Samo gubitak za Jugosla-1 za Bugarsku i bugarski na-I », Bugarska je teško potištena i oža-Ак£Па	tragične smrti Kralja
jSa^ra. i mj tužna srca klečimo pred Njegovim grobom. — nri , R.n ®to ie odao postu čutanjem nekoliko minuta, general br. Ata-, SPV s delegatima udaljio se ie od te razgledao kriptu i celu za-ral КПи' iz^as^u YL zadužbine gene-1 or. Atanasov razgledao je s prat-Jom i Kraljevo imanje.
Posele članovima Kr. vlade
U 12 časova general br. Atanasov u p Us^vu zamenika starešine br. Dure • ^nKovica posetio je Ministra vojske ' mornarico g. Petra Živkovića. U 12 i p casova general br. Atanasov s br. s , n.^ovičem učinio je posetu pret-niku Ministarskog saveta g. dru str nu • Stojadinoviču, a zatim Mini-Mirl Za./'2^ko vaspitanje naroda br. ггЈш Komnenoviću.
Jun i°S*c' P°'dne delegacija bugarskih Srrvki-	°kišla je bugarsko vojničko
sl-n	’ ®de ie Položila venac s bugar-
111 trobojkom.
Odlazak iz Beograda
^rf odlaska pretsednika Saveza sov . Junaka generala br. Atana-ficno * ,^апоуа delegacije Junaka iz min-	za Zagreb, opunomočeni
istar Bugarske na našem Dvoru, D' , lm<> Kazasov, priredio ie u čast Ica, sta,vn>ka bugarskih Junaka i odli-kra? ^okolai banket, kod »Srpsikog s,jBanketu prisustvovao je pret-br M	vlac^e S- dr. M. Sto jadinovič,
ttiin	komnenovič, poljski poslanik
n rls*ar fizičkog vaspitanja naroda si' amnijel, u ime češkoslovačkog po-stv	dr. Pokorni, od Ministar-
te 3 sP°Unih poslova g. Ivan Subotič Pj^tstavnici štampe. je	ovoj oproštajnoj večeri goste
ra P°zdravio domačina g. Kazasov,	iz-
n	najlepše želje da sokolsko -	ju-
doh	Saradnja bude što uspešnija	za
riar*j i bratske odnose naših dvaju
s	večere, general br. Atanasov
stavni?V’ma delegacije i u pratnji pret-staпјСц . Naveza SKJ odvezao se na
našo ^utu za Zagreb, kao i dalje po skih \Zern^'i’ delegaciju Saveza bugar-noo „“Uriaka prate: II zamenik savez-V{,,nrtarešine br. Dura Paunkovič, sa-ievi .^^retar br. dr. Mihailo Grado-
10.	j 'član savezne uprave br. dr. Mi-act Dragič.
^ttlačan doček braće bugarskih Junaka u Zagrebu
j;e] ^retstavnici bugarskih Junaka na ht As Pretsednikom Saveza generalom "iči	’ a u Pratnii s pretstav-
гехј1Па Saveza SKJ zamenikom potsta-°г- D. Paunkovičem, saveznim čem-v0m b‘r- Prof- dr- M. Gradojevi-^ П* ^anom savezne uprave br. dr. ral.4ragičem stigli su u Zagreb u uto-br2; - o- m- jutarnjim beogradskim
otputovao za Zagreb.
« vozom.
bra^ a. glavnom kolodvoru delegaciju гај!е .bugarskih Junaka dočekali su: ђ«* starešine Saveza SKJ i stare-0to "Okolske župe Zagreb br. dr. bra-n Vavrančič, članovi uprave župe Va Mileusnič, prol. S, Džamonja, nicj *ai't, prof. M. M udri niti, pretstav-štav Sv'^ z*grebačkih sokolskih dru-Ho g' mladinskih organizacija i broj-Sedtf-u3 c n3tvo- Izišavši iz voza pret-ra] l Saveza bugarskih Junaka gene-s. >br rH Atanasov srdačno se izrukovao su J .• Gavrančičem i s ostalima ko ji bra/ u ,z>šli u susret. Prigodom dolaska br. V bugarske Junake pozdravio je r- Gavrančič s ovim rečima:
Srek'' J^ad°stsn. sam što mogu u Za-stav . da dočekam odličnu braču pret-^din1^bugarskih Junaka. Još pre 100 sWe« i a^reb ie Postao centar jugo-Vensk .m>sli i u obimu ove jugoslo-e Kisli uvek su bili uključeni i Vejjj “ugari. Dobro nam došli i Ži-
t'C|raf4'|| dobrodošlicu zahvalio se je ge-'	Atanasov	s	ovim	rečima:
vQmT	h val ju jem na rečima s izja-
osečaja prema ideji koju ste * Јц0л?.и želeči najlepše vašem gradu ^oslaviji _
5ostj ,nP>f.tnji domačina braea bugarski, su otsjj-' su 11 hotel »Esplanadc« gde
skih^f 1 odmora, pretstavnici bugar-taZq|e ,“1}aka s pratnjom pošli su da "Miro/111 ^rad- Na j pre su krcnuli na skihJ<( 1 Poklonili sc grobovima >**li ц j?JePoroditelja, a zatim su kre-*ji . ‘'ksimir«, obišli tamo Zoolo-дЈЧЦ 1 fakultetsko dobro, a posle ksan ) Па б0^01вк> stadion Kralja с,'Га I, koji su pomno razgleda-
li.	Brača prof. Lazov i dr. Minev, koji su prošle godine učestvovali pokrajin-skom sletu u Zagrebu na čelu delegacije brače bugarskih Junaka, potanko su tumačili pretsedniku Junaka generalu br. Atanasovu kako je bio organi-zovan i proveden pokrajinski slet u Zagrebu, tok samih svečanosti na stadionu i dali mu pojedine podatke o izgradnji stadiona. Brat general Atanasov prateči s največim zanimanjem sva razlaganja, obišao je čitav stadion i pregledao s ve njegove prostorije i njegov tiredaj. S onim što je video br. general Atanasov bio je naročito odu-ševljen i izjavio je svoje veliko udiv-Ijenje na ovoj velebnoj sokolskoj te-kovini, s kojom jugoslovensko Sokolstvo može da se zaista ponosi. Sa stadiona obišavši neke delove grada, braču bugarski Junači u pratnji domačina odvezli su se u dom Sokolskog društva Zagreb I u Klaičevoj ulici, gde je goste u ime društva dočekao tajnik br. Ko-sta Jugovič i član uprave br. Venečki. Tu su brača Junači pregledali i krasno srednjoškolsko igralište, i izjavili tu-keder na tome svoje udivljenje.
Zatim su bruča bugarski Junači posetili Jugoslavensku akademiju i Ga-ieriju slika.
Posle toga pretstavnici bugarskih Junaka na čelu s pretsednikom br. Ata-nasovim učinili su posetu banu Savske banovine g. dr. Kostreneieu, zatim gradskom načelniku g. Rudolfu Erbe-ru, komandantu armije generalu g. Jurišiču i komandantu divizije generalu g. Bodiju.
U 13 sati priredila je Sokolska žu-pa Zagreb svojoj bugarskoj brači ru-čak u hotelu »Esplanade«. Na ručku su bili: ban Savske banovine g. dr. Marko Kostrenčič, komandant armije general g. Jurišič, podban dr. Stevan Hadži, kao pretsednik Saveza sport-skih saveza i Jugoslovenskog olimpij-skog odbora, komandant mesta general g. Bodi, pretsednik Jugoslovenskog no-vinarskog udruženja g. Slavo Jutriša, potpretsednik gradske opštinc g. P. Kauman i u ime Jugoslovenske bugarske lige g. Holjac.
Ručku su učestvovali svi članovi bugarske delcgacije, i to: general br. R. Atanasov, prof. D. Lazov, br. prof. dr. M. Minev, pretsednik bugarsko-no-vinarskog udruženja g. Stanev, kapetan g. Grozdanov i sekretar ministarstva g. Prostranov.
Od strane pretstavnika našega Sokolstva bili su: zamenik starešine br. D. Paunkovič, zamenik starešine i domačina br. dr. O. Gavrančič, sekretar Saveza br. prof. dr. M. Gradojevič i član savezne uprave br. dr. M. Dragič, a od strane pretstavnika zagrebačkog Sokolstva bili su još pored starešine župe, prosvetar br. M. Mudrinič, zamenik župskog načelnika br. L. Vanj-hart, blagajnik br. Kosta Jugovič i član uprave br. H. Macanovič.
Za vreme ručka, koji je protekao u najsrdačnijem bratskom raspolože-nju, zamenik starešine Saveza i starešine župe Zagreb br. dr. Gavrančič održao je brači pretstavnicima bugarskih Junaka ovu zdravicu:
— Od Maribora do Đevđelije odjeku je esečanje našeg jugoslovensko-bugarskog bratstva. Brača pretstavnici bugarskih Junaka imače prilike, putu-iući kroz Jugoslaviju, da se uvere da je to istina. U prošlosti bilo je teško-ča. Ova prošlost služi nam tome da se naučimo, U ime Sokolske župe Zagreb sečam se velikih onih imena, koji su pristupili realizovanju našeg bratskog rada. Neka je slava Blaženopočivšem Kralju Aleksandru I Ujedinitelju! Da živi Njegovo Veličanstvo bugarski Car Boris III! —
Na ovu zdravicu odgovori,o je pretsednik Saveza bugarskih Junaka i bugarski ministar unutrašnjih dela general R. Atanasov sledečim rečima:
— Krenuli smo na put iz Bugarske s lepim i toplim esečajima dobrog ras-položenja za Jugoslaviju i jugosloven-ski bratski narod, Došli smo da vidimo, da se upoznamo. da se razumemo, jer ono što se pozna je i ono što se bratski razume, ne može se mrzeti! Od granice, gde su nas bratski dočekali brača Sokoli, pa do prestolnice, gde su nas srdačno pozdravili i ispratili, j sada u vašem ubavom Zagrebu, osetili smo islcrenu ljubav, koju uzvračamo s velikem blagodarnošču i pozdravljamo bratsku Jugoslaviju. Dobro je rekao br. dr. Gavrančič, da nam minula isto-rija daje veliku pouku za srečniju bu-dučnost. Vrednost istorije je baš u tome, da nam ona pokaže put. kojim če-mo poči i vi i mi, da ispunimo ulogu, koju nam je dalo providenje, a koju če blagosloviti naše junačko jugoslo-vensko bugarsko bratstvo, koje če svladati sve zapreke i naše zajedničke neprijatelje Ispijam ovu čašu u zdrav-Ije mladog jugoslovenskog Kralja Petra II! U zdravlje i čast bratskog jugo-slovenskog naroda i junačke jugoslovenske vojske. —
Posle podne brača bugarski Junači s pretstavnicima Saveza SKJ i Sokolske župe Zagreb pošli su automobilom na izlet u zagrebačku okolicu, na ža-grebačku goru »Sljeme«.
Na veee u 8 sati Sokolska župa Zagreb priredila je brači pretstavnicima bugarskih Junaka večeru u restau-raciji »Kolo«.
Posle večere, u 11 sati brača Junači u pratnji pretstavnika našega Saveza, srdačno ispračeni otputovali su za Split.
O boravku brače Junaka u našoj zemlji izvestičemo u narednom broju.
Na delo!
Brači bugarskim Junacima povodom sleta u Sofiji
Na glavnoj godišnjoj skupštini Saveza Sokolu Kruljevine Jugosluvije, koju je održunu ove godine u Beogrudu, završio je uvuženi naš brut Junak profesor dr. M. Minev svoj govor rečima: »Njivi treba motika, a ne molitva!«.
Duboko su mi se usedle u dušu te reči narodne mudrosti i pod njihovim dojmom upučujem Vam, bračo Junači, pre sletu na Petrov dun, ovo nekoliko reči iskreno i otvoreno.
Godine 1910 bilo je Sokolstvo pr-vi put nu sletu bugarskih Junaka u Sofiji. Tada su j ugoslovenski Sokoli bili još razdeljeni po plemenima u tri sokolska saveza: Srpski, Hrvatski i SIo-venački. Od onda pa do danas prohu-jale su mnoge bure preko naših glava narod je pod njenim udarcima kle-cao i padao — smatrao se izgubljenim, ali nije klonuo.
0 naše sokolske grudi udarale su besno i drsko, ne bi li naša srca klonu-la, ne bi li naši duhovi zubludeli obu-zeti strahom i neizvesnosti!
1 što se zbi?
Sokolska srca nisu klonula, naš duh je ostao nepomučen!
