Poštarina plaćena u gotovu
Cona Din 2’—*
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVE ZA SOKOLA KRALJ EVINE JUGOSLAVIJE
Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo i uprava nalazi
Л|цжј1л	I	se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6 • Telefon broj 2177 • Račun
e Poštanske štedionice br. 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukopisl se ne vračaju
Ljubljana, 14 februara 1936 God. VII • Broj 7
■МШ
m
Prefsfavnici češkoslovackcg Sokclsiva kod novog pieteednika Republike dra Eduarda Beneša
GLAVNE
SKUPŠTINE NAŠIH
ŽUPA
. Sada, kada sli naše jedinicc, društva i čete, položile račun o svome rf .Uil svojim glavnim godišnjim skuPŠtinama, dolaze na red glavne skupštine naših župa, koje imaju istu Jadacu kao i one društava i četa, samo iSt<> je ta zadača župa bazirana na ši-roj osnovi, na jačem razmahu radino-“to i na vedo j težini odgovornosti. Rad urustava i četa naime u mnogočem je, ak° ne u svemu, ovisan od zanimanja 1 Potstreka svojih župa. Ukoliko je to Zanimanje i ta j potstrek veči i uko-"ko su tesniji i češči lični kontakti ?upskih činilaea s upravama društava i'ceta, utoliko i ove jedinice mogu vi-Sc da odgovaraju svojim-zadacima.
Sokolski rad ne može da sc vodi 1 da mu se daje pravilan smer samo sa zelenog stola i pisanom rečju, več ^a ta j rad treba živog i trajnog kon-*akta, koji ima da podržava svaka žu-Pa sa svim svojim područjem. Toga P0ra da bude svestan svaki član svake župske uprave, pa bilo da mu je odreden rad u ovoj ili ono j grani žup-sk«fi uzgojnog delovanja. Ne može se feći, koja je grana toga rada važnija, Jer su one sve jednako važne, a uzete Sve skupa, kao celokupni i jedinstveni uPravno-uzgojni aparat one regulišu s|ruju živih tokova sokolske svesti i aktivnosti, koji se prelevaju jednako-'tterno po svemu području. Sednica-lr|a župskih uprava, osobito sednieama Prosvetnih i stručnih organa, mora da . ude poglaviti cilj da stalno prosudu-Ju opei položaj svoga područja i da ulažu svoje moralne i materijalne sile tanio gđe su i potrebe preče i veče, te da otstranjuju sve greške i zapreke, £°je se pojavljuju i koje se radi neso-Kolske svesti izražavaju u zastoju ili °Padanju. Zadače župskih uprava ne snieju da se kreču medu četiri zida administrativne birokracije, več! rad ZuPskih uprava treba da se prostire i £seča od granice do granice i u svakom kutku župskog područja. Što god
događa na tom području, nista nije ‘ako sitno i beznačajno, da ne bi bilo yredno zanimanja sviju nas, i ni jedna •Nieijativa koja dolazi s terena, ma pila ona kako velika, ne sme da nas ?astraši, kao što ne smemo da mimo-Juenio ni one sitnije i neznatnije a .a im ne poklonimo potrebnu pažnju ! Uvaženje. Život mora da zapljuskuje 'Zvan okvira suhih pravila i pravilnika, Jer se život ne da i ne može da zatvori 1 sabije u železne pregrade. Te forme Su potrebne radi reda i discipline, da
pozove na odgovornost onaj koji Prekorači granice sokolskog dostojan-stva, ali v toj posudi reda i discipline P^ra neprestano da kipi živa tvorilač->.a moč svakoga i svih, koji sc u tom z>vom stvaranju iživljavaju kao zdravi udovi jednoga tela i kao bitni i sa-Yayni delovi jedne jedinstvene neraz-Oelive celine.
Vrlo dobra i kao sasvim uspešna Pokazala so je ustanova stalnih župnih prednjaka, koji bi morali biti sta.lno na terenu, ne samo da prouča-^juv rad svake jedinice, nego da ih i P°tiču i oduševljavaju za rad u vež-aonici, u koju moraju unositi živost, Privlačnost, i držati je u stalnom po-^retu, da s tim osnovama sokolskog Vzgoja otklanjaju iz vežbaoniec uko-Cc,iost, ubijaju dosadu i iskorenjuju Zastarelost. Stalni župski prednjak ^ora da bude desna ruka župskog na-C]C Jka, njegov drugi ja koji ide od društva do društva i od četo do čete, s Pjjnom merom životnog oduševljenja, dvažnosti, zanosa i radosti. Kroz do-«*edno vreme treba sc pobrinuti da se aJ živi spoj omoguči takoder i medu „jetrom župskom načelnicom i žen-odeljcnjima jedinica, naimc da c uvedu i stalne župske prednjačice,
«4 bi imalo da bitno dopuni jedin-
• vcni sistem sokolskog uzgojnog de-I anja, Treba so takoder pobrinuti na.toj dvojici budu stalni pratioci i atJu^ earadnici župskog prosvetara, j 0 je njemu samomu to nemoguče, t1? bi tako ti uzgojni činitelji upotpu-rJavali jedan drugoga u nastojanju i
du. Razume se, da sc mora obratiti mirnost i knjižnici svake jedinice,
• 1-'dati, da ova ima bar e m minimalni r„c'J Potrebnih knjiga i listova i provc-I kako se knjižnica upotrebljava st;akav je njen uticaj u idejnom i i,0iU,?°m pogledu. Tako ' postepeno
4.sna.v,lmo barmonijskih uzgojnih vc/,C ’ H0'*. (-'c sam‘ P° sebi biti naj-ђа a Poticajna sila večite težnje za
1 retkron. Našem vidu nikako ne
Sednica Saveza SKJ
Dne 8 o. m. održana je u Beogradu sednica izvršnog odbora Saveza SKJ, na kojoj su rešavana tekuća organizacijska pitanja.
Naredna sednica izvršnog odbora Saveza SKJ održa<;e se dne 28 o. m.
Plenarna sednica Saveza SKJ odr-žače se 29 o. m. u 9 časova ujutro u saveznim prostorijama, o čemu če članovi savezne uprave biti i posebno pismeno izvešteni.
Smučarska takmičenja Saveza slovenskog Sokoisiva u Puslevnama
Kao što je več javljeno, održače se na Pustevnama pod Radhoštom, u Češkoslovačkoj, u danima od 20 do 24 o. m. smučarska takmičenja češko-slovačkog Sokolstva, koja su ujedno proglašena i za takmičenja Saveza slovenskog Sokolstva.
Za ova takmičenja češkoslovački Sokoli i Sokolice marljivo su se pripravljali. Nakon što su završili svoj trening članovi, počele su da treniraju dne 9 o. m. i češkoslovačke članice, koje ee trenirati sve do 19'o. m.
Na ovim takmičenjima od strane jugoslovenskog Sokolstva učestvovače 10 brače i 6 sestara, te dvoje brače u funkciji takmičarskih sudaca. Jugoslo-venske sokolsko takmičare i takmičar-ke vodi savezni načelnik br. dr. Pihler i savezna načelnica s. Elza Skalarjeva.
Pored Sokola, na ovim takmičenjima uzeče učešča i češkoslovački voj-niei, koji Če se takmičiti u patrulnom trčanju (1 oficir, 1 podoficir i 3 Vojnika), zatim u takmieenju na 30 km sa zaprekama i pueanjem, u kombinova-nom takrhičenju s trčanjem na 15 km, skokovima i u prostim Skokovima. Or-ganizaciju vojničkih smučarskih takmičenja vodi češkoslovačka VIII divizija. Pobednici na ovim takmičenjima dobi-ee naročite darove ministarstva narodne odbrane, komande moravsko armije i glavnog generalštaba.
65-godišnjica praške revije »Sokol«
Odlična sokolska revija »Sokol«, koju je počeo izdavati god. 1871 u Pragu dr. Miroslav Tirš, stupila jo ove go-dine u 65 godinu svoga izlaženja. U prvom broju ove revije, koji je izišao 1 januara 1871, bio je objavljen na uvodnom mestu znameniti Tiršev čla-nak »Na zadatak, smer i cilj«, u kome je osnivač Sokolstva na jezgrovit način obrazložio češkoj javnosti zadatak, smer i cilj sokolskog pokreta i delovanja. Revija »Sokol«, koja izlazi u nakladi od oko 10.000 primeraka kao glasilo Praškog Sokola, najbolja je sokolska revija uopče. Praški Sokol inače za svoje društvene potrebe izdaje po-seban list, jer revija »Sokol« donosi samo članke i rasprave od opčeg sokolskog značaja.
sme da izbegne ni gospodarska strana društvenog i četnog delovanja. I ta strana treba da se pozorno motri, jer je zdrava materijalna osnova isto tako preko potrebna svakom smišlje-nom gospodarstvu, kao što je to po-treban temelj eeljakovom domu.
Čujemo medutim, da je sve to dobro i lepo, ali da je to iz ovih ili onih razloga u praksi neizvedivo. Čujemo medu prigovorima i to, da su područja nekojih župa prevelika. Ta tvrdnja je potpuno na mestu, a posebno u sluča-jevima, gde su saobraeajne prilike ne-dovoljne i gde se broj župskih jedinica penje na 100 pa čak i preko 200. U ovakvim slučajevima je svakako potrebno rasterećenje, a koje se može provesti i bez teškoča. Treba naime područja župa smanjiti odnosno čita-vo područje Saveza razdeliti na veči broj župa nego što ih je danas, a granice tih smanjenih župa odredile bi sc tako, da bi se njihov teritorij po mo-gučnosti poklapao s granicama poli-tičko - upravne rezdeobe naše države. To bi bilo korisno i iz mnogih drugih razloga, a pogotovo u upravnom i ma-terijalnom pogledu. Ove nove župe, koje bi vezivale jednake ili barem slične ekonomske, saobraeajne, soeijalne i kulturno prilike, grupisale bi sc i: posebne veče samostalne jedinice, nazo-vimo ih n. pr. zborove, te bi tako pret-
Ličnost novog starešine Saveza poljskog Sokolstva, br. Frančišeka Arciševskog
Donosimo nekoliko podataka o no-vom starešini Saveza poljskog Sokolstva br. Arciševskom.
Brat Frančišek Areiševski rodio se 1890 godine u Kolomeji, ubavom gradu istočno Malopoljskc (bivše Galicije). Osnovnu školu pohadao je u Boršeovu i Lavovu, gde je i vežbao medu sokolskom decom. Nakon prerane smrti oca Adama, poslat je u ka-detsku školu u Košiče, a zatim je na-stavio školovanjc u Vajskirhenu i Medlingu. Godine 1910 završava nauke i biva proizveden u čin tchničkog pot-poručnika. Sve do početka svetskog rata služio je kod saperskog bataljona u Krakovu, gde je učestvovao aktivno u sportskom životu. Naročito se ista-kao u mačevanju, odnevši nekoliko prvih nagrada. Za vreme rata bio je na frontu, a krajem rata postao je gene-ralštabni oficir. Godine 1918 bio je zarobljen na italijanskom frontu, gde kao svestan Poljak stupa zatim u Italiji kao dobrovoljac u legiju generala Halera s kojim dolazi preko Francuske u Poljsku. U godini 1919 dolazi na položaj načelnika štaba VII divizije, koja je kasnije pretvorena u 18 pešadij-sku diviziju i na torn položaju odlikuje se u borbama s boljševicima, naročito
stavljalc sintezu jedinstvenog nastoja-nja, koje bi imalo da u dotičnom delu našo zemlje razvije krila novog, snaž-nijeg poleta u svim pravcima držav-nog i nacionalnog života. Na području tih župskih zborova priredivali bi se jedinstveni tečajevi i sletovi, koji bi značili ekonomsko iskoriščavanje svih uzgojnih činilaea u širim krugovima.
