SOKOLSKI GLASNIK
АПЛ A ЖТ IfirACI AlfCMCl^Ar* CAVAI CVAf C Л 17177 Л	Izlazi	svakog 1. i 15. u mesecu. - Godišnja pretplata 50 Din. - Uredništvo i uprava n
UKllAll JUllUuLU VcHItjIvUu uUllULljIVUll ijAVLuA ^ Ljubljani, Narodni dom. - Telefon ared. 2543. - Račan pošt. šted. 10.932. - Oglasi po tarifi.
God. X.
Ljubljana, 1. decembra 1928.
Broj 23.
■
DR. MIROSLAV TYRŠ:
to hočemo? Kuda sme« ramo? Kako brzo a sigurno i promišljeno u svakom pogledu do* speti do cilja? Šta je deo sokolski kod sve* opštog rada? Je li doista naš zada* tak u životu narodnom?
Kakvog smo uverenja o tome, kakva načela vaze zato, za svaki napredak do savršenstva u svojoj štruci, za čitavo poduzeče, prožeto pravim duhom — to unapred ne smemo s običnom frazom odbiti, nego moramo što više smatrati svojom dužnošču, da to šire obraz« ložimo i dublje utemeljimo.
Predimo odmah na samu stvar! Ne svak zase, kao pojedinac, u raz* nim društvima, več opštom potpo* rom i zajedničkim nastojanjem re* šičemo svoj zadatak, i to ne samo u svoju vlastitu korist, nego za bla* godat čitavog našeg naroda.
Tako dakle kod čitavog rada i razmatranja treba imati pre sve* ga pred očima te tri veze, poste* peno šire i šire: najpre vezu u po* jedinom društvu, zatim vezu izme* du čitavog Sokolstva i najposle i onu vezu, koja nas veže s celim na« rodom.
Počnimo s društvom!
Ne mislimo na tom mestu opšir* no govoriti o onim uslovima,, na kojima se opčenito temelji vrednost i uspeh društvenog života, isto tako nečemo ovde dalje raspravljati o onim čudorednim vrlinama, koje na kraju krajeva ne rese samo So« kola, nego i muža uopšte. Ta zna* mo, kako se rado za naduvenom smesom reči krije nedostatak vla* stitih misli i neradinost kod poje* dine stvari.
Obaziruči se samo na svoju svrhu postavimo pitanje: Što nam u svakom izmedu naših društava jamči za stručni napredak, za raz* voj stvari i njeno usavršenje?
Mislimo, ako to uvek zadržimo u svesti, da je moguče svuda napre* dovati i usavršavati i da'bi sve, što učinimo, mogli izvesti takoder dru* kčije, a možda i bolje. Misao jedno* stavna, pa ipak ne dolazi uvek sva* kome na um. Teško da je kakva stvar u početnom stanju tako izvr* sna, da bi bilo njeno poboljšanje sasvim nemoguče. Ako dakle u kakvoj stvari nema izgleda za na* predak, onda sudimo, da je upravo dovršeno savršenstvo prouzroko* valo njen zastoj, ili pre neka ljud* ska mana, koja je svakom napret* ku — i u javnom životu — glavna smetnja i zapreka, — a ta mana se zove — zadovoljstvo. Da, zadovoljstvo je onaj teški olovni kalpak, koji treba odbaciti, da ne bi samo nosili smelije glave, več i mislili slobodnije. Ne zagovarajmo dakle time svojevoljne hirove i spletke. Da li se udovoljilo svestra* nom razvoju telesnih snaga, da li se živahnim raznolikostima u svemu pridružio i potreban red, da li se nije nigde i ni čim potrošilo nena*
Naš zadatak, smer i cilj.
