God. VI. Broj 15.
U Zagrebu, 20. aprila 1934.
Pojedini broj stoji 1.50 dinara
Poš
J
u 6UIUVUUI
r	-----V
Naš list redovito izlazi. Činimo sve što je moguće, da list bude u svakom pogledu na visini. Sa svih strana čujemo priznanja.
Naša je akcija zapažena i cijenjena, jer je plemenita i važna.
<___________________________________________
r	'"■■s
I naši bi pretplatnici, svi bez razlike, morali da shvate korist i potrebu ovog lista i da nas pomognu onako kako treba. Zar je još uvijek potrebno da molimo od mnogih pretplatu, koju duguju listu.
GLASI IO SAVEZA JUGOSIOVENSKIH
■-..V.	' . ■ '	'' ■■ :
EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE
PRIRODA NAS BRANI OD ASIMILACIJE
Najviše nas interesuje i zabrinjuje pitanje: hoće li talijanska asimilacija u Julij-skoj Krajini doista uspjeti? Znamo s kakvim je sredstvima Italija provodi. Znamo da je sve što ona čini i rafinirano i brutalno, a naš je narod pred čitavim tim sistemom ogoljen, nezaštićen s nikoje strane, on nema sredstava da se odupire, on se odupire samo svojom prirodom. Pa kako se odupire? Cini se, da ipak dobro, čini se, da nemamo razloga da budemo sasvim pesimisti. Pred rafiniranim i brutalnim metodama Italije čuva nas naša priroda. Naše rasne kvalitete odbijaju i duhovnu i fizičku asimilaciju. Talijanska kultura i talijanski jezik ostat će nam strani i onda kad svu tu kulturu upoznamo i kad talijanskim jezikom bude i svaki naš pastir perfektno vladao. Ta kultura neće bili nikada naša, taj jezik neće nikada zamijeniti naš jezik.
Ali nismo imali namjere, da se upuštamo u ispitivanje te duhovne i jezične asimilacije. Interesuje nas specijalno hoće li nas na teritoriju Julijske Krajine Talijani istisnuti ili ćemo se othrvati. Interesuje nas pitanje fizičke asimilacije Julijske Krajine. Poznato je naime, da je tjeranje Jugoslavena iz ove zemlje i doseljevanje Talijana takodjer u asimilacionom sistemu fašizma. Italiji je drago, da nas što više ode iz Julijske Krajine, pa da ona u tu zemlju dovede svoje ljude. I doista u tom pogledu je mnogo učinjeno. Neznamo, da li se je iz one naše zemlje iselilo od okupacije ovamo 70, 80 ili možda 100 hiljada Jugoslavena. A možda se je toliko Talijana doselilo... Kad se ti brojevi uzmu ovako jednostavno u razmišljanje čovjek bi gotovo očajavao. Ako se tako nastavi — moglo bi se zaključiti — doskora će Julijska Krajina biti talijanska. Ali takav zaključak nije opravdan. Priroda nas brani. Talijani su, naime, i danas prama Slavenima u manjini. Uvijek se, doduše, ističe da su oni plodan narod i moglo bi se misliti, da je u tome opasnost za našu zemlju, ali istina je drugačija: Slaveni tuku Talijane svojim naravnim prirastom.
Izgleda da se stvari danas nakon 16 godina od talijanske okupacije, naš odnos prama Talijanima u Julijskoj Krajini nije stvarno mnogo izmjenio u matematskoj proporciji Ono što Slaveni gube prisilnom e-migracijom dobivaju naravnim prirastom, a na drugoj strani, Talijani uslijed opadanja procenta naravnog prirasta padaju i brojčano, ali se taj pad ispravlja donekle imigracijom Talijana iz stare Italije. Kad ne bi bilo u Julijskoj Krajini Italije, ne bi bilo ni emigracije iz slavenskih sela, a ne bi bilo ni doseljivanja Talijana iz stare Italije i danas bi naš odnos prama Talijanima, a da mi stvari ne bi nikako forsirali, bio za nas vrlo mnogo povoljniji nego 1918 godine. To što tvrdimo može da se s malo strpljivosti i računanja opazi iz opdataka
0	statistici stanovništva, koju je objavio službeni list talijanske vlade »Gazze tta Ufficiale* od 20 aprila 1932, a i prema »M jesečniku za statistik u*, koji objavljuje Centralni, statistički ured u Rimu. Prema tim podacima u posljednje vrijeme tršćanska je štampa u više članaka rekonstruirala stanje stanovništva u Julijskoj Krajini. U deset godina, od ' 1921 do 1931 broj stanovništva u tom kraju porasao je samo za 34.774, a iznosio je ukupno 1,014.208 stanovnika. Taj je porast razmjerno malen. Prirodni porast iznosio je poprečno oko 7000 godišnje. Da ukupni prirast nije 70.000, nego samo 34.000 pripisuje se jakom iseljivanju slavenske pokrajine. Ali seoske, to jest, čisto slavenske općine iskazuju najveći prirast. One svojim prirastom drže našu etničku poziciju usprkos iseljivanju i talijanskom doseljivanju.
Kako pak talijanska naselja doživljavaju naravno opadanje vidi se i. po jednom članku, koji objavljuje tršćanski »U Popolo di Trieste* od 10 o. mj. pod naslovom *Trst ide pram polaganom samoubistvu*. Slavensko zaledje ne hrani više svojom zdravom krvlju taj gì ad i on demografski propada. Pada broj rodjenja konstantno: 1930 3994, 1931 3661. 1932 3395, 1933 3265.. U četfri godine umrlo je 13.487 ljudi, a rodilo ih se je 14.275. U godini dana porast pučanstva samo 788. Prije rata — kaže ^Popolo* — toliko je Trst rasao za četiri mjeseca...
Naš prof. Lavo č e r m el j, koji se takodjer tim pitanjem stalno bavi, je objavio u božičnom broju »Istre (1933) pod naslovom »Prebivalstvo Julijske Krajine* raspravu o našoj etničkoj poziciji u Julijskoj Krajini i na koncu on zaključuje ovako:
»M o ž e mo da zaključimo, da se
broj naših sunarodnjaka u Julijskoj Krajini nije nikako smanjio, nego se je usprkos jak om iseljivanju održao na prijašnja j visini, ako se nije čak i povećao,
1	e r prirodni porast našega nar o-
KRVAVI SUKOB NA PLEBISCITU
Zbog nepravilnog postupanja komisije došlo je do tučnjave izmedju naših seljaka i članova komisije — Ima više ranjenih Velika hapšenja u okolici Bistrice
Žabići kod Bistrice, aprilà 1934. Izbori su u našoj općini bili krvavi. U izbornoj komisiji u našoj općini bili su izabrani sami fašisti, jer drugi ne smiju ni biti Jedan od skrutinatora je držao glasovnice. Na jednoj bilo je pisano »si«, a na drugoj »no«. Ali one sa »no« jednostavno je bacao u koš, a one sa »si« nije takodjer davao u ruke biračima, nego ih je jednostavno zatvarao sam u kuverte i davao komesaru, a ovaj ih je bacio u žaru. To nije bilo našem narodu po volji. Došla su šestorica naših mladića u dvoranu i jedan je spo-
Rijeka, aprila 1934. — Ovdje su se posljednjih dana pronijeli glasovi, da je na dan plebiscita došlo do krvavog sukoba u Tinjanu u Istri. Tu vijest nismo mogli još provjeriti, pa je dostavljamo takvu i »Istri«. Govori se, da je jedan naš čovjek ubijen, a više, da ih je ranjeno. Do sukoba je navodno došlo zato, jer je na biralište došla povorka slaven-
Trst, 10 aprila 1934 (Agis). — V Borštu pri Trstu so se vršile volitve v znamenju hudega terorja. Fašisti so divjali ves dan v kamjonu in gonili z orožjem v roki ljudi na volišče. Nekoga 78 letnega starčka, ki ni mogel radi svoje starosti na volišče,
menno tom skrutinatoru neka da njemu da će si on sam gla^ovnicu zatvoriti. Skruti-nator nije odgovorio, nego mu je bez ikakve riječi dao ćušku. Nastao je u dvorani metež, dojurilo je nekoliko naših ljudi u dvoranu, razbili su sve stolove i stolice, a bilo je i nekoliko lakše ranjenih. Bilo bi i gore prošlo, da nisu komisiji došli u pomoć karabinjeri i vojnici. Većina članova komisije ostali su ranjeni. Mnogo je naših ljudi zbog toga uapšeno i odvedeno u bistrički zatvor i ne znamo što će s njima biti.
skih seljaka, koji su javno izjavili da žele gladovati po svom uvjerenju, a ne onako kako to komisija želi. Seljaci su navodno bili odlučili, da će glasovati »No«. Razjareni fašisti, koji su bili oboružani, napali su bijesno na seljake i tom prilikom je navodno jedan naš seljak ubijen.
so ga poiskali doma in ga zelo pretepli. Na poti na volišče so srečali dva mladeniča stara okrog 27 let. Oba so pretepli s puškinimi kopiti. Enemu so zbili zobe, potem pa so ga peljali s seboj na volišče. Drugi jim je srečno ušel.
kojem ie u »Istri« bilo već govora) išli su sa ouškama u ruci pripravni na sve, od kuće do kuće i silom su tjerali onoga, koii ie mogao i onoga koli niie mogao da se miče. Grozili su se Svakom sa zatvorom i batinama. Kada su sakupili skupinu ljudi, a i one, koii su već i glasovali, sve zajedno dotjerali su u izbornu dvoranu. U dvorani nije nam bilo potrebno ići u kabinu, nego nas ie jednostavno Depanger prozivao i bilježio, a Marenci ie za svakoga, koii ie bio prozvan bacio iednu glasovnico sa »si« u žaru.
I tako su ovi izbori svršili sa velikom — »pobjedom«. — (ć i ć).
žene i obećao je da ćemo i mi dobiti brašno samo da neka budu mirne i neka idu kući. Ali ta njegova intervencija nije ništa pomogla. Morao mu je pomoći i učitelj. On je donekle umirio žene, te su se počele polako razilaziti svojim kućama.
Inače glasovalo se je po poznatom fašističkom običaju, sam sa »si«, drugačije se nije niko ni usudio, jer bi bio dobio batina. Kabina se nije rabila, nego su se glasovnice bacale u žaru pred komisijom, (ćlć.)
Morska neman pojavila sc u Jadranskom moru . ..
DRŽIMO SE NAČELA
da je naš list osnovan u prvom redu zato, da donosi vijesti iz Julijske Krajine i toj potrebi uglavnom udovoljavamo. Kod ure-djivanja lista nastojimo, da damo prostora u prvom redu tim vijestima. Medjutim do-gadja nam se u posljednje vrijeme, da moramo izostavljati iz lista i od tog važnog materijala. List nam je premalen! Trebalo bi da izlazi bar na osam stranica. Čekaju mnogi članci vrijednog sadržaja, koje moramo držati u rezervi, jer nema u listu prostora. I mnoge složene stvari čekaju, a ne-mogu da vdju u list. Trebalo bi da, radi toga, oni, koji nam šalju rukopise za list, nastoje u prvom redu da njihovi sastavci budu što krači, da bi se na taj način omogućilo objavljivanje što više raznih stvari. Naročito upozoravamo na kratkoću kod izvještavanja o glavnim skupštinama. Ti veliki izvještaji, koji su po neki put doista važni, zauzimlju mnogo prostora. A to vrijedi i za druge priloge. List mora biti pun najraznovrsnijih priloga, on ne smije biti monoton, on mora biti informativan, interesantan i privlačiv. Saradnici moraju u tom pravcu da nam pomognu. Molimo suradnike, koji su nam poslali priloge, a n’su još izi-šli, da se strpe.
KAKO ČUVAJU MUSSOLINIJA
Dopisnik »New York Timesa« šalje svom listu dopis o Mussoliniju u kojem ga brani i hvali. Ali završetak članka bit će mnogom Amerikancu pokazao pravo stanje stvari. Taj završetak glasi:
»Najveće mjere opreznosti preduzim-Iju se za zaštitu Mussolinijevog života. Tri stotine policajaca su odredjeni samo za njegovu ličnu sigurnost. Njegove ; urede čuvaju agenti u civilu, koji pretražuju čak i zahodske kanale iz bojazni da neko i tu ne podmetne bombu. Sve osobe koje prolaze tim krajem, a i one koje prolaze u automobilima, zaustavljaju se i ispituju strogo. Na povratku iz ureda ne ide nikada onim putem kojim je došao. Cijelim putem kuda on obično prolazi posakrivani su agenti, koji se sporazumijevaju znakovima. Oni su stvorili jedan genijalni i izrađeni sistem signalizacije. Kuća Mussolinijeva i sve susjedne zgrade čuvane su i strogo motrene dan i noć.«
Fašistički listovi međutim uvijek pišu da je Mussolini najvoljeniji čovjek u Italiji.
KARABINJERI TJERAJU PUŠKAMA NAROD NA PLEBISCIT
U Materiji je komisija glasovala za izbornike
Materija, aprila 1934. — Teško je opisati teror, koii se ie vršio nad nama za vrijeme izbora, koji su se vršili 25 III. Veliku su propagandu činili medju nama govoreći, da će se poslije izbora stanje, u kojem se nalazimo mnogo promijeniti na bolie. Ali poznavajući njih i njihove puste fraze, a i mizeriju u kojoj se nalazimo, u koju nas ie natjerao Mussolini, mi smo se većim dijelom apstinirali od izbora. Ali dogodilo se ie ono što nismo očekivali. Na večer u 7 sati, kada ie vidio naš pode-štat Depanger. da narod neće doći na glasanje, dao je naredbu karabinjerima, da nas idu potražiti i dotierati da glasujemo.
Karabinjeri, na čelu sa renegatom
Babuderom. koii ie općinski sluga (o
UZBUNA ŽENA U LANIŠĆU
Naša su sela gladna...
Lanišće, aprila 1934. — Za dan izbora 25 marta na našoj općini dogodio se je jedan incident, koji najbolje pokazuje ■•aspoloženje našeg naroda prema našim tiranima. Naše su nekoje žene saznale da su vlasti dijelile narodu sa onu stranu Učke nekakvo brašno i taj se je glas pronio po cijeloj Ćićariji. U nedjelju ujutro sakupila se je velika masa žena pred crkvom i školom, gdje je bila izborna komisija i digle su veliku galamu. Naš podeštat videći da bi moglo doći do većeg zla počeo je da miri
MRTVI I RANJENI U TINJANU?
Javljaju, da je jedan naš čovjek ubijen, a više da ih je ranjeno
NASILJE OB PRILIKI VOLITEV
Fašisti pretepli 2 mladeniča in enega starčka v Borštu pri Trstu
da znatno nadilazi iseljivanje. Da se broj Talijana održao na dosa d an j o j visini treba tražiti tumačenje u doseljivanju iz starih pokrajina Italije i u velikim posadama vojske uz granicu*.
