Poštarina plaćena u golovu Cena Din. 1.— ONDUJM 6LA6ILO 5AVEZA SOKOLA KRALJLVINL JUGOSLAVIJE Čuvajte Jugoslaviju! Izlazi svake subote ♦ Godišnja pretplata 50 din ♦ Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 Telefon uredništva 30-866 i 26-516, uprave 30-866 Račun Poštanske štedionice br. 57.686 Oglasi po ceniku ^ Rukopisi se ne vraćaju *■> Beograd, 30 oktobar 1937 God. Vlil ♦ Broj 34 Jedan od velikih zadafaka našeg sokolskog prosvefnog rada Pre 25 godina Oslobodenje Južne Srbije • Nа jugu naše zemlje, u Kumanovu 1 Skopiju, prireduju se velike narod-Пе ',У°Јпе svečanosti, u spomen 25-godišnjice od proglasa Balkanskog rafa i slavnih pobeda hrabre vojske male K/aljevine Srbije. Godine 1912 ostaće večito velika i svetla godina u istoriji izgradivanja nase narodne države. Velika po znanju za današnju sudbinu jugosloven-s ’°£ naroda, velika po nacionalnim i ctickim vrlinama, ko je je narod Sr-Jje le godine priložio u ime cele na-Se nacije, velika po žrtvama ko je je ^ala slobodna Kraljevina Srbija pod-n?la za čist i visok ideal celog našeg naroda. Pre 25 godina, iz prestonice Kra-1 Jev j ne Srbije, iz Beograda, objav-№na je istoriska naredba Kralja Pe-ra I Karadordeviča, vrhovnog komandanta srpske vojske. Prema ovoj ‘^aredbi od toga momenta imalo je a nastupi mobilno stanje celokupne rPske vojske. Mobilizacija srpske vojske od 1912 s,- bila je ne samo vojnička, več i du-r]?Xna Mobilizacija naroda. I ovom 0ynom mobilizacijom narod Srbi Je Pokazao je svu onu veliku moral-nu snagu, koja i danas kao nacional-r'! kapital pretstavlja dragoceno dobro naše jugoslovenske narodne i državne celine. Ova moralna snaga vidno izražena u vremenu oslobodenja Južne Srbije, aJe ispunjena dubokim osečanjem shb^d naro nc isto"je i misijom o- Srnjsao i osečanje narodne celine 0,.° je duboko usaden kod svih vojaka sedoga Kralja Petra. U ovom pogledu vladala su istovetna osečanja kod vojnika s^a tri poziva, kod re-e_rvnih i aktivnih oficira, kod držav-nil graha, krompira, modernih košnica ^ Pčele, odlično spremljenih žimnica, k 0: boranije, raznih vrsta kompota, i^l^^rviranog paradajza itd. Ostali deo • °zbe bio je posvečen našem narod-0|n vezu. n>žba je naišla na najlepše prizna-svih posetilaca. nje V°.rn prilikom osnovana je u Sred-0(j 1 i Zdravstvena zadruga, u koju se a" upisalo preko 140 domačina. SP°R S OPCINOM U STONU RADI SOKOLSKOG INVENTARA ц. rcc* izvesno vreme nova opčinska da saVa U ^onu bila je donela odluku, L> lnventar tamošnjeg Sokolskog dru-1аг, otstrani iz školske sobe koja se na-Soj^ I1 ■'gradi opčine. Protiv te odluke Pri/- društvo u Stonu uložilo je dio V ^resk°,n sudu, ali je ovaj potvr-°pčine. Nato je Sokolsko o uložilo priziv na okružni sud, bavao vežbe za Prag, neka odmah jave načelništvu Saveza, koji dan im je naj-zgodniji da se održi takav tečaj. Note za ove vežbe (klavirski izvod i partitura za orkestar) izdače Jugosloven-ska sokolska matica u Ljubljani. 