Poštarina plaćena u gotova
SOKOLSKI GLASNIK
Organ Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije ff !Г'ц^СТм«Го1!^Г.те‘ее‘' * с<кШ"ја pretplata 50 Din * Ur“,nlitvo ‘ "pr*,a
Telefon 2543 o Račun pošt. šted. 12.943 ♦ Oglasi po ceniku
God. I.
Ljubljana, 22. februara 1930.
Broj 2.
Ljubljana, 22. februara 1930
18. o. m. izašao je prvi broj »Sokol« skog Glasnika«, koji če sada redovito izlaziti kao organ Saveza Sokola kra« ljevine Jugoslavije. U prvom broju skupili srno sve akte, koji se odnose na osnivanje i rad SRj, a sledeči bro« jevi biče uredivani kao bivši »Sokolski Glasnik« JSS. Prvi stupac na prvoj strani biče posvečen uvodniku, ostala četiri stupca zauzimače svečani pro« glasi i pozivi Saveza SKJ, savremeni članci raznog značaja i prigodne slike. Prvo mesto druge Strane zauzimače rubrika »Slovensko Sokolstvo«, u kojoj čemo donašati izveštaje o životu i radu bratskih slovenskih sokolskih organi* zacija. Preostali deo druge strane ispu-njavače članci i rubrika »Iz Saveza SKJ«, u kojem če se objavljivati zapis« nici odborskih sednica i objave Save« za SKJ. Daljne rubrike biče: »Iz života i sveta« sa vestima iz kulturnog i na« cionalnog života slovenskih naroda, vestima iz nesokolskih telovežbačkih organizacija i t. d.; »Naš prvi slet« sa člancima i vestima o prvom sletu SKJ u Beogradu; »Književnost« u kojoj čemo ocenjivati u prvome redu sokol« ske knjige i listove, kao sve ostale publikacije, koje če primati naše ured« ništvo i rubrika »Iz župa i društava«, za koju bismo želeli, da bude ogledalo njihova života i rada. U podlistku na« stavičemo od narednog broja dalje članak br. Vekoslava Bučara »Kod Lu= žičkih Srba«.
Nadamo se, da če eitaoci biti za« dovoljni tim načinom uređivanja. Želja sviju nas je, da se naše glasilo proširi, da bude što zanimljivije i da bude od« sev što intenzivnijeg rada i napredka Sokola kraljevine Jugoslavije. Naš list treba da bude rado čitan u svakoj so« kolskoj kuči i u svakoj sokolskoj obi« telji. Na vama jc, braćo i sestre, da ga širite i pomažete.
Budete li pravilno shvatili zadatak i svrhu našeg »Sokolskog Glasnika«, budete li marljivo poradili na njego« vom širenju medu članstvom i naro« dom — na selu i u gradu, te ako budete marljivo dopisivali, izveštavali i sa« radivali, skupi j ali oglase i nove pret« platnike, obezbedičete našem »Glasni« ku« materijalni i moralni opstanak. Bude li odziv saradnika i pretplatnika odgovarao ugledu i snazi Sokola kra« ljevine Jugoslavije, biče sa naše strane učinjeno sve, što je u našoj mogučno« sti. Mogao bi se proširiti opseg lista, ili sniziti pretplata ili pretvoriti list u tednik i t. d. Sve to, bračo i sestre, ovisi o vama, o vašem radu i nastojanju, o vašoj ljubavi prema Sokolstvu, o vašoj sokolskoj i nacijonalnoj svesti.
Svu braču saradnike molimo, da nam cesto i stvarno dopisuju, da nas pomognu u nastojanju, da dignemo nase glasilo do one višine i postavimo na takve temelje, u koje danas gleda-mo, kao u neostvarene ideale. S malo dobre volje, s malo agilnosti i s malo osečaja, svesni sokolske dužnosti, mi možemo — a i moramo — postaviti naš novi »Sokolski Glasnik«, na vlastite noge. Naša skromna želja jc, da bi ima« li toliko saradnika, koliko imamo sokolskih društava, onda bi gledali vedra cela i čista pogleda u lepšu i bolju bu« dučnost našeg »Sokolskog Glasnika«; a da bi rubrika »Iz naših župa i đru^ stava« u istini postala ogledalo njihova života i rada, treba da .bude u svakoj vupi i u svakom društvu dopisnik na'« Seg lista.
nje
DnJoaOIS}?ŠUČ' Št° b0l'C ' više n?SCf? ,h.sta- uprava »Sokolskog Glasnika« daje pojedincima ili sokol skim društvima od prodanih p rim era k a u kolportaži lepu proviziju. Preporuču« jemo yam, bračo, da se služite tom po« godnošču, ako ne iz drugog razioga, a ono stoga, da siromašnim članovima vašeg društva, koji moguče nisu u sta« nju, da se pretplate na list, podelite badava nekoliko primeraka. S vaše strane biče to bratski, a s njihove stra« ne biče zahvalnošču naplačeno. Agilna društva mogu imati, ako se posluže «me, lep prihod prilikom aka« ilemija, zabava i t. d., koče društvu neče biti na odmet. Isto tako izašla je uprava bratskim društvima i u pogledu prikupljanja oglasa u susret. Na posao dakle, cim više i čim veče oglase pri« bavite, tim veča če biti i korist.
Pored »Sokolskog Glasnika« izlazi« ce svakog meseca još »Prednjak« teh« nički organ SKJ, »Sokolić« za naraštaj i »Naša radost« za decu. Dužnost je vaša da naročito ovc listove širite medu naše najmlađe pripadnike: naraštaj i decu.
Budučnost i višina naše sokolske štampe zavisi od vas, bračo i sestre, pa zato ozbiljno na posao! Zdravo!
E. GANGL:
Hoću!
Hoču sunčanih zraka, da mi bude jasna staža, koja me vodi iz lutanja švakidasnjosti, iz niske i maglovite prosečnosti u višine neutešljivog čezu« ča k moči dobrote i kreposti! Gde su sunčani zrači ? U meni su !—- u mojoj duši su! Spoznanje je užgalo u mojem nutarnjem svetu neiserpnu svetlost ve« droga pogleda u dubinu vlastitog srca, što mi ga je lepota sokolske ideje na« punila svime, čim može da urodi le« puta!
Sunce na nebu gasne svake večeri; gasne o belom danu, kada tmurni obla« ci zastru njegov blesak! Moje sunce, što u duši gori, ne gasne nikada. Još lepše i ponosnije plamti, kada svet oko mene tone u bludnji svakidašnjosti, u niskoj maglovitoj prosečnosti. Soko ne pozna tame; njemu je celo življenje samo je« dan dan rada, usavršavanja, stvaranja! «
Hoču tvoje ljubavi, brate, koja je plod pouzdanja u poštenju značaja, u istini bratske reči« u muževnoj volji mojega htenja! Ljubav, koja spaja dva srca u jedinstveni kucanje, nije kao bi« ser, što ga daješ za novae ili zakivaš u zlato prstenja, nego je bit sokolskog bratstva, koju ne kupi i ne btkupi ni« kakvo materijalno blago. Ta i takova ljubav talasa se od srca do srca, sva« kom podjednako dragocena i sveta, ta ona je naša nutarnja veza, koja je traj« na, jer je od vernosti posvečena!
*
O
Hoču radinih ruku, sa žuljevima prekritih dlanova; ruku naviknutih sva« kom radu, kojem duh i srce ukazuje Smer i cilj; radu, koj nije sam sebi svrha, nego koji — od dužnosti namet« nut — služi celini! U toj celini nalaze se sva brača i sve sestre; njen su sa« stav i njena bit. Svi i svak! I jei sam isto i ja u tom broju, zato sam takoder sastavni i bitni deo celine. Ta svest mi budi ponos uvek i sve dotle, dok mi koristi individualnog egoizma, prisvo«
jene na štetu skupnosti, ne opogane či« stoču sokolske časti! Ta čast ne nosi žig ličnih želja i ličnog veličanja, nego je dar i tečevina dela, jednaka je ver>cu, koji sc prepliče kroz naše delovanje do prestanka. Tko oskvrni nju, oskvrni sebe.
*
Hoču rada, ustrajnosti, odlučnosti, uzdržljivosti, srčanosti, istinitosti, pra« vičnosti, muževnosti, značajnosti, ne« sebičnosti, iskrenosti — svega hoču, što mi daje pravo i sposobnost, da budem jednak medu jednacima. Veličanstve« no, skoro neiserpivo žubori vrelo krc« posti i čednosti, koja toči i gladi našu telesnost i duševnost i podiže u nama otpornu silu proti svemu i svakomu, tko i što ne stoji na temelju prirode! Nema čoveka, a da u njem ne bi bilo barem malko odseva lepote! To uzga« jajmo, to negujmo, da u njenom sjaju utone, ono što je slaboga u čoveku! Uzgajajmo se i uzgojimo se najpre sa« mi, da bi mogli uzgajati i uzgojiti dru« ge! I spoznajom oslobodimo se svojih poroka, usavršujmo se i približimo se idealu! I znajmo, da je čovek najlepše ime! Zato hoču borbu medu dobrim i slabim, hoču pobedu dobrome; hoču, da sam vojnik, koj radije pada, nego da begstvom ili izdajom obesčasti za« stavu, kojoj je prisegao vernost.