U vezi s time, naime u vezi s tim zaključkom, da se naime u Julijskoj Krajini Slaveni odupiru asimilaciji tog kraja svojim prirodnim prirastom spomenut ćemo tezu jednog njemačkog naučenjaka, koji tvrdi, da su Slaveni rasa budućnosti i da će u budućnosti biti oni prvi u Evropi. Danas ih ima 226 milijuna, a za 30 godina bit će ih 303 milijuna. Rastu i drugi narodi, ali ne u ovom razmjeru. Oni imaju sve manji prirodni prirast. Ta je teza iznesena u knjizi njemačkog naučenjaka prof. Biirgdiirfera, koja je izišla u Berlinu u izdanju Njemačke akademije nauka pod naslovom »Izumiranje bijelih naroda*. Autor postavlja u naslovu pitanje »Čija je budućnost u Evropi*. Odgovara po prilici ovim konstatacijama, koje su veoma interesantne:
Danas ima Evropa približno pola milijarde stanovnika. Za trideset godina će prema računanju njemačkog autora imati 600 milijuna. Ali taj prirast neče biti jednomjer-no razdijeljen medju pojedine narode: glavni če dio prirasta ići na račun Istočne Evrope. Taj se proces odigrava već davno. 1810 godine je grupa germanskih naroda brojila 59 milijuna, a grupa slavenskih naroda 65 milijuna duša, a grupa romanskih naroda 63 milijuna duša. Drugim riječima je tadašnje evropsko stanovništvo, koje je brojilo 187 milijuna duša, bilo skoro jedno-mjerno podijeljeno na tri r/iavne rase, koje naseljavaju Evropu. Sada se medjutim situacija jako izmijenila. 1930 godine je grupa germanskih naroda brojila 149 milijuna, grupa romanskih naroda 121 milijuna i grupa slavenskih naroda 226 milijuna. Skoro polovinu evropskog stanovništva sačinjavaju Slaveni (45.6 posto), a jedva jednu trećinu Germani (30 posto). I960 godine će taj odnos biti još nepovoljniji sa zapadne i srednjoevropske narode: Germana će biti 160 mi-
lijuna (27 posto), Romana 133 milijuna (22.2 posto), a Slavena 303 milijuna (51 pošlo). Profesor BilrgdSrfer misli, da je rase koje nastanjuju sjever, zapad i sredinu Evrope, pogodila takozvana »bijološka skleroza* i da se nalaze u stadiju izumiranja. Slavenski narodi medjutim proživljavaju vrijeme biološkog cvjetanja i intenzivnog porastu.
Tvrdnje njemačkog naučenjaka profesora Biirgdiirfera nemaju nikakve direktne veze s pitanjem asimilacije Julijske Krajine, ali imaju nesumnjivo važnu indirektnu vezu. Zato smo ih i citirali. Potkrepljuju našu tvrdnju o fizičkoj sposobnosti održanja našeg naroda u Julijskoj Krajini, a potvrdjuju i osvjetljuju i statističke cifre, koje govore o našoj prirodnoj otpornosti. Slaveni će se na svim linijama održati i proširiti, a ondje gdje su naročito brutalno pritisnuti, kao što je slučaj u Julijskoj Krajini, možda samo održati. Ali i to je mnogo, za nas od životne važnosti.	(m)

Kako vzgaja fašizem v šoli in izven šole našo mladino
u.
Izven šole je tudi raznarodovalno postopanje povsen drugačno. Naša odrasla mladina je napredna in si želi kulturnega udejstvovanja. K temu najbolj pričajo vsa ona izobraževalna in kulturna društva, ki so bila nasilno ukinjena, ker so preveč izrazito prikazovala voljo in odločnost do narodnega napredka in obstoja. Fašizem je ukinil naša kulturna društva z namenom, da pokonča te kulturne narodne organizacije in jih nadomesti s svojimi tipičnimi strokovnimi organizacijami. Par let za to usodno odredbo, se je naša mladina potuhnila in se je protivila vsakemu zbližanju z »Dopolavorom«. Italijanske oblasti so si prizadevale na vse načine, da bi vsaj deloma privadile in prisilile mladino v ta društva. Najprej so omagali slabiči in plašljivci, bodisi ker imajo starši kako obrt ali državno službo. Upisali so se, toda izogibali so se društvenega dela in izpostavljanja kot strupene kače. Zgodilo se je, da je bilo vpisanih 20, pri sestankih pa nobenega in če je kakšen prišel, so polglasno peli slovenske pesmi. Navdušuj se, če se moreš, za prisiljeno tujo stvar! Delavci so prisiljeni vstopiti v »Dopolavoro*, drugače ne dobijo dela. In ko se vpišejo, so seveda vseeno brez njega. Večina naše zdrave mladine pa odločno odklanja vsako vmešavanje v ta društva. Raje trpi in strada doma, kot bi se pokorila tujim zahtevam.
Uspehi izvenšolske vzgoje so nemogoči, dokler bo sovraštvo v naših ljudeh naraščalo do sedanjih gospodarjev. Na deželi je izključeno vsako uspešno delovanje in vzgajanje, ker je ljudstvo malomarno in brez-brežno za vsako kulturno delovanje in nav-duševanje brez narodne podlage. V mestu in trgih so vspehi tuje vzgoje malenkosti, ker je med našim ljudstvom preveč fašističnih razgrajačev, ki se poslavljajo kot bi bili edini zaščitniki in nekaki življenski predstojniki, je pa največ takih, ki duševno in kulturno ne odgovarjajo svoji nalogi. Žalostno je, kakar prepričanje, resnost in dolžnost postanejo prazno bahaštvo. Po 25 letih težkega podjarmljenega življenja moramo z veseljem ugotoviti, da se v našem ljudstvu odpornost in narodna samozavest ni zmanjšala, ampak je postala še večja, da ne rečem edina potreba in navezanost vsega njihovega življenja. K temu so pripomogle težke gospodarske razmere in ne-zaslišena preganjanja. Ljudstvo je gospodarsko obupalo, zato postaja bolj odločno in uporno; prezira preganjanja in ječo, postalo je nestrpno in mračno.
Če bi danes opazovali to ljudstvo, bi razbrali iz njegovega trdega in nezaupnega obraza petnajstletno borbo in trpljenje. Vedno bolj poztaja redkobesedno in mračjio, pripravljeno takoj žrtvovati vse, človeka, ki jim je po duši brat se skoro polasti strah razgovarjati se z njimi. To ni življenjski obup, ampak odločen notranji boj za 'življenje in smrt. Trdo duševno razdvajanje ubija v njem veselje in navdušenje do dela. »Kaj se boš trudil in delal, če bo pa vse hudič vzel«, to je tista notranja bol, ki ne vidi nobenega izhoda in ubija naše ljudi.
V' gospodarstvu je obupno skeptičen, v narodnem oziru trmast in zakrknjen. Vsi listi, ki še mislijo na svoje brate onkraj meje, ne smejo prezreti te slike, ki je odločna 'in neizprosna. Trnjeva je pot, ki pripelje narodno samozavest do tako mračnega in udušenega odpora, če bi narod ne trpel tolika ponižanja in nasilstva, bi ne čutil tako globoko potrebo, da ohrani v sebi to vero in zaupanje v svoje trpljenje in bodočnost. Lahko trdimo, da ga ni ljudstva, ki bi toliko trpelo radi svoje narodne samozavesti in ki bi iz trpljenja in preganjanja vstajalo vedilo bolj močno. Naj vedo fašisti, ki vladajo nad tem ljudstvom: ne vzgoja in ne nasilje ne bosta zatrli narodne samozavesti v tem ljudstvu, dokler bo živelo na svoji zemlji in v duhu blagoslavljalo spomin izkrvavelih žrtev. Treba bi bilo vsakega posebej pokončati in pokopati, a še zemlja ne bi pod njim mirovala! Tako žilave narave in tako trdnih značajev Italijani ne poznajo, zato ne vedo kaj je življenska vztrajnost in odločnost naših ljudi. Če mu hočeš ukrasti nasiljem najsvetejše —■ domovino, plane iz njega divja narava in se bori kot lev, prej ga lahko pokončaš kot umiriš. Do tega odločilnega trenutka niso še pripravili naših bratov onkraj meje, a nismo več daleč, ker v njih je zavladala nestrpnost in mračnost. Počast m sistematično zatirajo v njem narodni čut in ga ženejo v obup, če pa se v njem zbudi odločna, samozavestna borba za življenje in smrt proti nezašliša-nemu nasilju, ker noče poginiti kot ovca hinavskemu preganjanju, se takoj oglasi italijanski politik:	to so »barbari« in
»assassini*. Ne, to so najboljši sinovi svojega rodu, najvrednejši potomci svojih očetov! Odpor, ki je vzrastel iz njih je sveta osveta pred pokončanim življenjem svojega naroda. Če bi bili današnji kričači bolj resni in se ozrli malo v svojo zgodovino, bi spoznali da najvrednejši sinovi italijanskega rodu so se ravno tako žrtvovali za osveto svojega naroda kot naši takozvani »barbari« in »assassini*.
Italijanska vzgoja je nasilna in zato v bistvu zgrešena, ker nasilje rodi odpor in ne medsebojno razumevanje in podpiranje, kar je edini smoter vsake vzgoje. Videli smo, da prihaja to nasilje radi odločnosti in žilavosti, našega ljudstva, ki ne more zatajiti samo sebe in se vdajati sramotnemu hlapčevstvu. Videli smo tudi, da ima šolska reforma svojo vzgojno zgodvinsko vrednost, a za naše ljudstvo je krivična in hinavska,
POSEBNO BRUTALEN JE BIL PLEBISCITNI TEROR V JULIJSKI KRAJINI
Tako piše pariški antifaši stični list »La Libertà«
Antifašistična »La Libertà« objavlja v svoji zadnji številki pismo iz Rima, ki prinaša podrobnosti o italijanskem plebiscitu:
»Plebiscit je bil pripravljen, piše list, z neznansko rafiniranost j o in z naravnost zločinskim terorizmom. OVRA, to je fašistična tajna policija, je delovala z vso silo po vsej Italiji. Tako je bila v Turinu zaprtih cela vrsta izobražencev, ki so osumljeni protifašističnega duha. V Milanu so agenti neprestano stikali po hišah političnih osumljencev in grozili.
Prav posebno brutalen teror pa je vladal v Julijski Benečiji, kjer je OVRA spravila še pred plebiscitom pod ključ veliko število drugorod- . n>h, to je slovanskih državljanov 1 Italije, ki niso dobro zapisani. Nebroj hišnih preiska,v, šikan brez primere, zmerjanj in groženj, to so bile priprave za enodušen plebiscit v teh krajih. V Gorico so poklicali cele trume ljudi na prefekturo, kjer so jih navduševali za Italijo, obenem jim pa grozili
s posledicami, da bodo morali plačevati večje davke, da jim bo premoženje odvzeto, da bodo internirani ali Izgnani. Po vsej deželi so se pojavili listki z grožnjami, da bodo požgane hiše vsem onim, ki bi glasovali proti. Poleg tega so bili vsi črnosrajčniki lepo porazdeljeni po vsej pokrajini z nalogo, da trmaste pretepejo in da »zdravila podvojijo, če treba«. Na dan plebiscita pa so miličniki v avtomobilih »predelali« še enkrat vse kraje prepevajoč povsod! pesmi in troseč strah med prebivalstvo«. »Toda kljub enodušni zmagi se je vendar še našlo nekaj glasovnic z »ne«. Bilo ih je mnogo več, a uradi so jih uničili«. »Imamo tudi dokaze v rokah, da so »glasovali prisotni in odsotni, vsi živi in vsi mrtvi«. V Veroni je dokazano, 5a je od 8000 vpisanih »volivcev« bilo kar 1348 mrtvih! V Julijski Krajini so sedaj znani primeri, da je delodajalec sam glasoval za vse svoje delavce in da je kar župan oddal glasovnice za vse svoje občane, živelo ljudsko glasovanje«.
KAKO SMO „VOLILI”
P r o s e k^ pri Trstu, 10. aprila 1934. (Agis.) — »Že koncem februarja smo dobili vsi proseški volilci pozivnico, kjer se nam je sporočilo, da se bodo dne 25. marca vršile volitve. Smejali smo se tistim po-zivnicam, saj smo dobro vedeli kakšne so te »volitve« in kako bomo »volili«. Vsa komedija z »volitvami« bi še bila zabavna, ko bi ne pri tem naše ljudstvo tako trpelo. Kakor hitro se je bližal dan »volitev«. se je že začela agitacija. Učitelji, fašistični funkcionarji, orožniki — vse to je učilo vaščane kako bo treba 25. marca oddati glasovnico s »si«! Na dan »volitev« smo morali izobesiti ital. zastavo že na vse zgodaj, nato pa iti »volit«. Kdor ni šel so ga prišli iskat na dom v gostilno, na polje in ga nato, hočeš nečeš, peljali na volišče. Tudi z menoj so naredili tako. Najprej so me iskali doma., nato pa po v gostilnah. Niso me našli, ker sam bil izven vasi. Proti večeru sem se vrnil in se s to potjo ustavil v neki osmici. Kmalu so zavohali, da sem tam. Čez nekaj Čašo so že prišli oružniki in fašisti pome. Fašistični tajnik me je vprašal če sem že volil. Rekel sem da ne. »Zakaj ne?« pravi. »Saj je še čas še ni polnoči« (do takrat se je namreč lahko volilo). »Nič zato! Sedaj pa morate Iti volit! Pojdite z nhmi!« Postavijo me medse in tako peljejo na volišče. Upirati se, ni imelo smisla. Volišče je bilo v šolski sobi, ki je bila s klopmi razdeljena v dva dela. V prvem delu je bila komisija — se-
stoječa iz fašističnih funkcionerjev (večinoma Slovencev), v drugem delu pa prostor za volilca. Predsednik komisije mi je ponudil dve glasovnici, eno belo z »no« in drugo temnejšo z italijansko trobojnico, ter z velikim napisom »si«. Glasovnice ie bilo treba samo zalepiti kot se n. pr. zalepi brzojavka. Eno je treba vreči v zaprto posodo drugo pa v pleten koš iz žice. V zaprto posodo je voiilec vrgel glasovnico, s katero hoče glasovati.
Ako Je voiilec volil »no« Je moral vreči glasovnico »si«, ki se je na zunaj dobro ločila od prve, v pleten koš, tako, da je komisija takoj vedela, kaj je voiilec volil.
Ko sem to videl sem dejal predsedniku komisije, naj kar on da glasovnico kamor mu je drago. »Ne, ne« pravi, »to morate napraviti vi, to je vaša dolžnost«. — »Toda nima smisla! Naredite vi kakor mislite, da bo prav!« Predsednik je nato zalepil glasovnico »si« in jo vrgel v zaprto posodo, »no« pa v koš. Tako sem opravil svojo državljansko dolžnost in »volil« že prej postavljene zastopnike v italijanski »parlament«. Tako kot jaz je »volila« skoro velika večina vaščanov. Potem so pisali časopisi o krasnih »zmagah«! Nad kom so »zmagali« ne vemo. Tako ie 25. marec končal — in z njim tudi komedija. Volil ,ii prav nobeden »no«. Samo »Piccolo« je radi lepšega poročal, da so štirje volili »no«, zato, da zglodajo volitve«, res volitve«!
INCIDENT RADI SLOVENSKE PESMI
Skupina: naših fantov je šla na mesto v vojašnico — v zapor
Postojna, aprila 1934. (A g i s). Takoj po velikonočnih praznikih so naborniki iz naših vasi odhajali v notranjost Italije k odslužitvi vojaškega roka. Dne 7 t. m. se ie zbralo lepo število slovenskih fantov v Št. Petru na Krasu. Med naborniki so bili pomešani tudi drugi fantje, da tako kot običajno proslavijo odhod nabornikov in zalijejo slovo z vincem po domačih gostilnah.
Tudi v Penkotovi gostilni je bilo zbranih lepo število fantov s Pivke, ki so prepevali slovenske pesmi, ker drugih ne znajo.
Mimo pa ie prišel šentpeterski komisar javne varnosti Belluomo, nam že znan po svoji surovosti, veliki nestrpnosti in drugih slabih lastnostih, ki jih je že večkrat pokazal in je prava šiba božja za vse področje šentpeter-ske policijske oblasti.
Komisar Belluomo je stopil v gostilno in ves ogorčen nad veliko predrznostjo nabornikov zahteval, da nehajo s prepevanjem slovenskih vesmi.
Prisrčen smeh fantov je bil odgočor njegovi zahtevi in fantje se niso pustili motit in mirno prepevali dalje. Komisar, ki je uvidel, da ni kos krepkim pivškim fantom", je poklical na pomoč karabinerje.
Ti so s svojim surovim nastopom izzvali pretep, ki je končal tako, da je Belluomo obležal na tleh z odprto lobanjo in tudi
nekaj karabinerjev je odneslo vidne zna-ke na svojih kožah.
Po posredovanju zakupnika bufeja šentpeter-skega »dopolavora« Torkarja, so aretirali več fantov ter jih osumili, da so prepevali slovenske pesmi v Penkotovi gostilni in da so odgovorni za posledice in sicer Alojza fn Franca Šenkinc, Janeza in Jožeta Vrh, Tomšič Janeza In Novak Adolfa, vsi doma iz Šembij Logar Ludvika iz Podtabora in 6 fantov iz Trnja.