2) Svaka župa uvežbače za slet u Pragu obavezno jedan kare (9 članica, 16 članova i oko 14 članova sokolskih četa ili starije brače; starija brača u vežbovnom odelu za proste grane, kao i sokolske čete) vežaba brata V. černeja. Ove vežbe objaviče se u župskom glasilu Sokolske župe Niš, a za ostale župe biče zasebno otštampane te če ih načel-ništvo Saveza dostaviti svim župama. Svaka župa ima da uvežba i obavezno postavi na sletu u Pragu jedan kare, koji če uvežbati s naprednijim članstvom. Način uvežbavanja i sastav ve-žbača karea prepušta se bratskim župama, da organizuju shodno svojim prilikama. Poželjno je, da jače župe spreme i više od jednog karea. U tim kareima treba da učestvuje sve naprednije članstvo, koje če poči u Prag. Načelništvo Saveza če poraditi preko Sokolske župe Novi Sad, da bratsko Sokolsko društvo Novi Sad uvežba s naprednijim vežbačima odeljaka svoga članstva vežbe brata Černeja do 18 decembra o. g., kako bi župski načelnici mogli da ih vide prigodom svog zborovanja. Bračo i sestre! Stojimo pred važnim zadatkom, koji čemo samo istraj-nim radom, ne želeči truda, moči časno i izvršiti! Zdravo! Dr. Alfred Pihler, načelnik Saveza SKJ. koji je poništio odluku sreskog suda u Stonu. RAD SOKOLA NA SOCIJALNOM PODIZANJU NAŠEG SELA Članovi Sokolskog društva Bukinjeuz obilnu pomoč svog starešine brata Fer-hata Azapagiča kao i dobrovoljnim pri-lozima svoga članstva i potporom iz društvene blagajne podigli su u bližini Bukinja lep javni hunar i uredili bazen za napajanje tegleče marve. ANTIKOMUNISTIČKA IZLOŽBA U BITOLJU U Sokolskom domu u Bitolju prošlih dana priredena je antikomunistička izložba, koja je pobudila veliko zanimanje. SVEČANI SOKOLSKI PLES ZAGREBU Kao i svake godine, tako če i ove zagrebačko Sokolstvo prirediti na praznik 1 decembra svoj tradicionalni svečani ples. Za ovu veliku priredbu, koja če se održati u svim prostorijama hotela „Esplanade”, te koja če biti i velika revija naših narodnih nošnja, čine se več sada velike pripreine. SOKOLSKI DOM U OGULINU Novi Sokolski dom koji se podiže u Ogulinu, a o čemu smo več izvestili, biče dovršen još pre zime. SOKOLSKO DRUŠTVO RAVNA REKA PODIŽE SVOJ DOM Sokolsko društvo Ravna Reka, koje je osnovano 1931 i koje deluje na držav-nom rudniku Ravna Reka, 25 km uda-ljeno od Čuprije, odlučilo je da podigne svoj dom. Za ovu svrhu sami članovi društva, rudarski radnici i činovnici, sakupili su iznos od 130.000 dinara, a potrebno zemljište za dom, koje je bilo svojina državnog rudnika u Ravnoj Reci, Ministarski savet podelio je društvu besplatno. 1 mnoge ustanove kao i privatnici odazvali su se i poduprli ovu akciju, medu kojima i Francusko-srpska tvornica cementa u Popovcu kod Paračina, koja je za ovu svrhu poklonila 5.000 kg cementa. Društvo če svoj dom dovršiti narodne godine, kada prikupi za to potrebna sredstva. U Sokolskoj Petrovoj petogo-dišnjici društvo če podiči i jedan park posvečen Viteškom Kralju Ujedinitelju. ODAZIV ZA SOKOLSKU PETROVU PETOLJETKU U DUBROVN KU Na poziv Sokolskog društva u Dubrovniku da pristupe akciji Sokolske Petrove petoljetke dosada su se oda-zvala sledeča društva i ustanove: Pododbor društva Kneginje Zorke koji če o Božiču udeliti pomoč domu za starce i starice na Posatu i svake godine obuči 15 najsiromašnijih učenika. — H.P.D. „Orjen” podiči če turistički planinarski dom i nastojati da uredi neke puteve, kako bi se omogučilo stra-nim turistima da vide naše prirodne lepote. — Drž. pomorska trgovačka akademija uzgajače dake u sokolskom duhu i u još jačoj ljubavi prema Nj. Vel. Kralju i Jugoslaviji. — Lečničko u-druženje održače niz pučkih predavanja o čuvanju narodnog zdravlja. — Ženska zanatska škola osnovače fond za siromašne učenice. — Š. K. „Gradan-ski’" i Š. K. „Velebit” odigrače utak-mice i prihod od istih dače u fond za Sokolsku