Poštarina plaćena u gotovom
Godina VII. Broj 8.
U Zagrebu, 22. februara 1935.
Pojedini broj stoji 1.50 dinara
O, Baldisscra non ti fidar della razza nera ...
(Talijanska pučka popjevka)
»Nek? je tajanstveni usud sačuvao srednjevjekovnu abesinsku državu i vodje, koji se još hvale da ne znaju čitati i p-sati, a l i k o j i jo-š znaju ono što Evropa više ne sna, da je rat, rat l ju di, a ne rat mašina.«
G u g Ite In o Ferrerò
GIASSIO SAVEZA JUGOSIOVENSKSH EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE
À besin ija—Brenner—Trst
Bilo je smiješno ono što je Mussolini činio lanjske godine, ona njegova lažna paradna politika agrarne pacifičko radinosti, oni njegovi filmovi,, koji ga prikazuju na vršac oj mašini sa snopom žito u rukama. Trebale su mu te manifestacije da momen-lano zavara svijet, ali to nije bio njegov put. Put fašizma je drugačiji: put nasilja i brutalnog gaženja, put krvi i "ata. To je jedina logika faš‘zmu i. ono šio sada Mussolini poduši mije u Africi, ono je pravi stopostotni fašizam. Zarobivši najprije čitav je-dan narod, onaj loli jonski,	srozavši ga u
stadij, najvećeg poniženja, sramote i bijede, uništivši nas Slavene, Nijemce u Južnom jirolu i Grke na Dodekanezu, po brutalnoj logici svog postanka i razvoja fašizam udara na Abesintju i traži tamo nove mase za niàsakriranje i iskaljivanje jednog niskog divljaštva, koje je invazijom u domenu jedne kulture ušlo kao »doktrina« u filozofska djela i enciklopedije. Od, fašizma se je đo-ista moralo očekivali, da će jednoga dana izići sasvim otvoreno s namjerama kakve sada, pokazuje u Africi, i ništa nas ne tz ne n a d j u j e.
Ne isnenadjuje nas, ali nas veoma i riter esu je sve ono što Italija sada pođu-zirnlje i zato s najvećom pažnjom ulazimo u detalje čitavog tog zbivanja.
Svaki je momenat iz života fašističke Italije od najveće važnosti sa, nas kao pripadnike slavenske manjine u njezinim, granicama. Svaki detalj iz njezine unutarnje politike, svaki njezin vanjsko-politički gest, uspjeh ili neuspjeh. Sve se to reflektira na našu situaciju. Ako možda i ne direktno, ali često indirektno i u zbiru ili kompleksu. Naročito se talijanski vanjsko-politički momenti odrazuju na naš problem. I ako ne vidimo uvijek, da se fašistička vanjska politika reflektira neposredno na poboljšanje ili pogoršavani« stanja našega naroda u Julijsko) Krajini, ono ipak — iz jedne više perspektive, sa, jednog stajališta, koje nije vremenski uslovlje.no, — moramo zaključiti, da f.e slom fašističke Italije u njezinoj sadašnjoj medjunarodnoj politici donijeti i nama ono što očekujemo. Eto, zbog loga nas u prvom redu interesuje fašistička avantura u Africi.
Iz principa se ne veselimo ratu, ma gdje on započimao i. ma ko u nj ulazio. Jednom ratu, koji započinje Italija ne možemo se veseliti već i zato, jer će takav rat značili i za naš narod u granicama talijanske države nove goleme patnje, možda još i veće nego za talijanski narod. Nije bez značenja činjenica, da je
Mobilizacija u Italiji
U AFRIKU JE POSLANA ČITAVA JEDNA DIVIZIJA JUGOSLAVENA IZ JULIJSKE KRAJINE
BRUTALNOSTI U JULIJSKOJ KRAJINI
Napetost u talijansko abesinskom sporu je dosegla vrhunac. Raspoloženje je takvo, i na jednoj 1 na drugoj strani, kao da doista stojimo pred ratom. Abesinija nije nipošto voljna, da popusti i da prizna kao ispravne optužbe, koje protiv nje diže Italija. Ona i dalje odlučno tvrdi, da je i novi incidenat na talijanskoj granici izazvala talijanska vojska a ne njezina. Uostalom, dok je na talijanskoj strani svega pet smrtnih žrtava, na abesinskoj broj je žrtava mnogo veći, skoro stotinu.
Italija je mobilizirala. Fašistička je štampa javila, da je naredjena mobilizacija samo jednog godišta i to za dvije divizije. Tako- je rečeno u službenom komunikeju agencije Stefani. Istina je medjutim, da je obavljena mobilizacija triju godišta i to 1910, 1911 i 1912. Re-
ncuuu,	zervisti tih godišta, i ne samo oni, koji
pozivaju, da se u sata prijave svojim kadri-
^dZ^eFno	Ju oslovi Ssniefko?^	^
na iz Julijske Krajine. Aline samo to, što. dopisnicu, kojom se pozivaju, da
Mussolini šalje našu mladost u prvi oganj
zla do-
protiv Abesrnaca, nego još i mnoga nijet će našem narodu u Julijskoj Krajini taj afrički rat: još veću bijedu i glad, još veći teror... To će biti u ovom slučaju neposredni nepovoljni učinci jednog fašističkog vanjskopolitičkog poteza na život našeg naroda u Julijskoj Krajini.
Ali, svijesni loga, i svijesni da to ne možemo izbjeći, da je to neminovno, umjesto da se predajemo očajavanju, interesovat ćemo se ovim pitanjem: ne će li možda sve te nevolje biti ipak konačna faza jedne trpnje? Ne iz same zloradosti prama fašističkom sistemu, nego iz prostog zdravog gledanja na čitavo zbivanje rodit će 'se u nama pomisao: nije li ta avantura tragični konac onoga što se zove fašizam? Nije li blizu slom, u kojem mi naslućujemo bolje dane?
Ovih dana se u internacionalnoj štampi piše mnogo o 'Mussolinijevom ratu u Africi. Ima mnogo i takvih glasova, koji sasvim objektivno i uvjerljivo ističu sve one opasnosti, kojima ide fašistička Italija ususret. Od sjećanja na strašan poraz kod Adue 1896 pa do strogo stručnih vojničkih mišljenja o ratnoj sposobnosti Abesinije — sve nam to govori o jednoj hazardno} igri, u kojoj bi fašizam mogao da izgubi sve. I raspoloženje talijanskih masa je takvo kakvo Mussolini nije očekivao. On doduše uspjeva da ukrca hiljade vojnika i milicio nera na brodove, ali. kožna kako će se ta ukrcavanja vršiti sutra kad ultimatum bude predan i kad Abesinci počnu, na tradicionalan način, kastrirati zarobljenike... Pređ-vidjanja nisu nimalo laskava za Mussolinija. Guglielmo Ferrerò, vrlo umjereni i naučno precizni antifašista, profesor ženevske univerze i talijanski historičar, predvidja u Abesiniji — konac fašizma. On nas navodi da vjerujem.0 i drugim antifašističkim mišljenjima i da uzmemo vrlo ozbiljno kampanju, koju su u talijanskoj vojsci, u fabrikama, po selima i gradovima, energično započele antifašističke tajne ćelije. Zar nije za njih došao veliki momenat? Zar nisu to momenti, koji su i sa našeg stajališta od kapitalne važnosti, pa ih moramo pratiti, u najmanju ruku.
Velike su nade, v, ovom momentu, talijanskog antifašizma. Možda i nisu pretjerane. Pariška »Giustizia e Libertà« znala je prilično trijezno u jednom uvodniku da ih lintetizira. U očekivanju dogodjaja talijan-
roku od ma.
To se može točno kontrolirati prema vijestima iz Julijske Krajine, gdje je mobilizacija obavljena s velikom strogošću i u nekim mjestima upravo brutalnom silom, jer su vojne obvezanike karabinjeri lovili po kućama i na poljskom radu te ih kao hapšenika tjerali u gradove, a da ih nisu pustili niti da se oproste od svojih.
Uostalom i u nekoje je velike medju-narodne listove dospjela istina o mobilizaciji u Italiji. Pariški veliki dnevnik »Pariš Soir« donosi izvještaj svog rimskog dopisnika, koji kaže, da je u Rimu vidio kako su ljudi pokazivali mo-bilizacione pozive ma da nisu pripadali onim godištima, koja mi spominjemo kao mobilizovana, pa prema tome izgleda da je mobilizirano mnogo više godišta »Pariš Soir« kaže, da su rezervne oficire pozvali sve do 1896 godišta.
Fašistička štampa ne kaže koliko će vojske dati ta mobilizacija. Agencija Stefani kaže, da su mobilizirane divizije Reloritana i Gavinana. Prva ima
prva obuhvata 3, 4 i 75 regiment in-fanterije, a druga 70, 83 i 84 regiment infanterije. Ali kako rekosmo nije samo to mobilizirano. Fašističke novine javljaju, da se za Afriku dobrovoljno prijavljuju milicioineri, pa se računa, da će same milicije biti poslano u Afriku oko • 100 hiljada ljudi. Prvi su bataljoni milicije već ukrcani u Napulju.
Fašistički listovi muče se, da bi prikazali neko veliko oduševljenje talijanskog naroda povodom prvih transporta milicije za Afriku i donose bombastične izvještaje o manifestacijama i poklicima, o bojnim pjesmama po rimskim ulicama i ulicama Napulja, kad su čete prolazile da se ukrcaju. Medjutim mi vjerujemo, da je to sve laž i da je talijanski narod danas vrlo daleko od toga, da se veseli ratu.
*
Prema najvjerodostojnim informacijama saznajemo, da su one dvije divizije, koje su prve mobilizirane za rat protiv Abesinije sastavljene uglavnom od Jugoslavena iz Julijske Krajine. Ona divizija (četiri regimente), koja ima sjedište u Firenzi sastavljena je u ogromnoj većini od Jugoslavena, jer njihov broj dosiže sedamdesetposto svih vojnika te divizije. Poznata je stvar, da je većina naših mladih ljudi polazilo na otsluženje vojnog roka upravo u Firen-zu. U firentinskim kasarnama bilo je uvijek više Slavena nego Talijana. U onoj diviziji, koja im asjedište u Messi-ni, a koja je takodjer mobilizirana, ima oko 30% Jugoslavena. Znači, da je u obadvije divizije zajedno pedeset posto naših ljudi, a to znači, da je on dvije divizije jedna čitava divizija naših ljudi.
Ta činjenica mora doista da nas za-interesuje. Možemo da eventualno, zaključujemo, da je tako namjerno udeše-no, da bi u prvu vatru ušli na klanje oni koji su Italiji suvišni i štetni. A možda je Mussolini mislio i to, da su mu te dvije divizije najbolje upravo zbog tog našega elementa, ali ko zna nije li se prevario i nije li precijenio poslovičnu disciplinu naših vojnika za vrijeme služenja vojnog roka. Jedno je kasarna u vrijeme mira, a drugo je rat za naciju, koja ti je mrska, protiv nacije, koja
je Peloritana i uavmana. jriva ima, ju, Koja u je mrsna, sjedište u Messini, a druga u Firenzi, ti nije neprijatelj...
ski antifašisti oko toga Ušla iznču svoju najveću averziju protiv fašističkih namjera protiv Abesinije, ne zato, jer se bore piotiv jedne diktature, nego zato, jer u tom polh,vatu vide kriminalnu akciju. Oni vide u abesinskom narodu slobodan narod, nezavisan već prvih stoljeća poslije Krista, narod, koji se je uvijek energično borio za svoju^ slobodu. Ma da je život toga naroda primitivan, u feudalnoj fazi, — njegova nezavisnost mora biti poštovana, naročito od sirane talijanskog naroda, »koji je tek od mala postigao stepen nacije i koji je kroz stoljeća gledao u Pa,danskoj dolini stranca kako uzdržava red i civilizaciju«. Tako piše »Giustizia e Libertà«, pa kaže i ovo:	ma
kakve bile prilike u kojima žive Abesinci, one su bolje nego da u Abesiniji vlada zločinački sistem nasilja i iskorištavanja fašističkog kapitala. Prema predvidjanju toga Usta abesinski rat bit će dug i strašan. Može Italija da pobijedi u nekoliko bitaka da osveti Aduti. Ali trebat će godine i decenije da se pokori i istrijebi jedan slobodan narod od 10 milijuna... A Italija je zato
preslaba. Ona je upropaštena u one četiri godine svjetskog rata i ovih osam godina strašne krize, Ona ne će moći financijski da podnese rat u Africi. I, ako se ne dogodi ništa drugo, doživjet će strašnu ekonomsku katastrofu. Čak i ako ne dodje do revolucije ...
Ali ne samo da le opasnosti prijete fašizmu. Ima i drugih. »Giustizia e Libertà« piše: »I dok talijanski fašizam bude pošao kolonizirati Ab e s i-n i j u, nje m a č k i će hiti er iz a m iskoristiti oslabljen je Italije da kolonizira Austriju. Hitlerovska Njemačka doći će na B r e nner i pred vrata Trsta«. A to nisu fantastična prividjenja. Ima u tome razumnog prosudjivanja situacije. U francuskoj štampi izlaze takodjer slične aluzije, a i konkretne informacije o spremanju novog hitlerovog puča u Austriji. U tom smislu interesantne su informacije velikog pariškog lista » Action Francaise«, u kojem direktor lista J»eon Daudet iznosi svoje informacije u tom smislu. On iznosi detalje
Talijanski narod s ogorčenjem prati Mussolinijeve pripreme za rat u Africi
U stranu štampu probili su nekoji karakteristični glasovi o tome, kako je talijanski narod dočekao Mussolinijeve pripreme za rat protiv Abesinije. Sasvim je drugačije nego što to prikazuje fašistička štampa.
Pariški »Temps«, koji u čitavoj toj situaciji pokazuje najveće simpatije za Italiju, mora u svom jučerašnjem broju da konstatuje, da je narod primio mobilizaciju »s najvećim mirom, bez agitacija, bez povorka i čak bek manifestacija studenata«. I dalje nastavlja list: »To ne znači, da mjere nisu u Italiji izazvale prirodno uzbudjenje, koje se javlja u svim zemljama, kad se približava opasnost rata«. »Temps« je, u svojoj kurtoaziji i obazrivosti, ovime rekao mnogo. Talijani, dakle, čekaju rat »s prirodnim uzbudjenjem« a bez entuzijazma, koje bi se na ulici opazilo.
Njemačka štampa prikazuje raspoloženje talijanskih masa još stvarnije nego »Temps«. Ona opaža, da je raspoloženje vrlo opasno za Mussolinija. Eto, na primjer veliki berlinski list »Berliner Tageblatt« donosi na prvoj stranici veliki izvještaj svog rimskog dopisnika, koji posve otvoreno piše:
»Ako je ikada kakova kaznena ekspedicija u Italiji bila popularna, ova koju sadašnji režim poduzima, zacijelo nije«.
List uzima tu tvrdnju ujedno i za svoj veliki naslov tog članka. Dopisnik prelazi prilično slikovito sve posljednje dogadjaje u Italiji u vezi sa obavljenim pripremama za ukrcavanje triju bataljuna fašističke milicije, koja odlazi za talijansku Istočnu Afriku. Veli da nitko iz veoma malog broja sakupljene publike nije mahao pn ukrcavanju trupa na transporte, niti jedna maramica nije pozdravljala. Bez ikakova oduševljenja sakupljeni su pratili mladiće, kako se ukrcavaju na ladje. Čak niti kada su ladje krenule nitko od prisutnih, koliko na brodovima, toliko sa kopna nije pokazivao nikakovih znakova oduševljenja, niti se je čulo pjevanje.