MUSSOLINI POSTAJA RADODAREN
Postojna, aprila 1934 (Agis). Že pred volitvami so po nekaterih vaseh delili krušno moko. V kakšne namene in od kje je prihajala ta »brezplačna« moka na županstva, ni vedel nihče. Po volitvah pa so skoro vse občine in nekatere ponovno dobile velike množine moke. Tako so na Premu dobile vse družine po 25 kg moke, pa tudi dobro stoječe.
V II. Bistrici so. po sijajno uspelih volitvah. tudi delili moko, in sicer po 25 kg in 12 kg na posamezne družine. Le deliicem ie ostalo več. baje vsakemu po 100 kg; umevno, ti so najbolj potrebni, zlasti kot prvaki v fašističnih vrstah. In tako vemo, da je vsa ta velika množina moke prišla iz Mussolinijevih radodarnih rok!
ker ne upošteva narodnega življenja in duševne samostojnosti. Fašizem ne more biti nikdar od naših ljudi spoštovan, dokler jim ne bo priznal vse one življcnske in vzgojne pravice, ki pripadajo delavni in samostojni narodni manjšini, kar so že zdavnaj priznali vsi drugi veliki kulturni narodi svojim manjšinam. Naše ljudstvo je živelo v preganjanju in suženjstvu toliko stoletij, a je vedno obdržalo svojo narodno samozavest in je ne bo izgubilo tudi pod trdo roko fašizma, čeravno je to najhujše preganjanje, kar jih zgodovina tega pozna. Mi zaupamo v življensko vztrajnost naših ljudi in vemo, da je nasilje in preganjanje najbolša šola za narodno samozavest. Svetujemo, da konča že enkrat to nesremno teptanje svetih pravic človečanstva v naših ljudeh in da se spoštuje njih jezile in narodno življenje. Naši ljudje sc živeli mirno pod onimi narodi, ki so jim priznavali ži-vljenske pravice do narodne samostojnosti m bi se ne upirali tudi Italijanom, če bi znali ti spoštovati v njih, kar je svetega v človeku, ki je samozavestno narodno vzgojen. Če hoče imeti italijanska vzgoja ver uspeha, mora postati lojalnejša in vrniti
slovenski jezik ljudskim šolam. Naši otroci se naučijo nekaj italijanskih besed, a ne poznajo njih pravega pomena, ker jim niso raztolmačene v materinščini. Italijanski učitelji v zasedenom ozemlju bi morali boljše vršili svoje dolžnosti in se resnejše pripraviti za svoj poklic, ker zdaj se zanimajo za vse drugo prej kot za šolo. Glavno jim je to, kako se bodo uveljavili kot fašisti nad našim ljudstvom in kako bodo s svojim oholim, nastopom strašili in preganjali naše ljudi. Vzgojitelj, ki hoče zaseči v življenje ljudstva izven šole, mora predvsem razumevati to ljudstvo, ga vzljubili in mu po-
magati. Mora postati ljudstvu enak in žl-veti z njim skupno življenje z namenom, da ga dvigne in oplemeniti s svojim vzgoj-
nim delom. Danes je učitelj tuj otrokom in
staršem in to po lastni krivdi, ker se kaže
v šoli in izven nje oholega prcnapeteža in nima najmanjšega umevanja za psihološko in socialno vzgojo svoje okolice. Opaža se pri nekaterih skrajna površnost in nevednost tako da se naši ljudje opravičeno iz njih norčujejo. S tako vzgojo in s takimi vzgojitelji fašizem ne bo prišel daleč pri naših bratih onkraj meje.	S.
K VPRAŠANJU GOSPODARSKEGA PROPADA NAŠEGA KMETIJSTVA
Ljubljana, 14. aprila 1934. (Agis). — V eni prejšnjih številk smo poračali, da je graščak Dolenc v Orehku oddal obdelovanje svojega posestva dvema italijanskima kolonoma. Danes pa smo k tej notici prejeli še naslednje:
G. Edvard Dolenc, graščak v Orehku pri Postojni, ki poseduje približno 100 ha zemlje, je isto razdelil na dva dela. Poklical je dve furlanski družini obstoječi vsak iz 11 oz. 12 delovnili moči ter iŽrbČil vsaki polovico svojega zemljišča v ofidelo-yanj'e po sistemu, ki je v rabi v Italiji. Res e.’	v!?.re^ gospodarski polom vsem, zla-
sti večjim posestnikom zaradi previsokih davkov na eni, in nizkim cenam poljkih pridelkov — zlasti semu — na drugi stra-ni, vendar na ta način se položaj ne bo razčistil.
V postojnskem okolišu je glavni pridelek seno, ki je dajal malim, srednjim, zlasti pa velikim kmetom največ dohodka in so prodajali ob preobrata pa do 1.1930. me-terski stot sena po 30—70 lir. Od tega leta pa je cena senu čim dalje bolj padala tako, da so lanski pridelek prodajali komaj po
5.—, najboljše seno pa po 7.— do 9.___ lir
za stot (to je v naši valuti do 20—40 Din). Tako, da se velikim posestnikom, kateri morajo za obdelovanje polja najeti moči, vec ne splača košnja sena, kajti košenje, sušenje in spravljanje sena jih, kljub nizkim mezdam poljkih delavcev, stanc toliko kolikor dobijo za seno včasih celo več. Kot vsak drug poljski pridelek tako je tudi pridelovanje sena deficitno in ga mah in vehki posestniki krijejo s tem, da se za-dolzujejo. Posledica zadolževanja so čimdalje številnejše dražbe in se, zlasti velika posestva, prodajajo za četrtinsko vred-nost.
Veliko je že slučajev, da so veleposestniki prišli naravnost na cesto. Zgodilo se Je t?-?’- <la,.3e. e(^en izmed veleposestnikov v Reski dolini, ko je uvidel, da ne zmore več bremen, neko noč izginil in pustil vso skrb na ramenih svoje, že stare matere;
0	i33 slasti že nad leto dni.
Tako propadajo naša posestva. Naši gospodarji iščejo izhoda in opore na vse
kolono Sra^^a^ ^0'enc r>a v naseljevanju
VELIKA FAŠISTIČNA PARADA V IL. BISTRICI
R -e k,?- tÌ,S aprila ,934- (A S'«)- V Trnovem in H. Bistrici je bila v nedelio 25 marca zvečer velika fašistična parada. Fašistič-
vnHe*v?.VOd|« ^ .daIÌ dUŠka SV0ienlu za*>-
voljstvu rach sijajne zmage na volišču in se zbobna h v slavnostni sprevod vse kar iiir jo prišlo pod noge. Ker pa politični tajnih m ni bil zadovoljen s številom ljudi
t,!rtCvnlV rex",Ci Zc,° maihno ie poklical tudi vojaštvo. Tako se ie z vpitjem po cestah zaključil pri nas volilni dan.
Res je. na volišče so šli vsi in volili so vsi s »si«, kajti dobro vedo, kako ie bilo pri zadnjih volitvah. Takrat so namreč vse glasovnice z »no« uničili in jih nadomestili z glasovnicami »si« razen nekaterih(4) Te
Hnrt C°‘ kiiJ?.bÌ,i vpllvHeiši in pomembnejši ljudje v občini in taki, katerim so se lahko za njihovo odkritosrčnost pošteno oddolžili, vali*0 P° vohtvah na vse načine nadiego-
MUSSOLINIJEVA »ŠIROKOGRUDNOST« Kosanski fantje so se vrnili iz laških zaporov
nlPos‘°i,na- aprila 1934. (Agis). Dne 2 oktobra 1933 so bili v Košani aretariam skoro vsi fantje, ker so na neki fantovščini prepevali slovenske pesmi. Odvedeni so bili v ^•P£r*-Ln-6 .fantov Ìe bil° 111310 Pred lanski-S ?0rineaT\Praxnikir,* * * * v,-,Tr^u obs°ienih na fWi? d° d e*?- Je?e' ^ellk0 ie bilo presenečenje in vese Je, ko so se vrnili domov tisti teden po Veliki noči. Namreč vseh šest fan
ukVazezabto°, 1)or!)ilož£etlih na Mussolinijev
1	f, im * ' , Je vsa Itallia °b zadnjih vo-tvah enoglasno izrazila zaupnico fašizmu
niihovihnhnU Vf>dji' T Kot se da razbrati iz ker sn' V0braz?v' s? fant°m ni godilo dobro,
vesellu LVnu S^hi Ìn bIedi- Kllab vsemu S J, b‘ eden lzmed njih- fone Mar-
bi rnilmT i PV P° rt in žaIosten. ko je do-ko	11180 Prazno in zaPrto. Med tem.
umrla mati ZaP°rU mU ie °d žalosti in skrbi
ZOPET SMRTNA NESREČA Z GRANATO
kn nnn,» "k tedlla’ da 86 116 bi godila ka-
nim «m!^bna n®sreča z zapuščenim voj-k’ ”x 8 ncllvom; Tnd> tokrat beleži ta ne-anrila fp Vonika strasno Tncsrečo. Dne 12.
Lokivra le !ilaz! Iva" Brelec Star 7 let iz domX i 'xad -piovanoli! igral v bližini
bi amatit lŠe-.K°, ie nagei ramato, ki je znioi^-P^knek0m drevesu, se je začel
razpočita3 m Padcu na t,a se Je Renata otroka ki L s‘r,asno ' razmesarila ubpgega troka, ki je bil seveda takoj mrtev.
___...__ Agis.
MUSSOLINIJEVA »ŽITNA BITKA« DOŽIVELA PORAZ
ročilariS,Vaprila I19'!4-; (Akìs)- Zadnja po-rotila iz Rima prinašajo vest da bo Musso-
be‘ M11 takozvano »žitno bitko«, in sicer ze letos. Iz tega se lahko sklepa da vsi 0oZad^pn’,iUllropifiki i111 -i bilo baTmalo ni-bitkn n zazeljeiiega uspeha. Namesto te bitke pa hočejo vpeljati novo in sicer /a
ne že vso! gJovfp'a % polovtoi^^
Asimilacija Jugoslavena
u Julijskoj Krajini
ŽUPNIK OTVARA TEČAJ ZA TALIJANSKI JEZIK.
U Bukovici kod Ilirske Bistrice otvorilo je društvo »Umanitaria« tečaj za poučavanje talijanskog jezika. Taj se tečaj otvorio na poticaj župnika don Gracia, koji je u njemu i poučavao. Na svršetku pred komisijom održani ispiti, u prisustvu fašističkog sekretara Vi-glianta i nadzornika iz Postojne. Tečaj je pohadjalo trideset dječačića.
Sigurno je po Luteranskom ugovoru predvidjen i taj posao za župnike u Julijskoj Krajini.
JEDAN MALI DOKAZ SLAVENSTVA JULIJSKE KRAJINE.
Riječka »Vedetta d’ Italia« donaša popis posjednika bikova za rasplod alpske pasmine. Donašamo cijeli taj popis da se vidi koliko se naši ljudi još čvrsto drže svojih slavenskih prezimena, uza sve prijetnje i nasilja da se prezimenima dade talijanski oblik. To su sve naši ljudi iz Liburnije, Ćićarije i sjeverne Istre. Donašamo ih onako kako ih je »Vedetta« donijela: Brosich Giuseppe, Beucich Giovanni, Ognibene Carlo, Primc Giuseppe, Stefancich Antonio, Be-nigar Francesco, Čeligoj Antonio, Mi-kuletich Antonio, Mikuletich Antonio, Primc Antonio, Renko Giuseppe, Puz Antonio, Slosu Antonio, Turkovich Matteo, Ivancich Antonio, Šircelj Antonio, Vrh Giovanni, Kes Michele, Lenarcich Antonio, Malečkar Francesco, Nuncia Antonio, Penko Giacomo, Penko Giacomo, Medvedich Andrea, Dodich Giuseppe, Dodich Antonio, Ivancich Giacomo, Krizmann Giuseppe, Peloza Simone, Sloser Giuseppe, Stanich Giuseppe, Kastelici! Teodoro, Kastelich Teodoro, Mahne Antonio, Mezgec Giovanni, Vatovec Antonio, Žerjav Giuseppe, Suber Antonio, Suber Antonio, Gregorich Giuseppe, Jurdana Emilio, Kalcich Antonio, Kinchela Giuseppe, Luksetich Alberto, Luksetich Alberto, Ruzich Giovanni, Francovich Massimo, Popeschich Giuseppe, Terdich Matteo, Vidovich Giovanni, Vidovich Giovanni, Canziancich Biagio.
MUSSOLINI DARUJE 50.000 LIRA ZA KOLONIJU U HERPELJAMA, KOJA JE IZGORJELA
Fašistički sekretar Starace obavje-stio je pokrajinskog fašističkog sekretara za Istru da je Duce darovao 50.000 lira za rekonstrukciju »Colonie monta-ne« u Herpeljama, koja je nedavno izgorjela. Tom prilikom »Piccolo« kaže da sada imaju Balile i »Piccole Italiane* u Istri još jedan uzrok više da vole Mussolinija, jer Duce hoće da se novi Talijani razvijaju ne samo intelektualno, već moraju i fizički da budu jaki.
V PROSTORIH ZAPRTEGA GROHARA FAŠISTOVSKI TEATER!
Podbrdo, 7. aprila 1934. (Agis.) — Zelo agilen je postal »Dopolavoro« v našem trgu. Salon zapitega gostilničarja Tomaža (Jroharja (obsojenega na 20 let je-čep kjer ima »tascio« svoje prostore, je pretvorjen v gledališko dvorano, kjer prav pridno igrajo fašisti razne veseloigre. Ker pa italijanske žene in dekleta niso kaj preveč sposobne za razne ženske vloge jim pomagajo tudi, na žalost, nekatera domala dekleta, ki so vsekakor bolj »Drihtna«.
DROBIŽ
Mussolini je sprejel v avdijenco sina znanega bivšega španskega diktatorja Prima de Rivire, Antonia Prima de Rivera, ki je šef španske fašistične stranke, katera se imenuje »Španska falanga«. Zmenila sta se, da bosta nad vse tesno sodelovala pri svetovnem fašističnem pokretu. — Čeprav se je Mussolini izrazil, da noče nikake fašistične internacionale, kljub temu podpira z vsemi močni vsa mogoča fašistična in pseudofašistična gibanja po vsem svetu in vabi vse načelnike in »fiirerje« v Rim. Nazadnje naj povemo, da se je ustanovila fašistična stranka tudi na — Filipinih!
Franc Vouk je bil obsojen v Gorici na 3 meseca zapora in 4000 lir denarne kazni ter na plačilo 2007.50 lir neplačanih taks radi nedovoljene žganjekuhe.
V Pulju so ukinili tramvajski promet in uvedli avtobuse, kot bodo in so že to storili v ostalih mestih Julijske Krajine.
Demografično stanje za Trst in pokrajino izkazuje za mesec mare: Za Trst 298 rojenih, 274 mrtvih presežak 4- 24; za ostalo pokrajino: 150 rojenih, 98 mrtvih, presežak torej 4-52.
Velik požar je upepelil v Šempasu senik posestnice Tereze Rijavec. Radi močne burie pa se je požar razširil tudi na sosednjo hišo Franca Pelicona. Škoda je cenjena na 20.000 lir.