Petrovu petoljetku. — Va-trogasna četa naoaviče neke vatrogasne sprave, povečati broj svojih izvršnih članova i širiti ljubav i slogu prema načelu: „Brat je mio — koje vere bio”. — Jevrejska veroispovedna opčina če svake godine na 9 oktobra kroz raz-doblje Sokolske Petrove petoljetke o-buči 5 siromašnih daka-Sokola. To je učinila več ove godine. — O.N.O. „Nova Jugoslavija” zasadiče 1.000 komada borovih sadnica na Srdu i osnovače fond Kralja Petra H za siromašne članove te nabaviti društvenu zastavu. Osim toga, po okolnim selima Sokoli su poveli živu akciju za pođizanje domova, spomenika, spomen-česama itd. Ovu plemenitu sokolsku akciju rodoljubno gradanstvo prati s največim simpatijama i rado materijalno pomaže. Telesno vaspitanje u svetu INSTITUTI ZA FIZICKO VASPITANJE U svim državama, u kojima se vodi ozbiljna briga o fizičkom vaspitanju, pokazala se je u prvom redu potreba vaspitanja dobrih učitelja gimnastike (prednjaka, trenera). To je i posve shvatljivo kad se zna, da uspešan rad i napredak na polju fizičkog vaspitanja uglavnom zavlsi od kvaliteta i broja o- nih kojima je povereno vodstvo i pro-vadanje fizičkog vaspitanja omladine, a to su učitelji gimnastike, odnosno prednjači. Tako vidimo, 3a danas u svrhu uzgoja dobrih i spremnih učitelja gimnastike u svim večim evropskim centrima postoje posebni instituti i visoke škole za fizičko vaspitanje. Ovi zavodi osnovani su bilo od same države bilo od gimnastičkih i sportskih organizacija, pa i saradnjom države i tih organizacija. Ovakav jedan institut kod nas u Jugoslaviji još ne postoji, a takoder ni češkoslovačka još sada nema u pravom smislu takvog instituta. Poljaci več nekoliko godina imaju vrlo moderan i odličan institut za fizičko vaspitanje, o kome smo več više puta pisali u našem listu. I Bu-garska ima takoder jedan državni zavod za fizičko vaspitanje, koji uspešno deluje. Osobitu pažnju vaspitanju učitelja gimnastike posvetili su Nemci, koji su uskoro posle rata osnovali u Berlinu visoku školu za fizičko vaspitanje, koja je ove godine okrštena novim imenom „Nemačka državna akademija za fizičko vaspitanje. U Italiji, kao što je poznato, izgradnjom grandioznog „Mu-solinijevog foruma” pitanje fašističke visoke škole za fizičko vaspitanje rešeno je na najmoderniji način. Odličnu školu za fizičko vaspitanje imaju i Madžari, koja je osnovana u Budimpešti 1925 te koja je ove godine za svoj uspešan rad dobila prelazni pehar, koji je ustanovio baron de Kuberten. 1906 i darovao ga Medunarodnom olimpij-skom komitetu. Taj pehar dobijaju organizacije i instituti u znak priznanja za uspešan rad na polju fizičkog vaspitanja. O uzornim institutima za fizičko vaspitanje u Finskoj, u Virumeki, i Švedskoj, u Lilivedu kod Stokholma, takoder smo izvestili u jednom od prošlih brojeva našega lista. U Norveškoj postoji več od godine 1870 visoka škola za gimnastiku, u kojoj se vaspitavaju učitelji gimnastike za škole, vojsku i gimnastička društva. Najstariji institut ove vrste svakako je onaj u Danskoj, koji je osnovan več godine 1828. Ho-landani su pred nekoliko godina imali 12 instituta, u kojima su se vaspitavali učitelji gimnastike, pa je država to pitanje uredila na taj način, da je priznala kao zavod te vrsti jedino akademiju u Amsterdamu, koja je osnovana godine 1925 i koja je pod protektoratom kraljice. U Rumuniji visoka škola za fizičko vaspitanje