Izvešteni smo, da se u tome pogledu več izraduju i osnove, o kojima če se dakako, u svoje vremo moči da povede i temeljita rasprava, da sc ne bi u čemu prenaglilo, več da bi takoder i u tom pogledu uznapredovali od dobra k boljemu.
Treba izreči priznanje i onim našim bratskim župama, kao i društvima, koje su u moguenosti da za svojo glavno skupštinc izdaju i tiskano izveštaje. Ti materijalni izdaci su svakako ko-risni. Delegati, koje jedinice šalju na skupštinu svoje župe, mogu tako da več kod kuče prouče izveštaje i da na skupštinc dodu pripravni, te tako i debate bivaju stvarne, jezgrovite i uspešno. I još jednu drugu dobru stranu imaju ovakvi tiskani izveštaji, a to je što se na ova j način radom jedne župe upoznavaju i sve ostale te dobivaju jasnu sliku o radu na svemu području Saveza. Tako ujedno može da svaka pojedina župa i uporeduje svoj rad s radom ostalih župa, te da i prcuzme
kod Kamenca Podolskog, Konstantova, Ostroga, Brodija i Varšave. Njegova sposobnost i odvažnost donela mu je glas jednog od najboljih poljskih ofi-eira te jo bio i odlikovan ordenom Vir-tuti militari, kao i drugim odličjima.
Nakon evršenog rata br. Areiševski ostao je još do 1926 godine u aktiv-noj službi, postigavši u svojoj 35 godini čin generalštabnog pukovnika. Izišavši iz vojsko posvetio se društve-nom i sportskom životu. Bio je pret-sednik Saveza Halerovih dobrovoljaea 1927 godine, a kasnije i inšpektor stalnih sokolskih družina kod naeelništva Saveza poljskog Sokolstva, zatim pet godina narodni poslanik u poljskom sejmu, a na ovogodišnjoj skupštini iza-bran je za starešinu Saveza poljskog Sokolstva, čiji je član od detinjstva.
Smučarska takmičenja Saveza SKJ na Pohorju
Danas, u petak 14 o. m., zapoeela su na Pohorju kod Maribora smučarska takmičenja Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, koja če potrajati u subotu 15 i nedelju 16 o. m.
Program ovih smučarskih takmičenja za prvenstvo Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije je sledeči:
petak 14 o. m.: do podne dolazak učesnika u Maribor i zbor u Narodnom
ono, što kod drugih vidi dobra i što odgovara njenim prilikama i potrebama, a da izbegne ono što je na drugom mestu otežavalo i prečilo koristan rad. Na taj način mogu sve naše župe da upoznaju, da je svemu našem nastojanju izvor ista ideja, da svi težimo istom cilju, a da metoda može da budo različita. A ideju, cilj i metode opet nosi jedna te ista i jedinstvena volja: dizati nivo narodno telesne i moralne kulture na visinu, koja je svima do-stupna.
S takvom jedinstvenom voljom, kao posledicom ozbiljnog študija, jača se bistrina duha, kritično se prosuduje opči položaj u zemlji i pribavljaju se sredstva uzgojne radinosti, da so uklone zapreke i teškoče i da se naš rad posvuda prilagodi potrebama naroda. A samo potrebe naroda moraju da nam budu kategoričan imperativ.
U okvir toga imperativa ide takoder, i to u prvom redu, naša stalna briga da povečamo obranbenu snagu naroda, koji nista više ne želi do li trajali mir i poštovanje suverenosti domovine. A jamstvo za jedno i drugo jo naša fizička moč, koju prožima duh junaštva i požrtvovanja sokolskog patriotizma, a koji ne može da umanji nikakav vanjski upliv, jer je taj sokolski patriotizam plod našeg nacionalnog uzgoja i /ato je neodvisan od ma koje
domu. Po podne u 13 časova odlazak preko Strelišta — Bolfenka na Pohorje i Mariborsku kudu; u 13.25 časova odlazak vlakom s glavne žel. stanice za Ruše, odavle polazak do Ruške kuče peške; u 19 časova sednica vodstva takmičenja u Ruškoj kuči;
subota 15 o. m.: pre podne: takmi-čenje članova pojedinaca III razreda na 12 km; takmičenje članova pojedinaca I i II razreda i starijih na 18 km; takmičenje članica pojedinki na 5 km; takmičenje muškog naraštaja pojedinaca b razreda na 6 km;
po podne: takmičenje članova u smuku na 4.5 km; takmičenje članica u smuku na 2 km i takmičenje naraštaja muškog i ženskog u smuku na 2 km;
u nedelju 16 o. m.: takmičenje u smučarskim skokovima na Betnavskoj skakaonici kod Maribora, čime se ujedno i završavaju ova takmičenja, a na-veče proglašenje rezultata i oproštajni sastanak u Narodnom domu u Mariboru.
Kako se poslednjih dana vreme popravilo te su i snežne prilike dosta povoljne, ovim sokolskim prvenstvenim smučarskim takmičenjima uee-stvuje velik broj takmičara, a takmičenja če posetiti takoder i drugi broj-ni posetioci.
O toku i rezultatima ovih takmičenja izvestieemo potanje u narodnom broju.
strane. Tu brigu nam nalaže pored toga još i zakon o obaveznom telesnom uzgoju naroda, koji nam u 2 tačei 7 člana dajo prvenstvo (Službene novine od 2 februara 1934 br. 26/VI-61).
Ako konačno spomenemo još i izbore, koji če, gde je to potrebno, obnoviti i dopuniti župske uprave i u njima u bratskoj saradnji združiti sta-ru i mladu braču i sestre u jedno ra-dino telo jedne misli, možemo da kažemo, da na naše glavne župske skup-štine gledamo kao na smotru našeg unutrašnjcg jednogodišnjeg rada, koji pak tek na župskim sletovima ima da dobije svoju pravu i istinsku vanjsku sliku. Priprema naime za svaki župski slet mora biti trajna, to mora da bude unutarnja priprema od sleta do slcta, priprema u upravi, a največa i najjača ona priprema u vcžbaonici, inače slika svega rada na tim sletovima ne bi bila prava ni istinska.
U ovom članku smo sc samo uz-gredice dotakli nekojih pitanja, koja spadaju u područje župskih .glavnih skupština. Vlastita opažanja i vlastite inicijative otvaraju nove puteve i po-kazuju još i druge mogučnosti koris-nog razmišljanja, treznog zaključiva-nja i pozitivnog stvaranja. A u svemu pak što hočemo i nameravamo ima da nas vodi staro sokolsko geslo: Napred, uvek napred, ni koraka natrag!
Župski tečaj za vode sokolskih čela
u Karlovcu
Godišnje sKupštine naši6 fedinica
Glavna godišnja sktipšlina Sokolskog društva u Novoj Gradiški
ju' nedelju dana 19 januara 1936 održana je "lavna godišnja skupština Sokolskog društva Nova Gradiška. Skupštini je prisustvovao priličan broj članstva, no nije zadovoljavajuči s obzirom na brojčano stanje društva. — Kao izaslanik bratske Sokolske župc Zagreb bio je brat Čedo Mileusnič.
Skupštini: je otvorio starešina društva brat dr. Novosel Sime vrlo lepim i dirljivim govorom, osvrčuči se na položaj Sokolstva u kome se nalazi. Poziva prisutno članstvo da i nadalje us-traje u sokolskom radu, a na dobro Kralja i otadžbine, a zatim čita pozdravni brzojav upučen bratskom sa-veznom starešinstvu, koji skupština prima s aplauzom.
Iza toga je društveni tajnik brat Branko Todorovič pročitao poslanico Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, pa je na završetku poslanice nastalo u dvorani klicanje Njegovom Veličanstvu Kralju Petru II, Jugoslaviji i Sokolstvu.
Na skupštini su pročitali svoje iz-veštaje brača funkcioneri, iz kojih se vidi pozitivan i napredan rad u društvu. Kod čitanja izveštaja odbora za grad nju doma, koji je u ime odbora pod-neo brat Branko Črnič, govorio je br. starešina dr. Novosel, koji je u kratkim potezima izneo napor odbora za gradnju doma u prošloj godini, ali je bio uzaludan, jer nisu dobivena ona materijalna sredstva, koja su bila obe-eana društvu u poeetki: godine. Iznosi neophodnu potrebu gradnje doma i stavlja na srce novoj upravi, koja če biti izabrana, da nastoji učiniti sve što god bude više moguče da se docle do materijalnih sredstava i da sc dom što pre sagradi.
Iz tajničkog izveštaja vidi se, da je članstvo u prošloj godini bilo u znatnom opadanju, ali napominje da društvo time nije nista izgubilo, jer je, nažalost, večina medu brisanima samo bio balast u društvu.
Iz načelničkog izveštaja vidi se vrlo opširan tehnički rad, koji je vladan u prošloj godini, i da je uri štvo dalo vrlo lep broj uspelih pn • daba kao i poseta drugim bratsKi jedinicama. Društvo je uzelo s lepj brojem članstva učešča na sletii u t>0' fiji. —
Nakon razrešnice datc .sta}'0™ upravnom odboru, primljena je list. koju je podnelo članstvo, pa je ta' predložena uprava primljena s aKia-maeijom kako sledi: starešina dr. Гчо-vosel Šime, zamenik starešine Gazap Pero, tajnik Todorovič Branko, pto-svetar Ketig Emil, načelnik Mifojetie Stcvo, I zam. načelnika: Barbarič An te, II zam. načelnika Radoševie lhJ®’ načelnica Hajekova Mara, zam. nacc niee Konjevič Milena, referent za sokolske čete Budimir Pero, blagajnik Durič Nikola, gospodar Crnie Branko.
Članovi uprave; Markovič Rajko. Nikolič Jovan, Rehor Emil. Stojakovič Milan i Budimir Andrija; zamenici e a, nova uprave: Kolarič Matija, Popovi Dragomir, Kratki Juraj, Krezič i Mužni Josip. Revizork Matič_ Miha.' lo, Ogorelica Svetislav i Vujo zamenici revizora: Milojevič Jašo, De bae Nikola i dr. Stirmer Ferdo, buii časti: Gazapi Pero, Žagar Josip, F™ šič Andrija, Kaman Milan i dr. 'teta kovic Ivan, zamenici suda časti: I* Arnold, Krajinovič Nikola i Krulja Josip ml.
Potom se izaslanik župe brat Ccd® Mileusnič zahvalio na toplim _ P°^ :c vima i održao govor, te naglasio, da .1 srečan što se nalazi u jednom od P1 vih društava u našoj župi, pa P021', novu upravu i prisutno članstvo da n' stave s ovakim radom.
Iza toga je završena skupština s nekoliko reči upučenih novoj uprevi članstvu od strane brata starešine d ■ Novosela.
Sokolska župa Karlovac pdržala je sedamnaestdnevni tečaj za vode sokolskih četa. Tečaj je održavan u sta-roj i novoj sokolani. Na njemu je uzelo učešča 39 članova ovih sokolskih četa: Generalski Stol (3), Plaški (2), Gornji Skrad (1), Ljubošina (2). Nova Kršlja (2), Slušnica (2), Ozalj (3), Kr-njak (4). Gor. Budaeki (3). Sjenieak (2), Tušilovič (1), Cerovac (3), Podzemelj (2), Vojnič (1), Jasenac (1), Rakovica (1), Otok (2), Drežnica (2), Oštarski Otok (1), Krnjak (1).
