KRALJEVINA JUGOSLAVIJA UPRAVA ZA ZAŠTITU Klasa 57 (1) INDUSTRISKE SVOJINE Izdan 1. Aprila 1930. PATENTNI SPIS BR. 6895 Pholomaion Paren! Corporation, Limited, London, Automatski aparat za snimanje i izradu slika (fotografija). Prijava od 23. juna 1928. Važi od 1. oktobra 1929. Ovaj se pronalazak odnosi na automatski aparat za snimanje i izradu fotografija. Cilj je pronalasku, da pruži aparat, koji može da snima i izaziva veći broj slika, koje pokazuju lice u raznim položajima i da beleži izražaje i osećanja na tom licu za vreme dok se snimanje vrši. Drugi je cilj pronalaska, da pruži sredstva, pomoću kojih se, kad se stavi novac u aparai, biti snimljen niz fotografija jednog lica, i to brzo, na jednoj traci od o-setljivog materijala i biti predana izazvana fraka posle kratkog vremena i to bez truda od sirane lica koje se snima. Dalji cilj pronalaska je, da puži sredstva pomoću kojih se drugo lice može slikati, dok se prve (prethodne) slike izazivaju, tako da aparat ne mora da stoji nezaposlen dok se slike izazivaju. Po ovom pronalasku dat je automatski fotografski aparat, koji ima oruđa za postupni dovod osetljive trake pored člana, koji nosi sočivo, oruđa, koja rade (dejstvu-ju) pomoću dovodnog mehanizma, da bi slavila u rad zatvarač kad Iraka stane, o-ruđa, koja izvode određeni broj snimanja, oruđa za odvajanje trake, kad se ona o-svetli i oruđa za provođenje odvojenog dela kroz aparat za izazivanje i završavanje, pri čem se razna druga oruđa uz to automatski stavljaju u rad. Druge odlike opisane su u sledečem: Pronalazak će biii opisan, kao primer, u vezi sa priloženim nacrtima u kojima je: Sl. 1 vertikalan izgled celog aparata, SI. 2 presek po liniji 2—2 iz sl. 1, SI. 3 šematički izgled celokupnog aparata, SI. 4 šematički izgled delova, koji stupaju u dejstvo čim se stavi novac u aparat, SI. 5 je presek po liniji 5—5 iz si. 4, SI. 6 je izgled donjeg dela oluka za novac, a koja pokazuje prekidač zatvaran novcem, SI. 7 je gornji horizontalni izgled prekidača, SI. 7a je izgled istog u preseku, koji pokazuje putanju prekidačeve poluge, Si. 8 je izgled magnetskog prekidača sa prekidačevom polugom u njenom levom krajnjem položaju, SI. 9 je izgled, koji pokazuje delove o-iuka za novac u položaju kad se novac oslobađa, SI. 10 je izgled, koji pokazuje polugu prekidača kad se kreće u desno i kad hvata dodirni pomerač, SI. 11 je uvećani bočni izgled dela fotografskog dcla aparata. Si. 11a je uvećani izgled montaže pokretnog zupčanika. SI, 12 je presek po liniji 12 — 12 iz si. 11. SI. 13 je izgled, koji pokazuje suprotnu stranu onoj pokazanoj u si. 12. SI. 14 i 15 jesu detalji u preseku zapi-rajuće čaure za krak sa tegom. SI. 16 je izgled poprečnog preseka kroz kana! za oseiijivu traku. SI. 17 je izgled uzdužnog preseka kroz Din. 105. jedan deo kanala i pokazuje dovodne valjke i oruđa za sečenje. SI. 18 je zadnji izgled dovodnih valjaka i pokazuje oruđa za rad zatvarača. SI. 19 izgled poprečnog preseka kroz pomerač za slavljanje u rad zatvarača. SI. 20 je detaljan izgled delova, koji drže prekidač kraka sa tegom. SI. 21 je sličan izgled ali pokazuje i uklonjenu oscilatornu polugu. SI. 22 je vertikalan izgled oscilatornog kraka. SI. 23 je izgled suprotne strane pom. prekidača. SI. 24 je presek po liniji 24— 24 pom. prekidača. SI. 25 je zadnji izgled istog. SI. 26 je detaljan izgled u preseku, koji pokazuje položaj prekidača, kad se preki-dačev krak podigne. SI. 27 je sličan izgled, ali ovaj pokazuje i položaj delova, kad se prekidačev krak spusti. SI. 28 je sličan izgled koji pokazuje os-cilatorni prekidač u neutralnom položaju, u preseku po liniji 28—28 iz si. 20. SI. 29 je presek po liniji 29 — 29 iz si. 12. SI. 30 je sličan izgled sa oštricom u isturenom položaju. SI. 31 je presek po liniji 31 - - 31 iz si. 12. SI. 32 je presek po liniji 32 — 32 iz si. 31. Si. 33 je presek po liniji 33 — 33 iz si. 31. SI. 34 je presek po liniji 34 — 34 iz si. 12 i 31. SI. 35 je horizontalan izgled kontrolnih oruđa za motor, koji pokreće deo aparata za izazivanje. SI. 36 je presek po liniji 36 -- 36 iz si. 35. SI. 37 je presek po liniji 37 — 37 iz si. 35. SI. 38 je izgled kontrolnog prekidača za motor. SI. 39 je uvećani izgled u preseku magnetskog kontrolnog oruđa, koji pokazuje frikcione koture u međusobnom dodiru. Si. 40 je sličan izgled koji pokazuje frikcione koture van dodira između sebe. SI. 41 je izgled sa izlomljenim delovima, suda sa izazivanje kao i delova u vezi s njim. SI. 42 je detaljan izgled, koji pokazuje oruđa za stavljanje u rad jedne od slavina, koje daju tečnost za rezervoar. SI. 43 je izgled koji pokazuje oruđa za regulisanje a koja stavljaju u dejstvo prekidač, koji kontroliše ulaz tečnosti u rezervoar. SI. 44 je horizontalan izgled tih oruđa. SI. 45 je presek po liniji 45 — 45 iz si. 44. Si. 46 je detaljan izgled zupčastog mehanizma, koji je sastavni deo oruđa za kontrolisanje tečnosti. SI. 47 je presek po liniji 47 — 47 iz si. 46. SI. 48 je izgled u preseku kroz deo za