KRAUEVINA SRBA, HRVATA 1 SLOVENACA
. ir '	'	..	.	■
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 23 (1)
r
INDUSTR1SKE SVOJINE
IZDAN 1. FEBRUARA 1926.
PATENTNI SPIS BR. 3406.
i	v. rp •	;•	1
Metallbank und Metallurgische Gesellschaft A. G i Prof. Dr. Wilhelm
Gensecke, Frankfurt na Majni.
Postupak za preradu ulja i masti u vakuumu.
Prijava od 17. septembra 1924.
Broj procesa za preradbu ulja u svrhu rafinacije i destilacije provadja se u vakuumu. Svrha preradbe u vakuumu je medju ostalim ta, da se što moguće dalekim sniženjem temperatura na ekonomičan način postignu dobre kvalitete produkata. Procesi se imaju nazvati djelomično kao čisteči procesi, pri čemu ostatak prikazuje zapravi produkt, dočim se odcepljena tjela napuste kao bezvredna ili dobivaju kao sporedni produkt podredjene vrednosti, djelomično su procesi razdiobe destilacijom, pri čemu destilat ili ostatak mogu imati pretežnu važnost.
Praktično iskustvo kod izvedbe procesa pokazalo je, da je što moguće visoki vakuum najbolja osnova za postignuće visoko vrednih produkata i u mnogim slučajevima takodje za ekonomičnost procesa. Kod dosada poznat-h aparativnih poredjaja za provedbu procesu bila je najveća vrednost postigljivog vakuuma uvjetovana prilikama rashladne vode vodom hladjenog kondenzatora. Male množine rashladne vode i visoke temperature rashladne vode isključuju postignuće dobrog vakuumu i dozvoljavaju samo nepotpunu provedbu nakanjene operacije.	r
Predstojećim izumom odstranjuje se nepri-kladnost time, da se postigne, da je vakuum neodvisan od prilika rashladne vode. Bitnost izuma sastoji se u tome, da se iz čistećeg odnosno destilacionog, spremnika odvodive tvari promiču u kondenzator pomoću promica-jućeg uredjaja, koji povisuju vakuum. Time je omogućeno, da se neovisno od vakuuma vodom rashladjenog kondenzatora postigne u
_____	Važi od 1. februara 1925..
čistećem odnosno destilacionom spremniku vazdušna praznina, koja se može po volji približiti apsolutnoj jnajvišoj vrednosti. Na osobito jednostavan i prednosten način može se pritisak povisujući promicajući uredjaj izraditi kao mlazni aparat.
Za pobliži opis opisuje se primjenu izumne. misli za bitne u obzir dolazeće procese rafinacije i destilacije ulja. .-	>
/■ Usapunjenje slobodnih masnih kiselina.
Rafinacijom ulja i masti sa alkalijem ili sličnim neutralizacionim sreslvima, kao na pr. zemljani alkali, karbonati i superoksidi alkalia i zemno-alkalia, namjerava se, da se u njima nalazeće škodljive nečistoće od strane, naročito slobodno masne kiseline iž ulja.
Gore navedena neutralizaciona srestva pridodaju se uljima ili mastima, nalazećim u otvorenim aparatima i držanim u gibanju pomoću prikladnog mešajućeg .uredjaja. Pri tome nastanu dva produkta: čišćena mast i ostatak, koji se sastoji od usapunjenih slobodnih rnas- . nih kiselina, vode i eventualno suvišnog alkalia i sličnog.
Razdioba ulja i ostataka usled)uje obično odležanjem i dekantacijom. Kod ovog načina rada sastoje se ostaci od veoma voluminoznih sapunskih puhurica, koje takodje nakon dužeg odležanja sadrže još znatne množine neutralnog ulja, lako, da gubitak na ulju može iznositi do trostruke množine slobodnih masnih kiselina. Razdioba ulja i sapuna u ostatku filtriranjem nije izvediva, pošto voluminezni ostaci zamažu filter,
Osim loga mogu kod mješanja ulja i masti sa neutralizacionim srestvima lahko nastupili veoma guste emulzije, koje veoma otešćuju rad. Kod stanovitih temperatura ulja rastopi se sapun u ulju. neutralna mast biva napadnuta od alkalija i ista takodje oksidirana vaz-duhom. usled čega se oslabi kvaliteta pro1 dukata.