Braćo i drug o vi !
doknadivo vreme, da li se kod vež* bi kako pojedinačnih tako i skupnih korisno pokazao i ukus za lepotu, da li su počeci temeljito zamišljeni, da li je daljnji napredak postignut najkračim putem, da li je u svemu nastojanje išlo za najvišim ciljevi* ma, pa i to, da li je sve u čemu i čime te na čemu vežbamo svoje vežbe, uredeno najbolje — to se moramo sami uvek pitati. Da, još više: kamo god smo u čemu bilo dospeli, neka nas to ne za* ustavlja da mislimo i dalje istra* žujemo, da nebi mogučeipak sve moglo biti drukčije i j o š b o 1 j e . U tom pogledu neka bude sokolsko geslo: »Večito kre* tanje«, ili ako hočemo i: »Večito nezadovoljstvo«, koje ima ovde i tu pogodnost, da ga niko ne može ometati i zabranjivati.
Ko je u tom smislu največi ne* zadovoljnik, dakako ne s ogovara* njem i sumnjom i s neplodnom i neosnovanom reči, nego sa stvar* nim pronalaženjem i sa nikad ne* zadavoljivom svojom težnjom, to* ga smatrajmo na tom polju svuda za prvoga subrata, pa i to samo ta* da, ako zna i svoje greške bez oko* lišanja priznati, ako se veseli pro* nalasku i napretku drugih isto tako kao i svome vlastitome, ako mu je ličnost ništa, a celina sve.
U tom smislu neka bude u sva* kom društvu takmičenje sviju pro* tiv sviju složna utakmica, bratski polet, i svak svom šilom na zajed* ničkom putu hitajuči napred, neka se veseli, ako ima neko, ko te je pretekao. .
To je duh i težnja, koju ne može i ne sme sprečavati nijedan imovin* ski nedostatak. Tamo pak, gde ima izdašnijih sredstava, neka i dalje posiže nastojanje. Ako bi gde god drugde, a po katkad moguče i kod nas, katkovidna udobnost državne granice držala za granice sveta, ne* ka nas nosi težnja za napretkom dalje. Šta god sc drugde de* šava u našoj štruci, poku* š a j m o d o z n a t i, i to ne samo iz knjiga — koje razume se treba takoder nabavljati i marljivo pre* gledavati — ne samo iz mrtvih slo* va, nego iizživognazora, koji nas brže i temeljitije poučava, ne obaziruči se na način izvodenja, da živote i ustroje, koji se ogledaju, naročito kod zajedničkih javnih na* stupa, nije moguče u celini opisati.
Mnogi od nas ide na putovanje. Neka uvek misli i na sokolsku stvar.
Ako može biti, neka u p r v o m redu misli na nju, sve pregleda i o svemu se osvedoči što se nje tiče. Ako je potrebno i ako je mo* guče, neka ga i ostali novčano po* dupiru u tu svrhu. Na taj način što smo doneli s putovanja o spravama,
o	vežbama, o uredenju društvenog života, to razborito promotrimo i prosudimo u domačim sednicama; mišlju, koja se tudim stvarima ne
divi, niti ih zabacuje zato što su tude, več jedino nastoji, da se uklo* ni svemu što je neprikladno, i da bi sve, što se tu i tamo pojavilo korisna, kod nas usredotočilo kao u jednom središtu.
Nastojmo, da su nam sve tude težnje koliko je moguče poznate iz vlastitoga uzora, i poučimo se o svakom novom kretanju i svakom novom smeru. Razume se da ne mislim, da bi naš vlastiti smer po* stao nesmer, šarena, neuređena smesa sviju ostalih smerova. Nije dovoljno uvek sve primati, treba prilagoditi sve našim prilikama, na* šim težnjama i što se protivi našem duhu i našoj celini, odbacičemo, iako bi nam moguče donelo kakve neposredne koristi. I upravo to na* glasimo ovde, da ima još veču vred* nost od onoga što se tako sabralo na stanovitim stvarima, ono »ve* čito kretanje« i onaj stalni duševni trud, koji se na taj način prouzro* kuje; jedna je okolnost ta, da uzdr* žimo uvek misao nad razinom ne* svesti, da ne mora sve .biti uredeno tako, kao .do sada i kao što nam je do sada poznato; misao če uvek težiti popravku i dodacima u našem smeru, i nju čemo razume se dalje gajiti u svoj njenoj čistoči, jer po svim iskustvima smemo tvrditi, da ona zaslužuje, da se i dalje gaji. Samo se po sebi razume, da nečemo samo oponašati, več ono, što smo dobili, usavršavati, nečemo jedna* ko, več sve bolje i bolje. Iako smo iz »manje vrednog« naroda, kako to bar naši protivnici neprestano pokušavaju da trube po svim uglo* vima, razume se oni pošteni protiv* nici, koji bi nam, ako bi to samo bez sramote mogli učiniti, najrade svezali noge i zatim nas junački zasramljivali, da ne možemo i ne* čemo napred.