izazivanje. SI. 49 je presek po liniji 49 — 49 iz si. 48. SI. 50 je presek po liniji 50 — 50 iz si. 48. SI. 51 je vertikalan izgled para zagrevnih valjaka. SI. 52 je detaljan izgled koji pokazuje način montiranja organa zagrevnih valjaka, u cilju omogućavanja kretanja takvih valjaka. U gornjim slikama, 1 je okvir, za čiji su jedan deo vezani donji delovi 2 omota i gornji delovi 3 omota, pri čem je donji deo duži nego gornji, što je pokazano u sl. 1 i 2. Sekcionalnom izradom omota, kao i njihovom šarnirskom vezom, delovi obuhvaćeni omotama jesu lako pristupačni. Sedište 4 postavljeno je na podu okvira a prema omolu; sredstava 5 za osvetljenje nalaze se na gornjem delu okvira, da bi se osvetlilo lice koje sedi na sedištu. Oluk 6 za novac nošen je vrhom donjeg omota 2; otvor oluka leži tako, da lice sa stolice može staviti novac u isti. Oluk 7 za izdavanje raspoređen je na jednoj strani donjeg omota, i služi za predavanje gotovih slika, i mi prvenstveno ovaj oluk postavljamo na izvesnom odstojanju od sedišta tako, da lice mora ustati sa sedišta da bi uzelo slike, na koji se način pravi slobodno sedište za upotrebu drugom licu. Donji deo oluka za novac (si. 3, 4, 6 i 9) ima šarnirski vezani član 8, koji ima ugaoni oblik u poprečnem preseku i obično se normalno drži u položaju za prijem novca iz oluka 6 pomoću opruge 9. Prednja ivica ovog člana 8 zakošena je i ovaj ćošak hvata opružni prekidač 10, koji nosi traku od izolacionog materijala 11 za prijem novca. Kad novac padne kroz oluk 6, on udara prekidač 10 i (era kontakt 12 na istom ka kontaktnom kraju 13 i time zatvara kolo preko provodnika 14 i 15 (vidi naročito si. 4) ka salenoidu 16 ankera 17, sa kojim je vezan lanac 18, koji ima teg 19, čiji je donji deo snabdeven podmetačem 20 i hvata cilindar 21. Teg 19 ima za zadatak da anker 17 drži u izdignutom položaju, a donji deo tega i cilindar služe kao zapirač za kretanje tega na dole. Lanac 18 ide preko zupčanika 22, za koji je vezan prekidačev krak 23 od elastičnog materijala, čiji je kraj udešen da hvata koso raspoređeni deo 24 od izolacionog materijala, koji ima metalnu traku 25 na prednjem delu, koji je vezan provodnikom 26 sa sijalicom 27 organa 5 za osvetljenje, koji je opet vezan provodnikom 28 sa izvorom. Prekidačev krak 23 vezan je provodnikom 29 sa izvorom tako, da kad je krak u vezi sa kontaktnom oprugom 25 na prednjoj sirani dela 24, sijalica 27 se pali. Mati kontakt 30 udaljen je od trake 25 tako da isti biva hvatan prednjim delom kraka 23, kad ovaj ide preko trake 25 i na taj se način struja, za srazmerno kratko vreme, dovodi motoru 31 preko provodnika 32 posredstvom kraka 23, i provodnika 29. Kao što se vidi ako se salenoid energizira, onda će se krak 23 krenuti levo u si. 4 (vidi i si. 7a), ali ako dohvati zadnji deo dela 24, kolo struje se neće zatvoriti, ali čim krak 23 ostavi deo 24 na levom svom kraju, on će se krenuti napred. Isti se savija usled hvatanja sa nagnutim delom i onda, kad teg 19 krene krak desno, po prednjem delu bloka 24, on će prvo dohvatili traku 25, vaspostavljajući kolo za sijalicu 27 i onda dohvatiti kontakt 30 zatvarajući kolo za motor 31. Raspored kočione čaure pomeraće krak 23 preko kontakta i to vrlo lagano, tako da će sijalica 27 ostati upaljena izvesno vreme. Armatura 17 ima izlozani kanal za prijem zavrtnja 33, koji se može utvrditi navrtkom 34 u određenom položaju. Ovaj zavrtanj hvataće polugu 35, ako magnet privuče anker, tako, da deo 8 oluka 6 skreće u otvoreni položaj pomoću kabla 36, koji ide preko vodećih valjaka 37. Na ovaj način će se novac osloboditi i pašće u podesan sud. Ako se anker povuče gore, polugu 35 vratiče se u svoj normalni položaj dejstvom opruge 9 na deo 8 oluka tako, da će delovi oluka biti opet u položaju za prijem drugog novca. Čin novac padne iz oluka, prekidač 10 vratiče se u normalni položaj i na ovaj način kolo za solenoid prekinuće se. Vratilo motora 31 ima puž 38, koji se hvata sa mehanizmom 39, čije vratilo nosi zupčanik 50, koji hvata zupčanik 51, (vidi si. 11a), čije je vratilo 52 nošeno konsolom 53, čiji jedan deo ulazi u prorez 54, tako da se zupčanik 51 hvata mehanizmom 55, koji nosi nepravilno telo 57 za pogon prekidačevog kraka 57 sa tegom, a koji krak nosi valjak 58 za hvatanje sa nepravilnim telom 56. Ovaj krak ima teg 57', a kočiona čaura 581 služi za sprečavanje kretanja kraka 57 na dole usled dejstva tega. Kao što je pokazano u si. 14 i 15, kočiona čaura ima ispusni otvor 59, koji se kontroliše zavrtnjem 60, koji ima kosi odsečen deo ili prorez 61, tako da se veličina čaure može podešavati uvrtanjem zavrtnja u otvor. Kočiona čaura vezana sa solenoidom 16 ima tako isto sličan otvor i zavrtanj. Kočiona čaura 58l vezana je sa prekidačevim krakom članom 62. Na ovaj način, krak 57 će se brzo podići pomoću nepravilnog tela 56, čim počne motor 31 da radi, a teg 571 nateraće ga da se vrati u svoj najniži položaj. Međutim ovo vraćanje je srazmerno lagano usled zakašnjujućeg dejstva kočione poluge 