Skoro sve je bilo obavljeno priličnom tišinom. »Una brutta cossa«, što znači »jedna gadna stvar«, moglo se- je najčešće čuti od starijih bivših vojnika i ozbiljnih talijanskih gradjana, koji su stajali iza dopisnika »Berliner Tage-blatta«, te bi još dodali: »A koliko će se od njih vratiti u Italiju?« Jedna žena iz mase je zapitala na glas: »Zašto moraju Talijani umirati u Abesiniji«?
Dopisnik dodaje, da talijanski službeni krugovi izjavljuju, da ne postoji nikakav razlog, da se gleda na taj novi pothvat talijanske vlade prema Abesiniji sa pesimizmom, ali jasno se raza-bire, da talijansko stanovništvo zna bolje, nego što mu se tumači!
Kada im njihov Duce prilikom smotra, kao i talijanski princ od Piemonta, koji je takodjer održao smotru nad vojskom prije njenog ukrcanja, govore da rasplamte žar i ljubav prema Italiji, te kada oni vide, kako se dnevno ukrcavaju aeroplani i tankovi, municija i drugi ratni materijal za Abesiniju, postaje im jasno, da to sve skupa znači nešto drugo, nešto ozbiljnije za stanovništvo Italije.
Pariška Ijevičarska štampa donosi takodjer slične glasove i citira nekoje incidente povodom mobilizacije u Milanu. Proradile su tajne antifašističke organizacije i preplavile Italiju letačima, kojima se poziva na ustanak protiv rata u Africi.
0	udaru velikih masa oružanih hitlerovaca, koji kane zaposjesti južnu granicu Tirola, da bi se spriječila eventualna intervencija talijanskih trupa. Fašistički talijanski listovi .prihvatili su informacije Leona Daudeta
1	. kažu. da nisu bez osnova. Takve vijesti donosi i londonski Daily Telegraph«. A-i oficijozni panski »Temps« piše o toj stvari. Taj list kaže. da se u nekim prestolnicama (misli na Berlin .) radosno očekuju komplikacije, pošto se vjeruje, da bi one mogle omesti Italiju u njenoj kontinentalnoj politici. u trenutku kad se u Evropi rješavaju najvažniji problemi. »Temps« misli, da. će zbog toga Italija bih veoma oprezna prema onome što bi se moglo razviti u Centralnoj Evropi.
To nije samo interesantno. To su sve stvari, . koje moramo s najvećom pažnjom pratiti, jer se — u slučaju da rat u Abesiniji doista započne, što je vrlo vjerojatno —• nalazimo pred dogodjajima, koji znače prekretnicu u životu Italije i u razvoju Evrope. U tome razvoju o nama nije još rečena posljednja riječ.	(im)
FRANCUSKA I ENGLESKA NE SPREČAVAJU FAŠISTIČKU AKCIJU
Neobično je interesantno držanje francuske i engleske štampe u ovim danima prama fašističkim namjerama. — Dobiva se dojam da Italija poduzimlje svoju akciju s odobrenjem Francuske i Engleske. Oficijozni pariški »Temps« donio je na primjer, već dva uvodnika o talijanskoj mobilizaciji u kojima tumači tu mobilizaciju samo kao mjeru opreza pred novim abesinskim napadajima i kao mjeru pritiska na abesinsku diplomaciju, koja neće da dade Italiji zadovoljštine. U tim člancima se doduše ne kaže, da bi Italija imala pravo, da navijesti rat Abesiniji, ali je značajno već i samo to, da se taj list diže protiv toga da Abesinija sjedi i dalje u Društvu naroda. Taj list je protiv toga, da se Društvo naroda bavi- tim sporom izmed ju Italije i Abesinije, čak niti onda, ako se Italija i Abesinija ne uspiju izmiriti.
»Temps« kaže, da bi bila »politička pogrješka misliti da Savjet Društva naroda može da preuzme bilo kakovu inicijativu, jer bi se našao pred vrlo delikatnom situacijom«.
i opet se ističe, da postoji neki en-glesko-francuski-talijanski ugovor od 1906, koji se odnosi na nezavisnost Abesinije i koji pređviđja da se rimski, pariški i londonski kabinet konzultiraju u ovakvim teškim slučajevima. A sve to ponovno može u svijetu da izazove po*, misao, da je doista istinita verzija o zajedničkom interesu tih triju velikih sila, da unište nezavisnost Abesinije i da na račun te jedne nezavisne i suverene afričke nacije izravnaju svoje viseće di-Icrenciie.
U medjunarođnoj' štampi javljaju se sve češći i precizniji glasovi, koji ističu, da se je Mussolini zadovoljio beznačajnim koncesijama Francuske u rimskom sporazumu o kolonijama samo zato, jer je u pitanju Abesinije francuska popustljivost pošla mnogo dalje od onoga stoka akcija na željeznici Djibati—Adis Abeba što javnost znade.
Jedan dio britanske štampe izlazi sasvim otvoreno s odobravanjem talijanskih ratnih namjera. Vrlo_ je značajan jedan članak, koji je izišao u londonskom »Evening Standardu«,_ a prenesen je od čitave talijanske štampe s ovom napomenom: »Komentar je interesantan i zato, jer taj list često interpretira ministra vanjskih poslova britanskog«. Taj »Evening Standard« piše
0	tome, kako nova Italija ima u srcu želju, da osveti poraz kod Adue i da Italija želi da riješi odlučno svoje sporove s Abesinijom. »Evening Standard«, koji »često tumači mišljenje britanskog ministra vanjskih poslova« kaže, da u ovom slučaju Velika Britanija ne smije počiniti pogrješku, koju je počinila kad se je diskutiralo pitanje Mandžurije, što je provociralo povlačenje Japana iz Društva naroda i ohladnjenje odnosa izmedju Velike Britanije i Japana, zato jer je istražna komisija bila vodjena od jednog Engleza: »To se ne smije dogoditi. Pohod Italije u Istočnu Afriku, to je stvar, koja nas se ne tiče. Abesinija nas interesuje samo zato, jer na njezinom teritoriju izvire Plavi Nil, o kojem ovisi život Sudana. Ali treba odmah reći, da će biti bolje, da oni izvori budu kontrolirani od Italije nego Abesinije. Bila bi ludost, kad bi se izazivala diskusija u Društvu naroda, da uvredimo naciju, koja nam je_ prijateljska, kad kod toga nemamo šta da izgubimo i nikakav svoj interes da protežiramo. Mi imamo svoje poslove u Africi, pa moramo prepustiti Italiji, da i ona obavlja svoje«. — Tako piše ^»Eveli in g Standard«, koji »često tumači mišljenje britanskog ministra vanjskih poslova«.
U jednom članku pod naslovom: »Možemo da aplaudiramo Italiji«, engleski publicista Evelyn Waugh protestira na energičan način protiv onih sentimentalaca, koji se zgražaju na pomisao, da bi Italija mogla postići protektorat nad Abesinijom. On kaže doslovno ovo: »Ratne operacije Italije u Abesiniji morale bi biti pozdravljene od svakog iskrenog patriote evropskog«.
Tako pišu i još nekoji listovi u Engleskoj. »London Paris Agency« kaže na primjer ovo: »Kao što krotilac diže bič nad zvijeri, tako se projektira sjena Rima nad Abesinijom, koja je neprijatelj ica mira« A »Fortbightly Re-view« kaže, da bi najbolje bilo, da abesinski kralj kraljeva primi odmah protektorat Italije«...
Ima, doduše u evropskoj štampi i drugačijih glasova, tako na primjer da Engleska ne gleda povoljno na Mussolinijeve planove, jer ima svoje interese u Abesiniji, ali kad bi bilo tako, ona bi našla načina, da spriječi Italiju u njezinim planovima, a ne bi engleski ministar vanjskih poslova sir John Simon u svojem govoru, koji je neki dan održao opravdavao Mussolinijevu mobilizaciju — »diplomatskim potrebama pritiska nad Abesinijom«.
Doduše, nije isključeno, da Engleska
1	Velika Britanija žele da se Italija »zabavi« ili čak sasvim slomi u Africi, da bi im manje smetala u Evropi, pa zato žrtvuju i svoje interese u Abesiniji. Ko i>i ga znao...
ITALIJA BI SE MOGLA SLOMITI U ABESINIJI
RATNA SPOSOBNOST ABESINIJE
Jasno je iz svega, da Mussolinijeve5Evropi malo zna, koliko je posljednjih
želje, da svojim prijetnjama prisili Abe sini ju na podatnost, nisu uspjele. Što mu preostaje? Da li će se povući blamiran kao što se je povukao s mornaricom, ispred Krfa i lani ispred Drača ili će proslijediti započetim putem i ući u stvaran rat? Moguće je i povlačenje, ali moguć je i rat, štaviše mogućnost rata je veća. Logika fašizma vodi k ratu, logika svih novijih dogodjaja izazvanih od fašizma vodi takodjer k ratu. U Abesiniji bi mogla da dodje napokon do svog najvišeg izražaja ona strana fašističke ideologije, koja je preuzeta od talijanskog nacionalizma (Corratiini, -Fc-derzoni. Rocco itd.), a Roja ističe na prvom mjestu nužnost imperijalističkog rata. U Abesiniji bi se imala afirmirati Mussolinijeva doktrina fašizma (»Enci-clopedija Italiana«), u kojoj je rečeno, da u ratu dolaze do izražaja najbolje kvalitete čovjeka i nacije, čitava ideja »nazione guerriera«, izradjivana u detalje kroz posljednjih desetak godina od dječjeg vrta do univerze, i čitav jedan plan o materijalnoj obnovi talijanske vojske i oružja, imao bi doći do izražaja. Naročito pak iskustva velikih manevara prošle i pretprošle godine, ude-šenih na bazi planinskih potreba (abesinska visoravan...) i na Baistrocchije-vom forsiranju motorizovane i fašistički oduševljene vojske infiltrirane i kontrolirane dobrovoljačkim odredima. milicije ...
Hoće li Italija, uza svu tu svoju moralnu i materijalnu ratnu spremu, uspjeti da uništi Abesiniju? To je veliko pitanje.
i čini se po svemu, da Italija potcije-njuje suviše Abesiniju i njezinu stvarnu snagu. Ne samo da Abesinija nije danas bez modernog oružja, nego je i njezina ratna pozicija inače u svakom pogledu bolja nego talijanska. Tim pitanjem bave se ovih dana vojni stručnjaci po dnevnim listovima i revijama, pa se po tome može bar donekle zamisliti odnos
deset godina uznapredovalo moderniziranje abesinske vojske; sigurno je, da je Abesinija spremna da već godinama računa na taj rat. Po mišljenju von Rickmersa tehnička, premoć talijanske ofenzivne vojske u afričkom ratu ne mora biti odlučna. Ona ima svakako svoje prednosti, ali i velike nazatke, koji dolaze do izražaja obzirom na velike distance i terenske prilike. Premoć moderne ratne tehnike dolazi do punog izražaja samo onda, kad su baze rezerva bliske i bogate. Moderna ratna tehnika u divljem prostranom terenu isto tako je nemoćna kao i moderni automobil u kraju bež tifedjenih puteva.
Abesinija je — to je od odlučne važnosti za šanse budućeg rata — sa 80% brdovita zemlja. Glavno njezino područje je visoravan od preko 1000 metara nad morem, visoravan ispresijecana gorskim masivima u visini od 3000 do 4500 metara. Rat u Africi bit će pretežno sli' čan alpinskem ratu. Spomenuti gorski masivi dižu se kao neke vrsti prirodne tvrdjave oko središta Abesinije, provin čije Adis Abeba s glavnim gradom.,
O abesinskem ratniku ima von Rick-mers vrlo povoljno mišljenje. Nijemci su vodili u svjetskom ratu operacije gotovo isključivo s urodjeničkim četama, koje su pokazale vanrednu bojnu sposobnost. Bez obzira na moral i ratnički kult, uzgajan stoljećima, ti abesinski ratnici naprama bijelom napadaču ima-du silnu prednost u saživjelosti s terenom i u njegovom poznavanju. Sam teren abesinske visoravni diktira metode i taktiku guerilskoga rata, kod kojega već po samoj naravi stvari otpadaju mnoge premoći tehnički bolje opremljenoga protivnika. Navalna vojska mora na prirodi računati s poteškoćama transporta, s prehrambenim neprilikama, redovnim dobavama ratnog materijala — dok svi ti momenti za vojsku u obrani ne igraju toliku ulogu. Abesinski vojnik ima minimalan životni standart,
snaga u tom sutrašnjem ratu. Zanimlji-'prehranu mu pruža zemlja na svakom vo je, naprimjer, mišljenje bivšeg nje- koraku, a osim prehrane i dobar zaklon, mačkog generalštabnog majora von	Na	svaki način rat	Italije s	Abesinijom
Rickmersa, koji je za vrijeme svjetskog	ne	može biti ekspedicija od	par mjese-
rata služio u bivšoj Njemačkoj Istočnoj	ci,	već borba, koja	se može	protegnuti
Africi. On je dao intervju američkom li-	na	niz godina. Jer	sve da i	talijanska
stu »New York Heraldu«. Interesantna vojska izvojšti jednu veliku pobjedu nad su njegova mišljenja.	[ protivnikom u otvorenoj bitci iskorišće-
nje te pobjede vjerojatno će biti mini-
Von Rickmers naglasu je u prvome redu delikatnost proricanja pogotovo kad se radi o jednom kolonijalnom ratu. Strategija se nalazi tu pred upravo neslućenim zadacima. Svaki rat je skok u neizvjesno, a pogotovo kolonijalni rat. Iskusili su to još stari rimski stratezi. Najbolji rimski vojskovodje kao Lepid i Mark Antonije najteže su poraze doživjeli u svojim ekspedicijama na Istok, osvajalačkim pothvatima gotovo_jednakog karaktera kakav ima buduća talijanska ekspedicija u Africi. Drugi primjer težine kolonijalnog rata je burško-engleski rat, a konačno i ratovanje antante u posljednjem ratu protiv njemačkih afričkih kolonija.
Abesinija je po svojoj površini (oko 900.000 kvadratnih kilometara) tri puta veća od Italije, dok joj stanovništvo broji preko 13 milijuna žitelja. Analogno evropskim prilikama Abesinija bi mogla dići na oružje preko 1 milijun i pol ratnika. Medjutim svi su računi tu, po mišljenju von Rickmersa netočni, jer se u
maino. A vjerojatno je, da će Abesinci, znajući prednosti svoje pozicije i izmicati prihvatu jedne otvorene bitke — ratovanje će biti niz besprekidnih malih okršaja promjenljive sreće, nad kojima je evropskim stratezima težak pregled 4 rukovanje.
što je najvažnije u afričkom ratu, nema konačne pobjede bez osvojenja političkog centra države. Pokazala su to iskustva dosadašnjih afričkih kolonijalnih ratova. Adis Abeba udaljena je pak od eritrejske granice u ravnoj zračnoj liniji oko 600 km, — u terenu vodi put do nje preko gorskih klanaca i dubokih dolina. Put pak do abesinske metropole uz željezničku prugu iznosi preko 800 km — distance, koje su u evropskom ratu bile ratnoj taktici gotovo nepoznate.
To je mišljenje odličnog njemačkog vojnog stručnjaka, vrlo interesantno i stručno. Jasno je iz njega, da bi Italija mogla u Abesiniji da slomi vrat.
Posljednje vijesti
U Julijsko] Krajini su za rat protiv Abesinije mobilizirana god. 1908, 1909, 1910,1911,1912 i 1913
Trst, 20 februara 1935. Danas su pozvani u čitavoj Julijskoj Krajini svi vojni obvezanici 1908 godišta. Prema tome dosada su mobilizirana godišta 1908, 1909, 1910, 1911, 1912 i 1913. Interesantno je, da su od ovih godišta u čitavoj Julijskoj Krajini mobilizirani svi bez obzira kojoj jedinici pripadaju. — (sag)
Pogranična zona prama Jugoslaviji bit će evakuirana?