postoji od godine 1922, kada je osnovana na inicijativu generala Baduleska. Osim ove škole, na kojoj pouk traje 4 godine, imaju Rumuni takoder i jednogodišnju vojničku školu za fizičko vaspitanje. S moderni-zacijom Turske osnovana je takoder i tamo visoka škola za fizičko vaspitanje. Za osnivanje ove škole lično se je zauzimao pretsednik republike Kemal Ataturk. U svim ovim školama i institutima provodi se fizičko vaspitanje po raznim sistemima, različito je nadalje i nastavno doba, metode, kao i program nastavnih predmeta, ali svirna su za-jedničke težnje, naime, da se preko dobrih učitelja telovežbe podigne i ojača narod u fizičkom pogledu. Veliki deo zasluga za napredak koji je postignut na tom polju posle rata, a što se naro-čito primetilo na olimpijadama, imaju svakako ove škole. Nadati se je, da če se 'i kod nas u Jugoslaviji ovo pitanje osnivanja škole za fizičko vaspitanje več jednom rešiti na jedan svrsishodan način, a či-me bi se zaista zadovoljila jedna velika potreba koja se u torne pogledu kod nas oseča. Dotle vidimo, da svi oni koji žele da se posvete zvanju učitelja gimnastike i fizičkog vaspitanja uopšte prisiljeni su da na študij odilaze u ino-stranstvo. Uopšte nedostatak jednog ta-kovog zavoda kod nas pretstavlja i jedan o4J glavnih nedostataka u čita-vom našem nastojanju oko podizanja fizičkog vaspitanja naroda. Mali oglasi Prednjaka, spremnog za vodenje na-čelničkih dužnosti jedinice, zanatliju, (raži Sokolsko društvo u večem industrijskem centru. Ponude dostaviti Upravi Sokolskog glasnika pod oznakam „Prednjak”. Naraštajke Sokolskog društva Rab I z naših žu pa SOKOLSKO DRUŠTVO CRIKVENICA Sokolsko društvo u Crikvenici proslavilo je u subotu i nedelju dne 23 i 24 o. m. svoju retku slavu, t, j. 30-godišnjicu svog posto-janja. Ova proslava obavljena je na skroman, ali lep i dostojan način, i to u subotu svečanom akademijom, a u nedelju svečanom sednicom, u novom, ali još nedovršenom domu. Na akademiji, koja je bila odlično posedena i kojoj su prisustvovala unatoč vrlo slabom vremenu i brača i sestre iz okolnih društava, sve tačke programa izvedene su lepo i skladno, što su svi prisutni popratili zasluženim pljeskom. Na akademiji su izvo-dene lepe ritmičke vežbe ženske dece, pre-skakivanje naraštaja preko konopca, te vežbe članova i članica. Na koncu održao je lep govor neumorni društveni starešina brat Janko Jazbec, koji je izneo istotijat društva. Posle programa razvila se ugodna zabava s plesom. Sledečeg dana, t. j. u nedelju, održana je u domu svečana sednica, kojoj su uz domače članstvo, naraštaj i veliki broj sokolske dece te gradanstva, prisustvovali i delegati nekojih bratskih društava sa delegatom žu-pe bratom Josipom Bačičem, župskim pro-svetarom. Bratsko Sokolsko društvo Senj zastupao je njegov starešina brat Niko Ma-tejčič s bratom načelnikom, bratsko Sokolsko društvo Selce zastupao je brat Jeličič, a bratsko Sokolsko društvo Sušak brat 2e-želj. U prvim redovima nalazila su se četverica starije brače, jubilaraca, u svečanim odo-rama, koji su sa suzama u očima primati od starešine brata Jazbeca lepo izradene diplome za svoj nesebičan i požrtvovni rad u društvu kroz punih 30 godina. Svakome od njih starešina brat Jazbec posvetio je nekoliko iskrenih i toplih bratskih reči u znak bratske zahvalnosti sa željom, da bi još dugi niz godina bili vidnim primerom mladoj brači