Stanje brezposlenili v Italiji se je neko-
liko znajšalo. Dne 28. feb. je znašalo njih število 1,103.550 po enem mescu (31. marca) pa se je zmanjšalo na 1,056.83, kar je treba pripisati sezonskim delom. Največ jih ie v Lombardiji 233.138, potem sledi Benečija (Venezia Euganea) z 155.915, nato Pa Piemont z 82.391. V vsej Julijski Krajini in Zadru jih je 41.867. Največ brezposle-nih beleži zidarska stroka, nato pridejo Poljedelski delavci in specialisti. Gotovo ie treba tem številkam pripisati tudi znatno število tistih, ki jih nima zabeležen nikad
urad. — Agis
SIROTI! NASTAVLJA DUHOVNIKE FAŠISTE
Zanimiv dogodek italijanskega kaplana
Štandrež pri Gorici, 10. aprila 1934. (Agis). — V našo vas je prišel italijanski kaplan. Svoj delokrug sicer ni omejil le na našo župnijo, ampak daleč naokrog. Zgleda da dela po nalogu višjih zlasti po nalogu Sirottija. Vodi ga pa pri vsem delu, kot malokaterega italijanskega dušnega pastirja, izredna fašistična gorečnost, ki je tudi ne prikriva prav nikjer. Mnenje, ki ga ima naše ljudstvo o njem je torej iz tega več kot dovolj jasno in razvidno. Ta kaplan hodi sedaj po okolišnih farah, kjer so še skoro povsod domači duhovniki in pripravlja otroke na birmo. Ljudje mu jako neradi zaupajo svoje otroke in večina sploh ne misli poslat svojih otrok k birmi. Vso gorečnost gospoda kaplana, da se povrnemo k njemu, pa je pred kratkim skalil majhen dogodek, ki mu bo gotovo ostal v spominu V vasi je srečal malega priseljenega italijanskega šolarčka, ki ga je prav lepo po fašistično pozdravil. Misleč da je Slovenec ga je ustavil in ga vprašal kaj je. Ta pa mu je odgovoril: »Jaz sem Italijan, drugi so pa vsi Slovenci in skoro nobeden ne zna govoriti tako kot jaz«. Temu prizoru je prisostvovalo več domačinov in morda baš zato je izrabil kaplan tak trenutek da bi pokapal našim ljudem njih uspehe. Pa mu je spodletelo in mu bo, kot zgleda, še.
SLOVENSKA MLADINA PRI ITALIJANSKI PRIDIGI
V Idriji je o 9. uri vsako nedeljo sv. maša za vojaštvo in za priseljene Italijane. Mašuje italijanski pater, ki tudi pridiga v italijanskem jeziku. V današnjim razmerah bi to ne bilo nič posebnega, toda dogaja se še nekaj drugega. K tej maši, med katero je torej italijanska pridiga, prihajajo slovenski otroci. Učitelji jih pripeljejo. Otroci so poleg tega vsi uniformirani, nosijo obleko »Balille« — fašistične mladinske organizacije. Za otroke je ta maša obvezna v smislu šolskih določb. Poleg tega pojejo otroci v italijanskem jeziku pod vodstvom italijanskega dirigenta. Samo nekaj otrok pride včasih tudi k sv. maši s slovenskim petjem in pridigo. (»Slovenec«).
FAŠISTOVSKI KATEHETI
Goriško deželo so spet osrečili z dvojno pridobitvijo. Poslali so laškega kateheta v štandrež pri Gorici in v Miren. Mirenski opravlja tudi Vrtojbo.
KARDINAL MANIFESTIRA ZA FAŠIZEM
Italijanski ilustrirani listi so prinesli celo vrsto fotografij o volitvah. V »Illustrazione« smo med drugimi videli tudi sliko, kako oddaja glasovnico milanski kardinal dr. Schuster. Glasoval je tudi kardinal Ascalesi in številni škofi.
FAŠISTOVSKE OTROŠKE IGRE V SLOVENSKEM TOLMINSKEM DIALEKTO!
Tolmin, 8. aprila 1934. (Agis). — Vseh mogočih metod se poslužujejo fašisti v svoji gorečnosti, da bi svojo kulturo spravili najprej v naše male otroke. Do sedaj nismo nikjer slišali da bi se v Primorju posluževali tudi naših slovenskih dialektov. V Podbrdu so že večkrat priredili v »Dopolavoru« neke otroške igrice, ki se navadno vršijo v italijanskem jeziku, a fašisti dovolijo, da se smejo vršiti tudi v slovenskem vaškem dijalektu, nikakor pa se ne sme uporabljati čisti slovenski jezik! To je strogo prepovedano. Ker
fašisti vidijo, da z italijanskim jezikom pri takih in sličnih prireditvah dosežejo le borne uspehe predvsem, ker ljudstvo posebno otroci, nikakor ne razumejo italijanskega jezika. Sedaj so prenesli ta sistem tudi drugam. Tako poročajo, da so imeli že dvakrat take otroške igre v Škodnikovem konviktu v Tolminu. Gotovo se ne bo tukaj ustavila ta fašistična novost, ampak jo bodo pridno presajali v naše gorske vasi. Res velika je fašistična ljubezen do naših otrok!
NOTRANJE TRPLJENJE NAŠEGA LJUDSTVA JE NEPOPISNO
Ljubljana, 15. aprila 1934. (Agis ) Neki naš rojak, ki se je po prevratu prvič vrnil domov, nam je pripovedoval:
»Po silnih zaprekah sem končno dobil potni list. Nemalo stroškov in skrbi sem imel s tem, toda z mislijo, da bom videl enkrat svojo domačijo, sem vse rade volje prenesel. Vtisov, kj mi jih je napravil sam prehod preko meje ne bom opisoval, saj so preveč znani. Tembolj pa sem doživei presenečenje v svoji rodni vasi. Zdelo se mi je kot, da sem prišel na pogoriščč. Niti enega veselega obraza, niti ene pesmi in sploh ničesar, kar je bilo v časih. S stra-
hom si je le vsak upal. a sam, ne v skupini, vprašati kako je v Jugoslaviji in je povedal, da se težko živi pri njih in šel svojo pot. Gledali so name kot na kako rešitev. Iz vseh oči je gledalo vprašanje: Ali bo kmalu konec, ali bo kmalu prišla rešitev? — Naša beseda je še živa. Ljudje čitajo slovenske stare knjige ker nimajo novih. Iz zaprašenih shramb so zopet prinesli, kar so imeli. Danes čitajo to in hranijo kot svetinje. Vračal sem se domov s čisto novimi občutki, kot pa tedaj, ko sem šel. Notranje trpljenje tega ljudstva je nepopisno«.
PRETEP MED DELAVCI IN FAŠISTI V TRŽIČU
Dva Slovenca precej
Tržič, 10. aprila 1934. (Agis). — Preteklo soboto zvečer je nastal v neki tržiški gostilni, kamor po navadi zahajajo domači delavci, ki delajo v ladjedelnici in pri ostalih pristaniških delih, s fašisti hud pretep. Slovenci so se zbrali po opravljenem delu v gostilni pri skupni mizi in se med seboj pogovarjali Cez dobro uro pozneje je prihrumela v gostilno skupina pijanih italijanskih delavcev, med njimi tudi nekaj uniformiranih fašistov. Takoj je postalo ozračje napeto in skoro bi pretep izbruhnil že takoj v začetku, ko se je že vnel prepir med slovenskim in italijanskim delavcem pri točilni mizi. Vendar se je prepir začasno polegel. Cez pol ure, ko so Postajali tudi Slovenci nekoliko glasnejši jim je eden izmed fašistov vzkliknil:
teško poškodovana
»Slišite vi, smo v Italiji in v Italiji se govori samo italijansko!«
Delavci se zato seveda niso zmenili in so se nič hudega sluteč še naprej pogovarjali. Tedaj se je fašist razburil: »Slišite, prokleta sodrga, molčite!« Neki Slovenec je odgovoril, da ga nič ne briga kako govorijo. To pa je bila iskra v smodnik. Fašisti so pograbili stole in se pognali proti omizju. Kmalu je bila gostilna polna valjajočih se teles. Neki fašist je tudi izvlekel svoj samokres in začel kar na slepo streljati.
Ranil je dva Slovenca, enega v nogo, drugega pa v zapestje.
Konec pretepa je napravila policija, ki je prihitela na gostilničarjev poziv. Slovenske delavce je vse popisala, Italijane in fašiste pa pustila pri nmu!
PROVOKACIJE FAŠISTA U TRVIŽU
na grobu fašističke žrtve Tuhtana
Pazin, aprila 1934. — Nedavno je osnovana sekcija »Giovani Fascisti«v 1 u Trvižu kad Pazina. Izvršena je svečana predaja zastave. Tim povodom došle su u Trviž čete fašista iz Pazina i čitave okolice. Bila je to provokacija za trvi-ško pučanstvo, koje je stalno pod najvećim terorom otkako je 1929 za vrijeme plebiscita došlo do incidenta zbog kojeg je Vladimir Gortan bio osudjen na smrt. Kako je poznato, tom je prili-
kom bilo pucano na povorku seljaka iz Trviža, koji su išli na biralište u Pazin pod talijanskom zastavom. Bio je ubijen seljak iz Trviža Ivan Tuhtan. — Fašisti su tog slavenskog seljaka, koji nije nikada bio fašista, proglasili svojim mučenikom i kao takvog ga slave. U povodu nedavne proslave mladih fašista u Trvižu posjetili su fašisti Tuhta-nov grob i tu su izrečeni izazovni govori.
BARKOVLJE MORA DOBITI TALIJANSKOG SVEĆENIKA
Trst, aprila 1934. — U ovdašnjem »Popolo di Trieste« izišao je članak pod naslovom: »U barkovljanskoj župi župnik mora biti Talijan«. Kaže se u tom članku, da je Barkovlje ostalo bez svećenika i da se pomišlja na to, da se imenuje novi. župnik Salvadori, koji je do sada tamo bio, imenovan je kanonikom u Trstu. U Barkovliu medjutim kola glas, kako kaže »Popolo«, da će se imenovati jedan Slaven. Kaže se, da je biskupija podnijela na predlog političkim vlastima tri svećenika, a sva su trojica Slaveni. Jedan od njih ima doduše talijansko prezime, ali i on je Slaven.
Biskupija misli, da svećenik u Barkov-Iju mora da zna slovenski, jer je stanovništvo tog tršćanskog predgradja slovensko. »Popolo« ustaje oštro protiv toga i optužuje tršćansku biskupiju, da u njoj još uvijek djeluju uplivi »pan-slavističke kamarile« ... Barkovlje mora dobiti talijanskog župnika — kaže »Popolo« — i s obzirom na One (s velikim slovom) koji stanuju u Miramaru. Poznato je da u Miramaru stanuje Duca d’ Aosta od talijanske kraljevske familije. »Popolo« se služi, kako vidimo, svime, da bi onemogućio imenovanje slavenskog svećenika u Barkovlju
ŽRTVE NASILJA
ARETACIJA MLADEGA ZDRAVKA KANTE
Zdravko Kante, absolvirani realec iz Celja, se je vrnil po dolgem času v domači kraj Volčji grad pri Komnu. Prišel je v Italijo, da izpolni vojaško dolžnost. Pa so ga karabinerji pred volitvami aretirali in odgnali v Gorico.
ARETACIJA PODEŠTATA KOZINE
DEPANGERJA IN OBČINSKEGA TAJNIKA
Imenitno so županovali.
V Kozini na Krasu so aretirali občinskega načelnika Depangerja, ki je prišel županovat iz Kopra. Postavila so ga seveda fašistična oblastva. Aretiran je bil tudi občinski tajnik. Oba sta sleparila na debelo in drobno. Ljudje ne pričakujejo posebne izpremembe, ker bodo za njima prišli drugi, ki bodo prav tako imenitno gospodarili s premoženjem slovenskega kmeta kakor njihovi predniki (»Slovenec«).
Žalosno življenje v naši Gorici
Gorica, 12. aprila 1934. (Agis). — Ni, da bi govorili o trgovskem življenju v mestu, o prometu, itd. Tega itak, v primeri s prejšnjim, takorekoč ni več. Travnik je skoro čisto prazen. Le sem pa tja se, skoro bi rekli, pojavi kak čiovek. Gorica je zgubila svoj nekdanji značaj mes‘a. Nekateri primerjajo današnji položaj z onim takoj ob koncu vojne, ko je štelo mesto le par tisoč ljudi in ko so ljudje še v strahu hodili med podrtijami. Sicer je res, da »poživi« ulice včasih kaka parada. A to gre kot nevihta in pusti v ljudeli le posmehovanje. Naši ljudje žive v mestu zelo slabo in v strašnem nezadovoljstvu. Vsako kulturno in politično življenje je seveda nemogoče. Stiki med ljudmi, prijatelji, znanci in drugimi, so skoro zginili. Saj se tudi boje občevati med seboj, ker si kaj kmalu fašisti predstavljajo v tem kak komplot proti državi. Danes je položaj tak, da skoro ne vedo eden za drugega. Marsikdo še danes ne ve, da je bil Bevk konfiniran, ne vedo, kdaj ta, kdaj oni zgine v zapor in zvedo to večkrat šele, ko je objavljena obsodba Med seboj so postali sila nezaupljivi. Da je v takem položaju življenje nemogoče si je lahko predstavljati. Ljudje so se vsega sicer privadili, a v njih ras*e in raste upor.
DOPOLAVORO NA SLOVENSKEM KRASU
Pred nekaj tedni smo poročali o usta novitvi dopolavorskih organizacij v Ilirski Bistrici, kjer so fašistične oblasti spravile to »kulturno« društvo pod streho nekdanjega sokolskega doma, in v Prestranku. Sedaj su ustanovili enaka društva še v Dutovljah, Divači, Never-kah, Barki in škofijah. Nove organizacije so že opremili z vsem mogočim športnim orodjem, knjižnicami in radijskimi sprejemnimi aparati. Za delo v teh društvih so angažirali tudi krajevno učiteljstvo in drugo uradništvo ter celo zdravnike, ki naj bi vodili zdravstveno-higijenske tečaje.
Fašistični oblastniki so očividno spoznali, da se z nasilnimi sredstvi ljudje ne dajo pridobiti. Zato so pričeli v zadnjem času na vso moč širiti dopolavo-rovski pokret, ki naj bi s svojimi plesnimi in športnimi prireditvami, s turi-stiko in drugimi takimi zabavami dosegel zlasti pri doraščajoči slovenski mladini kaj več uspehov.
katastrofalne prilike oko
ILIRSKE BISTRICE.
Dražba »Hotela Hlrile«
Ž a b i ć i aprila 1934. — Kod nas je očalno stanje, a takodier u cijeloj Bistri-čkoi dolini. Svakim danom ide gore i gore. Nema nijednog našeg seljaka, koji nije zadužen više nego je cijelo njegovo imanje vrijedno. Svakim danom ide no par seljačkih imania na bubani.
Kod našili susjeda u Bistrici, koji su i te kako lijeno ekonomski napredovali, i to u svakom pogledu, danas izgleda sve strašno biiedno. Svima onima, koji su kakvom prilikom bili u Bistrici mogli su se uvjeriti o napretku, koiega smo ovuda imali pred ratom.
Pred 15 dana bila je licitacija »Hotela Iliriie«, te se ie uz vrlo nisku cijenu rasprodavao sav inventar Hotela, tako da se ie moglo kupiti kompletni krevet za 25 lira. a stolove po 8 do 10 lira. stolice od 1 do 3 lire. tako da se za cijelo pokućstvo što je unutra bilo nije se dobilo niti 800 lira.
Svi se mi pitamo, što će s nama biti? Nas su naši gospodari dotjerali na prosjački štap. kojega se ne ćemo moći da riješimo. dok su ovdie. ovi naši gospodari.
VINO NA OBČINSKE STROŠKE ZA VOLIVCE!
V občini Herpelje-Klanec so obetali volivcem, da bodo zidali nove hiše tistim, ki imajo veliko otrok, v občini Jelsane so razdelili po 25 kg moke na hišno število.
Tam je županstvo tudi odredilo, da
dobi na dan volitev vsak volivec pol litra vina na občinske stroške. Mnogokod so naročevali možem in fantom, naj pridejo korporativno na volišče s harmoniko. Nekateri so ubogali, drugi pa ne.