M a t u 1 j e, 20 februara 1935. Ovdje je sve potišteno radi mobilizacije. Ljudi ništa ne rade, samo šeću i komentiraju. Paska je svagdje pooštrena. Vlasti ne dozvoljavaju ljudima, da se odviše uda-Ijuju. Priča se, da će sve stanovnike iz pogranične zone preseliti u unutrašnjost. — (sag)
U Trstu zatvaraju žene, jer
neće da daju svoju djecu za rat protiv Abesinije
Trst, 20 februara 1935. U cijelom gradu vlada potištenost. Mobilizacija za rat protiv Abesinije, koja se provodi, djeluje na čitavi grad kao hladan tuš. Svagdje se saputa i komentira. Tom ratnom podvigu nitko se ne veseli. Na-što im se djecu šalje u Afriku, po nji-što im se djecu šaljee u Afriku, po njihovom mišljenju u — klaonicu — pa su dospjele u zatvor. — (sag)
Velika potištenost u Istri
Pazin, 20 februara 1935. Iz Pazina i okolice mnogo je naših mladića pozvano u vojsku. Svagdje je radi toga plač. Onaj, koji dobije poziv mora smjesta da ide. Ne dozvoljava mu se niti da se oprosti sa svojima. Desilo se, da su ljude pokupili i na ulici i u gostioni i smjesta ih otjerali dalje. — (sag)
»Zbogom, sigurno se nikad više nećemo vidjeti«
Labin, 20 februara 1935. Jučer je ovdje jedna djevojka primila pismo od svog brata, koji je pred nekoliko dana bio pozvan u vojsku. U pismu kaže i slijedeće: »Nalazim se u Piacene!. Ima nas ovdje vrlo mnogo — sutra putujemo za Somaliju. Zbogom sestro, sigurno se nikad više nećemo vidjeti.« — (sag)
ialijansKi oTicin i milicija, oo
straha pokušavaju bježati preko granice
Rijeka, 20 februara 1935. U četvrtak su ovdje uhvaćena 4 oficira redovite vojske, koja su namjeravala prebjeći u Jugoslaviju. Isto tako su ovih dana pokušala bježati morskim putem dva milicijonera, ali su i oni opaženi i uhvaćeni. Pokušaja bjega sa strane samih Talijana ima više. To čine sve iz straha, da ne bi morali u rat protiv Abesinije. — (sag)
ABESINIJASE NIJE PRESTRAŠILA I DALJE ODLUČNO ISTIČE SVOJU NEDUŽNOST I OPTUŽUJE ITALIJU
Abesinska diplomacija radi u Rimu na tome, da uvjeri Italiju o nedužnosti Abesinije. Abesinski poslanik u stalnom je-kontaktu s talijanskim ministarstvom vanjskih poslova. Prema nekojim izjavama danim internacionalnoj štampi, on odlučno odbija sve talijanske tužbe i izjavljuje, da se nada, da će Italija uvidjeti njezinu pravednost. On se žalio zbog slanja talijanskih trupa u Afriku. Ali nije pokazano do sada ničim, da bi Abesinija bila voljna da dade onu zadovoljštinu Italiji, koju ona od nje nepravedno traži. I sam je abesinski kralj kraljeva dao izjavu u formi proklamacije na svoj narod, u kojoj kaže, da Abesinija nije kriva za incide-nat i da nije dužna davati nikakve satisfakcije Italiji. On je medju ostalim rekao i ovo:
»Nemam namjere da stupam u pregovore koji imaju neki drugi cilj, mjesto mirne likvidacije sukoba. Veoma žalim mobilizaciju talijanskih divizija. — Smatram da ta mjera nije podesna da izaziva povjerenje. Ja sam, šta više, mišljenja da ta mjera ne samo može da ubije povjerenje, nego da još pojača strahovanje mojih podanika o talijanskoj namjeri.
Naša stajaća vojska u provinciji Ha-rar i Bali sasvim je dovoljna za odbra-nu naše država. Pojačanja su nepotrebna i ja ne vidim potrebu izvanrednih mjera, jer bi se još mogle shvatiti kao provokacija«.
Abesinski ministar vanjskih poslova, u jednom službenom komunikeju kaže: »Talijanska mobilizacija nije nipošto opravdana nikakvim abesinskim mjerama. Vijest o toj mobilizaciji ne može da poveća povjerenje izmedju dvije države, ona može naprotiv da pogorša uslove za riješenje talijansko-abesin-skog spora«.
To znači- da u Abesiniji sasvim jasno vide, da može doći do rata. Izgieda da se toga oni nisu prestrašili.
KRITIČEN POLOŽAJ TRŽAŠKE TRGOVINE V FAŠISTIČNI LOČI
UMRO JE FRANJO GORTAN OTAC MUČENIKA VLADIMIRA GORTANA
.	T r s t, v februarju 1935
tivnN~ V7,iati za Postranske, neobjek-me u v re-nd-lnc,,°fe .informatorje. O pro-metu v tržaški luki m 0 tržaški trgovini
d0bl ,bi laLbk° na Podlagi uradnih rih firn; "tP1Ìa l °i3Sežne razprave, kate-
Faši^1^1 m0S:,i biti sarn0 neKativni-nronS b to..seveda ne bilo prav. Zato kliučkov - rfajsŠi avt°rstvo negativnih začasa ča fašls,tom samim, saj nam od t'namn ri a nu,dlJo dovolj prilike za to, nonnlrm m,-"??1 bodo vsaj to pot Priznali... hočomn objektlvnost. kajti vir. iz katerega w mo, PospoW nekaj negativnih ugotovi-i 0 frzaski trgovini, je tudi to pot — vll? S,asilo fašistične stranke za Julij-Ko Krajino — »n Popolo di Trieste«... *n nij samo citiramo:
.. t farah, podjetnih in na smelih inicia-uvah bogatih generacij je vedno manj. če ze niso popolnoma izginile, in novi trgov-sKj element se še ni hotel prilagoditi naraščajočim kulturnim potrebam modernega trgovskega življenja; predaja se rajši ide-a.u podrobnega, a sigurnega dela, idealu me lenega zaslužka, ki ima pa u * a f v ' d ez neke gotovosti, ka-r da bi se spuščal v poskuse reaktivi-a*a 'zvorov bogatstva in da bi še nove SKal da bj riskiral — pa čeprav z vso Previdno opreznostjo — nova pota in nove organizacije, ki boljše odgovarjajo potre-oam modernega mednarodnega prometa in 'i mso prav nič zmanjšane vsled neutemeljenega strahu o negotovosti tradicio-nainega zaslužka v primeru novih podjetij »i ne morejo prav zato. ker so nova. nu-ait' sctovosti o tradicionalnih zaslužkih.« 7e fmsfde je o trgovini genovske luke pisal neki Sandro Strazza v rimskem »uiornale d'Italia« z dne 29 jan. tl. Tržaški fašistični list »II Popolo di Trieste« z ane 31 jan. tl. porablja to priliko za zanimivo primerjanje položaja v obeh lukah. List odobrava kritiko genovskega pisca, ki jo prinaša dobesedno, dodaja pa s svoje s.i arij glede položaja tržaške trgovine še te-le značilne opazke:
»Prinašamo dobesedno te ugotovitve, da se sami poudarimo, kako sta si... usodi obeh luk. tirenske in jadranske, na las podobni.. Tako v Genovi kakor v Trstu ima skrčenje trgovine O), ki se ie pojavilo v povojnih letih, nedvomno iste vzroke. Tako v Trstu kakor v Genovi prevladuje odslej samo še t r a n z i tn i promet. Ce stremi Genova po nekdanjem obsegu svoje trgovine, je težnja Trsta nedvomno ista
T pda tako tam kot pri nas so razmere močnejše od volje in zelja Posameznikov.«
1 ist ugotavlja nato da se ie glasom uradnih poroči! tranzitni promet v 1.
934 sicer za la« zboljšal, »da pa kljub temu — vendar ni bilo zaznamovati naj-tnan'šega porasta v trgovini.«
»Popolo« se prav dobro zaveda, da tega zastoja in mrtvila v trgovini niso krivi tržaški trgovci vendar pa se o pravih vzrokih, ki so mu na jeziku in za katere ve tu že vsak otrok, najprej zelo previdno Prafar
»-'mo še vedno pod vplivom posledic, ki nam jih je zadala svetovna vojna. Ona štiri leta moralnega in ekonomskega prevrata niso samo spremenila obraza Evrope in zanesla revolucije v kolonije in neodvisne države ampak so obenem Pretrgala stare trgovske zveze« Fašistični list pa preide takoj za tem iz te svo:e prvotne rezerviranosti in brez ozira na levo in desno pogumno zapiše:
»Tržaški trgovci sicer že kako odda-iejo svoje blago po kraljevini a ko gre za trgovanje s tujimi' državami. vse odpove. Le poskusite danes n. pr. ponujati, pa če tudi še tako povpraše-vano blago... recimo v Krakovu ali Kaunasu ali v Crnovicah, torej na tržiščih ki so bila nekoč klijentela Trsta! Danes je tu vse polno pregraj (če ne celo uvoznih prepovedi), ki ovirajo našo trgovino tako močno, da upade pogum še tako podjetnemu in vztrajnemu..,. Svet ie poln sladkih besed: prijateljstvo med narodi, sodelovanje med narodi, varnostni pakti, pakti o gospodarski-obnovi (list očivid-no aludira celo na.. rimske sporazume o Srednji Evropi!) itd., a v resnici je treba pribiti, da žive narodi na polju trgovskih odnošajev v neprestanem konfliktu. Kakor zbori v nekaterih operah, ki stoje na mestu in vendar pojejo: »gremo, odhajamo«, tato se tudi na svetovnem odru slišijo neprestani podžigi k... »trgovanju«, »izvozu« in »sklepanju novih trgovskih vezi«, toda nihče se ne odzove, če ga razmere k temu ne sililo. Načelo o gospodarski avtarkiji pomenja v resnici konec trgovskih vezi. kadar je dejansko izvajano:	kontingenti in kpmpensirane iz-
menjave pa tvorijo samo navidez en(!) promet.«
Zdi se, da je fašistični list, ki so mu razmere v tržaški luki gotovo prav dobro znane, izlil prav vso svojo jezo na... merodajne faktorje. Zanimivo ie, da se fašistično glasilo tako odkrito razburja nad ekonomsko avtarkijo drugih držav, ko ie vendar fašizem načelo avtarkije stopnjeval do najvišjega vrhunca... Mussolini je v svojem uvodnem govoru k uredbi korpo-
U svojoj siromašnoj kućici u Berma kod Pazina umro je dne 10 o. mj. otac prvog istarskog mučenika Vladimira Gortana, Franjo Gortan.
Patnjama ovog čestitog 76-godišnjeg starca nije bilo mjere, naročito zadnjih pet godina iza mučeničke smrti sina Vladimira. Živio je sam sa svojom ženom Katarinom, koja ima sada 74 godine, pa nije imao ni zadnje utjehe da vidi svoje sinove, koji se nalaze u slobodnoj domovini. Na samrti je sazivao svoju djecu Ivana, Dragutina i Vinka. U
duhu se rastavljao s njima, a sastajao sa Vladimirom. Samo su dvije njegove kćerke, koje su udate u Pazinu, bile kod njega. Mnoštvo naroda otpratilo ga je na vječni počinak i odavajući počast ocu klanjali su se neznanom grobu Vladimira Gortana.
Smirenim ostacima Franje Gortana nek bude laka istarska zemlja, a njegovim sinovima naše saučešće. Njegovoj ženi Katarini, koja živi u vrlo teškim prilikama, želimo utjehu u gorkom životu.
NA PET LET KONFINACIJE
JE OBSOJEN UČITELJ FRANC TRATNIK IZ ČRNEGA VRHA
Postojna, februarja 2935	(Agis).
Sredi preteklega tedna je bil konfiniran za pet let France Tratnik, star petdeset let, po rodu iz Idrije. Imenovani je živel že nad 30 let v črnem vrhu. Aretiran je bil že prve dni januarja in bi moral pred redno sodišče. Ker pa ni preiskava ničesar dognala in je ostala v vsem brezuspešna so ga postavili pred konfi-nacijsko komisijo, ki ga je obsodila na pet let konfinacije.
France Tratnik je bil do leta 1924. nadučitelj. V zvezi z velikimi premestitvami v Italijo je bil tudi on premeščen v južne pokrajine, a se je raje odpovedal službi. Bil je poleg tega poslovodja Kmetijskega društva ter tajnik Hranilnice in posojilnice tega društva v čr-
nem vrhu. Med ljudmi je bil zelo priljubljen, ker jim je v vseh stvareh rad pomagal in jim šel na roko, zlasti v sedanjih časih, ko se skoro nihče ne spozna v raznih davčnih in drugih zadevah, ki so v zvezi z občevanjem z oblastmi. Bil je brez družine in je stanoval v župnišču skupno z župnim upraviteljem Filipom Kavčičem, ki je bil že lani konfiniran na pet let v Reggio Emilia. Tako so se oblasti odkrižale na lep način, ker ga niso mogle spraviti- pred izredno sodišče zopet enega našega človeka. S tem pa je domača posojilnica in hranilnica ter kmetijsko društvo zgubilo izvrstnega organizatorja in upravitelja ter odprla pot fašističnemu komisarju in s tem tudi zadala tej gospodarski ustanovi smrtni udarec.
OBSOJEN ZARADI ŽALJENJA ITALIJANSKE ARMADE
Italijanski podoficir ki ne
Gorica, februarja 1935 (A g i s). Josip Hočevar iz Velikega dola je bil obtožen pred sodiščem, ker je žalil italijansko vojsko. Do tega je prišlo tako-le:
Pred meseci se je vračal domov v družbi svojih dveh prijateljev iz gostilne razigrane volje. Domov grede so veselo prepevali in se razgovarjali o vsem mo-
razume slovenščine obtožuje
gočem. Nasproti jim je prišel neki podoficir na biciklu. Ta je baje slišal, kljub temu da ni razumel slovenščine, kako Hočevar obrekuje italijansko armado. Ta je Hočevarja na mestu prijel in ga odpelal v kasarno. Pred sodiščem je bil obsojen na eno leto zapora, kar pa mu je bilo odpuščeno zaradi amnestije.
DIJAK SLAVKO VIČIČ POD POLICIJSKIM NADZORSTVOM
Reka, februarja 1935 (Agis). — Pred mesecem smo poročali o nenadni aretaciji štirih dijakov v Trnovem in Ilirski Bistrici. Med štirimi aretiranci je ml tudi dijak Slavko Vičič. Vsi so bili po večdnevnem zaporu v Kopru izpuščeni na svobodo pod raznimi pretnjami in grožnjami, o čemer smo tudi že poročali. Med tem kot so bili tri dijaki zaradi mladoletnosti oproščeni vsakih po-
sledic, je bil Slavko Vičič obsojen na policijsko nadzorstvo (ammonizione).Po tem nadzorstvu ne sme zapustiti svojega stanovanja pred sedmo uro zjutraj ne po sedmi uri zvečer. To pa je dijaka oviralo pri študiju, ker se iz Trnovega vozi z vlakom v Reko in je zaprosil komisarja za olajšavo, kar mu je tudi dovolil. Vendar pa je poleg ostalih treh vedno skrbno zasledovan, zlasti v vlaku in v šoli.
ZADNJE NAŠE HRANILNICE PREHAJAJO V ITALIJANSKE ROKE
Posojilnica v Rihemberku dobila fašističnega komisarja
- GP?.ica'> .februarja 1935 (Agis). — Izmed številnih denarnih zadrug in zavodov v Julijski Krajini, ki so zlasti prva leta po vojni lepo uspevali v svojih poslih, jih je ostalo le še nekaj. Med zadnjimi je Kmečka hranilnica in posojilnica v Rihemberku. Ta hranilnica je imela tudi svoj blagovni oddelek in je do zadnjega bila v slovenskih rokah. Spadala je med najstarejše In najtrdnejše domače gospodarske ustanove na Goriškem.
