KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 48 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 MAJA 1937.
PATENTNI SPIS BR. 13306
Dr. Kreidl Ignaz, Wien, Austrija.
Postupak za izradu belo-mućenih emalja.
Prijava od 9 maja 1936.	Važi od 1 januara 1937
Naznačeno pravo prvenstva od 25 septembra 1935 (Austrija).
Pronalazak se odnosi na postupak za izradu belo-mućenih emalja, naročito gvozdenih emalja mućenjem, gasom, pri čemu se belo mućenje prouzrokuje razvijanjem gasnih mehurića iz, pri temperaturama pečenja raspadljivih materija, koje se umesto uobičajenih čvrstih sredstava za belo-mućenje dodaju emaljnoj smesi u mlinu, kao što je to poznato iz ranijih patenata prijaviočevih.
Ovaj sje pronalazak zasniva na nalazu, da se izvesnim metalnim oksidima ili njihovim jedinjenjima, kao što su gvozdeni oksidi, oksdi antimona, oksidi ce-riuma, oksidi urana, oksidi arsena ili me-šavina, koja sadrži ove okside, može vrednost beline mućenja gasom znatno povećati, pri čemu sa sredstvima za mućenje gasom, koja deluju menjajući boju i koja n. pr. može dati povoda za obrazo-vanje materija, koje deluju menjajući boju, kao ugljenična jedinjenja, koja deluju menjajući boju može biti vezano dejstvo oduzimanja boje, očevidno usled boljeg sagorevanja prouzrokovanog njihovim ok-sidacionim dejstvom pri temperaturi pečenja.
Dejstvo ovih oksida i jedinjenja nastaje već u tako malim količinama, da je njihovo muteće dejstvo neznatno, što je potvrđeno i time, da su oksidi, koji uop-šte nisu sposobni za mućenje, kao n. or. gvozdeni oksid i oksid urana, za postupak po pronalasku na isti način podesni, kao n. pr. oksidi antimona i t. si.
Ali za postupak po pronalasku nisu sposobni samo oksidi antimona, urana,
gvožđa, ceriuma i arsena, koji svi mogu obrazovati više stupnjeva oksidisanja, već i jedinjenja ovih oksida naročito njihova jedinjenja sa drugim oksidima, n. pr. an-timoniati ili t. si.
Postupak po pronalasku se sastoji u tome, što se nezavisno od sredstva za mućenje gasom, emalju odnosno emaljnoj masi ili kakvom sastojku emalja dodaju metalni oksidi, kao oksidi antimona, oksidi urana, oksidi ceriuma, oksidi gvožđa, oksidi arsena ili mešavina, koja sadrži ove okside ili jedinjenja oksida naročito sa drugim metalnim oksidima nezavisno od toga, da li jedinjenje dodato kao sredstvo za mućenje gasom sadrži jedan od ovih oksida ili ne, pri čemu se pak ovo dodavanje izvodi u tako malim količinama, da se u emalju oksid sadrži samo u takvoj količini, da je oksid u datom slučaju pripadajuće sopstveno mućenje bez uticaja.
Dejstvo, na koje pronalazak cilja, nastaje pri dodatku pomenutih oksida i ok-sidnih jedinjenja već daleko ispod 1%, pri čemu ovi oksidi i jedinjenja u količinama preko 1 % za mućenje gasom šta više gube njihovo dejstvo. Podesan je dodatak u tako maloj količini, da nezavisno od toga, da li jedinjenja, koja su dodata kao sredstvo za mućenje gasom sadrže ili ne jedan od ovih oksida, ukupna količina ovih oksida ne pređe jedan procenat, podeno da se nalazi ispod jednog procenta.
Dejstvo ovih materija treba naročito pripisati tome, što su one u količinama, u kojima one deluju kod postupka po pronalasku, bez štetnog sporednog dejstva
Din. 10.—
na rastopljenu masu ili na izvestan sastavni deo rastopljene mase.
Dejstvo ovih oksida nastaje, bez obzira da li se ovi oksidi odnosno jedinje-nja dodaju emalju u mlinu ili se stapaju sa sirovinama, koje obrazuju etnalj.