Junački su bili odbijeni najbeso-mučniji napadaji — životi su se gubili, ali se je sačuvala misao — velika sokolska misao — nepomučena i kao dragulj čista! Uzvišenost sokolske misli dala nam je i daje nam snage da ne-pokolebivo i postojano kročimo odrc-denim pruvcem k postavljenom cilju!
Za Sokolstvo zu uvek je rešeno pi-tanje osnovica za sokolsko delovunje: vaspitanjem pojedinca podiči celinu! Sokolsko vaspitanje kao harmonično vaspitanje duha i telu usaduje u pojedinca sve vrline koje ga čine kao čo-veku boljim i lepšim!
Soko ljubi svoj i suv slovenski nu-rod, u daljnji cilj mu je čovečanstvo! Sokolstvo se ne oslanja na slavne prošlosti, nego na kruto j sadašnjosti gradi
svetliju budučnost! Prema tim osnovnim svojim načelima mi moramo u bratskoj zajednici složno i neumorno raditi, da bi jedni i drugi, mi i vi, postali još jači, snažniji i plemenitiji!
Evo, junačka bračo, su takvim mi-slimu i osečujem, što više sa takvim nepokolebivim ubede.njem — dobre volje i vedra čela — dolazimo medu vas, noseči u svojim dušama i srcima du-boku odanost za sokolsko delo — za ta j pokret Slovenstva, koji če slovenskim narodima da osigura bolju i lep-šu budučnost!
Ne gleda j te samo na vanjštinu — prodritc u dubinu — naša srca su vam otvorena! L^dite u njih smelo i odva-žno, ako ste spremni da, kao brat uz brata, primite na se plemenito breme sokolskog vaspitanja pojedinca, cclog svog naroda, Slovenstva i čovečanstva!
Sokolsko vaspitno delo nije lako — ono traži mnogo ljubavi, požrtvova-nja i izdržljivosti, ali je divno i uzvi-šeno, jer ga vršimo dobrovoljno, bez lične koristi i slave, a na korist svog naroda i otadžbine!
Svaki napredak iziskuje požrtvov-nosti — bez pregaranja sc ne stvaraju velika dela!
Ne verujte rečima; — verujte de-lima; — verujte u sebe; — uzdignite srca i duše — i prosuditc i odlučite!
Kada se budemo našli na zajedni-čkom produhovljcnom radu na vežba-lištu i u vežbaonici, ne samo na svečane sletske dane nego i na obične rudne dane, kada so žrtvuje, pregara, vas-pitava i stvara — tada če se naše duše da učvrste, naša volja da se očeliči, naša srca da stope i nema te sile kojoj bi naše delo moglo da podlegne!
Bratski i srdačno vas pozdravlja-juči sokolskim pozdravom »Zdravo!« kličem vam: Na delo!
Dr. A. R. Pichler, načelnik Saveza SKJ
Bral Mirko M. Komnenovič,
novi minislar za Ozlčko vaspitanje naroda
U novosastavljenoj vladi pod pret-sedništvom g. dra Milana Stojadinovi-ča, portfclj ministra za fizičko vaspitanje naroda zauzeo jc br. Mirko M. Komnenovič, stari nacionalni borac, koji je kao Soko igrao vidnu ulogu u predratnom srpskom Sokolstvu u Dalmaciji.
Ministar za fizičko vaspitanje naroda br. Mirko M. Komnenovič roden je u Hercegnovome 1870 godine, u sta-roj i uglcdnoj porodici. Osnovnu školu svršio je u Kotoru, i trgovačku akademiju u Mariboru. Usavršavao sc u tr-govačkim naukama u Švajcarskoj, a jednu godinu je proveo zajedno s pok. Franom Supilom u poljodcljskoj školi u Gružu.
Posle svršenog školovanja nastanio se u Hercegnovome. Bavio se nacionalnim i uopče javnim radom: uzimao je učešča u svima narodnim pokretima u Bosni i Dalmaciji. Pored osnivanja raznih humanih i kulturnih društava, zapažen je njegov plodan rad i na za-drugarstvu. Istakao se osobito na polju turizma.
U predratnim sokolskim redovima br. Komnenovič sc takoder istakao. Postao je prvi starešina Srpskog Sokola u svome mestu i starešina Prve srp-ske sokolske župe u Dalmaciji. Za vreme Austrije kao nacionalista održavao je bliske veze s političkim krugovima u Srbiji.
Još pre formalne mobilizacije, 26 juna 1914, austrijske vlasti interniraju ga u zloglasnu tvrdavu »Mamula«. Mučen od austrijskih vlasti, razbolio se i bio je zatvoren u dubrovačkoj bolnici-
Posle jc bio konfiniran u Trstu, odakle mu je, blagodareči umešnosti i izves-nim nacionalnim ličnostima, uspelo da prede u Italiju, a odatle u Srbiju. U Niš je stigao u junu 1915 godine. Pri-javio se kao dobrovoljac i otpremljcn je odmah u Rusiju radi organizovanja i sakupljanja dobrovoljaca. U Rusiji je imao velikog uspeha. Otposlao je u Odesu 26.000 dobrovoljaca. Mnogo-struko jc poslužio savezničkim intere-sima, asobito Francuskoj sa organiza-cijom dobrovol5aca Elzašana i sa Če-sima do dolaska u Kijev pretsednika Češkoslovačke Republike Masarika. Odlikovan je ruskim, francuskim i češko-slovačkim visokim ordenima. Pri povratku iz Rusije, godine 1919 Blaženo-počivši Kralj Aleksandar odlikovao ga je ordenom Belog Orla IV stepena sa mačevima. Iste godine 1919 ponovo jc u jednoj delikatnoj misiji bio upučen u Rusiju.
Godine 1923 i 1925 Boka je birala br. Komncnoviča za narodnog poslanika. Posle ovoga on se povukao iz aktivne politike, ali je neumorno radio za napredak Boke. Velike zasluge jc imao u svojstvu pretsednika opčine za preporod svog rodnog mesta Herceg-novoga.
Poslednim izborima za Narodnu skupštinu izabran je za narodnog poslanika.
Kao od svog resornog ministra i kao od svog starog sokolskog brata, ju-goslovensko Sokolstvo uvereno je da če ono u svome radu i u svojim težnjama naiči na puno njegovo bratsko razumevanje i punu potporu.
Službena saopćenja
Otsusivo drž. člnovmcima za slet u Sofifi
U vezi polaska na slet u Sofiju, a glede otsutstva državnim i samoupravnim činovnicima, članovima sokolskih društava i četa, Savez SKJ primio je od pretsedništva Ministarskog saveta, opšte odeljenjc br. 1575 od 20 juna o. g. sledeče rešenje:
»Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije izvestio jc gospodina pretsednika Ministarskog savetu, da če se u danima od 11 do 15 iula t. g. održati u Sofiji veliki slet bugarskih gimna-stičkih društava »Junak«, pa jc molio, da se svima državnim i samoupravnim činovnicima — članovima Sokola Kraljevine Jugoslavije, odobri potrebno otsustvo radi učescu na o\om sletu time, da se ovo otsustvo ne računa u redovan godišnji odmor.
Prilikom referisanja gospodin nret-sednik Min. saveta naredio je, da se izveste ministarstva, da se državnim .i samoupravnim činovnicima — člano-
vima Sokola, koji žele da uzmu učešča na ovom sletu, može odobriti otsustvo od dužnosti. u granicama potrebe službe prema nahodenju resornih gg. ministara.«
Kolektivan pasoš za slet u Sofiju
Rešenjem Ministarstva unutrašnjih dela br. 30.497 od 17 juna t. g. do-zvoljava se za sve Sokole, učesnike sleta u Sofiji, izdavanje ikolektivnog pasoša.
Svaki učesnik sleta ima se prijaviti nadležnoj policijskoj vlasti, koja če mu na sokolskoj legitimaciji potvr-diti. da nema nikakve prepreke za pu-tovanje nli slet u Sofiju. Za ovu po-tvrdu priiaže se taksenu marka od Din 20.—.
Ovako overena sokolska legitimacija dostavlja se nadležnoi sokolskoj župi, koja sastavlja kolektivan pasoš. Za ovako sastavljen pasoš plača se samo jedna taksa, t. j. kao za redovan pasoš, koji vazi za jedno lice.
Sokolske župe vizirače svoje kolektivne pasoše kod nadležnih upravnih vlasti u svome sedištu.
KRONIKA
Lovački muzej Kralja Aleksandra u Beogradu. Dne 30 juna otvoren je na svečan način muzej »Blaženopočiv-šeg Viteškog Kralja Aleksandra I Uje-dinitelja« na Topčiredu u Beogradu. U ovom muzeju, čiji su radovi trajali nekoliko godina, sakupljeni su najlepši primerci bogatstva naših šuma i lo-višta. Ovom muzeju udario je temelj Blaženopočivši Kralj Aleksandar.
Otvorenje je izvršeno u prisustvu Nj. Kr. Vis. Knjeginje Olge, koja je počasna pretsednica odbora za ulepša-vanje i uredenje okoline grada Beograda. Otvorenju su prisustvovali uz Pretsednika vlade još i drugi ministri, kao i pretstavnici opštine i drugih organizacija Otvorenje je izvršio vrlo lepim govorom g. Jovan Kraljevič, inži-nir i viši šumarski savetnik, upravnik državnog imanja u Topčideru. U svojem govoru pozdravio je najpre Nj. Kr. Visočanstvo Kneginju Olgu, a zatim sve prisutne, govoreči o svrsi kojoj je namenjen ovaj dom, i odajuči duž-no poštovanje inicija-toru ove ideje Vi-teškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju.
Sakupljene zbirke pokazuju ogromno i neizmerno bogatstvo naše zemlje. Ovc su zbirke zaista interesantne i sigurno ni jedna naša ustanova ne može lepše da prikaže sve ono, što je hteo pokojni Kralj da se sakupi u ovom domu, a što se je izvršilo nakon Njegove tragične smrti.
100-godišnjica rodenja Radoslava Lopašiča. Dne 20 maja o. g. navršilo sc jc 100 godina od rođenja našeg velikog književnika historika Radoslava Lopašiča. Pok. Lopašič rodio se je u Karlovcu i več u rano j svojo j mladosti usrkao je u sebe duh nacionalizma, što je naučio u kuči svog oca Mirka, koji je bio poznati nacionalista i patriota. Porodica Lopašiča dala ie našem narodu mnogo svetlih umova i patriota.
Več rana mladost Lopašičcva bila je gorka. Kao dete ostajc bez oca i majke, prepusten svojoj brači.
čitajuči naše stare pisec klasike i historikc veoma je zavoleo našu narodnu povest. Po svršenoj srednjoj školi upisuje se na pravo u Zagrebu, ali zbog slabog zdravlja nije mogao da dovrši nauke, več polazi na obitelisko imanje sjde proučava našu narodnu istoriju, brojne stare listine i druga vrela naše prošlosti. Nastavivši kasni-je študije završava ih, i služi kao či-novnik u raznim nadleštvima.
God. 1861 pojavljuje se so svojim člancima istorijske sadržine, od kojih su mnogi pobudili opču pažnju. Prva mu jc samostalna istorijska študija »Cetin«, koja je izišla 1866 god. Pravi njegov rad počeo se razvijati kasnije kad ie bio premešten u Zagreb. Tu je prekopao razne obiteljske knjižnice kao i javne, gde je crpco materijal za svoje študije. Postaje odbornikom Matice Hrvatske i članom dopisnikom Jugoslovenske akademije, čime mu jc bila odana naročita pažnja. Naročito mu je uspelo delo »Karlovae«. Obradio je gotovo sve momente iz borbe za oslo-bodenje našega naroda ispod Turaka, kao i drugih narodnih tlačitelja. God. 1891 bio je umirovljen kao tajnik Ze-maljske vlade u Zagrebu, a več 25 aprila 1893 podlegne svojoj boljetici,
Rade Lopašič bio ie iedan od naših najistaknutijih istorika, a po svojim moralnim osebinama bio ie nada-leko poznat. Bio je rodoljub retkog kvaliteta. Njegovo rodno mesto Kar-lovac setilo se je 100-godišnjice rodenja svog velikog sina i dostojno ju počastilo.
Sitne kulturne vesti. Na Atenskoj gori, gde se vrše iskopavanja, otkrive-no je kazalište, koje potiče iz doba dok jc još Atena potpadala pod_ rimsku vlast. Kazališna arena je duga 70 meta-ra. a široka 40; stepenice, koje_ su od samog mramora odlično su sačuvane, a visoke su 5 m. U bližini Pcotija, kako izveštavaju italijanske novine. ot-kriven je hram čuvene atenske božice Here Argive.
U ovogodišnji repertoar praških kazališta uncta sil i dva komada iz naše domače literature, i to Bratka Krefta: »Malogradani« i Bože Lovriča: »Kapetan Niko«.