Predavači: br: Sablič Marko! žup-ski starešina, Branko Blaškovič, žup. načelnik, Milan Milosavljevič, župski putujuči prednjak, Božo Dočkal, žup. tajnik, prof. Milan Radeka, dr. St. Jakšič, sudija, dr. Josip Variola, lekar, Josip Kopšiva, kapelnik, Josip Nikšič, prof., Ivo Cerinič i Ivo Zorič, agronomi, Dragutin Kubieek i Dragutin Jo-vetič, čl. ŽTO, Mirko Ercegovič i Stanko Rišlavi, profesuri, i Dušan Bordoški.
Prvih 14 dana održavan je čisto tehnički deo tečaja, koji su vodili načelnik župe br. Blaškovič Branko i prednjak br. Milosavljevič Milan uz saradnju br. Kubičeka i Jovetiča. Predene su sve grane telovežbe: s us ta v, proste i stroj e-vne vežbe, uvežbane vežbe za sokolske čete i t. d.
Poslednja tri dana održan je čisto prosvetni deo tečaja, koji je otvorio žipski prosvetar br. Vlado Blaškovič, profesor.
U nedelju 2 o, m. bio je završetak tečaja s akademijom. Tečajnici su izvodili proste vežbe za Subotiču, razne skupine, igre i kola, pokazavši, da su više naučili, nego se je očekivalo. Jed-na^ vrsta naraštajaca nastupila je s vežbama na stolu, a vrsta članova društva Karlovac sa slobodnim vežbama na spravama, pobravši zasluženi aplauz.
Za vreme zakuske održani su lepi govori. Prvi je govorio br. Sablič, na-zdravivši Nj. Vel. Kralju. Zatim br. Malovič. br. dr. Variola. br. Malčak i general br. Putniković. U ime tečajaca zahvalio se br. Kosanovič Petar. Poslednji je govorio br. Joso Matešič. Vredno je zabeležiti govor br. savez-nog prednjaka Rafačla Bana, koji je tečajcima isporučio pozdrav brata' Gangla.
Igrana su sokolska i narodna kola, koja su poveli general br. Putnikovie i gradonačelnik br. Malčak.
Rastanak je bio dirljiv do suza. Sa suzama u očima rastajali su se učes-nici od svojih tehničkih i idejnih na-stavnika, a osobito je bio dirljiv rastanak s br. Doekalom, župskim tajnikom, koji se je dan i noč starao o hrani i stanu učesnika.
Svi učesnici su pošli svojim kuča-ma srečni i zadovoljni kako s onim što su naučili, tako i s uspehom. Učesnici-ma su podeljene razne knjige i listovi, a savezni prednjak br. Ban razdelio je svakome po jednu svoju knjigu: Vež-bačevo temeljno znanje.
Ne^osporavajuči ogroman uspeh ovog tečaja, moram kao budni posmat-rač učinitt nekoje primedbe obzirom na sam tečaj, da bi se ovo par dobronamernih redaka uvažilo i ispravno shvatilo.
Naši pokojnici
f Bral Makso Brlekovlć
član društva u Ivaničgradu
Nakon 3-godišnje teške bolesti u Ivaničgradu je umro u 60 god. života brat Makso Brlekovič, sudski nadofi-cijal u penziji i rez. kapetan I ki. Pokojnik je roden u Vidovcu (srez Sv. Ivan Zelina). Službovao je u Grubiš-nom Polju, gde je do 1926 god. bio n prvim redo v ima svako g nacionalnog i kulturnog pokreta, BSo je starešina predratnog Hrvatskog Sokola i posle-ratnog Jugoslavenskog Sokola u Gru-bišnom Polju, pa na tom položaju je mnogo uradio na razvoju sokolske misli i organizacije. Kad je penzionisan 1927 god. preselio se je u Ivaničgrad, gde je 1929 god. bio izabran za zame-nika starešine I lrvatskog Sokola, te radio je u Građanskoj čitaonici i lovač-kom društvu. Kao stari sokolski rad-nik u društvu s br. Vladimirom Rubc-tičem i Josipom Kelšinom, osniva 1930 god. Sokolsko društvo (SKJ) u Ivanič Gradu. Na položaju zamenika starešine, brat Brlekovič je agilno radio za Sokolstvo. God. 1933 vršio je dužnost starešine, ali zbog teške bolesti povu-kao se iz društvu. U to doba bio nam je najpotrebniji. Medutim, njegova bolest imala je znatnog udela na prilike u Sokolskom društvu, koje je danas u velikoj krizi. Brat Brlekovič odliko-vao se osobitom inteligeneijom, pa svojim nastupom stekao je opče simpatije kod gradanstva. Bio je dobar Soko i dobar Jugosloven. Kod sprovoda su-delovalo je brojno gradanstvo i Sokoli u gradanskom odelu. Neku je večan spomen bratu Brlekoviču!	N.
*
f Bral Andrija Kasavica
član čete u Novoj Gradini
Dne 5 II 1936 preminuo je ugledni i zaslužni član Sokolske čete Nova Gradina brat Andrija Kasavica.
Prisustvovao sam več na tri tečaja, pa mogu ovome jedino to zameriti, što se nije s više strogosti održavala disciplina medu bračom učesnicima. Mož-da to nije postupljeno zato, što su to sve brača sa sela, ali baš radi toga tre-balo je malo više stege. Ovo sam iskreno rekao, pa se nadam, da če me odgovorni razumeti i u buduče spreeiti svaku pojavu nedisciplinovanosti.
Sem toga, mislim, da je trebalo učesnike pre poeetka rada prozivati, kako se i ranije radilo, čime bi se uees-nici priučili večoj. tačnosti i boljoj disciplini.
Inače je uspeh ovoga tečaja veči od pojedinih ranijih.
Lepa je pojava, da su skoro svi tečajci bili i svojim narodnim nošnjama.
Međusobno ophodenje bilo je više nego bratsko, pa je vreme proteklo kao munja.
Za trajanja tečaja pravljene su razne ekskurzije u tvornice i dr.
	J.	M.
Prednjački tečaj u Sokolskom društvu Krstur
U vremenu od 3 do 7 XII 1935 i od 27 XII 1935 do 3 I 1936 održan je večernji prednjački tečaj u Krsturu. Tečaj je polazio 21 brat, koji su za celo vreme tečaja pokazali veliku marljivost tako, da je isti završen s lepim uspehom.
Voda tečaja bio je prednjak župe brat Stevan Bukač, a pored njega uče-stvovali su kao predavači brača Žarko Ramadanski i Dobrivoj Jablanov.
Ovo se društvo nalazi na severnoj granici naše otadžbine, te unatoč teških okolnosti stalno radi i jedno je od najbolj ih u tome kraju.	S.	B.
Prednjački tečaj u Sokol, društvu Vranjevo
Od 15 do 31 januara o. g. održan je prednjački tečaj u Vranjevu. Tečaj je polazilo 13 brače i 3 sestre.
Voda tečaja bio je prednjak župe brat Stevan Bukač. Kao predavači pojedinih predmeta bila su još brača: Žarko Sekulič, načelnik; Milorad Mo-tok, starešina; Sava Mojič. tajnik i dr. Stojan Jeremič, član uprave obliž-njeg društva N. Bečej.
Ovo novoosnovano društvo imade takoder dosta poteškoča u svom radu, ali prva mu je briga bila da đođe do prosto rij a za redovan rad, u čemu je i uspelo putem primerne potpore domače opštine, koja je društvu ustupila na stalno uživanje jednu prostrane zgradu, koju je društvo zgodno preuredilo.
U istom domu uredena je sada prostrana vežbaonica s pozornicom i nuzprcstorijama, koje odlično odgova-raju za rad i priredbe, a naročito lepo vežbalište, koje je pored njega.
S.	B.
Rodio se 17 XII 1893 u Lazaričima, srez Gacko, te je završio svoj plemeniti život u 43 godini života od bole-tice, koju je zadobio kao dobrovoljac na solunskom bojištu.
Bijaše odliean rodoljub, hrabar ratnik i ispravan Soko. 1914 god. uzet je u austrijsku vojsku, odakle je pre-šao u Rusi ju, gde je 1916 god. stupio u prvu dobrovoljačku diviziju, odakle je, prošavši veči deo sveta, došao na solunski front. Učestvuje u bitkama na Dobrudži i na proboju solunskog fronta, gde bude ranjen.
Za svoju hrabrost odlikovan je or-denima: Miloš Obilic, zlatna; ruske: Georgijevski krst i srebrnu Nikolajev-sku za hrabrost te rumunjskim krstom za zasluge. Predložen je i za Karador-devu zvezdu.
Sahranjcn je uz veliko učestvova-nje Sokola, naroda, vl-asti, školc i do-brovoljaca. Od zaslužnog pokojnika oprostili su se brat Živojevie Milan i Perovič Luka. dobrovoljac.
Laka mu bila jugoslovenska zemlja! Slava mu!
*
IJkop brata Pere Radočaja
u Generalskom Stolu
Kako je poznato, 4 XII 1935 poginulo je sedam radnika na gradnji mosta preko reko Mrežnice, medu njima i član vežbač naše čete br. Pero Radočaj. Prošle nedelje uspelo je iz-vuči prvi leš i to br. Radočaja. U pogrebno) povorci i čestvovala je i uprava naše sokolske čete, te vežbači i dru-govi pokojnog br. Radočaja, koji je svoj život završio na tragičan način. Njegova smrt komemorirana je i na godišnjoj skupštini naše čete.
Obnovite pretplatu na solcolslce listove! Sokoli, pomažite svoju štampu i
RAZNE VESTI
IZ SLOVENSKOG SOKOLSTVA
ČEŠKOSLOVAČKO SOKOLSKO DRUŠTVO U SOFIJI
Češkoslovačko sokolsko društvo u Sofiji, koje je nedavno održalo svoju glavnu skupštinu, ima 75 članova medu kojirna 21 članicu. Društvo vode: starosta br. Varžeeka, načelnik br. Pavel-ka i načelnica s. Rauerjeva. Kako u Bugarskoj živi još nekoliko češkoslo-vačkih kolonija, češkoslovačko sokolsko društvo u Sofiji namerava u dogledno vreme u ovim kolonijama da osnuje sokolska društva ili čete.
RUSKO SOKOLSTVO U JUGOSLAVIJI
Rusko Sokolstvo, organizirano u Savezu ruskoga Sokolstva sa sedištem u Beogradu, broji 54 društva, koja imaju 3.621 člana i članice i 1283 naraštaja i naraštajke, ili ukupno 4904 pripadnika. Od ovih društava 2 se na-laze u Americi, 2 u Bugarskoj, 8 u Latviji, 1 u Poljsko j, 11 u Francuskoj, 4 u Češkoslovačkoj i 26 u Jugoslaviji. Rusko Sokolstvo u Jugoslaviji izdaje i svoj list, »Sokolsku Gazetu«.
OVOGODIŠNJI IZLETI ČEŠKO-
SLOVAČKOG SOKOLSTVA
Osim priprema koje se uvelike vrše za posetu čeških i moravskih župa slovačkim župama, češkoslovačko Sokolstvo sprema se ove godine i na nekoliko večih izleta van svoje domovine. Velik interes u češkoslovaekom Sokolstvu vlada posebice za pokrajinski slet jugoslovenskog .Sokolstva u Subotici, koji če se održati 28 i 29 ju-na i kome če češkoslovačko Sokolstvo učestvovati v večem broju. Iz Subotice jedan deo češkoslovačkih Sokola otpu-tovače zatim u Rumuniju, gde če ostati do 5 jula. Nadalje se češkoslovačko Sokolstvo naročito intenzivno sprema za olimpijske igre u Berlinu, na kojima če češkoslovački Sokoli učestvovati kao takmičari u predvidenim takmi-čarskim granama, zatim če nastupiti s večim brojem vežbača u prostim vežbama, a ostali pak učestvovače kao obični posetioci..
