KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 45 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Marta 1926.
PATENTNI SPIS BR. 3434
SVMCHA BLASS, CHARLOTTENBURG, NEMAČKA.
Pokretna mašina za sađenje biljaka u redove naročito za sađenje žitnih biljaka. Prijava od 31. maja 1924.	Važi od 1. januara 1925.
Data mašina služi tome, da se, radi povećavanja žetve, pomoću nje sade biljke, naročito žitne biljke od 15—30 cm. dužine. Pri tome se teškoća sastoji u tome, da se biljke ne oštete, jer žitne biljke zbog svoje nežnosti ne smeju da se gnječe, a zatim treba paziti još i na to, da se biljke uspravno posade u zemlju.
Mašina je pokretna, levkovi za sadjenje moraju dakle za vreme sadjenja da se kreću u nazad u odnosu na mašinu i to kretanje mora da je isto toliko kao i kretanje mašine u napred u odnosu na zemlju; tako, da je biljka za vreme sadjenja na miru u odnosu na zemlju.
Do sada poznate mašine za sadjenje mogu se podeliti u dve kategorije:
1.	One kod kojih se biljka uspravno spušta i u uspravnom položaju sadi; ali ove mašine imaju sledeću nezgodu: pošto biljka mora da prolazi kroz nekoliko delova, onda, ako samo jedna biljka zastane u jednom delu, ona sprečava prolaz onim drugima, mašina mora i suviše često da se čisti što iziskuje srazmerno mnogo vremena i stavlja u pitanje sposobnost tih mašina za posao.
2.	One kod kojih se biljka spušta u levak za sadjenje. Upadanje biljke u rupu odn. u brazdu ne biva u uspravnom položaju, sem toga biljka je u izvesnom pokretu u odnosu na zemlju, jer kretanje levka za sadjenje u nazad ne odgovara kretanju mašine u napred. Radi sprečavanja ispadanja biljke mora levak za sadjenje da se spušta u zemlju. Kod vlažne zemlje i malog prečnika levka, kao što je to slučfij kod žitnih biljaka, zapuši se levak i izčupa biljku koja je sad baš bila zasadjena.
Osim toga se kod ove mašine biljke ne spuštaju u prirodnom položaju, što kod plemenitih biljaka kao kod žita ne srne biti slučaj, da se ne bi povredile biljke.
Kod datog pronalaska spuštaju se biljke gotovo u uspravnom položaju u levkove za sadjenja koji posle pri sadjenju drže biljke. Zatim se bil|ke u uspravnom položaju spuste u rupe odn. brazde, dok se levkovi za sadjenje nalaze nad zemljom, to se dakle u vlažnoj, zemlji ne zapuše i ako im je mali prečnik;, kretanje levka za sadjenje u nazad odgovara kretanju mašine u napred, odstupajući samo neznatno od uspravnog položaja.
Sl. 1 pokazuje bočni izgled, si. 2 izgled pozadi jednog primera izvođenja.
Mašina se sastoji (si 2) iz 2 tačke m, čije osovine grade izvesan ugao među sobom.. Točkovi su vezani sa osovinom a pomoću Ironičnog točka za pokretanje na osovini a učvršćen je gornji zupčasti točak b. Zupčasti, točak b vezan je zupčastim točkom c (si. 1),, koji je učvršćen na osovini d. Nekoliko špica 1 učvršćeno je za osovinu d i one čine točak za levak. Špice nose na kraju ležišta i u kojima se okreću osovine o, koje su utvrđene za levkove za sadjenje. Levkovi se u gornjem delu proširuju, dok se donji deo može zatvoriti pločom j. Sa obeju strana levkova za sadjenje pričvršćeni su još parni kraci r i koturi e i f, koji sklapaju prav ugao među sobom. Za okvir mašine pričvršćeni su s jedne strane krive površine k; i k2, s druge strane površine k3 i k4. Nameštene su dve tanjiraste ploče koje povlače brazdu.
Pošto se mašina stavi u pokret pokreće se i levkasti točak.
Din. 25.
Levkovi za sadjenje obrću se zajednički u jednoj vertikalnoj ravni istovremeno sa točkom za levkove, a osim toga svaki za sebe izvršuje još jedno drugo obrtanje oko osovine o. Položaj levkova za sadjenje regulisan je odmotavanjem koturova e na površinama i k2 odn. koturova f na površinama k3 i k4.