Ovogodišnju Deinetrovu na gradu dobio jc dr. Slavko Batušič, tajnik zagrebačkog Narodnog kazališta, za njegovo vrlo uspelo delo »Komorni trio«.
U Sarajevu se održava od 3 do 8 jula kongres Udruženja glumača. Ovo udruženje postoji več 16 godina. (-lanovi če izvoditi u sarajevskem Ppzori-štu niz najpoznatijih i najomiljenih komada.
Dne 29 pr. m. svečano je otvoren u Bakru dom Jadranske straže Mesnog odbora iz Maribora. Ovoj proslavi uce-stvovalo je uz ostale kulturne i nacionalne organizacije i Sokolsko društvo. Ovo je još jedna tekovina naših jadranskih stražara, koji čc budno i verno čuvati i propagirati uzvišenu ideju Jadranske straže.
U čast 100-godišnjice bugarske umetnosti otvorena je u Sofiji retrospektivna izložba »Sto godina bugarske umetnosti«. Na izložbi su izloženi predmeti iz privatnih i javnih kolekcija. Največi broj umetničkih, predmeta pripada Kralju Borisu.
UOSIJA - FONSIEM 9 društvo sa osiguranfe i reosiguranjc i Ueograd
M N AS IH 2UPA
DHUSTAVAitETA
Župa Kanja CuUa
DRVAR. — Javni čas. U nedelju 16 o. m. naše je društvo priredilo svoj javni čas. Vreme je dobro poslužilo i poseta je bila dosta dobra, iako se je zapazilo-da mnogi koji bi po svom društvenem (položaju morali da pokažu bar malo interesa za javni rad, nisu došli.
Program je bio obilat, a izveden je ukupno dobro, te se opaža stalan na-predak u radu našega društva. Naro-čito nas je obradovalo što su muška i ženska deca nastupila u velikome bro-ju, a isto tako i muški naraštaj, dok se to nažalost za ostala odeljenja, a naročilo za žensko članstvo, ne može da kaže.
Posebno su zapažene vežbe na spravama, gde je izmedu ostalih na-stupio savezni prednjak br. R. Ban, koji se ovih dana nalazio na radu u našem društvu. U raznolikostima je prikazan čitav sistem sokolsko telovež-be od najmanje deeice, koja se igra uz pesmu, pa naraštaj i članstvo, svaki na svome poslu, podešenom dobu i snazi.
Članovi sokolskih četa nastupili su u prostim vežbama i posebnim slikovitim sastavima. U obema tačkama na-išli su na najživlje odobravanje i do-padanje. Vidi se, da su sokolske četo ljubimci publike, pa se nadamo, da če im te simpatije dati potstreka u daljem sokolskom radu i da če uspeti da sa-vladaju velike poteškoče, kojima ima-ju da se bore u našem siromašnom selu.
Čitava je priredba bila skromno zamišljena, samo kao priprema za okružni slet, koji ima da se od rži u septembru. I materijalni uspeh je bio skroman. Ovaj javni čas je pokazao šta se može da izvede na okružnom sletu i šta još treba da se popravlja i dote ru je.
RIPAČ. — Javni čas. Sokolska četa Ripač uz sudelovanje matičnog društva Bihač, te četa: Pritoka, Založje i Golubič priredilo je svoj javni nastup na 2 juna t. g. Nastup je bio najvidnija manifestacija sokolske misli sprovede-ne na selu, jer pored posetioca iz Bi-hača bilo je Seljaka oko 1000. To jasno evedoči kakvog je korena Sokolstvo na selu. Društvo Bihač dovelo je svoju muziku da uveliča ovu svečanost.
Najprvo su nastupile sve kategorije i saslušale pozdravni govor starešine br. Mehmeda Mujiča koji je svoje prve misli uputio Blaženopočivšem Kralju Heroju. Posle gromkog, i iz hi-Ijadu grla izgovorenog, — Slava Kralju Vitezu, starešina je u nekoliko reči pod-vukao potrebu sokolskog rada na selu. Zatim su sokolska deca (Ripač) otpe-vala sokolski pozdrav, nakon čega su vežbači napustili vežbalište.
Nastup je bio uzor discipline. Izvedeno je 12 tačaka programa.
Po završenom programu starešina društva Bihač, br. Fragner zahvalio se ispred Sokola svima prisutnima i pod-vukao korist sokolskog rada na selu.
Posle toga nastalo je narodno veselje.
Ukupan broj vežbača ->o kategorijama bio je: m. deca 368; ž. deca 88; m. naraštaj 13; ž. naraštaj 9; članova 16.
Moralan kao i materijalan uspeh vrlo dobar.	A.	I.
Župa Beograd
BEOGRAD. — Pohod beograd-skog Sokolstva Oplencu. Sokoli iz svih društava u Beogradu učinili su pohod na Oplenac i poklonili se senima Bla ženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I. Pohod je izvršen 9 o. m. Sokolska društva putovala su delom auto-busima, a večinom vozom. Voz je po šao iz Beograda u 6.27 časova. Sokole iz Beograda na poslednjoj stanici — selo Banja — doeekali su Sokoli i'z Va roš-Topole. Istoga dana Sokolsko društvo iz Varoš-Topole osvetilo je zasta-vu, koju je dobilo na dar od Kola srp-skih sestara iz Varoš-Topole. Na pohodu učestvovalo je 800 Sokola, i to večinom članova i članica, a u malom broju i naraštaja m. i ž. U odorama je bilo 400, a ostali su bili u narodnoj nošnji i nekoliko njih u običnim gra danskim odelima. Tačno u 11 časova. pred Domom Karadordeviča, formirana je impozantna povorka od prko 800 Sokola-ica« gde su učestvovali i Sokoli iz Varoš-Topole. Na čelu povorke nošena je zastava Sokolskog društva Varoš-Topole, pračena s još sedam zastava iz Beograda.
Stigavši na Oplenac, Sokoli su se oilmah uputili u zadužbinsku crkvu i s največim pijetetom spustili se u kriptu i prišli grobu Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja. Članice su, prolazeči pored groba Blaženopočivšeg Kralja, sa suzama u očima na isti po-
lagalo bukete ruža i karanfila. Kada je kripta bila ispunjena Sokolima, u grobnoj tišni starešina Sokolske župo Beograd, br. Smiljanič, duboko ganut, održao je ovaj govor:
— O naš veliki, slavom i mučeni-štvom ovenčani Kralju! Praunuče ve-likoga Vožda, veliki i junački sine Kralja Petra Velikoga, Ujedinitelju i stva-raoče naše mile otadžbinc. Kraljevine Jugoslavije, obnovioee Dušanove slave, naslcdniče Nemanjiča, Lazara i Tvrt-ka, Tomislava i Zvonimira, viteže srca Obilica, zaštitniče malih i nejakih, veliki vojskovodo, državniče mirotvorče, nežni roditelju, žrtvo za svoj narod i narodni mučenice!
U veličanstvenoj, beskrajnoj i bez-brojnoj povorci pokionika, ko ja se kre-če ovom svetom mestu da ti se pokloni i oda dužnu postu, evo i Sokola Tvoga dičnog Beograda i prestoničke župe, evo brače i sestara. Došli su, i uvek če dolaziti, sa dušom ispunjenom poštom i pobožnošču, prema Tvojoj svetnoj uspomeni, došli su ispunjeni bezgraničnim priznanjem prema Tvojim velikim delima i požrtvovanjima, koja Si učinio za Svoj narod u toku života, pa i u času Svoje tragične po-gibije. Došli su Sokoli i Sokolice, ako ne prvi po redu, prvi po dubini bola i veliko j žalosti koju im je nanela Tvoja prerana smrt, a koja im žalost i bol i sada srce razdiru i dušu pritiskuju. Prvi su po svesti šta si bio otadžbini i narodu Svome, šta Sokolstvu, šta svima i svakome od velikih do najma-njih, kojima su narod i otadžbina svetinja, i šta su svi Tvojom tragičnom i preranom smrču zemaljskom izgubili Sokoli su to i danas osetili. Sokoli su prvi po neizmerno j ljubavi prema Tebi, Tvojoj svetloj uspomeni, domu Tvorne i rodu svome.
O veliki Kralju, roditelju i brate! Neizmerna je bila ljubav Tvoja prema narodu Svome, a iznad svega prema Sokolstvu.
Njega si svakom prilikom obasipao Svojom pažnjom i neizmemom ljubavlju njemu si poverio najplemenitije zadetke, u njega si polagao pumi veru i nadu, njega si odlikovao Svojom vi-sokom potporom i najvišom kraljev-skom milošću. U sokolske redove i na čelo Sokolstva uvrstio si Svoga Prvenca, Kraljeviča - naslednika Prestola. — Sokoli znaju ceniti tu neizmernu ljubav. Oni duboko ucveljena srca i ža-lošču obhrvane duše ne da samo nad Tvojom svetom humkom iskažu svoju neizmernu poštu i zahvalnost Tvojoj svetloj uspomeni i prinesu Svevišnjem tople molitve, jer to oni posvednevno i u svakoj prilici čine, u dubini duše osečaju i nikad Te ne zaboravljaju, več i da se nad Tvojim nadčovečanskim požrtvovanjem, nad Tvojim velikim i svetlim primerom vršenja dužnosti i po ccnu svoga života, nadahnu novom snagom, veličinom i pouzdanjem za vršenja svojih dužnosti prema otadžbini, kralju i narodu Sokoli dolaze i dolaziče da u duši obnavljaju zavet za vršenje svetog i velikog Tvoga amane-ta: Čuvanja Jugoslavije.
O, največi naš Sokole! Telo Tvoje, odeča duha i duše položeno je ipod ove humke svetoga hrama u krilo matere zemlje, a Tvoj besmrtni viteški i veliki duh vinuo se u nebeške višine. On se pridružio besmrtnicima našega naroda.
Ti si živ i živečeš večno. Tvoji Sokoli vide Te živa, vide Tvoj mio, ve-dar, uvek nasmejan lik ispred plejade največih sinova našeg naroda iz dalje i bliže prošlosti, Oni Te vide ispred slavnih Nemanjiča sa silnim Car Dušanom, u društvu čestitoga Kneza, diva Obilica, njegovih vernih pobratima i kosovskih vojvoda.
Vide te ispred silnog Kraljeviča Marka, u društvu džinovske figure ne-umrlog Vožda, Svoga dede i velikog i slavnog Oca. Vide Te ispred Kraljeva Tomislava, Zvonimira i Tvrtka u društvu velikana sviju narodnih krajeva koji biše pa i preminuše, ali rodu svo-me dobar spomen ostaviše. Vide vojvode neumrlog Vožda Miloša Velikog Kneza Mučenika. U vašem su_ društvu i ostali narodni velikani iz prošloga veka: Petroviči sa velikim Vladikom Pisnikom, Zrinjski i Frankopani, veliki Strosmajer, Rački i ostali velikani na-I rodni i narodni mučenici. Vide Tvoje silne vojvode i vode armija velike ar mije što stvoriše sa Tobom našu otadz binu i za n ju zajeilno sa Tobom svoje živote položiše. Ti si napnjd ispred
sv>h-
Imao si sučim izači pred viteza Obiliča i pred celo kolo careva i kraljeva.
»Pokoljcnja djela sude, što je čije daju svjema«.
Sadašnja pokolenja i Tvoga i dru gih objektivnih naroda postavili su Tvoja dela na dostojnu visinu. A sva-ko docnije pokolcnje moči če docnije sve jasnije i boljo videti i shvatiti pravi značaj i veličinu Tvoga rada, Tvoga ve
likog duha, tvojih dela i Tvoje neizmerne žrtve.
Tvoju humku, mesto prebivanja Tvoga tela, brača i sestre obasipaju suzama i cvečem, a spomen Tvoj obasipaju neizmernom bratskom i sestrin-skom ljubavlju, poštovanjem, zahval-nošču, i beskrajnom odanošču mladom Kralju Petru II.
Tvojoj uspomeni priklanjamo se do zemlje. A klanjajuči se Tvojoj uspomeni, klanjamo se i svetloj uspomeni Velikog Kralja Petra, neumrlog Vožda i svih velikana i mučenika narodnih od Kosova a i pre njega.
Blago onom ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi!
Slava Ti, večna slava, i neizmerna hvala, naš Veliki Kralju!
Nakon završenog govora starešine br. Smiljaniča, koji je bio prekidan je-canjima brače i sestara. Sokoli su tiho napustili zadužbinu.
Posle podne Sokolsko društvo Va-roš-Topola održalo je svoj javan čas, koji je potpuno uspeo. Javnome času prisustvovali su i svi učesnici pohoda iz Beograda.
BATAJNICA. — Društveni rad.
