KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 21 (1).
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 septembra 1935.
PATENTNI SPIS BR. 11819
Siemens & Halshe Aktiengesellschaft, Berlin-Siemenssiadt, Nemačka.
Uređaj za prenošenje signalnih impulsa struje u sistemima za daljnje javljanje
sa pegelom smetme.
Prijava od 20 juna 1934.	Važi od 1 januara 1935.
Traženo pravo prvenstva od 20 juna 1933 (Nemačka).
Ovaj se pronalazak odnosi na uredjaj za prenošenje signalnih impulsa struje u sistemima za daljnje javljanje, kod kojih postoji pegel smetnje i kod kojih treba da hude odstranjen uticaj smetajućih struja na prijemni uredjaj.
Kod takvih uredjaja je siguran rad obez-bedjen samo dotle, dok pegel smetnje ne može da vrši nikakvo dejstvo na prijemni rele. Osetljivost prijemnika dakle treba tako da se odmeri, da postoji dovoljan razmak izmedju prijemne amplitude i pegela smetnje. Ipak postoji cesto želja, da se osetljivost prijemnika za mirno stanje, t. j. za pri-premnost za poziv izabere što je moguće viša. Ovo važi kako za prenošenje impulsa struje za birajući poziv, tako i za proizvodnje druge ciljeve, na primer za čisto prenošenje vesti u vidu telegrafskih znakova, impulsa za daljno merenje i t. d.	'
Po pronalasku se kod rasporeda, koji su udešeni za prijem signalnih impulsa struje, sigurno, smetnjama neuticano, prenošenje postiže i time, što se pomoću jednog ili više uvodnih impulsa struje, koji nadmašuju pro-sečan pegel smetnje ili koji su naročito izvedeni, na primer pomoću impulsa sa strmim frontom, prijemni raspored iz mirnog stanja, pomera u radno stanje. Prema daljem pronalasku su predvidjena naročita sredstva, koja izvode ponovo vraćanje u mirno stanje u slučaju, da struja ili impulsi _ struje, kojima se prenosi sama vest, ne naidju u napred odredjenom vremenu po početku ili po isteku uvodnih
impulsa struje. Time se mogućnost, da smetajući impulsi struje mogu staviti u dejstvo prijemni raspored,, smanjuje što je moguće više, pošto je vrlo malo verovatno, da u slučaju, da je prijemnik kakvim smetajućlm impulsom struje stavljen u radno stanje, dalji smetajući impulsi struje naidju tačno po unapred odredjenom vremenu. Zavisnost od unapred odredjenog vremena može biti postignuta pomoću mernih uredjaja ili pomoću uključnih sredstava koja usporeno dospevaju do dejstva, ili t. sl. Prema daljem pronalasku može nastupanje radnog stanja same prijemne aparature biti učinjeno zavisnim i od broja uvodnih impulsa struje. Dalje pojedinosti pronalaska su objašnjene pomoću primera izvodjenja pokazanih u si. 2 do 4.