581. Prekidačev krak 57 nosi kontakt 63 sa oštricom, koji će hvatati krajeve kontakta 64, ako je taj krak u podignutom položaju, tako da se završava drugo kolo za motor preko provodnika 65. Na ovaj način motoru 31 je dat početan rad kretanjem kraka 23, preko kontakta 30 i pre nego što motor prestane da radi, drugo kolo se zatvara kontaktom 63 na kraku 57, koji hvata brojeve kontakta 64. Motor će nastaviti da radi, dok se nepravilno telo ne obrne potpuno jedared, kad zarez u istom dolazi prema valjku 58 na kraku 37, tako da teg 571 može da krak krene na dole, koje kretanje sprečava kočiona čaura 58*. Pri prvom delu ovog kretanja oštri prekidač 63 ostaviće kontakte 64 i na ovaj način prekinuti kolo za motor. Mehanizam 55 hvata se sa zupčanikom 66 na vratilu 67 jednog od dovodnih valjaka 68, a vratilo oba dovodna valjka nose mehanizme 69, tako da će se valjci obrtati podjednako. Traka osetljivog materijala, pokazanog kod A nošena je od kalema 691 i traka ide na dole kroz oluk 70 (si. 2, 29, 50 i 34) pri čem je jedan deo unutarnjeg zida izdubljen kao kod 71 u si. 16 tako da se premazana površina trake ne tare od pomenutog zida. Oluk ima otvore 72 za prijem dejstva dovodnih valjaka 68, koji su snabdeveni sa odrezanim delovima 73, tako da će, kad ovi odrezani delovi dođu prema traci, traka će biti oslobođena od valjaka i ovije neće pokretati. Na ovaj način postupno kretanje je dalo traci od strane valjaka i gde su valjci snabdeveni sa dva izrezana dela, tu će obrtanje valjaka dati dva kretanja trake. Par vodećih valjaka 74 (si. 12 i 13) raspoređen je na vrhu kanala 70, čiji jedan od organa ulazi u proreze 75 na vrhu oluka i ovaj valjak je elastično držan prema traci A oprugom 76. Čaura 77 za sočivo nošena je olukom ispod dovodnih valjaka i mi, obično predviđamo otvor 78 pozadi sočiva u čauri, tako da se može proći tim delovima kad se želi — Zatvarač 79, koji može biti svake upotrebljive i podesne kontruk-cije, nošen je od strane čaure i ovaj zatvarač pokretan je od strane jednog od dovodnih valjaka 68 pomoću pomerača 80 (si. 13 i 18) koji je vezan sa krakom za- tvarača preko kabla 81, i koji ima jedan ispadak 82 na sebi, koga hvata par krakova na elanu 83, koji je utvrđen za vraliio jednog od dovodnih veljaka. Ovi delovi raspoređeni su tako, da će se zatvarač krenuti, kad traka stane usled toga, što je dovodni valjci ispuštaju. Pomerač 80 radi u vodicama 84 i kabl 81 ide preko vodnog kalema 85 i kroz elastičnu cev 86. Pomerač 80 vraća se u svoj podignuti položaj oprugom 811 krivog oblika, koja je utvrđena za gornji kraj pomerača (vidi sl. 13). Par krajeva kontakta 87 sl. 3 i 11, i drugi par krajeva kontakta 88, raspoređeni su za hvatanje sa oscilatornim prekidačem 89, koga nosi krak 57. Ovaj prekidač 79 sastoji se od izolacionog tela šiljatog oblika sa dodirnom pločom 90 na jednom od njegovih kosih zidova da bi se premestili krajni kontakti 87 i 88. Organi valjka 91 ulaze u ureze u flanšama 92 na većem kraju tela i ovaj valjak nosi spiralnu oprugu 93, čiji krajevi ulaze u rupe 94 obrazovane u ušicama 95 na kraku 57 prekidača. Na ovaj način je telo 89 elastično obrtno postavljeno u krak prekidača i ono je u svome skretanju ograničeno flanšama 92, koje udaraju o zidove otvora 96, koji su načinjeni u kraku za prijem tela. Iz gornj g se vidi, da će, kad je krak 57 u svom spuštenom položaju, prekidač 89 biti držan u neutralnom položaju od strane opruge, kao što je pokazano u si. 28. Čim se krak prekidača digne, telo će ipak udariti krajeve 87 i 88 prekidača i time će izvrnuti, si. 26, tako da će izolo-vano telo hvatati kontakte i kolo struje se neće zatvoriti. Pri vraćanju kraka prekidača, prekidač 89 izvrnuće se u suprotnom položaju, kao što je pokazaano u si. 27 tako, da će metalni delovi istog premostiti krajnje kontakte 87 i 88, da bi se vaspostavilo kolo, u kome se ovi kontakti nalaze. Krajevi kontakta 87 vezani su provodnicima 98 za bateriju 99, si. 3, i magneti 100, koji su raspoređeni da privlače član 101 na mehanizmu 59 i time dejstvuju kao magnetska kočnica za delove tako, da će, kad se krak prekidača krene na dole, prekidač premostiti kontakte 87, i time dovoditi struju magnetskoj kočnici i time zaustaviti delove. Točak ili valjak 58, kraka 57 biće u položaju da ulazi u otvor u nepravilnom telu 56, i čim krak prekidača nastavi kretanje usled toga, što valjak ulazi u otvor nepravilnog tela, prekidač 89 hvataće krajne kontakte 88, koji su povezani provodnicima 102 sa glavnim izvorom i solenoidom 103, pri čem je jezgro 104 ovog solenoida vezano štapom 105, si. 3, 11 i 12, za mehanizam 106, koji se hvata za 107, koje se dalje hvata sa zupčastom polugom 108, koja se kreće horizontalno u vodicama 109, koje su vezane za oluk 70 za osetljivu traku, ispod čaure sočiva, i ova zupčasta poluga nosi oštricu 110 za odvajanje (sečenje) onog dela trake, koja je prešla čauru sočiva. Ovi delovi se vraćaju u normalni položaj pomoću opruge 111, koja je vezana za nekretni deo i zupčastu polugu 