»
Hoču volje, krepke, koja nikad ne koleba, koja ne pozna klonulosti i one spokojnosti, koja bi moje puteve uzo« rala besposlicom i uništenjem onoga, što mi je dala tvrda škola, sokolskog, telesnog i prirodnog uzgoja! Hoču vo« Ije, koja gradi moj materijalni opstu nak i koja zida moj nutarnji svet na dubokim temeljima načela i nazora stečenih u vihoru života! Hoču, da lo, što je lepoga, dobroga i plemenitoga u meni, postane svojina svih, kako bi se iz duša sviju izlio veleban tok vrlina na slavu i čast, veličinu i moč naše za jedničke majke domovine!
L svesokolski slet SKJ u Beogradu.
Interesovanje za slet i rad na sletištu!
Retko je kada naša javnost poka« zala veče interesovanje za naše Sokol« stvo no što je to zapaženo kroz ovo nekoliko poslednjih meseci. To interc« sovanje proizlazi iz ova dva razloga: prvo, što sav naš narod bez razlike u velike zanima sama priredba sleta; drugo je to, što je naša javnost s naj« večim zanimanjem pratila poslednje dogadaje, koji su se odigrali u redo« vima Sokolstva osnivanjem nove orga« nzaeije pod imenom Sokola kraljevi« ne Jugoslavije. Prvi jc razlog mnogo jači i potpuno prirodan, jer 'se je naš narod još davno pre rata oduševljavao sokolskim priredbama i u najživljoj uspomeni sačuvao sve pojedinosti na« ših rani j ih sletova i sletova u zlatno« mu Pragu. U sokolskim redovima od članova starešinstva naših društava do naj manj e dece, sve se sprema za slet, samo sc govori o sletu i svi več danas sa puno ponosa govore i sanjaju o ve« iičanstvenom pohodu svih Sokola u prestolni Beograd. Prema izveštajima, koje sletski odbor prima iz unutraš« njosti, interesovanje za slet je iznad svakog očekivanja. Baš s toga teško bi nam bilo sada reči. koji če kraj „naše lepe otadžbine biti brojnije ^astupljen na sletu, jer se Dalmacija nateče «a Backom, Hrvatska sa Basnom, Slove« nija sa Srbijom i tek na samorne sletu moči čemo videti i po rezultatima usta« noviti, ko je više radio i spremao sc za utakmice i slet.
Naša šira javnost prati sa velikim simpatijama te pripremne radove i pridružiti če sc našim Sokolima u nji« hovom pohodu za Beograd kao nikada do sada. Karakteristika ovoga sleta bi« če veliki broj Sokola Seljaka, koji če organizovani u svoje sokolske čete do« či u Beograd u svojim živopisnim na« rodnim nošnjama.
Ne manje je veliko interesovanje za naš slet u inostranstvu. Slovenski narodi vide u sletu manifestaciju ve« like ideje sveslovenske uzajamnosti i novu pobedu sokolske misli i velikih sokolskih snaga organizovanih u Save« zu Slovenskog Sokolstva. Ostali svet s pravom očekuje, da če na sletu vi« deti odlične rezultate zdravog sokol« skog sistema,, koji je na dosadanjim medunarodnim priredbama davao avek najbolje rezultate. Naročito se za naš
slet zanima čehoslovačka javnost i na-rod u Poljskoj. Da bi izašli u susret svome narodu, praška radio stanica u saradnji sa direkcijom naše radio sta« rupe u Beogradu i Sletskim odborom davati če povremenc izveštaje i komu« nikeje Sletskog odbora preko radia. Sletski odbor u dogovoru sa direkci« jom beogradske radio stanice davati če sa vreme sletskih dana preko ra« dija opširne izveštaje i opise svih važ« mjih događaja, svečane govore, rezu]« tate pojedinih utakmica i sve, što je u vezi sa samim sletom Sokolstva. Ti če se izveštaji davati tako, da če ih moči slušati svi oni, koji imaju radio kod nas i u inostranstvu. Na taj način Slet« ski odbor pobrinuo se je, da sav kul« turni svet bude u mogučnosti, da u najkrače vreme prati sve pojedinosti velike sokolske manifestacije. Da bi se u širokim slojevima našega naroda dalo mogučnosti da što bolje bude obavešten o sletu, Sletski odbor do« govorio se je sa direkcijom beogradske radio stanice, koja če susretljivošču firme Telefunken i Filips organizovati u 40 raznih mesta u našoj državi da« vanje vesti preko radia na javnim me« stima sa jakim zvučnikom. Na ovaj način moči če istodobno ogromne ma« se našega naroda slušati izveštaje sa sleta, jer če aparati biti postavljeni na trgovima, šetalištima i ostalim zgod« nim mestima, gde se najviše skuplja narod. Radovi na samom sletištu razvi« jaju se normalno. Pogodne vremenske prilike i blaga zima nisu ni malo ome« tale redovan rad. Velika ploha, koja če služiti za vežbalište i koja je još pred nekoliko meseci predstavljala najrazličitiju terensku konfiguraciju, več je skoro potpuno izrađena i nive« lisana. Skorih dana biče započeti prvi radovi oko izgradnje tribina.
Sve sekcije Sletskog odbora razvile su svoju punu delatnost i mi smo uve« rcni, da če intenzivni rad naših opro« banih sokolskih radnika dati najbolje rezultate. Na nama je svima, da kao Sokoli i pripadnici velike sveslovenske organizacije svim svojim silama po« mognemo i podupremo nastojanje našega vodstva, da bi naš slet bio ne« izbrisivi dogadaj ne samo u životu na« šega Sokolstva vtič i istorijski datum u istoriji naše£ ujedinjenog naroda.
Brat Enjjelbert Gangl, prvi zamenik starešine Saveza SKJ.
Dr. Hugo Werk (Zagreb):
-4-
Jedna ispovest.
Kada su me upitali, da li pristajem da udem u upravu Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, shvatio sam od« govor na to pitanje kao stvar savesti. Smatrao sam, da jesni odgovor može do potrebe da obuhvati i kidanje sa proslošču kao i sa jednom lepom, čas« nom i velikom tradicijom. U onome času, sem zakona o osnivanju Sokola Kraljevine Jugoslavije, nije mi ništa bilo poznato o novoj viteškoj organi« zaciji, a ni moj interpelant, sem opčih načela, nije znao da mi o tome išta stvarnoga saopči.
Obuzc me ovaj sled misli: ide več dvanaesta godina od dana 1. decembra 1918. Kroz ovo vreme do 6. januara 1929. zaredale su se na vlasti sve mo« guče stranke, a pozvaiiiji pripadnici istih uzeli su u ruke državno krmilo. Jedno desetgodište dostatno je da se prosudi, da li stanovito uredenje vredi ili ne vredi za sredinu, kojoj je name« njeno. Iadašnje državno uredenje kod nas bilo je dalo povoda raznovrsnom eksperimentisanju i višestrukom im« provizovanju, koje je iznelo osnov ko« načkom ^aključku posvemašnjeg ban« krota svih političkih stranaka, koje kroz sve ovo vreme nisu drugo dale celini do negativnih vrednosti sa ima« nentnim destruktivnim dejstvom. Po« svemašnji bankerot ljudi, koji je sobam donesao, kao neizbeživu posledicu i bankerot ideja i smernica pojedinih stranačkih programa i programatskih deklaracija. Borba jedne korumpirane • sredine protiv druge, koju smo susre« tali u svim emanacijama javnoga ži« vota i koja je koeila svaki stvarni rad.
Puna nesposobnost i impoteneija voda orgijanje svih strasti i negativ« nih podviga. Plemenska mržnja, podr« žana retkim neshvatanjem voda i sa« mozvanih državnika za potrebe celine, dovedena je do paroksizma. Ona neko« licina, koja je znala i htela odupreti se iskušenju da se opredeli za neku stranku i koju zato stranačka disci« plina nije prečila da vlastitim očima gleda na stvari i da ih vlastitim raz« borom i čuvstvom prosuduje, zaprepa« ščena nad tolikim svesnim i nesvesnim efijaltvskim radoin, bejaše se povukla u zatišje doma, dok prode orkan ne« shvačanja. nemorala i nesposobnosti.
Trebalo je, da neko doskoči toli« kome zlu, koje jc pretilo brodolomom državnoj ladi. Doskočeno je januar« skim manifestom, koji je uklonio stranke i stranačke borbe. U dalnjem izgradivanju programa visokog držav« ničkog shačanja, doskočeno jc okto« barskim zakonom i provedeno ono naj« elementarnije, to jest dato je ime na« ciji. Povodom obljetnice narodnog uje« dinjenja, domoroci u Magellanesu, u deklaraciji tamošnje jugoslovenske
naseobine, rekoše veliku reč: »Onoga dana kada je državu krstio Jugoslavija, On (t. j. Nj. V. Kralj) ju je učinio večnom«. Toliko bejasmo zaraženi ne« tom opisanim stanjem, da je objekti« vacija ovako elementarne istine tre« bala da dode s onkraj dva okeana!
Eto, takova mi se ukaza slika doju« čerašnje naše političke prošlosti, koja nije mogla a da ne zahvati i Sokolstvo, gušeči ga baš kod izvodenja njegovih etapnih podviga: Jugoslovenstva, Slo« venstva i Čovcčanstva!
Zazvonilo se je na uzbunu da se spasi Otadžbina ne od neprijatelja ne« go od vlastite razularene dece! Dat je alarm i pozvani su da saraduju svi voljni i sposobni. Da se ne odazovem?