Toliko o pojedinom društvu i njegovoj težnji. Kamo god dospe* mo po ovde naznačenom putu, za* pamtimo uvek, da za našu stvar nije ništa stvoreno, kad bi svi samo na sebe mislili i sve sebično za se čuvali,
Šta god neko sazna i izmisli, neka bude svojina cele stvaTi so* kolske i jednako pravo na to imaju sva bratska društva. Dakako da se savez sokolskih društava nije mo* gao ostvariti; nije nam tobože, kako nam se reklo, do unapredenja telo* vežbe, nego do drugih težnja. Ali pored vanjskog spajanja, koje je u tom vremenu nemoguče, ostaje uvek duševna uzajamnost. Zaista su se medutim i sredstva i vanjski naš razvoj toliko uzdigli, da je mo* guče dalje misliti i više započeti, nego što se to do sada u tom po* gledu moglo dogoditi. Možemo se ne samo, kao što se to do sada do* gadalo, sjediniti u izletnoj i sveča* noj odori; možemo takoder ne samo s obzirom na knjige odbora i prednjačkog zbora, nego i s obzi* rom na sprave i pripravljanja i s obzirom na sva naučna pomagala,
težiti za jednakošču; da upoznamo težnje drugih naroda, možemo osim toga, što pojedinci učine u tom smeru, za skupno poduzeče složiti svoje snage i sredstva; možemo mi* sliti na opširne i skupocenije spise, koji ne bi sadržavali samo vežbači sustav, potpun za se, nego bi ras* pravljali i o smeru i cilju našem, o upravi i tehničkom vodstvu dru* štava, o njihovim nastupima kod javnih telovežbi, izletima i sveča* nostima, ukratko o svim životnim pitanjima društvenim, te bi tako u sav naš rad uveli promišljen način, koji se temelji na istim načelima; uopšte možemo gledati, da se u svemu sporazumevamo, jer sve što nas sjedinjuje to nas i jača; možemo najposle i pomoču tiska našu stvar pretresati i raspravljati, jačati so* kolsku svest, napretke, postignute u našoj štruci, učiniti svojinom sviju, sebe i potrebe svoje uzajam* no upoznavati, protiv nesvesti, ne* marnosti i raznih ličnih mana i proe tiv vanjskih zapreka se boriti; mo* žemo ustrojstvo pojedlnoga dru* štva i naročito organizaciju cele naše stvari objašnjavati i unapred pretresati i tako se spremati onoj zajedničkoj i jačoj radinosti, koju hočemo da raspirimo u savezu sviju naših društava, spremati i usavršavati ono šire takmičenje sviju sokolskih društava, koje če našu stvar tek utvrditi i učiniti opštom.