IZ POLJSKOG SOKOLSTVA
S otstupom starešine br. Zamoj-skog i ostalih članova vodstva Saveza poljskog Sokolstva otstupilo je takoder i načelništvo, ali ono je odmah nakon izbora novog saveznog starešinstva izjavilo, da Če i dalje vodiri na-č.elničke poslove dok ne bude izabrano novo savezno načelništvo. To znaei, da medu novoizabranim starešinstvom i starim načelništvom Saveza poljskog Sokolstva postoji puna saglasnost n pogledu daijnjeg sokolskog rada. Svi-ma naime u vodstvu poljskog Sokolstva leži na srcu da se uzajamnim na-stojanjem što više poveča broj vež-bačkog članstva, naročito mladcg, i da bi se postigla što iača saradnja s dr-žavnom organizacijom za telesni uzgoj. Tako ee biti i mnogo lakše da se u poljskom Sokolstvu reše i mnoga druga unutrašnja organizacijska pitanja, a medu ovima u prvom redu pitanje povečanja dobrog prednjačkog kadra kao osnovice za uspešan uzgojni rad u Sokolstvu uopče.
SoUolsUa radio - predavanja
RADIO STANIČA BEOGRAD
Sledeča sokolska radio-predavanja održavaju se:
dne 13 o. m. predaje br. dr. Stevan Simunovič, Split, o temi: »Omladinn i naše Sokolstvo«;
dne 20 o. m. predaje br. Marijan Tratar, Trebnje, o temi: »Kronika jugoslovenskog Sokolstva«;
dne 23 o. m. predaje br. dr. Milorad Dragič, Beograd, o temi:	»Naše
gledište«;
dne 27 o. m. predaje br. Gavra Miloševič, Cetinje, o temi: »Njegoševo Sokolstvo«;
dne 1 marta o. g. predaje br. Tima Dimitrijevič, Beograd, o temi: »Jugoslovenska etika i Sokolstvo«.
Ist uredništva
S razloga što je naše uredništvo poslednjih dana primilo velik broj izveštaja o održanim skupštinama naših društava i četa, primorani smo da naj-veči deo lista posvetimo objavljivanju tih izveštaja pa smo radi toga morali da izostavimo ostalo gradivo, kao razne članke i drugo. Ipak i unatoč tome nismo u mogučnosti da najednom do-nesemo sve izveštaje koje smo do sada primili, makar nastojimo da ih što pre objavimo, te smo i ovoga puta bili prisiljeni da jedan deo tih izveštaja ostavimo za naredni broj lista, a što molimo da se bratski uvaži.
Glavna skupština Sokolskog društva Krk
Sokolsko društvo Krk održalo jo 26 januara glavnu godišnju skupštinu, koja je bila od članstva dobro poseče-na. Starešina otvorio je skupštinu pozdravom prisutnima, piaitetnim seča-njern na pok. Dinka Volariča i čitanjem savezne poslanice.
Pojedini funkcioneri izneli su svoje referate o radu društva preko godine. Svi izveštaji primljeni st jedno-glasno, a iz njih se opaža osobito do-har finansijski napredak društva /za 1935 godinu, tokom koje je društvo smanjilo svoje dugovanje za 11.000 di-nara.
Kod izbora izglasana je jednogla-sno ova uprava: starešina: Viborni Ljubo, zam. star.: Krstič Josip, načelnik: Ura vic Josip, zam. nač.: Jarnovič Miiigoj načelnica:	Karabaič Meri,
zam. nač.: Črnjeka Zlata, tajnik: TIo-Ijevac Milan, zam. taj.: Krstič Josip, prosvetar:	Didek	Zoran, blagajnik:
Jurdik Koloman, statističar: Miškovie Mijo, gospodar: Tudor Vinko, odbornici: Knafl Josip, Fiuman Antun, IIo-danie Ivan, Krušie Antun; revizori: Marinculič Dinko, Blaznik Miloš, Žic Ivan, Mužina Duro; sud časti: dr. Brovet Otmar, Rajeič Hermes, Mužina Duro st., mr. ph. Žic Ivan.
Kod eventualija rešeno je, da se za društvo nabave stolice za koje ee svaki član doprineti 20 Din, te pokre-nuto je pitanje društvene čitaonice. Zaključeno je, da se sveukupno članstvo sastaje jedanput mesečno, da pri-biva po jednoj sednici odbora i da se tako upozna s društvenim radom i novim raspisima.	L. V.
Glavna godišnja skupština Sokolskog društva u Sirigu
13 januara o. g. održana je glavna skupština našega društva. U ime bratske župe istoj je prisustvovao br. Pavle Daljev. Skupštinu je otvorio brat potstarešina Šunka Jovo pozdravljaj liči na prvom mestu izaslanika bratske župe, zatim članstvo. Ovom prilikom je članstvo pozvao na agilniji rad u budučoj godini. Zatim su pročitani izveštaji pojedinih funkcionera, koji su nakon kračo diskusije primljeni. Društvo je učestvovalo na svima javnim časovima u okolnim i učestvovalo na okružnom sletu u Irigu. Cclokupan rad našega društva smeta to što društvo nema svojih prostorija, a iste ne može iznajmiti ni u samom selu, jer ih nema. Posle primljenih izveštaja, a nakon krače pauze izabrana je uprava i to: za starešinu br. Dordc Šparavalo, za potstarešinu br. Jovo Šunka, za tajnika br. Luka Bulič ml., za blagajnika br. Jefto Subotič, za prosvetara br. Jefto Kojič, za načelnika br. Boro Šparavalo, za načelnici! sestra Zora Itebejac, za zamenika načelnika br. Dušan Ra-rnič, za članove uprave ščepan Kojič, Kos ta Bukovič, Lazar Ivctič i potre-ban broj zamenika, revizora i članova suda časti.	Đ. 8.
Glavna skupština SokoL društva Crlkvenica
Naše Sokolsko društvo održalo Jc svoju glavnu godišnju skupštinu -v bruara 1936. Svi funkcioneri društ'j položili su račun o prošlogodišnjem du iserpnim izveštajima, koji su s ou°; brenjem primljeni na znanje, te staroj upravi data razrešnica.
U glavnom u novu upravu izabra-ha su brača i sestre, koji su bili i Pr.° šle godine, što je najbolje priznanj6'' da su na svom mestu i da uživaju P°' verenje celokupnog članstva.
Glavna skupština I rad Sokolskog društva Roijrica
Sokolsko društvo Dobriča, održaj'1 je svoju godišnju skupštinu još lJ"c cembra prošle godine u prisustvu žuP skog izaslanika br, dra Todora Knc26' vica. Izabrana je, u glavnom, stara društvena uprava na čelu s br. Jankp1” Formanom, koja več četvrtu godm1 vodi uspešno ovo društvo.
U novoj zadnjoj godini, od koje J6 proteklo tek šest scdmica, naše je kolsko društvo dalo tri vrlo uspele P1’1 redbe. Prvi i drugi dan pravoslavni^ Božiča priredene su akademije, koje s potpuno zadovoljile mnogobrojnu P setu, dok je 18 januara o. g. priređen^ čajanka za »zimsku pomoč«. Ova P slednja je imala neočekivano dobar terijalan uspeh, te če naše Sokols . društvo moči da pruži pomoč našim ^ romašnim članovima. Sav rad i Pr^!Im ca u ovoj godini biče posvečeni jedn(’ . cilju: ostvarenju podizanja sokols*6 doma, koja je nasušna potreba svih kolskih društava na selu.
Godišnja skupština Sokolske čete Banatsko Novo Selo
26 januara 1936 godine odrzana^L godišnja skupština naše čete. Na o j. skupštini pojedini funkcioneri Pr0C,in,. su izveštaje o radu u toku 1935 goc. iz kojih sc vidi, da ova sokolska J niea iz godine u godinu lepo napr je. Posle podnetih izveštaja data je ^ sadašnjoj upravi razrešnica pa Jc .tc. brana nova, na čelu sa škol. upra , ljcm bratom Srboljubom N. I in'f ‘4ta-vičem, kao starešinom. Zamenm -4 rešine je brat Omorjanov M1 opšt. vojni referent, prosvetar m, Malušević I*. Pavle, beležnik u P tajnik sestra Novakova FrancisK' > teljica, načelnik br. Dimitrijevim zar, zamenik brat Stamena Jov ’ lT1c-čelnica sestra Popovičeva Mara, - j. niea sestre Longinov A. Ana, nik brat Čavoški Mileta, ref. les brat dr. Mijatovič Miodrag.	jC
Izaslanik matičnog društva * vl brat Vasa Lukačev, čl. upr- °6‘
Glavna skupščina Sokola I Ljubljana-Tabor
V mali dvorani Sokolskega doma K -vi U	v	sredo 29. januarja
t ,vHr* dobro obiskana letna glavna skupščina tega našega izredno marljiva sokolskega društva. Skupščino je °tvoril starosta br. inž. Lado Bevc.
Uvodoma se je brat starosta naj-Prej s pieteto spomnil umrlih bratov •n sester, katerih spomin so navzoči Počastili stoje s klici »Slava«. Nato se Je v daljšem govoru dotaknil dela društvene uprave in funkcionarjev, ki so svoje ogromno delo opravili vestno, v Pravi sokolski zavednosti. Prosil jih j c, cta tudi v bodoče posvetijo vse svoje sile proevitu Sokolji na Taboru. Vsi . sokolski delavci naj se ravnajo po geslu »Oseba nič — celota vse« in »Ne koristi — ne slave«. Obširno je nato Ofisal največji društveni praznik raz-ynje prvega dečjega prapora v naši dr-|ayi, ki so ga prinesli mladi Sokoliči iz pokola Vinohradi v Pragi v dar deci pokola I in ki mu je kumoval naš mladi •JOkol in kralj Peter II. Izrekel je ponovno zahvalo slovanskim bratom, saj Je svečanost dala mogočen poudarek Problemu mladinske sokolske vzgoje, ker mladina je bodočnost — Sokolstva. Nadalje se je brat starosta dotaknil Mbanja članstva in je tudi iz vrat Sokola I odpadlo v zadnjem času vse, kar ^ Prišlo nepripravljeno v sokolske vrste zgolj iz sebičnih namenov. Zato poziva yse brate in sestre, ki so ostali ?vesti sokolski misli, da delajo po svo-i- Najboljših močeh v korist naroda, kralja in Sokolstva. Ob zaključku poučila brata staroste so bili odposlani Pozdravi Savczu SKJ in Sokolski župi med splošnim odobravanjem zborovalcev. Končno je br. starosta omenil, da b0 Sokol I drugo leto slavnostno proslavil 30 letnico svojega obstoja in je treba s pripravami pričeti že v letošnjem letu. Tajnik PO brat Branko Kranjc je nato prečital poslanico Sadeža SKJ, potem pa so sledila poročila ‘Unkcionarjcv.
. Tajnik br. Joža Tratar je nato v ualjšem govoru podrobno orisal delo-Уапје društvene uprave. Uprava je unela 9 rednih sej in dve slavnostni S^J1; Uprava je imela tele odseke: pred-ftjaški zbor z zdravniškim, mladinskim smučarskim odsekom, gospodarski odsek, socialni, godbeni, lutkovni in Prireditveni odsek. Vsi odseki so v polni meri izvršili svojo dolžnost, zlasti delo v telovadnici je bilo na višku. Br. tajnik je nato kronološko navedel vse Prireditve v preteklem letu, predvsem •noramo omeniti Masarvkov jubilej, Jubdcj podstaroste br. Josipa Turka, mladinsko slavnost ob priliki razvitja deejega prapora itd. Lepo je društvo Počastilo spomin umrlih na komemo-raciji 1. novembra, svečano pa proslavo 1. december z zaobljubo novega elanstva. Brat tajnik se je nato dotak-nil poročil posameznih odsekovih predsednikov. Statistiko je vodil br. Rudi J^avršnik ter je navajal, da je štel So-**>1 I konec leta 1935.: 836 članov, 362 elanie, 168 obojega naraščaja in 160 ?boje dece, skupno 1526 pripadnikov. p-‘jub težki krizi je prireditveni odsek, ni, Predsedstvom br. Avgusta Ropiča, ^aklonil društveni blagajni iz 6 prireditev 17.370 Din. Tudi gospodarski od-?ck, pod vodstvom br. Frana Vrečarja. Je vestno vršil svojo nalogo in skrbel ^a upravo doma in društvenih naprav. Г«а zunaj se je adaptiralo stopnišče in Je vse stroške pokril društveni dobrotnik br. Polde Zupančič.