112, koja ima zupce 113 koji se hvataju sa zupcima na mehanizmu 106 i drugi red zubaca 114, koji se hvataju sa mehanizmom 115, koji je labavo raspoređen na vratilu 116 dovodnega valjka 117. Ovo vratilo vezano je mehanizmima 118, si. 31 sa vratilom drugog dovod-nog valjka 119. Ovi valjci 117 i 119 rade u otvorima oluka 70, i oni su konstruisani da teraju odvojeni deo traka A na dole iz oluka. Svaki dovodni valjak ima ravan deo 120, si. 34, tako da traka neće biti hvatana od strane valjaka, dok se ne preseče nožem 110. Vratila za dovodne valjke pokretno su montirana u svoiim ležištima i pritiskivana su jedno prema drugom opru-gama 121 tako, da će ovi elastično hvatati traku. Vratilo 116 ima par zupčastih točko-va 122, od kojih je jedan hvatan zapinja-čom 123 na zupčaniku 115, a drugi je hvatan zapinjačom 124 na nekretnom delu, si. 32 i 33. Na ovaj način vratilo 116, obrtaće se pri hodu zupčaste poluge 112 na dole, pošto će zapinjača 124 zakačivati zupčasti točak pri hodu te poluge na gore. Odelenje 125 za izazivanje predviđeno je za prijem odvojenog dela trake iz oluka 70. Ovo odelenje sadrži veći broj sudova 126, si. 48, za prijem rastvora i vode za pranje i svaki sud ima tri reda valjaka, koji su pokazani kod 127. Svaki red nošen je od strane para traka 128, koji je po-merljivo montiran u krajevima rezervoara i trake na svakom kraju rezervoara vezane su međusobno jezičcima i žljebovima 129. Na ovaj način razne garniture valjaka mogu se ukloniti iz rezervoara, ako se želi. Beskrajna traka 130 vezana je sa svakim rezervoarom i ova traka ide između centralnih i spoljnih redova valjaka, pri čem je ista omotana na zamku oko dna valjka centralnog reda i provođen preko gornjih valjaka spoljneg reda. Traka ide preko pokretnog valjka 131, koji leži ispod dna svakog suda, i drži se u dodiru sa tim valjkom pomoću valjka 132 na dnu i bočnih valjaka 133. Četiri valjka 134 služe za držanje trake dalje od suda. Osetljiva fraka ide od oluka 70 kroz otvor 135 u vrh odelenja 125 i drži se između trake 130 i gornjeg valjka središ-nod reda i to prvog suda. Na ovaj način traka je primorana da ide na dole između remena i srednjeg dela valjaka dok ona ne dođe do posled-njep valjka srednjeg reda, kad se iera na gore na suprotnoj sirani srednjeg reda i najzad ide kroz otvor 136 u gornjem delu odelenja 125, gde udara na krive vođjice 137, koje je vode na dole kroz otvor 138 u drugi sud gde je hvala remen ovog suda i tera da ide na dole i onda na gore kao u prvom sudu. Iz drugog suda se traka vodi u treći sud i tako dalje dok se ne završi ceo proces izazivanja trake. Kao što se vidi neki sudovi imaju veći broj valjaka nego drugi sudovi, tako da se trake drže u rastvorima i to duže u nekim sudovima nego u drugim. Svaki drugi sud sa-držio bi vodu za pranje i u ovim sudovima upotrebljuje se samo mali broj valjaka. Drugi sudovi sadržali bi dovoljan broj valjaka, da bi se obezbedila propisna dejstva rastvora sudova na osetljivu traku. Traka će ići iz posiednjeg suda u kameru za sušenje 139 i iz ove kamere traka će ići u oluk 7 na strani donjeg omota. Ova kamera za sušenje sastoji se iz srednjeg reda valjaka 140 sa fianšama i iz spoljnih redova izbušenih valjaka 141, koji se elastično drže oprugama 142 uz flanše tih valjaka. Organi 143 izbušenih valjaka ulaze u kose otvore 144 ležišta u bokovima kamere koji otvori omogućuju da opruge kreću valjke prema srednjem redu valjaka. Svaki izbušeni valjak sadrži zagrevni kalem 145 koji je postavljen na jezgru 136 od izolacionog materijala, i njegovi su krajevi vezani zavrinjima 148. Ove zavrtnje hvataju kontaktne ploče 148 i ove ploče su elastično vezane provodnicima 149 pri čem su krajnje ploče vezane sa glavnim provodnicima 150, koji su vezani sa izvorom. Izbušeno vodilo 151 leži ispod srednjeg dela valjaka tako, da vodi list na gore između srednjeg reda i spoljneg reda valjaka. Ovaj valjak je izbušen tako, da omogućuje slobodan prolaz vazduha iz električnog ventilatora 152, koji je raspoređen da šalje direktno vazduh u odelenje za sušenje. Ovaj ventilator vezan je provodnicima 153 sa provodnicima 150. Vratila kretnih valjaka 131 snabdevena su organima 154, koje hvata beskrajni lanac 155, koji ide preko organa 156 na vratilu 157. Koturi 158 za zatezanje drže lanac u hvatanju sa organima 154. Vratilo 157 vezano je preko remena za vratilo 159 donjeg valjka srednjeg reda valjka 140 i vratila ovog reda valjaka su vezana zajedno sa beskrajnim lancem 160, koji se hvata sa organima 1601. Mehanizmi 151 vezuju centralni red valjaka sa spoljnim. Na ovaj način kretni valjci za beskrajne trake u sudovima i za valjke u zagrevnom odelenju dobijaju pogon sa vratila 157. Ovo vratiio nosi organ 162, preko koga ide lanac 163, koji hvata organ 164 na vratilu 165. Ovo je vratilo vezano preko puža 166 i puževog točka 167 sa vratilom puža 166, a ovo poslednje je vezano sa vratilom koto-ra 168 spojnicom 169. Kraj prekidača 170 vezan je provodnikom 171 sa motorom 168 i provodnikom 150 sa