Nekada se reklo, da nečemo postiči razvojem svoju težnju pre, dok svak,ko je Čeh, ne b u * de i S o k o. Mislimo, da nam se, kod jasnijeg pregleda, koji smo dobili medutim, o stvari, jače utvr* dilo to uverenje. Ljubav i brigu obračati samo na jedno društvo, bilo bi golo kratkotrajno igranje, jer je sve, što se uopšte do sada dogodilo u našoj štruci, samo pola* *ganje temelja, negovanje klica za buduči razvoj. Ako brojimo u Če* škoj i u sestrinskoj Moravskoj, koja je, samo po sebi razumljivo, s nama jedna nerazdeljiva celina, sada oko 12.000 članova i subrače, to je ipak samo neznatan odlomak našega naroda. Bitna razlika je medu sokolskim društvima i dru* štvima drugih svrha. Nije moguče i ne treba, da bi svak bio član pe* vačkog, zanatlijskog ili znanstve* nog društva: Sokolska stvar, pošto se obrača na sve stale že i slojeve, znači sada toliko, koliko teles* no i d e1o m i c e čudoredno uzgajanje i oplemenjiva* nje celo g naroda čehoslo* vačkog, njegovo u z g a j a * nje do snage, neustraši* vosti, plemenitosti i veče skladnosti, mora dakle težiti za tim, da bude či* tav narod najposle u nje* nom krugu. Ovde ne može kao posmatrač ostati ogroman deo op* činstva; mi nismo samo zato, da bi nas drugi gledali, i naše težnje
$
,,Љ \
m
odobravali, tu mora vremenom či* tavo opčinstvo ne nestati, nego redom stupiti na poprište i jačati se na njemu izvestan broj godina. Jer snaga i vežba drugih, mislimo, nikome ne pomažu, izdašniji trud
. neznatnoga dela ne može nadoine*. stiti opšti uspeh, nastojanja i bor* be, i odlomak, koji bi ostao uvek odlomak, ne bi imao zato nijedne odlučne vrednosti za narodni život. Jer bolje nego na kom drugom mestu vredi ovde duboka i uzvi* šena izreka:
»Što sav narod ne zna, niko ne zna!
Što narod još nije saznao, niko nije saznaot
Sto. od naroda nije, uopšte. nije nastalo!« .
\ - .
To nas ujedno seča na onu treču vezu, koju smo spomenuli u uvodu, vezu u narodu, na naše stanovište i zadatke naše usred onoga opštega kretanja i sviju onih skoro bez* brojnih težnja, iz kojih se sastoji narodni život. To bi bio predmet skoro bez kraja kad bi ga hteli ovde svega proučiti. Što se pak narodnog života tiče, imačemo na umu samo najopčenitije, razume se i najvažnije uslove njegove, i što dodiruje našu stvar, več smo spo* menuli, da se tu u prvom redu oba* ziremo samo na onu stranu, koja se odnosi na čistu stručnu i naj* bližu našu radinost. Ako bi ta radi* nost gdegde zastajala, smemo ipak reči, a več smo i rekli, da je njen smer uza sve nedostatke, koje je sigurno imala u svemu ipak dobra i uspešna i da smo dakle u tom po* gledu na pravom putu, koji mnogo obečajei Napominjemo, da znamo dobro, ako smo na putu, da to nije isto, kao da smo na cilju, i to tim manje, što je cilj udaljeniji, i što se več yiše i srečnih takmičara davno pred nama uputilo prema njemu. Ali što nas kod toga mora siliti i neprestano napred t e r a t i, to je misao, da nikako ne idemo u boj sami i samo za sebe, nego da sav naš narod treba početi slično takmičenje i da o njegovom uspehu
o	v i s i napredak, blagost a* nje i sva naša budučnost.
0 tome smo što dalje idemo stal* nijeg uverenja i mislimo, da se ovde s vama o tom lako sporazu* memo, ako obrazložimo, kako to mislimo.