Možda zbog velike skromnosti, ovo vredno društvo nije do sada reklamiralo svoj, inače vrlo intenzivan, a s puno ljubavi i sokolske istrajnosti sprova-dan rad. Verovatno, da bi se taj rad i dalje nastavio ovako korisno, ali nečuj-no i skromno, da u svojoj obilnosti nije zahvatio i najmanje sokolsko srce. i baš time skrenuo pohvalnu pažnju na sebe...
U selu, gde je sokolski rad neop-hodan, ali okolnosti teške s obzirom na shvatanje sokolske ideje i pomanjkanje intelektualnih snaga, Batajničam su uspeli da pronesu sokolsku zastavu i razviju sokolsko delo tako, da bi za primer mogli poslužiti i nesra^merno jačim društvima.
Otklonivši tako prepreke sokolskom radu, u ovom naprednom srem-skom mestu. Sokoli su do sada stekli neizmerne simpatije i svih meštana, izražene u jednoj mudroj odluci opštin-skog odbora u Batajnici, kojom je društvu besplatno dodeljeno najidealnije gradilište za Sokolski dom.
Ova značajna odluka svesnih op-štinskih odbornika pala je kao priznanje društvu za nesebičan vaspitni rad, i neosporno je, da če se u istoriji društva upisati zlatnim slovima, kao naj-izrazitija zahvalnost opštmi i najsvetiji događaj u životu društva.
Uprava društva pak, svesna svo_ jih velikih zadataka, hrabro je odluči-la, da ovu pažnju opštine otkupi još napornijim radom, te je u izgledu, da če sa gradnjom doma još u ovoj godi-ni započeti. Sem dobro organizovanog i. strogo sistematsko - tehničkog rada koji iziskuje velike fizičke žrtve, upu-čena je naročita pažnja radu prosvet-nog odbora oko osnivanja dečjeg peva-5kog hora, o kojem, verujem, da bi se i najpozvaniji muzičkim kritičarima morala oteti pohvalna reč. Ti »sokolski slavulji« započeli su svoje sokolsko cvrkutanje 14 XII 1934 god. pod vodstvom brata Leonida Medvedova i do danas svoje sokolsko jato raširili do jednog zavidnog broja od 50 članova (mešoviti hor).
Cvrkut ovih simpatičnih mališana razvijen je danas u jednu snažnu sokolsku pesmu, koja se sve jače razleže po kitnjastom Sremu, propagirajuči sokolsku misao i jugoslovensko bratstvo. Hor sokolske dece stvorio je sebi do sada repertoar od 15 do 20 pesmica, a priredio je nekoliko koncerata, u okol-nim mestima i samoj Batajnici, na op-šte zadovoljstvo.
Najsnažniji koncerat bio je ne_-osporno onaj, 14 IV 1935 u Batajnici, na kojem smo čuli skladnu pesmu, sa-vršenu harmoniju i dinamiku te lep izbor pesama, koji odgovara dečjim ho-rovima. Veči deo repertoara kompono-vao je sam horovoda brat Medvedov, a ostale pesme poznati jugoelovenski i slovenski kompozitori. v
U najnovije vreme, društvo je osnovalo i hor starije brače, koji se sa-stoji od 25 članova. ,	.	.	,
Hor stari jih Sokola tak oder ie kon. certirao sa odličnim izborom pesama, a najpohvalniji mu ie gest pomen urnr-lim članovima društva, odrzan 1- V o. g. u pravoslavnoj crkvi u Batajnici.
Pomen je održan brači: Jova^u. ^u" botinu, Savi Mihailoviču, Cirilu Primožiču i Milošu Tabakoviču, te sestri Zaveti Jovič.	.	,
Veliki deo zasluga za ovai uspeh društva na polju prosvetno'* rada pripada bratu Leonidu Medvedovu. On je uložio veliko stručno znanje, a sokolskim strpljenjem vodi. oba nora, svakim danom sve uspešmie u bolju
budučnost.	,	..
Kao što rekoemo: bez reklame, ali sdkolski i energično, društvo Batajmca svakodnevno povečava svoju delatnost raznim novinama, ali zato ne napusta svoj ranijo započeti rad.
Baš zbog te skromnosti njihove u ovako plodnom radu, punom sokolskog razumevanja i volje, odlučio sam ovo da napišem, sa željom, da ih sokolska svest odvede do največe zelje: do svojega Sokolskog doma.	LJ-
PUTINCI. — Osvečenje zastave i javan čas. Dne 9 o. m. ovdašnja četa osvetila je svoju zastavu, kojoj je ku-
movao Ministar vojske i mornarice, ar-mijski deneral g. Petar Živkovič.
Izaslanika visokog kuma, pukovni-ka br. Dragutina Živanoviča, dočekalo je celo selo, iskičeno zastavama, čili-mima i zelenilom, s največim odušev-ljenjem. Izaslanika kuma dočekali su na stanici Sokoli, vatrogasei, deca svih osnovnih škola, gradanstvo Putinaca i okolnih mesta. Po dolasku izaslanika kuma u ime opčinske uprave pozdravio je beležnik g. Andrija Maronič, a u sa-mom selu starešina čete i pretsednik opčine.
Tačno u 11.30 časova otpočelo je osvečenje zastave. Po svršeoom crkve-nom obredu, putinački sveštenik g. Er-deroga održao je lep patriotski govor. Zatim je tajnik čete br. Babič Milenko prišao izaslaniku kuma br. Živanoviču, i zamolio ga da zakuca spomen-klinac. Učinivši to, izaslanik kuma privezao je tada za zastavu svilenu traku kuma. na kojoj je napis sa zlatnim slovima: So-kojskoj četi Putinci 1935 — kum deneral Petar Živkovič.«
U tom času pukovnik br. Živanovič poljubio je zastavu i predao starešini čete br. Lukiču, izljubivši se s njim i poželevši, da se pod ovu zastavu uvek okupljaju najbolje snage našeg naroda za dobro Kraija i Otadžbinc. Svoj govor izaslanik kuma završio je rečima: »Uve-ren sam, da če ova zastava, na čijoj je trači ispisano ime Ministra vojske i mornarice armijskog denerala g. Petra Živkoviča, biti na čelu svih onih, koji če s bezgraničnom ljubavlju i vernošču prema svome starešni Njegovom Veličanstvu Kralju Petru II požrtvovno vršiti svoje sokolske dužnosti s verom u našu dičnu domovinu Jugoslaviju i u jedan nedeljivi narod jugoslovenski i u jedno nedeljivo Sokolstvo.
Reči pukovnika br. Živanoviča bile su popračene burnim klicanjem Nj. Vel. Kralju Petru II i kumu zastave g. Petru Živkoviču.
Zatim je ukucao spomen-klinac g. dr. Janjič, narodni poslanik sreza rum-skog, te sreskj načelnik g. Petrovič.
Starešina čete br. Lukič predao je tada zastavu barjaktaru br. Usaru Duri u kom je času pevačko društvo iz D. Petrovaca uz pratnju muzike vatrogasne čete otpevalo himnu.
U podne bio je prireden u čast izaslanika kuma banket, na kome je bilo preko 60 uzvanika. Na banketu održan^ je više patriotskih govora i nazdravica.
U 16 sati održana je na letnjem vežbalištu javna vežba, na kojoj su nastupile sve kategorije i članovi sokolskih četa. Na javnoj vežbi naročito su se istakla svojom uvežbanošču deca društava Nikinci i Indije te čete Golu-binci.
Naveče priredeno je narodno veselje.
Župa Bjelovar
GAREŠNICA. — Javna vežba. Sokolsko društvo Garešnica održalo je dana 16 juna o. g. svoju javnu vežbu, spojcnu sa sletom sokolske dece iz okružja hercegovskog.
Ova priredba, prva ove vrste u žu-pi Bjelovar, bila je ne samo jedna jaka manifestacija smišljenog i tihog sokolskog rada u ovom okružju, več je pokazala napose, da je sokolski rad u ovom kraju krenuo snažnim zamahom najispravnijim putem, putem propagan" de Sokolstva u selu medu seoskom škol-skom decom.
Na ovom sletu sokolske dece na-stupilo je ukupno 519 dece i to 259 mu-ške i 260.ženske iz sledečih mesta: Garešnica 50, Popovac 38, Kosten j evac 43, Pašijan 24, Tomašiča 20, Palešnik 28, Kapelica 26, Dišnik 44, Vukovje 35, Kreševine 20, Rogoža 28, Stupovača 20, Brinjani 6, Bršljenica 23, Kutinica 25, Hercegovac 37, Uljanik 2, Veliki Zdenci 22 i Trnovitica 29.
Slikoviti nastup na vežbalištu pod vodstvom načelnice Sokolskog društva sestre A. Miljanovič, izvela su deca predvodena svojim prednjacima, bra-čom nastavnicima i sestrama nastavni-cama škola iz spomenutih mesta, upravo uzorno, a vežbe (sa zastavicama i lukovima) uz glazbu izvedene su tako skladno i precizno da su u svakom pogledu ostavile najdublji dojam na sve prisutne.
Nakon toga je nastupio naraštaj muški u prostim, te članovi također u prostim vežbama i napokon članovi Sokolskog društva Vukovja u vežbama s puškom.
Sve vežbe su u tehniekom pogledu potpuno zadovoljile.
Nakon javne vežbe pozdravio je pretstavnika župe, pretstavniko vlasti, Sokole, kao i sve prisutne, starešina Sokolskog društva Garešnica brat ing. Mi-haldžič Vidoje, a iza toga I zamenik starešine župe brat dr. Vukobratovič Mihajlo, istakavši značaj i važnost ove priredbe, odavši u ime uprave župe priznanje za ovaj i ovakav rad svima onima, koji se, shvativši ispravno da Sokolstvo, ako želi ispuniti svoju veliku misiju, treba u prvom redu da posveti svu pažnju selu i seoskoj sokolskoj de-ci — sokolski rad u ovom kraju upra-vili pravim putem, a za taj i ovakav rad zaslužuje priznanje u prvom redu uprava Sokolskog društva Garešnica na če lu sa bračom ing. Mihaldžičem, starešinom društva, i dr. Popovičem, načel-
nikom društva, te sestrom Miljan • načelnicom, koji su uz s« sv°i.0,. sokolski rad obišli još i svako Poje , od navedenih mesta sa Sokolskom g -bom radi uvežbavanja vežbi sa de • Osim toga valja istaknuti i brata j vača Jeftu, sreskog školskog na“? ka iz Grubišnog Polja, koji je P»ka^c, naročito razumevanje za sokoIski na selu medu seoskom sokols■ com, a naročito priznanje zasluzu brača nastavnici i sestre nas уп1пг:1!. navedenih mesta, koji su ovom P kom pokazali i dokazali, k^kv’ .. da su pravi narodni učitelji i Pr0 ,, tel ji, ako žele da izvrše svoje dužnosti i da budu dostojni svog kog poziva.
Nakon javne vežbe razvila se s kolska zabava.
Župa Kragujevac
VIŠEVAC. — Osvečenje dom8- ^
selu Viševcu izvršeno je na svečan čin pre podne 28 juna osvecen, kolsko-narodnog doma Kneginje kc i Viteškog joj Sina ^.c^s.an^vna Ujedinitelja. Posle, podne bila je J vežba na kojoj su uzele učešča u bama sledeče jedinice: Sokolsko . štvo Rača, čete Viševac i Badnj • sa po četiri kategorije, a kao пе,Уе?. aC Sokolske čete Radovanjc, RaK Markovac, D. Rača i Sipic.
Na ovoj svečanosti učestvova o mnoštvo gradanstva iz okolnih se < pored njih i izaslanik Nj. Vel. r ’ 30 delegata iz Glav. odbora ,c ,u „ia. Kneginje Zorke iz Beograda i 12 nici pojedinih ministarstava. ^	.
Celokupan dobitak ove svečan ide u korist ovoga doma.
Župa Karlovac
v
ČRNOMELJ. — Javni nastop.
nedeljo 7. julija sc bo vršil naš drus■ ni javni nastop na sokolskem le. te. telovadišču. Nastopile bodo vse ^ gorije s prostimi vajami in va.jaI^ieCl-orodju. Bratska društva, zlasti s ^ nja, vljudno vabimo, da se na^avjlu* stopa udeležijo v čim večjem ste Začetek telovadbe točno ob 3. url ™ poldne.