kako se služi sokolskoj i ju-goslovenskoj nacionalnoj misli. Nato je održao prigodni govor župski delegat brat Bačič, koji je istakao velike dužnosti Sokola baš u ova teška vremena, koja od svakog Sokola traže istrajan, nesebičan i požnvo-van rad, a naročito to od brače sokolskih funkcionera, koji svojim radom moraiu da prednjače ostaloj brači. Na koncu je n.igla-sio, da Sokoli moraju uvek imati u mislima veliki amanet Kralja Mučenika i nepokole-bivo i verno služiti Njegovom Sinu, našem Mladom Kralju Petru II i Jugoslaviji. Tada su sokolska deca pod ravnanjem učiteljice sestre Vučič skladno otpevala nekoliko narodnih i sokolskih pesama, Sokolski pozdrav te na koncu državnu hininu. Društvo je prigodom oyog svog jubileja primilo brojne čestitke, medu kojilna br;.o-javnu od bratskog Saveza SKJ, bratske Sokolske župe Sušak-Rijeka, župskog uačelni-štva, bratskih Sokolskih društava Sušak i Trsat. Sa ove svečane sednice upučini ги brzojavni pozdravi Nj. Vel. Kralju, Kraljevskom namesniku bratu dru Ivi Peroviču, ministru za fizičko vaspitarije bratu dru Vjekoslavu Miletiču i bratskom Savezu SKJ. U čast četvorice društvenih jubilaraca bio je zatim prireden skroman ručak, na kome je održano nekoliko sokolskih "dra-vica. SOKOLSKO DRUŠTVO VRBNIK Na treču obletnici! smrti blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja sve članstvo društva prisustvovalo je pomenu u crkvi. Naveče su se svi Sokoli saku-pili u društvenoj dvorani, koja je bila lepo dekorisana, da komemorišu smrt Kralja Mučenika. Iza recitacije pesme »9 oktobar« od Vlahoviča, održala je sestra Sonja Jerkovič vrlo ganutljivo prigodno slovo, koje je uči-nilo tako dubok dojam, da su se mnoge oči orosile suzama. Zatim je recitovana pesma »Velikom Kralju« od Zagorca, a nakon toga je muški zbor otpevao pesmu »Čuvajte Jugoslaviju«. Time je komemoracija bila završena. SOKOLSKO DRUŠTVO KRALJEVIČA Sokolsko društvo Kraljeviča dostojno je komemorisalo smrt Pretsednika-Oslobodite-lja T. G. Masarika. U Sokolani, koja je bila brojno posečena, održao je komemorativni govor o velikom pokojniku prijatelj i sarad-nik T. G. Masarika, društveni prosvetar brat Kaponi. Njegov govor, protkan dubokim o-sečajima, kao i lične njegove reminiscencije na Masarika, delovao je na prisutne veoma snažno. Treča tužna obletnica tragične smrti Vi-teškog Kralja Ujedinitelja i ovoga puta o-kupila je u predvečerje tragičnog 9 oktobra u Sokolani veliki broj sveta. O blaženo-počivšem Kralju održao je tom prigodom topao, lep i uzbudljiv govor društveni prosvetar brat Kaponi, na koncu koga su svi prisutni odali poštu Velikom Kralju iskrenim poklikom: »Slava Kralju Mučeniku!« KUČNE ZABAVE SOKOLSKOG DRUŠTVA SPLIT Sokolsko društvo Split i ove godine pri-reduje svake nedelje i blagdana svoje kurne zabave od 5 do 9 sati navečer. Te zabave društvo prireduje ove godine isključivo za svoje članove i njihove obitelji. SOKOLSKI NARODNI UNIVERZITET U UŽICU Ove godine osnovan je u Užicu Soiolski narodni univerzitet, a u okviru istog osnovana je i »Zadruga naprednih duhova« sa svrhom da prikuplja što veči broj naših i stranih časopisa i da ih putem predavanja prikazuje gradanstvu. JAVNA VEŽBA SOKOLSKOG DRUŠTVA STON U nedelju dne 17 o. m. Sokolsko društvt, Ston održalo je svoju javnu vežbu u Malo-me Stonu. Obzirom na današnje prilike, o-daziv meštana bio je dobar. ZABAVA SOKOLSKOG DRUŠTVA