KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
INDUSTRISKE SVOJINE
Klasa 16
Izdan 1 februara 1933.
PATENTNI SPIS BR. 9487
Vilain Freres, Bourbourg, Francuska.
Postupak za spravljanje gnojiva, pomoću postizanja rastvorljivosti magnezijevih stena
kao n. pr. magnezita.
Prijava od 28 februara 1931.	Važi od 1 februara 1932.
Traženo pravo prvenstva od 28 februara 1930 (Francuska).
Zna se da je magnezium veoma rasprostranjen u prirodi. On pretstavlja moćne naslage pod vidom magnezita (85—90% magnezijevog karbonata), serpentina, pe-riklasa, kainita, karnalita, steatita itd. Pod vidom kalcium karbonata i magnezium karbcnata ili dolomita, on sačinjava moćne planinske masive, gde se nalazi rasejan u količinama više ili manje važnim u večini vegetalne zemlje. Ovaj dolomit sačinjava važan elemenat za potpomaganje plodnosti, ali u naše doba intenzivne kulture bilo bi uzaludno da se računa na dejstvo ovog minerala, koji je veoma malo ra-stvorljiv. Ped vidom sulfata, magnezium se nalazi u znatnim količinama u morskoj vodi i u kainitu odakle se često izdvaja da bi se odbacio, kad nema tražnje u industriji. Magneziumov klorid se nalazi u ogromnim količinama u morskoj vodi. Izvesni drugi kalijevi metali sadrže magneziumov klorid u znatnim količinama, koje se najčešće moraju baciti, pošto je magneziumov klorid do sada uvek bio od strane agronoma pretstavljan kao otrov za biljke.
Tako su magneziumovi proizvodi, koji su podesni da se upotrebe kao gnojivo bili najčešće predmet odvraćanja od strane a-gronoma kako francuskih tako i stranih. Francuski zakon od 4 februara 1888 i svi strani zakoni o gnojivima, koji su uostalom inspirisani francuskim zakonima, ne uvršćuju magnezium u broj gnojiva. Najviše još da su tolerirali prodaju kao gnojiva sa zabranom da se na etiketi, koja obavez-
no prati svaku vreću, naznači količina mag-neziuma u procentima.
Množina promatranja ipak je prijavioca dovela do uverenja, da magnezium ima povoljno dejstvo po biljke čak i u stanju klorida. Magnezium je potreban za život biljaka. Sve biljke ga sadrže poglavito u lišću i u plodu i magnezium izgleda da je glavni mineralni agens za reprodukciju. Upoređene analize zdravih i degenerisanih biljaka, koje su izvršene pod okriljem prijavioca, pokazuju da je magnezium uvek obilniji u zdravim biljkama nego li u dege-nerisanim. Razlika je naročito osetna za odnos magnezijevog oksida, koji dostiže 1/19 u snažnim žitima i pada na 1/3 u iz-vesnim degenerisanim žitima, pomoću kojih je pretvaranje u hleb nepotpuno. Ovi su rezultati pokazani raznim naučnicima, a naročito profesoru F. Delbet-u na medicinskom fakultetu u Parizu, koji je sa drugim istaknutim lekarima primetio da je magnezium prepreka protiv raka. Ova konsta-tovanja su potvrdila konstatovanja prijavioca koji je već stekao uverenje, da mineralna neuravnoteženost, koja je izazva-ta otsustvom magneziumovih soli, povlači sobom kriptogamske bolesti biljaka i de-generisanost i da ima nepovoljno dejstvo na zdravlje ljudi, koji se hrane ovim biljkama, kojima nedostaje magneziumov oksid.
Dakle većina gnojiva koja su sada upo-trebljena, pružaju biljkama baze, koje se daju lako apsorbevati i koje zamenjuju mag-
Din. 10.
neziumov oksid u biljkama i prema torne dovode do degenerisanja i do bolesti. Profesor Delbet je izložio sam, navodeći u pripomoć svoje teze oglede prijavioca, da agrikultura radi, bez svoga znanja, za kan-cerizovanje i da upotreba magneziumovih gnojiva treba da se naredi (propiše). U o-stalom može se nadati da će doći dan kada će se povrće kupovati sa minimalnom zagarantovanom količinom magnezijevog
oksida ili još bolje sa odnosom , koji se približuje što je moguće više jedinici.