Župa Maribot
GORNJA RODGONA. - ObjjJ bu radgonskih vstašev — oznaoJ® j. cev Jugoslavije. V obmejni Gornj' ^ j goni so se vršile dne 30. majnikfl ■ velike pogrebne svečanosti. V grob so bili na domačem pokopa položeni posmrtni ostanki radgons . vstašev, ki so padli od svinčenk aV* ske soldateske po udušeni vojaški ^ ji meseca majnika 1918. z vzklikom vela Jugoslavija« in Maistrovih bo _ ki so padli v bojih za Radgono -r. februarja 1919. Zemski ostanki te,.ggih tev so 17 let počivali na pokopa* v avstrijski Radgoni in Obrajni	j.
na inicijativo trške občine Gornja	_
gona letos izkopani in prepeljani kaj. K pogrebnim svečanostim, * j. se vršile dne 30. majnika t. 1.	у0)
pravljalni odbor vabil tudi Sokol ^ ki se je v lepem številu odzvalo-stopana so bila društva DravS	jj.
Murskega, Slovenjgoriškega in ^ murskega okrožja, in sicer: Sv. у ^ in Sv. Rupert v Slov. goricah, ru, mer, Veržej, Križovci pri Ljut0ptuj, Apače, Radenci, Murska Sobota, v Maribor in domače društvo, in sl -ega krojih 164 članstva ter od c*°71cCi v društva 104 moško in ženske . egje krojih skupno 268 s 5 prapori, ^у število pa v civilu z znaki. Doma ^ kolsko društvo je poklonilo krase nec z državno trobojnico in nap »O mlada srca, skozi noč kazala bratom ste svobode za ^ Ob odprtem grobu pa je v
ouprieiu kiuuu ни	S.
Sokolstva govoril župni starosta
Milan Gorišek.	pe-
Za njim je recitiral prigocm . 0j. sem praporščak ljutomerskega
skega društva br. Miro Preši.
S cvetjem zasut grob padli ^ njcvalcev naše lepe Jugoslavije, ^ tr. je sprejela v svoje varstvo o Din J osta) ška občina Gornjeradgonska, »
tu na meji kot trajen sp o m en j j ate; narodne hvaležnosti, našim 1 ^ol5'41 ljem onstran meja pa odločen s|oVeH' »Stoj!« na obrobku naših lep' skih goric. — St.
_ JflV'
ZGORNJA POLSKAVA, ni nastop. Četudi je bilo пс°°сАСцо г nedelje, 23. junija 1935., PrCP nevarnimi oblaki, se je ven j:ey n izredno število sokolskih prU nemšH Zgornji Polskavi, nekdanjem ostvUj orientiranem gnezdu, da 1 s0kols,; prvemu nastopu tamkajšnje čete.	•	.	_	0b
Nastop, ki se je pričel toči,	,n
povedanem času, je otvor^a’ ženska deca s prav skladno - ^ 51аШ * prostimi vajami. Sledile so u(jile °« igre dccc in naraščaja, ki cha, ot0.^ činstvu mnogo prisrčnega na telovadba gostov, zeiis jnC &
nekoliko šibkejšo izvedbo, sK j0bf° škega naraščaja, izvedene
Preskoki čez konja in proste vajo čla-ter moškega naraščaja, j i Nastop je bil v celoti izveden prav ■ . ycndar je pa bilo opaziti pri ne-плЛј P^delkih pomanjkljivo izvežba-kakor tudi kritje in skladnost.
■i /končanem nastopu je pozdra-m, e,r	četi	k njenemu uspešne-
delu br. Rismal, podstarosta sok. društva iz Slov. Bistrice.
Uspeh nastopa je zadovoljil zbra-9 občinstvo, ki ni štedilo s priznanjem.
Župa Mostar
GACKO. — Javni čas. Kao svake si. e £°dine održana je u Gacku sokol-n .a '’Kl?vdanska svečanost. Ove godi-ckn° • •s,'ca ^ruštva Avtovac i Ga-vic ,za-,L'dnički su manifestovala svoju visoku sokolsku svest.
sti z^u.*ra’ dosta rano, otpočeli su pri-zavati na svojim brdskim konjima Di®! Sokoli %yi raznih sokolskih četa. Vo-	hilo	pogledati	tu našu novu
rio kako s radošču i s pesmom gre-de svome cilju.
je 10.20 časova pre podne održan ,.rast°s svima znanim i neznanim °Jima od Kosova do danas.
TT ry v
Sol- i i ^aSa P°3^c Podne formirala se n °7a impozantna povorka. Na čelu orke bila jc sokolska konjiča.
j,.	^ easa posle podne na mestu
časn<f"? »Pazarište« otpočeo je javni J,.rl utXarajuči javni čas brat Lazo ^ovič, starešina društva Gacko, D ■ ^av>o je u jednom toplom gcfvoru re».u^ne goste. Odmah iza pozdravne osv *,4Га^-а ^eftanoviča pristupilo sc tli.. en^u s°kolske zastave, koju je q °.'ao hr. Todor šuša Sokolskoj četi s., ca,}’Ca- Osvcštanje zastave obavili
nik8- n' Radovič- P-ravo
iz Cacka i avtovački imam, koji su
lik Radov*. pravoslavni svešte-.,z..Gacka i avtovački imam, koji su Ja* .1 Pr‘god n c govore. Potom je brat kol°l'1C Pr*sutnima odguslao jednu so-VevK Pesmu- Iza toga otpočelo se s sni- l.1??' Prvo je istupio podmladak lisa društva Gacko-Avtovac. Ma-ozKt SU Yez^ah proste vežbe sa puno “inosti, smisla i sigurnosti.
Sok 1? *4ih Јс vcžbao muški naraštaj žen«u- ^cte ^°rita. Zatim je istupio su H г Пага®*ај društva Gacko. Potom čet P Vc^° muški naraštaj Sokolskih ca H ?^n*Ca ’ Dobrelja. Nastup člani-Uti *uštva Gacko ostavio je vanredan . sak. Potom su sledile vežbe članova ^eta društva Gacko i Avtovac. dob ov’ nisu ve*bali, ali ipak jedna dob-- Većina vežbala je. Vežbe su vrlo
ro,uspele. Vežbe članova četa nisu
naj bolj i utisak. Bilo je dosta
neuvežbamosti.
Srcšaka i K
je D završna tačka svečanosti bila Ve| t- -*a srebrnih vcnaca, dara Nj. оу0^Г»а*Ја. četama pobednicama na Prg^^^njim sokolskim takmičenjima. star K aje-vcnaca, starešina župc Mo-g0v ^ Č. Milič, održao je po.duži me 11 jc uglavnom apelovao u svo-u2aifVoru na slogu, bratsku Ijubav i 1°„potpomagamje. Izmedu osta-Sok0]^at	naročito	je naglasio da
°t>le * m.°^a>11 da se što više duhovno Ccj ^^juju. Kad je završio govor brat nic °,pročitao je da su čete Foj-ДУ1 Uiruštvo Gacko) i Lipnik (društvo ђе *"e) dobile za ovu godinu srebrno 6ПСС ^ao naiholjc čete. Potom su 1ђа1 Predaje venaca izvršene sve for-* «*i, te s time bio završen javni sveč-v ka ova vidovdanska sokolska
Canost
A. U.
ieta PNJIC. — Takmičenja sokolskih čer,j ana L5 o. m. održana su takmi-Sfebr .s?k°!skih četa za prelazni dar, iQ[, Л1 lovor-venac, Blaženopoč. Viteš-*^TaUa Aleksandra I. Ujedinitelja. sl;ih vaklT>ičenju je pristupilo 10 sokol-teroh^ta u šesteroboju; 2 čete u pc-tf u ?JU- zatim muški naraštaj iz 3 češi*^ vS^steroboju i muška deca Sokol-bi° ^ Borci. Ukupan broj takmičara
Posl^'a^ri}i^cnia _su trajala od 2 časa stavi - Pot*ne do 7 časova uvečer, a na-UjUtr^na drugi dan od 6 do 9 časova ђц1г • takmičenja održana su u pot-tc n‘u..re!Kl' pri čemu su sokolske če-Kazale dobru disciiplinu.
Uiest rerna^ ulkupnom rezultatu prvo u šesteroboju dobila je četa tu i-a Sa ,3692 tačke, drugo mesto če-Slciči sa 5178 tačafka, treče mesto ci sa 4492 tačke, je jiia® Poj edinci prvo mesto dobio <1гцп azevič Marijan sa 2035 tačaka, ,cPara Ibro sa 1333 tačke, i trc-^jVk° Andelko sa 1324 tačke. *latiovP-teroboiu Prvo ir|esto dobili su ?, drnci cctc Donje selo sa 5654 tačaka, Ka0 r^esto Borci sa 5311 tačaka. Sitnj.; ^ledinei prvo mesto postigao je U "arko sa 1500 tačaka.
^ry0 scsteroboju muškog naraštaja P24 t„vC,sto zauzela jc četa Lisičiči sa 1 d ’ drugo Borci sa 1255 tačaka b Ka °d°rašac sa 1031 tačaka. a4tfz *1 Poj edin ac prvo mesto dobio je 63« , Para, naraštajac čete Lisičiči, . y ta,caka-
ie. čet., ij rHiecnju muške dece postigla ?.'nac lir c' 3172 tačke,, a kao pojc-Ra w° mvcst° zauzco jc Simič Mir-
U
868 tačaka.
>rVa . * ^Jedinim granatna dobili su ^Cvie m a:	to trčanje na 200 m Bla-
^0 na,,V,ai> za sekundi; trčanje ^ sek • ц 'a^evič Marijan za 1 minut •> oacanje kugle Kujundžič Savo
11,01 metara; bacanje kopija Blaževič Marijan 49,90 metara; skok u vis Sa-rič Božo i Mičevič Milan 1,43 m; skok u dalj Blaževič Marijan 5,38 m.
Četa Bijela kao pobednica dobila je po drugi put srbreni lovor-venac, a četa Borci dobiva župsku nagradu, jer je na takmičenju sudelovala sa 4 vrste, i to članovi šesteroboj, članovi peteroboj, muški naraštaj i muška deca.
KONJIC. — Javna vežba. D ana
16 o. m. održana je XIV godišnja javna vežba ovog društva.
LJjutro održane su probe vežbi svega članstva svih kategorija društva i sokolskih četa. Posle podne u 3 časa svrstala se manifestaciona povorka, koja je pračena glazbom vatrogasne čete prošla kroz grad do žeiezniSke stanice. Sve javne a i mnoge privatne zgrade bile su okičene državnim zastavama. U 4 časa posle podne otpočeo je javni čas sa sledečim programom: 1) Proste vežbe muške dece, čete Borci, nastupilo 26. 2) Muški naraštaj sok. četa, nastupilo 25 naraštajaca. 3) Članovi sokolskih četa proste vežbe, nastupilo 68. 4) Muška deca (39)_sokol-skog društva proste vežbe. 5) Ženska deca (26) sok. društva proste vežbe. 6) Muški naraštaj društva (16) proste vežbe. 7) Ženski naraštaj društva (12) proste vežbe. 8) Članovi društva (12) proste vežbe. 9) Starija brača (12) proste vežbe. 10) Mušiki i ženski naraštaj (12) vežbe na mostiču. 11) Muški naraštaj (6) i članovi (8) vežbe na spravama.
Ukupno je nastupilo u vežbama 262 lica.
Sve vežbe izvedene su na opšte zadovoljstvo i uz odobravanje publike. koja je u velikom broju posetila ovaj javni čas.
Nakon toga starešina društva brat Salem Repovac objavio je pojedine rezultate takmičenja sokolskih četa za Kraljev lovor-venac.
Izaslanik župe brat dr. Ivan Kolbe predao je četi pobednici lovor-venac uz iprigodan govor. Vatrogasna glazba intonirala je državnu himnu, nakon čega je sudelujuče članstvo izvelo de-file sa odavanjem počasti — pozdrava Kraljevom lovor-vencu i sokolskim zastavama.
U 6 časova posle podne završen je javni čas.
U 8 časova uvečer priređena jc Akademija na istom prostoru, koja je također bila brojno posečena. Na akademiji nastupila su muška deca sa ritmičkom vežbom »Ribarče«, zatim ženski naraštaj sa ritmičkom vežbom »Čergo, moja čcrgice«; muški naraštaj s vežbama na mostiču i konačno članovi i muški naraštaj s vežbama na spravama. Sve vežbe izvedene su vrlo dobro i popračene oduševljenjem i odobravanjem publike.
Iza akademije razvilo se narodno veselje sa igrankom uz pratnju vatrogasne glazbe.
Raspoloženje. opšti utisak, kao i moralni uspeh ove sokolske svečanosti jest odličan.
BIJELO POLJE. — Proslava 10-godišnjice čete. Na drugi dan Duhova,
17 juna o. g. proslavila je Sok. četa Bijelo Polje svoju 10 - godišnjicu. Ta proslava bila je skopčana sa svečanim-prenosom lovor - venca, poslednjeg dara blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja.