POŠALJITE PRETPLATU
GROHOTE KOPARSKIH ZATVORA1 Naia **uSti3rna **ronnha
iz pisma jednog, koji je bio zatvoren zbog izmišljene špijunaže
U jeseni i zimi prošle godine su obavljena u Postojni brojna hapšenja. Bilo je uhapšeno nekoliko naših ljudi u više skupina. Nekoji su pušteni iz zatvora, a nekoji čekaju još u zatvorima. Primili smo pismo jednog od njih, koji je prešao granicu. On nam piše:
»Ja sam bio u Postojni skoro 10 godina namješten kod jedne firme, a samo to što sam osjećao jugoslavenski, nije moglo a da nebude zapaženo u redovima fašista. Dne 12 oktobra 1933 god. aretirala je mene i nekoje moje znance milicija u Postojni. Došla je u ured po mene i odvela me do njihove tajne policije (O. V. R. A. servizio speciale). Isti dan odveli su nas u Kopar. Bilo nas je svega sedam i dvie ženske, ženske odveli su do Ježuita u Trst. Naravski morali su nas zbog nečega i da »optuže« — i optužili su nas da smo jugoslavenski špijuni, da špijuniramo putem turizma, da smo fotografirali objekte i slike slali u Jugoslaviju, putem jednog željezničara. Nakon što su nam raspustili tam-buraško-dramatično društvo, da smo se
sastajali u privatnoj kući jednog, gdje
da smo se u cilju antifašizma sastajali Izašla je iz štampe »Antologija ča-potajno i da smo tamo imali svoje gni- kavske lirike. (Uredili I. Jelenović i H, jezdo. Mene kao otpremnog činovnika Petris. Zagreb, 1934. 8". Strana 80. (lijesu optužili osim toga, da sam bjegunce na 20 Din). U predgovoru su istaknuti otpremao preko granice. I tako kad smo motivi, koji su potaknuli izdavače na došli u Kopar, u prvom redu su nas izdanje ove potrebne i lijepe edicije, a dobro ispremlatili, tako da znamo kuda g. Vladimir Nazor u svom pismu urcd-i zašto smo došli, primali su nas za via- nicima daje genezu i tumač svojim časi i čupali ih, a gaženju ni kraja ni kavskim pjesmama, koje su u potpuno-konca. U mojoj ćeliji svaki dan mije- sli i definitivnoj redakciji ušle u ovu njali su pročelje ćelije utoliko da mi se zbirku. Na početku zbirke reproducirana pamet pomiješa i da poludim. Nastojali je naslovna strana prvog izdanja Maru-su svakako da nešto izvuku iz nas to- lićeve »Judite« iz godine 1521, a odmah liko da samo idemo dalje, — do Speci- iza nje slijedi Tin Ujevičeva pjesma jalnog suda u Rim.	»Oproštaj«, ispjevana na onom istom je-
„ i-	j ziku na kojem je Marko Marulić ispje-
nisu.mogli mkako da vao svo.ju ;!.Tlldìtll«. v ovu Sll čakavsku
t l nakon 3 ,m)ese- I antoiogiju ušli Vladimir Nazor, Mate
„ANTOLOGIJA ČAKAVSKE LIRIKE" IZISLA
ca velikih patnja, koje se neda na kratki način opisati, pustili su nas na slobodu, osim trojice, koji su ipak poslani nedužni pred specijalni sud u Rim.
Malo iza toga što sam pušten naslutio sam, da bih mogao opet biti uhapšen, pa sam napustio onu zemlju.«
_ _	t
Balota, Pere Ljubič, Drago Gervais i ne-
koliko narodnih pjesama, tako da je ova zbirka najljepšega što je u čakavštini ispjevano jedna uistinu reprezentativna zbirka lirike, a uz to i jedina zbirka regionalne lirike u našoj književnosti. Kako se pjesme naših čakavskih pjesnika mogu ljepotom i književnom vrijednošću mjeriti s najboljim pjesmama koje su ispjevane na književnom jeziku dodan je svakoj pjesmi tumač nepoznatijih regionalnih riječi, tako da ova zbirka bude pristupačna i nečakavcima.
Knjiga je ukusno opremljena i štampana na finom papiru, a pretplatnici »Istre« mogu je naručiti čekom lista uz oznaku »za antologiju«. Ovime se ujedno pozivaju svi oni koji još nisu knjige naručili, da to čim prije učine.
„VICENCICA"
V ENI SAMI VASI ISTOČASNO 18 RUBEŽEV!
Katastrofalne številke.
Sv. Križ, pri Trstu, 10. aprila. 1934. (Agis.) — V Sv. Križu vlada naravnost obupen gospodarski položaj. Ribiči in kmetje ne zaslužijo niti toliko, da bi se mogli preživljati, kaj šele plačevati svoje dolgove. Kakor nam sedaj poročajo bo šlo v prihodnjih dneh kar 18 posestev na boben. Ta velikanska številka nas mora vkljub neprestanim poročilom o obupnem gospodarskem stanju našega kmeta naravnost zaprepastiti. V eni sami vasi skoro istočasno 18 rubežev! Kakšna bodočnost čaka Slovence pod Italijo — mislim, da nam ni treba še jasnejše razlagati!
BOBEN POJE
Postojna, aprila 1934. (Agis). V Si-nadolah (pod Nanosom) je bilo pred kratkim na dražbi Graborjevo posestvo. Vse posestvo obsega ca 30 ha in sestoji iz lepih njiv, pašnikov, gozdov z gospodarskimi poslopji in vsem poljedelskim orodjem. Kupna cena posestva je bila sodnijsko določena na 10.000 lir. toda kljub nizki ceni ni bilo nobenega kupca. Če pomislimo, da bi lahko še pred 10 leti dobil že za 1 ha tega posestva 10.000 lir. lahko vidimo, da so danes naša posestva brez vsake cene.
TALIJANI BOMBARDIRAJU POBUNJENE GRKE NA DODEKANEZU
Detalji pobune na Dodekanezu — Paljba talijanskog razarača protiv pobunjenog stanovništva
U dane kad se slavila na Rijeci deseta oblietnica aneksije izišia je u knjizi komedija našeg uvaženog pisca Viktora Cara Emina. »Vicencica« već ie ubrala svoje zasluženo priznanje na zagrebačko! pozornici vrlo nam ie milo. da je sad imamo i u posebnoj knjizi. Današnja riječka slava ima i za one koii su očekivali svoi spas anek-silom susjednoj zemlji mnogo gorčine. Za svakoga Rječanina koii znade što ie Rijeka bila i značila u prošlosti i što bi ovaj grad danas bio. da ie boljom srećom pripao lugoslaviii. ima ta slava neko posve bolno i tužno naličje. Ovu bol i ovu tugu susretalo se ovih dana na svakom koraku. Već uovršan pogled na samu luku dokazuie lom propast ovog našeg staroga i miloga grada.
U »Vicencici« iznesena ie jedna sasma malena slika tragedije toga našeg grada. Pisana vedrim i blagim načinom ta ie komedija živi odraz duboke tragedije naše izgubliene Riieke. »Vicencica« je usto — kako ie dobro kazao Ivan Nevistić — »Miniaturni izrezak i psihološki snimak našega Kvarnera«.
Predgovor izdanju ove komedije napisao .ie naš Sušačanin. odličan pjesnik i pu-
blicista Nikola Polič, koii je u nekoliko poteza dao živ komentar, a ujedno i vanredno usoielu sliku riječkog ambijenta.
Knjiga ie posvećena Sušaku, a posveta ie tako topla i osjećajna i zahvala aukto-rova — kao Istranina — tako srdačna za sve ono što ie grad Sušak učinio dobra u naitežim danima, a i danas čini. tužnoj istarskoj braći, koia po prvi put kucaju, prognana od doma i ognjišta, na Sušačka bratska vrata. Posveta ie tako lijepa da ie ovdie u ciclini iznosimo:
»Gradu Sušaku za onu ljubav, kojom ie u dane. nailiuće kušnie primao braću svoju — istarske prognanike, i pomogao im i svedi pomaže da otjerani sa grude svoie rodiene lakše oregaraju ono svoie milo izgubljeno, nikad ne zaboravljeno«!
Sa prepisom ove dirliive posvete svršavamo ovaj prikaz lijepe komedije »Vicen-cice«. kojemu ie iedina svrha da toplo preporučimo knjigu svim našim čitaocima, ier će s niome proći nekoliko časova uz ljude, od krvi i mesa. žive tipove, koji i danas prolaze ovim našim napuštenim gradom. Knjiga ie vrlo ukusno opremlieua i služi na čast ovdješniem štamparskom zavodu. - D. Z.
Jeć smo u jednom od. prošlih brojeva pisali o bunama Grka na Dodekanezu, grčkim otocima, koji su pripali Italiji. Sad javlja medjunarodna štampa, da je došlo ponovno do bune na Dodekanezu. Veliki Londonski list »Daily Telegraph« donosi vijest iz Atene o dogodjaju u selu Salahi na Rodu, najvećem od Dodekane-skih otoka, gdje je došlo do krvavog sukoba izmedju seljaka i talijanskih kara-binijera. U sukobu je poginulo 10 lica, a veliki broj ih je ranjeno. Tvrdi se, da je sukob izbio zbog represivnih mjera talijanskih vlasti prilikom općinskih iz-
bora. Dopisnik »Daily Telegraph« tvrdi, da su Talijani upotrebni avione, koji su na sela bacali bombe. Jedan bataljun
SIN TOLMINSKIH BRD SLOVEČ V VSEM ANGLEŠKO GOVOREČEM SVETU
Ljubljanski »Slovenec« piše:	»Ime
profesorja Andreja Kobala postaja slo-
pješadije u saradnji sa avionima nastoji vcče,in spoštovano v vsem angleško go-
da rastjera grupe seljaka, koji su se sklonili u brda. Dopisnik tako isto dodaje, da je jedan talijanski razarač otvorio paljbu na pojedine naseobine. Dopisnik »Daily Telegraph« iz Atene dodaje, da su prve vijesti sa otoka Roda stigle sinoć u Atenu usprkos naj-strožije cenzure, koju su tamošnje vlasti uvele na cijelom otoku.
USPELA PRIREDITEV DRUŠTVA „ISTRA-TRST-GORICA" V KARLOVCU
vorečem svetu. Pred nekaj leti jè prof. Kobal prišel iz Chìcage v Newyork, kjer je s svojo praktično učenostjo tako zaslovel, da je bil letošnjega svečana imenovan za docenta na newyorški univerzi, Newyork University. Na tem zavodu si je akoj pridobil tako veljavo, da ga je univerza kmalu odposlala kot svojega zastopnika na Board of Educatlon (Prosvetni odbor za vse Združene države) v Washingtonu. Tu je ta slovenski učenjak dobil nalogo izdelati nove
šolske knjige za višje šole in kolegije (High shools and colleges).
Med tem je njegov sloves že šel celo čez meje Združenih držav. Prof. Kobal je dobil od kanadskega prosvetnega ministrstva povabilo, naj sodeluje pri izenačenju šolskih knjig za ves angleški svet. To je taka počastitev in priznanje, da moramo Slovenci na svojega rojaka biti resnično ponosni«.
Znano je, da je Andrej Kobal Tolminec. Lanskega leta prinesli smo v »Istri« njegov krasen članek o tolminskih brdih in Tolmincih.
V sobotu 14. t. m. zvečer je priredilo mlado društvo »Istra-Trst-Gorlca« v Karlovcu svojo prvo vrlo uspelo prireditev v lepi in prostorni dvorani »Zorin doma«. Prireditev so med ostalimi pose-tili g. Ivan Stari, kot predstavnik »Saveza«, ki je bih posebno toplo pozdravljen in g. Martelanc od emigrantskog društva »Krn« iz Črnomlja. Prireditev, ki žal, posebno od strani domačinov ni bila obiskana tako kot bi bilo želeti, je otvoril agilni predsednik društva g. Marijo Ferletič s kratkim pozdravnim govorom. Nato je mala Dražna Ferletičeva zapela dvoje pesmi in sicer »Tiha luna jasno sije« in »Oj le šumi gozd zeleni« in žela s svojim ljubkim glaskom mnogo odobravanja. Društveni kvartet, ki je to pot prvič nastopil je z veliko sigurnostjo zapel troje pesmi »Ljubica«, »Luna sije« in »Stoji v planini vas«. Prvi
X	—«~
nastop kvarteta je bil od strani prisotnih toplo pozdravljen. Nato je gdčna Ankiča Ružič z občutkom deklamirala:
MASI V SLOVENSKIH REVIJAH
Dom in Svet prinaša v 3—4 letošnji številki Fr. Bevkovo povest »Ubosh zlodej«,
Grudnovo: »Pomladni veter«. Posebna |	jeDzastori?ntrS,I’esmii0
atrakcija je bila mala Solza Martelan- "	...... — . ■ - —
čeva, ki je z neverjetnim občutkom zapela »Rožmarin« iz »čez goro« po originalnem besedilu g. Martelanca iz črno- I mlja. Gdčna Stana šproharjeva je nato deklamirala Grudnovo »Poet«, nakar rraToaoDnOSVd st- pnna.sa .	.
je društveni kvartet zapel še troje lepih ,9ruclna >)?re1}co v.se^\ n,Cia<< in 4,111 all_ pesmi med katerimi je »Jorgovane« do- i.v0 ?la-u.r kon,cu,e svo1 ,člaiKk posegla naj večji uspeh. Nadvse uspeli Pro- | £1% literac^ue« pfrjeve'c Av^us^pa"
lada o milosti«, Bogomil Fatur s pesmijo Ljubezen«, nadalje prinaša kritiko knjige Damirja Fajgla »Čarovnik brez dovoljenja«, ki jo je leta 1933 izdala in založila Goriška Matica.
Sodobnost 3 št. prinaša dve pesmi Iga
gram je zaključila lepa živa slika.
Po programu se je razvila prosta zabava s plesom, ki je potrajala ob veselem in nadvse ugodnem razpoloženju do ranih ur. Mlademu in agilnemu društvu »Istra-Trst-Gorica« v Karlovcu, ki mu je v tako kratkem času uspelo, da se afirmira, treba samo čestitati.
poroča o knjigi »Die Adria Frage«.
Književnost št. 4 priopćuje odlomek iz romana Lojzeta Kraigherja »Na rivijeri«, Ivo Brnčič ima pa dve pesmi »Dunajska balada« in »Pesem kandelabra«.
Naš rod prinaša pesem Zdr. Ocvirka »Zdaj bo pomlad prišla« in črtico Fr. Bev-
ka »Mati božja v duplu«.
Mladika št. 4 prinaša iiadaljevanie povesti Fr. Bevka »Huda ura«, črtico Bogdana Kazaka »Žalosten in nevaren poklic« in kritiko povesti »Andrej Košuta«, ki jo je spisal Alojzij Remec, in ki jo ie izdala lansko leto. goriška založba »Sigma«,
Ljubljanski Zvon št. 3 prinaša esej dr. A. Ocvirka »Ljubljanski Zvon in slovenstvo«, nadaljevanje romana F. Bevka »Človek bez krinke«,. Ivo Grahor priobčuje razpravo »Demokracija in vprašanje kulturnega dela v moderni družbi« in književno poročilo o knjigi E. Spektorskega »Zgodovina socialne filozofije«.
»Beseda« o sobodnem vprašanju prinaša v letošnji 3 številki nadaljevanje I Grahorjevega članka »Dr. J, Ev. Krek« ter oceno knjige »Zgodovina Slovencev« ki jo je spisal univ. prof. dr. Milko Kos. (A g i s).
DR. LAVO ČERMELJ O JADRANU
„SLOVANSKI PREHIED” 0 JUGOSLAVENIMA U JULIJSKOJ KRAJINI
Predavanje v ljubljanski »Soči«
V društvu »Soča« bo v soboto 21 t m. v salonu pri »Levu« zaključno predavanje 13. sezone. Predaval bo prvič v našem društvu naš rojak g. profesor dr. Lavo Čermelj o Jadranu. Dasi živimo že poldrugo tisočletje ob Jadranu je postalo zanimanje za Jadran in za’ probleme, ki so ž njim združeni, splošno med našim narodom šele v zadnjih
treh desetletjih. Prikazati te probleme, ki so vitalnega interesa za naš narod in za našo državo, v pravi luči in v zgodovinskem razvoju, je glavni namen predavanja. Vabljeni »Sočani«, prijatelji, in člani vseh emigrantskih društev v Ljubljani in okolici. Pričetek ob pol 21. Vstop vsem prost.