Mojemu interpelantu odgovorio sam sa jednom reči: »slušam« i stupio sam u novu viterJku organizaciju, u Savez Sokola kraljevine Jugoslavije i u njegovu upravu, u punom ubedenju, da ču u njemu moči, da u najortodok, snijem šhvaeanju sokolske misli, do« prinesem svoj makoliko čedni udeo u radu oko toliko nužne izgradnje čo» veka Jugoslovena, sada kada napokon imamo Jugoslaviju!
Pozdravi Savezu SKJ.
Leskovac: Radujuč se udruženju sviju Sokola, želimo srečan rad i veliki uspeh za napredak sokolske ideje, kli« čuči: živeo starešina Njegovo Visočan« stvo prestolonaslednik Petar, živelo starešinstvo Saveza, živeli Sokoli! Zdravo! — Živ. Obrenovič (najstariji Soko niške sokolske župc).
*
Žabalj. Sokolsko društvo u Žablju, sa svoga sastanka pozdravlja svoga podstarešinu i moli te, da sokolski istraješ na velikom poslu u izgradiva« nju sokolske ideologije, jer je uvereno da če tvoj rad doneti najlepše uspehe na sreču našega naroda. Zdravo!
Petko, starešina.
*
Celje. Uprava Celjske župe, sa« brana u potpunom broju na svojoj prvoj sednici uverava, da če uvek sa oduševlenjem izvršavati svoje dužno^ sti naprama kralju i domovini.
Jože Smertnik, starešina.
•
Kotoriba:	Na skupštini velikog
broja najuglednijih meštana Kotoribe u Medimurju, izabran jc privremeni odbor Sokola kraljevine Jugoslavije, koji u ime skupštine šalje bratsko po« zdravijo saveznoj upravi, stavljajuč joj se na raspoloženje. Zdravo!
Šimic.-
f
IZ SAVEZA SKJ
Masarykova proslava, prilikom 80godišnjice njegova rođendana 7. marta 1930.
I.
Dana 7. marta 1930. navršuje 80 go* dina života prezident bratske Ćeho* slovačkc republike Dr. Toma G. Mas saryk. Ne samo u čehoslovačkoj več i u svima slovenskim državama, a ve* rovatno i u svim kulturnim centrima sveta, proslaviče se taj dan kao ro« dendan jednog velikog čoveka, velikog apostola pravde i istine; može se slo« bodno reči, proroka, koji je ceo svoj život posvetio radu, a taj rad kruni« sao jedinstvenim uspehom i time za* dobio priznanje i poštovanje eelog kul« turnog čovečanstva.
Celokupna svetska štampa u svim jezicima, i prijateljska i nepriajteljska, proslaviče taj redak jubilej velikog fi« lozofa, sociologa, naučnika, kritičara i državnina, koji je ceo svoj rad uteme« ljio na principima svoje filozofije i, pored Vudrova ViLsona u svetsktf pq* litičku domenu tajne amoralne $рк>* macije, uneo načela morala, istine i pravičnosti.
To j opštoj jjroslavi pridmžtce še i naš jugoslovenški n^rdd, pridružiče-mo se u prvom. redu i mi .Sokoli kraljevine Jugoslavije, d^jtfKdostojaii na čin izrazimo -	iskrena,
toplu i bratsfata&dosf; nego. i ditbo^&
zahvalnost соте£и. Mfc? je;-redeči na oslobodenju јјуцј& naitoda, radio i na oslobodenju svih mai^Tjioflračeiiife na
roda; radio u prvofft .{edu i na o.slo-bodenju i ujedinjenju našeg jiigpsle« venskog naroda, rukii^ttie ruku sa na’ šim oslobodiocima, koji su nam stvo« rili današnju našu slobodu i ujedinje« nu Otadžbinu.
Mi Sokoli moramo to učiniti več i zato, što je Masaryk naš brat.Sbko. što je u svoju filozofiju, sociologiju.i. politiku uneo veliki deo sokolskog Tyr* ševog programa i time doprineo iz« gradnji veličanstvene misli sokolske, kojom se m! ponosimo i dičimo.
Izvršni odbor uprave Saveza So« kola kraljevine Jugoslavije zaključio je stoga, da se u svima mestima gde postoje sokolska društva, ima 80. ro* đendan Masaryka proslaviti na najsve« čaniji način. Inicijativu za proslavu imaju svuda uzeti u svoje ruke sama sokolska društva i obaviti je u spora« zumu i uz učešče svih ostalih mesnih kulturnih i humanih društava i usta nova.
Odgovarajuči istorijskoj veličini Masarvkove ličnosti, njegovu karakte« ru, životu i radu, proslava ima da bude svečana, dostojanstvena i ozbiljna, i treba da nosi obeležje jugoslovensko-čehoslovačkog bratstva i da je prožeta duhom Slovenstva.
Polazeči sa tou "ledišta Izvršni odbor propisao je sledeči
II.
Program proslave.
1. Prva nedelja marta meseca 1930. (2.—9. marta) nazvače se u našem So« kolstvu »Masarykova nedelja«.
a) Te nedelje održače se u svima društvima na svima vežbačkim časovi« ma i pred svima vrstama govor, čiji je tekst objavljen u ovom broju »Sokol« skog Glasnika«. Za naraštajske i de« čije vrste, ima se govor preudesiti pre« ma intelektualnom nivou slušača.
b) U svima sokolanama (vežbao« nicama) ima cele te nedelje da bude na vidnom mestu izložena — po mo-gučnosti — što veča si ka Masarvkova, okičena jugoslovenskim i čehoslovač« kim zastavama.
Ispod slike ima se staviti natpis:
»7. marta 1850—7. marta 1930. Osamdcset godina života posvečenih radu, pravdi, moralu i istimi, radu na oslobodenju malih i potlačenih naroda.«
Ispod toga natpisa treba izložiti glavne datume iz Masarykova života, objavljene u ovom broju »Sokolskog Glasnika«.
Za vreme održavanja govora (na« pred pod l.a) imaju se vrste postaviti sučelice prema Masarvkovoj slici.
Na svršetku svakog vežbačkog ča« sa te nedelje prodefilovače sve vrste pred tom slikom, odajuči joj počast.
2. 7. marta 1930. pozdraviče upra« va Saveza rodendan prezidenta Masa« rvka depešom u kojoj če na koncizan način doči do izražaja, a napred izlo« ženo shvatanje njegove ličnosti i na« šeg odnosa prema njemu i bratskom čehoslovačkom narodu.
3. Sama proslava održače se u svi« ma mestima, gde postoje sokolska dru« štva u nedelju, 9. marta 1930. u 11. sati pre podne.
a) Proslava če nositi karakter sve« čane akademije.
b) Na proslavu sc imaju na od* govarajuči način pozvati svi pretstav« nici vlasti državnih, samoupravnih i crkvenih, kao i sva kulturna i humana društva i ustanove.
b) Sama svečana akademija imače
0 vaj
program:
aa) Državna himna, jugoslovenska
1 čehoslovačka. Himnu neka po mo«
gučnosti odsvira orkestar (vojna mu« zika), sokolski orkestar, sokolska fan« fara, dački orkestar i sl.), a ako to ne bi bilo moguče, neka ih otpeva sokol« sko ili koje drugo pevačko društvo.
bb) Starešina Sokolskog društva kratkim govorom otvara svečanu aka« demiju i podeljuje reč odredenom pre« davaču, koji če održati
vv) svečano predavanje o Tomi Masaryku, prezidentu Čehoslovačkc republike, u kome pored glavnih bio« grafskih podataka, treba istači značaj njegove ličnosti, njegovu istorijsku ulogu o oslobodenju čehoslovačkog naroda i stvaranju čehoslovačkfc re« publike, kao i njegov odnos prenjp ju« goslovenskom narodu, a naročita njgH govu saradnju na našem os+ebodenju' i ujedinjenju. pre i za vreme sve^kog rata, '
gg)‘Pevački hor peva po Jpinu pesmu ju#oslovensku i čehosloikč^u svečanog karaktčra.	»****£■
dd) Kratki pozdravni govori pret« stavnik« vlasti odnosno kulturnih i .hu« rpanih društava i ustanova, koji ve za reč. -	jfrV
dd), Orkesta r ili.huT'ilffstrni nog iMo'fidrog кагаете^о;
Starešina Sokolskog. drjištva zatvar*; svečanu akadeavyu. ¥ >-! žip»Hej Slovenil. Ж , hOr. d) Dvorana u kojoj če $,e oftžati akademija, im».«e dekatiaaMi-ćil*pi*i-' ma i zastavama, jugoslbvenskim»p^«* hoslot^čkim, a po mogučnostl lih slivenskih naroda.
U pročelju imaju se izložiti&like Nj. V. Kralja i Masarvkova, tal&der ukrašene zastavama.
d) Svečana akademija ne šm£ tra« jati duže od 1K—2 sata.	t
e) Za pripremu svečane akadfmije treba osnovati naročiti odbor \X koji treba pozvati i pretstavnike drugih društava.
ž) Da bi se društvima olakšalo održanje svečanog predavanja, posla« to je svakoj župskoj upravi svečano predavanje o Tomi Masariku koje je prilikom njegove 75. godišnjice odr« žao brat dr. Nikola Mrvoš u Novom Sadfi, a koje'je izdao Prosvetni fond Sokolske župe SvetOzara Miletiča. Brošura obuhvata 23 štampane strane i sadrži svestrani prikaz Masarikova života i rada, pa če pomoću лје žup* ski Prosvetni odbor bez poteškoča po potrebi, izraditi svečano predavanje za svoja društva. Upozoravamo i na brošuru »T. G. Masaryk«, koju je na« pisao Dra. Jan Herben, a koja je iz« dana u nakladi bratske sokolske župe Maribor, u slovenačkom prevodu Bo« židara Borka. Brošura se poručuje kod Jugoslovenske Sokolske Matice u Ljub« Ijani.
z) u onim mestima, gde ima više sokolskih društava, prirediče sva dru« štva svečanu akademiju zajednički. Ako je u tom mestu sedište župe, akademiju če pretsedavati starešina župe.