Pred nekaj tedni je bil nenadoma imenovan tej hranilnici komisar. Kot pravijo je to neki višji upokojeni oficir, ki stanuje v Gorici. Ta mož upravlja
poleg rihemberške hranilnice tudi šem-pasko in neko v Brdih. O vodstvu, upravi in delovanju hranilnic, ki jih vodi ta mož, bi lahko marsikaj poročali. Zadru-garji nimajo nikakega vpogleda več v poslovanje svojih zadrug, ne vedo ničesar o stanju in položaju. Tako v šem-paski hranilnici ni bilo razen nekaj sej v začetku, ko je nastopil ta komisar službo, več nobenega sestanka in seje, ne vodijo se več nikaki računi in letni obračuni. šempaska hranilnica vsled tega seveda posluje zelo neredno. Neki gospodar, ki ima v njej vloženih par tisočakov ne more ničesar dvigniti, kljub večkratni zahtevi.
NEMŠKI LETAKI PO KRASU
Hitlerjanska propaganda med našim ljudstvom
T r s t, februarja 1935 (A g i s). Prve dni tega meseca je bilo po vsem Krasu in v okolici Trsta raztresenih mnogo letakov pisanih v slabi slovenščini. V letakih so hit-lerjevci pozivali ljudstvo proti italijanskemu fašizmu in opozarjali nase, ki da edini lahko odrešijo ljudstvo izpod italijanskega fašizma. Pravili so, da so edino poklicani
vladati nad temi kraji, ki so bili njihovi in iim na krivičen način odvzeti. Če hočejo uživati svobodo in blagostanje, naj delajo z vsemi silami za osvoboditev in priključitev k Nemčiji. Kljub velikanskim varnostnim napravam, so se ti letaki razširili skoro povsod in ljudje so jih z zanimanjem čitali.
racij posebno podčrtal, da so korporacije instrumenti, sredstva do popolne gospodarske osamosvojitve fašistične Italije. Če je kdo tako močno prepričan, da lahko sam živi, zakaj bi se jezil na »nerazumevanje« drugih, ki delajo isto?... Še najbolj zanimivo pa je dejstvo, da uradno glasilo fašistične stranke v Julijski Krajini samo odkrito priznava, da so rimski sporazumi o obnovi srednje Evrope brez vsake dejanske vrednosti za Trst in njegovo trgovino, kajti »Popolo« pravi dobesedno, da taki sporazumi ustvarjajo samo videz prometa! Hvala Bogu, da je tržaški list končno vendarle iztisnil to težko priznanje na papir, kjer stoji zdaj črno na belem zapisano, in upamo, da se v bodoče ne bo na nas jezil, če bomo še kedaj pisali o »navideznem« prometu v. Trstu ...
»Popolo« torej ne zida nič več na rimske sporazume med Italijo, Avstrijo in Madžarsko! K sreči pa še ni popolnoma obu-
pal. Svoja izvajanja zaključuje s to-le perspektivo: »Želeti bi bilo, da bi splošno po-mirjenje med narodi, ki se kaže na obzorju Po rimskih sporazumih med Italijo in Francijo, pomenilo molčeče povabilo k evropskemu ali svetovnemu kongresu. ki naj dokončno likvidira vse politične in ekonomske ostaline svetovne vojne in z odpravo carinskih meja (!) spet uvede svobodo prometaO), ki je bila skozi dolga stoletja za vse države jamstvo dela in napredka.«
Odkrito moram priznati, da že dolgo nisem čital tako sentimentalno-pacifističnih izlivov v fašističnem časopisju. Položaj mora biti v resnici težak, če gredo skozi strogo fašistično cenzuro celo besede o odstranitvi carinskih meja in... večji svobodi v trgovskem prometu. Pa se menda ja ne vračajo tržaški fašisti k — liberalnim principom, ki jih Duce obsoja? Br.
Delo posebnega sodišča v Rimu
Veliko antifašistov obsojenih.
Trst, febr. 1935 (Agis). — Pravo zrcalo današnjega stanja in protifašističnega gibanja v Italiji je brez dvoma posebno sodišče v Rimu. Iz njegovega delovanja lahko jasno razberemo razpoloženje italijanskega ljudstva in iz njegovega več ali manj pospešenega dela tudi vidimo vse bolne strani fašističnega režima. Bojazen, da bi fašizmu spodkopali tla, ga sili, da na vse načine skuša zatreti vsako kal upornega gibanja in obenem ljudstvo ostrašiti in mu pokazati vso svoje moč. V zadnjem času je posebno sodišče zelo pospešilo svoje delovanje, kar je predvsem znamenje, da upornost ljudstva z dneva v dan vedno bolj raste. Večje in manjše skupine antifašistov iz vseh pokrajin in mest države pričajo poleg tega, da ne gre tu za kako osamljeno protifašistično gibanje, ampak za več ali manj skupen spontan odpor italijanskega ljudstva. Težko pa bi bilo In nepravično samo po teh nekaj primerih, ki jih spodaj omenjamo, presojati pravilno položaj na drugi strani pa bi bilo nemogoče slediti in beležiti vse procese, ki se z dneva v dan .vrše pred tem sodiščem. Veliko število in lahko rečemo skoro večje kot onih, ki morajo prehoditi pot posebnega sodišča, pa je onim ki do njega sploh ne pridejo ali pa še čakajo nanj. Tako je zlasti precej naših ljudi v zaporih »Regina coeli«, za katerih imena le deloma vemo in ki čakajo že dolgo na proces. Iz spačenih imen, ki jih objavljajo časopisi pa često ne moremo ugotoviti, katere narodnosti so.
V zadnjih dneh so zlasti zbudili pozornost ti le procesi proti antifašistom pred posebnim sodiščem. Koncem januarja je bilo obsojenih dvanajst antifašistov iz Toskane. Naj višja kazen je bila dvanajst let, skupaj pa so dobili 76 let zapora. Zaradi amnestije sta jim bili odpuščeni dve leti, razen enemu, ki je bil že drugič pred tem sodiščem. Kmalu za njimi so bili obsojeni trije antifašisti iz Brescie na skupno 15 let. Dne 15. feb. pa je trinajst antifašistov iz province Taranto bilo obsojenih na skoro 73 let ječe.
ANTIFAŠISTIČKI MANIFESTI
Šesdeset aretacija.
Milano, februara 1935. — U Italiji se sve više širi antifašistička literatura i štampa. Naročito se širi antifašizam letačima. U Ternima je izvršeno oko šesdeset aretacija med ju tamošnjim radnicima zbog jednog manifesta, kojim se poziva radništvo, koje je u tom kraju strahovito iskorištavano i živi u bijedi, da ustane protiv ugnjetača. (Informazione Italiana)
NEMORALNI RAVNATELJ DIJAŠKEGA KONVIKTA »PRINCIPE UMBERTO« PRED SODIŠČEM
Vzgojitelji obdolženi nemoralnih dejanj.
Gorica, feb. 1935 (Agis). — Lansko leto v septembru smo obširno poročali o ukrepu oblasti, ki so bile prisiljene zapreti znani dijaški konvikt »Principe Umberto«, v Gorici, ki je bil namenjen v prvi vrsti raznarodovanju, radi razburjenja javnosti, ki je postajalo vedno večje. Dolgo časa so namreč prihajale iz zavoda in krožile po zavodu vesti, ki so spravljale vzgojitelje v jako čudno luč. Ko pa je več gojencev obolelo ni bilo mogoče oblastem stati ob strani in izvedle so obširno preiskavo, katere rezultat je bil, da so aretirali ravnatelja in prefekta, ter zaprli zavod. Ravnatelj zavoda bivši »kolonelo« laške vojske Henrik Errani iz Milana, in Ivan Ces-cutti iz Arte sta prišla pod obtožbo radi homoseksualizma, drugi pa je bil obdolžen, da je Erraniju pomagal spraviti na kriva pota preiskavo in da je dokaze o kaznivih dejanjih skušal uničiti ter radi krivega pričanja. Dne 15. t. m. se je pričel pred tržaškim sodiščem proti obema proces, ki bo trajal predvidoma tri dni, in se bo vršil pri zaprtih vratih.
VSOKE KAZNI RADI TIHOTAPSTVA
Postojna, februarja 1935 (Agis). Pred tržaškim sodiščem so bili obsojeni Ivan Penko, Franc šabec in Josip Čuček iz' Postojne vsak na 7.200 lir denarne kazni. Omenjeni so lansko leto skrivaj spravili iz Jugoslavije v Italijo nekaj konj, za katere je sedaj predpisana v Italiji velika carina, zato so tudi kazni, ki se izrekajo za take prestopke zelo visoke.
Jugoslavenske istarske općine utjeravaju od Italije zaostale dugove
Za g r e b, februara 1935. — Na zasjedanju banskog vijeća u Zagrebu prošlih dana bilo ie eovora i o visokim oštetama, ko.ie Italiia ioš uviiek duguie nekojim općinama Jugoslavije, koje su ranije pripadale Istri, za oduzete šume. Tato se za šume općine Studeno ima dobiti od Italije 800.000 lira. a Kastav potražuje od Italije za šume preko 2 milijuna lira. Zastupnici tih općina su naglasili, da su konvencije o likvidaciji tih pitanja već ratificirane od jugoslavenske i talijanske vlade, na bi trebalo požuriti da Italija isplati odredjene oštete.
Đrasas i Aagastas
PRVI U BOZENU — DRUGI U PULI
Mussolinijevo, odluka da u Bazenu zbaci spomenik njemačkog pjesnika W altera von der Vogeltoeida, » da na njegovo mjesto postavi rimskog vojskovodju Drususa ■‘■simbola pobjede Rima nad Germanima«, izazvala je u njemačkoj štampi veliko negodovanje. I ostala strana štampa se bavila tim dogodjajem, a poznati francuski publicista Charles L o i s e au piše u »L’Echo de Belgrade« od 13 o. mj. dugi članak o tome. G. Loiseau spominje tom zgodom i naš narod pod Italijom, koji da se nalazi u sličnom položaju kao i Južnotirolci, a na koncu članka ironizira Talijane i zaključuje napomenom da će spomenik Waltera von der Vogel-weida svršiti u bečkom muzeju, ali da tamo neće ostati dugo vremena, jer će se — vratiti natrag u Bozen na svoj pjedestal.
U Bazenu će, dakle, stajati Drusus, da čuva Brener od Germana. Ali Mussoliniju nije to bilo dosta, pa je izvukao iz muzeja i cara Augusta, i p o s l a o ga Puh.
»U Puli je nastalo na tu vijest silno oduševljenje«, piše »Corriere istriano« od 15 o. mj. Preko pet stupaca piše taj list o toni »velikom« dogadjaju, pod ovim karakteristil-nrm naslovima:
— Veličanstveno priznanje romanstva Istre — Duce daruje Puli kip imperatora Augusta — Nj Ekcelenca prefekt i općinski komesar izrazili su šefu vlade radost i zahvalnost Pule »mile kćeri Rima« —
Prefekt Cimoroni je izdao o tom dogadjaju službeni komunike i poslao je telegram zahvalnosti u ime cijele Istre Mussoliniju. Općinski komesar D’Alessandro je poslao isto takav telegram Duceu, u kojem kaže, da se tim darivanjem Augustove statue može dokazati »kako je voljom fašističke vlade Pula ponovno vezala svoje tradicije uz neodoljivi sjaj i veličinu Rima«. Taj D’Alessandro je osim toga poslao i prefektu Cimoronu (iz Pule u Pulu) telegram, u kojem mu zahvaljuje na brizi za Pulu, jer da bez njega ne bi taj imperator August bio došao u Istru.
»Corriere istriano« tumači svojim čitaocima značenje Augustovo. Kaže da je August pobjedio nepokorne lapide i Liburne i podvrgao ih Rimu, pa da se od tada mletačke Alpe zovu, u njegovu čast. Julijske Alpe. Prema tome bi August bio simbol nepovredivosti talijanske istočne granice kao što je Drusus postao simbolom stalnosti sjeverne granice prema Nijemci-m a. I Augustov i Drususov kip imaju na taj način neku vrst politiiko-vojničke misije da čuvaju »osvojene« granice i da opominju i prijete susjedima, koji bi eventualno zaželjeli da pogledaju preko te granice da vide što se to radi sa njihovom braćom, koja su po nesreći ostala pod vlašću »potomaka« Drususa i Augusta.
»Genijalna« ideja, koja može da se rodi samo jedanput kroz istoriju. Jer dok nove rimske »legije« pod svojim orlovima i fasci-ma idu da osvajaju carstvo u Africi i da ponesu »civilizaciju« u »divlju« Abesiniju, dotle će Drusus čuvati Brener od »barbara« iz Germanije, a Augustus Julijske Alpe od »divljih« Venda. Panonaca i Balkanaca. A »legije« će u punom broju moći da se okupaju na izvoru Nila, bez straha da će »Vandali« zapaliti Rim. Jer Drusus i Augustus w dobri čuvari.
*
»ČASU MEDA
još nik o ne popi, k o je kapljom žuči ne sačini« rekao je vladika Rade u »Gorskom Vijencu«. To isto se dogadja i nesretnim gradjanima sretnoga grada Pule, jer u isto vrijeme dok puljski »Corriere istriano« objavljuje ogromnim- slovima da je Pula dobila kip cara Augusta i da ja tim darom Duceovim Pula postala »najdraža kći Rima« (Pula kao grad, a ne puljski gradja-ni), u tom istom broju, ispod članka o Augustu, tuži se »Corriere istriano« da je Pula pod današnjim Rimom zapostavljena. Radi se o ovome:
»Compagnia Italiana Turismo« napravila je program i raspored za izlete stranaca preko ljeta, ali po tom rasporedu, nije niti jedan izlet pređviđjen u Pulu. Stranci će dolaziti na Brione, u Opatiju, u Trst, ali u Pulu ne. Puljsko društvo »Pro Pola« je protestiralo, ali uzalud. U Puli su čak jedan stari brod preuredili u hotel i privezali ga uz obalu kako bi namamili strance, ali »braća iz Rima« ne znadu ni za Pulu ni za tu »Betonu«.
»Corriere« protestira, ali u tom protestu nema zaključka, pa mu ga mi nadodajemo. Taj zaključak bi glasio:
— Hvala vam za Augusta; naš grad je sretan što ga ima, ali mi, nesretni gradjani Pule, voljeli bi da vidimo kakav šiling, pongo ili marku, nego sve kipove starih i novih Cezara i Augusta.
ŠPANJA, ISPOROCILA ITALIJANSKEGA POLITIČNEGA BEGUNCA
Po znanih revolucijonarnih uporih v Španiji je vlada zelo ostro nastopila proti upornikom, s posebno strogostjo proti tujcem, ki so se takrat mudili v krajih, kjer so bili upori. Tako je španska^ vlada na zahtevo Italije izročila antifašista Bruz-ziia Pavsa. Omenjeni je emigriral že pred več ko desetimi,leti. Bil je v Franciji, Belgiji in drugod. Že prej se je fašistična vlada trudila, da bi izposlovala njegovo ekstradicijo, vendar brez uspeha. To se ji je sedai posrečilo — (Agisl
GROZNE METODE MUČENJA SLAVENSKE DJECE
DJECA KOJA PJEVAJU HRVATSKE NARODNE PJESME
MORAJU LIZATI
M u n e, februara 1935. — Prošle godine smo pisali kako su kod nas ovdašnje vlasti osnovale dječji vrtić za lakše cđnarodjivanje naše djece. Ali pokazao se za njih vrlo loš rezultat, jer naša djeca zato ne mare, nego moramo sa zadovoljstvom konstatirati da naša djeca i dalje pjevaju naše domaće narodne popijevke. Naše narodne popijevke užasno smetaju ovdašnjim školskim nastavnicima u našem selu i izumili su jednu vrlo sramotnu kaznenu metodu. Kada netko od ovih fašističkih nastavnika, kojih imamo šest, uhvati našu djecu po selu da pjevaju dobro ih zapamti, i kada djeca drugog dana dođju
ŠKOLSKI POD
u školu, ovaj ih kulturni nastavnik kazni kaznom, koja ne dolici niti životinji a kamo li maloj djeci. Na podu školske sobe načini jedan četverokut širok i dug 25 cm kredom i djeca moraju pred njim i pred ostalom djecom ovaj prostor lizati jezikom i ne smiju se dignuti prije nego je ovaj prostor polizan i opran jezikom. Mi se zgražavamo nad ovom metodom, ali si ne možemo pomoći. Držimo da se ovakva nešta ne dogadja niti kod divljih naroda, koji žive po prašumama, a kamo li u jednoj takovoj državi sa tako visokom kulturom kao što je ova pod koju smo mi nesretnici potpali.