Pregledno in izčrpno poročilo o Vzgojnem in telovadnem delu društva Je podal načelnik br. Franjo Lubej. Te-ovadbo vseh oddelkov, ki so telovadni redno skozi celo leto je vodil pred-njaški zbor, ki je štel 25 članov in 16 c*anic. Prednjaški zbor je razdeljen v Več odsekov ter je imel 5 sej, vodil jV°jc tajništvo in blagajno. Izredno se pomnožila strokovna knjižnica, ki ^Jejo 764 knjig ter se jo bratje in se-stre pridno poslužujejo. Delo v posameznih odsekih je bilo takole: mladinki odsek je vodil br. Tone Gorjanc s Pomočjo bratov prednjakov in sester Prednjačič. Odsek je priredil čajanko a naraščaj in deco, akademijo, letovanje, roditeljske večere, miklavževa-nJe in božičnico. Zdravniški odsek pod v°dstvom br. dr. Minara, je pregledal Vse telovadne oddelke, posle društve-SeSa zdravnika pa je izvrševal br. dr. Robert Blumauer. Odsek za zgradbo ttiučarskcga doma, ki bo stal predvidoma na Gorjušah je vodil br. dr. Kunc er pridno zbiral denarna sredstva. Poverjenik za smučanje je bil br. Viktor jOjker. Smučanje se je pridno gojilo, oiikor so dopuščale snežne razmere f®. Jc saveznih tekem udeležilo v dn I .Loki 10 članov in 3 članice, ki so osegli razmeroma lepe uspehe. Na ov0 se je ustanovil med letom strel-i 1 odsek, ki ga vodita brata Prosenc 1 oežek. Telovadna statistika pa izkaze sledeči obisk: v 90 urah je telova-to 4912 članov, povprečno 54 na uro, S^ščajnikov je telovadilo v 88 urah povprečno 57 na uro, dečkov je (j^ovadilo v 73 urah 6751, povprečno v~.na uro. Skupno pa je telovadilo (mo-0sl«n ženski oddelki) v 498 urah 29.017 • eb ali 58 oseb na uro. Danes obisku-ђј redno telovadbo 93 članov, 65 čla-ln/ naraščajnikov, 51 naraščajnic, 0s . dečkov in 54 deklic, skupno 451 a* načelnik je nato kronološko ]0 °n,J vse društvene nastope in sode-an.ie pri bratskih društvih in na zle-
tu v Sofiji. Tekem se je društvo udeležilo smučarskih SSKJ, župnih plavalnih tekem, župnih tekem v prostih panogah, župskih tekem v odbojki in župnega prednjaškega tečaja za članice. Uspehi na tekmah so bili zadovoljivi. Končno je brat načelnik pozval vse navzoče, da redno obiskujejo telovadbo, ki je edini cilj Sokolstva.
Kratko a vendar zanimivo poročilo je nato podala načelnica sestra Vlada Tratarjeva. V svojem poročilu je omenila delo v telovadnici, udeležbo1 na tekmah in nastopih ter telovadno statistiko za ženske oddelke. V 91 urah je telovadilo 3029 članic, v 90 urah 3487 naraščajnic in v 60 urah 4893 deklic, skupno v 241 uri 11.409 oseb.
Poročilo o prosvetnem delovanju je kratko orisal br. Branko Kranjc. PO je imel godbeni, lutkovni in knjižnični odsek. Gcidba ima 40 članov in jo vodi br. Štefan Pokovec, veliki orkester šteje 32 članov in ga vodi br. Verij Švaj-gar, plesni orkester pa ima 16 članov. Vrednost godbenega odseka znaša 94.713 Din. Zelo marljiv je bil lutkovni odsek pod vodstvom br. Erbežnika, ki je vprizoril 26 iger. Odsek sc je udeležil tudi lutkovnih župnih tekem in zasedel III, mesto. Poročilo računovodje br. Janeza Lozeja pravi, da je imelo društvo 305.324 Din dohodkov in 318.902 Din izdatkov. Lepo poročilo je nato podal predsednik socialnega odseka br. Miroslav Urbas, nakar je poročal za nadzorni odbor predsednik br. dr. Pavle Pestotnik, ki je pohvalil delo upravo in br. računovodje ter predlagal razrešnico, ki je bila soglasno sprejeta. Ko sta bila sprejeta še proračun za leto 1936. in višina članarine je brat starosta prečital predloge društvene uprave, ki jih namerava letos in drugo
leto izvršiti. So to: odsek Sokola I Sokolu Kr. Vinohradi v Pragi, proslava društvene 30 letnice in ustanovitev društvenega zabavnega odseka. Vsi trije predlogi so bili soglasno sprejeti.
Pri volitvah je bila nato z vzklikom in z odobravanjem izvoljena naslednja kandidatna lista: starosta br. inž. Lado Bevc, I. podstarosta br. Josip Turk, II. podstarosta br. dr. Josip Kunc, 111. podstarosta br. Miroslav Urbas, načelnik br..Franjo Lubej, L pod-naeelnik br. Ladislav Požar, II. podna-čelnik br. Janko Sket, III. podnačelnik br. Lojze Lubej, načelnica sestra Mica Kržetova, I. podnačelnica s. Marta Pod-pacova, II. podnačelnica s. Dušica Ko-mačeva, prosvetar br. Fran Jereb, tajnik br. Jože Tratar, člani uprave bratje dr. Robert Blumauer, Tone Čotar, Stane Flegar, Anuška Jugova, Ivan Lozej, Fran Rebec, Avgust Ropič, Fran Tum-pej, Rajko Turk, Fran Vrečar, Rudolf Završnik, namestniki: Viktor Hojker, Adolf Hribar, Herman Kanobelj, Mila Kešetova, Fran Kraigher, Branko Kranjc, Tatjana krotkova, Ivan Prosenc, Lado Sedej, Polde Zupančič, nadzorni odbor: predsednik br. dr. Pavle Pestotnik, Josip Jeretina, Franjo Majcen, Ivan Porenta. Ludvik Trček, namestniki: bratje Etbin Bežek,, Drage Rak, Fedor Tkačev, Anton Trebeč, častno razsodišče: bratje dr. Andrej Kuhar, predsednik, Ljubo Dermelj, Josip Janša, Nande Marolt, Dušan Podgornik, praporščaka: br. Edo Ropič in br. Radovan Stare, predsedniki odsekov: godbenega br. Fran Sirnik,^ gospodarskega br. Fran Vrečar, knjižničnega br. Jože Tratar, prireditvenega br. Avgust Ropič, prosvetnega br. Fran Jereb, socialnega br. Miroslav Urbas, nabavnega br. dr. Josip Kunc in zdravniškega br. dr. Fran Minah
Po volitvah se je brat starosta ponovno zahvalil za izkazano zaupanje in zaključil ob 23 uspelo sokolsko zborovanje.	J.	H.
Godišnja skupština Sokolskog društva Beograd I
Občni zbor Ljutomerskega Sokola
Ljutomerski Sokol je dne 26. januarja ob udeležbi 90 članov in članic polagal račune o svojem delovanju v preteklem letu, ki jc bilo 32. njegovega obstoja. Po uvodnih formalnostih je starosta br. dr. Stajnko pozdravil vse navzoče, ter prečital poslanico Saveza SKJ. Iz poročil vseh funkcionarjev je bilo razvideti, da je društvo tudi v 1. 1935. kljub raznim težavam uspešno delovalo. Štelo je 133 članov, 75 članic, 31 naraščaja, 397 dece, skupaj 636 pripadnikov. Izstopilo oz. odselilo se jih je 22, vstopilo odn. priselilo 24. Uprava je imela 21 redno sejo, opravilni zapisnik izkazuje 526 poslovnih številk. Društvo je povabilo svoje članstvo k 24 prireditvam v domu, kjer pa so gostovala tudi druga društva. Vsi oddelki skupaj so telovadili v 560 urah z udeležbo 15.511 oseb. Povprečno na uro 138. Načelništvo je imelo 3 seje, prednjaški zbor, ki šteje 11 elanov in 8 članic, je imel 10 rednih in 3 izredne seje. Telovadnih oddelkov je bilo 14, in sicer elani, članice, moški dijaški naraščaj, obrtni naraščaj, ženski dijaški naraščaj, gojenke in po 4 oddelki moške in ženske dece. Društvo jc priredilo telovadni nastop s 270 sodelujočimi, ter sc udeležilo 4 nastopov v okolici. Na župski tekmi naraščaja je ljutomerska vrsta zasedla 5. mesto, posamezniki pa 2., 7. in 8. Dne 1. dec. se je vršila uspela teloivadna akademija vseh oddelkov. Zdravstveni referent j c priredil eno predavanje za vse članstvo ter predaval tudi pri četi Mali Nedelji. Prosvetar je poročal, da je bilo eno idejno predavanje za vse članstvo, dalje 15 predavanj in 115 nagovorov pred vrsto, razen tega pa je odsek pripravil 4 proslave. Delovala sta tudi narodnoobrambni in socialni od^ek, ki jc za Miklavža obdaril 600 otrok. Društvo jc tudi matica 4 čet: Četa Cven šteje 62 pripadnika, priredila je med drugim 3 igre ter deluje zadovoljivo. Mala Nedelja ima 171 pripadnika, pevski zbor in godbo, priredila je 2 igri in akademijo. Četa Sv. Duh izkazuje 53 pripadnike ter goji poleg telovadbe tamburanje in petje, priredila je igro in akademijo. Četa Sv. Jurij je pod okriljem društva šele od aprila, šteje 144 pripadnike ter jc pripravila 3 proslave, eno igro ter telovadni izlet. Vseh pripadnikov .je v četah 430, za 70 manj kot lani, kar je posledica težkega gospodarskega stanja. Gmotni položaj čet je še zadovoljiv. Blagajniško poročilo kaže, da je društvo imelo v 1. 1935. dohodkov 48.044, izdatkov pa 44.292 Din, premoženju znaša 194.729 Din ter se jc za malenkost zmanjšalo. Najtežje breme je dolg, ki še vedno teži Sokolski dom, obrestovanje in odplačilo dolga sta največji postavki vsakoletnega proračuna. Podporo je društvo prejelo le od občine Ljutomer-mesto. Gospodar je poročal o popravilih inventarja; razsvetljave in doma sploh, nakar so sledila poročila odsekov. Dramatski odsek je nastopil s 0 igrami v 12 predstavah (ena je bila v Murski Soboti), lutkarski je priredil mladini eno igro, pevski je nastopil trikrat z moškim zborom, enkrat z mladinskim, godbeni pa je sodeloval pri vseh proslavah in igrah. Strelski odsek je imel naposled 17 strelskih vaj. Posebčn prireditveni odsek je izvedel tombolo, Martinov večer, letni nastop ter sodeloval pri vseh drugih prireditvah.