U sl. 1 je pokazan jedan prijemni uredjaj, kod kojeg je prema pronalasku predvidjeli naročiti raspored za odstranjenje uti-caja pegela smetnje. Sa 1 i 2 su obeležena dva pojačavajuća stupnja, od kojih se ulazni stupanj 1, preko transformatora 3 i raspode-Ijivača 4 napona, kao što je predstavljeno, nalazi u vezi sa vodom, na primer vodom visokog napona, ili takodje sa prijemnim antenskim sistemom bežične stanice. U anodnom kolu stupnja 2 postali naizmenični impulsi prenose se pomoću transformatora 5 na kolo, koje sadrži prijemni rele 6, usmerivač 7, in-duktivitet 8 i otpor 9. Sa poslednjim, koji može biti izabran srazmerno velikim, paralelno je vezan kapacitet 10. Vezivanjem na red otpora 9 sa sekundarnim namotajem ulaznog transformatora 3 u kolu rešetke po-
Din. 15.—
jačivača biva izvedeno, da pri ravnoinernom pegelu smetnje prednapon ulaznog stupnja bude tako uvećan, da prijemni rele 6 ne može reagcvati. Ako od suprotne stanice treba da bude saopštena kakva vest, to se pri uključenju otpravljača na suprotnoj stanici naglim povećanjem struje izaziva jedan kratak impuls preko kapaciteta 10, koji dovodi do reagovanja prijemni rele 6. Ovaj pomoću svoga kontakta 61 kratko vezuje vezu 9, 10 koja izravnava pegel smetnje. Jednovre-meno stupanjski birač 12, koji je predvidjeli za reguli sanje pegela, prelazi u položaj l i izvodi trajnu kratku vezu 9, 10, čak i onda kada. je relejni anker od 6 odmah ponovo pao. Na već gore opisan način može pomoću stupanjskog birača 12 da se izvede podešavanje mere prenošenja kod prijemnog uredjaja. Ako je oslobadjanje stupanjskog birača 12 izvdeno pod uticajem otpravijaujće struje, to po isteku izvenog odredjenog vremena, koje leži u volji radnoga lica na pozivajućoj stanici, bivaju prenošeni redovi birajućih mpulsa, pomoću kojih željena stanica, na primer ona koja je prestavljena u si. 2, biva pozivana. Tada se pomoću relea 6 prenose i impulsi struje za birajući poziv. Da bi se sprečilo, da pri oslobađjanju stupanjskog birača 12 pomoću smetajućeg impulsa, koji prelazi preko srednjeg pegela smetnje, i pomoću ovome sledujućih daljih smetajućih impulsa rele 6 reaguje na isti način kao i na birajuće impulse. i da se time oslobodi pozivni znak, koji nije ni od jedne stanice izašao, predvidjen je kontakt 13. Ovaj sestavlja u dejstvo pomoću nepokazanog uključnog sredstva, na primer pomoću kakvog usporavajućeg relea ili pomoću kakvog mernog uredjaja, koji pri oslobodjavaju stupanjskog birača 12 biva isto tako nadražen i po izvesnom unapred odre-djenom vremenu dolazi do reagovanja i otvara kontakt 13, u slučaju da do ovog trenutka ili da u ovom trenutku ne naidje novi impuls struje, Unapred odredjeno vreme može biti birano jednako onome, u kojem red birajućih impulsa od pozivajuće stanice mora obično da nastupi. Ovo vreme može iznositi 10 i više sekimada i upravlja se prema volji radnog lica u pozivajućoj stanici. Da bi se ovo vreme skratilo, t. j. da bi se koristila sredstva sa manjim usporenjem i da bi se prijemni uredjaj protiv smetajućih impulsa bolje osigurao, podesno je, da se radi sa povećanjem amplitude otpravljanja po izvršenom regulisanju i da se odmeri usporenje odosno merenje vremena do nailaska povećane amplitude otpravljanja, pomoću koje ponovnim nadražajem uredjaja, koji stavlja u dejstvo kontakt 13, kontakt 13 ostaje zatvoren. Ako se kontakt 13 pak po isteku unapred odredjenog vremena otvori, t. j. ako je izvršeno oslobadjanje stupanjskog birača 12 pod uticajem pegela za smetnje, to se istim
uključnim uredjajem, koji stavlja u dejstvo kontakt 13, uvodi i povratno kretanje stupanjskog birača.
Ista razmišljanja važe i za slučaj, da raspored (uredjaj) prema ši. 1 predstavlja proizvoljan raspored za prijem vesti, kod kojeg su samo impulsi struje predvidjeni za stavljanje u dejstvo prijemne aparature. Induk-tivitet 8 je odredjen za smanjenje vrhova smetajućeg napona i za izvesne frekvence koje se sadrže u pegelu smetajućeg napona i pomoću kojih bi inače prema okolnostima rele 6 mogao biti doveden do reagovanja. Ako je na primer u pitanju to, da se prenošenje vesti izvodi duž vodova sa visokim napo-, nom, to usled preskakanja ili zračenja na izolatorima naročito pri vlažnom vremenu, smetajuća frekvenca 100 koja je jednaka dvoguboj mrežnoj frekvenci može veoma jako biti izražena.