Posle mnogih istraživanja, prijavilac je došao do toga da pronađe postupak za fabrikaciju, koja daje magneziumova gnojiva, koja se daju lako asimilovati pomoću biljaka i sa cenom, koja je primetno niža od cena magnezijevih jedinjenja, koja su sada poznata.
Rastvaranje magnezijevih stena kao dolomita, magnezita itd. i pripremanje gnojiva dovoljno rastvorljivih, da bi se aktivi-salo magnezijevo gnojenje mogu biti izvođeni na razne načine, jer reaktiva ima dosta; ali se svi načini u krajnoj analizi svode na sledeči onšti postupak.
Mineral biva eventualno prema svom kvalitetu, zdrobljen, rešetan, obogaćen ma na koji podesan način, naročito pomoću pranja vodom ili pomoću raznih hemijskih agensa. Po tome se podvrgava dejstvu kakve mineralne kiseline kao što je hlorovo-donična kiselina, azotna kiselina, sumporna kiselina, azotasta kiselina, sumporasta kiselina, ugljena kiselina, siliciumova kiselina, fosforna kiselina itd. ili dejstvu kakve soli kisele ili neutralne, koja je sposobna da izazove podesnu reakciju dvogubog rastav-Ijanja.
Jedno od najvažnijih među ovim složenim gnojivima jeste amonijačno-magnezi-jev fosfat. Zna se da magnezium ima osobinu da sa fosfornom kiselinom i amonijakom daje nerastvorljivo telo, koje se lako precipituje i izdvaja amonijačno magnezijev fosfat. Ovaj složeni fosfat obrazuje izvrsno gnojivo za asimilovanje, koje je dovoljno brzo, jer ima preimućstvo da sadrži jedncvremeno u koncentrisanom obliku fosforne kiseline, magneziuma, amonijačnog, azota. Ovo važno gnojivo može praktično da se dobije prema lokalnim srets'vima u hemiskim reaktivima, bilo iz nitrata k'lcium-magneziuma, bilo iz klorida kalcium-magneziuma, bilo iz ma koje podesne magnezijeve soli. Ako se na pr. nitrat kalcium-magneziuma u rastvoru postupa rastvor m amoniumovog fosfata, do-bija se, regulisanj'un reakcije, obilan preci-pitat amonijačno-magnezijevog fosfata. O-s'obcđena azotna kiselina može dovoljno
biti neutralizovana dodavanjem dolomita, kalcium oksida, ili ma kakve baze. Ostaje nitrat kalciuma, koji se lako daje koncen-trisati i upotrebiti. Isti amonijačno-magne-zijev fosfat može biti brzo spravljali ra-stvaranjem u toploti sirovog magnezita ili u hladnom, kalcinisanog magnezita, ili ma kakvog drugog magnezijevog koncentrisa-nog minerala u fosfornoj kiselini i postupanjem pomoću slobodnog ili kombinova-nog amonijaka.
Tako proizvedeni amonijačno magnezijev fosfat, kad je postupan toplotom, gubi svoju vodu i svoj amonijak (koji se u ostalom može nairag dobiti) da bi dao magnezijev fosfat, k.ji se takođe može upotrebiti kao gnojivo ili može da posluži kaj osnova za razna druga jedinjenja.
Postupanje kalcium-magnezium hlorida pomoću rastvora amcnium fosfata daje, pod sličnim uslovima, amonijačno magnezijev fosfat. Oslobođena kiselina može dovoljno biti neutralizovana pcmoću ma kakve baze. Izvođeni kalcium hlorid može biti upotrebljen na proizvoljan podesan način. Može se na pr. postupati ugljenom kiselinom i amonijakom da bi se jednovremeno dobio precipitirani kalcium karbonat i a-monium hlorid. Tako se svi sporedni proizvodi osposobi ju ju u vidu gnojiva od vrednosti.
U tipovima reakcija, koji su gore navedeni, amonium fosfat može naravno biti zamenjen svojim sastojcima, slobodnim ili kombinovanim.
Druga važna amonijačno-magnezijeva so može biti pripremljena na sledeći način: postupa se dolomit amonijačnim bisulfa-tom i d bija se kalciumov sulfat i dvogubi amonijačno magnezijev sulfat, koji se isto tako može upotrebiti kao gnojivo. Proizvedeni kalciumov sulfat može ponovo, po poznatom postupku dati amonijačni sulfat.