Občni zbor je vzel vsa poročila z odobravanjem na znanje. Nato je bil soglasno sprejet predlog posebnega članskega sestanka glede nove uprave. Starosta je br. dr. Stajnko, nam. brat Franc Seršen, načelnik br. Pohl, podnačelnik Stopar in Varoga, načelnica s. Deli Šmauc, podnačelnica s. Sever, društveni zdravnik dr. C. Porekar, prosvetar br. Karbaš, tajnik br. Regoršek, blagajnik br. Poljanec, gospodar br. Varoga, matrikar br. šašel, nar. obrambni ref. br. Miki, socialni ref. s. Apih, odborniki pa so br. Baukart, Berce, Korošec, Ludvik Drago, Reich Ciril, Vilar in Urbič. Za revizorje so bili določeni br. Kuharič, Horvat, nam. Senčar in Kokot, častno razsodišče pa sestavljajo br. Trinkavs, Fister, Martinak, dr. Farč-nik in Župančič. — Članarina se je radi gospodarske stiske znižala na 4 Din mesečno, za telovadca 2 Din. — Po končanem programu je zastopnik žu-pe pozdravil zbor ter izrekel najstarej-šemu društvu mariborske župe priznanje za požrtvovalno delo v preteklem letu. Poudarjal je, da so se sokolske vrste v tem letu pod raznimi vplivi očistile, kar je le dobro. Pravim Sokolom pa treba vztrajati nadalje v boju in v ljubezni do Kralja in domovine. Sokolstvo žanje zdaj že plodove večletnega vztrajnega dela, ki jc bilo v glavnem posvečeno mladini, ta pa je za razvoj Sokolstva najvažnejša. Z vzklikom: Bodimo ponosni, da smo Sokoli!, jc zastopnik župe br. Lavrenčič končal svoj bodrilni govor, nakar je br. starosta zaključil zbor, ki je potekel v popolni harmoniji in slogi.
Glavna skupština Sokolske Cele Brodsko Brdo
Dne 19 januara ovc godine održa-la je naša četa svoju treču redovnu skupštinu u prisustvu izaslanika župe brata dra Ive Jclaviča, starešine mati-čnog društva Sl. Brod, brata Iliča Ta-nasija, prosvetara matičnog društva, te brata Kovača Milana, okružnog načelnika okružja SL Brod. Skupštinu je otvorio starešina čete brat Miletič Luka, iznoseči pred skupštinu glavne točke celokupnog rada u minuloj godini. Dubokim poštovanjem seča se najve-čeg Sokola Nj. Vel. Kralja Petra II, kojemu kliče trokratni sokolski »Zdravo!«, ko ji je prihvačen od prisutnih živim aplauzom. Pozdravljajuči bratske izaslanike i zaželivši skupštini srečan i složan rad, prešao je na skupštinski dnevni red.
Najpre je pročitana savezna poslanica, a potom su sledili izveštaji društvenih funkcionara. Svi izveštaji prim-Ijeni su jednoglasno.
Nakon primljenih izveštaja daje se odrešnica staroj upravi, a potom se od-mah prešlo na biranje nove uprave, u kojoj su ostali skoro Svi članovi stare uprave.
Starešina čete i nadalje je ostao brat Miletič Luka, koji ujedno vrši dužnost načelnika. Zamenik starešine je i nadalje brat Sudarevič Stjepan. Tajničku dužnost kao i dužnost prosvetara vršiče sestra Miletič Slava, a blagajnik jc brat Gotšlih Robert.
Starešina čete zahvaljuje se na poverenju, kako u ime svoje tako i cele uprave. Nato je bila zaključena ova treča skupština jcdinic©.
Jedno od največih beogradskih društava, S. dr. Beograd I, održalo je godišnju skupštinu u svojim prostori-jama na dan 2—II—36 g.
Intcresovanje članstva za ovu skupštinu bilo je vrlo veliko. Skupština je besprekidno radila od 9.30 sati do 15.30; svi su skupštinari pazljivo pratili tok samog raspravljanja.
Od strane župe prisustvovali su delegati brača:	Milivoje Smiljanič,
starešina beogradske župe, Gojko Mu-drinič, Stevan Milutinovič, članovi župskog starešinstva, i Pctar Čolovič, I zam. načelnika.
Skupštini je pretsedavao starešina društva brat Franjo Galijan. Po otva-ranju skupštine starešina je spome-nuo s dubokim pijetetom gubitak vrlih Sokola društva Beograd L koje je neumitna sudbina otrgla iz sokolske sredine u toku prošle godine. Na toj crnoj listi su imena br. Ljube Stanojeviča, jednog od najstarijih beogradskih Sokola, Dane D. llić, 1 zamenice savezne načelnice, i sestara Mile Nikolič, Vere Andelič i Radmile . Dimi-trijevič, istrajnih radnika ovoga društva.
1 zamenik starešine, br. dr. Dio-nis Godina, pročitao je saveznu posla-nicu posle koje je se prešlo na čitanje godišnjih izveštaja funkcionera.
Iz kratkog i jezgrovitog izveštaja tajnika moglo se videti, da je društvo pokazalo veliki napredak fu minuloj godini. Kako su se neki članovi uprave pokazali u početku ncagilni u vršenju dužnosti, to jc došlo do vanredne skupštine, kojom su prilikom kooptira-na druga brača na mesto ovih. Novo starešinstvo beleži znatan uspeh u svo-me radu oslobodenjem društvenog duga za vodu iz ranijih godina u iznosu preko 41.000 Din. Društvo je osnovalo otsek u predgradu Beograda zva-nom Karaburma. Zatim je na molbu župe primilo pod svoje okrilje četu Boleč. Društvo je prošlog leta priredilo logorovanje u Filipjakovu na kome je učestvovalo oko 100 osoba. Radi se na tome da se dobije zemljište na Adi Ciganliji, gde društvo namerava podi-či zgradu i kupatilu za treniranje svo-ga članstva. Predmet je još na odobre-nju u Ministarstvu šuma i ruda.
Načelnički izveštaj nije onakav kakav bi trebao biti, jer novo načelništvo je na upravi tek od 2 meseca, a za raniji rad nije bilo dovoljno poda-taka. Konstatovan jc napredak u sve-stranoj naobrazbi članstva. Naročito se može podv.iči naprsdik a k ko j atle-tiei i plivanju. Društvo je učestvovalo na župskim plivačkim utakmieama sa 65 takmičara, a na župskim lakoatlet-skim utakmieama u Pančevu sa 130 takmičara. Od kategorija najnapred-niii je m. naraštaj, koji ima tri grupe: mladi, srednji i stariji.
O radu Prosvetnog odbora podneo je izveštaj br. Miloš Vasič. PO je po-kazao naročitu agilnost u prošloj godini. Posvečena je naročita pažnja za-jedničkim izletima što jc imalo za cilj medusobno upoznavanje članstva i razvijanje bratske i sestrinske ljubavi. Priredivane su razne zabave i priredbe od kojih vredi naročito istači sokolska posela (ukupno 103 priredbe). Odr-
žano je mnoštvo govora pred vrstama,
predavanja i filmskih pretstava. PO ima svoje sekcije: trezvenjačku, lut-karsku, šahovsku, diletantsku i muzi-čku, koje su postigle zavidan rezultat
O radu Prosvetnog odbora podneo je , izveštaj br. Miloš' Vasič1. PO je pokazao naročitu agilnost u prošloj godini. Posvečena jc naročita pažnja zajedničkim izletima što je imalo za cilj medusobno upoznavanje članstva i razvijanje bratske i sestrinske ljubavi. Priredivane su razne zabave i priredbe od kojih vredi naročito istači sokolska posela (ukupno 103 priredbe). Održano je mnoštvo govora pred vrstama, predavanja i filmskih pretstava. PO ima svoje sekcije: trezvenjačku, lutkarsku, šahovsku, diletantsku i muzičku, koje su postigle zavidan rcziltat.
Društvo je dobilo dobrotvora u licu g-de Blažek, koja se upisala sa sumom od 500 din. I u finansijskom pogledu društvo beleži aktivan bilans. Na kraju prošle godine suma za iz-gradnju društvenog doma poncla se na 64.240 din. Iz statističkog izveštaja se vidi, da jc u društVo i pisan Nj. V. Kralj Petar II i Kraljeviči Tomislav i Andrej.
Sokolsko društvo ima dobrotvor-nu sekeiju »Sokolsko srce«, koju je osnovala za života s. Dana Ilič. I ova sekcija je pokazala vidan uspeh. Na skupštini su potvrdena pravila po ko-jima ova sekcija ima svoja dva fonda: Fond Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja i Fond sestre Dane Ilič.
Po završenom čitanju izveštaja prešlo se na izbor nove uprave. Starešina župe br. Smiljanič u jednom div-nom govoru pohvalio jc rad prošlog starešinstva. Zatim ipučuje savet članstvu da bude u ljubavi i medusob.-noj toleranciji. Sokolski redovi mora-ju da se zbiju, a snage da sc združc, jer su prilike danas teške a mogu biti i teže. Zbog toga treba poveriti vodstvo onima, koji su najbolji medu naj-boljima. Ne bi trebalo biti nikakvog razmimoilaženja. Napredak društva neka bude glavni cilj svima. Govor br. starešine toplo je pozdravljen od stranc skupštine.
Pošto je kandidacioni odbor pred-ložio 2 liste prešlo se na glasanje i izabrana uprava, koja je u glavnom ostala ista samo neznatno izmenična: starešina br. Franjo Galijan, zamenici br. Jevretn Nedič i br. František Va-njik, tajnik br. Manojlo Lazič, prosvetar br. Miloš Vasič, načelnik br. Branislav Limič, načelnica s. Vlasta Vanjik, zamenici brača Stevan Nušie, Bogdan Ristič i Sckula Čakič te sestre: Zora Grujičič, Juliana Peričič i Paula Pau-rie, blagajnik br. Nikola Kačanin, ekonom br. Milorad Jovovič, statistični' br. Miloš Popovič, članovi uprave brača: Ante Grgič, dr. Dušan Rakič, dr. Jovan Vukelič, Dragiša Miča, Janko Radič, Milan Čupie. Rcvizioni ■odbor: brača: Milan Markovič, Stevan Dere-tič, Veljko Rašič, Svetozar Marin, Dorde Mijič. Sud časti brača: tir. Jo/e Ravnik, Žika Milivojcvič, Dušan Petrovič, Antonije Marucič i dr, Dionis Godina.	B.	R.	R.
Glavna skupščina Sokolskega društva Novo mesto
Sokolsko društvo Novo mesto jc imelo 22. januarja ob 20. uri v Sokolskem domu svoj letni občni zbor. Poleg mnogoštevilnega članstva je bil navzoč tudi župni delegat br. dr. Vasič.
Brat Matko Davorin je prečital sa-vezno poslanico. Sledilo je izčrpno poročilo tajnika br. Ogrina, ki je podal pregled dela preteklega leta obenem pa tudi načrt dela bodoče uprave, ki naj obsega predpriprave za 50 letnico, ki jo proslavlja tukajšnji Sokol leta 1937.
Načelnik br. Papež je poročal o delu v telovadnici, o proslavi 25 letnice župe, o zletu v Sofiji, o nastopih, akademijah, tekmah itd.
Prosvetar br. Krajec jc podal sliko prosvetnega dela: cela vrsta predavanj, nagovori pred vrstami, prireditve v spomin blagopokojnega kralja Aleksandra I. Ujedinitelja, rojstnega dneva Nj. Vel. kralja in dneva ujedinje-nja. Dramatski odsek je imel na Silvestrovo lepo prireditev. Uspeh vseh prireditev je bil odličen.
Blagajnik br. Lavrič je razložil položaj društva, nakar je sledilo poročilo gospodarja in kino referenta br. Pavčiča. Edina točka, ki jc izvala debato. Odbor je sklenil, da preuredi kletne prostore doma v gostilniške, da ne ugasne pravica gostilniške obrti, obenem je izvršeno potrebno popravilo temelja doma.