MOSTAR Sokolsko društvo Mostar priređiće i ove godine početkom novembra svoju tradicio-nalnu zabavu, na koju posetioci doiaze u narodnim nošnjama raznih naših krajeva. Nad fiošorn neobjavljenih euHopisa — i!i: Kako ne valja da se piše (Umesfo dušnih odgovora) „Littera seripta manet” — što znači: „Pisano slovo ostaje” — mogli bismo da i ovom zgodom upotrebimo ovu poznati! latinsku izreku, kada želimo da s ovim bratskim i dobronamernim re-čima skrenemo pažnju na to, kako se kod nas pri pisanju članaka i vesti za štampu, naročito za naše sokolske li-stove — jer nam oni prvenstveno leže na srcu — ne obrača dovoljna a često i nikakva pažnja. Izreka, „Pisano slovo ostaje”, koju smo citirali, u stvari znači: Pazi što i kako pišeš! Znači, da najpre treba dobro promisliti ono o čemu treba da se piše i kako to treba da se napiše. Ako ičemu drugom, ono baš u pisanju treba da se naročito pazi, mnogo više nego u govoru, kada — kako opet zgodno kaže jedna latinska: „Verba vo-lant”, što znači: Reči lete, gube se, od njih ne ostaje vidna traga. Dakle, u govoru može da se štošta kaže, ma-nje ili više pametno, manje ili više lepo, manje ili više logično, sa manje ili više sadržaja, dosta puta vrlo ki-čeno, ali prazno, kada slušaoci, ne-maju vremena da se toliko zaustavljaju na ispitivanju, analizovanju, smisla o-noga što je rečeno. Govor se ponajčešče hvata srca, govorom se traži brz efekat, ■zašto se i upotrebljava retorička kiče-nost i svi moguči „rekviziti” govorništva. Reč pisana naprotiv hvata se uma, nad njom se čitalac misli, razglaba je je i raščinjava, njoj prilazi pomnije i kritičkim duhom. U pisanoj reči i sasta- vu čitalac rado zapaža, čak i traži ne-dostatke i smisla, sadržaja, i oblika, forme. Naša misao izražena pisanim slovom najvernije je zrcalo načina i stila našeg mišljenja, i naše logike. I zato, pre nego što refleks tih naših misli padnčf na papir u vidu pisanog slova, treba malo kritički osmotriti svaki eventualni nedostatak koji jedna misao nosi kada se racta. Dakle, pre nego što se nešto napiše, sastavi, treba pripa/.iti, što če se i kako če se to napisati. Ncmojmo pri tome grešiti protiv najosnovnijih zakona logičnog mišljenja, jasnog izraža-vanja i pravilnog pisanja. Našim listovima šalju se često puta da se objave članci i vesti, manje ili veče, tako slabo sastavljeni, da se moraju — ako se misli da ih se objavi — potpuno preraditi, što znači i na novo napisati, a što je skopčano s prilič-nom mukom te naročito velikim gubit-kom vremena. U tim člancima i vestima razna pitanja, dođagaji, priredbe i dr. iznose se i prikazuju nemogučim jezikom, stilom i načinom. Više puta ulazi se u mnoga pitanja za koja se nema ni dovoljno potrebne spreme ni naobrazbe. Događaji i razne priredbe opisuju sc bez potrebnog reda, nemarno i nesuvi-slo nabacano na papir. O jeziku i stilu, ponavljamo, da se i ne govori. Pravi sadržaj se jedva može nekako da skupi, smisao nikakav. Sitne i beznačajne stva- vi razvlače se na dugo i široko, dok se ono što je zaista važno i zanimljivo ili uopšte ne iznosi ili se pak napiše ne-potpuno i sa nekoliko reči. Naročito često se upotrebljavaju nepotrebne i nejasne kratice, koje za čitaoce pret-stavljaju nerešive zagonetke i rebuse. Nekoji opet pišu tako kratko, kao da šalju telegrame, bez ikakvih jezičnih ve- PROSVETNE VEČERI SOKOLSKOG DRUŠTVA LJUBLJANA—VIČ Sokolsko društvo