Još prvi dan Duhova počeo sc is-kupljati silan svet iz okolnih planinskih sela, a u jutro, ranom zorom, počeli su se sakupljati seljaci, stižuči peške i na konjima, iz okolnih sela. Naročito je zapaženo brojno učešče iz sela Raštani i Vrapčiči. Čianovi tih četa došli su zajedno s ostalim seljanima pod zastavom. Svečanost je počela do-čekom gostiju. Prvi je stigao episkop zahumslko - hercegovački Nj. Preosv. Tihon, koji je toga dana služio svečanu arhijerejsku liturgiju. Došli su zatim izaslanici Sokolskog društva i župe i mnogi gradani iz Mostara.
U 1 sat popodne tačno predat je srebreni lovor-venac u Mostaru štafeti, koja ga je imala preneti u Bijelo Polje. Štafeta se sastojala iz članova i naraštaja društva te članova četa Vrapčiči i Bijelo Polje. Štafeta je iz-vanredno uspela. Venac jc prenesen u Bijelo Polje za 29'a minuta, a otstoja-nje je bilo 12 kilometara. Venac jc prenesen brzinom od 25 km na sat. To vreme je odlično, kad se uzme, da je venac prenesen u 1 sat, kada je naj-tcplije i da su seljaci trčali po 200 m i u opancima. Red je bio savršen. Venac je dočekao zam. starešine župe brat Marčič i predao ga uz prigodan govor bratu Dojmiju, a ovaj na isti način starešini čete Bojaniču, koji ga je pri-čvrstio na zastavu i predao pobednič-koj vrsti. Govorio je i episkop Tihon te prota Šinčkovič. Iza toga je formirana impozantna povorka. Napred su išli konjanici sa zastavom, njih 76 na broju, iza njih zastava sa vencem pa članovi društva u odori, vežbači i iza njih narod. U povorci jc sudelovalo 1500 ljudi. U povorci je, kao i posle, svirala sokolska glazba Vihoviči - Rudnik. Nakon povorke održan je javni čas. Uspeh je bio izvanredan. Članovi četa Bijelo Polje i Raštani odvežbali su vrlo dobro svoje vežbe. Naraštaj čete Vihoviči - Rudnik kao i deca čete Vrapčiči odvežbali su odlično proste vežbe. Iza javnog časa po narodnom običaju bila je narodna trpeza, a uve-če akademija. Sve tačke su dobro izvedene. Pevanjc dece i brata Dabiča
uz gusle moralo se ponoviti. Goste je pozdravio prota Šimkovič.
Svečanost je u svalkom pogledu uspela. Red i disciplina bili su izvan-redni. članovi čete pokazali su visoku svest. Odbor čete je pokazao izvanredan smisao za organizaciju.
Župa \ovi Sađ
BEOČIN. — Proslava Majčina dana. Povodom školske proslave »Maj-činog dana« održana je u Beočinu 23 juna o. g. sokolska javna vežba uz učešče društava Beočin, Petrovaradin, St. Futog i Vrdnik. Naročito je društvo Petrovaradin bilo dobro zastupljeno s brojnim članstvom.
Izvodene su proste sletske vežbe i vežbe na spravama. Sve su vežbe izvedene skladno i precizno, pa je publika svaki nastup burno pozdravljala. — Naročito su bile pozdravljene naraštaj-ke Sokolskog društva Beočin (učenice grad. škole), koje su u narodnim nošnjama izvodile razna kola. Isto tako bio je toplo pozdravljen i naraštajski tamburaški zbor društva Beočin, koji je izveo nekoliko tačaka.
Od Strane br. župe Novi Sad pri-sustvovali su broj ni izaslanici, koje j.e pozdravio brat Gašpar Feucht, župnik-Poscta je bila odlična.
Za odličan uspeh ove priredbe mnogo jc doprinela i fabrika cementa u Beočinu, kako u moralnom, tako i u materijalnom pogledu, na čemu joj i ovom prilikom toplo zahvaljujemo.
Župa Sovo mesio
NOVO MESTO. — Okrožna tajna zleta. Mirensko sokolsko okrožje in Novomeško sokolsko okrožje sta priredili koncem maja svoja okrožna tajna zleta.
Novomeško okrožje je imelo cilj tega svojega izleta na Otočcu ob Krki, kjer se jc zbralo okrog 13. ure nad 150 članstva in naraščaja iz večine edmic okrožja. Na cilju se je izvršil nato pregled vaj za članstvo in naraščaj na godbo, nakar so se edinice zopet razšle peš in na vozeh na svoje domove. Posebno svečano se je vrnilo društvo Novo mesto, ki je prikorakalo v mesto na čelu z mestno godbo.
Tudi Mirensko sokolsko okrožje je sodelovalo. Njen cilj pa je bila vas Cviblje pri Trebnjem. Udeležba na tem zletu je bila 80 članstva in naraščaja. Žal, da se radi slabega vremena ni mogel tudi tu izvršiti nameravan pregled vaj, ampak so se edinice odpeljale z vlaki že prve pop. ure.
Vse edinice so morale prehoditi ta dan do 20 km dolgo pot.
Tajni zleti so postali v novomeški župi že tako rekoč obvezni in želeti je, da se jih udeleži prihodnje leto še več.
-ar.
NOVO MESTO. — Župna sokolska razstava. Novomeška sokolska žu-pa je ob priliki svojega srebrnega jubileja dne 9. in. 10. junija otvorila s sodelovanjem ŽPO svojo prvo župno razstavo, ki je bila nameščena v dveh sobah Sokolskega doma. V prvi sobi je razstavilo važne slike in diplome matično društvo Novo mesto, v drugi sobi pa je 10 edinic župe razstavilo slike, plakate, knjige in drugo. Razstava je imela oba dni dovolj obiskovalcev, kar je dokaz, da so podobne prireditve potrebne ob takih prilikah. Bil je le skromen začetek, ob novem jubileju pa bodo razstavile vse župne edinice, da bo res župna razstava ogledalo našega sokolskega dela.	.	-ar.
ŠT. JANŽ. — Otvoritev telovadišča. Na Telovo jc Sokolsko društvo Št. Janž praznovalo pomembno sokolsko slavlje, ko je ob priliki rednega letnega stopa otvorilo ob prisostvu Sokolstva Mirenskega sokolskega okrožja, zastopstva župe in številnega občinstva svoje lepo urejeno letno telovadišče, ki je prvo v okrožju in tudi v župi na vidnem mestu. Marljivi in delavni Sokoli-rudarji iz Krmelja so v prostih urah zgradili in »planirali svoje telovadišče, na katerem se je po skoro enourni zamudi vršil prvi nastop domačega društva s sodelovanjem edinic: Mokronog* Št. Rupert, Mirna, Trebnje in Boštanj. Nastop je otvorila najmlajša moška in ženska deca (60), ki je pod vodstvom br. star. Rainerja odtelovadila na petje župno sestavo: Sijaj, sijaj... 14 star. m. dece iz Mokronoga je na štetje podalo zelo skladno župno sestavo »Triglav« (vodil br. Herbst), nakar je 28 žen. dece (st.) s s. Zdešarjevo ljubko odtelo-vadilo župne proste. Sledil je nastop 14 žen. nar. s s. Lazarinijevo s saveznimi, nakar so strumno podali savezne naraščajniki (26) z br. Zdešarjem. Pri orodni telovadbi so člani, članice, moški in ženski naraščaj pokazali nekaj lepih sestav na drogu, bradlji, krogih in gredi. Menjava je bila odveč. V drugem delu tel. nastopa je m. naraščaj (12) društva .Št. Janž strumno odtelovadil sestavo:
Marširala nakar so žal le na štetje
3 članice in 4 člani iz Boštanja podali lepo telovadno skladbo: Morje adrijansko. Ob zaključku so nastopile članice (20) s s. nač. Lazarinijevo in člani (30) z br. Jermanom z letošnjimi saveznimi. Pri vseh točkah je spremljal br. Žitnik s harmoniko. Bolje bi pa bilo, da bi se nastop izvršil le na štetje, ali vsaj bi
morala biti pred nastopom z oddelki skušnja. Tako pa ni bilo skladnosti z godbo. Na inovo vstanovljenem telovadišču se je nato razvila lepa sokolska zabava, ki se je v mraku zaključila. Prvi nastop letos v M. S. O. je torej popolnoma uspel.	-ar.
MOKRONOG. — Vprizoritev »Pogumnega Tončka«. Sokolsko društvo Mokronog je vprizorilo dne 16. in 18. junija 1935. »Pogumnega Tončka« v režiji br. staroste Pavla Herbsta. Kljub temu, da smo vajeni povsem vzorno podanih dramatskih predstav, nas je imenovana mladinska igra presenetila in to z odličnim odigranjem vlog odraslih in dece ter s scenerijo. Slednja je bila posebno v dejanju »ob zeleni vodi« sijajna, da je kraljestvo vil in domovanje povodnjega moža pritegnilo velike in male. 16. junija je bil obisk zadovoljiv, ker je gledalo mnogo otrok. 18. junija pa so se vsi igralci zelo potrudili v slabo zasedeni dvorani, ki pa se jim je oddolžila z vso pazljivostjo in priznanjem.	P.
Župa Osijek
OSIJEK. — Proslava 30-godišnjice Sok. društva Donji grad i razviče društvene zastave. U subotu i nedelj u 9 i 10 juna o. g. svečano je proslavljena u Osijeku Donjem gradu 30 godišnjica opstanka i rada samostalne sokolske jc-dinicc u Donjem gradu. Donji grad je več u subotu posle podne poprimio svečano lice, ukrašen zastavama. Tada su več počele pristizavati delegacije iz svih krajeVa osječke Sokolske župe. U subotu u pola 8 sati na večer, u dvorištu učiteljske škole sakupile su se sve kategorije donjogradskog društva. Gor-njogradsko društvo Matica došlo je korporativno sa naraštajskim i članskim kategorijama, a bile su tu i delegacije društva Vinkovci, Beli Manastir, Brod, Dakovo, Miholjac, Petrijevci i t. d. Povorka je otuda krenula preko Jelačičevo# trga kroz Park Kraljice Marije do pred kuču potpretsednika grad-ske opčine g. Radanoviča. Na čelu povorke išla je donjogradska fanfara. Tu je muzika zasvirala pozdravni marš, a nato je zamenik starešine Sokolskog društva Donji grad br. D. Krulj, dir. Srpske štedionice, pozdravio darovate-Ija i kuma zastave, bana Savske banovine br. dra Marka Kostrenčiča, lepim govorom i zahvalio mu se kao darova-ocu i kumu zastave.
S osvečenja za govora bana dr. Kostrenčiča
Nakon što se je ban dr. Kostrcn-čič zahvalio na tako lepom pozdravu, povorka je krenula na vežbalište kod osnovne škole u Crkvenoj ulici, gde je bio razlaz.
U 9 sati na večer održana je na vežbalištu svečana akademija, na kojoj su uz br. bana prisustvovali pretstavni-ci svih državnih i samoupravnih vlasti iz mesta.
Akademija je imala ne samo svečani okvir i izgled nego i zbilja svečani sadržaj. Sam izbor pojedinih tačaka po-svedočio je o sigurnoj i iskusnoj ruci, koja zna što hoče i može. Sve tačke dela su čeških autora, originalna u sa-stavu i shvačanju, nošena novim duhom i novim poglcdima na sintezu gibanja i ritma, savršena u izgradnji i skladnosti kretnja i glazbene pratnje.
Najviše od tih sastava ističeno »Devetku« od Voskove na glazbu Ra-cove i »Pokret« od Peningera na glazbu Fajkusovu. Prvi sastav izvelo je 9 naraštajki. Početni tempo trebao bi biti nešto brži. Vežba sama je vrlo lepo zamišljena i sastavljena, naročito u delu, gde po tri trojice izvađaju po tri raz-ličite vežbe, ali harmoinički komponirane i medusobno i s glazbenom prat-njom. Vežbačice pokazale su se kao dobar materijal, mekan i pouzdan. Izvedba bila je vrlo dobra. — Teška vežba E. Peningera, punim pravom nazva-na »Pokret«, nije odgovarala dobi vež-bača, i osmorici mladih naraštajaca-daka. To je vežba za starije naraštaj-ce, koji bi i svojom jačom telesnom strukturam i večim smislom za-pokret i gibanje dali skladbi intenzivniji izraz i veču skladnost. Priznajemo medutim lojalno, da nas je izvedba mladih naraštajaca iznenadila i elanom, s kojim je bila izvedena i voljom vežbača. _Oda-jemo rešpekt i odvažnosti vodnika i trudu njegovom i njegovih vežbača.