Postupak po pronalasku je naročito podesan za one postupke za izradu belo-mućenog emalja, kod kojih se sredstva za mućenje gasom upotrebljuju u vezi sa emaljnim mešavinama, koje u rastopljenoj masi imaju veće koloidalne sastojke no normalne emaljne mešavine. Mogu se na primer koloidalne osobine odnosno ko-loidalni sastojci kakve emaljne mešavine, — t. j. spečena sirova mešavina emaljne smese — po sebi pri normalnom mlevenju u normalnim mlinovima za emalj povećati promenom sastava emaljne smese, n. pr. time što se u normalnim emaljnim sme-sama povećava sadržina fluora. Normalne emaljne smese sadrže približno 5% fluora pri odnosu alkalija prema bornoj kiselini od 1V2 dela alkalija prema 1 delu borne kiseline. Povećanjem sadržine fluora na približno dvostruki iznos, dakle na primer 10—12% fluora, mogu emaljne mešavine biti dobivene u stanju koloidalne vrste pri normalnom odnosu alkalija prema bornoj kiselini, pri čemu se pak fluor podesno uvodi u vidu silikofluoralkalija, kao na primer silikofluornatrium
Primer:
1.	)	1000 gr. emaljne mase,
500 gr. vode,
0,25 gr. benzidina,
4	gr. oksida urana,
100 gr. ilovače,
se samelje u mlinu i po tome se na uobičajeni način nanosi i izlaže pečenju.
2.	) 1000 gr. emaljne mase,
500 gr. vode,
0,25 gr. metilen-plavetnila,
5	gr. oksida antimona ili 5
gr. natriumantimoniata, 100 gr. ilovače
se samelje u mlinu i po tome se na uobičajeni način nanosi i izlaže pečenju.
3.	) 1000 gr. emaljne mase,
500 gr. vode,
0,25 gr. naftola,
3 gr. oksida gvožđa,
100 gr. ilovače
se samelje u mlinu i po tome se na uobičajeni način nanosi i izlaže pečenju.
4.	) 1000 gr. emaljne mase,
500 gr. vode,
0,25 gr. metilen-plavetnila,
2 gr. oksida ceriuma,
100 gr. ilovače
se samelje u mlinu i po tome se na uobičajeni način nanosi i izlaže pečenju.
5.) 1000 gr. emaljne mase,
500 gr. vode,
0,25 gr. metilen-plavetnila,
5 gr. fluorida ceriuma,
100 gr. ilovače
se samelje u mlinu i po tome se na uobičajeni način nanosi i izlaže pečenju.
U ovim je primerima kao emaljna rne-šavina upotrebljena mešavina, koja je naročito podesna za mućenja gasom i to fluorom bogata mešavina jako koloidalnih o-sobina, u kojoj sadržina fluora potiče od alkalnih fluorida odnosno od alkalnih sili-kofluorida, no ipak se pronalazak, po sebi se razume, ne ograničuje na takve mešavine.
Dodatci, koji čine predmet pronalaska mogu biti dodavani emaljnoj mešavini odnosno emaljnoj rastopljenoj masi ne samo u mlinu, već i ranije kakvom sastojku emaljne rastopljene mase, ili i biti zajedno stopljene sa sirovinama, koje obrazuju emalj.
Patentni zahtevi:
1.	) Postupak za izradu belo-mućenog emalja razvijanjem mućenja gasom dodajući sredstva za mućenje gasom u mlinu, naznačen time, što se nezavisno od sredstva za mućenje gasom, emalju odnosno emaljnoj rastopljenoj masi ili kakvom sastojku emalja dodaju metalni oksidi, koa oksidi antimona, oksidi urana, oksidi ceriuma, oksidi gvožđa, oksidi arsena ili mešavina, koja sadrži ove okside ili jedi-njenja oksida naročito sa drugim metalnim oksidima nezavisno od toga, da li je-dinjenje, koje je dodato kao sredstvo za mućenje gasom sadrži ili ne jedan od ovih oksida, pri čemu se pak ovo dodavanje izvodi u tako malim količinama, da se u emalju oksid sadrži samo u takvoj količini, da je oksidu u datom slučaju pripadajuće sopstveno mućenje bez uticaja, podesno u količini ispod \%.
2.	) Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se nezavisno od toga, da li kao sredstva za mućenje gasom dodala jedi-njenja sadrže ili ne jedan od ovih oksida, dodavanja ovih oksida izvodi u tako maloj količini, da ukupna količina ovih oksida u emalju ne prekoračuje jedan procenat, i da se podesno nalazi ispod jednog procenta.
3.	) Postupak po zahtevu 1 ili 2, naznačen time, što se izvodi sa koloidalnim emaljnim mešavinama.
4.	) Postupak po zahtevu 1, 2 ili 3, naznačen time. što se metalni oksidi ili njihova jedinjenja stapaju sa emaljnim sirovinama.
5.) Postupak po zahtevu 1, 2, 3 ili 4, voda za obrazovanje materijala, koje delu-naznačen time, što se izvodi pomoću sred- ju menjajući boju, kao ugljenična jedi-stava za mućenje gasom, koja deiuju me- njenja. njajući boju, i koja n. pr. mogu dati po-
/