FINANCIJSKI STRAŽAR! ZAVAĐJAJU NA KRIUMČAREMJE
DA BI MOGU KAŽNJAVATI NAŠ NAROD I ODUZIMATI ZEMLJU SLOVENSKOM SELJAKU
Golac, februara 1935. — Nekako u novembru mjesecu prošle godine mi smo vam bili javili o aferi sa švercanjem kave iz riječke slobodne zone, u kojoj su sudjelovali osim naših siromašnih ljudi, koji su si time prehranjivali i izdržavali svoje familije, i nekoji fi-nansijski funkcioneri, koji su nas i naš narod upućivali kako da radi. i komu da robu nosi i proda. Nama je ova afera vrlo sumnjiva, a u njoj vidimo i jednu političku pozadinu. Svi oni upleteni financijski stražari, a i njihovi funkcionari nisu bili otpušteni iz službe, nego su samo premješteni na drugo mjesto, gdje će nastojati da ponovno naš narod upropašćuju. Koliko smo mogli doznati svi stražari, a i marešjalo, premješteni su u blizinu Gorice. Nadomjestili su ih drugi, koji su podijelili letake sa napisom: »čuvajte se kriumčari, jer ćemo vas ubiti!«
Ubili su doista naše selo i naš narod ekonomski i materijalno, tako da je naše selo potpunoma upropašteno. Vidjeli su ti naši krvopije da nas ćiće ne mogu duševno uništiti i pridobiti za sebe, pa
su poduzeli metode zlikovaca. Danas se naših ljudi nalazi što u bistričkim i što u riječkim zatvorima preko 50 osoba, med ju kojima se nalazi i nekoliko žena i djevojaka i od kojih nije nijedan sa zatvorom manje od 5 mjeseci, a ima ih koji su kažnjeni i po par godina. Od svih ovih nijedan nije oslobođjen globe nego je svaki globljen, a najmanja je globa 800 lira. Nekojima su globe tako visoke, da ih uopće neće ne samo oni, nego ni njihovi unuci moći da isplate, jer prelaze svote od preko 10 hiljada lira. Mnogima su već zaplijenili i prodali zadnju kravu, a i druge stvari koje su našli. Mnogima su zaplijenili i živežne namirnice. Spomenut ćemo od ovih nekoje:‘Ivanu Mamilo viču zvanom šafar i Blažu Magliću zvanom Brgant zaplijenili su i zapečatili i ono malo krumpira što su imali da si kroz zimu prehrane djecu, a imaju svaki po sedmero djece.
Uvjereni smo, da bezdušnost naših gospodara ne će ostati samo kod ovoga, nego da će poseći i za svim našim imanjima i naš narod istjerat sa djedovine.
ŠESTA GODIŠNJICA SPORAZUMA IZMEDJI! VATIKANA I MUSSOLINIJA
U Italiji je proslavljena godi šnjica lateranskog sporazuma
Dne 11 februara pada godišnjica potpisa Lateranskog sporazuma. Ove godine je prošlo šest godina otkako su se Vatikan i fašistička vlada sporazumjeli. I ove godine, još srdačnije nego ranijih godina, proslavljena je u Italiji ta obljetnica. Fašistički su listovi pisali o ve-
likom značenju tog sporazuma 1 o harmoniji, koja danas vlada izmedju jednog i drugog Rima ... S naročitim je naglašavanjem te saglasnosti pisala fašistička štampa Julijske Krajine, gdje je saradnja Vatikana i fašizma najočitija. Mi se sjećamo potpisa Lateranskog sporazuma s naročitim osjećajem.
V DUHU LATERANSKEGA PAKTA
Margoftijeve poseime naloge
Nova poklonitev nadškofijskih fašističnim
Gorica, v februarju 1935.
Za cerkveno politiko v goriški pokrajini je značilno, da je te dni goriški nadškof Margotti, ki se je po svojem nastopu že ponovno poklonil vsem fašističnim veljakom, in jim na nedvoumen način tolmačil željo po čim tesnejšem sodelovanju cerkve s političnimi oblastmi, tudi v izpolnjevanju posebnih obmejnih nalog fašistične Italije smatral za potrebno, da odpošlje še posebno deputacijo k prefektu Introni in pokrajinskemu fašističnemu tajniku Luraschiju, da se jima še posebej poklonil v imenu italijanske katoliške akcije.
Kakor javlja fašistična štampa deputacija je razložila obema fašističnima predstavnikoma program te akcije v tem letu in namene, ki jih hoče doseči v najbližji bodočnosti, tako »s posebnim ozirom na potrebe te Obrn e j n e cone, kakor tudi v splošno dobro cerkve in domovine«. Deputacija je še prav posebno podčrtala voljo katoliškega klera (italijanskega seveda) po čim tesnejšem sodelovanju cerkvenih in političnih oblasti na vseh poljih. Kakor poročajo fašistični listi, sta prefekt in fašistični tajnik sprejela »z vidnim zadovoljstvom to spontano poklonitev« in »izrazila svoje veliko veselje nad izjavo zastopnikov katoliške akcije, da žele vidno in uspešno sodelovati s fašističnimi oblastmi pri obnavljanju vseh moralnih vrednot, zlasti pa pri delu za popolno civilno ujedinjenje vseh italijanskih državljanov...«
Naj samo še pripomnimo, da se je deputacija, ki jo je v imenu nadškofa Margottija vodil podpredsednik Katoliške akcije don Monti, poslovila od fašističnih veljakov, kakor se spodobi po lateranskem sporazumu:	s fašističnim
dvigom roke. Tudi ni brez pomena, da je fašistično časopisje to okolnost še posebno podčrtalo.
*
VELIKA KATOLIČKA MANIFESTACIJA U ZAGREBU
U nedjelju 17 o. mj. proslavljen je u Zagrebu Papinski dan velikim zborom. U velikoj dvorani Zagrebačkog Zbora našlo se na okupu od 15 do 20
zastopnikov Katoliške akcije oblastem
hiljada ljudi, kako javlja »Hrvatska Straža«. Održani su veliki govori o značenju proslave. Prof. Petar Grgeč go-vorto je o velikoj ličnosti Sv. Oca Pape Pija XI i medju ostalim je rekao:
»čast Tebi, koji braniš osobnu slobodu svakoga pojedinca kao bitni preduvjet moralnog života! čast Tebi, koji i danas učiš, da glavna pokretna snaga napretka nije ni fizička sila ni duboka učenost, ni genijalna izumiteljska spretnost, nego sveobuhvatna ljubav, koja mora biti ne samo u teoriji nego i u praksi jednaka i prema sinovima najvećih evropskih naroda kao i prema pripadnicima crne, žute ili koje druge rase! čast Tebi, koji kao glavni predstavnik moralnih elemenata čovjeka držiš uvijek visoko u cijeni kategorički imperativ kršćanstva: Ne poništavajte osobnog dostojanstva ni osobne slobode čovjeka, kojemu je udario najveću cijenu, upravo božansku i vječnu cijenu Isus Krist, Spasitelj svijeta po svojoj nauci, po svojoj prolivenoj krvi i po neiscrpivoj riznici milosti. Kao osoba odgovara čovjek za svoje čine, kao osoba ima pravo da stvara slobodne odluke, kao osoba pozvan je da živi u vječnoj sreći.«
Dalje je govornik rekao:
»Znamo cijeniti te velike moralne faktore, jer nam je povijest zabilježila, da je radi njih bila ukinuta i najveća ljaga staroga vijeka, naime ropski sistem. Zacrvenila se zemlja od prolivene krvi različitih Spartaka, koji su htjeli oružjem u ruci da donesu slobodu robovima. Oružje je zatajilo, ropski je sistem bio i dalje ostao. Ali je sada došlo kršćanstvo, koje je učilo, da i rob ima svoje osobno dostojanstvo, da i rob imade pravo na svoju obitelj, da nije dopušteno otimati ni ropskoj djeci njihove roditelje, i iz toga se bez sile, bez krvi, bez Ustanaka i revolucija razvilo ukidanje ropstva.«
Govorio je još dr. Protulipac o Katoličkoj akciji i njezinoj zadaći, a na koncu je održao veliki govor nadbiskup koađjutor dr. Stepinac.
Očekivali smo, da ćemo čuti bar nešto o stanju Jugoslavena pod Italijom i o progonu naših svećenika i jezika u crkvama,.,
Peta obljetnica bombe u „Popolo di Trieste”
Dne 13 februara prošla je peta godišnjica od bombe, koja je eksplodirala u redakciji fašističkog lista »Popolo di Trieste«, a zbog koje su bili osudjeni Miloš, Bidovec, Marušič i Valenčič na smrt strijeljanjem. Ove god. je taj datum komemoriran od fašista s naročitim ceremonijama pred spomen-ploćom u redakciji »Popola« u čast poginulom Guidu Neriju. Izrečeni su govori, u kojima se ponovno vulgarno oskvrnjavala uspomena naših mučenika.
VREMSKA DOLINA GOSPODARSKO UNIČENA
Prooad trgovine in obrti ter prezadolženost kmetij
Postojna, februarja 1935 (A g is). Vremska dolina je bila včasih znana po svojih lepih gospodarstvih, dobro urejenem poljedelstvu in sadjarstvu. Kot vsekana v kamenit Kras je dolina polna zemlje in namaka jo znana Reka. Vedno je pomenila Vremska dolina, rekel bi lahko blagostanje in veselje. Danes o tem ni več govora. Isti gospodarski položaj kot drugod po naših krajih je tudi tukaj. Ista prezadolženost, isto pomanjkanje in isti obup. Morda je tu v gotovem oziru položaj še slabši, ker so ljudje vedno upali, da se bodo časi spremenili in da bodo lahko poplačali svoje dolgove, ki so jim v tem upanju rasli. Za razliko od drugod pa so tu glavni upniki domaci trgovci. Ti ne morejo izterjati od kmetov in manjših obrtnikov velikih vsot, ki segajo pn nekaterih do 200.000 lir. Ta vsota za našega trgovca tudi večjega ni malenkost, zlasti v tem času ko tudi nad njega pritiskajo njegovi upniki. Nekdaj lepa posestva ob vodi z mlini in žagami so gospodarsko popolnoma uničeni. Žage po večini stoje, dočim meljejo zelo malo, davki pa in občinske doklade so zelo velike. Manjši kmetje, ki jih je največ, pa žive kot v časih, ko so jim gospodarili grofje. Sladkor, sol, celo vžigalice so ponekod že zelo redka prikazen.
V to mrtvilo pa je kakor zneba padel — ^dopolavoro«, največja fašistična »kul-turno-vzgojna« organizacija. Prinesla je našim ljudem v Vremski dolini odrešenje. Ko so prišli nad dolino hudi časi, so tudi Vremci, ki so bili znani veseljaki, prenehali s tem in opustili celo svoje tradicionalne plese. »Dopolavoro« pa, ki je ustanovil v vsaki vasici, čeprav niso med seboj oddaljene mnogo nad četrt ure, svojo podružnico, zbral za lokal kako gostilniško sobo in kot glavni inventar pripeljal s sabo — gramofon. Tako se zdaj Vremci vrte vsako nedeljo, »dopolavoro« pa poroča svojemu paši Grazioli ju v Sežanu, da je vse v redu in da so ljudje zadovotirrt.'A' 'organi«™ zaciji morajo biti vsi, kar se zlasti strogo in natančno ugotavlja v slučaju kakih večjih fašističnih^ manifestacij, ki se vrše navadno v Divači ali pa v Sežani. Ljudje morajo ob takih prilikah v potrdilo svoje udeležbe izročiti na kraju, kjer se vrši manifestacija kontrolne listke, ki jih dobe pri domači organizaciji in tako kontrolirajo, kdo se je in kdo se ni udeležil prireditve. Da se izognejo sitnostim in neprilikam, ki obstoje večkrat tudi v denarnih kaznih, se vsi raje mirno udeležijo, čeprav se jim zdi vse skupaj zelo smešno in neumno. Kdo bi mogel zbrati in napisati vse one zafrkacije in zabavljanja, ki gredo ob takih prilikah na račun prireditev. Zlasti se jim zdi smešna pojava proslulega Graziolija. ki se vedno postavlja in skuša v svojih nastopih posnemati Mussolinija. — Drugače je položaj v dolini miren in ni nikakih večjih dogodkov. Znani premogokopni rudnik počiva in ni slišati niti običajne rudniške sirene, ki so jo bili sicer vajeni. Ljudstvo je brez slovenskega časopisja, italijanskega pa ne razume in zato se pletejo z dneva v dan vsemogoče govorice. Negotovost in nejasen pogled v bodočnost pa spravlja ljudi iz ravnotežja.
JAiVNA DELA V TRSTU IN DELAVSTVO
Trst, februarja 1935 (A g is). Z velikimi javnimi deli, to je s podiranjem starega dela mesta in z zasipanjem Velikega kanala nadaljujejo. Kanal so zasuli že skoro nad polovico. Toda pri tem Tii važno zasledovanje dela v posameznosti kolikor vprašanje zaposlitve brèzzaposelnih. Že takoj moramo naglasiti, da zlasti najbližja tržaška okolica nima od del ničesar in da so zaposleni v prvi vrsti priseljenci iz notranje Italije in Furlani. Se druga značilnost pa je v tem, da ne pride pri teh delih v poštev boljši kamen in marmor iz Nabrežine in Repentabra,. ampak ga dovažajo iz Carrare in drugih delov Italije. Ljudje sc z začudjenjem sprašujejo, češ kakor da ne bi bilo pri nas dovolj kamenja in drugega takega materijala dovolj na razpolago. Ni čuda, da je nabrežinska kamnoseška industrija popolnoma propadla in so pred kratkim, morali lastniki največjih podjetij zapustiti celo svoje domove. V vseh revirjih pa vlada popoln mir, železne konstrukcije in druge naprave pa rjave.
Obupne razmere v naših vaseh
Gorica, februarja 1935 (Agis). —
V kako slabem položaju se nahaja danes naše gospodarstvo, zlasti pa naše kmetije nam dokazuje brez števila slu-cajey ki_ povedo obenem, da ne more imeti naš kmet nobenega upanja več v kakšno rešitev. V vasi Gradišče nad Pr-vačino sta bili pred kratkim razpisani dve dražbi več, kot je v vasi hišnih številk.