U Beogradu pretsedavače akade« miji prvi zamenk Saveznog starešine br. E. Gangl; ovde se može program akademije i proširiti.
i) Organizaciji proslave imaju brat« ske župe i društva odmah pristupiti.
Zdravo!
Beograd, 7. februara 1930.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije.
Prvi zamenik starešine:*
E. Gangl, s. r.
Pretsednik Prosvetnog odbora:
Dr. Vladimir Belajčič, s. r.
Tajnik:
Antun Brozovid, s. r.
I. sednica izvršnog odbora Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije,
održana dne 28. januara 1930. u Beogradu.
U deset sati pre podne prvi pod« starešina brat Gangl otvara sednicu, pozdravlja sakupljenu braču i moli da svi bez razlike odmah pristupe k radu. U pozoru je, da je sada prva potreba, da Izvršbeni odbor izradi sve potrebne pravilnike za sokolsku organizaciju. Pravilnik za ozledni fond razraden je več u Ljubljani, pa ga daje bratu dr. Dragiču kao pročelniku toga fonda, da ga prouči, a posle neka ga brat dr. Pavlas dotera sa pravne strane.
Sve pravilnike izraditi če brat dr. Pavlas, dok pravilnik prosvetnoga odseka iinade da izradi brat dr. Be« lajčič.
Brat Gangl upozoruje na hitnost i svestranost poslovanja uprave Saveza. Ovaj je pak samo tada mogučan, ako Savez imade potrebna financijalna sred« stva. Bez obzira na obečanu državnu pripomoč, mi moramo da u članstvu podignemo svest dužnosti prema orga* nizaciji, a to če biti ako se članstvo
obaveže na uplačivanje doprinosa. Za« to konkretno predlaže: 1. Savezni porez ustanovljuje se godišnje po člana i čla« nici dinara 10. — 2. Porez za ozledni fond ustanovljuje se za celokupno član« stvo (članstvo i naraštaj): svako lice ima plačati po dinar 1 godišnje.
Ovaj se predlog prima.
Iznosi nadalje imovinsku likvida« ciju bivšeg Jugoslovenskog Sokolskog Saveza.
Nakon diskusije koja se o torne predmetu povela zaključuje ser da se čitav predmet uputi na proučavanja gospodarskome odseku, a istome, da imade savezno gazdinstvo uputiti tako, da bi se dug Česima tekom ove godinc otplatio u ratama, dok se dug po dru« štvima i župama analogno zaključku plenuma, imade dalje uterivati.
Brat prvi podstarešina Gangl kao daljnu tačku dnevnoga reda iznosi pi« tanje sokolske štampe. Izveštava, da »Sokolski Glasnik« izlazi u redovitoj nakladi od 5000 primeraka. Stalnih pretplatnika imade oko 4.500. »Pred« njak« izlazi u redovitoj nakladi od 3000 rimeraka; stalnih pretplatnika imade >00. »Sokolič« izlazi u redovitoj na« ladi od 2500 primeraka, stalnih pret« latnika imade 2200.
U vezi izda vanj a »Sokolskog Glas« nika« brat Gangl predlaže da list i u buduče ostane polumesečnik, a da se $0 sleta produži njegovo izdavanje u Ljubljani.
Nakon diskusije povedene u tom predmetu zaključuje se: 1. bratu Gan« glu kao redaktoru lista prepušta se, da sam po svojoj uvidavnosti organi« zuje redakcijski odsek. 2. Cena i na« lada listu ostaje ista (5000 primeraka). List ima izlaziti štampan latinicom ekavštini.
Načelnik brat dr. Murnik referiše o lavanju »Piednjaka«.
Nakon diskusije zaključuje se: Prednjak« u nakladi od 3000 eksem« lara izlazit če dalje pod uredništvom 2?Unika brata dr. Murnika. U vezi s £ odredu je se: da je svako društvo " 0 da pretplačuje izvestan broj : irimeraka lista. Odobrava se godišnji redit za nabavu stvučnih knjiga i li« Stova u višini do 5000 dinara. Svako društvo i svaka župa moraju biti pret« plačeni 11a dva primerka lista, a jedna« ko i svi članovi sviju prednjačkih zbo« rova imadu biti pretplačeni na jedan primerak. List če biti kao i dosada dvo« jezičan.
Jednako zaključuje se, da se re« dakcija listova »Sokolič«, i »Naša Radost« poverava bratu Bajželu. Oba lista imadu i dalje izlazit u dosadašnjoj svo« joj nakladi.
Kao dalnja točka dnevnoga reda dolazi u diskusiju budget Saveza.
Brat podstarešina Gangl iznosi, da treba odmah sastavit budget. Kako za izradu uvoda imade podlogom služiti statistika, to treba da statistički odsek započne odmah funkcionirati. Proračun imade se odmah razraditi, a kako ga po novom odobrava sama uprava, to se iz« raden proračun imade dostaviti svima članovima uprave na proučavanje. Za vreme, dok se ne dode do redovitoga proračuna treba urediti neki provizo rij, a svima onim društvima i župama, koje su več dosada uplatili poreže biv« šem savezu JSS imadu se isti odobriti i za SKJ.
Ovi se predloži primaju, a proved«( ba njihova poverava gospodarskom od« seku.
U daljnjem nastavku večanja za« ključuje se, da stručni činovnici Saveza kao knjigovodja i statističar, imadu da dedju u Beograd na izvesno ^ vreme, kako bi inštruirali novi činovnički per« sonal.
Za upravu Saveza imadu tla se po« ruče dva pečata i to jedan čirilieom, a drugi latinicom.
Pečati župa i društava imadu da nose formu okruglu sa natpisom »Sokolska župa« odnosno »Sokolsko .Iru« štvo« (umesto župe, odnosno društva).
Imade se odmah uputiti dopise .Sa listinama stareš nstava župa na sve župske starešine i pozvati ih da odmah pristupe imenovanju društvenih upra« va. Župe imadu da spiskove društvenih uprava dostave Savezu do 15.februara ove godine.
Ustaje prvi podstarešina br. Gangl i saopštuje, da je upravo primio telegram Nj-Vel. kralja sledeče sadržine:
Zahvaljujuči iskreno na odanom pt>< zdravu sa prve sednice Saveza Sokola, osobito mi je zadovoljstvo, da u po« četku vašeg rada izrazim svoju toplu zelju, da i u buduče kao i do sada, plodni i korisni napori Jugoslovenskog Sokola budu upravljeni na svestrani i zdravi razvitak našega naroda.
Aleksandar.
Svi prisutni saslušali su telegram stoječi, a nakon pročitanja kliknuše: »Ziveo Kralj!«
U nastavku raspravljanja zaklju« čuje se nadalje, da rukovanje kreditom imade savezna uprava, a blagajna Sa« vezne uprave imade da podigne pri« vremenu pozajmicu iz kredita za slet u svrhu potreba oko prvih radova. Za« ključuje se nadalje da se kod gospo* dina ministra saobračaja imade po* žuriti i urgirati donošenje uredbe o po* vlastieama za vožnju, kako za članove uprave Saveza, tako za župe, i ,ppjedina društva. Da se onioguči nesnietani i neprekinuti rad zaključuj«; sc, da je ^a
/
Najbrojnija sokolska porodica br. Ferdinanda Maliny iz Hožic, ČSR.
kvorum izvršbenoga odbora potrebno da sedniei prisustvuje jedna četvrtina članova.
Brat načelnik dr. Murnik potiče pi* tanje saveznih prednjaka. U tu svrhu predlaže, da se za potrebe sleta name* ste savezni prednjači i prednjačice, koji če običi sve župe i po mogučnosti i sva društva te do sleta biti na putu u svrhu uvežbavanja i kontrole, pa i dru« gačije potpomagati pri saveznom teh« ničkom radu. Za ova mesta predlaže da se postave brača Vrhove, Ban, Ilič, Bognar, Vukotič, Bukač, Pajič i sestra Štefica Brozovič. Ovaj broj može se kasnije povisiti i do deset.
Ovaj se predlog prima.
Brat podstarešina Gangl iznosi, da jp u Ljubljani institucija Jugoslovenske Sokolske Matice i dalje ostala kao pri« vatno sokolsko poduzeč.e, pa bi trebalo zbrinuti, da ona posluži što intenziv« nije svrsi za koju je osnovano. Pyed« laže da bi Matica izda vala godišnje 4 sokolske knjige i to posve u svojoj vlastitoj režiji. Od Saveza traži samo preporuku i svu moralnu pomoč.
Ovaj se predlog brata podstarešine prima time, da svaka sokolska knjiga, koja izadje u nakladi sokolske matice mora dobit saveznu aprobaciju.
Brat StevO Kneževič u vezi s tim predlaže, da bi se odmah u javnost ras = turila jedna popularno pisana knjižica kao uvod u Sokolstvo,‘a druga, kao što je bila dosadašnja organizaija JSS, a koja bi sadržavala sve o SKJ, kao za« kon, statut, uredbe i pravilnike.
Ovaj se predlog takodjer prima.