PRIREDBA NAŠIH EMIGRANATA U ZEMUNU
Udruženie Jugoslavena iz Istre. Trsta. Gorice i Zadra u Zemunu kako je svojedobno bilo javljeno, priredilo ie u subotu, 14 ov. mi u Domu Kralja Aleksandra svoiu eodišni" zabavu, koja ie uspjela nad svako očekivanje. Taj uspjeh imamo u prvom redu da zahvalimo Jugoslavenskom Akademskom pjevačkom društvu i Društvu filharmonije kao i Jazz-Band Mickv Mouse, koii su se naipripravniie odazvali našem pozivu, da iz blagonaklonosti sudjeluju svaki sa svoiim programom. Napose pak imamo da zahvalimo g. Sedlaru, koii nam ie besplatno tiskao vrlo ukusne plakate, a da i ne govorimo o požrtvovnosti g. dr! I. M. Čoka, koii nas ni ovom zgodom ni.ie zaboravio, već ie svojim lijepim govorom pri-
kazao život naših pod Italijom. Da sve ta-hiansRe intrige protiv Jugoslavije. Aludirajući na naša prava potertava da naša borna neće i ne može da prestane sve dotle, dok naše granice- ne budu sizale od Soče nreko Ljubljane, Zagreba, Beograda i Solile na Crno More.
Himna Istp. Jugosloveni i o.i Doberdov. Jugoslavensko Akademsko pjel vacko društvo izvelo ie vrlo dobro. Pro-gram Filharmonije ie takodjer bio odabran i vrlo dobro odgovarao. Sama izvedba Mi-nueta od Dušeka i Suza od Mousorgskoga osobho vrlo se ie svidjala mnogobrojnoj publici, koia se le n najboljem raspoloženju zabavljala do kasno u noć odnosno do ranog jutra, na takt izvrsnog Mickv Mouse.
Već smo više puta upozorili na lijepu pažnju, koju ukazuje praška revija »Slovansky Prehled« pitanju naše Julijske Krajine. Gotovo u svakom broju donosi u specijalnoj rubrici prikaz najnovijih dogadjaja u Julijskoj Krajini, većinom iz pera odličnog poznavača našeg pitanja J. Vuge. U svoja posljednja tri broja za ovu godinu (januar, februar, mart) donosi ta revija opet opširne preglede o životu Jugoslavena pod Italijom. Na mnogim mjestima u tim čitljivim i skrbno sastavljenim pregledima citira se »Istra«, iz koje su uzeti mnogi podaci.
DUŠAN SANCIN:	»GLASBENI BESED-
NJAK«.
V samozaložbi prof. D. Sancina, ške-denjskega rojaka je izšla brošurica na 32 straneh, ki je bila za vse, ki se ukvarjajo z glazbo posebno pa za mladino glasbenih šol že nujno potreben priročnik. Kot glasbenik in poznavalec italijanskega jezika nam je todal avtor o besednjaku točen prevod .vseh italijanskih (in drugih) izrazov, ki jih srežuje skoro nad vsako notno vrsto tako začetnik kakor absolvi-ran konservatorist. Kjer je potreba, je v oklepaju označena tudi izgovoriava besede. Posebno veljavo daje knjižici to, da sc ni omeji avtor je na razlago prednašalnih m drugili (elinicno glazbenili izrazov, ampak je besednjak tudi tolmač glasbenih
oblik, inštrumentov i dr., ponekad tudi z sraučnim ponazorilom.
Knjižica je bila prav lepo sprejeta. Kmalu bo potrebna druga izdaja. Avtorju čestitamo k lepemu uspehu.
PREDLOG ZA OBAVEZNU ZAŠTITU MANJINA
uumah )za1rata’ «<* konferencijama mira, lile su male države, kao Jugoslavija, Čeho-slovačka, Poljska, Rumunjska itd. prisilje-. “ Tjeuzmu obaveze o zaštiti manjina u 't.-nl n, r~avama- 'Po odredbe su registrirane rušiva naroda, ovo ima pravo nadso-Z™ linjem tih odredaba. Velike dr-tfy P°hedmce, a takovom se smatra i Itati r,hl'Slt prisiljene da preuzmu na se obaveze, jer se smatralo samo po sebi. da - one t bez obaveza postupati sa manjim-
ttnl-Ì?V,ef'no, Međiutim znamo, kako se u ■ Postupka s našim narodom i s Nijemcima u Južnom Tirolu. Radi tona ie bilo
šfnLnied}0Sa i U D,ruHm naroda, kao i u stampi, da se te obaveze protegnu na sve
m?0™, koJe. imaiu đrugorodne manjine. Ali
Sada je ponovno pokrenulo to pitanje. Poljska delegacija pri. Društvu naroda predala je generalnom sekretaru zahtjev polj-Dm*ta 0’	? f n,‘ ^njem zasjedanju
T0lia TSe predl°P P° kojem bi Tenn?t odredaba o zaštiti manjina pro-
roda.10 na SV° ( aVe ilantce Društva na-
BILANS GODIŠNJEG RADA NAŠE EMIGRACIJE U BEOGRADU
Glavna skupština beogradskog Udruženja „Istra—Trst—*Gorica“
Beograd, aprila 1934.
U zakazano vreme 25 marta tačno u 15 sati, otvorio je pretsednik Udruženja gosp. Albin Radikon godišnju Glavnu skupštinu udruženja »Istra-Trst-Gorica« u Beogradu, koja se je održala u prostorijama Sokolskog društva »Matica« u Bosanskoj ulici br. 32. Skupštinu je po-setilo mnogo emigranata iz Julijske Krajine, a bili su prisutni i pretstavnici raznih nacionalnih Udruženja iz Beograda, kao pretstavnica Kola Srpskih Sestara gdja Pešić, Pretstavnik Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, pretsednik Saveza emigrantskih Udruženja gosp. đr. Ivan Marija čok, veći broj emigranata iz Zemuna sa Odborom Udruženja «I. T. G. Z.« na čelu i mnogi drugi.
Pretsednik Udruženja gosp. Radikon održao je pozdravni govor, u kojem se zahvalio pretstavnicima pomenutih organizacija na njihovom dolasku i izneo U glavnim crtama rad Udruženja u minuloj godini, podvlačeći veliki zadatak koji čeka sve nas u emigraciji, jer su oči naše nesretne braće uprte u nas, koji smo prvi pozvani da vodimo računa o njihovim nevoljama. Na to je pretsednik predložio da se odašalje pozdravni telegram Njeg. Vel. Kralju, u kojem or-ganizovana istarska emigracija jugoslo-Venske Prestolnice pozdravlja svoga Viteškog Vladara, gledajući u Njemu najvišeg zaštitnika svih Jugoslovena ma gde se oni nalazili. Brzojav je saslušan sa najvećom pažnjom i primljen oduševljenim poklicima Njegovom Veličanstvu. Posle toga je pročitan i drugi brzojav odasiat istarskom veteranu gosp. Dr. Dinku Trinajstiću, senatoru Kraljevine Jugoslavije i zaslužnom članu ovog Udruženja.
Prelazeći na pretres dnevnoga reda pretsednik je dao reč društvenom sekretaru gosp. Josipu Zustigu, da podnese tajnički izveštaj, koji ovde iznosimo u izvodu.
Tajnički je izveštaj veran prikaz PLODNOG DELOVANJA UDRUŽENJA NA SVIM POLJIMA DRUŠTVENOGA RADA.
Sekretar iznosi uglavnom sledeči referat o prilikama i radu Udruženja: Imajući u vidu veliki značaj, koji orga-nizovana emigracija pretstavlja u Prestolnici, s obzirom na sredinu u kojoj se nalazi i s obzirom na osetljivost, kojom se prati njezin rad u zemlji i u ino-stranstvu. Upravni Odbor je nastojao, da u ovim teškim prilikama opravda nade koje se u nj polažu, i da društvo drži na dostojnoj visini. Koliko je u tome uspeo prepušta sudu Glavne skupšti-fte. Udruženje »Istra-Trst-Gorica« _ u Beogradu je relativno mlado društvo, jer su neki požrtvovni emigranti pristupili njegovom organizovanju tek 1928 godine. Već od prvog početka pristupilo se Ozbiljnom radu, pa su ranije uprave Uspele aa mu dadu zdravu i čvrstu podlogu. Osećala se, medjutim, potreba da Se usled promenjenih prilika, pristupi još življem i intenzivnijem radu. Na Svojoj sednici od 30 januara 1933 god., konstituisao se Odbor u sledeći sastav: Pretsednik Albin Radikon, potpretsednik Josip Mohorovičić, sekretar arh. Ante Bordhcin, blagajnik Antun Bole, arhivar Zvonko Lužnik, odbornici Rudolf Vižintin, Andrej Cunja, Josip Zustig, Savo Polak, Matko Simčič i Josip Puž. U nadzorni odbor bili su izabrani gosp. Josip Mihelj pretsednik, odbornici Al-[onz Legiša i Silvestar Krizmančić. Trena pomenuti da je u odboru bilo izveskih promena i tokom poslovne godine.
Uprkos ovih unutrašnjih poteškoća Odbor se dao odmah na posao. Već u tk’vom početku osećala se potreba reor-Sanizovanja rada na novoj bazi. Da bi Udruženje moglo imati većeg uspeha kebalo je naći društvene prostorije, koja se do tada nisu održavale. Bilo je isti-ka nekih pokušaja, koji nažalost nisu Uspeli. Na sednici od 5 aprila uzete su kod zakup društvene prostorije u ulici Kralja Petra br. 22. Prostorije su odmah bile snabdevene potrebnim name-stajem, pa su doskora postale središtem društvene aktivnosti i pristojnim sklo-kištem besposlenih i siromašnih člano-va. Prostorije su se izdržavale dobro-voljnim prilozima saveznih članova. Na taj način počela je aktivno raditi društvena kancelarija, što je do tada bilo vUo teško i gotovo nemoguće. Za dobro \ svrsishodno funkcionisanje kancelariju uveden je sistem dežurstva, koji se i kprkos izvesnih nedostataka, pokazao dobrim i praktičnim. Potaknut ovim pr-Vim uspesima Odbor je mogao posvetiti svu svoju pažnju glavnom zadatku na-še emigracije uopšte, tj. kulturno-pro-kugandnom radu. Odbor je odmah šhvatio da je naše Udruženje prvenstveno jedna političko-propagandna organizacija, kojoj je socijalno zbrinjava-kJe, ma koliko ono bilo vazno i usko kovezano sa stvarnošću, Ipak jedan spo-tudan zadatak. To su bile glavne i te-Jkoljne smernice celokupnog rada ovog Odbora
U tom cilju stupilo se odmah u sto
življi saobraćaj sa svim ostalim emigrantskim društvima kao i sa osta-
lim nacionalnim organizacijama, u prvom redu sa Savezom Sokola Kraljevine Jugoslavije, Narodnom Od-branom, Jadranskom Stražom, Kolom Srpskih Sestara, Ženskim Odborom za pripomoć izbeglica i sa mnogim drugim udruženjima, koja su svakom prilikom pokazala najveće razumevanje za sva emigrantska pitanja. Sretan sticaj prilika, da se u Beogradu nalazi i naša centralna ustanova Savez Emigrantskih Udruženja iz Julijske Krajine, mnogo je đoprineo da je naše Udruženje u prošloj godini moglo organi-zovati par sjajnih manifestacija, koje su imale odziva i daleko izvan granica naše Države.
Iznoseći u glavnim crtama rad Udruženja na propagandno-političkom polju, moglo bi se kronološkim redom pomenuti sledeče znatnije manifestacije: Na poticaj Sokolskog društva i naših članova sa čukarice, priredjen je 26 marta p. g. društveni izlet u to pred-gradje Beograda, koji se pretvorio u vrlo uspelu emigrantsku manifestaciju. Medju ostalim održao je pretsednik Saveza gosp. Dr. čok lepo predavanje o »Prilikama našega naroda pod Italijom«. Ali jedna od najvećih afirmacija Udruženja bila je
Komemoracija poč. Vjekoslava Spin-čića,
istarskog veterana i prvog Pretsednika jugoslovenske Narodne Skupštine. Uz aktivnu saradnju svih nacionalnih organizacija u Beogradu i Udruženja »I. T. G. Z.« iz Zemuna održan je
sjajno posećen zbor u Velikoj Sali Beogradskog Univerziteta u prisustvu pretstavnika Senata, Narodne Skupštine i mnogih najuglednijih ličnosti Prestolnice.
0	tom sastanku pisala je mnogo i inostrana štampa. Za vreme boravka Kluba Akademičara iz Istre, Trsta i Goričke iz Ljubljane, Udruženje je gostima priredilo lep prijem pa je tom prilikom zajedno sa njima i sa Narodnom Odbra-nom
položilo grudu Bazovičke zemlje pred spomenik Neznanog Junaka na Avali.
Ali je bezuslovno najveći uspeh U-druženja u minuloj godini, a istovremno
1	jedan od najboljih uspeha celokupne emigracije na nacionalno-propagand-nom polju bila manifestacija prilikom uspomene na
trinaestu godišnjicu potpisa sramotnog diktata u Rapallu,
koju je organiziralo naše Udruženje uz saradnju Saveza Emigrantskih Udruženja iz Julijske Krajine, Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, Jadranske Straže, Narodne Odbrane, Udruženja Rezervnih Oficira, Kola Srpskih Sestara, ženskog Saveza Kraljevine Jugoslavije, Ženskog Odbora za pripomoć izbeglica i Akad. pevačkog društva »Obilića«. U velikoj sali beogradskog Univerziteta ju-goslovenska je prestolnica odlučno protestirala protiv zuluma i nepravda, koje se već dugi niz godina barbarski vrše nad jugoslovenskim narodom u Istri, Trstu, Goričkoj i Zadru. Istog dana održao je dr. Ivan Marija čok predavanje preko radija o »Rapalu i njegovim posledicama za naš narod«. Posledice ovako uspelog izraza solidarnosti jugoslo-venskog naroda u pogledu istarskog pitanja nisu mogle izostati. Narednih dana cela je evropska štampa pisala o tome dogodjaju, pa je čak i nama manje sklona javnost komentarisala ovaj dogo-djaj. — Toga istog dana prisustvovao je društveni potpretsednik gosp. Mohorovi-vić zajedničkoj
proslavi Rapalskog dana i ulaska Srpske vojske u Bjelinu, te je tom prilikom održao uspelo predavanje, toplo pozdravljen od tamošnjeg stanovništva. — Nekoliko vremena posle toga održa oje odbornik arh. Lorencin kao pretstavnik Udruženja lepo predavanje na Sokolskoj proslavi u Bedri u Banatu, kamo je bio poslat od strane Udruženja. —Pored toga priređjene su još i druge manifestacije. 6 septembra p. g. služene su
Zadušnice Bazovičkim Žrtvama u katoličkoj crkvi u Krunskoj ulici, dok je na ^irem društvenom sastanku održana prigodna komemoracija ovim Mučenicima. — 14 oktobra služene su Zadušnice Vladimiru Gortanu a na društvenom sastanku komemorirana je njegova smrt održanim govorima. Na širem sastanku od 21 januara o. g. svečano je komemorirana uspomena naših poslednjih mučenika
Ivana Juriševića i Danila Štifanića, kojom je prilikom društveni potpretsed nik održao protestni govor. Istoga dana održao je Pretsjeđnik Saveza predavanje o utiscima svoga puta u Bugarsku. Udruženje je bilo takodje zastupano na osve-ćenju Sokolskog doma na čukarici i Sokolskog Doma Beograd III na Starom Djermu, gde je pored mnogih članova bio skoro u celosti prisutan Upravni Odbor Udruženja. Udruženje je pružilo svoju saradnju pri organizaciji koncerta Glazbene Matice iz Ljubljane u Beogra-
du, zajedno sa drugim slovenačkim društvima u Beogradu. — Jedna od poslednjih velikih emigrantskih manifestacija bilo je
Osvećenje ISTARSKE ŠUME U SKOPLJU,
koje se na svečan način održalo 11 marta o. g. Na tom nacionalnom osvećenju bilo je prisutno mnogo naših članova, pa je društvo zvanično zastupao sam pretsednik gosp. Albin Radilcon. — Naše Udruženje podržavalo je kroz ćelu godinu
najtešnje veze sa Savezom Emigranata,
te je bilo stalno zastupano kod svih akcija i inicijativa Saveza, jer je sam pretsednik Saveza redovni i aktivni član našeg Udruženja. Ekzekutivu direktorija sačinjavaju takodjer samo članovi našeg Udruženja. Preko svojih uvaženih članova dr čoka i Antuna Mladena i društvenog potpretsednika Mohoroviči-ća, Udruženje bilo zastupano kod svih sednica Saveznog Direktorija.