Ljubljana—Vič odluči-lo je da i ove godine prireduje svoje prosvetne večeri s javnim predavanjima nacionalno?, kulturnog i sokolskog značaja. SOKOLSKA STRELJAČKA SEKCIJA U LUKAVCU Sokolsko društvo Lukavac ima več go-dinu dana svoju streljačku sekciju, koia uspešno deluje pod vodstvom brata Evgenija Somova. Nedavno je ova sekcija priredila sa oko 20 svojih članova na voinom stre-lištu Pašabunaru u Tuzli prvo gadanje. Za ovu svrhu tamošnji vojni puk sokolskim strelcima dao je sve potrebne sprave i polnočno vojničko osoblje, te je ovaj prvi javni nastup, na kome su sokolski strelci pokazali mnogo uspeha, izveden la opšte zadovoljstvo. SOKOLSKO DRUŠTVO SLOVENJGRADEC Dne 9 novembra o. g. navršava se godiš-njica smrti osnivača i prvog starešine Šokol-skog društva Slovenjgradec, brata dra Vinka Zeleznikara, primarijusa i upravitelja ta-mošnje bolnice. Da se bar nekako oduži svom zaslužriom starešini za njegov dugogodišnji požrtvovni sokolski rad, Sokolsko društvo idlučilo je da 14 novembra o. g. otkrije u svome domu, u znak trajnog sečanja i blagodarno-sti, spomen-ploču s relijefom pok. starešine brata dra Železnikara. Ovu spomen-ploču iz-radio je naš poznati majstor g. Lojze Dolinar, akademski kipar. STRELJAČKI OTSEK SOKOLSKOG DRUŠTVA LJUBLJANA I TABOR Sokolsko društvo Ljubljana I Tabor priredilo je u nedelju dne 24 o. m. za svoje članove vežbače i muški naraštaj na vojnom strelištu prvu vežbu u oštrom gadanju. SOKOLSKO DRUŠTVO KOMIŽA Pred izvesno vreme neprijatelji sokolske i jugoslovenske misli izvršili su organizovan napad na sokolanu, kojom su prilikom bile ukradene sve zastave i slike Nj. Vel. Kralja Petra II i blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja. Društvena zastava spašena je samo pukim slučajem. Ovaj dogadaj ogorčio je članove Sokola i sve rodoljubive meštane, koji su sada po-veli akciju za nabavku slika Nj. Vel. Kralja Petra II i Viteškog Kralja Ujedinitelja te novih zastava. Dosada je sakupljeno 900 Din. Sokolski muzički natečaj Prosvetni odbor Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije raspisuje natečaj za sokolski marš uz ove uslove: 1. Kompozicija mora imati uobičajeni muzički oblik marša, sa eventualnim du-žim završetkom. 2. Marš mora biti instrumentiran za sastav naših vojnih muzika^. i pored or- za i spona. Više puta prikazuje se nešto što se ne može razabrati, da li se je več zbilo, ili se zbiva, ili pak če se tek zbiti. Na mnogim dopisima i izveštaji-ma nema čak ni datuma, več se n. pr. veii: „Prošle nedelje...”, „Ovili dana...” A ima i dopisa na kojima nema ni oznake mesta, gde se izvesna priredba održala. U nekojim izveštajima nabraja se vrlo marljivo svako lice, koje treba i ne treba spomenuti, i sa svim titulama (redovito sve s velikim slovom!), a opet u tom istom dopisu citira govor, koji je održao „brat Starešina” ili „brat prosvetar”, a da im se uopštei i ne pomene imena. O priredbama, svima bez razlike, a pogotovo o onima prigodom velikih sokolskih i narodnih praznika, mnogi naši „izvestioci” i „novinari” izvešta-vaju redovito najranije posle mesec dana. Ima i dopisa koji se u takvim slučajevima i antidatiraju, kao da se datum kada je dopis uistiim poslan ne vidi po poštanskom žigu. A im ja i takvih koji šalju izveštaje, svejedno kada i ka-kve, jedino zato, da „skoči numera” zbirci novinskih isečaka. Svi takvi iz-veštaji redovito su popračeni