U raspravljanju daljnih tekučih po« slova zaključuje- se: 1.) za savezne pro* štorije iznajmljuje se prazan stan od 6 soba u palati Izvozne Banke i to sa danom 1. februara o. g. 2.) Kancelarij« ski nameštaj imade se prema potrebi i razvitku posla suksesivno nabavljati.
3.) Kod Poštanske Štedionice imade se otvoriti tekuči račun.
Konačno brat Brozovič opozoruje na potrebu i važnost popularizacije Sokola kraljevine Jugoslavije pa pred« laže, da bi trebalo na narod izdati neke vrsti sokolskog manifesta i ovaj se predlog prima.
Brat dr. Balajčič upozoruje, da tre« ba odmah formirati prosvetni odbor. No prije nego se pristupi formiranju, da treba da se u principu reši pitanje sedišta odbora. On je zato da sedište bude u Beogradu i da članovi odbora budu iz Beograda.
Ovaj se predlog prima.
Brat Belajčič upozoruje da treba još rešiti i pitanje zastava.
Nakon povedene diskusije zaklju« čujc se, da zastave ostaju iste, kakove su i do sada nosila društva JSS=a, jer one nisu u protimbi sa postoječim za« konom o zastavama.	•
Pošto je time bio dnevni red sed* niee iscrpljen, to starešina brat Gangl zaključuje sednicu sa pozdravom:
Zdravo!
Savez »Sokola kraljevine Jugoslavije.
Tajnik:	Prvi	zamenik starešine:
A. Brozovič, v. r. E. Gangl, v. r.
Osnutak novih društava.
Misao sokolska zahvača sve jačeg korena u narodu, pa se i po pisanju dmvne štampe, •«-' po raznim upitima. teoji stizavaju .Savezu.• dnevno jasno z^paža, da se zatalasao jedan pokict, kop 'de za'time, da preporodi sire re* dove narodne u sokolskom duhu. Sa* vezna uprava prim.la je do sada vise prijava, da sc na raznim stranama na« š'c države rf^novflo Soko кгиЈјсл шс Jugoslavije, kako god radosno po* zdravljamo ovaj pokret. to svima, koji se bave mišlju, da u svom kraju osnuju Sokolsko društvft, savetujemo, da ni* šta ne poduzimlju na ^voju ruku, a da ^e pre toga ne sporazume sa svojom nadležnom župom. Za osnutak sokol* -skog društva, vi prvom redu treba uve* ta, koji garantuju za siguran i plodan razvitak, a djuštvo, koje nema uveta za opstanak, razvitak i život, nije u strogom smislu reči sokolsko, jer osnutkom društva članstvu mora biti zagarantovano telesno i moralno vas« pitanje, gde toga nema. tu je i sokol* sik rad u pravcu sokolskih principa i ideja iluzoran. Ne tražimo jakih i ve* likih društava, ali ono šta. je Soko, to mora da 'btfde 1 sokolski vodeno i so« kolski odgojcno. Tim intencijama ne»
ROSIJA-FONSIER
društvo za osiguranje i reosiguranje BEOGRAD	 ---
ka se rukovode svi oni, koji su se ili če se u buduče odlučivati, da u dobroj veri koriste narodu, pristupaju osni* vanju sokolskih društava.
Savez je za sada primio izveštaj, da se u O r i o v c u održao sastanak, kojeg je sazvao bivši starešina tamoš« njeg hrvatskog Sokola. U svom po* zdravnom govoru objasnio je svima prisutnima važnost i značenje osnutka Sokola kraljevine Jugoslavije, pa je taj osnutak pozdravio kao pravu na* cijonalnu potrebu. Izabrana je, privre* mena uprava. — Nadalje u Z lat aru održan je sastanak meštana, na kome je 8ošlo do lepih i srdačnih manifesta* cija za Soko kraljevine Jugoslavije. Odmah je izabran i privremeni odbor, a upisalo se 60 članova. Zaključeno je, da se po likvidaciji bivšeg HS sva imo« vina, Sokolski dom i sprave predaju Sokolu kraljevine Jugoslavije.
Dalje je održan veliki sastanak meštana u Novskoj, koji su velikim oduševljenjem odlučili, da se osnuje onde Soko kraljevine Jugoslavije. U društvo se do sada upisao 81 član i izabran je privremeni odbor, koji ru« kovodi čttavlm radom do imenovanja stalne društvene uprave. — U Klanj* cu u Hrvatskom Zagorju bivši Sokoli, koji su radili po raznim društvima, osnovali su također SK.T U Članstvo se upisalo dvadeset meštana, a živo se radi na tomei da se taj broj poveča i da se onda punim sokolskim zamahom pode na rad za sokolske ideale.
U mestu D u r d e v c u u Savskoj banovini sakupilo se tamošnje gradan* stvo na poziv dra. Beka I odlučilo da se osnuje SKJ. Sa sastanka odaslan je brzojavni pozdrav prestolonasledniku |Jetru, a onda sc odmah obavio upis članova, pa je up sano 80 brače. Medu ovima ističe se naročito veliki broj do« maćih obrtnika. Odlučilo se, da se od* mali pristupi i organizovanju sokolskih seoskih četa u bližnjoj okolici.
Svim bratskim župama I
Nošenje sokolske značke na civilnom odelu nije obave/atno, no ipak preporuča* mo celokupnome članstvu (članovima i čla* nicama) neka je uvek nose i tim manife* stuju pripadnost velikoj slovensko] sokol* skoj porodici.
Nosi se značka, koja je poznata u dru* štvima slovenskog Sokolstva: poduga pla* keta sa Sokolom do pojasa i sa izvučenom sabljom u riici. Njemu nad glavom lebdi ptica soko sa pruženim kril ima. Pozadinu i krunu plakete zatvara krošnja slovenskog drva — lipe.
(ide značka ČOS nosi natpis »Na straži«, imade naša značka utisnuta slova SKJ. Tko ima staru značku bivšeg JSS*a, može istu popraviti tako, da u nju ureže slova SKJ.
Ulede nošenja značke /a naraštaj, vazi ono isto, što rekosmo za nošenje članske značke.
Značka za naraštaj je i/ srebrno sive slitinc te ima oblik pravokutnika. širo* kih ra/astrtih krila ptice solata, diže se lepo razvije no telo nar»**ttfjca sa rukama u i.'dručenju. Je alegorički prikaz težnja nošeg sokolskog rada, kako se iz sokolske ideje diže novo uiaše nacionalno pokolcnje u Sokolstvu.
Značka se nosi na levoj strani grudi (članovi u zapučku kaputa).
Tko nosi značku na civilnom odelu. neka nosi sa sobom uvek i svoju sokolsku legitimaciju. Sa značkom dobiva se i naro* čiti rcvers glede nošenja iste.
Značke i ovi reversi u buduče nabavlja če se kod: Jugoslovenske Sokolske Matice, Ljubljana (Narodni Don>). Da ovo dobijetc uvek se obračajte na ovu našu sokolsku
instituciju.
Porudžbine izvršuju se jedino pou/.ečcm ili unapred poslanim novcem.
Jtdan komad članskog znaka zapada Din 7, uaraštajski Din 5, a rcvers za jedan i drugi znak 50 para.
Priporoča se nejstarejša slovenska pleskarska, sobo- in črkosliksrska ličarska delavnica
IVAN BRICEU / Dunajaka ccst* 16
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno, cene zmerne I
Toma G. Masarjk.
Pred prosiavom njegove 80 godišsijice.
Toma Masaryk rodio se 7. marta 1850. Rodine u Hodoninu, u Moravskoj od siromašnih roditelja. Več u svojo j ranoj mladosti okusio je svu goremu sirotinjt, jer se za pet godina seljakao iz mesta u mesto pet puta, i time u ra* noj mladosti postaje njegov svet širi a doživljaji šarolikij:.
Po svršenoj osriovnoj školi, u ko* joj je bio najbolj' dak upisašc ga nje« govi roditelji i: neniačku vealku u Hu* štopečima, jer i; to vreme nije bilo i; Moravskoj čeških srednjih škola. Po* sle završetka drugoga razreda, roditelji ga htedoše upisati u učiteljsku školu, kako bi što pre došao do hleba, ali se to nije moglo postiči, jer je bio pre* mlad. Trebalo je čekati još dve go* d ne, a to čekanje izgledalo je rodi* teljima dugo, pa ga dadoše najpre na bravarski, a posle na potkivački zanat.
Ovo vreme provedeno u zanatu teško je snosio, jer je bio lišen svojih knjiga, a osečao je da je sposoban za nešto više. I zaista, on se upisuje u učiteljsku školu, koju svršava sa od* likom, ali se ne zadovoljava da bude učitelj. On teži nešto više i dalje. Upi* suje se u nemačku gimnaziju u Brnu, gde mučno ali junački izdržava sam sebe, živeči od podučavanja drugih daka. Več ovde u školi bori se protiv nepravde i laži, protiv samovolje i ti* ranije, jer njegov slobodoumni duh ne može da podnese srednjevekovnu tira* n'ju. On se naročito u školi sukobljava sa profesorima, u večini slučajeva po* vodom vere.
Godine 1872. upisuje se na bečki univerzitet, gde pored študija istorije i filozofije, študija o državnom pravu i nacijonalnoj ekonomiji uči engleski, francuski, talijanski, ruski, arapski i sanskrit. Godine 1876., posle uspele disertacije »O neumrlosti duše prema učenju Platonovom«, dobija doktorat filozofije. Te iste godine odlazi u Leipzig na daljnje študije i tu se upo* znaje sa Američankom Charlottom Garrick, studentkinjom muzike i njome se ženi. U leto 1877. vrača se u Beč, gde posle uspelog dela »O samoubistvu« postaje univerzitetski docent. Pet go* dina docnije dolazi na praški češki univerzitet za profesora.