Na emigrantskom taboru u Črno-melju
6 avgusta' ,1933 god., zvanično je zastupao Udruženje potpretsednik gosp. Mohorovičić. —
Na trećem kongresu Jug. em. udr. u Ljubljani održanom u Ljubljani 24. septembra 1933 godine, bilo je prisutno nekoliko naših članova, pa je i ovom prilikom zastupao Udruženje potpretsednik. — Udruženje je takodje stalno uzelo učešća u svim priredbama bratskog Udruženja »Istra -Trst - Gorica - Zadar« u Zemunu.
Odbor je i na zabavnom polju pokazao dosta aktivnosti, priredivši nekoliko lepo uspelih zabava.
Društveni ples u Hotelu Petrograd održan 4 mžfrta 1933. donekle je podbacio. — U svakom su pogledu vrlo dobro uspele priredbe Udruženja za
NIKOLINO I SILVESTROVO VEČE
održane po običaju u Hotelu Petrogradu. Udruženje je imalo nameru da priredi jedan bolji ples namenjen uglavnom beogradskoj publici, ali se od toga u poslednji čas odustalo, imajući u vidu teške ekonomske prilike, koje danas vladaju.
SA SOCIJALNIM RADOM U PROŠLOJ GODINI UDRUŽENJE »ISTRA-TRST-GORICA« MOŽE BITI ZADOVOLJNO, JER JE SVESNO DA JE ISPUNILO SVOJU DUŽNOST, KOLIKO JE TO MOGUĆE U SADAŠNJIM PRILIKAMA.
Socijalnom Otseku, kao uvek do sada, bio je na čelu gosp. Josip Krmpotić, razvijajući svoju predanu i požrtvovnu aktivnost zajedno sa društvenim sekretarom gosp. Zustigom. Ovaj je Otsek bio u najtešnjoj vezi sa Odborom Gospod ja za pripomoć izbeglicama i sa Izbeglič-kim fondom, pa je kontrola zbrinjavanja naših članova i drugih siromašnih emigranata prešla skoro isključivo u nadležnost Udruženja. Zajedničkoj saradnji ovih humanih institucija treba zahvaliti, da je naša sirotinja našla u Beogradu mnogo razumevanja, za svoje nevolje i da je u najtežim danima zime mogla da prenoći i da se nahrani. Udruženje je davalo pomoć u gotovom i u naturi. Sem novčanih potpora i pozajmica, Udruženja je, uz pomoć gore pomenutih ustanova, plaćalo emigrantima takse za razne dozvole, u prvom redu takse za dozvole boravka i uposlenja. Udruženje je pored toga izdalo 388 bonova za prenoćište i preko 360 bonova za prehranu. Udruženje je takodje priredilo deci Badnje veće, kpjom je prilikom obuklo i obulo 42 dece. Na sam dan Božića priredjen je ručak svim nezaposlenim emigrantima, koji su se prijavili u društvenim prostorijama. Treba istaknuti i to da su društvene prostorije bile od najveće važnosti za socijalno delovanje, jer su se u njima sastajali svi oni koji su bili bez krova i ognjišta. Na ovom mestu treba izjaviti naročitu zahvalnost gdji generala Stefanoviča i gdji Marici Čok, koje su pokazale najviše požrtvovan ja u ovome radu. Socijalnom delovanju Udruženja treba pripisati i rad na intervencijama pri traženju zaposlenja i dobivanju raznih dozvola našim emigrantima. Tu je naročito pohvalan rad društvenog sekretara, koji je izvršio bezbroj intervencija kod vlasti, koje su svakom prilikom pokazivale najveću susretljivost i razumevanje. Ovim bi bilo u glavnim linijama prikazano delovanje Udruženja na polju socijalnog zbrinjavanja.
Unutrašnje administrativno djelovanje
može se reći da je prošle godine bilo prvi put sistematsko, blagodareći u prvom redu održavanju društvenih prostorija, beg kojih se ne može razviti uspešno 1 korisno delovanje. Odbor je najveću pažnju posvetio prikupljanju članstva, pa je u tome postigao vrlo lepe rezultate. Kad je Upravni odbor preuzeo funkcije i pregledao prijavnice, našlo se da je faktičnih članova svega 150. — U toku godine javljao se veći priliv članstva, tako da je danas u našem Udruženju upisano
353 redovnih članova-
Ako se uzme u obzir, da je Odbor na jednoj svojoj sednici resio, da se definitivno prime u društvo samo oni članovi, koji u roku od tri meseca nadju u Beogradu stalno boravište-, a da ostale prijavljene emigrante uvrsti medju privremene članove, broj se članova penje na cifru od 406 člana, jer je 49 članova zavedeno medju privremeno članstvo. Prema tome čisti prirast članova iznosi 250 članova, što znači da se naše članstvo u godinu dana skoro potrostručilo. Ma da su to bez sumnje vrlo povoljni rezultati, još se u tom pogledu mora vrlo mnogo uraditi, jer je u Beogradu mnogo više istarskih emigranata.
U toku godine održano je svega 6 širih sastanaka, na kojima su držali predavanja sledeći članovi Udruženja: Dr. Ivan Marija čok, Dr. Antun Grahor, Dr. Legiša, Josip Mohorovičić, Vjekoslav Primuž. Svi su sastanci bili dobro posećeni, te se na njima raspravljalo o svim pitanjima emigracije. — Odbor je održao svega 43 redovne i 2 vanredne sednice. Društvena je kancelarija stalno funkcionirala.
Posle tajničkog izveštaj a podneo je referat društveni blagajnik.
Pre analize bilansa i njegovih pojedinih stavova, primećuje da je njegov zadatak različit od izveštaj a sekretara. Blagajnik mora da sa najvećom realnošću i bez svakih hipoteza prikaže imovno stanje Udruženja u golim i suhoparnim ciframa.
Prelazeći na pojedine stavove iznetih cifara, zadržava se opširno kod svakog pojedinog stava, stvarajući zaključke i stavljajući svoja opažanja. Referat blagajnika saslušan je napetom pažnjom, jer je bio prožčt kritičkim primedbama i sastavljen sa najvećom pažnjom. Završava svoj referat ističući, da se celokupni materijalni život društva temelji na principu odricanja i samopomoči našega članstva i veruje, da će se u Udruženju naći uvek dovoljan broj onih, koji ne će dopustiti da materijalni razlozi koče koristan i uspešan društveni rad. Usprkos svih nedostataka Odbor je stekao ubedjenje da materijalno-finansijska sredstva ne mogu činiti ozbiljnu smetnju za pravilno delovanje našeg Udruženja.
Na to je pretsednik
nadzornog odbora gosp. Alfonz Legiša
pročitao izveštaj nadzornog Odbora i predložio da se Odboru Upravnom podeli apsolutorij. Skupština je jednoglasno podelila razrešnicii Upravnom i Nadzornom Odboru. — Posle dužeg konzul-tovanja predložio je kandidacioni Odbor listu novog Upravnog i Nadzornog Odbora, koja je aklamacijom primljena. Za pretsednika, koji se zasebno bira, izabran je g. Albin Radikon, dugogodišnji i zaslužni pretsednik Udruženja. Ostalu listu sačinjavaju sledeći odbornici: arh. Ante Lozencin, Puž Josip, Rutar Danijel, Lorencin Toma, Dr. Vladimir Bartol, Zustig Josip, Frlan Ivan, Franjo šuban, Antolović Blaž, Antun čok. — U nadzorni Odbor izabrani su:	Alfonz Legiša pretsednik,
Oplanić Božidar i Josip Poldrugovac. Na prvoj odborskoj sednici podeliće odbornici odnosne funkcije.
Pošto se pretsednik zahvalio na po-verenju, dao je reč uvaženom članu Udruženja, pretsedniku Saveza gosp. Dr. Ivanu Mariji čoku, koji je biranim re-čima u jednom odličnom govoru rekao medju ostalim sledeče:
GOVOR DR. ČOKA
Sa najvećom pažnjom saslušao sam izveštaj e društvenih funkcionera i pratio tok današnje skupštine. Poznavajući rad ovog Udruženja, čiji sam i ja redovan član, još od ranijih godina, prime-tio sam ipak veliki napredak, koji je društvo učinilo za ove poslednje godine u svim pravcima svoga delovanja. Bilo bi izlišno analizirati pojedine	deio ve
tajničkog i blagajničkog izveštaj a, jer ste se svi uverili da su ti izveštaj i veran izraz društvenoga rada i da su sastavljeni sa najvećom tačnošću. Moram ipak podvući jednu okolnost, koja je na mene učinila naročito dobar utisak.
I tajnički i blagajnički izveštaj prožet je duhom AUTOKRITIKE.
To nije više samo suhoparni, historijski pregled rada od jedne godine, nego je istovremeno plastičan prikaz sviju nedostataka i pogrešaka, koje su bile učinjene i od strane Odbora i od strane članstva. Takav je kritički prikaz proizvod objektivnog i savesnog posmatranja prilika i rada u nekoj izvesnoj sredini, pa je kao takav od najveće važnosti za budući rad i napredak odnosne organizacije. Iz svega onoga, što smo ćuli iz podnetih izveštaja, vidi se da je Upravni Odbor posvetio najveću pažnju
političko-propagandnom radu, koji je naročito važan za ovu sredinu, i ja mogu sa ovog mesta izjaviti, da sam sa tim radom potpuno zadovoljan. Zadatak emigracije ne može se ograničiti isključivo na prosvetno 1 socijalno postizavanje izvesnih ciljeva, nego mora u prvom redu nastojati, da za problem Julijske Krajine zainteresuje celokupno javno mnenje ove Zemlje, jer je Istra i • Julijska Krajina samo jedna nesretna
pokrajina naše zajedničke otadžbine. Naša emigracija, kao prvi i najpozvaniji pretstavnik onog naroda koji tamo živi, pretstavlja danas jedan pokret, ima jedan odredjeni cilj, sledi jedan jedini put, mučan i tegoban ali siguran,
a to je put k Slobodi Julijske Krajine.
Dok taj cilj ne postignemo mi nećemo mirovati. Na tom putu može biti teškoća i neprilika, može se učiniti pogrešaka i nedostataka, ali sve je to samo dokaz naše vitalnosti, naše otpornosti i našeg neumornog samopouzdanja, da što pre dodjemo do postavljenih ideala. Ja zato sa najvećim poverenjem pratim rad beogradske emigracije koja je pravilno shvatila svoj zadatak i koja se predano dala na posao, koji mora najzad da bude ovenčan potpunim uspehom. Kao i svuda u Zemlji i ovdašnja se emigracija mora boriti sa velikim teškoćama, naročito onima materij alno-finansijske prirode. Ja moram nažalost istaknuti,
da naš rad ne nailazi uvek na ono razumevanje, koje bi se moralo ne samo očekivati nego i sa punim pravom zahtevati. Mi smo jedina čisto nacionalno-jugoslovenska emigracija
u Državi. Mi smo deo ovog istog naroda, kome smo se u nevolji utekli ne kao gosti, koji traže gostoprimstvo, nego kao ravni jedan drugome, kao braća koju je snašla zla sudbina.
I mi s pravom tražimo, da se samo tako shvati naša emigracija i naš pokret i da nam se u granicama mogućnosti, izadje ususret. U ovoj su gostoprim-skoj zemlji našle zakloništa razne emigracije i slavenskog i neslavenskog porekla, pa se je svima izašlo ususret i pomoglo u granicama mogućnosti.
To se jedino i moralo uraditi i mi se od svega srca pridružujemo plemenitoj i humanoj akciji svih odnosnih faktora. Ali ja moram ovde da naglasim, da se za našu emigraciju,
koja i nije emigracija u smislu svih tih drugih emigracija na koje sam činio aluziju,
ipak premalo učinilo.
Ovo izjavljujem sa ovog mesta da to čuju svi oni faktori, koji u tom pogledu dolaze u obzir. Mi se ipak nadamo i čvrsto verujemo, da ćemo u budućnosti imati više sreće i pokazati još boljih rezultata.
Prelazeći na ulogu naše emigracije i na ciljeve koje želimo i moramo postići, ne mogu propustiti priliku, a da se ne osvrnem na poslednje dogodjaje u Evropi i naročito na Balkanu, u kojima je naša Država igrala jednu vrlo vidnu ulogu. Sva paklenska nastojanja naših neprijatelja, koja su Išla za izolacijom naše Kraljevine, ostala su bezu-spešna. Sve intimnija saradnja država Male antante, prihvaćanje izjave o nenapadanju izmedju Sovjetske Rusije i naše zemlje, potpisivanje Balkanskog pakta u Beogradu i Atini, kojim se meri jusobno garantu ju granice balkanskih država, i naročito zbliženje sa bratskim bugarskom narodom, sve su to činjenice, koje su veoma ojačale medjunarodni položaj Jugoslavije. Uza sve to intrige naših neprijatelja, kojima stoji uvek na čelu naša zapadna susedka Italija, nisu prestale i mi moramo biti spremni da pariramo nove atake.
S one strane Učke i Snežnika nije samo krvni neprijatelj našeg zarobljenog naroda u Istri i Goričkoj, nego je tamo besomučni protivnik celokupnog našeg naroda, neprijatelj naše snage i našeg jedinstva. Ako je u ovoj zemlji dosada bilo ljudi i političara, koji su verovali, da je sa Italijom moguć neki korektan i koristan rad, danas ih više ne može biti. Posle tolikih iskustava, a naročito posle dogodjaja, koji su se odigrali u poslednjih nekoliko godina, i najveći optimiste izgubili su svaku bazu za svoja verovanja.
Bez Bugara nema potpunog i savršenog Jugoslovenskog jedinstva.
To se jedinstvo mora ostvariti. Takvo mišljenje deli ceo jugoslovenski i bugarski narod bez razlike. Ovi će narodi u bliskoj budućnosti pokazati celom svetu, da su za uvek prošla vremena, kada su balkanski Sloveni bili igračka u rukama stranih interesa i stranih političkih spekulanata. Sa parolom »Balkan balkanskim narodima«, mi se približavamo onoj epohi, kada će Sloveni na Balkanu, ujedinjeni i sretni u jednoj državi od Jadrana do Crnoga i Egejskog mora, pristupiti u kolo velikih evropskih naroda, i svojim poštenim i mirnim radom doprineti svoj deo stvaranju jedne lepše i sretnije sutrašnjice.
Al ^3iĆicL Ć6
doći dan Slobode i našem narodu u Istri, Trstu i Goričkoj, koji je svojom krvlju kod Pulja i na Bazovici zadužio za sva vremena_ celo-kupnu našu naciju. — (Slava žrtvama!).
Govor pretsednika Saveza Dr. čoka bio je popraćen sa najvećim aplauzom. Na to je održao vrlo lep i značajan prigodni govor gosp. Cerovac, pret-sednik Udruženja »I. T. G. Z.« u Zemunu, ističući zajedničku i bratsku suradnju dveju susedskih emigrantskih organizacija u Beogradu i Zemunu. Uveren je da će se nastaviti u tom smislu. Time je uglavnom bila završena glavna skupština Udruženja, »Istra-Trst-Gori-ca« u Beogradu.