valjcima za sušenje i sa ventilatorom (vidi si. 3). Lopatica prekidača ude-šena je da se kreće u otvoreni položaj pomoću kraka 173, si. 35, 39, 40, koji je utvrđen za vratilo 174, tako da se može podešavati i ovaj krak je vezan sa i’rikci-onim točkom 175. Opruga 176 teži da drži vratilo 174 u položaju sa krakom 173 uz zapirač 177 i van hvatanja sa lopaticom 172. Glavčina drugog frikcionog kotura 178 obrtno je postavljena na vratilu 174 i drugi kotur udešen je da se pritiskuje uz prvi kutur oprugom 180. Oba kotura ude-šena su, da se odvajaju pomoću magneta 181, koji dejstvuje na anker 182, koji je vezan sa pom. glavčinom, ako su oba kotura u međusobnom dodiru, onda vratilo 174 drži se, protivno kretanju, pomoću opruge 176, ali čim se koturi krenu u položaj van hvatanja, opruga će dejstvovati na vratilo i na taj način krenuti krak 173 van položaja hvatanja sa lopaticom 172 i u položaj hvatanja sa zapiračem 177. Magneti su vezani provodnicima 183 sa baterijom 99, a prekidač 184, si. 3, 11 i 12, raspoređena je u kolu, pri čem seopružna lopatica 185 prekidača normalno^drži u otvorenom položaju koturom 106. Čim se ovaj točak pokrene štapom 105, koji je povučen dole solenoidom 103, prekidač će zatvoriti kako i time će omogućiti da struja teče kroz magnete 181. Ovi će privući anker 182 i frikcione točkove će isključiti iz međusobnog dodira, tako da opruga 276 može krenuti krak 173 van dodira sa prekidačem 172, tako da vaspostavlja kolo 171, koje dovodi struju motoru i sredstvima za sušenje. Ovo će učinili da delovi aparata za izazivanje stupe u rad. Mehanizam 186 je klipom vezan sa glavčinom 179 drugog frikcionog točka 178 i ovaj organ je vezan zupčanikom 186' sa vratilom 165 tako, da će se vratilo 174 obrtati pogonom motora 168 kad se frik-cioni točkovi dodiruju. Na ovaj način krak 173 doći će u dodir sa lopaticom 172 da bi je otvorio radi prekida kola sa motorom. Vreme koje je potrebno, da krak dođe do lopatice prekidača, može se regulisati upotrebom raznih veličina mehanizama za vezivanje glavčine, sa vratilom koje pokreće motor. Ovaj raspored delova omogućava da se reguliše vreme za koje se osetljiva traka nalazi u aparatu za izazivanje tako. da se obezbeđuje pravilno izazivanje trake. Vidi se da će se krak 173 pokrenuti dejstvom motora, dok ne udari lopaticu 172, kada će se kolo za motor prekinuti i delovi će stati (zaustaviti se). Delovi su raspoređeni tako, da kad se ovo desi, traka osetijivog materijala, proći će kroz aparat za izazivanje i kroz sušionicu i biće predana oluku za izdavanje. Delovi će ostati u tom položaju, dok se ne stavi u rad salenoidom 103 mehanizam za sečenje i pokret ovog mehanizma za sečenje zatvoriće prekidač kola za magnete 181, tako da će se frikcioni točkovi odko-pčati i opruga 176 udaljiti krak 173 sa lopatice 172 prekidača, tako da omogući istom da zatvori kolo za motor 168, koji će staviti u pokret sredstava za izazivanje. Jasno je, da, čim je mehanizam za sedenje stavljen u rad, krak 173 će se vratiti nazad ka zapiraču 177, iako da je nepotrebno čekati, dok osvetljena strana prve trake filma prođe potpuno kroz aparat pre padanja drugog novca u napravu za osve-tlavanje, druga traka proći će potpuno kroz aparat za izazivanje nezavisno od trake koja je pred njom, koja će nastaviti svoj put. Rezervni sudovi 187, si. 41 i 42, za rastvore, snabdeveni su ventilima 188, koji su vezani cevima 189 sa sudovima koji sadrže rastvor. Sudovi za vodu vezani su sa dovodnom cevi 190 preko cevi 191 sa ventilima. Ventili su vezani delovima 192 sa polugama 193, za koje su utvrđene opruge 194, koje drže poluge sa ventilima u zatvorenom položaju. Kabl 195 vezan je sa obema polugama 193 i sa krivajom 196 na zupčastom točku 197, pri čem kabl (uže) ide preko podesnih vodećih kotura 198. Zupčasti točak 197 i kotur 200 raspoređeni su na vratilu 199 i labavo su postavljeni na istom. Ploča 201 načinjena je izjedna sa koturom i nosi manju zapinjaču 203 za hvatanje sa zupčastim točkom 197. Zapinjača 204 sprečava povratno kretanje točka 197. Uže 205 ide oko kotura i jedan mu je kraj vezan za armaturu 206 magneta 207, a drugi kraj za oprugu 208, koja služi da drži delove sa armaturom u isturenom položaju. Kad se magnet energizira, armatura će se krenuti unutra tako, da će se ploča i kotur delimično obrnuti i ovo dejstvo biće saopšteno točku 197 pomoću zapinjače 203. Na ovaj način uže će bili zategnuto da bi krenulo poluge 193 u položaj za otvaranje ventila Jako, da voda i rastvor mogu ući u sud. Čim se struja za magnete prekine, opruga 208 će krenuti ti uže 205 u suprotni pravac, tako da ploča i kotur budu krenuti u svoj slobodni položaj, ali u ovom trenutku točak 197 neće se ukloniti, pošto je držan svojom zapinja-čom 204, a zapinjača 203 klizače preko točka. Kad se magnet ponovo energizira delovi će raditi tako, đa se ventili zatvore. Na ovaj način pri prvom radu ankera od sirane magneta ventili će se otvoriti i pri drugom radu ventili će se zatvoriti. Magnet 207 vezan je sa