Ovde u Pragu počinje njegova prava, obilna i svestrana delatnost
na svima polj ima naucnog, kulturnog i nacijonalnog rada. Ovde u Pragu odu* ševljava se i Sokolstvom i postaje prednjak u jednom praškom sokol* skom društvu. Osniva časopise i no* vine i odatle vešt.m perom upliviše na češko društvo, inteligenciju i omla* dinu. Svojom velikom sposobnošču probija se i u parlamenat, odakle vodi akeiju protrv austrijanštine, klerika* lizma i diplomacije.
Glavna črta njegovog duha je borba za istinu i pravdu gde se jasno ispoljava i kao filozof i sociolog, kritičar i političar. Masaryk hoče da svoj narod vaspita u nacijonalnom sa* znanju na osnovu istine i nauke, on hoče da stvori novi tip českog čoveka, koji treba da je telesno i duhovno har* monično vaspitan; on hoče da njegov narod bude posvečen, duhovno ople* menjen, verski trpeljiv i pravdoljubiv. Eto, tako umnom čoveku kao što je Masaryk, dodelila je sudbina ogroman zadatak, da svoj narod izvede iz 300 godišnjeg ropstva i da mu ponovo stvori državnu samostalnost. Posle Jana Husa češki narod nije imao ve* čeg čoveka od Masaryka.
U nizu borba i pobeda sjajno me* sto u njegovom životu zauzimaju monstruozni politički procesi, gde Ma* saryk igra veliku i vidnu ulogu; naro* čito popularan postaje na slovenskom jugu posle veleizdajničkih procesa u Zagrebu, Beču i Cetinju. On postaje privlačna tačka za jugoslovensku omladinu, koja u velikim masama ide u Prag na študije. U to vreme vaspi* tava Макагук č.tave generacije omla* dine,^ naročito naše, koja če docnije igrati veliku ulogu u životu Jugoslo* vena. IJsred rmjplodnijeg rada Masa* ГУ va bukne svetski rat, koji me* nja njegove filozofske principe i obas* java ih novom svetlošču. Njega Au* strija progoni i on se sretnim begstvom spasava, ostavlja Prag, u koga se posle 4 godine vrača kao spasilac otadžbine i prvi predsednik republike. U emigra* ciji dovršava ostvarenje svoga cilja, svoga velikog programa: oslobodenje i stvaranje nezavisne ^ehoslovačke.
On ovde prestaje raditi kao filo* zof i J?1 ga vidimo samo na čistom oslobodilaekom radu. Svoju akciju, koju je započeo u Ženevi, nastavlja u Parizu, proširuje u Londonu, Rimu Petrogradu, Nišu j \Vashingtonu. u svima tim centrima Antante radi, agi* tuje i propagira. piše članke, drži pre* davanja, skuplja dobrovoljce, organi* žira vezu sa Pragom, gde pored armije špijona austrijskih stvara čuvenu če* sku mafiju (orgainzaciju za oslobo* denje Ceske). Istovremeno čini uslu* ge i našoj stvari, jer se bori protiv štetnog po nas londonskog ugovora, zagovara kod najistaknutijih antanti* nin voda solunski front, koji je jedno vreme bio u pitanju. U engleskim i francuskim novinama i časopisima P‘s še u prilog stvaranja jedinstvene jugo*
slovenske države. Naš narod neče mu to nikad zaboraviti.
Veliko delo njegovog rada u emi* graciji jest stvaranje čeških legija, ko* je su se junački borile u Francuskoj, Italiji i Rusiji. To more prolivene krvi čeških legijonara stvorilo je pri* ::nanje češke države, koja još ni po* stojala nije. Masaryk je bio šef te države, Beneš ministar spoljnih pošlo* va, a pokojni Štefanik ministar vojni. Sami Sokoli! .
Rat se svršayii' porazom čentral* nih sila Nemačke i Austr.ije, a pobe* dom Antante. .Na razvalinama austrij* skog carstva diže se mlada i silna če* hoslovačka država, ciji je otac i tvo* rac Toma G. Masaryk. *■
Kad se i površno pregleda celo* kupno delovanje toga velikega čove* ka i Slovena, onda se jasno pokazuje, da se to delo njegovo nemože za sada dovoljno ni oceniti. To če učiniti doc* nije generacije. A mi za sada možemo
samo reči to, da je to mogao stvoriti čovek neobične obrazovanosti, velikog političkog iskustva i neumorne ener* gije. Jer čovek, koji sa 65 godina leti i krstari Evropom, Azijom i Ameri* kom; čovek, koji u osam jezika kon* feriše, piše, a pri tom izdržava fizičke napore kao kakav mladič, to je jedin*
stven
volje.
primer snažnog duha i celične Samo takvom čoveku je sudbi* na mogla i dodeliti izvršenje največega dela i zadatka: oslobodenje svoga na* roda,'
Mi Sokoli ponosni smo, što je iz naše sokolske porodice proizašao takav džin, za koga ceo svet može reči: Imao se rašta i roditi.
Daj Bože da još mnogo poživi na radost i sreču bratskog čehoslovačkog naroda, slovenskog sveta i celog čove* čanstva!
Živio Toma G. Masaryk!
Živio bratski čehoslovački narod!
Radi ograničenosti prostora izosta* vili smo jedan deo gradiva, koje čemo doneti u narednom broju od 28. tek. m.
Uredništvo.
<МЛКЛ
.	PAl,2*	$OKOL3xyM	л	1
^	шшшж
OcDMiC »
RODINA BR. JANA KRISTKA MtST. UREDNIKA v PŽEROVŽ
SOKOLSKA ŽtIPA STfeEDOMOISAVSKA KRATOCHVILOVA
Sokolska porodica br. Jana Kristke, gradskog činovnika u Prerovu, sokolska župa šrednjemoravska Kratochvilova, ČSR.
Najbrojnije sokolske porodice u čehoslovačkom
Sokolstvu.
U 38. broju prošlogodišnjeg Sokol* skog Vestnika ČOS, raspisalo je ured* ništvo natečaj za najbrojniju sokolsku porodicu, a u 4. ovogodišnjem donosi rezultat. — Kod natečaja uzelo je uče* šča 12 porodica.
Kao pobedn k u natečaju izašla je ODitelj brata Ferdinanda Malyna, po* stolara iz Horiea u Podkrkonošama. Br. Malyna ima desetero dece, od toga 2 sinova i 3 kčeri, a njegova deea imaju opet 12 dece — 12 unuka brata Ferdi*
nanda Malyna. Ćitava porodica zajedno
s ocem broji 23 člana, koji su s vi pri* padnici Sokola.
Drugo mesto osvojila je obitelj brata Františka i sestre Ane Langove iz Frydlanta u Ceskoj. Obitelj broji 10 članova.
Na treče mesto došla je obitelj brata Bohumila i sestre Marie Buližove. iz Horenich Pasek.
Slike uzeli smo iz ilustrovanog so* kolskog časopisa ČOS »Jasa«.
IZ ZUPA I PRUŠTAVA
ZUPA LJUBLJANA
f IVAN VERNIK.
sa
Kad vidim kojega od tih muževa, poštovanjem se sečam sve časti vrednih osoba, koje su orale njivu na* še organizacije u<— rekao bi — borbe* no * romantičkoj prošlosti. Svemočni protivnici tadašnjem režimu opasnog sokolskog pokreta nastojali su u klici
zatrti svaku našu pojavu. A'naši. stari radili su i radili kao ihWi, svesni švo* jih oslobodilačkih težnja. S nevero* vatnom žilavošču utirali su nam put u teškim vremenima. Odlaze jedan za drugim te nam ostavljaju u baštinu i daljnju negu izvršeno delo za prepo* rod i sreču naroda, čovečanstvd.
Jedan od te nezaboravne naše bra* če bio je Ivan Vernik, koji je umro 12. januara ove godjnei ;Kao trgovaeki naučnik stupio je godine 188Š. u red tadašnjih vežbača Ljubljanskog So*
kola, kojemu je posvetio sve svoje slo* bodno vreme. S neobičnim oduševlje* njem prihvatio se telovežbe, želeči po* stiči izvežbanost svojih drugova, koju je sa divljenjem promatrao. Uspeh nije izostao. Naskoro postao je ozbi* Ijan takrmčar svojim vršnjacima. Ve* ličan, Fink, Benčan, Zajc, Tone Škof, Šeber, Bratina, Vidmar, Čamernik, Jenko, Virk, Agnola, Kremžar, Švajcar, Medved i naš Ivan to su imena, koja ispunjavaju stanovito doba početne istorije našeg razvitka.
8. septembra 1888. prilikom 25go* dišnjice Ljubljanskog Sokola nastupili su slovenski Sokoli prvi put zajedno sa bračom Česima. Na Koslerovom vrtu trebala se održati javna vežba, koja je ali radi slabog vremena bila prenešena u vežbaonicu realke. Kod utakmice postigao je prvo mesto brat Veličan Fink, drugo Srečko Magolič, a treče je odnio br. Ivan Vernik.
Na velikom izletu Sokola i primor* ■v^kili slovenskih društava u Divači 1. septembra 1889. zadivio je gledaoce svojim nastupom.
11. septembra 1892, priredio je Fjubljanski Sokol u Jesenicama vel ku telovežbačku svečanost, na kojoj je brat Ivan Vernik kao takmičar odnio prvu nagradu lepu zlatnu kolajnu, koju ie u tu svrhu poklonila jesenička op* ština. Njegov opasni takmac br. Tone Skot prirnio je drugu nagradu.