Dečija odeljenja bila eu zastuplje-na б dve tačke: s vežbom papirnatim vetrenjačama od B. Holečekove na glazbu J. Matjejovca, koju je izvelo 12 ženske dece, ispočetka nešto nesigur-no, kasnije dobro i skladno. Vežba je lepo odgovarala deci. — Dečaci su na-stupili sa skladbom J. Planičke, na glazbu J. Včelaka. Sprava, zastavica na dugom držalu pružila je mogučnost za razne promene i za različitu uporabu zastave. Skladnost sa glazbom mogla bi biti veča, što vazi naročito za hodanje, poskoke i trčeči korak. U celosti bila je ta tačka izvedena dobro.
Zanimljiv bio je naistup članova i članica, koji su redoviti vežbači društva, a nisu članovi prednjačkog zbora. Veseli nas, da je i redovno naše članstvo nastupilo na akademiji što jc znak dobrog vodstva i sistematskog rada tih kategorija. Članice izabrale su »Polku« °d J. I lorejcovc na izvrsnu glazbu J. Kličke. Vežba lepo obraduje niz kretnji u formi plesa s karakterističnim motivima češke polke. Izvedbi bi bila mnogo doprinela češka ili slovačka narodna nošnja sa ženskim čizmama. Vež-bače odelo, u ko jem su članice nastu-pile, bilo je suviše neutralno. — Članovi izveli su »Šesticu« od B. Mareše (glazba?). Izvedba dobra, iako se u nekim kretnjama (hrvanje, šakanje) videla još nesigunost i stavova i gibanja.
U pogledu izvedbe najbolje su bile obe točke prednjačkih zborova. Priznajemo to sa zadovoljstvom naročito muškom zboru, koji prošlih godina kod svojih nastupa <nije imao te izvedbe i skladnosti kao sada. Ovogodišnja »Še-stica« od E. Peningera na glazbu J. Faj-kusa zadovoljila jc svojom izvedbom i strogog kritieara. Vežba sama ujedno pruža dokaz, da sc slikovite vežbe možu postaviti na novi osnov, da se mo-gu sestavljati i slike nesimetričke a ipak lepe. — Ženski prednjački zbor izveo je uzorno ritiničku vežbu »Šc-stica« od M. Večerove na glazbu V. Dostala. Nastupi ženskoga zbora poznati su več i od pre svojom savršeno-šču i točnošču, a što je ovogodišnji nastup iznova potvrdio.
Nastup članova na razboju bio jc dobro zamišljen. Kratki, dobro izrade-ni sastavi su iz početka dobro išli. Na štetu nastupa, završene su vežbe bile slabo izvedene (medunjih pred stavom
0 šakama, slaba raznoška i t. d.) a mogli su i otpasti.
Na programu akademije nije mo-rao biti nastup osmoricc naraštajaca naučnika s ovogodišnjim zajedničkim prostim vežbama, a isto i nastup osmoricc članova konjiekog otseka Sok. dr. Vinkovci u vežbama sabljama.
Inače je akademija bila na višini. Poset dobar.
U nedelju u pola 7 sati održani su na letnjem vežbalištu pored osnovne škole pokusi za proste vežbe svih kategorija. Pokusi su trajali do 10 sati kada su se svi ueesnici počeli formirati u po-vorku da krenu na Jelačičev trg, gde sc je imalo obaviti razviče zastave. Na trgu je bila podignuta tribina okičena zelenilom. Postavljeni su i megafoni radi prenosa govora. Svet se je več oko 10 sati počeo okupljati na trgu. Dolazili su
1 pretstavnici ustanova i korporacija. Sa vežbališta Sokoli i Sokolice u povorci došli su na trg pračeni donjogradskom fanfaram i Batinom muzikom iz Borova. Postrojih su se ispred tribine pred kojom su bile župske, društvene i na-raštajske zastave. Do tribine bio je zbor J. P. D. »Štrosinajer«, pretstavnici ustanova, korporacija srednjih i osnovnih škola. Na tribini se jc oku-pio generalitet s divizionerom g. Stani-savljcvičcm na čelu te pretstavnici Sokola. Darovatelj i kum zastave ban Savske banovine br. dr. Marko Ko-strenčič dovezao je u 11 sati u pratnji gradonačelnika, te svoga ličnog tajnika g. Vojnoviča, šefa policije g. Ra-šete, podnačelnika opčine g. Radanoviča, starešine Sokolske župe brata D. Petroviča, koji je zastupao i Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije. Sokolska fanfara zasvirala jc tada pozdrav, a J. P. D. »Štrosmajer« otpevalo je Pa-ščanov »Sokolski pozdrav«. Nato je ban dr. Kostrcnčič održao ovaj govor:
— U ovom trenutku, kada treba da izvršim predaju novog barjaka So-kolskom društvu Osijek Donji grad, ja nemam, Sokoli i Sokolice, mnogo šta da Vam kažem o vašim dužnostima, zadačama i ciljcvima. Dugogodišnja lepa tradicija pa onda ozbiljan istra-jan i marljiv rad tako su produdili sokolsku teoriju i praksu, da tu nema šta da se doda ili oduzme. Pa ipak može da se na te zadatke baci jedan pogled i sa šireg stammšta. Još nijedno doba nije toliko vapilo za čovekom koliko ovo naše. Cela domovina traži da nade idealan lik eoveka, koji tv. bio sintetičan izražaj savremenih stremljenja i potreba. Dok je nekad anglosaksonski duh stvorio svoj tip čo-veka — dentlemena, dok je francu-skom kao ideal lebdio pred očima »chcvaiier sans peur et sans reproche«, nemački se zanosio svojim »Obermen schom«, a široka slovenska priroda projektovala u pojam svečoveka.
Sadašnjica uzalud traži jedan skladan izraz za čoveka, kome bi sc moglo sa glcdišta savremene occne vrednosti reči: savršen. Ono što uzalud traži cclina, ne može da nade ni naša
sredina za svoj krug, jer i ona nema stvaralačke snage da iz sebe formira lik našeg jugoslovenskog čoveka, koji bi bio ideal i sintetičan izraz svega biča našeg. Naša se misao s turobnom čežnjom vrača u dalju i bližu prošlost. Pred našim duševnim očima iskrsava lik sina ovog grada, velikog Štrosma-jera, koji je okružen svojim bližim i daljim saradnicima i sumišljenicima bio vesnik i preteča tog jugoslavenskog čoveka. Javlja nam se jednako i lik Velikog Kralja, koji je svojim radom ostvario naše nade da hude onaj jugo-slovenski čovek koga čekamo, ali nam tog Velikog Kralja neprijatelji oteše. I tako nama ne preosta nego da utire-mo puteve onom, koji mora da dode i koji medu nama mora da se javi. Da se spremimo za dolazak oiRog jugoslovenskog čoveka, koji če biti harmoni-čan i integralan izraz svih posebnih tradicija naših, svih patnji i radosti naših, razočaranja i pada, poniženja i pobeda, verovanja i očajavanja jugoslovenskog čoveka, koji če u sebi pot-puno iskreno i istinski svladati sve protivštine nekadašnjice, koji če svakom hteti da pruži prijateljsku ruku, ali če je znati zgrčiti i u pesnicu kad treba da njome pobije neprijatelja.
Stvaranje takvog čoveka to je velika zadača našeg pokolenja. To stav-ljam u naročitu dužnost Vama, bračo i sestre, u značajnom ovom času. Neka Vam je hvala što ste me počastili pozivom da se primim kumstva vaše zastave. —
Tada se ban dr. Kostrenčič obrača barjaktaru s rečima:
— Barjaktaru, preda jem Ti ovo sveto znamenje, a Ti ga s •ponosom i neokaljano nosi ispred brače i sesta-ra svojih kao simbol sokolske pripadnosti i neograničcne ljubavi i vernosti prema Kralju i Otadžbini.
Bilo, bračo i sestre, u srečan čas! —
Starešina Sokolskog društva Osijek Dolnji grad brat Dragutin Škender Švalm, primajuči zastavu, zahvalio se br. banu i u ime celokupnoga članstva zavetovao se vernosti Kralju i Otadžbini. Nato je predao zastavu barjaktaru bratu Dimitrijeviču, koji je polo-žio zakletvu vernosti zastavi. Na zastavi je ispisano uz ime društva i go-dine osnivanja i proslave, geslo: »Ni koristi ni slave«, a na trači, koju je privezao kum: »U radu snaga, u sna-zi mudroet«. J. P. D. »Strosmajer« je nato otpevalo narodnu i državnu himnu.
Posle jo odr/.ao lep govor grado-načelnik g. dr. M. Pinterovie.
Nakon što je zatim sokolska fanfara otsvirala »Hej Sloveni«, Sokoli su formirali povorku i prodefilovali mimo nove zastave, darovatelja i kuma band" dra Kostrenčiča i ostalih pretstavnika.
U povorci je bilo: 18 članova sokolske konjiče iz Vinkovaca sa zasta-vom, 26 članova glazbe S. d. Osijek Do-nja grad, 9 sokolskih zastavnika za zastavama, 75 članova u odori, 8 članova u nar. nošnji, 66 naraštajki u vež. ode-lu, 87 naraštajaca, 74 članice u vež. odelu, 32 glazbenika firme »Bata«, 57
članova u vežb. odelu i 42 Člana u ci-vilnom odelu. Ukupno je bilo u povorci 494 Sokola.
U povorci nisu učestvovala deca, njih 250, koja su činila špalir pred tri-binom. Povorka je obišla Donji grad i razišla se na vežbalištu.
U 12 i četvrt sati započela je u kinu Slavija svečana sednica, kojoj je uz pretstavnike civilnih i vojnih vlasti prisustvovao i br. ban. Bile su prisut-ne i delegacije Sokola iz cele župe. Dvorana je bila lepo okičena zastavama i zelenilom. Nad svečanim stolom bila je zastavom ovijcna slika Nj. Vel. Kralja Petra II. Za posebnim stolom sedili su osnivači nckadanjeg Hrvatskog i Srpskog Sokola brača: Švalm, Belaj-čič, Bošnjak, Markovič i Dimitrijevič. Sednicu je otvorio potstarešina društva brat D. Krulj, koji jo pozdravio bana i sve prisutne, te pročitao telegram upučen Nj. Vel. Kralju. Tajnik društva brat J. Srb izneo je u svome iz-veštaju kratku istoriju društva 'od osnivanja do današnjeg dana. U ime Saveza i župe pozdravio je društvo starešina župe brat Dimitrije Petrovič. Brat Krulj se nato još jednom zahvalio svima i sednica je bila završena.
U 1 sat održan je u hotelu »Tomislav« svečani ručak, kojemu je prisustvovao br. ban i pretstavnici vojnih i civilnih vlasti.
Posle podno održana je na letnjem vežbalištu javna vežba, na kojoj su su-delovali vežbači iz društava: Osijek Donji grad, Osijek Matica, Dakovo, Čepin, Kneževo, Beli Manastir, Branjin Vrh - šečerana, Borovo, Vinkovci, Bankovci, Petrovci, Belo Brdo, Darda, Tenja i Vukovar. Nastupile su sve kategorije s prostim vežbama, i to: mu-ška deca 145, ženska deca 105, muški naraštaj 113, ženski naraštaj 58, članovi 92, članice 72, ukupno 985 vežbača, zatim članstvo i naraštaj na spravama a deca sa raznim igrama.
Vežbe su u glavnom bile izvedene dobro, više skladnosti trebao je muški naraštaj u IV skupinskoj vežbi, zavr-šetak vežbi članica morao je imati ži-vahniji tempo. Ravnanju članova kod prelaza u red trebalo je posvetiti više pažnje.
Vežbi je u početku prisustvovao i br. ban s ostalim pretstavnicima civilnih i vojnih vlasti. Vežba je uspela i bila dobro posečena. Muzičku pratnju dala je donjogradska fanfara. Posle vežbe bila je veselica. Time je završena proslava tridesetgodišnjice op-stanka donjogradskog društva. Iako spremljena u dosta skučenom okviru, ipak je dala sliku života i rada ovoga društva. Ova proslava, kao i razviče zastave, što je obeleženo i izdavanjem posebne spomenice, dače članstvu i društvu novih potstreka za nesebičan i koristan rad u službi naroda i države.
Č. — KI.