glavnim izvorom preko provodnika 209, pri čem je prekidač raspoređen u ovom koln i prekidač je sastavljen iz članka opružnog kraka 210, si. 43 i 44, i kontakt 211, koji je nošen od koso raspoređenog izolovanog bloka 212. Ovaj krak prekidača udešen je da ide preko bloka 212 u jednom pravcu, da bi se dodirivao sa krajem 211 kad ide preko bloka tako, da vaspostavlja kolo za magnet, i onda kad izađe sa bloka, on će odskočiti nazad i dohvatiti drugu stranu bloka, a kad se kreće nazad, pod dejstvom opruge 213, on opet dohvati kraj 211 kontakta i opet vaspostavi kolo ka luagnetu. Na ovaj način ventili će se otvarati i zatvarati za vreme kretanja člana 210 napred i nazad. Ovim članom daje se kretanje napred pomoću kotura 214 na vratilu motora 168 i užeta 215, koje vezuje kotur sa članom. Kotur je frikciono vezan sa vratilom pomoću kočione papuče 216, koju pritiskuje opruga, i koja hvata kotur tako, da će, kad motor otpočne da radi, kotur nastaviti da se kreće, dok krak 210 ne dođe do svoje prednje krajnje granice, kad će dalje kretanje kotura biti sprečeno usled njegove veze sa trakom prekidača, onda će papuče kliziti po koturu. Činv motor stane, opruga će 213 krenuti krak prekidača nazad. Odvodna cev 217 vezana je sa dnom svih rezervoara pomoću cevi 218 sa ventilima i ovi ventili vezani su za ručno pokretanu polugu 219 spojenim delovima 220. Na ovaj način rezervoari se mogu otakati kad god treba prostim izvlačenjem poluge 219, koje otvara te ventile. Iz gornjeg se vidi, da će moj aparat, snimiti veći broj slika nekog lica, koje sedi na stolici tako, da one beleže razne izražaje i osećanja, koja ima dok sedi na stolici. Deo trake, na kojoj su osvetljene slike, biće onda odvojen od glavne trake i ostavljen u deo aparata za izazivanje, gde će se izazivati i odgovarajuće obraditi, da bi se dobila stalna i pozitivna slika snimljenog lica i najzad će traka biti provedena kroz napravu za sušenje i zagrevanje, gde će se sušiti i onda poći kroz izlazni kanal. Ceo rad je automatski i ne iziskuje nikakav trud od strane lica, koje se snima izuzev unošenje novca u oluk za novac. Sudovi za rastvor i vodu drže se puni, i jmko aparat stalno radi da nov dovod tečnosti ide u sud, ovi sudovi snabdeveni su cevima 221 za suvišnu tečnost koje su vezane sa cevi 217. Stavljanje novca a aparat služi da stavi u rad krak 23 prekidača, koji će dati struju za sredstva za osvetljavanje i za pogon motora 31. Ova ista sredstva oslobađaju novac i ova sredstva iako isto obuhvataju sredstva za kontrolisanje vremena, koje je potrebno da krak pređe kontakt 25, tako da sijalica može ostati upaljena za dosta dugo vreme. Početno kretanje otvora 31 podiže krak prekidača tako, da vezuje motor sa izvorom struje i motor obrlača dovodne valjke koji saopštavaju osetljivoj traci postupno kretanje, i jedan od ovih valja-ka pak stavlja u rad zatvarač tako, da je ovaj otvoren samo onda, kad traka miruje (stoji); kretanje na dole prekidačevog kraka stavlja u rad magnetsku kočnicu i nož za sečenje snimljenog dela trake od glavne trake. Povratno kretanje noža služi da stavi u rad donje dovodne valjke, koji od-sečeni deo trake teraju u sud za izazivnje, i u početku kretanja noža magneti 181 energiziraju se, da bi se prekidač za drugi motor 168 mogao zatvoriti tako, da stavi u rad oruđe za izazivanje u cilju provođenja trake kroz sudove. Motor 168 stavljaće u rad ventile, pomoću kojih se dopunjuju sudovi sa tečnošću. Mi prvenstveno delove raspoređujemo tako, da se 12 (dvanajest) slika mogu snimiti lica, koje sedi, za vreme od 10 sekundi u ovom slučaju, trebaće oko šest minuta za traku da dođe na oluk za izdavanje računalo od trenutka, kađ se novac stavi u aparat. Naravno napominjemo, da će se vreme menjati pod raznim uslovima i da se broj slika, koje se mogu snimiti na jednoj traci, može menjati, koliko se želi. Bolje je da kontakt za sijalicu bude takve dužine, da se sijalica upali nešto malo pre, nego što deo aparata za snimanje počne da radi, tako da lice, koje se slika ima vremena da se udesi i sijalica gori još jedno kratko vreme po snimanju, t. j. kad deo aparata za snimanje prestane da radi. Kad se sijalica ugasi lice će znati da može ustati. Aparat se može postaviti na javna mesta kao što su parkovi za zabavu, željezničke stanice, i tome slično, ma da se oni mogu postaviti na svako drugo mesto i dok ga nacrti pokazuju u vidu kabine, napominjemo, da isti može biti snabdeven sa drugim sredstvima za nošenje i zatvaranje. Sredstva za zatvaranje kola struje za motor, pomoću kraka prekidača i njegovih spojenih delova, omogućavaju tačnije po- dešavanje, nego što bi isto bilo dobiveno, kad bi se kolo struje za motor potpuno kontrolisalo lopalicama 23 prekidača i kontakta 25. Oluku za novac, koji je pokazan u si. 5 donji deo odsečen je tako, da će, ako se pokuša da ubaci manji novac, ovaj ispasti iz oluka i svako podesno oruđe može se upotrebiti za sprečavanje ubacivanja u aparat lažnog novca. Pored mehanizma 186 i 186’ za podešavanje može