'Prilikom proslave 30god šnjice Ljubljanskog Sokola 19. jula 1893. pri* baViO je Ivan kod takmičenja treče mestb;.
Brat Vernik saradivao je svestra* no, gdegod je osetio, da je potrebna čvrsta sokolska ruka. Kod nacionalnih manifestacija bio je uvek prvi. Uz bri* gu za ekzistenciju bio mu je rad za Soko najviša i jedina zadaea njegovog života. Več u mladim godinama delo» vao je takoder kao član upravnog od* ‘Bora te je kaO takav iznenada umro kod stvaranja nove organizacije So* kola kraljevine Jugoslavije.
mm
«.
Velika briga
A ako me snaga izdaje
Koliko li se oeeva obitelji boje, da bi uslijed iserpnog rada u njihovom staležu - m^gao nastupiti čas, da ne budu više u stanju, da svojoj obitelji osiguraju egzisteneiju.Nitko ne može izbjeći svojoi sudbini, ali postoji mogućnost, da čo-vjek pojai'aotpornostsvoje fizičke i intelektualne snage. Kaže se doduše: „Tko ne radi, taj ne treba da jede“, ali moglo bi se reci i obratno: „Tko mnogo radi, taj mora i dobro da jede*, jer odakle nam ot-pornost i tjelesna snaga, ako ne od hrane. Uzdržite Vašu fizičku i mtelektual-nu snagu pomoću Ovomal-tine. Ovomaltine je naravna okrepna brana, koja posjeduje veliku hranivu vrijednost, lako se probavlja te je bogata na elementima, koji stvaraju energiju te jačaju tijelo. Šalica Ovomaltine omogućiti de nam, da naš dnevni posao lakše i s uspjehom dovršimo.
Dobiva se svagdje uz cijenu od Din l8-50 po kutiji. Tražite besphitni uzorak, po-zivajuči se na ovaj list kod	—*	.	_________
Dr. A. WANDER d. d., ZAGREB
Ivan je bio strog nacionalista, skroz na skroz plemenita duša i kre* men značaj, kakvog može dati samo sokolska vežbaonica. On nam jc ekla* tantan primer odnosno dokaz dr. Mur* nikove tvrdnje, da sokolska vežbaonica uzgaja Čelik značajeve. Njegova ljubav za Sokolstvo nije popustila, ostao je .£ njim uvek u dodiru — do poslednjeg daha, zanimao se je takoder u jesen .svog života za svaki korak u našem pokretu.
Da nam je bio br. Ivan Vernik drag, da je očuvao kod brače poštova* nje, dokazuje nam njegov sprovod. 1 rednjaci Ljubljanskog Sokola preneli su ga iz stana u mrtvački voz. Članstvo u dugim redovima ispratilo ga je sa starom zastavom. Sprovodu našeg za* služnog člana prisustvovali su medu ostalim i savezni podstarešina brat Gangl kao prvi zamenik saveznog sta* roste Nj. Vis. kraljeviča Petra, savez* ni načelnik br. dr. Viktor Murnik, sta* rosta celjske župe br. Josip Smertnik, starosta župe Kranj br. Janko Sajovic, lep broj njegovih vršnjaka starih so* kolskih prednjaka i mlade brače.
Nad otvorenim grobom oprostio se sa dragim pokojnikom starosta Liubljanskog Sokola br. Bogumil Kaj* zel j ovim bratskim toplim rečima:
»Dragi brate — dragi prijatelju Ivanel Došli smo do cilja; prispeli- smo dotle, odakle nema povratka! Na tom poslednjem putu ispratismo Te Sokoli sa starim barjakom »Južnog Sokola«, koji je proživio burna vremena — bez* broj oluja, a pod kojitn si nastupao to* liko puta. — Stoječi ovako pred Tvo* jim preranim grobom, lete pokraj nas kao vihor nebrojene uspomene na pro* šla vremena, na nezaboravne sokolske sletove, gde smo Te videli uvek u pr* vim redovima, a sletišta napuštao si cesto kao pobednik. A kad Te je god. 1906. pozvao naš Murnik zajedno sa bračom Petrikom, Smertnikom i Ško* fom medu onu petoricu, koji su sači* njavali prvi pravi društveni prednjački zbor, latio si se svom samo Tebi pri» rodenom ustrajnošču tvrdog sokolskog dela u vežbaonici; bili ste tada svesni, da izvršavatc velevažnu misiju, sigur* no pak niste bili u punoj meri svesni, da gradite temelj danas tako silne or* ganizacije.
O Tebi pak lako tvrdimo, da si uči* n'°, k*!? sokolski prednjak za svoj na* rod više, nego što može samo on za* htevati od svog sina.
Svršeno je! Mi čemo Te očuvati dragi Ivane u trajnoj i najeiščoj uspo* meni, Zdravo!«
ŽUPA OSTJEK
t IVAN KRSTO DONCEVIĆ,
ravnatelj Gradske Štedionice u Osijeku, u penz.
Dne 4. februara o. g. umro je jedan od najistaknutijih boraca i propaga* tora Sokolstva u Osijeku Ivan Krsto Dončevič. —
Roden godine 24. VI. 1881. u Osi* jeku, od oca učitelja Škendcra i mate* re Slavke rod. Oblak, svršio je osnov* nu školu i gimnaziju u svom rodnom mestu. —
Nakon položene mature upisao se na pravni fakultet zagrebačke univer* ze, gde je proveo godine 1899,—1901., a zatim prešao u Prag (1902.—190.4.), pa je iza svršenih nauka bio prvo od* vetnički perovoda u Osijeku, a zatim prešao u službu Prve Hrvatske Štedio* nie, podružnice u Osijeku, gde mu je bilo povereno vodstvo hipotekarnog odela.
Osnutkom Gradske štedionice u Osijeku, bio je izabran za ravnatelja iste- koju jc dužnost vršio do leta
1929., kada je usled bolesti penzioni* san. —
Teška boletica bacila ga je u po* stelju oko Božiča 1929., iz koje nije više ni ustao.
Još kao dak vežbao je u naraštaj* skom odseku Hrvatskog Sokola u Osi* jeku gornjem gradu, pa se odlikovao tako, da je kao stariji naraštajac vež* bao sa članstvom.
U Zagrebu bio je več član pred* njačkog zbora, nakon što je položio prednjački ispit.
Pod vodstvom jednog od naših najjačih sokolskih tehničara, brata Dragana Sulce*a, pokojni brat Krsto napredovao je tako, da je na nateca* njima prilikom IV. svesokolskog sleta godine 1901. u Pragu, polučio zameran uspeh.
Boravak na ovom sletu u Pragu, oduševio ga je tako, da je svoje nauke — iza odsluženja vojnog roka — pro* dužio na češkom univerzitetu u Pragu.
Za vreme dačkih nemira godine
1904., bio je — kao stranae — izagnan iz Praga, pa je usled toga morao do* vršiti svoje študije u Zagrebu.
U Zagrebu bio je član prednjačkog zbora i kao takav natecao se u svima prilikama naročito pak prilikom 40. go* dišnjice ljubljanskog Sokola u Ljub* ljani sa vrlo dobrim uspehom.
Povrativši se u Osijek, bio je je* dan od prvih vežbača, pa je na nate* canjima prilikom I. svesokolskog sleta u Zagrebu, uvežbao i vodio odel višega razreda u kojem je i sam sudelovao i polučio I. nagradu, dok su svi ostali
članovi ove takmičarske vrsti, polučili zamerna mesta.
Ubrzo iza toga postao je vodom Hrvatskog Sokola u Osijeku, u gor* njem gradu, a prilikcin osnutka Hrvat* ske sokolske župe Strossmayerove go* dine 1906., bio je izabran za vodu iste.
Ispravno rečeno, oil toga doba bio je duša čitavog Sokolstva u Osijeku a i u čitavoj sokolskoj župi.
Jedno vreme bio jc i starešina Mr* vatskog Sokola u Osijeku, u gornjem gradu, a kao voda župe ostao je na tom položaju sve do ujedinjenja So* kolstva.
Godine 1920., nakon ujedinjenja Sokolstva,^ bio je izabran starešinom Sokolske župe u Osijeku, na kojem je položaju ostao sve do rascepa Sokol* stva 1924. godine, kada se je opredelio za Hrvatsko Sokolstvo i izabran za starešinu Hrvatske Sokolske župe Strossmavcrove u Osijeku, na kojem mestu je bio sve do godine 1928., ka--da je usled bolesti odstupio.
Pokojni brat Krsto bio je jedan od onih retkih sokolskih radenika, ko* ji je poznavao samo Sokolstvo i sokol* ski rad, pa je tako reči i sav svoj ži* vot žrtvovao ovom radu.
Poznavao je češki jezik odlično, pa je češku sokolsku stručnu literatu* ru, a naročito vežbe provadao na naš jezik.
Od stručnih dela, preveo je još prije rata klenke*ovu »Metodiku so> kolske telovežbe«.
Vaspitao je generacije sokolske omladine.
Oplakujuči preranu smrt brata Krste, a ceneči njegov rad, kličemo: Slava bratu Ivanu Krsti Dončeviču!
Osijek, 10. II. 1930.