Postupkom u smislu prestojećeg izuma, da se gubici na neutralnom ulju ograniče na veoma malu mjeru i spreče gore naznačena štečenja rafinata. To se postigne time, da se pretvorba preuzme kod niskih temperatura, t. j. kod veoma visokog vakuum-.
Dodatak lužine uslijedi ili kod temperalure, koju je imalo ulje kod svog ulaska u aparat ili, ako je potrebito, isto se zagrije ili ohladi. Osim toga može se za vrijeme dodatka lužine ili lakodje posle toga zagrijati ili ohladiti. Onda se proizvede dostatno razredjenje vaz-duha u aparatu, ulje stavi u gibanju mjeiia-jučom napravom i usiše lužine Kod usisanja lužine u vakuumu aparata nastane koncentracija iste i ona u tom obliku uništi lahko u ulju nalazeće kiseline oksidne masti, služne tvari i druge nečistoće.
Tvoreni sapun oslobodi se od vode dostatnim ruzreJjenjem vazduha; tvorba emulzija koje se teško rastavljaju, ne nastupa. Osim toga kod prisuća prikladnih temperatura ulja ne rastopi se nikakov sapun u ulju i spreči se oksidacija neutralnog ulja. Na ovaj način dobivaju se suhi sapuni sa malom sadržinom neutralnog ulja. koji se filtracijom ili takodje po jednom od dosada običajnih razdjeljujućih postupaka puštaju lahko razdjeliti od ulja, i osim toga rafinati od izvanredne čistoće.
Da se postigne brzo uparenje vode iz sapuna može se isvesti preredba vakuumom na taj način, da se mješavina ulja i lužine ras-pršti ili inače fino razdjeli.
2.	Odstranjenje mirisnih tvari.
Mirisne tvari i druge ishlapljive nečistoće, koje se nalaze u uljima i mastima odstrane se tim brže i temeljitije strujećom vodenom parom, čim je viši kod ove preradbe prisutni vakuum. Poznato je, da se glavna množina ovih tvari dade istjerati kod gornjeg načina preradbe u kratko vtijeme, doćim odstranjenje zadnjih ostataka uzima razmjerno mnogo vremena i stoga stane mnogo istjerajuće pare.
Da se istjerujuća para vile iskoristi i postupak napravi ekonomičniji, prešlo se je kasnije retko k tome, da se dva ili više vakuum aparata kopčaju u seriji i da se istima pušta strujati isterujuća para kroz ulje ili mast, koja se nalazi u ovim aparatima. Velika ne-probitačnost ovog načina rada je ta, da je kod ovog seriskog kopćanja vakuum u onim aparatima, u koje najprije ulazi istjerujuća para, manje ili više niži nego u straga kop-
čanim aparatima, istoga odstranjenje ishlap-Ijivih tvari iz ulja ili masti dulje traje i uslje-djuje takodje nedostatnije nego li no pr. u onim poslije kopčanim aparatima, u kojim se ulja i masli nalaze pod višim vakuumom.
Niže opisanim izumom otstranjuje se posvema ova oeprikladnost i postiže veliki ekonomični napredak.
Izmedju vakuum aprarata, u koji najprije ulazi istjerujuća para, i onog poslije kopčanog uklopi se kompresioni aparat, n. pr. u obliku parnog mlaznog aparata. Istjerajuća para. koja prostiuji u prvom aparatu, nalazeće ulje u mast. odsiše se mlaznim aparatom, i na laj način smo u stanju, proizvesti u ovom aparatu sa lahkočom jednaki ili dapače još viši vakuum nego li u drugom poslije kopčanom aparatu, u kojem se postigne vakuum kon-denzacijonim uredjajem običajne konstrukcije.
Istjerujuća para. koja je prostrujala sadr-žinu prvog aparata meša se sa pogonskom parom mlaznog aparata, i ova parna mješavina prostruji u drugom vakuum aparatu ne-lazeće ulje ili masi. Time se za pogon mlaznog aparata potrebita para upotrebi za oalra-njenje ishlapljivih nečistoća u drugom aparatu.