Sledilo je zanimivo poročilo knjižničarja br. Ivanetiča, na katero ga je članstvo nagradilo z navdušenim ples-kom. Povedal je, da jc moderno urejena knjižnica izpopolnjena, da raste število čitateljev dan za dnevom. Analiziral je razmerje knjig poedinih avtorjev in vrst čtiva do čitateljev glede starosti, poklica, spola itd.
Za glasbeni odsek je poročal br. Kastelic, poročilo statističarja je prečital tajnik br. Ogrin.
Revizor br. Kobe je predlagal vsemu odboru irazrešnico s pohvalo, kar je članstvo odobrilo.
V imenu župne uprave je pozdravil navzoče br. dr. Vasič, ki je poudarjal pravilnost sedanjega čiščenja v sokolskih vrstah. Lahko smo uverjeni, jc dejal, da stojimo z našo ogromno, po vsej državi razgranjeno organizacijo, neomajno na stališču, da se mora graditi naša domovina na idealih, na katerih je bila ustvarjena. Mi ostanemo tudi v bodoče temelj države. Članstvo je burno odobravalo izvajanje br. Va-siča.
Članarina je bila znižana.
Soglasno je bila sprejeta sledeča lista, ki jo je predložil odbor po sporazumu članskega sestanka: starosta,- br. Matija Marinček, podstarosta: br. Matko Davorin, prosvetar: br. Krajc Janko, načelnik: br. Papež Ludvik, I. nam.: br. Adam Karel, I. nam.: br. Splikal Pavel, načelnica: s Poljanšek Vida, I. nam.: s. Murn Iva, II. nam.: s. Kro-negger Lojzka, tajnik: br. Ogrin Anton, blagajnik: br. Lavrič Jože, stati-stičarka: s. Malovič Darka; odborniki s funkcijami: četni ref.: br. dr. Trošt Jože, nar. obr. ref.: br. Menard Vilko, kino ref.: br. Pavčič Jože, gospodar: br. Jevšček Karel, zastavonoša: br. Matko Jože, namestnik: br. Koncilija Jakob; odborniki nam. s funkcijami: novinar: br. Monda Joško, pevski odsek: br. Juvanec Ferdo, zdravnik: br. dr. iKiissel Božidar; pregledniki: ,’br. Klinc Ignacij, br. Kobe Julij, br. Spli-hal Jože, br. Windscher Josip; namestniki: br. Mikolič Feri, br. Kobe Josip; častno razsodišče: br. dr. Vasič Ivan, br. Marinček Matija, Turk Karel, br. Černoš Mijo, br. Papež Ludvik; namestniki: br. Meršol Feri br. Kuder Anton in br. Krajc Janko,
Str. 4
»SOKOLSKI GLASNIK«
God. VII — broj I
ROSIJA - FONSIER • društvo za osiguranje i reosiguranfe • BEOGRAD
Glavna skupšiina Sokolskog društva Visoko
Skupština ovoga društva održala sc 12 I 1936 god. Društveni funkcioneri podneli su svoje izveštajc. Podnešen je ujedno i izveštaj odbora za gradnja Sokolskog doma, kao spomenika bla-gopokojnom Kralju Petru I Velikom Oslobodiocu, koji je stajao preko pola miliona dinara.
Sokolska se je svest na skupštini triumfalno ispoljila, priznala i odobrila rad prošlogodišnjih funkeionera, dala rezrešnicu upravnom i nadzomom odboru, te jednoglasno izabrala novu »pravu: starešina brat Vrkojevič Mirko; zam. starešine brat dr. Hajrudin Džananovič; tajnik br. Milan Tanasko-vie; načelnik br. Nešet Tafro; zam. načelnika br. Josip Elazar; načelnica s. Dragica Milic; zam. načelnice sestra Slavoj ka Bunjičevič; prosvetar br. Šalih Šabanovič; ref. za sok. čete brat Aleksander Kozlov; prets. trezvenog otseka brat Hilmija Tafro; prets. mu-zičkog otseka br. Mihovil Ban; prets. pozorišnog otseka br. Nedeljko Janje-tovič; domačin brat Abid Frtuna; društveni lekar brat dr. Branko Midžor; blagajnik brat Nczir Bečarcvič. — Članovi odbora: brat Ibrahim Zečevič i sestra Dragica Vojnovič. — Nadzorni odbor: Vojislav Plavišič, Aleksandar Petrovič, Nezir Sirčo.
Na ovoj skupštini je odato priznanje 25-godišnjcm sokolskom radniku dosadašnjem društvenom starešini i pretsedniku gradevnog odbora bratu Josipu Plavišičv. izabravši ga jednoglasno doživotnim starešinom društva.
S. Š.
Godišnja skupština Sokolske čete Hupe
U nedelju dne 26 januara održana je godišnja skupština Sokolske čete Rupe, kojoj su prisustvovali skoro s vi članovi. Kao delegat matičnog društva Kistanje skupštini jc prisustvovao br. Milan Budimir, starešina pomenutog društva. Skupštinu je otvorio br. Niko Barišič, starešina čete, koji je s nekoliko toplih reči pozdravio Nj. Vel. Kralja Petra II, što je od članstva prihva-čeno s oduševljenjem. Isto tako pozdravio je br. delegata, pa se je prešlo na čitanje izveštaj a o radu u prošloj godini. Iscrpne izveštaje podneli su: tajnik, blagajnik, načelnik i prosvetar, pa su isti primljeni bez primedbe. Na-kon što je podeljen apsolutorij staroj upravi izabrana je nova, u ko ji' su ušli: starešina: br. Niko Barišič; zame-nik starešine br. Luka Nadoveza; tajnik: sestra Marija Barač; blagajnik: br. Pajić - Majdič Filip; prosvetar: brat Stjepan Barač; načelnik: br. Dujo Vc-
rovič; zamenici; br. Barišič Jure i br. Barišič Josip i revizori: br. Silov Ante i Širinič Mate.
Nakon izbora govorio je delegat matičnog društva br. Budimir te toplo preporučio upravi i članstvu, da složno i samopregorno nastave započe-tim radom. Na kraju se je zahvalio starešina na izboru, pa je skupština vz oduševljene poklike zaključena.
Glavna skupština Sokolskog društva Zvornik
Dana 26 januara o. g. održana je skupština Sokolskog društva u Zvorni-ku. Skupštini’' je otvorio starešina br. Stanko Kovačič, upučujuči prvo sokolske pozdrave Nj. Vel. Kralju Petru II. Zatim je pozdravio delegate župe Tuzla, i to starešinu župe br. Jovana Petroviča, te braču Svetlika Poroviča i Muhameda Husiča. Br. starešina je ta-da izneo važnije momente o prošlogo-dišnjem radu društva, a naročito jo na-glasio važan dogodaj za Sokolsko društvo u Zvorniku, što je u godini 1935 otpočelo s gradnjom Sokolskog doma. Time u vezi je ispred društva iskazao blaigodarnost Savezu SKJ, te Kr. ban-skoj upravi Drinske banovine u Sarajevu na izdašnjoj pripomoči za gradnje doma. Izložio je dalje potrebu inten-zivnog i složnog sokolskog rada u svim granama, te je pozvao sve prisutne, da bi što više doprineli napretku Sokolstva.
Zatim su pročitani izveštaji: tajnika, 'načelnika, prosvetara, blagajnika, matičara, ekonoma, zdravstvenog i gra-devinskog otseka, revizionog odbora i odbora za čete. U ime župskih delegata zahvalio se na pozdravu starešina župe br. Jovan Petrovič naglasivši veliku potrebu što složnijeg sokolsko« rada. Nakon što je dana razrešnica staroj upravi, prešlo se na izbor nove, u koju su izabrana sledeča brača i sestre: za starešinu br. Stanko Kovačič, za nje-govog zamenika br. Drago Stanišič, za načelnika br. Mustafa Mustafič, za zamenika br. Vaso Kovačevič, za načel-nicu s. Nata Despotovič, za zamenicu s.* Jevroeima Blagojevič; za članove uprave .izabrani su: Bogdan Kurepa, Boško Kovačevič, dr. Sergije Jankije-vič, dr. Zinaida Gorjaekovskaja, Nikola čurčič, Jovo Jevtič Jovan Blagojevič, Budimir Durdevič, Hamdija Ham-biralovič, Stanimir Miloševič, Veljko Tomič, Branka Nikolič, Danica Jovanovič, Mara Jevtič, Vidak Kovačevič, Lika Savič, Sadija Idrizovič; revizioni odbor: Drago Popovič, 1 lija. Petrovič i Gospa Blagojevič.
Po završetku izbora starešina br. Stanko Kovačič zahvalio se svima pri-sutnima, te je ponovno pozvao sve članstvo da svojski prione radu.
KRONIKA
Sedamdesetpetgodišnjica dr. Matije Murka. Jedan od najjačih, naj-uglednijih i največih savremenih slavista, prof. dr. Matija Murko slavio je u ponedeljak dne 10 o. m. 75-godišnjicu svoit života. Jubilarac je 1920 preuzeo katedru slavistike na čuvenom Karlo-vom univerzitetu u Pragu, a posle smrti prof. Luborja Nidcrla postao je direktor Slovenskog instituta u Pragu, najvišeg slovenskog instituta na svetu. Pored svog naučnog rada dr. Murko je uvek našao vremena da radi u kul-turnoj saradnji i zbliženju slovenskih naroda. Bio je i jedan od osnivača i organizatora češkoslovačko - jugoslo-venske lige, u kojoj aktivno sarađuje još i danas; nema veče slovenske priredbe u Pragu, kod koje ne bi on aktivno saradivao. Iako jc veči deo svog života proboravio u inostranstvu, ipak je ostao veran sin svog naroda, stalno jc podržavao najživlijc veze sa svojom otadžbinom; svoj je odmor uvek proboravio medu svojima u Jugoslaviji, gde ima po svim krajevima mnogo ličnih prijatelja, medu njima i na-šeg velikog umetnika Ivana Meštro-viča.
Jubilarac je rodom iz sela Drstela kod Ptuja. U Ptuju svršio je osnovnu školu i gimnaziju, a nakon mature upu-tio se u Beč, gde sc je posvetio germa-nistici. Pod uticajem svog zemljaka, velikog slaviste Miklošiča, počeo je kasnije da študira slavistiko, koja je bila u početku njegovih študija spo-redni predmet. S najboljim uspehom »sub auspieiis« promoviran je za dok-tora filozofije 1886 u svojoj 25 godini. Da bi se još upoznao s ruskim jezikom i literarnom historijom otišao je n Rusiju, gdo je ostao punc dve godi-ne; tamo se je lično upoznao s čuve-nim ruskim slavistima. Nakon povratka iz Rusije habilitirao se je 1898 kao docent slavistike i: Beču, a ujedno bio je dodeljen austrijskom ministarstvu inostranih poslova, gde je imao da vodi pregled na novinama svih slovenskih naroda. To mu je omogučilo praktično učenje slovenskih jezika, poznavanje
nacionalnih, političkih, kulturnih i literarnih prilika kod svih tih naroda. Godine 1902 postao je profesor slavistike na univerzitetu u Gracu, a godi-ne 1917 otišao jo u Nemačku, gde je, nakon snnti profesora Leskiena v Lajpeigu, preuzeo katedru slavistike, dok nije godirie 1920 otišao u Prag, gde još i danas radi. Dr. Murko napi-sao je bezbroj študija, eseja i raspra-va odgojio jo velik broj učenika, od kojih danas mnogi zauzimaju u svim slovenskim narodima položaje uglednih slavista. Nije ni čudo, da sc 75-go-dišnjice dr. Murka seča v.z naš narod i ostali slovenski svet, kao i mnogi drugi narodi.
šestogodišnjica Visokih Dečana.