NAČELO NARODNOSTI I PITANJE MANJINA
Predavanje Dragovana Šepića u Istarskom akademskom klubu
hnil* 1>n;°m el.an*k°m sastanku, dne 8 feni.' ,.rat,0drz,a0 Jc ^° • seilior Dragovan Še-nl"i1UPSl5im ?rostorijama ovo veoma počeo-* ^lc^avallie- Predavač je ovako za-
,,,0 naeelu narodnosti je potrebno govo-S Vise lazl°£a. Prije svega radi toga, iLPr0Ce,s narodnoga sredjivanja Evrope TiJ^oi303-dovrsen ^ Prema tome narodnosno aeeio igra prvorazrednu političku ulogu, ?aV™ f.adi toga, jer je ono od temeljne važnosti za poznavanje manjinskoga pita-nja koje u stvari nije drugo nego ostatak
leriesenoga pitanja narodnosti, zatim nastavlja; Načelo narodnosti je jasno. Ono se ---- parolom: jedna država, jedan napa- Zato je to načelo jasno u svom traženju dà svaki narod dobije svoju državu i svaka država svoj narod, ipak se ono primjenjuje vrlo različno i suprotno. Dobro Je radi toga poznati izvorne tendencije to-nH_nac. Načelo narodnosti proizlazi iz p* nanja narodne suverenosti, a ova opet n]!. 0 ličnoj slobodi ljudi, koju propo-vnedaju racionaliste XV11I vijeka. Ta fibroina je našla vidnoga odraza u deklaracijama franc, revolucije koja je proglasila narodnu volju suverenom. Narod ima pra-'P da rusi onu vladu koja ne odgovara njegovoj volji. Iz te misli radja se načelo narodnosti, koje unosi narodnu volju kao odlučan faktor i u medjunarodnu politiku, rrancuski revolucionarci vežu usko to na-ceio s idejom slobode i s demokracijom.
jecajem francuske revolucije ili reakci-J n na Napoleonove vojne, budi se u ev-opskim masama nacionalna misao, ali se ona ne veze uvijek s demokratskim tendencama. Romantizam ističe nejednakost naroda i njihov osebujni karakter. Narodi dolaze do svijesti ne kroz poštovanje ljudske volje i slobode već kroz razlike koie ih dijele od ostalih naroda.
Predavač prikazuje dalje u kratkim cr tama preporod naroda u XIX vijeku i nje-Sove tendence. Narodnosno načelo igrs sve uplivniju ulogu u medjunarodnoj politici i konačni razvoj toga načela pokazuje st u pravu samoodredjenja naroda koje pro glasuju saveznici za svjetskoga rata. Velika je mana mirovnih uvovora što nisu proveli načelo narodnosti bar cndje gdje se tc moglo i tako se one granice koje nisu t skladu s narodnim načelom smatraju provizornim. Ustanovila se zaštita manjina, al °rta .13,6„može da zapriječi dalji razvoj na rodnoga načela. Niti manjine uzimaju zašti-tu manjina kao definitivno rješenje pitanje narodnosti, a niti države. Nacionalne manji-ne nužno tendiraju svojoj nacionalnoj državi. Kad kažemo nacionalne mislimo na manjine zadojene nacionalnim duhom a nc samo jezične manjine. Da su sadašnje manjine u Evropi tek jezične, pitanje manjina ne bj se postavljalo u takvoj akutnosti. Manjine osjećaju da je organski vez izmedjt njih j njihove države-majke prekinut i neha fatalna sila ih tjera da uspostave tu ve zu. Moderna nacionalna država nije ope »Nachtwachterstaat« 18 vijeka, ona nij< neka apstrakcija nezavisna od naroda, on: je organski povezana s interesima i s kulturom vladajućega naroda, ona želi ck njen narod bude homogen i te se njene tendence sukobljavaju s tendencama manjina. U tome je organska slabost manjinske zaštite. Načelo narodnosti je življe ne go ikad i države idu svim silama da pri mjene njegov zahtjev za identičnošću naroda i države. Kao što to načelo sugerin državama asimilaciju, tako ono navodi manjine na iredentizam. Dok ne bude proce: nacionalnoga ujedinjenja dovršen, dotle će i manjine gledati na medjunarodnu zaštiti kao na provizornu mjeru koja ima da sač-u ya njihov karakter »do boljih vremena ; ' .z.ave. ce nastojati usuprot obaveza, d; asimiliraju manjine. Do toga dolazi 'zate što se usko veže pojam naroda s državom
Predavač ulazi u analizu pojma; narod i iznosi objektivne i subjektivne teorije o narodu; Obj’ektivne. teorije se zovu i materijalističkim budući drže da se već u našem organizmu nalaze ideje koje se razvijaju u kulturi. Medju tim teorijama je najvažnija rasistička koja hoće da razazna narod po izvjesnim anatomskim sličnostima. Posljedice toga naziranja su cd političke važnosti budući s jedne strane hoće dokazati primat jedne rase odnosno jednoga naroda kao što to čine hitlerizam, dok s druge strane dovode do preziranja narodne volje. Mnogi njemački pisci zauzimlju stanovište da netreba pitati narod već znanost kojoj narodnosti pripada izvjesna manjina.
Država ima' pravo dati narodu njegovu »pravu« individualnost i protiv njegove volje. Suprotno stanovište od njemačkoga rasizma zauzimlju demokrate koji ističu važnost narodne volje i njegove svijesti. Renan veli za narod da je to »jedna velika duhovna solidarnost«. Prave granice naroda su one koje postavlja narodna volja. Razlike u shvaćanju naroda dovode do oprečne primjbne načela narodnosti. To načelo je još uvijek u razvoju i uz sadašnju organizaciju država i savre-meni nacionalizam ne može se rješi-ti pitanje manjina nego asimilacijom ili otcjepljenjem. Medu'unarodna žaštita manjina može samo usporiti tempo te asimilacije odnosno odložiti čas otcjepljenja. U sa-
Devetstosedamnaeste Italija se odricala Julijske Krajine
ITALIJA JE TRAŽILA SEPARATNI MIR S AUSTRIJOM I ZADOVOLJAVALA SE ONDA SAMO SA TRENTINOM Važna interesantna otkrića iz Lloyd Georgeovih uspomena
Zagreb, 20 februara 1935. Nedavno su izišli memoari velikog britanskog političara i državnika ! ioyd Georgea. Nekoji detalji iz tih memoara će interesirati i čitatelje našeg lista, jer se radi o dogodjajima koji se odnose na Italiju a u vezi su i s našim krajevima, s Julijskem Krajinom.
Lloyd George naime govori u svojim memoarima i o poznatoj akciji Austrije za separatan mir s Antantom. No on spominje takodjer i ponudu koju je Austriji učinila Italija, za poseban mir. Lloyd Georgeovi memoari otkrivaju i o jednoj i o drugoj akciji interesantne i važne detalje, koji su od to većeg značaja, pošto ih iznosi autoritet jednog Lloyd Georgea, koji je gotovo čitavo vrijeme rada igrao vodeću ulogu u Antanti kao ondašnji ministar i ministar pretsjednik Velike Britanije. I jedna i druga akcija su za nas od interesa, posebno, naravno ova druga, ponuda Italije Austriji za poseban mir. Evo kako su tekle obe akcije:
Akciju Austrije za mir s Antantom vodio je u početku 1917. godine princ Siksto Burbonski, brat Zite Habsburg, kao posrednik bečkog dvora, bolje rečeno Karla Habsburg i njegove žene Zite. Princ Siksto kad je dobio poruke iz Beča, pokušao je diskretno povesti pregovore. Akciju je proveo preko Pariza.
— Kako je poznato prve izmjene mišljenja izmedju. Austrije i saveznika tekle su relativno povoljno. Specijalno Lloyd George, kao i katolički raspoloženi krugovi u Francuskoj, koji nijesu nikad tajili svojih simpatija za Habsburge, bili su puni nada. Saveznici ozbiljno vijećaju o austrijskoj ponudi, smatraju je povoljnom bazom za pregovore. U polovici travnja 1917. održaje se u St. Jean de Maurienne specijalna povjerljiva konferencija izmedju Ribota, Lloyd Georgea i talijanskih državnika.
Italija vod) na toj konferenciji oštru opoziciju, ne zadovoljava se s austrijskim ponudama. Ipak barun Sennino nije pored sve svoje oporbe a priori nesklon pregovorima; Britanija i Francuska vrše diskretnu presiju na Italiju, upozoravajući je da ne može tražiti od Austrije preko onoga što su talijanske armade mogle osvojiti. Trst je najvažniji zahtjev Italije, a Trst talijanska vojska prema dotadanjim iskustvima ne može osvojiti.
Pregovori su i dalje bili u toku, ali najednom dolazi u njima do preokreta; Austrija je postala nepopustljiva. Pregovori, koje je vodio princ Siksto postajali su za Austriju manje privlačivi, jer je Austrija u medjuvremenu dobila šest ponuda za separatan mir.
Tri su bile s ruske strane, a od ostalih triju ponuda antantinih država jedna je n „ .	bila od Italije.
Bec je po tome vidio da niti na strani Saveznika nije sve u najboljem redu, zato počinje obuzdavati pregovore koie te vodio princ Siksto.
Princ Siksto u svojoj knjizi (Ponuda separatnog mira) — kaže »Obzor« — tek uzgredice se dodiruje te talijanske ponude. Spominje grofa Reverteru, koji ie došao u Švicarsku kao pouzdanik Italije, da stupi u vezu s austrijskom diplomacijom — očito je princu Sikstu bila dobro poznata u detalje ta talijanska akcija. Ali i on šuti o njezinim potankostima.«
Lloyd George, govoreći o toj talijanskoj ponudi separatnoga mira Austriji prilično je diskretan, ali ipak otkrio je mnogo toga što omogućuje prilično točno rekonstruirati đogadjaje. Ponuda za separatni mir s talijanske strane uslijedila je minio znanja i iza ledjiju talijanske vlade, u kojoj je najjači čovjek bio intervencionista barun Sennino.
Autori te ponude za separatni mir bili su tadanji talijanski generalni štab i sam talijanski kralj. Akciju su odobrili i podupirali Giolitti i Tittoni. Tadanji generalisimus talijanske vojske Cadorna izgubio je vjeru u mogućnost pobjede.
Lloyd George, koji je u nekoliko navrata na konferenci!’ savezničkog vojnog vodstva imao prilike sastati se s Cadornom, ne dale o njemu kao vojskovodji pozitivnu ocjenu. Cadorna bio je po sudu Lloyd George-ovom strateg teoretičar, vječni kunktator, vojskovodja bez organizatornih sposobnosti i bez fantazije.
Cadorna bijaše uvjeren da će centralne vlasti pobijediti i da Italija treba spašavati što se spasiti dade
— njezina vojska da više ne može računati na pobjedu, tim više što ostali saveznici, naročito Francuzi, fascinirani idejom prodora njemačke fronte u Francuskoj, ne pokazuju ni_ malo volje za stvarnu materijalnu pomoć. Pređvidjanja Cadoruina nijesu bila neosnovana. Caporetto (Kobarid je ime mjesta, ali Caporetto ie — specijalan pojam iz talijanske historije... op. ur.) je
dokazao ispravnost njegovoga gledanja. Samo Caporetto je ujedno otkrio savezničkom vojnom vodstvu u Chantillyju svu opasnost, koja se krije za opću stvar saveznika u nemoći talijanske vojske — nakon Caporetta Francuska i Engleska hitno šalju golem ratni, naročito artilerijski materijal u Italiju, fiancuske i britanske divizije uspjevaju teškom mukom prebroditi katastrofu talijanske vojske kod Caporetta, spasiti Italiju od konačnog poraza, koji je već visio o jednoj niti.
Za daljnji razvitak talijanske vanjske politike ta tajna akcija Italije za separatni mir vanredno je značajna.
Italija je u toj ponudi sasvim reducirala svoje zahtjeve zaboravila posvema na ucjcniteljskc stavke londonskoga ugovora.
1917. Italija smatra londonski ugovor bezvrijednim komadom papira, koji je više ne vezuje prema saveznicima. Zahtjevi Italije više su nego skromni prema ustanovama londonskoga ugovora i prema kasnijim ri-vendikacijama.
U svojoj ponudi separatnog mira Austriji Italija se zadovoljava samo s Tren-tinom — ne traži ni Goricu, ni Trst, ni Istru, ni Dalmaciju.
Lloyd George tvrdi, da je i Berlin bio upućen u tu talijansku tajnu ponudu da je čak vršio izvjestan piitisak na Beč da udovolji smjesta talijanskim zahtjevima.
— Medjutim u Beču radostan, nadobudan ugodjaj učinio je mjesto još nedavnoj pesimističkoj depresiji. Karlo Habsburški vjeruje, da je već pobjednik, povišuje svoje zahtjeve jednako prema Francuskoj u akciji Siksta Bourbonskoga kao i u povjerljivim pregovorima s emisarima talijanskog generalnog štaba i germanofilske grupe. Pristaje na talijansku oonudu, ali pod teškim uvjetima Austrija je voljna odstupiti Trentino Italiji ali u zamjenu traži jednu talijansku koloniju u Africi ili pak koncesije na Balkanu, u Grčkoj i Albaniji. Beč je uvjeren da mi» s Italijom neposredno predstoji, već su skicirani ostali uvjeti budućega mirovnoga ugovora, kao ustanove o izmjeni ratnih zarobljenika, pitanje prehrane, odnosi prema Americi i slično.
Ali dok pregovori s ueoficijelnoni Italijom teku povoljno, završava »Obzor«, u pregovorima koje vodi princ Siksto sve više se gomilaju zapreke. Nepopustljivost raste na obim stranama — u lipnju su pregovori i jedni i drugi definitivno razbijeni. 25 travnja 1917., stigla ie na francusko tlo već prva američka divizija.
Diskusijski večer akademskega starešinskega društva v Ljubljani
Ljubljana, 15 febr. (Agis). Dne 1. februarja je priredilo »Primorsko akademsko starešinstvo« diskusijski večer, ki se ga je udeležilo prav lepo število članstva, posebno mlajše generacije. Morda bi bilo obžalovati, da niso akademiki polnoštevilno prisostvovali sestanku, ker le v tesnem sodelovanju obeh organizacij je dan eden, če ne glavni predpogoj, za kontinuiteto in sistematičnost našega dela.
Na sestanku se je razvila jako živahna in zanimiva razprava o predlogih odbora, katerih vsebina in težnja sega daleč preko ozkega okvirja samega društva, ker se pač tiče celokupne emigracije. s tem je stopilo akademsko starešinstvo na ono mesto v emigraciji, ki mu kot takemu pripada in le želeti je, da v tej smeri brez oklevanja nadaljuje. Razprava se po nadaljevala na prihodnjem sestanku, zato bomo o tem podrobnije poročali v eni prihodnjih številk našega glasila. Konkretno se je sklenilo med drugim, da priredi celokupno akademsko starešinstvo iz Primorja tekom leta romanje na Oplenac. Ob tej priliki bi razpravljali tudi podrobneje o stanju emigracije, sprejeli eventualne rezolucije, sklepali o reorganizaciji samega akademskega starešinstva in končno priredili večje zborovanje v Beogradu posvečeno tamkajšnjim intelektualnim krogom, in sicer v informativne svrhe. Tako bi romanje imelo razven pijetetnega značaja, še informativen, propaganden in organizatoren pomen. V to svrho bo društvo razposlalo okrožnice s podrob-mm načrtom vsem svojim članom, jih naprosilo, da se izrazijo o zamisli, even-tuelno stavijo konkretne tozadevne predloge in priglasijo svojo udeležbo k romanju.
Sprememba imena Sv. Lucije pri Tolminu
Oblasti so odredile spremembo imena Sv. Lucije pri Tolminu, ki se bo odslej imenovala Sv. Lucija ob Soči (St. Lu-zia d’ Isonzo), ker jim je ime S. Luzia dr Tolmino zvonela še preveč po naše. Gotovo pa ta stara slovenska vas zaradi tega ne bo postala nič bolj italijanska.
dašnjetn nredjenju Evrope ne može se predviditi mirno, čovječno i definitivno uredienje manjinskoga pitanja.
Koje nade ima Evropa da goji obzirom na nesenje pitanja narodnosti? Sve njene nade se, nažalost, moraju temeljiti tek na promjenljivosti svega što jc ljudsko. Treba
se nadati da će u svom neprestanom razvoju i države shvatiti drukčije svoju ulogu a i narodi da će podlijeći vječnome zakonu promjene.
