PRVI NALAZI NAJSTARIJIH SLAVENSKIH NASTAMBI 
U BOSNI I HERCEGOVINI
IRMA CREMOŠNIK 
Z em aljski m uzej, Sarajevo
Pojedinačni nalazi n ajstarije slavenske keram ike poznati su nam 
još iz doba au strijsk e okupacije. Jedno slavensko groblje sa urnam a, iz 
doba 6. do 8. v ijek a našao je W. R adim ski1 u H odbini kod M ostara. N a­
glasivši značaj ovog nalaza podvukao je da ono treb a da se ispita. U slijed 
negativnog stava koji je austrijska vlada zauzim ala prem a istraživ an ji­
m a slavenskih starin a, ovo groblje nije istraženo. Za kasnije slučajne n a­
laze n ajstarije slavenske keram ike koji su do sada publikovani,1 2 sam o s e je 
moglo p red p o stav ljati da pripadaju tom n ajstarijem dobu slavenskog 
naseljavanja, je r do sada nismo im ali slavenskog m ateriala, koji bi siste­
m atskim istraživanjim a bio sigurno datiran.
Sve do nedavno m eđutim , nije se m oglo naći trag n a jsta rijih slaven­
skih naselja, m a da su ona u Rusiji, Češkoj i R um uniji već dobro ispi­
tana. Razlog da se do sada nije naišlo n a ostatke slavenskih n astam bi je 
taj, da se ove nastam be većinom ne m ogu otk riti po površinskim nala­
zima. N astam be leže dosta duboko pod površinom , te se keram ika iz 
njih ne izorava. Tako se samo prilikom slučajnih dub ljih kopanja mogu 
ustanoviti. Kako su ove nastam be-zem unice relativno dosta kratk o trajn e, 
njihovi ostaci su dosta m alobrojni te su teško uočljivi.
1966 godine nađeni su po p rv i p u t ostaci jednog m anjeg slavenskog 
naselja prilikom zaščitnih iskopavanja rim skog lokaliteta »Kršće« u 
M ušićima kod V išegrada, na području današnjeg akum ulacionog jezera 
HE B ajina B ašta. Ovo naselje nalazilo se oko dvaju rim skih vila. T raga­
jući rovovim a za ostacim a vila naišlo se na prve zemunice, a zatim je 
rovovim a istražen sav prostor oko vila, sam o još treba ispitati dio zapad­
no od vila.3 I ako je ovdje nađeno svega nekoliko zemunica, m aterial je 
vrlo bogat i daje nam lijepu sliku n a jsta rijih nastam bi Slavena. In tere­
santno je da se ovdje susreću dva tip a n ajstarijih nastam bi, ovalne ze-
1 W. Radimski, Wiss. Mitt. a. Bosnien u. d. Herzegowina 2. 1894, 11—12, 
si. 9, 10.
2 M. Garašanin, Nova razmatranja o slavenskoj keramici. Godišnjak mu­
zeja grada Beograda 2, 1955, 21 i Z. Vinski, O nalazima 6. i 7. stoljeća u Ju­
goslaviji. Opuscula arch. 7, 1958, 33.
3 I. Čremošnik, Istraživanja u Mušićima i Žabljaku i prvi nalaz najsta­
rijih slavenskih naselja kod nas. Glasnik Zem. muz. NS 25, 1970, 45 ss.

Sl. 1. Mušici kot Višegrada. Slavenska nastamba 5 sa ognjištima i nasipom
kamenja
Fig. 1. Mušici kot Višegrada. Habitation slave N° 5, les foyers avec du
remblai
m unice n ajprim itivnijeg tipa, i poluzem unice četvrtastog oblika sa ognji­
štem i jam om za otpatke izvan zem unice. Ove četv rtaste zem unice su 
najčešće u R usiji i Češkoj.
Što se tiče m aterijala začuđujuće je koliko oblici i stru k tu ra odgova­
ra ju nalazim a istog doba u Češkoj, R um uniji i B ugarskoj. M eđu nalazim a 
naše n a jsta rije keram ike iz prve polovine 7. vijeka nailazim o na grupe 
raznih stru k tu ra , što je slučaj i kod istodobnog m aterijala — razvijeni­
jeg praškog tip a 7- vijeka u Češkoj. Bilo bi interesantno slijediti odakle 
dolaze te razlike. Da li su oni uslovljeni razvojem tehničke obrade, ili 
različitom upotrebom , ili p rip ad aju različitim slavenskim plem enim a. 
To je problem koji će se moći riješiti tek, kada se ova n a jsta rija k era­
m ika i u okolnim zem ljam a bude obrađivala i grupisala i po stru k tu ri, 
ne samo kao do sada po oblicima. U Češkoj se tek p rilikom najnovijih 
istraživanja i stru k tu ri ove keram ike počela obraćati pažnja.
D rugi problem , koji postavlja posebno naselje u M ušićim a i Žab- 
ljaku, je izd v ajan je keram ike doba seobe naroda od slavenske keram i­
ke. Poznato je da je stru k tu ra k asnije slavenske keram ike bolje obrade 
slična stru k tu ri a i oblicim a keram ike doba seobe naroda. A u M uši­
ćim a su osim slavenskih zem unica nađene i kolibe doba seobe naroda 
koje su b ile sm ještene u n u ta r rim skih ruševina. Nešto frag m en ata ke­
ram ike doba seobe naroda nađeno je i u nekim slavenskim zemunicapaar— ^
222
f«
/J' ^