Jcdna od naših največih i najznameni-tijih istorijskih gradevina su Veliki Dečani, koji su bili dogradeni 1336, kako jc to skoro nčosporivo dokazao nakon drugih študija pokojni prof. St. Novakovič, jer je te godine izdana ; čuvena Dušanova dečanska Hrisovu-lja. Manastir Visoki Dečani s krasnom crkvom, posvečenom Bogu Ocu - Pan-tokratoru bio je svojih prvih godina središte srpske kulture, a kasnije ču var starih tradicija; gradič ih je čuveni kotorski arhitekt Vid, kojega jc pozvao u srpske krajeve kralj Stevan Uroš III. Crkva, koja je kasnije rc-staurirana, spada u red naših najlepših gradevina uopšto i bogata jc na umetničkim slikama. Pred 40 godina Turska je ustupila Visoke Dečane ruskim kaluderima, koji su stajali pod zaštitom ruskog konzula u Prizrenu. Oni su sve do svršetka balkanskog ra-ta brižljivo i savesno čuvali stare narodne tradicije i relikvije srpskih vla-dara. Knez Aleksandar Karadordcvič opravio jc 1849 o svom trošku raku s moštima sv. Kralja Dečanskog, a i bla-ženopočivši Kralj Aleksandar I Ujcdi-nitelj spadao je medu dobrotvore tog manastira.
75-godišnjica Bjarnata Krauca. Mali lužičko-srpski narod, koji baš poslednjih dana ponovno doživljuje teške udarce sa strane nemaekih vlasti, se-tio se je 5 o. m., a s njim i svi slovenski narodi, sedamdesctpetgodišnjice Bjar-nata Krauca, največeg sina lužičkog naroda, kojcg cene i poštuju i Nemci.
Jubilarac, sin učiteljev, rodio se je u selu Jitra u Gornjoj Lužici. Nakon svršene osnovne i niže srednjo škole, pohadao je učiteljsku školu i postao učitelj u Rakecima. Godine 1883 otse-lio se u Draždane (Drezden), ali je ipak ostao veran svom narodu. Zbog svog nacionalnog i kultiirnog rada postao je Krauc jedan od najpopularni-jih kulturnih radnika. Več u svojim mladim godinama pokazao je talcnat za glazbu, kojoj se je u kasnijim godinama potpuno posvetio. Več kao študent bio je dirigent pevačkog društva »Svoboda« u Budišinu, a kasnije je kao učitelj vodio i organizirao pe-vačke horove i po selima. U Dražda-nima bio je niz godina horovoda če-škog pevačkog hora »Hlahol«, s kojim je priredivao odlične koncerte, na ko-jima je propagirao lužičko-srpsku na-rodnu i umetnu pesmu. Nakon svet-skog rata osnovao je Savez lužičko-srpskih pevačkih društava i s horom Lumir, poneo je tu lepu pesmu i u slobodnu Češkoslovačku. Brojne su njegove kompozicije za solo, hor, or-hestar, mnogo je harmonizirao, a iz-davao je i muzikalni prilog lista »Lužica« pod imenom »Skovrončik«. Njegovo poslednje, najnovije delo je škol-ska pesmarica »Naše spjevi«. Član je Češke akademije nauka i umetnosti.
Stogodišnjica rođenja Nikolaja A. Dobroljubova. Čitav slovenski svet se-tio se jc 6 o. m. 100-godišnjice rodenja Nikolaja Aleksandroviča Dobroljubova. koji spada u red največih, najjačih, najduhovitijih i najdubljih ruskih ‘kritika. Nažalost ovaj genijalni čovek umro je u svojoj 25 godini, ali je njegov uticaj na rusku literaturu i novin-stvo bio ipak toliko jak, da ga se ruska literarna javnost seča još i danas. Nakon svršenog školovanja u rodnom mestu, Nižjem Novgorodu, otišao je u Petrograd, gde je studirao u Glavnom pedagoškem zavodu. Nakon smrti svojih roditelja bio je u teškom položaju, jer je morao da se brine i za rnladu braču i sestre. Našao je zaposlenjc u redakciji »Sovremcnika«. gde je preuzeo rubriku kritike. Na Dobroljubova vrlo je uticao Černiševski voda revolucionarne omladine, koji mu je postao učitelj, savetnik ali i prijatelj, kasnije mu je bio drug i Nekrasov. Od njegovih većih delr. pozlata jc študija o Gončarovom romanu »Ob-lomov«, nadalje kritička rasprava »Temnojc carstvo«, posvečena radovi-ma Ostrovskog i kritički pregled Tur-genjevog romana »Nakanuna«.
i Dr. Vinko Pulišič. Dne 10 o. m.
sahranjen je u svom rodnom mestu Olib bivši nadbiskup zadarski i metropolita dalmatinski dr. Vinko Pulišič, uzor blagog sveštenika i čoveka. Umro je u 83 godini svog života. Gimnaziju i teologiju svršio je u Zadru, a više teološke nauke u Beču, gde je doktorirao. Niz godina bio profesor teologije u Zadru, gde sc je isticao svojom uče-nošču. I kasnije, kada je postao bi-skup šibenički i napokon nadbiskup zadarski, ostao je lično vanredno skro-man i brinuo sc je samo za duhovno dobro svojih vernika. Kao čovek koji nije volio borhu klonio se je političkog života, strogo se držeči načela, da je svešteniku mesto u crkvi i školi. Nakon italijanske okupacije pokojnik se povukao iz Zadra jer nije mogao gledati patnju i progone našeg naroda, kojcg je voleo iznad svega. Tiho i po-vučeno živeo je svom rodnom Olibu, gde je bio i sahranjen dne 10 o. m. uz veliko učešče naroda i svečenstva.
Razne kulturne vesti. Na beograd-skom univerzitetu odano je u nedelju 9 o. m. zasluženo priznanje najstari-jem članu mcdicinskog fakulteta dr. Rihardu Burianu, uglednom nastavniku fiziologije i poznatom naueniku, koji uživa velik ugled i u inostranstvu. Preko 40 godina več radi ovaj naučnik na univerzitetima, pa je odgojio i u Beogradu niz daka, od kojih su danas več nekoji poznati kapaciteti na medicin-skom polju. Odlikovan je ovom prili-kom ordenom Jugoslovenske krune II stepena.
*
Dne 6 o. m. umro jc u sanatoriju u Novom Smokovcu u Slovačkoj poznati slovački pesnik i književnik Vladimir Roj. Pokojnik se jc rodio u selu Kohanovce u dolini Vaha 17 aprila 1885 kao potomak slovcnizirane hugenotske porodicc, koja se jc u XVII veku ise-lila iz Francuske. Posvetio se svečenič-kom zvanju i službovao je kao protestantski paroh u raznim krajevima. Pr-
KUMMi&fT-DEU
Ци»11А>аРА1М*11НОУ*1Д.
ve njegove pesme izašle su u pojedinim revijama 1908, a samostalnu zbirku pe-sama izdao je pod naslovom »Preko rose i trnja« tek 1921. Kasnijih godina izdao je i druge zbirke, kojima je ste-kao glas odličnog pesnika. Mnogo je prevodio s nemačkog, engleskog i fran-cuskog, a poznat je bio i kao odličan govornik te odlučan pristaša češkoslo-vačkog jedinstva.
MALE VIST 1
SZ NAŠIH JED1NICA
ARTIČE. — Prireditev. Dne 19 januarja jc priredilo Sokolsko društva Artiče ljudsko igro: »Ljubavi cvet je zamorjen«. Igra je uspela odlično. Igralci so rešili svoje vloge nad vse zadovoljivo. Odmore je krajšala domača društvena godba na pihala, ki je v tem kratkem času obstoja tudi ona dosegla zavidljive uspehe.
GENERALSKI STOL. — Konsti-tuisanje Prosv. odbora. Dana 9 febru-ara konstituisao sc PO ovc čete ovako: pretsednik i referent za štampu brat Joso Matešič. Zamenik prosvetara, potpretsednik, referent za socijalnu skrb, zadrugarstvo i narodno prosveči-vanje br. Vucelič Radivoj. Tajnik, knjižničar, gospodar i referent za ekonomsko podizanje sela br. Pero Matešič. Z ap; s nič ar, referent za priredbe, predavanja i govore pred vrstom brat Dušan Petrovič. Statističar, referent za muške vežbače kategorije i zdravstvo br. Mlinac Joso. Matičar, referent za trezvenost i vežbače ženske kategorije s. Brajkovič Zora.
GOSPIČ. — Lutkarska pretstava.
Dne 4 februara davala se lutkarska pretstava: »Čoso u morskim dubina-ma« u 5 činova, koja jc svojom ro-
тд: Atičkom sadržinom punom mašte
zanela našu malu stalnu publike i pr ' nela je u carstvo vodenjaka. Oya] J komad napisao i udesio za lutkarsK« pozornicu naš lutkarski režiser br. y 0 Bulart. — Pretstava je bila vrlo dobro režirana, scenerija adekvatna i oelazi dečje publike velik.
KRIŽEVCI. — Akademija u Soko-lovcu. Sokolsko društvo Sokolovac pn~ redilo je 1 febn ara ove godine svečanu akademij u u spoinen prosvetne J' sv. Save i biskupa Štrosmajera. rro-gram je bio dobar, te je cela pnreu a potpuno uspela.
KRIŽEVCI — Čajanka. Na roden-dan velikog jugoslovenskog vladike J-J. Štrosmajera priredilo je ovdasnj1-sokolsko društvo predavanje s cajan-kom. Predavač br. Arko izložio Je glavne karakteristike života Štrosmajera, a iza toga sc razvio ples i zabava-
PETROVARADIN. — Proslava Štrosmajerova. Sokolsko društvo pr°' slavilo je uspomenu na velikog biskupa svečanom akademijom. Iza govora, pc-vanja i deklamacija bile su razne nt-mičke vežbe, u kojima su nastupne' sve kategorije. Akademija jc bila odlično posečena. Velika dvorana sok. doma bila jc dupkom puna.
SIRIG. — Svetosavska proslava.
Dne 27 januara 1936 priredilo je nase društvo svetosavsku zabavu. Ova zabava uspela jc na puno zadovoljstvo kako u moralnom tako i u materija1' nom pogledu. Izvedena su dva vpz0' rišna komada, te nekoliko recitacija 1 deklamacija.
SUTORINA. — Svetosavska pr°' slava. Sokolska četa u Sutorini proslavila je i ovc godine dan sv. Save. "° b.bgošluženju bio je skup pripadnika a školi, gde je održan program. Uvect-bila je uspela akademija. Posle predavanja prosvetara četo Deriča izvedene su ovc tačke programa, a nato jc bu° narodno veselje.
23'1
focišle so tri nove Icmfigež
Provaznikova- Skalarjeva - Sulce:
Ve šfee ћ& spravama sa članice i ženski naraštaj
Cena 20'— Din Ve rij S v a j g a r :
Uputstva za statistički rad.
Cena 10‘— Din
Rafael Ban:
Vežbačevo temeljno znanje.
Cena 6‘— Din
i i z v r s a v a
Porudžbine prima
Jugosloven&Ua sokolska matic#
Ljubljana — Narodni đom
IZRADJUJEM po propisu sve vrste sokolskih zastava, kao i sve vezove sa zlatom i svilom. Proda jem zlato za vez-
NIKOLA IVKOVIČ
NOVI SAD
2i—1
25-7
Izdeluje diazo-amoniak-papir »JASNIT«, za^°?državi načrtov, ki je edini 100% domač izdelek te vrste v
Sokola	(E.	Gangl)	.	0,.vn,	I	S4.p.n	4«.r	.	MM«	.U*	.	U««,)«..	F„nc*	š.rUK.,i)	-	4“»11*"
izdaje Savez