Nakon predavanja razvila se korisna diskusija u kojoj su učestvovali kolege M. Rojnić, B. Zucon. Dodić.
Naša kulturna kronika
NAJSTARIJI NAŠ DIJALEKT U STIHOVIMA GERVAISA DOŽIVIO JE SJAJNU RENESANSU
Gervaisovi »Čakavski stihovi«
U »Jutarnjem Listu« od 20 o. mj. napisao je glavni urednik, poznati kritičar g. Josip Horvat ovaj laskav osvrt na zbirku Draga Gervaisa:
»Prava čakavska umjetna lirika rodi se tek sada — možda uoči svoje smrti — iz duše istarskoga pučanina, željna da makar u posljednji čas dodje do riječi i da se afirmira«, — veli Vladimir Nazor u svom predgovoru knjizi Gervaisovih »čakavskih stihova«. Moguće se naš uvaženi pjesnik vara kad izrazuje misao da bi čakavština mogla umrijeti. Sigurno ne može umrijeti, jer će i i poslije stotinu godina živjeti živa živcata u svojoj poeziji, jer je svoju vitalnost otkrila baš u vječnosti stiha. »Antologija čakavske lirike«, koja je objelodanjena lanjske godine, valjda je najjači, naš umjetnički dogadjaj posljednjega decenija. U krugu čakavskih liričara Drago Gervais uz Matu Balotu sigurno je njezin najmarkantniji pretstavnik. Treba čitati taj maleni sveščić Gervaisovih pjesama. Najstariji naš dijalekat, jezik s Jkojim je narod vjerojatno došao na žale jadranske, u tim stihovima doživio je sjajnu renesansu. Da, Nazor ima pravo. »I nije istina da je poezija, uopće, na umoru: ona samo hoće da se okupa i da se pomladi u vodama svojih najstarijih izvora. Ona, kod nas, hoće da — od nečega oslobođjena — dahne, napokon svojim dahom, da žive svojim životom. I Riječ — ta nositeljica Zvuka i Ritma — još je uvijek živa i djelotvorna, kao što bijaše na početku«. Knjiga Gervaisovih stihova to dokazuje. — (h.) *
Zbirku »čakavski stihovi« možete naručiti na upravi »Istre«. Stoji 10 dinara, za naše čitatelje, a sa poštarinom 12 dinara.
Kosmačeva novela iz življenja tržaškega proletarijata
Ponovno je opozarjala kritika v zad-djem mesecu na C i r i 1 a Kosmača, ki je objavil v decemberski števili »Sodobnosti« svojo prvo daljšo stvar pod naslovom »Hiša št. 14«. Tako piše ' Slovenec« v svojem kulturnem poročilu o tej noveli sledeče: »Podčrtati moramo večji tekst Cirila kosmača »Hiša št. 14« v katerem je nam zablestel nov talent, ki ga moramo odslej imeti v vidu. Njegova obširna novela iz nižin tržaškega proletariata je zares obupna in drzna slika naših ljudi na »velemestnem dnu«, pisana z vso prepričevalnostjo krepko, možato in zrelo, z epičnim zamahom. Je to pravi plod novega naturalizma, ki ne prenese lirike, ki se pa tudi ne naslaja samo ob škandalni kroniki, temveč hoče v vsem tem videti tudi neko globljo usodo. Vidi se, da se je Kosmač učil gledati pri Krleži, od katerega je prevzel ironijo ob kapitalističnih in religioznih motivih, toda obvaroval se je njegove tenden-čnosti in polemične osti ter je ostal ves v epiki. Sicer je novela odurno naturalistična, toda drzno nam odpre pogled v novo življenje v novi sredini. Tako nekako kot jo je skušal že pred njim M. Kranjec, le z večjim realizmom in srečo«. (Agis).
Uspeh Šorlija v ljubljanskem gledališču
Ljubljana, 18. februarja 1935 (Agis). — V soboto je bila v ljubljanski drami krstna predstava drame »Blodnji ognji«, ki jo je spisal naš rojak dr. Ivo š o r 1 i. Kakor že dolgo ne je bila ta domača izvirna drama in Šorlijev dramski prvenec sprejet od gledališke publike z iskreno hvaležnostjo. Snov igre je vzeta iz sedanjega življenja in nam predstavlja razrvanost višje meščanske družine. Prepričani smo, da bo to delo našlo pot tudi na druge odre.
NAŠI OMLADINSKI PISCI.
Medju našim omladinskim pischna vrlo je aktivan Ante Modrušan, suradnik raznih sokolskih listova, a naročito »Naše radosti«, u kojoj je objavio čitav niz pjesama i crtica od lijepe vrijednosti, s naročitom tendencijom. U mnogim se svojim pjesmama i crticama on bavi Istrom i propagira ljubav prama njoj. U posljednjem broju »Naše Rado-sti« (br. 5) izišla je njegova pjesma »Jugoslaviji«, pa zatim crtice »Naši lijepi krajevi«, u kojoj govori i o našoj Libur-niji, a treća je njegova stvar »Vidite ih Sokolići!«, u kojoj govori o kraljevskoj
članka o pok.'Sidonij'i Cukarrmoli nS oa ispravimo ovime jednu tiskarsku pogrješku, koja je kadra da sasma iskrivi smisao njegovih riječi. Na mjesto riječi: »Lako je moguće da bi Italija...« — mora se čitati, kao što je bilo u rukopisu u onom uskliknom upitniku: »Kako je moguće da bi Italija- ,.«.
„SOKO NA JADRANU”
POSVEĆEN ISTRI
G. Stipe Vrdoljak, urednik splitske revije »Soko na Jadranu« spada uonaj red ljudi koji nisu Istrani, a koji su u Istri proboravili jedan dio svoga života, pa su postali upravo pravi Istrani. Oni vole onu našu zemlju kao mi i rade za nju, često i više nego mi. Ima ih malo, ali vrijede nam mnogo, zadužuju nas neizmjerno. G. Stipe Vrdoljak napisao je do sada tako mnogo o našoj zemlji i njezinom problemu, i to na jedan jedinstveno osjećajan način, da je propagandna snaga njegovog pisanja velika. U sokolskim listovima i u dnevnoj štampi, a i u našem listu, izi-šli su mnogi vrlo lijepi njegovi napisi, koji se ne zaboravljaju. Kad se to čita dobiva se dojam, da su doista od Istrana, koji je do dna duše ranjen gubitkom svoje domovine. Tako bi morali osjećati i misliti svi Jugosloveni, pa bi budućnost one zemlje bila sretnija ...
Lijepo je djelo učinio i posljednjim brojem svog mjesečnika »Soko na Jadranu«, koji je posvetio Istri. Dvadeset stranica toga lista obradjuje istarska pitanja na način pristupačan širokim sokolskim slojevima, koji moraju da upoznaju naše pitanje. Rikard Ka-talinič Jeretov priložio je tom broju svoju toplu »Pjesmicu u istarskoj noći«. Slijedi zatim članak »Kulturna snaga Julijske Krajine«, a zatim dr. Miran Kajin piše o ekonomskim prilikama u Istri stručno i autoritativno, pa je taj članak od velike važnost. Ante Iveša je dao članak »Zatiranje naše manjine pod Italijom«, u kojem je na pregledan i zbijen način prikazana sva naša kalvarija te može vanredno da služi kao informativan materijal za predavanja. Tone Peruško napisao je članak pod naslovom »Prvi istarski zastupnik Dinko Vitezić i njegovo doba u Istri«. U tome članku sintetizirano je prikazana ta rijetka historijska ličnost. Prof. Ante šepić napisao je Članak »Posljednji dani dnevnika Hrvatski List u Puli«. Tu su mnogi važni detalji za historiju našeg istarskog žur-nalazima. I Lovrič napisao je članak pod naslovom »Istra« i pod naslovom »Značenje Istre u prošlosti i sadašnjosti«. Tu je i važan prilog Stipe Vr-doljka o istarskom Sokolstvu. Zamjenik starješine svega sokolstva u Jugoslaviji Engelbert Gangl napisao je »Nekoliko spominov na idrijsko sokolsko župo«, a Janko Jazbec piše pod naslovom »Jedna tužna 25-godišnjica« o istarskoj sokolskoj župi Vitezić i njezinom intenzivnom djelovanju.
Sve u svemu nekoliko vrijednih priloga našoj publicistici o pitanju Julijske Krajine, koje treba voditi u evidenciji. S toplim predgovorom urednika popraćen taj materijal služiti će dobro svojoj svrsi.
U uvodniku kaže urednik ove plemenite riječi:
»Sokoli, vi ste i do sada vaše oči upirali preko onih neprirodnih granica i vaše su misli često letjele od Učke opjevane, preko ubavih dolina i kamenog Krasa do brzica Soče! U budućnosti posvetite tim krajevima i našem narodu u njemu više pažnje i ljubavi, prinesite više žrtava za njih, organi-zujte smišljen i ustrajan rad za spas njihov. A onda, konačno, pokažite više razumijevanja i srca napram onim hiljadama emigranata iz Julijske Krajine, koji su bili prisiljeni da napuste svoju zemlju i kod nas većinom lutaju gladni i bez posla. U našoj državi našlo je prijema i kruha tisuće drugih emigranata, koji nam ni po krvi ni po jeziku nisu tako blizu kao oni. Oni su krv naše krvi, pa ako u prvoni redu dadete njima kruha izvršili ste samo svoju nacionalnu i bratsku, dužnost. U želji, da naši sokoli upoznaju bolje svoju braću iz Julijske Krajine, da ih jače pritisnu svojem srcu i da se sjete dužnosti napram njima, i mi s naše strane doprinašamo kamičak tome — posvećujemo im ovaj broj«.
Članovi dobrotvori pjevačkog ctsjeka društva »Istra«
Pjevački zbor društva postoji kao otsjek društva »Istra« već godinu i po dana. Razumljivo je, da zbor ne može sam namicati sredstva za svoje režije, barem ne još sada, dok svojim nastupima ne stekne tih sredstava. Kroz sve to vrijeme, režije zbora snosi društvo »Istra«. Troškovi zbora su prilično veliki i osjetljivi. Pravilnik pjevačkog ctsjeka predvidja i članove dobrotvore, pa je odbor otsjeka odlučio, da se ovim putem obrati na naše prijatelje, ljubitelje muzike, da bi svojim učlanjenjem za dobrotvore pjevačkog otsjeka, poduprli zbor. članarina članova dobrotvora je 200.— dinara godišnje, ili oveća svota, uplaćena jedanput za uvijek. Odbor pjevačkog zbora se nada, da apel neće ostati uzaludan, te da će se naši imućni prijatelji odazvati ovom pozivu.
ČLANSKI SASTANAK DRUŠTVA »ISTRE«.
U nedjelju dne 24 o. mj. u 10 sati ujutro držati će se članski sastanak društva »Istre« u Zagrebu u društvenim prostorijama, Trg Kralja Aleksandra I r. 4 s ovim dnevnim redom: 1. Politički joložaj obzirom na emigraciju; 2. Slučajnosti. — Odbor.
„SLOVANSKI PREHLED“PIŠE LASKAVO 0 NAŠIM KALENDARIMA
Poznata praška revija »Slovanski Pfehled« piše:
»Jadranski kalendar 1935«. Uredio g. Tone Peruško (izdanje konzorcija »Istra«, glasilo Saveza jugoslovenskih emigranata iz Julijske Krajine, Zagreb, Masarykova ulica 28a, str. 212, cijena 10 Dinara). Ovaj veoma brižljivo i sa umjetničkim ukusom sastavljeni kalendar obasiže pedeset hrvatskih i trideset slovenskih priloga. Snabdjeven je brojnim ilustracijama, diagramima i bojadisanom mapom slovenskih i hrvatskih narječja i podnarječja u Istri, o kojima je kratku dialektološku raspravu o sadašnjem jezičnom stanju napisao poljski slavista dr. Mieczyslav Malecki. Osim toga sadržaje kalendar slike narodnih nošnja, znamenitih zgrada i ličnosti Julijske Venecije, koje su u narodnom životu ovog nesretnog područja igrale kakovu ulogu. Prilozi — svi od reda vrijedni — veoma su različiti: Poučni članci (historijske, političke i gospodarske rasprave), pjesme i novele najboljih — takodjer emigrantskih — autora, kao R. Katalinića-Jeretova, V. Cara Emina, L. Vojnoviča, F. Ilešiča, Draga Gervaisa i Mate Balote (dvaju čakavskih pjesnika), I. Kosovela, Kosmača, I. Grudna, A. Černejeva i dr. U kratko, nije to obični kalendar, već veoma informirana i tužno interesantna narodna čitanka o prošlosti i sadašnjosti takozvane Julijske Krajine. To je propagandna knjiga u najljepšem smislu riječi, u kojem je
obilježje članaka o kulturnom i gospodarskom životu Primoraca sxroz ozbiljno i objektivno. Veoma vrijedan je popis slovenskih časopisa, koji su izdavani na Primorju od godine 1849 do godine 1929. Radi toga je »Jadranski kalendar 1935« neophodan svakomu tko se zanima za sudbinu nesretne Julijske Krajine.
I žepni kalendarčic »Soča« (kalendar izbjeglica iz Istre, Trsta i Goričke za godinu 1935), koji je takodjer izdala »Istra« u ukusnoj opremi, ima razmjerno bogati opseg na 112 stranica. Snabdjeven je, osim oubičajenog kalendarskog teksta i lijepim ilustracijama, diagramima i statistikama, koje se tiču bivšeg ili sadašnjeg života julijsko-krajiških Jugo-slovena. Medju ostalim sadrži i popis žrtava fašističkog terora, popis kulturnih zločina talijanskog fašizma, povijest jugoslovenske žurnalistike na Primorju i statističke podatke o porastu pučanstva tih talijanskih provincija, o emigrantskim društvima u Jugoslaviji itd.
J. Vuga.
*
Stoji samo 10.— dinara bez poštarine a sa poštarinom 11.50 dinara. Ko naruči uiedno i naš džepni kalendar »Soču«, dobiva oba kalendara franko, t. i. mi plaćamo tada poštarinu. Oba kalendara stoje 13 dinara. U tih ie 18 dinara uračunata tada ' poštarina za oba kalendara, te prema tome daiemo oba kalendara za samih 15.— dinara, ier nas košta poštarina i pakovanje 3.— dinara za oba kalendari
NA OSAMLJENI STRAŽI
POROČILO O NARODNOOBRAMBNEM DNEVU V IZLAKAH PRI ZAGORJU OB
SAVI.
Koliko zmore emigrant napraviti za propagando naše svete stvari, četudi je popolnoma osamljen in nima za seboj celega društva, sem spoznal v nedeljo, dne 10. t. m. v Izlaskah pri Zagorju ob Savi Povabila me je tja učiteljica M. S., ki je v tistem kraju edina emigrantka. S svojo iskreno ljubeznijo do rodne grude in s svojoj žilavost j o ji je uspelo organizirati lepo, zelo lepo prireditev, ki je zadobila velik propaganden pomen v kraju, ker je znala tovarišica pritegniti k sodelovanju vsa domača društva. Zato pa je bil program res tudi pester in tudi na višku.
Prireditev se je začela s predavanjem v katerem je predavatelj seznanil poslušalce z vsemi nasini narodnoobrambnimi problemi v okviru naših mej in izven njih. S primerjanjem našega tozadevnega dela z delom naših sovražnikov, je bila- povdarjena potreba po poglobitvi našega dela.
Sledilo je petje moškega zbora društva »Loški glas«, ki je zapel res dovršeno štiri lepe pesmi. Za tem zborom tudi ni hotel zaostajati mešani cerkveni pevski zbor, ki je zapel nekaj prav ljubkih; med drugimi tudi »Pojdimo v Korotan«. In je prišel na oder še tretji, komaj mesec star rudarski moški pevski zbor, ki je že ob svojem krstu dokazal, da postane nevaren tekmec prvima dvema.