Mjesto običnih vakuum aparata mogu se takodjer upotrebiti kolonski aparati ili slično, tako da istjerujućs para u protu ili jednakoj struji ustruji kroz ulje ili mast, dole isltčuću u aparatima. Osim toga može se tako raditi da se ulje ili mast u obadva vakuum aparata a isto vreme gotovo očisti, ili se uzme u drugom aparatu prethodno obradjeni produkt kasnije u prvom aparatu u svrhu naknadne preradbe i drugi aparat napuni se sa svežim uljem ili mašću. Mogu se takodje u seriji skopčali više nego dva aparata na opisani način. Aparati mogu takodje biti lako poredani, da se postupak može upotrebiti za kontinuirano otstranjenje mirisavih tvari i drugih nečistoća iz ulja i masti.
Slika 1 prikazuje primjer aparature za provedbu postupka.
a i b su dve vakuum posude, u kojima se vrst čisteči proces. Ulje, koje se ima preraditi dovodi se kroz pritečuće vodove c i d. Vakuum aparat b stoji pomoću voda e u spoju sa predloškom f i zadnji opet sa kondenzatorom h. koji je na slici nacrtan primjerice kao uštrcni kondenzator nabarometričkom padajućom cijevi, i je odušni vod kondenzatora. Aparat a spojen je pomoću voda I isto tako sa predloškom m. Ovaj opet stoji u spoju sa parnim mlaznim aparatom n. čija se pogonska para oduzimlje vodu svjež" pare t i čija se odlazna para vodi kroz vod o u vakuum aparat b. U aparat a uveden je parni vod fe, koji utječe u šupljikavu cijevnu spiralu u, koja se nalazi u donjem djelu aparata, parni dovodni vod o k aparatu b utječe isto tako u šupljikovu cijevnu spiralu v.
Osim toga predvidjene su za aparate a i b ogrijevne spirale p i q, koje već prema potrebi mogu služiti takodje kao rashladne spirale. Za otjecanje preradjenog ulja iz vakuum posuda predvidjene su zaporne naprave r i s.
Pogon aparature usljedi na slijedeći način:
Pošto su spremnici a i b napunjeni do željene visine sa uljem, koje se ima preraditi, otvori se zaporni zasun g, tako da se apara-ratura djelovanjem kondenzatora stavi pod vakuum. Na to se stavi u djelovanje parni mlazni aparat n, čija odlazna para prolazi kroz izbušenu špiralu y kroz ulje u aparatu b. Istovremeno se u aparatu a upuše para Otvorenjem zapornog organa w. Ova para skupa sa olstranjenim mirisavim tvarima potisne se mlaznim aparatom n u poslije kopčani aparat b.
Odgovarajućim odmjerenjem mlaznog aparata n omogući se podeliti iz a ošišanim parama po volji visoko povišenje pritiska. Usljed toga može se vakuum u a jednako ili po volji vise namjestiti nego li u b.
U nekojim slučajevima može otpasti poslije kopčana posuda b i u tom slučaju imati će se odlazna para mlaznog aparata n dovoditi direktno kondenzatoru h kroz punktirani vod u.
S druge strane nije takodje niti potrebito, da je broj čistečih posuda ograničen na dve. Iza aparata b mogu dapače biti poredani jedna ili više daljih posuda, pri čemu se može djelovanje mlaznog kompresora primjeniti na isti način, kao što je gore opisano.
3. Odeslijacija masnih kiselina.
Destilacija masnih kiselina, glicerina i sličnih tvori usljedi obično istjeranjem pomoću pregrijane vodene pare. Poznato je, da je za provedbu procesa prednosno, ako se destilacioni proces vrši u vakuumu. Stoga je običajno, da se destilacioni aparat i uz ovaj priključeni površinski kondenzator za pare masnih kiselina spoji — sa vodom hla-djenim — kondenzatorom vodene pare, koji je providjen vazdušnom sisaljkom, koja proizvodi vakuum i održaje ga. Visina vakuuma ograničena je temperaturom rashladne vode, otjećuće iz vodene pare.