Kriva površina k, konstruisana je tako, da pri odmotavanju kotura levak t dobija takav položaj, da se srazmerno kretanju mašine u napred, pokreće u nazad i u odnosu na zemlju stoji mirno; i da drugo, bez obzira na malo odstupanje, ostaje u istom vertikalnom položaju.
Kriva površina k2 konstruisana je tako, da za vreme izvesnih perioda gornji prošireni deo levka menja svoj položaj u odnosu na mašinu samo vrlo malo. To daje onome koji rukuje mašinom mogućnost da lako snabde levkove sa biljkama.
Krive površine k? i k, i koturi f rada kad se koturi 1 približuju mrtvoj tačci.
Kad se levak približuje najnižem položaju otvara se poklopac j dodirivanjem poluge g za šiljak h te se biljka spušta u brazdu. Pri tome biljka stoji tako, da se njen donji deo nalazi u brazdi, dok je gornji deo još u levku. Za to vreme prolaze točkovi mini nabijaju brazdu sa obeju strana biljke. Linije y pokazuju pravac levka za sadjenje za vreme samog sadjenja, linije s pokazuju njihov pravac za vreme punjenja.
Točkovi za pritiskivanje koji su prosto nagnuti jedan prema drugom imaju tu nezgodu, da se mašina svaki put mora zaustaviti i čistiti kad se kamičci ili tvrda zemlja ..ispreči med točkove. Da bi se to izbeglo predviđena su sledeča tri sredstva;
a)	predviđena je jedna površinska naprava (si. 6.) između točkova za pritisak, koja čini nemogućim da se ispreče kamičci koji su veći no donje odstojanje između točkova za pritisak, jer odstojanje donje ivice svakog točka od površinske naprave manje je no odstojanje donjih ivica točkova među sobom. Uprošćenje postignuto je odgovarajućim položajem tanjirastih ploča, koje se delom nalaze između točkova za pritisak, čime je izvedena funkcija površinske naprave.
b)	Točkovi za pritisak u mogućnosti su (si. 4) da privremeno povećaju svoje donje odstojanje i da, pošto prepreka prođe, automatski zauzme opet svoj pravi položaj.
c)	Točkovi za pritisak imaju različiti pre čnik i njihove su osovine jedna prema drugoj pomerene tako, da jedan točak u odnosu na drugi ima takvo kretanje, da ono sprečava upadanje tvrde zemlje ili kamičaka.
Kod biljaka koje se samo malo izdižu nad zemljom (od prilike 10 cm) može mode! izvođenja još da se uprosti. (SI. 3.)
Svaki levak za sađenje ima sa svake strane
po jednu osovinu, koje su jedne prema drugoj pomerene. Dva sistema špica, čije su osovine jedna prema drugoj pomerene kao i osovine levkova za sađenje. Levkovi za sađenje izvr-šiće na taj način obrtanje zadržavajući svoj uspravni položaj.
U slučaju ručnog pokretanja (si. 5) guranjem, narneštene su ručice više no osovine točkova za pritisak. To ima za cilj, da se kod zemlje raznog kvaliteta može izvršiti različit pritisak. Kad je zemlja teža i vlažnija, onda povlačenje brazdi iziskuje veću snagu i pritisak točkova za pritiskivanje manji je, kad dejstvuje samo sopsrvena težina mašine. Ako sad sila koja gura dejstvuje na višoj tačci no što su osovine točkova za pritisak, onda se sila koja gura R premešta na PQ (si. 5) Ako je sila R veća, onda je i Q veće i dejstvuje kao pritisak, čime se postizava automatsko regulisanje pri nejednakosti zemlje.
Ručice su konstruisane tako, da kod raznih napadnih tačaka tanjiraste ploče ili si. zalaze pliće ili dublje u zemlju i točkovi za pritisak unose više zemlje u brazdu, usled čega biljke mogu da se zasade u proizvoljnoj dubini.
Predviđeno je i to, da se ručice nameste po želji bliže ili dalje od točkova usled čega je data mogućnost da se pritisak prema zemlji promeni.
Patentni zahtevi:
1.	Pokretna mašina za sađenje biljaka u redove naročito za sađenje žita, pirinča, repe, duvana i t. d. kod koje su oni delovi točka za sađenje u kojima se biljka nalazi (levkovi za sađenje) za vreme sađenje u miru u odnosu na zemlju, t. j. da se ovi delovi kreću u nazad srazmerno kretanju mašine u napred, naznačena time, što se biljka gotovo u prirodnom položaju (sa korenom na dole) spušta neposredno u levak za sađenje, koji posle za vreme sađenja drži biljku.