u M ušićima, što b i upućivalo m ožda i n a period m irnog zajedničkog 
života starih i novih slavenskih stanovnika. Sigurnije odvajanje slaven­
skog m aterijala biće moguće tek kada se naiđe na obilniji kasn iji sla­
venski m aterial.
Poslije nalaza u M ušićima, prilikom zaštitn ih kopanja u B atkovići- 
m a kod B ijeljine 1968 godine, naišlo se n a d alja naselja Slavena. Radi 
značaja ovih n alaza istraživanje ovog ugroženog lokaliteta kao i dalja 
istraživanja na tom polju u BiH preuzeo je u svoj program rad a C entar 
za balkanološka isp itiv an ja pri A kadem iji n au k a i um jetnosti BiH.
Značaj ovih n alaza za našu istoriju, kao i bolje poznavanje n ajstarije 
m aterijalne k u ltu re Slavena poslije n alaza u M ušićima, pobudili su 
interes za trag an jem za daljim ostacim a S lavena kod nas. Zato se tra ­
govi Slavena slijede i u drugim pravcim a. U okviru tem e »Istraživanje
SI. 2. Batkovići kot Bijeljine. Zemunica sa lokaliteta »Jazbine«
Fig. 2. Batkovići près de Bijeljina. Cabane enterrée (localité »Jazbine«)

rim skih u tvrđenja« koju finansira Fond za naučni rad BiH, u toku je 
istraživanje »G radine« u Biogracim a kod M ostara, koja uz vrlo intere­
santan preh isto rijsk i i rim ski m aterial, po prvi p u t daje i bogatiji nalaz 
slavenskih ostataka. Tako će tim ispitivanjim a b iti obuhvaćena i grupa 
slavenske »gradinske« kultu re (k u ltu ra utvrđenih naselja) koja takođe 
spada u prvo doba naseljavanja S lavena kod nas.
Prem a tom e, poslije dugog perioda, u kom e je m aterialn a kultura 
tek doseljenih Slavena kod nas b ila potpuno u tam i, ova istraživanja u 
raznim pravcim a donijeće najzad svijetlo i u ovaj, do sada nam a potpuno 
nepoznat period naše istorije.
RÉSUMÉ
Les plus anciennes localités slaves en Bosnie et Herzégovine
De Bosnie et Herzégovine on connaît jusqu’ici 4 trouvailles de localités 
vieilles-slaves :
1. Le village de Mušici (près de Visegrad), recherché par l’auteur; le 
compte rendu détaillé est à l’impression. On a déterré des cabanes du temps 
de la migration des peuples, posées dans les ruines de la villa rustica, et — à 
côté de la même villa — des cabanes enterrées slaves, ovales et rectangulai­
res. Des morceaux de céramique de la période de la migration des peuples se 
trouvaient aussi dans les cabanes enterrées slaves — ce qui indiquerait une 
coexistence partielle — là où certes prédominait absolument la céramique du 
type de Prague développé du 7e siècle, très différentiée non seulement en 
ce qui concerne les types, mais encore quant à la structure.
2. Le village de Zabij ak, recherché par l’auteur.
3. Le village de Batkoviéi (près de la ville de Bijeljina), recherché par le 
Centre d’études balkaniques auprès de l’Académie des sciences et des arts de 
Bosnie—Herzégovine. Localité slave importante.
4. »Gradina« (habitat) dans le village de Biograci (près de Mostar), dont 
les recherches sont financées par le Fonds pour les travaux scientifiques en 
Bosnie—Herzégovine. On y a établi des restes préhistoriques, romains et 
vieux-slaves; recherché par l’auteur.