SOCIJALNA AKCIJA SAVEZA
Poziv našim emigrantskim organizacijam
Kakor znano, se ,ie naš Zvezni socijalni odsek lotil nabiranja denarnih prispevkov za podpiranie naših nezaposlenih in potrebnih emierantov. Nadejamo se, da naše delo ne bo brez uspeha, sai odločene so nam že neke podpore, a do danes nismo še ničesar preidi in zato se našim prosilcem ne moremo še tako odzivati, kakor bi se radi. Za našo peticijo, ki opisuje bedo naših bri-bealih in sestradanih bratov, se ,ie banski svetnik v Ljubljani, gospod Ivan Tavčar ob priliki banovinskih razprav tako iskreno in toplo zavzel, da dobimo Din 100.000.—. za kar se temu elobokouvidevnemu in bratsko čutečemu gospodu v imenu cele jugoslovanske emigracije najtopleje zahvaljujemo.
Opozarjamo vsa emigrantska društva, ki so potrebna podpore, da. ako nimajo še ustanovljenega sociialnega odseka, naj ga takoi ustanove, ker Zvez. soc. odsek bo
dajal podpore le socijalnim odsekom posameznih društev.
Na naš prvi poziv za prijavljanje brezposelnih emigrantov smo prejeli mnogo prijav. a sedaj ie stvar skoraj zaspala in zato prosimo, naj nam društva vsaj vsaka dva meseca, ob potrebi pa tudi večkrat, pošiljajo izkaze, kajti tu moramo poudariti, da bodo podpirani v prvi vrsti tisti, ki se za stvar brigaio ter za njo delajo.
Zelo bi nam bilo usluženo, ko bi nam na prijavah iavliali tudi tvrdke, ki zidajo, regulirajo reke in vobče podjetja, ki potrebujejo delavcev, kajti jasno je, da bomo priskrbovali delo lei če bomo vedeli na koga naj se zanje oferačamo.
Prosimo tedaj, nai stori vsak. kar le more. da z združenimi silami odpomoremo bedi naših pribežndkov.
Socijalni odsek Zveze iugoslovan-skih emigrantskih društev v Cella.
KULTURNO IN SOCIJALNO DELO DRUŠTVA „SOČA" V JESENICAH
Malo je čuti o nas. o našem delovanju, zato naj posvetim danes par besed nam.
Delovanje naše »Soče« se je letos precej poživelo. Članski sestanki se vrše zopet redno, predavanja so za članstvo zelo zanimiva ir» ie zato polnoštevilno udeleženo. Za predavanja skrbi večinoma predsednik g. Žabkar, ki je letos pokazal izredno agilnost. Gospod Žabkar pravilno umeje našega malega človeka. On ve, da je naš kmetski in delavski fant željan pouka in izobrazbe, zato mu nudi z raznovrstnimi problemi, ki jih na članskih sestankih obravnava, prav to.
Na našem zadnjem članskem sestanku, 14 t. m., je 40 članov (to število je za Jesenice nadvse razveseljivo) z veliko pozornostjo sledilo predavanju o Dositeju Obrado-viču. Živahna beseda g. Žabkarja ie že ob itak zanimiv] snovi o Obradovičevem delu za svoj narpd, živo zajela vsakega posameznika. V debati, kakšna predavanja naj bi sledila v bodoče na naših sestankih, so se razmahnile naše želje.' Nekdo bi rad slišal kaj več o botaniki, tudi o higijeni, drugi o srbski zgodovini, tretji o naši lastni preteklosti. nekdo tam v desnom kotu je poln zanimanja za razne svetovne probleme. Vsakdo je dal duška željam po izobrazbi. Iz teh želja je prav lahko spoznati, da je naš človek, kljub vsem materijalnim težkočam. še
vedno duševno živ, da še vedno stremi po čem višjem. Ob tem pa ne morem, da bi šel mimo perečega vprašanja naše inteligence. Gotovo, da je ravno ona nujno potrebna za izvedbo zgoraj omenjenega. Z agilnostjo naše inteligence Pa se. žal, tudi Jesenice ne morejo pohvaliti. In vendar je pri nas zelo mnogo primorskih izobražencev in bj samo majhno zanimanje teh, že zelo koristilo našemu članstvu, društvu in skupnosti.
Poleg teh ožje društvenih izobraževalnih Predavanj prireja naša »Soča« tudi predavanja za širšo javnost. Tako je 28 marca predavala v telovadnici osnovne šole gdč. Zorka Potratova o trpljenju po italijanskih ječah, ki ga je bila tudi sama okusila. Udeležba ne le s strani članstva, ampak s strani domačinov, je jasno pokazala, da zanimanje za naše probleme je, le ljudi ni, ki bi to zanimanje izoblikovali.
Gotovo je, da je društvo tudi na socialnem polju vedno pridno na delu. Soba, ki je prirejena za zasilno in začasno prenočišče, je bila vso zimo zasedena, obenem pa je društvo najpotrebnejšim prispevalo tudi za hrano, ki so si jo sami pripravljali. Tudi denarnih podpor izven tega, — ni bilo malo.
Te vrstice nrfj bodo onim, ki so nas morda smatrali že za pokopane —• v pozdrav, nam samim pa — v pogum!
KONCERT „TABORA“
Agilno društvo »Tabor« v Ljubljani se je že spet postavilo!
V soboto, dne 7. t. m. se nam je v unionski dvorani predstavilo s svojim pevskim zborom tako lepo, tako dovršeno, da smo se morali diviti trdni volji pevcev, če pomislimo, da so peli tu tudi ljudje, ki so večkrat gladni, ter so po utrudljivem delu žrtvovali nočne ure vajam, ko bi se jim počitek bolj prilegal, pa bomo v tem spoznali silo, ki jih veže na zbor, velik idealizem in požrtvovalnost. Zato zaslužijo oni, ki jim je bila dolžnost priti na koncert pa niso prišli, res upravičeno grajo.
Predstavila so se nam povečini mlada dekleta polna volje in čistih glasov, zastavni fantje, pa tudi že starejši možje.
Pod vodstvom požrtvovalnega in res
idealnega pevovodje g. Fr. Venturinija
je donela pesem za pesmijo z odra velike unionske dvorane, že pri prvi pesmi si je zbor osvojil vse občinstvo. Povezanost zbora se je od pesmi do pesmi stopnjevala, o čemer je pričal aplavz, ki je sledil vsaki pesmi.
V prvem delu koncerta so bile na programu umetne pesmi: Ocvirkovi »Oj devo j ko« in »Igra kolo«, Vodopivčeva »Noč na Adrijk ter Muzi-českega »Iže heruvini«. Po drugi pesmi je priletel pred pevovodjo lep šopek nageljnov, kar je občinstvo sprejelo z naj-večjim navdušenjem.
Sledil je nastop naših priznanih najboljših moči, ki jih je »Tabor« naprosil za sodelovanje. Naslajali smo se nad petjem opernega solista g. Svetozarja Banovca, ki je zapel arijo iz opere »Halka« in pa Flajšmanovega »Metuljčka«, ki ga je moral na splošno zahtevo publike ponoviti.
Vsa zaverovana je sledila publika izvajanjem vijolinskega virtuoza, našega rojaka gospoda Rupla, ki nam je zaigral otožno Beethovnovo: Romanco in hudomušen Paganini jev: Caprice XX s tako dovršenostjo in takim očutjem, da ni bilo razen mehkih vijolinskih glasov čuti niti najmanjšega šuma. Viharni aplavz kar ni hotel pojenjati. Zopet in zopet je moral gospod Rupel na oder in dodajati. Tudi sam je bil ves navdušen i zadovoljen, saj je dejal, da se je zbrala ta večer na koncertu publika, ki človeka podžge in povzdigne.
Rojakinja s Primorja, operna solistka gospodična Anita Mezetova nam je zapela Lajovčevi: »Begunka pri zibeli« in pa »Kaj bi le gledal«. Ta, ki nam je v prvi podala vso težko bol beguncev iz svete dežele, je vlila v nas občutke na zemljo, s katere smo morali. Pela je krasno, lepo, da je občinstvo s ponovnim ploskanjem zahtevalo vedno z nova ponovitve.
Pozabiti pa nikakor ne smem še ro-
jaka in opernega dirigenta gospoda dr. Danila Švaro, ki je z umetničko dovršenostjo in občutenostjo spremljal vse tri soliste na klavirju. Bil je deležen simpatij in priznanja vseh poslušalcev. Vsi solisti so prejeli šopke nageljnov, in tako seveda tudi pevovodja, kateremu ga je vrgla ena izmed gospodičen kar z balkona občinstvu v veliko zadovoljstvo.
S tem je bil prvi del koncerta zaključen in čez kratek čas so zopet stali na odru Taborovi pevci,
da nam odpojo še nekaj narodnih. Bile su to navdušujoče in šaljive, poskočne pa tudi elegične. Tako sta pesmici »V jutro mož z gostilne pride« in »Kako cigani delajo« v harmonizaciji Brede Ščekove, izvabili mnogo smeha. Venturinijeva »Se davno mrači« in Adamičeva »Ribcam dobro gre« sta s svojo elegično melodijo otožno božali naše duše. Adamičeva »Od oglarja« in Sinički jeva »Haj nek planu« sta pa želi tak aplavz, da jih moral zbor ponoviti. Ko je bil s pesmijo »Haj nek planu« program končan, ljudstvo kar ni hotelo oditi. Sedelo je na mestih in ploskalo, dokler ni ponovitve doseglo.
Koncert je bil na dostojni umetniški višini
in si ga more Tabor zabeležiti kot svoj ponoven uspeh. Verjetno pa je, da finančni uspeh ni bil ravno dober, kljub temu da je bilo še razmeroma mnogo ljudi. Pogrešali pa smo na tem koncertu mnoge, ki bi bili dolžni se ga udeležiti, pripominjamo pa, da bi društvo, ki je dosti agilno na vseh poljih, zaslužilo več pozornosti I tudi pri ostali javnosti. In vendar tu ne more držat niti izgovor o krizi, ker so bile cene res nizke.
Izmed predstavnikov smo na koncertu opazili gospoda župana in predsednika društva »Soče« dr. Dinka Puca z gospo soprogo, zastopnika Hubadove župe JPS, zastopnika celjske »Soče« g. prof. Gorupa, zastopan je bil Klub Primork s predsednico gospo Mašo Gromovo, dalje Starešinska družina Kluba primorskih akademikov po g. dr. Hla-vatyju, prosvetni oddelek banske uprave je zastopal nadzornik dr. Andrej Škulj, profesorsko društvo pa g. dr. Lavo Čermelj. Vsi ki so odhajali, so izražali hvalo in čestitali Taboru k tako lepo uspelemu koncertu.
Društvo »Tabor« v Ljubljani čuti prijetno dolžnost, se tem potom najtopleje zahvaliti operni solistki gospodični *Aniti Mezetovi, vijolinskemu virtuozu gospodu prof. Karlu Ruplu, opernemu solistu gospodu Svetozarju Banovcu in dirigentu opere gospodu dr. Danilu Švari za blagohotno sodelovanje na društvenem koncertu v »Unionu« v soboto 7. t. m. Obenem se zahvaljuje tudi vsem ostalim, ki so kakorkoli pripomogli, da je koncert tako lepo uspel.
„SOČA" V MURSKI SOBOTI IMA 21 AMBULANTNIH KNJIŽNIC
(Kulturno in socijalno delo društva)
Podružnica društva »Soče« v Murski Soboti je imela 24 marca tl. občni zbor. Čeprav je bila ura za zborovanje neprimerna, je bila vendar udeležba častna. — Podpredsetnik je otvoril občni zbor ter se živo spominjal pokojnih žrtev in vseh trpečih, ki žive pod nesvobodnim soncem-Podal je kratko poročilo o društvenem delovanju in posebej še o namenu, ki ga imajo emigrantska društva. Podružnica ni izpolnila popolnoma programa. Razem Rapalla in družabnega večera ni bilo vpri-zorjenega ničesar. Glavno socijalno nalogo pa je izvršila Ves razpoložljiv denar, katerega je vplačalo 87 članov, je poklonila izgnanim rojakom, tako, da je bil vspeh končno le povoljen. Potrebna bo večja propaganda za naše neodrešene brate, večja poglobitev v delo za rešitev primorskega problema in večja zavest vseh nalog, ki jih nalagajo pravila.
Popolnoma umestne so bile besede g-Perkota, ki so služile pred vsem pojasnitvi o položaju, a tudi podčrtavanju sloge in posebno pa še za Sočane z ozirom na name-nin cijj, katerega hočemo uresničiti.
lajnik je poročal o gibanju članstva, blagajnik pa o članarini in njeni uporabi. Društveno imetje je velika knjižnica v Murski Soboti, knjige pa so večinoma na meji. Podružnica ima 28 ambulantnih knjižnic po 50 in 100 komadov. Kako se narod poslužuje knjig, je pojasnil knjižničar. Konačno se je sprejel predlog, da ostane članarina ista kot v lanskem letu.
Izvoljeni so bili v odbor:	Gabrijelčič
Fran — predsednik, Hvala Marij — podpredsednik, Novak Tatjana tajnica, Gregorič Frane — blagajnik, Hvala Alfred -knjižničar, Požar Zdenka, Gomišček Izidor, Mlekuš Zora, Klanjšček Fran, Knez Josip, Savli Dreja, Dr. Vadnjal in Deskovič Mi-lan. V nadzorstvenem odboru sta gg. Šinkovec Ciril in Dolenc Anton.
Poseben odsek, obstoječ iz treh dam ima nalogo, zbirati perilo, obutev in obleko med letom, da nas ne bo našla prihodnja zima nepripravljene v pomoči za naše siromake.
IZ DRUŠTVA „ISTRA” U ZAGRESJ
PREDAVANJE O RAZVOJU I ULOZI ŠTAMPE
U nedjelju, 22 o. m j. u 10 sati u jutro održat će stud. phil. Blaž Cukon predavanje u prostorijama čitaonice na Tre-snjevki o razvitku i ulozi štampe.
U zadnjem broju je pogrešno javljeno da je Prosvjetni odbor osnovao tečaj za teoriju glazbe, a treba da stoji Pjevački odbor.
IZLET OMLADINSKE SEKCIJE DRUŠTVA »ISTRA« U ZAGREBU.
Omladinska sekcija društva »Istra« priredjuje u nedjelju dne 22 o. mj. po-sle podne izlet na Medvedgrad nad šestinama. Sastanak u društvenim prostorijama točno u 2 sata poslije podne. Pozivaju se članovi i prijateUi da « sto većem broju dodju na ovaj izlet.
OBĆNI ZBOR »TABORA«
V nedeljo, dne 22. t. m. ob 9. uri dopoldne bo v beli dvorani Uniona * redni občni zbor društva »Tabor« z običajnim redom.
Vabimo članstvo in prijatelje, da se občnega zbora zanesljivo udeležij^.


Dne 21 marca je u Trstu umro g-Franc Babuder, upravitelj bivše štampanje »Edinost«. — P. m.)	^
NOV BRIGADIR NA PROSEKU ZABRANIL SVAKU SLOVENSKO PETJE
Prosek pri Trstu, 10. aprila 1934. (Agis). pre kratkim je bil premeščen na Prosek nov brigadir. Pod starim brigadir-jem, ki je bil kolikor toliko stipen in lojalen človek, je vas živela nekaj časa v miru. Sedaj pa se zopet obetajo nasilja. 2e za volivni dan se je novi brigadir izkazal Pridnega pri naganjanju vaščanov na volitve, i oleg tega je tudi prepovedal vsako slovensko petje v vasi in zažugal z občutno kaznijo. Novi brigadii je po rodu
U FOND „ISTRE”
Prosvetno in podporno društvo	»Trst—Gorica—Reka«
Skoplje, za prodane blokove D 38.-' U prošlom broju objavljeno . D 32.235.8i
____________ UKUPNO D 32.373.8Ì
»Istra« izlai> svakog tjedna u petak. _ Uredništvo dinara; za inozemstvo dvostruko; za Ameriku 2 : Ive Mlhovilovlć, Jukićeva ul. 30. — Za urodniš t-o