se vreme, za koje traka treba da stoji u sudovima, regutisati brzinom motora, veličinom zupčanika i zupčastih traka i jačinom rastvora. Trake (filmovi) koji se upotrebljuju u aparatu, jesu onakve, kakvih ima na pijaci, t. j. gđe se snimci prvo izazivaju podesnim rastvorima i onda negati vi preobraćaju u pozitive drugim rastvorima, tako da je nepotrebno kopirati kao kod slikanja na filmovima, i pozitivima na har-tiji. Mislimo da se iz gornjeg opisa mogu lako videti dobre strane i nove odlike našega pronalaska. Poznato nam je da su ranije predlagani automatski fotografski aparati, kod kojih se traka filma dovodi u položaj za snimanje i ovsetljeni deo seče kroz aparate za izazivanje i završavanje i mi samim tim ne zahtevamo fotografski aparat koji ima takve osobine. Patentni zahtevi : 1. Automatski fotografski aparat naznačen time, što ima oruđa za postupno vođenje osetljive trake pred članom, koji nosi sočivo, oruđa koja rade dejstvom dovodnih oruđa, da bi se stavio u rad zatvarač kad traka stoji, oruđa za izvođenje određenog broja slika, oruđa za odvajanje trake, poštose ista osvetli i oruđu za dovod odsečnog dela kroz aparat za izazivanje i završni rad, pri čem se gornja oruđa stavljaju u rad jedno za drugim automatski. 2. Fotografski aparat po zahtevu 1 naznačen time, što ima oruđa, pomoću kojih se druga Iraka filma može osvetliti i vodili kroz napravu za izazivanje, za koje vreme prethodno osvetljena traka nastavlja svoj hod kroz aparat. 3. Fotografski aparat po zahtevu 1 i 2 naznačen time, što se osvetljeni deo trake seče pomoću noža, koji radi kad film stoji, pri čem je pomenuti nož nošen od strane poluge, koja je postavljena ispod so-čiva. 4. Fotografski aparat po zahtevima 3 i 4 naznačen time, što se nož sastavlja u rad oruđem, koje ima zupčanik i zupčastu polugu, koja hvata zupčasti točak, pri čem su predviđena od iih organa nošena sredstva za vraćanje delova u normalni položaj. 5. Fotografski aparat po zahtevima 1 ili 2 naznačen time, što oruđe za vođenje trake pored sočiva ima par izdubljenih valja-ka, koji su udešeni da hvataju trake. 6. Fotografski aparat po zahtevu 5 naznačen time, što je jedan od dovodnih va-Ijaka snabdeven ispadcima, koji se hvataju sa ispadcima na pokretnom članu, pri čem je predviđena elastična veza izmeđa po-menutog člana i zatvarača. 7. Fotografski aparat po zahtevu 1, 2, 3 i 4 naznačen time, što ima oruđe, koje se kontroliše nožem, da bi odsečeni deo trake prošao kroz deo za izazivanje. 8. Fotografski aparat po zahtevima 1, 2, 5 i 6 naznačen time, što ima motor za pogon dovodnih sredstva, sredstva za osvet-Ijenje lica za fotografsanje i najzad sredstva za trenutno zatvaranje kola struje za motor i za držanje za dosta dugo vreme kola struje za sredstva za osvetlenje. 9. Fotografski aparat po zahtevu 8, naznačen time, što ima sredstva za zatvara-ranje prekidača, koja pokreće motor, radi dovoda struje motoru, pošto sredstva za trenutno zatvaranje prestanu da dejstvuju. 10. Fotografski aparat po zahtevima 1, 2 3, 4 i 7 naznačen time, što ima; magnetska oruđa, za odvajanje snimljenog dela trake i ostavljanje istog u napravu za izazivanje; oruđa kontrolisana motorom, a koja služe da dovode struju magnetskim oruđima zatim ima drugim motorom pokretana sredstva za sprovođenje trake kroz napravu za razvijanje i sredstva za kontroli-sanje kola struje pomenutog motora, pokretana oruđem za odvajanje. 11. Fotografski aparat po zahtevu 7 naznačen time, što ima magnetsku kočnicu za motorom pokretane delove i sredstva kontrolisana motorom, oscilatorni prekidač da bi se dovela struja magnetskoj kočnici. 12. Fotografski aparat po zahtevu 9 naznačen time, što se oruđe za zatvaranje prekidača sastoje iz kraka i jednog nepravilnog tela pokretanog od strane motora, da bi se podigao krak u čiju zatvaranja kola. 13. Fotografski aparat po zahtevu 12 naznačen time, što ima podešljivu kočionu ča-uru, koja usporava povratno kretanje na dole kraka prekidača. 14. Fotografski aparat po zahtevu 11 i 12 ili 13 naznačen time, što je krak prekidača snabdeven prekidačem, koji stavlja u rad kočnicu za delove pokretane motorom pri kretanju na dole pom. kraka prikidača. 15. Fotografski aparat po zahtevu 14 naznačen time, što prekidač na kraku ima jedno telo, elastična sredstva, koja vezuju isto sa krakom prekidača tako, da će prekidač oscilirati; kontaktne poloče na telu udešene da hvataju nekretne delove prekidača pri kretanju na dole pomenutog kraka; i izolovane delove na pomenutom telu koji se hvataju sa nekretnim delovima prekidača pri kretanju na gore kraka prekidača. 16. Fotografski aparat po zahtevu 1, 2, 3, 4, 7 i 10 naznačen time, što valjci za hvatanje odrezanog dela trake i za vođene iste u aparat za izazivanje imaju sase-čene delove. 17. Fotografski aparat po zahtevu 16 naznačen time, što se valjci stavljaju u rad pomoću kretanja na dole zupčaste poluge vezane sa nožem za sečenje. 