onim ne-izostavnim „ ... da se objavi u pi vom na-rednom broju?” Nekoji su opet „članci” — kod nas se obično sve naziva „člancima” — pisani jezikom — ako je i to jezik!? — kojim se služe stari ukru-čeni administrativci, za koje savršen-stvo sve pismenosti pretstavljaju delo-vodni protokol, akta, njihovi brojevi i predmeti, štambilji i ono klasično „na nadležnost”. (Šteta što nemarno više naših Nušiča!). A sušta pak protivnost ovima su opet oni koji se svojim mršavim Pegazom zaleču u višine Parnasa. Oni čitaoca vode u nedokučive ekskurzije njihove bujne mašte, i pokuša Jeste li poslali pretplatu sa sofiolsfie listove? kestarske partiture mora se priložiti i klavirski izvod za dve ili četiri ruke. 3. Partitura mora biti pisana rukom i mastilom. 4. U trio marša mora kompozitor uneti jednu sokolsku pesmu, koja dosada nije komponovana. Opseg melodije mora se kretati tako, da je i ho-rovi dečiji kao i odraslih mogu pe-vati unisono, naime ni previsoko, ni preduboko, dakle od c—e2. 5. Poslana dela moraju biti pod ši-from, a ime kompozitora u zapečačenoj koverti koja če nositi šifru označeni! na partituri. 6. Sva autorska prava prenaša kompozitor na Prosvetni odbor Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Ovu izjavu mora kompozitor priložiti u spomenutoj zapečačenoj koverti. 7. Nagrade su 1600, 1200 i 800 di-nara. 8. Ocenjivački odbor čine brača: Ko* sta Manojlovič, rektor Muzičke akademije u Beogradu, dr. Vladimir Belajčič, zam. starešine Saveza SKJ, prof. Miloš Stanojevič, pretsednik Prosvetnog odbora Saveza SKJ, dr. Alfred Pihler, načelnik Saveza SKJ i Dragoljub Ata-nackovič, tajnik Prosvetnog odbora Saveza SKJ. Rok za podnošenje kompozicija je do 31 decembra 1937. Kompozicije se imaju slati na Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije, Beograd — Prestolonaslednikov trg 34. Prosvetni odbor Saveza SKJ. ZASTAVE društvene sa zlatom, srmom i svilom umetnički izraduje po NAROČITO JEFTIN0J CENI brat MILOŠ DOVAT Beograd Grobljanska 4 li da se tu snađe, da stane bar na jednu reč koja bi za nj pretstavljala nekakvo čvršče, ovozemaljsko tlo, neče uspeti. Iz tih labirinata nietafizičkoga, nadreal-noga, nedokučivoga nema izlaza, t.j. nema u toj bujici bombastike i praznog frazerskog sjaja onog nečeg „rukopipa-teljnog”, sadržajnog i smisaonog za čim upravo čeznete kao žedan za vodom. Isti su; i pni koji rado „duboko misle”, filozofski, kako se to obično veli da bude „lepše”, „naučnije”. A ti zaborav-ljaju, da je največa filozofija — najje-dnostavnija filozofija, najjednostavnija misao — najdublja misao. Naš narod jednostavno misli i govori — ali ipak duboko, filozofski. Eto nam samo kao primer naših narodnih poslovica! Zato nikada kičenost i zapletenost misli ne sme da bude na štetu sadržaja. Ono što je bitno i glavno — to je sadržaj. Slabo vino neče biti bolje ni ako se ulije u najfiniju kristalnu čašu. — Ur. (Svršetak u drugom broju). STRUČNE SAVETE za opremu novogradenili telovež-benili dvorana sa najusavršenijini spravama nudimo bezplatno. U vlastitom interesu obratite se bezodvlačno Tvornici telovežbenih sprava \. ORAŽEM Ribnica pri Dolenjskem Izdaje za Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije Đ. Paunkovič, Rumunska 56 • Glavni i odgovorni urednik Stjepan Celar, Jovana Rističa 6 • Uredjuje redakcioni odbor Štainparija Drag. Gregoriča, Strahinjiča Bana 75. — Beograa