U smislu izuma usljedi odestilacija pod vakuumom, koji je viši nego li je moguće postići sa — vodom hladjenim — kondenzatorom. Usljed toga je moguće, sniziti znatno destilecionu temperaturu, time postići kvalitetna poboljšanja destilacionih produkata kao i u destilacionom mjehuru preostalih ostataka i istovremeno umanjiti potrebitu množinu istje-rujuće pare i tako postići toplotno-ekonomične prednosti.
U smislu izuma uklopi se — pritisak po-visujući — promicajući uredjaj izmedju kondenzatora masne kiseline i kondenzatora vo-
dene pare. U novi radni postupak može se provesti takodje tako, da se — pritisak povi-sujući — promicajući uredjaj poreda izmedju kondenzatora masne kiseline i destilacione posude. Za pobliže razjašnjenje služi slika 2.
a je destilaciona posuda, u kojoj se nalazi masa, koja se ima preraditi i kojoj se dovodi isterajuća para kroz vod b. Sa destilacionom posudom spojen je — vodom hladjeni -— površinski aparat c, koji služi za kondenzaciju odestilirane masne kiseline Kondenza-cioni produkti razdjele se u razdiobniku e od plinovite preostale vodene pare i mogu se odvesti pomoću posude f- Izmedju kondenza tora masne kiseline i kondenzatora vodene pare d uklopljen je sada u smislu izuma — pritisak povisujući — promicajući uredjaj g, primjerice parni mlazni kompresor koji ima zadatak, da u destilacionoj posudi a i kondenzatoru masne kiseline c nalazeći vakuum povisi napram vakuumu u kondenzatoru vodene pare. Pogonska para za parni mlazni kompresor dovodi se kroz vod 1 i pogonska para sama sa vodenom parom, itilazećom iz kondenzatora masne kiseline obori se u kondenzatoru d. koji je prikazan kao uštrcni kondenzator sa baromelričkom odvodnjom vode. Rashladna voda dovodi se kondenzatoru kroz vod h. Odsisanje vazduha usljedi kroz vod k. koji vodi k vazdušnoj sisaljki bilo koje prikladne konstrukcije. Na običajan način imati će se još poredati tečnosni razdjelbenik i, da sespreči potezanje tečnosti u vazdušnu sisaljku.
Pošto se svrha izuma sastoji u bitnosti od povišenja vakuuma destilacione posude, to se može — pritisak povisujući — promicajući uredjaj poredati takodje izmedju destilacione posude a i kondenzatora za destilacione produkte c.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za preradu ulja i masti u vakuumu u svrhu usapunjenja slobodnih masnih kiselina sa alkalijem i drugim neutralizacionim srestvima, ili otstranjenja mirisavih tvari pomoću vodene pare, ili odestilacije masnih kiselina i slično, naznačen time, da se iz čistećeg odn. destilacionog spremnika odvodljive tvari promiču u kondenzator pomoću •— vakuum povisujućeg — promicajućeg uredjaja.
2.	Postupak za preradbu ulja i masti u vakuumu, specijalno za svrhe otstranjenja mirisavih tvari pomoću vodene pare uz upotrebu od dve, ili više u seriji kopčanih čistečih, posuda, naznačen time, da se — vakuum povisujući — promicajući uredjaj priključi na čisteću posudu, u koju najprije ulazi istjerajuća para.
3.	Postupak za preradbu ulja i masti u vakuumu, specijalno za svrhe odestilacije masnih kiselina, naznačen time, da je izmedju — vakuum povisujućeg — pomicajućeg urjedjaja
i destilacione posude poredan pred-konden-zalor za pretvorenje u tečnost masne kiseline, dočim je kondenzator vodene pare kopčan posije — vakuum povisujućeg — promica-jućeg uredjeja.
4.	Postupak za preradbu ulja i masti u vakuumu u svrhu usapunjenja slobodnih mas-
nih kiselina sa alkaliem i drugim neutraliza-ćionim sreistvima, ili odstranjenja mirisavih tvari pomoću pregrijane vodene pare, ili ode-stilacije masnih kiselina i sličnog, po zahtevu 1, naznačen time, da je — vakuum povisujući promicajući uredjaj izradjen kao parni mlazni aparat.