Dok je kod primera po sl. 1 za podešavanje regulatora (12) pegela merodavna apsolutna visina dolazećeg pegela i samo za uvo-djenje procesa regulisanja razlika izmedju ukupnog pegela i pegela smetnje, kod primera iz si. 2 odlučujuća je razlika izmedju ukupnog pegela i pegela smetnje još i za podešavanje birača pegela. Raspored poja-čuvajućih stupnjeva treba da bude isti kao i kod primera iz si. 1. U izlaznom kolu poja-čavajućeg stupnja 2 pri tome nije perdvidjen ctpor (9) (si. 1), pomoću kojega se reguli-še prednapon ulaznog kola. Pri tome je paralelno sa kapacitetom 10 i induktivitetom 8 vezan kontakt 141 koji se stavlja u dejstvo releem 14, i pomoću kojega se po isteku uvodnog’ reda impulsa proizvodi kratka veza kapaciteta 10 i induktiviteta 8. Rele 6, koji se za vreme, u kojem nailaze uvodni impulsi, nalazi u 'impulšnom kolu struje, biva kratkom vezom preko kontakta 141 podesno vezan radi prijema impulsa jednosmislene struje. U pojedinostima veza radi na sledeči način:
Kod nailaženja uvodnih impusla koji dolaze od otpravne stanice stavlja se u dejstvo rele G i upravlja birač 12 za regulisanje pegela pomoću odgovarajućeg nadražaja stupanjskog magneta 16 napred (+, kontakti 61, 184. 143, stupanjski magnet 3 6.— ). Kontakt 143 treba pri tome da bude zatvoren, ako rele 14 nije nadražen. Ali je ovo tek po nailaze nju više impulsa, t. j. kad je birač 12 I dostigao segmenat 20. Kontakt 184 je isto tako zatvoren, pošto pri klaćenju tamo i amo ankera 6 rele 18 ostaje privučenim preko 62. Uredjaj neka je tako izveden, da sa sve većim brojem impulsa odnosno stupnjeva re-gulišućeg birača 12 opada prijemni pegel, dok se birač sam sobom ne zaustavi. Za vreme nailaženja reda impulsa koji upravljaju biračem pegela bili su usled nadražaja oba relea 18 i 19 otvoreni kontakti 191 i 182, Gim
ipak rele 6 usled i suviše slabe prijemne amplitude ne reaguje više, i na primer kontakt 62 ostane trajno zatvoren, to prestaje nadražaj relea 19 i zatvara se njegov kontakt 191. Ako je za vreme nadraža j a relea 6 redom impulsa koji upravlja biračem 12 birački krak 121 dostigao segmenat 20, to po zatvaranju kontakta 191 reaguje rele 14 u sledečem kolu struje:+, kontakt 191, birački krak 12 I, kontaktni segmenat 20, rele 14, —. Ovai zatvara svoje kontakte 141, 142 i 144. Prvo pomenutim kontaktom se rele 6 iz svoje impulsne veze stavlja u običnu vezu jeđnomislene struje, dok se kontaktom 142 postiže električno održavanjuće dejstvo preko daljeg namotaja 11 relea 6, koje releu daje odred jeni miran položaj. Preko kontakta 144 se priprema kolo struje preko uključnog sredstva (+, 61, 188, 144. 1 7,—), koje je predvidjeno za prijem birajućih odnosno pozivajućih impulsa ili stavlja u dejstvo prijemni aparat, koji dolazeće impulse struje pretvara u odgovarajuću vidljivu vest. U slučaju da je kontakt 63 pri prestanku uvodnih impulsnih sledovanja zatvoren, ostaje umesto relea 18 nad ražen rele 19, kontakt 183 je zatvoren i pod uticajem obrazujuće se održavaj uče struje preko namotaja 6 II pada relejni anker od 6 ponovo sam sobom u položaj, koji odgovara kontaktu 62. Za vreme dok u upravo opisanom slučaju uvodni impulsi struje isto tako upravljaju uredjaj za regulisanje pegela. mogu u jednom drugom slučaju uvodni impulsi struje biti pred vid jeni samo za cilj, da se upravlja podesan uredjaj, na primer stupanjski uključnik, pri čemu mora biti predjeno toliko stupnjeva, da nije verovatno osldbadjanje pomoću impulsa koji se sadrže u normalnom pegelu smetnje. Radi povećanja sigurnosti korisno je da se predvide sredstva, koja kod odstupanja uvodnih impulsa struje od unapred propisanog vremenskog sledovanja ponovo uspostavlja mirno stanje.