18. Fotografski aparat po zahtevu 10, naznačen time, što pomenuta, motorom pokretana oruđa imaju: u kolu motora prekidač zatvarajući se u svom mirnom položaju, član udešen da otvara prekidač: opruž-na sredstva, koja normalno drže pomenuti član u njegovom neaktivnom položaju, sredstva pokretana time drugim motorom, da bi se član krenuo u položaj za otvaranje prekidača; i magnetska oruđa koja su potrebna da učine neaktivnim motorom pokretana sredstva i da omoguće opruzi da vrati član u njegov neaktivan! položaj. 19. Fotogafski aparat po zahtevima 1, 2 i 10 naznačen time, što ima sredstva za sušenje vezana sa napravom za izazivanje, 20. Fotografski aparat po zahtevu 19 naznačen time, što se sredstva za sušenje sastoje: iz većeg broja valjaka i sredstva za dovod toplote izvesnim redovima valjaka i imaju oluk za izdavanje udešen da prima suvu traku filma, od sredstva za sušenje. 21. Fotografski aparat po zahtevu 20 naznačen time, što su pomenuti valjci raspoređeni tako, da se stvara srednji red valjaka i dva reda spoljnih valjaka, pri čem su predviđena elastična oruđa, da guiaju valjke spoljneg reda, prema valjcima unutarnjeg reda, pri čem su spoljni valjci izbušeni i šuplji i sadrže zagrevne kaleme, i što su predviđena oruđa za pokret valjaka sa dovodnih valjaka naprave za izazivanje, 22. Fotografski aparat po zahtevu 21 naznačen time, što se izazivani deo trake vodi oko najdonjeg valjka i srednjeg reda valjaka, tako da će isti ići na gore između srednjeg reda valjaka i jednog spoljneg reda, pošto je išla otišla na dole između srednjeg reda i drugog spoljnog reda. 23. Fotografski aparat po zahtevu 10 naznačen time, što drugi motor kontroliše o_ ruda za svežih rastvora na napravi za izazivanje. 24. Fotografski aparat po zahtevu 1 naznačen time, što se početni pokret nekoliko organa kontroliše oruđima, koja pokreće novac. 23. Fotografski aparat po zahtevu 24 naznačen time, što se oruđa kontrolisana novcem sastoje: iz oluka, čiji je donji deo šarnirski vezan; iz opružnog prekidača, koji je vezan sa pomenutim donjim delom i udešen da se kreće novcem u zatvoreni položaj; iz magnetskih oruđa, koja se ener-giziraju zatvaranjem ovog prekidača; iz pri-kidača pokretanog magnetskim oruđima, koji služi za zatvaranje kola molora; i iz oruđa pokretana magnetskim oruđima, da bi se šarnirski vezani deo krenuo da oslobodi novac. 26. Fotografski aparat po zahtevu 8 naznačen time, što ima oruđa, koja vezuju motor sa dovodnim valjcima, i sredstva, koja omogućuju jednom od tih oruđa, da se ukloni i zameni nekim drugim druge veličine u cilju podešavanja brzine dovodnih valjaka. 27. Fotografski aparat po zahtevu 1, 2, 10 ili 23 naznačen time, što ima: organe za vezivanje naprave za izazivanje sa rezervom; ventile u tima organima; poluge vezane sa ventilima; krivaju i elastična oruđa, koja vezuju krivaju sa polugama; zapirajuća sredstva za predaju krivaji polu-obrta, kad magnetska sredstva rade; i opružna sredstva za vraćanje zapirajućih sredstava i armature magnetskih oruđa u normalni položaj tako, da će ventili biti zatvoreni pri idućem radu magnetskih oruđa. 28. Fotografski aparat po zahtevu 1, 2, 10 ili 27 naznačen time, što se naprava za izazivanje sastoji: iz većeg broja sudova, od kojih svaki ima veći broj redova valjaka; iz beskrajnog lanca, koji je vezan sa valjcima; iz sredstava za vođenie eksponiranog dala trake iz jednog sudu u dugi; i iz sredstava za kretanje lanca. 29. Fotografski aparat po zahtevu 10, 18, i 23, naznačen time, što je drugi pomenuti motor udešen da pokreće valjke u sudovima. 30. Fotografski aparat po zahtevu 1, 2, 7, 10 i 28 naznačen time, što ima sredstva za podešavanje dužine vremena, koje je potrebno da odsečeni deo trake prode kroz napravu za izazivanje. 31. Fotografski aparat po zahtevu 10 i 50 naznačen time, što se pomenuta sredstva sastoje iz prekidača, koji leži u kolu motora, iz kraka za otvaranje prekidača; iz vratila pokretanog oprugom, koje je vezano sa krakom; iz mehanizma i frikcionih oruđa za vezivanje istog sa vratilom; iz zamenljivih mehanizma, koja vezuju pom. mehanizam sa motorom i iz oruđa za isključivanje frikcionih oruđa, da bi se krak mogao vratiti u neaktivni položaj. 32. Fotografski aparat po zahtevima 10, 25 i 27 naznačen time, što ima: magnetsko oruđe, koje upravlja ventilima; kolo za magnetsko oruđe: opružni prekidačev krak smešten u kolu; nagnuti prekidačev blok udešen da se hvata sa krakom prekidača; kontakt nošen blokom prekidača, koji ide preko obe površine istog tako, da se hvata krakom prekidača pri kretanju napred i nazad; oprugu da drži krak prekidača u njegovom zadnjem položaju; frikciona doboš na tom drugom motorovom vratilu i uže, koje vezuje doboš sa kakom prekidača. br, , ■ ■ . - ' ' .-.i:,,: v;. 'V-v i i H!Mliilllllllll|i I j L_P V i i iHllllinillUiin'n V9 rr mi65 m Adpatent broj6893. Adpatent broj6893. n:_j22 H8 ' vr -: ■" ■ " ■ ' . . - - ....... . . ’ ■ ‘ Adpatenfbrof6693. AfM Zi * 91 a ,05 WM M fM. m#m ' *" 91 92 m v-\-2k so pd č® 69 v( 92^fYA8^ J^^^rSS 0t^AAt~95 MM-m-zn JihSl. ^w;.\:xm - o#"' — i?% ftv j? j/66