BERKASOVO. — t Brat Jefrem Kečkeš. Dno 19 juna umro je od na-prasne smrti naš brat Jefrem Kečkeš, ugledni žitelj i prvi kvalifikovani pred-njak ovc Sokolske čete. Pok. brat Jef-
rem bio je vrlo mio i dobar mladič, star 23 godine, uzornog vladanja, skroman i pošten do samoodricanja. — Bio je raz-vijen, snažan, zdrav, uz to i vrlo čestit mladič, pa je njegova rana i nasilna smrt izazvala opštu i duboku žalost u krilu čete i u celoj opštini. — Premda Rusin bio je nacionalno svestan Jugo-sloven i u tom smislu i vrlo aktivan sokolski prednjak, čijom je energijom i požrtvovanjem priredena i zadnja velika i uspela sokolska priredba o pra-voslavnom Uskrsu. — Na pogrebu, odr-žao je dirljiv oproštajni govor br. Žarko Lj. Rakič, paroh, u ime Sokolske čete. — Pokojni brat Jefrem svršio je u Vukovaru šest razreda gimnazije, s vrlo dobrim uspehom. — Na sprovodu je bio mnogi svet, oplakujuči preranu smrt nesrečne mladosti i tugu roditelja. Pokoj mu večni!
Ttupa T>etrovgrad
MOKRIN. — Javna vežba. Sokolsko društvo u Mokrinu održalo je u nedelju dne 30 juna svoj javan čas uz bratsko sudelovanje društva iz Vel. Kikinde, Dragutinova i Idoša. Prc po-dne održana je pr oba sa svim kategorijama. Po podne dočekano je na čelu s muzikom Sokolsko društvo iz Vel. Kikinde. Formirana je povorka, koja je prošla glavnom ulicom do Doma Kralja Petra I Oslobodioca. U sokola-ni je izvršena zajednička proba svih kategorija. U 4 sata započela je javna vežba. Prvo je nastupio muški i ženski podmladak s prostim vežbama za su-botički slet. Zatim je nastupio muški naraštaj, tak oder s vežbama za subo tički slet. Članice su bile toplo pozdravljene, jer su zaista lepo izvele suboti-čke vežbe. Najzad su nastupili članovi u lepom broju sa subotičkim vežbama. Nakon male pauze nastupila je vrsta kikindskih članova na vratilu i domačih na razboju.
Na kraju su deca Lzvela nekoliko dečijih igara. Sve tačke su bile nagra-deine od publike zasluženim aplauzom. Ukupan broj svih kategorija, koje su nastupile bio je 252. — Može se reči da je ovogodišnji javan čas u moral-nom i tehničkom pogledu potpuno uspeo, dok je u materijalnom dosta podbacio.
U veče je održana igranka u Domu. Svirao je tamburaški zbor Sokolskog društva iz Vel. Kikinde. D. A.
SRPSKA CRNJA. — Okružni slet.
16 juna održan je u Srpskoj Crnji sokolski slet VIII okružja Sokolske župe Petrovgrad. Pre podne do 8 časova sti-gla su sva društva, koja su uzela uče-šča. Zatim sc formirala manifestaciona povorka, koja je s muzikom na čelu, kličuči Kralju, Jugoslaviji i Sokolstvu, prošla kroz selo. U povorci je bilo oko 700 sokolskih pripadnika.
Po podne u 4 časa počela je javna vežba. Prvo su vežbala deca, zatim muški naraštaj i članovi. Posebne tačke s naraštajem davalo je Sokolsko društvo Srpska Crnja i Klarija. Na spravama vežbali su članovi iz Srpske Crnjc. Ukupno bilo je vežbača 600.
Lveče je bila pozorišna pretstava, na kojoj su uzela učešča i 2 člana beo-gradskog pozorišta.
Ova sokolska priredba 'imala je vrlo lep moralni uspeh. Materijalni uspeh, kad se uzme u obzir ekonomska kriza, dobar je. Sem mesnog društva učestvovala su društva Ban. Karador-devo, Aleksandrovo, Vojvoda Stepo i Klarija. Ban. Karadordevo bilo je za-stupljeno u naročito lepom broju.
Ž.upa Skoplje
SKOPLJE. — Župska reprezentativna telovežbačka akademija. Župska takmičenja završena su s akademij om, koja je održana na nogometnom igrali-štu S. K. »Gradanski«. Lepo vreme pri-vuklo je na vežbalište veliki broj publike, a naročito omladinu. U 21 čas počela je akademija na kojoj su nastupili svi takmičari i takmičarke. Ženski naraštaj dopadljivo i skladno odvež-bao je proste vežbe za slet u Beogradu. S velikim dopadanjem primljene 'su vežbe članica. Članovi su odvežbali za-jedničke vežbe za slet u Beogradu. Lepo uvežbane i izvedene bile su simpatično pozdravljene od publike. Posle toga izvršena je podela darova po-bedničkim odeljenjima sokolskih društava, koja su uzela učešča na župskim utakmicama održanim istoga dana pre podne. Brat inž. Vojislav Pajič, načelnik župe i voda utakmica, objavljuje rezultate prepodnevnih takmičenja. Prelazno darove: člansku i naraštajsku zastavu i dva pehara dobija Sokolsko društvo Skoplje Matica. Sokolska četa Matejč (Kumanovo) po treči put osvaja Kraljev venac i dobija trajan dar termus poklon br. Ivana Branovačkog, pukovnika i I zamenika starešine župe.
Sokolsko društvo Skoplje II (Han-rijevo) dobija sat, dar br. Ivana Branovačkog. Sokolsko društvo Kumanovo osvaja vazu, poklon br. Ivana Branovačkog. Brat inž. Nikola Vozarčič, starešina župe, pozdravlja prilikom predaje darova sve prisutne, kako gleda-oce, tako i takmičare i takmičarke, podvlačeči veliki značaj takmičenja po razvitak Sokolstva. Zatim prilaze vode i vodnice pobedničkih odeljenja, po-zdravljaju se s br. starešinom i prima-ju darove.
Muška deca (Skopijo Matica) od-vežbala su simboličku vežbu »Oj letni, sivi sokole«. Članice Kumanovo izvele su skladno i dopadljivo ritmičku kom-poziciju »Anitrina igra«. Posle toga nastupila su sva pobednička odeljenja na spravama. Članovi Kumanovo su vežbali simbolički ritmički sastav »Iz bratskog zagrljaja«. S velikim simpatijama i oduševljenjem bila je pozdravljena simbolička kompozicija »U smrt za slobodu«.
Svo vežbe pratila je muzika Skoplje Matice i klavir. Može se konstato-vati, da jo akademija u moralnom i tehničkom pogledu u potpunosti zadovoljila.	P.	P.
SKOPLJE. — Sokolske utakmice.
Prema planu rada Načelništva Sokolske župe Skoplje za 1935 g. održane
su u subotu 29 juna tek. god., na igra-lištima skopskih klubova »Gradanski« i »S. S. K-a« župske utakmice.
Takmičcnje je otvorio u č sah P?5 podne br. inž. Vojislav Pajič, načelnic župe i voda utakmica, podvukavši veliki značaj plemenitog takmičenja po razvitak Sokolstva. Posle toga otpoce-lo je takmičcnje, koje je neprekidno trajalo do 15 časova po podne.
Takmičilo sc na svima spravama i u svima lakoatletskim disciplinama-Na takmičenju učestvovale su kategorije članova, članica, muš. narastaja, ženskog naraštaj a i članovi sokolski četa, tako da su se svi članovi i sve članice takmičili u dvema skupinama, muški i ženski naraštaj u nižem i V1 šem razredu, a članovi četa u lakoj atletici.	•
Uspeh utakmica je ovaj: u prjo) skupini pobedili su članovi Sokolskog društva Skoplje Matica, osvojivši Pr ^ laznu župsku člansku zastavu. U dru goj skupini prvo mesto zauzelo je kolsko društvo Skoplje II (Hanrijcv )< koje je dobilo sat, dar brata Ivan Branovačkog, I zam. župskog staresm-Sokolska četa Matejč (Kumanov h kao prva plasirana, osvojila je P°/, _ či put Kraljev venac i termus pp* br. Branovačkog. Muški naraštaj Sk v ljo Matica dobio jo prelaznu narJjSjkL sku župsku zastavu. Članice Sokolsk в društva Кишаполт, kao prve P'aS1,r r ne u II skupini, dobile su trajan o — vazu, poklon br. Branovačkog- " ski naraštaj Sokolskog društva S>op lje Matica dobija pehar, prelazni Sokolsko župe Skoplje. Članice S°K„. skog društva Skoplje Matica °:SVv°l' su pehar, prelazni dar Sokolske zup Skoplje.	.	:	j
Organizacija sokolskih postignuti rezultati u pojedinim , atletskim disciplinama bili $u izn očekivanja. Velike grupe učenika P . tile su utakmice s velikom živosc interesovanjem, te smatramo da takmičenja pored postignutog tea ]6 čkog rezultata, u mnogome uspeh u moralnom i propagandisticK pogledu. Želeti treba da se takmicc ^ održavaju redovito svake godine, kojima če se vidno manifestovati kolski život i rad.	”
SKOPLJE. — Župski prednj«^ ispiti. 7 i 8 juna ov. g. održani su Ij^ Načelništvu Sokolske župe SkopU6^^ piti za župske prednjake. Ispitna , misija bila je sastavljena ovako: P .j, sednik br. inž. Vojislav Pajič, nace župe, članovi komisije: br. Mirko vanovič, Milutin Pavičevič, Panta lenakovič i dr. Nikola Andonovic ^.
Prijavljenih kandidata bilo je 0 1 kandidatkinja. Pismeni ispit P°‘a ^ su jedna sestra i tri brata, dok 0 ^ kandidata nisu bili pripušteni usme
ispitima. Ispit su položili: sestra }°. ... ka Pajič, načelnica župe i n Skoplje II i brača Ilija Ilič iz.
i Blagoje Cvetkovič iz Skoplja : ^ ce. S usmenih ispita odbijen jc la ^ brat. Ispitna komisija ocenjivala ie kolski strogo, ali u isto vretne 1 ^ vično.	**
BceUa i se&tce!
Nabavljajte odore, vježbovna odijela i ostale sokolske potrepštine kao I sokolske zastave uz najjevtiniju cijenu i solidnu izradbu kod bratske radnje
BRANKO PALČIČ
glavni dobavljač Saveza S. K. J.
Centrala: Zagreb, Kraljice Marije ul. 6, tel.26-77 Filijala: Beograd, Balkanska 24, tel.2-61-01
Tratite besplatne ejenike!
Vse tiskovine za sokolska društva, potrebne knjige za sokolske knjižnice, vabila, letake, lepake za sokolske prireditve Vam izdela Učiteljska tiskarna. Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige, časopise, revije, vizitke, bloke, račune, jedilne liste, posmrtnice in mladinske liste. Ilustrira knjige v eno- in večbarvnem tisku. / Lastna tvor-nica šolskih zvezkov. Knjigoveznica. Oddelek za učila z veliko zalogo slik naših velmož
KNJIGARNA
V LJUBLJANI PODRUŽNICA
V MARIBORU
Tyrševa ulica štev. 44
UČITELJSKA TISKARNA
V LJUBLJANI, FRANČIŠKANSKA 6
3
§
5
3
X
i
o
S
S
V)
o
*
(e
*
%
$
%
s
3
3
5
•§
5
'N
3
sil
*
3 0 v
e
i
z z z z
Otpremništvo drž. željeznica
JADVAR a. d.
Sušak-Delta
156—0
uskladištuje i vrši sve špediterske poslove i carinsku manipulaciju uz najkulantnlje uvjete. — (Preuzimlje razvažanja od Staniča kroz grad i do stanice uz najjevtiniju cijenu.)
Tel. inter. 2-29 Brzojavi: Jadvar-Sušak
158-8
■astave u svima izradama
*ržavne, sokolske i brodarske tazašiljem brzo i jevtino. —
Ldresa: Radionica zastava
INKLER JOSIP, Subotica
^ferat i cenovnik besplatno.
OSKAR GUDAC
MEDJUNARODNI TRANSPORTI
SUŠAK-DELTA 155~4
Vlasli.'a zgrada — Supilova obala — Brzojavi: Gudac, Su-šak — Telefon interurban 64
KlIiADNAIT-DEU
1 ЦиШЈиШМЈШИСшЖЈ
154-28 I
JIIGOSLOVENSKA
SOKOLSKA
u Ljubljani
regislrovana zadruga s ograničenim jamsfvom
153-28
opskrbljuje u smislu čl. 2 svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje programa i za postignuće ciljeva našega Sokolstva. Izdaje i raspa-čava tiskanice, knjige i brošure sokolsko-programatskog, uzgojnog i propagandističkog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimaci-cije i muzikalije
Prodaja odora sviju kategorija
Naslov: Jugoslovenska sokolska malica, Ljubljana, Narodni dom Pošiansko čekovni račun Ljubljana: 13.831 Telefon broj 25-43
Zahtevajte cenik?
Izdaje Sove* Sokola Kraljevine Jugoslavije (E. Gangl) • Glavni 1 odgovorni urednik Sijepan Celar • Lreduje Redakcijski oisek • Tiska Učiteljska liskama (prelslavnik Francč Šlrukelj); *vl u
Liubll®