U si. 3 je pokazan jedan raspored, koji pretstavlja jednu kombinaciju primera prema sl. 1 i 2. Paralelno sa kapacitetom 10 ponovo je stavljen otpor 9 i sekundarni namotaj ulaznog transformatora 3. U ostalom može raspored odgovarati si. 2.
Patentni zahtevi.
1)	Raspored ured jaja za prenošenje signalnih impulsa struje u sistemima za daljnje javljanje, kod kojih postoji pegel smetnje, kao na primer kod prenošenja vesti preko vodova za jaku struju, naznačen time, što se pomoću jednog ili više uvodnih impulsa struje, koji prosečan pegel smetnje nadmašuje ili koji su naročito izvedeni, naročito pomoću takvih sa strmim frontom, prijemni uredjaj iz stanja mira stavlja u radno stanje.
2)	Raspored po zahtevu 1, naznačen time, što u prijemnom uredjaju postoje sredstva koja su zavisna od vremena (merni uredjaji, usporeno reagujuća uključna sredstva i t. d.), pomoću kojih se po izvesnom unapred odre-djenom razmaku vremena po nailaženju uvodnih impulsa prijemni uredjaj ponovo vraća u mirno stanje, u koliko za vreme ili na kraju unapred odredjenog razmaka vremena ne naidju nikakvi dalji impulsi struje.
3)	Raspored po zahtevu 1, naznačen time, što je u prijemnom uredjaju predvidjen stupanjski uključili mehanizam, koji tek po nailaženju više impulsa struje biva uključen u položaj, u kojem prijemni uredjaj može biti pomeren u radno stanje.
4)	Raspored po zahtevu 3, naznačen time, što su u prijemnom uredjaju predvidjena sredstva koja su zavisna od vremena i pomoću čijeg uticaja prijemni uredjaj može biti stavljen n radno stanje samo pri izvesnom unapred odredjenom sleđovanju uvodnih impulsa struje.
5)	Raspored po zahetvu 1, naznačen time, što se u izlaznom kolu prijemnog pojačivača nalazi uredjaj za. regulisanje radi oslabljenja pegela smetnje i što, pri nailaženju impulsa struje, koji premaša presečni pegel smetnje, ili naročito izvđenog impulsa, struje, biva učinjen nedejstvujućim uredjaj za reguli sanje.
6)	Raspored po zahtevu 5. naznačen time, što uredjaj za regulisanje radi oslabljenja pegela smetnje biva učinijen nedejstvujućim tek posle više uvodnih impulsa struje ili po izvršenom regulisanju prenosne mere.
tu'. ■	'
i
■
. :
:	o
.
.
4
- ■
i



t
'
.
. ■
.
■ :

r
-













TTčj I
Ad pat.br.11819
J? i cf 3