Med nastopi pevskih zborov sta nastopili dve pridni deklamatorki s primernimi Grudnovimi deklamacijami. V vseh
odmorih pa je igral lepe komade tamburaški zbor domače Gasilske čete. Sledila je igrica »Deca išče kralja Matjaža« s katero je tov. M. S. dokazala tudi svoje odlične režiserske zmožnosti. Otroci so igrico odigrali tako doživeto, da so se gledalcem orosile oči in pomešan med njima, sem slišal samo besede hvale. Lepo prireditev je efektno zaključila simbolična slika »Vstajenje«, ki je potegnila tudi gledalce za seboj, da so se pri zaključni himni »Hej Slovani« pridružili pevcem na pozornici.
Prireditev, Id je vse navzoče zadovoljila, pa je prinesla še drugi efekt. Propagandni odsek Saveza bo dobil tudi svoj delež od čistega dobička, tako, da bo delo tov. S. rodilo sadove tudi na drugih mestih.
Da sem napisal teh par vrsti, me ni napotila k temu mogoče volja, da pohvalim delo naše pridne organizatorke, ker vem, da ji za to hvalo ni in dela le iz notranjega nagiba, ker se zaveda v polni meri svojih dolžnosti kot hčerka zasužnjene zemlje. Hotel sem samo pokazati vsem onim, ki žive rastreseno po celi državi in mislijo, da v našem smislu ne morejo ničesar storiti, da dobra volja doseže marsikaj in da bi baš te naše »Osamljene straže« imele mnogo, mnogo dela, da upoznaju kmečko prebivalstvo na vasi s težkim položajem naše maj šine in da gojijo v najširših plasteh naroda idejo o Veliki Jugoslaviji.
D. L.
ORJEM“ TRBOVLJE ZBORUJE
V nedeljo, dne 17. t. m. se je vršil redni občni zbor Organizacije jugoslovanskih emigrantov v Trbovljah. Zbora sc je udeležilo 61 posto vsega članstva in častno število domačega prebivalstva, med katerim je bilo posebno mnogo žen-stva. Po svojih delegatih so bile na občnem zboru zastopane sledeče organizacije: Kolo jugdslov. sester, Cirilmetodova podružnica in Klub koroških Slovencev.
Pred občnim zborom se jo vršil« predavanje »Položaj našo narodne manjšine pod Italijo v letu 1931«. V tem izčrpnem poročilu so se poslušalci poučili o bednem stanju našega ljudstva v Julijski Krajini. Iz tajniškega poročila posnemamo:
Društvo ima 60 članov in je v preteklem letu imelo pet rednih članskih sestankov. Na sestankih so predavali samo člani organizacije z ci o izjemo. Želeti bi bilo lo, da bi bili članski sestanki bolje obiskani. Društvo je sodelovalo tudi pri vseh nacijonalnih manifestacijah v kraju in je roko v roki z ostalimi narodnoobrambnimi društvi, s katerimi je v zvezi v Narodnoobrambnem svetu, podpiralo nacijonalno vzgojo domačega prebivalstva.
8. decembra 1. 1. je društvo pod okriljem vseh j nacijonalnih organizacij v Trbovljah priredilo J svojo vsakoletno akademijo na kateri je predaval g. prof. Rudolf iz Ljubljane. Revijo »Klic naše zemlje«, ki je bila na sporedu te akademije, smo ponovili naslednjo nedeljo v Hrastniku, kjer je na našo pobudo priredila krajevna organizacija Narodne odorane narodnoobrambno akademijo, ki je tudi uspela nad naše pričakovanje.
Propagandno delo se je izvrševalo tudi potom predavanj. Žal . smo morali brez naše krivde odpovedati javno predavanje tov. dr. Dekleve, ki se je imelo vršiti preteklo jesen. V okrilju drugih društev pa so se vršila sledeča predavanja tičoča se našega problema. Pri Kolu jug. sester »Trpljenje jugoslovenske žene v Italiji«, pri Jadran-sk* straži »Boj za Jadran«, pri Sokolu »Naša manjšina v Italiji«, pri Podmlatku J. S. »O Tista«, na narodnoobrambni akademiji v Hrastniku in v Izlakah pri Zagorju pa predavanje o narodnoobrambnem delu.
Izvršilo se je še nekaj drugih manjših akcij, kot razprodaja koledarjev in propagandnih razglednic, polaganje vencev in prižiganje sveč ob obletnicah bazovskih mučenikov in Gortana.
Iz blagajniškega poročila je bilo razvidno socijalno delo našega društva. Moramo izreči ponovno, zahvalo vsem onim bratskim društvom, ki so nam lansko poletje v najkritičnejšem trenotku priskočili na pomoč.
Po manjših spremembah pravil je občni zbor prešei na volitve in članstvo jo enoglasno sprejelo kandidatno listo predloženo po starem odboru..
Na občnem zboru je podal poročilo o delu organizirane emigracije zastopnik Saveza, načelnik propagandnega odseka tov. Ivo Višnjevce.
Lepo uspeli občni zbor naj bi bil nova pobuda članstvu, da bi se še trdneje oprijeli svojega društva in da bi zastavili se več sil 4 organizacijsko delo.
Skupština Emigrantskog Udruženja Jugoslavena iz Istre, Trsta, Gorice i Zadra u Zemunu
Naša emigrantska organizacija u Zemunu je održala svoju skupštinu 3. februara 1935. god. u prostorijama Narodnog Doma Kralja Aleksandra u Zemunu. Skupštinu je otvorio pretsjednik sa lijepim pozdravnim govorom. Odao je poštu našim palim Mučenicima u borbi za prava i oslobodje-nje našeg naroda u Istri, Trstu, Gorici i Zadru ; pročitavši njihova imena, što su prisutni stojeći saslušali i na kraju kliknuli »Slava im!«. Pozdravio je naše mučenike, koji još čame. r trule u talijanskim zatvorima i internatskim logorima, kao i cio naš narod preko Snježnika i Učke j) gore, te gradjanstvo grada Zemuna i cio jugo- | slovenski narod. Pozdravio je delegate našeg Saveza i delegate bratskog Udruženja I. T. G. iz Beograda.
Na njegov predlog poslani su nekoji pozdrav- ; ni telegrami. Na kraju zahvalio se članovima;. I što su — svi jesni svoje dužnosti — _ došli na ! skupštinu ii ovako lijepom broju. Izližio jc teško | stanje našeg naroda u neoslobodjenim krajevima. Poslije izvještaja tajnika, blagajnika, knjiž- I ničara na predlog nadzornog odbora data je razrješnica starom odboru. Potom je jednoglasno izabrana nova uprava, u koju su ušli stari èia- I novi sa neznatnim izmjenama.	|
Kod slučajnosti javio se za riječ g. dr. Čok, 1 pretsjednik našeg Saveza, koji je u svom du- j gora dokumentovanom govoru iznio pohvalnu kri- j tiku o radu našeg Udruženja, o teškim prilikama. pod kojima živi naš narod u neoslobodjenim , krajevima, o zadacima naših emigrantskih Udruženja. i o teškim borbama, koje nam predstoje u našem radu. Njegov govor bio je pažljivo slušan i ostavio je dubok utisak na prisutne.

IZ DRUŠTVA „ISTRA" U ZAGREBU
ZAHVALA ZA ZABAVU
Pokladna zabava koju je društvo Istra« pr -redilo dne 2 o. mj., uspjela je u moralnom i ma- I terijalnom pogledu Emigranti iz svih krajeva ; Istre, ..Trsta i Goričke ,tc domaće gradjanstvo. I—-odazvalo se pozivu društva i dupkom napunilo veliku dvoranu bivšeg hrvatskog Sokola. Svima i se društvo »Istra« najljepše zahvaljuje, jer s- uz zabavu i dobro rhspoloženje svojini doprinosima pomogli najbijedniju našu braću. Naročito se pak zahvaljujemo bivšem banu gosp. dru Josipu Si- , loviću. izaslaniku zagrebačkog mitropolite gosp. j protodijakonu Lazaru Živadincviću. pretsjednici | ženske sekcije Jugoslavenske Matice gospod ji I Ljubici Grabarić i tamicama gospodjama Angeli j Kovačevič i Zorki Malešević. koji su svojom pri- I sutnošću uveličali našu priredbu i iskazali svoju | postojanu naklonjenost prama Istranima.
Da je naš buffet, bio dobro snabdjeven za- 1 kuskama ■ poslasticama dugujemo svoju barnost | gospodjama i gospodi, koji su nas snabđjel:	u
naravi i u novcu i to:
Gdja Kostrenčić supruga bana, gdja Paula I Erber supruga gradonačelnika, Nj. P. metropoli Dositej, Poljoprivredna škola i Mljekarska ze i druga u Križevcima, gospodje Tinka àilovic '»el- | ka Laginja-Ražem, Rožina Vivoda, Milena Rrn j čić, Margita Ceh. Zorka Demarin. Luca iSeimlić. | Albina Prelac, Kristina Hreščak, Ziata Volčič, I Paula Stari. Marica Iveša. Dana Kajin, Slav ca Goljeviček, Katica Baf, Katica Gortan, Josipa Jurkovič, Kinkela Rafaeli. Sirotič, Anka Trina.)-stič, Nada Mihovilovič. Pavlinič, Marčae, Civi- j dini, Fani Zore, Muha, gospoda Dr. Hrvoje Me- j zuiič. Josip Lazarič, Bratulič, Radoslav Petrič. »
Mnoge sir tvrtko itale tt^rrjvr-Tnr holu, pa svima ovim putem iskrene zahvaljujemo. Zahvaljujemo i marljivim sabirateljicama } sabiračima gospodjicama B. Klemente E. Lenas1, Mimici Fister. Zori Nabergoj te gospodi Ivanu Gortanu, Lovriniću i An*i Riioši. Požrtvovno 1 posluživale u buffetu gdja Tereza Dobrila i gdjieo Skaljer, Antica Kirac, a raspačavalc brojeve za tombolu gdje Stari i Zore te gospodiiee Nabergoj, Klemente, Lenasi, Kocijančič Milica, Kocijančič Marija, Macuka, Udovičič, Vremec Mao rič, Godina, Un#vxč Grinbaum i Artič.
Zahvaljujemo članovima Istarskog akademikom j kluba, koji su pomagali kod priredb	j
Naročitu pak zahvalu dugujemo onima, koji su sudjelovali iz blagonaklonosti u koncertnem dijelu zabave i to gospodji Dragici Kundić. go- , spodjici Nevenki Janjaniu, g. Ivankoviču i Moli- | nariju, omladincima Ermanu i Tankovicu ko- ' načno našem najmilijem prijatelju, obliublienoni istarskom pjesniku Dragu Gervaisu. koji je došao iz Bjelovara te je čitanjem svojih pjesama u istarskom narječju raspoložio sve prisutne.
U FOND „ISTRE”
U FOND »ISTRE« BROJ 8
Lojs Šešek,	Ljubljana . .	.	D	50.—
Podoficiri Kr. broda »Sitnica«.
Šibenik.....................D	32.—•
U prošlom	broju	objavljeno	.	D	3ti.369.60
UKUPNO	D	36.451.00
SKUPŠTINA NAŠE EMIGRACIJE U SUBOTICI
Su b o ti c a, februara
Prosvjetno i potporno društvo »Istra-Trst-Go-rica« u Subotici održalo je 8. o. mj. svoju III. redovitu godišnju glavnu skupštinu. Pretsjednik Dr-L. Š k a, ! j e r je po pozdravnoj riječi otvorenja pozvao sakupljene članove, dà edadu dužnu poštu sjenama mučenika. Svi su stojeći saslušali predsjednikove riječi i tronutim trokratnim usklikom »Slava!« popratili zadnje njegove u tom smjeru izrečene riječi.
Pošto je društveni tajnik zapriječen bio, da uzme učešća pri skupštini, to je pretsjednik dao njegov izvještaj. Isto tako je sam izvijestio skup-štinare zbog preselenja blagajnika u Zagreb o gospodarskom stanju društva. Spomenuo jo tom prilikom, da je društvo podijelilo god. 1934 ukupno za Din 1471.50 novčanih potpora 19 besposlenih izbjeglica na prolazu kroz Subotiču, da je dv »-jicu snabdjelo sa nešto odijela i obuće t: 0 našlo posla. Svima je kroz vrijeme njihovog boravka Od par dana u Subotici pomoglo do kona-čišta i prehrano. U nekoliko slučajeva je društvo išlo na ruku nekolicini svojih članova kod raznih ureda u Subotici i van ove.
Društvo je stajalo, koliko su to prilike zah-tjevale. u kontaktu sa upravom Saveza, kojemu Je za god. 1933. i 1934. doznačilo na ime glavarine za svoje članove ukupno Din 150.—. Uzimale
su se u obzir, ukoliko su to prilike ovog društva i mjesta dozvoljavale, okružnice i uputstva Organizatornog i propagandnog otsjeka u Ljubljani te onog Socijalnog u Celju.
Broj se je članstva znatno smanjio^ ? to od
na 68- 10 Članova napustilo je društvo usl'-jed njihovog premještaja iz Subotice. 1 je umro a l istupio.
Pročelnik nadzornog odbora ađv. pripr. Ži-gante Kazimir izjavio je. da su pregledani računi društva i sve nadjeno u redu. Predlaže, da se može dati razrješnica staroj upravi. Skupšti-riari na poziv pretsjednika nemaju što da zamjere te jednoglasno daju staroj upravi razrješnicu.
Iza toga prešlo se na izbor nove uprave, koja je jednoglasno izabrana po predlogu pretsjednika. koji je ostao isti.
Glavni svoj godišnji veći prihod ima1© je društvo od svoje godišnje pokladne zabave. I o-vela se riječ i o tom predmetu, ali su se skup-štinari sagi asili u tomu, da se ovih poklađa zbog narodne žalosti zabave ne drži već da se prepusti novoj upravi, da odluči, da li ti bih uputno, da se mjesto izostale zabave održi druga u mjesecu maju. Pošto se nije u »Eventualijama« niko javio više za riječ, zaključena je skupština u najljepšem redu *■ slozi.
NAŠI MORNARI ZA »ISTRU«
Podoficiri Kralj, broda »Sitnica« sakupili su za fond »Istre« medju sobom 32 dinara, na čemu im i ovim putem zahvaljujemo.
t GRGA LORENCIN
U nedjelju je pokopan na zagrebačkom Mirogoju naš istarski sunarodnjak Grga Lorencin, strojobravar rodom iz Medulina. Pokojni Lorencin bolovao je dulje vremena, te je shrvan od teške bolesti umro u dobi od 55 godina. Koliko je pokojnik bio poznat i cijenjen, vidjelo se na samom sprovodu, kojemu je prisustvovao veliki broj Istrana u Zagrebu, medju njima brojni znanci i prijatelji pokojnog Lorencina i njegove porodice iz Pule i Medulina. — Slava pokojniku, a obitelji naše šaučešće.
.Istra* izlazi svakog Ijedna u petak. — Uredništvo i oprava nalaze se « Zagrebu. Masarykova ulica 28. II. — Broj čekovnog računa 38.789. — Pretplata; Za cijelu godinu 50 dinara- za Po godine 23 dinara; za inozemstvo dvostruko: za Ameriku 2 dolara na godinn. — Oglasi se računaju po cijemku. — Vlasnik i izdavač: KONZORCIJ »ISTRA,, Masarykova ul. 23 II. Telai br’ 67-80 — Urednik' Ive Mihovilovič, Jukićeva ni. 36	— Za uredništvo odgovara; Dr. Fran Hrnčič, advokat. Samostanska 6. — Tisak: Stečajnima Jugoslovenske šiam pe d. d., Zagreb ’ Masarykova 28a -1 tiskarn
odgovara Rudoli Polanovič, Zagreb, Hica broj 131.	'	'	“