D. P.
MALI OGLASI
Oglase prima uz naplatu uprava Sokolskog Glasnika a Ljubljani, Narodni dom. Pojedina reč kod svakog ob/avljivanja 50para, najmanji iznos 5 Din,
Za proelavu 80 godišnjicc T. G. Maserska
preporučamo svtm bratskim sokolskim dru-
štvima, da poruče brošuru: T. G. Masaryk. Napisao dr. Jan Herben, preveo Božidar Borko. Cena s poštarinom Din 5‘50. Narudžbe prima i izvršuje uz unapred poslani novac (takoder u markama) Jugoslovenska Sokolska Matica, Ljubljana, Narodni dom. Rač. pošt. šted. 13!831.
Str. 4.
»SOKOLSKI GL A SNI K«
God. I. — br. 9.
жаааааааааааааааааааааааааааааааааааалааа аааааааалааааллалааллалаалаалллалалааааала ааааалаааллаалаааааааа АЛААА .
KOLINSKA CIKORIJA
je že povsod priljubljena
'wyyyyYWWWWyyyVVyyyyyyyyWyyyWVYyYWVWyyyWWVWyVWYyyyyyyyWyVWyyyyvyyYW mV¥V¥VyyyVWyyyyyvyyyyyw'
Obaveštavam braću Sokole, da bojadišem (barvam) platno, žuticu i gradel na druk u svim bojama (barvama) i na glatko u svim bojama.
Bojadisanje (barvanje) stoji po 1 m duljine a 0‘80m širine samo Din 2’50. Na taj način dolaze mušterije do jeftinije robe (po metru 1 Din i više), nego da kupuju gotovu robu. Pošiljku od preko 500 m prima naručitelj franko. Sve ostale upute mogu se dobiti kod mene.
Preporuča se svima Sokolima i Sokolicama
Ljudevit Wachtersbach, Čakovec
bojadisar (barvarija)
P. H. Petrovič
Trgovina porculana i stakla Sušak, Strossmayerova 8
URAR, ZLATNINAR IN OPTIK
MARIBOR
Vetrinjska ul. 26 Izprašani optik. Urar drž. železnice. Zapriseženi sodnijski izvedenec.
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREBŠČIN
BRANKO PALČIČ
CENTRALA ZAGREB ULICA KRALJICE MARIJE 6
Dobavitelj Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Naslov za brzojavke: TRIKOTAŽA Zagreb Telefon štev. 20-77
Podružnica BEOGRAD Balkanska 28, Hotel Prag
Izvršujem vse vrste sokolskih potrebščin za javni in zletni nastop članov, članic in dece točno po predpisih 8KJ. Nadalje se priporočam vsem bratom za izdelavo najmodernejših civilnih oblek, katera izdelujem po najnovejšem kroju v lastni delavnici.
TRGOVAČKA TISKARA
G.KRALJETA
SUŠAK
STROSSMAYEROVA ULICAbr.7
| UTEMELJENA GODINE 189J
ф O
(i) .E b •*-* j* 0
CO —1
<D O C +-
£0 & >'>o o
|s
(Л _q .22, Ш
N g
BRZOJAVI: KRALJETA | S U Š A K sS
MEDIC - ZANKL
TVORNICE OLJA, FIRNEŽA, LAKOV IN BARV, D. Z O. Z. CENTRALA V LJUBLJANI — LASTNIK FRANJO MEDIČ TVORNICE s LJUBLJANA - MEDVODE PODRUŽNICE IN SKLADIŠČA MARIBOR — NOVI SAD
LASTNI DOMAČI PROIZVODI:
Laneno olje, firnež, vse vrste lakov, emajlno-lakastih in oljnatih barv. Kemično čiste in kemično olepšane kakor tudi navadne prstene barve vseh vrst in barvnih tonov, čopičev, steklarskega kleja itd. znamke »M E R A K L“ za obrt, trgovino in industrijo, za železnice, pomorstvo in zrakoplovstvo.
CENE UMERJENE. * TOČNA IN SOLIDNA POSTREŽBA.
S
REGI ST ROVANA ZADRUGA S OGRANIĆENIM JAMSTVOM
opskrbljuje u smislu elana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje programa i za postignuće ciljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko-programatskog, uzgojnog i propagandističkog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije.
Komisijska prodaja odora sviju kategorija.
NASLOV: JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA, NARODNI DOM TELEFON BROJ 25-43. — POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.831
Zahtevajte cenik!
	Продајетехничких производа
	^ друштво c 0. j.
	»ХАМАГ«
Mf/	ЉУБЉАНА
	КНАФЉЕВА УЛИЦА БР.
jfcjTrn ЗнТ .	^ Геодетски ииструменти
	и помагала cmijy .
Semena
za polje
SEVER
Ш
Zahtevajte ponudbo
“i ф
M
m
i<3
je najmoderneje urejena in izvršuje vsa tiskarniška dela od najpreprostejšega do najmodernejšega/Tiska šolske, mla-dinske,leposlovne in znanstvene knjige/ Ilustrirane knjige v enobarvnem ali večbarvnem tisku/Brošure j n knjige v malih in najvećjih nakladah / Časopise, revije in mladinske liste/ Okusna oprema ilustriranih katalogov, plakatov, cenikov in reklamnih li sto v/Lastnatvornica šolskih zvezkov / Šolski zvezki za osnov., mešč., sred.šole/Risanke, dnevniki, beležnice/ Notni papir/Zvezki za okroglo pisavo
J vseh vrst po fato= | graf iiah ali rizbah rљ i izvršuje za viatovB pi fstenMnajsoMMje
KLISARNA-ST-DEU
Prodaje se najmoderniji Adresa u upravi lista.
kino aparat
KNJIGARNA
нн.		ШШШ			Ш
	v					
UCilEUSKE TISKARNE
V LJUBLJANI
FRANČIŠKANSKA ULICA 6
TELEFON ŠT. 3397 RAČUN POŠTNE HRANIL. ŠT. 10.761
priporoča cen j. občinstvu in društvom svojo zalogo vseh pisarniških potrebščin. Lastna.izdelovalnica šolskih zvezkov. Knjige iz inozemstva se naročajo pod najugodnejšimi pogoji. Knjigarna sprejema naročila na vse domače in inozemske liste, i'evije itd. — Velika izbira krasnih pokrajinskih in umetniških razglednic. Cene solidne! - Postrežba točna! - Zahtevajte cenike!
Mesne konzerve in mesne izdelke
najfinejše kakovosti dobavlja vsako količino
F. fSamič
LJUBLJANA
Gosposvetska c.6
Tvorni ca mesnih izdelkov in konzerv / Za izlete in potovanja najprikladnejši provijant Za sokolska društva tvorniške cene / Brzojavi: Slamič Ljubljana Telefon: 29-73 / Cene ugoone!
:
■
■
■
s.
Specialna mehanična delavnica
za popravila pisarniških strojev, registrirnih blagajn, foto, gramofonov in nalivnih peres. — Priporoča se
LUD. BARAGA Ф LJUBLJANA
ŠELENBURGOVA ULICA ŠT. 6
Telefon 29-80	Telefon	29-80
[posbjilnica v Mariboru
Ustanovljena leta 1882. § r. z. z o. p. § Telefon štev. 108
Sprejema hranilne vloge v tekočem računu in na knjižice in jih obrestuje z dnevno razpolago po 5 %>, proti odpovedi na 3 mesece po 7 °/o. Daje posojila proti vknjižbi po 8%, na menice po 9%. Stanje hranilnih vlog nad Din 80,000.000’—, rezervnih zakladov nad Din 5,000.000"	.
VARES-
Zel jezara
Vatel
|i|jj
*
Rudarski proizvodi: hematit sa garantovantfm sadržinom željeza od 60°/ona više. Prženi sideritiliinonit.
Proizvodi visokih peči: sivo že-ljezo taljeno sa drvenim ugljem za ljevaonice. Belo željezo i bese-‘ mersko željezo za Čelik.
ШШ
Irska peč
Zaštitni 2паЦ,^ру
•PERUN*
Materijah IJevano fceljezo
Broj 100
Višina 94 em, presjek 34 X 30 era, prostor grijanja 100 m3.
Broj 150
Višina 105 cm, presjek 38 X 31 cm, prostor grijanja 150 m3.
Broj 250
Višina 120 cm, presjek 4K>X34,J cm, prostor gnja»jtt 2$|*my
Višina 130 cm, presjek 45 •5^9* Ve, prostor grijanja 350 m3.
Poštanska i ieljeznička stanica: Vareš— Majdan Brzojavi: Željezara VareS Telefon inter. br. 2,3,4. i 5
Metalni odljeHjri: od bronca, mjedi, bakra, al{im|£ija, sirovo i apretirano.
■..mi; Sf^ecijaliji fosforni brone za velika naprezanja, i f	'
Strojni dijelovi: za svakovrsnu industriju. — Kompletne
transmisije itd.
Odljevl Od stVog ieljeza: vodovodne i plinske cevi sviju dimenzija prema normalijama nemačkih inženjera sa kol-čakom i pelešom, sa svim armaturama. Građevinski ljev, kao stupovi, armature za kanalizaciji!, kompletne ljevane ograde itd.
Ir cu)va|klJlev: speeijalni ljev,otporan protiv vatrei kiselinama ,	Rao remenice, ležaji, spojke, slogovi (Radsatze)
u sirovom Stanju i apretirano u vlastitim radionicama.
Izdaje Save* Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl). - Glavni 1 odgovorni urednik Stjepan Čelar. “ U'e*4le
Mica Koščeva. — Tiska Učiteljska tiskarna (predstavnik France Štrukelj); sv! u Ljubljani.
— Za upravu i oglase odgovara