Isto se tako može postupati kalcium-magneziiev nitrat pomoću amonijačnog sulfata, da bi se dobio amonijačno magnezijev nitrat sa izdvajanjem kalcium sulfata: CaMg (NO,)4 + 1NH4)2 S04 = CaS04 + + (NH4)2 Mg (NO,)4.
Isto se t?kr', pod posve sličnim uslovima, može spravljati amonijačno magnezijev hlorid.
Ove se različite gncjivne soli naravno spravljaju još sa više lakoće, kad lokalni ekonomski uslovi dopuste, da se pođe od magnezijevih stena, koje su više koncen-trisane od dolomita:	magnezita, periklasa
itd. Različ'te reakcre mogu isto tako biti sprovedene jednovremeno za direktno d -bi’anje složenog gnojiva. M-že se na pr., kombinevati spravljanje amonijačno-mag-
nezijevog fosfata i superfosfata da bi se imala proizvodnja bez sporednih proizvoda. Može se, pod sličnim uslovima, spravljati amonijačno magnezijev sulfo-fosfat.
Postupanja dolomita ugljenom kiselinom pod pritiskom, pomoću sumporaste kiseline, pomoću raznih poznatih sonih reakti-va, da bi se omogućilo izdvojeno ekstra-hovanje magneziuma, mogu naravno ta-kođe da posluže kao polazne tačke i da o-lakšaju radove, ako ih ne učine bar ekonomičnim.
Izvesni cd dvogubih rastavaka, koji su gore navedeni veoma su izdašni i tako reći kvantitativno čak i u veoma razblaženim rastvorima; ove metode za postupanje su, naročito u velikim hemiskim fabrikama, gde upravo magnezijeva i amonijačno magnezijeva gnojiva treba da se pripreme, p desne, da se može pristupiti upotrebi svih reaktiva, koji se teško mogu povratno dobiti: gasoviti hlcr, azotni gas, otpadak hlorcvodonične kiseline, uopšte pare od kiselina, odbačene kiseline ili amonijačne vode, amonijačne pare, izvesne odbačene vode itd. Odbačene vode od proizvodnje amonijačne sode, na pr. su naročito od interesa. Lužina kalcium hlorida se upotreb-Ijuje za spravljanje mleka iz kalcinisanog dolomita i postupa se strujom ugljene kiseline. Postiže se precipitat skoro celokup-ncg kalciums u karbonatnem stanju i magnezium prelazi u stanje rastvorljivog hlorida, koji se koncentriše i koji može da p služi bilo kao direktno gnojivo, bilo kao polazna tačka za proizvodnju koncentrisa-nog magnezijevog gnojiva.
Dolomit može isto tako da se postupa pomoću natrium bisulfata ili natrium sulfata, koji se ostavljaju kao otpadak izves-nih velikih hemiskih proizvoda. Ovi razni primeri su dati samo primera radi bez ograničenja.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za spravljanje magnezijevih gnojiva, koja su rastvorljiva u vodi, naznačen time, što se, pomoću podesnih kiselina, kao što su azotna kiselina i fosforna kiselina, u cilju postizanja rastvorljivo-sti, vrši postupanje magnezijevih stena, naročito magnezita (MgC03), eventualno u prisustvu amonijaka ili amonijačnih soli, radi dobijanja soli za gnojiva kao što su poljoprivredni magnezijev nitrat, poljoprivredni magnezijev fosfat, amonijačno magnezijev fosfat, pri čemu se postupanje izvodi ekonomično, direktno polazeći od minerala i u materijalu onako kako postoji u sadašnjim tvornicama gnojiva, tako, da krajnji proizvod sadrži u neškodljivom, i najčešće u korisnom stanju sve nečistoće minerala.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se sastoji u kombinovanju spravljanja amonijačno-magnezijevog fosfata i spravljanja superfosfata da bi se dobila fa-brikacija bez sporednih proizvoda (amonijačno-magnezijevog superfosfata).
3.	Postupak po zahtevu 1 i 2 naznačen
time, što se koriste ostatci podesnih indu-striskih reaktiva kao:	razblažena fosforna
kiselina, amonijačne pare, azotni gasovi itd.

:


■ -■ .„v.
.
-r;
r'.:;:- -jnr s	; -" 'c';.:-,; ' .
■


.