2.	Pokretna mašina za seđenje biljaka, naznačena time, što se biljka spušta u levak za sađenje, koji za vreme sađenja zadržava gotovo uspravan položaj.
3.	Pokretna mašina za sađenje biljaka, naznačena time, što se biljka u prirodnom položaj (sa korenom na dole) spušta neposredno u levkove za sađenje i što taj levak za vreme sađenja zadržava gotovo uspravan položaj.
4.	Pokretna mašina za sađenje biljka, naznačena time, što je gornji točak levka za sađenje periodno u svom najvišem položaju gotovo potpuno u miru u odnosu na mašinu, što omogućava da se mašina lepo može snabdeti novim biljkama.
5.	Pokretna mašina za sađenje biljaka, naznačena time, što svaki levak za sađenje sem zajednička kretanja ili obrtanjog ima još jedno drugo kretanje, čime se postizava to, da pd-
stupanje levka ođ normale za vreme sađenja ne prelazi izvesnu meru.
6.	Pokretna mašina za sađenje biljaka shodno zahteva 5, naznačena time, što lev-kovi za sađenje, sem zajedničkog kretanja imaju još jedno drugo kretanje oko druge osovine.
7.	Pokretna mašiua za sedenje biljaka shodno zahtevn 5 i 6, naznačena time, što se kretanja levka za sađenje postizavaju odmotavanjem jednog kotura na odgovarajućim krivim površinama i k2).
8.	Pokretna mašina za sađenje biljaka shodno zahtevima 5 i 6, naznačena time, što je mesto krivih površina i kotura namešten jedan sistem špica, koji je na kraju vezan pomoću osovina i ležišta sa levkovima za sađenje. Ove su osovine u izvesnom odstojanju od osovina navedenih u zahtevu 6, tako da su lev-kovi za sađenje pri obrtanju uvek paralelni među sobom.
9.	Pokretna mašina za sađenje biljaka naznačena time, što se za povlačenje brazda upotrebljavaju dve tanjiraste ploče pred kojima može biti namešten nož ili bez noža.
10.	Pokretna mašina za sađenje biljaka sa točkovima za pritisak za nabijanje biljaka, naznačena time, što je između točkova za pritisak nameštena jedna površinska naprava tako, da je odstojanje između unutrašnje ivice svakog točka i te naprave manje no odstojanje između oba točka za pritisak.
11.	Pokretna mašina za sađenje biljaka shodno zahtevu 10, naznačena time, što se tanjiraste ploče nalaze delom između točkova za pritisak i zamenjuju funkciju površinske naprave koja je spomenuta u zahtevu 10.
12.	Pokretna mašina za sađenje biljaka sa točkovima za pritisak, naznačena time, što točkovi za pritisak imaju mogućnost da privremeno povećaju svoje donje odstojanje kad se međ njima uhvate kamenčići ili tvrda, zemlja.
13.	Pokretna mašina za sađenje biljaka sa' točkovima za pritisak, naznačena time, što* točkovi za pritisak koji nabijaju brazdu odnosno rupu za sađenje imaju različite prečnike i što su njihove osovine pomerene jedna prema drugoj. Na taj način se sprečava da se i pored malog odstojanja između donjih; ivica točkova, međ točkovima uhvati zemlja ili sitno kamenje.
14.	Pokretna mešina za sađenje biljaka koju gura ljudska snaga, naznačena time, što su ručice nameštene više no što su osovine točkova za vozanje ili za nabijanje,
15.	Pokretna mašina za sađenje biljaka, naznačena time, što su ručice izrađene u takvom obliku, da su odgovarajućim hvatanjem ručica biljke mogu zasaditi u raznim željenim dubinama.
16.	Pokretna mašina za sađenje biljaka, za guranje ili vučenje, naznačena time, što se ručice mogu pomerati bliže ili dalje od oso*, vine točkova..




,
'
-
-
■
■\>	i	,u'
.
. ■.. - ; ■ ■ <- ' ’:'-
.
■ ■
: , : , ;> ■. -■! •/ ' '■ ''
; ,nidut m >
.
"■ ' ' '
: i J :	Hv-fl .	■ '
'
,
jjj	■!oq i ivn.-
. .	i" — i > ' ■'

Adpatent broj 34-34.
d c/patent bro/3434'.
/ic/patent broj 3434-,
fjigd
/ / /SSf s S S/-*<i-Sss/rrs Stfft


.



.