Sva is torija svemira uopšte i čovečanstva na* pose je v e č i t a borba »z a biče i opstana k«, u k o j o j podleže i gine sve, štonije s p o so b n o z a ž i v o t ištoje celini na putu, ostavljajuči samo svoj trag kao okameninu u kamenim slojevima ili pak u slo* vima knjige, koja se zove istorija. Tako glasi taj opšti zakon, kojega je naš vek otkrio i jasno izrazio
1 koji je čim dalje tim jasnije po* kazao svoju sveopštu vrednost; ne* umoljivi zakon, kao i svaki drugi, koji vlada u prirodi, što je isto u istoriji; zakon, kojega se ne može zakleti ni molitvama, ni samopre* varnim rečima, pa ni samim našle* denim pravom. Njemu su podlegli i sitni i močni stvorovi nekadašnji, izumrli su onda, kada u postepeno promenjenom svetu nisu više našli daljnjih uslova za svoj opstanak; njemu su podlegle najmočnije za* jednice i narodi nekad najslavniji
—	jer i čovek je samo deo opšte prirode — podlegli su mu, čim su ostareli u uvek novom svetu, čim su ukočeni prestali koračatl dalje i tako došli u opreku s duhom ve* čitoga kretanja i napretka, a često i s duhom novoga .vremena, koje se međutim uzdiglo iznad čovečan* stva; njemu su podlegli, čim se napokon neminovno pridružila još i sveopšta pokvarenost unutrašnjeg života. To sve dokazuje, da nikak* va, pa ni najsjajnija prošlost, nego (gamo zdrava i radina sadašnjost jamči narodima budučnost, da na* rodi idu nazad, ako ne idu napred, da iznutra izumiru i da sveopšti tok dogodaja otstranjuje s puta sa* mo ono, što je več samo po sebi trulo i što nema više vrednosti u opštem životu. Jer samo je ovaj opšti život po pravu prirodi na srcu, slično kao što u svakorn zdra* vom ustroju celina vredi i važi više n^go delovi i poj edinci; i ona »bor* ba za biče i opstanak«, koja je u . "‘rirodi naj viši zakon, ne znači ni*
drugo, nego da deo mora isčez* vada celini smeta ili joj preti 'u, da če ostati i da če se 4nije razviti samo ono, f,	'Oi	za potpuni život i
lini. — Razume se, da se ovde oba* ziremo samo na čovečanstvo. Vr* šilo se tu ovo otstranjivanje s puta lagano ili naglo, ipak je i tu sigurno, da je i svaki narod išče z* nuo samo svojom vlasti* tom krivico m, a isto tako, da se na bojištima ne odlučuje sudbi* na naroda, nego da je več odlučena pre boja. Nijedan narod, koliko ih je bilo na svetu, brojan ili malo* brojan, nije iščezao, dok je bio zdrav i sposoban, svaki je propao, kad je bio izrabljen, bezbrižan i podal. Ovde kao i svuda izriče pri* roda, koja je bila dugo vremena milostiva, strogu osudu, pravednu i za celinu korisnu, otstranjujuči iz čovečantVa članove,, koji su nepri* stupačni, nepotrebni i štetni za daljnji zdravi razvoj i napredak. To je ujedno jedina prava, nepo* bitna i velika nauka, koju nam daje sva istorija. Jer u njo j se prosto ništa ne ponavlja, ništa ne stoji čvrsto. »Sto su vekovi okretali, okrenuče doba« i stoletno odole* vanje protiv kojekakvih navala i pritisaka ne jamči nikome daljnji opstanak, naročito ne u vremenu, kada više važe dani, nego što su nekada vredile godine.
Šta sledi iz ovoga za nas? Dve stvari i dve istine! Jedna teška, a druga utešnal
Pre svega iz ovoga sledi istina, da narodi, čim su man ji, moraju biti marljiviji, da bi i pored skromnog svoga broja bili i ostali valjani i vredni članovi čovečanstva, i da moraju u svemu tome više paziti na zdravi razvoj i napredak svoj. Jer kod malih na* roda se zastoj i izopačenost lakše i brže rašire po čitavom telu, a kod velikih naroda može dugo trajati, pre nego što bolest pronikne svu tvar i svlada zdravi život. Ovo nam naravno nalaže, da budemo življi i oprezniji. Pa ko ne bi hteo raditi i biti oprezan? Ta iz toga nam iz* vire i sigurnost, druga istina, d a ni jedna v a n j s k a moč, ni* jedna tvarna i surova sila sama po sebi ne uništava narode, da je život naroda, do* kle se razvija na suncu istine, dobra i opšteg napretka, u ovom smislu neranjiv kao sunčana zraka, i da ga ne mogu pobediti i pogubiti ni* kakve sile tame, laž ili nasilje.
Dolazimo k zaključku. Ako su to osnovne istine, koje vrede za sav naš narod, moraju iz njih ne* minovno i za nas, kao za jedan ni u kom slučaju poslednji od čini* telja u narodnom životu, slediti stanovite posledice.
Mislimo ove: Kako su naša dru* štva za sve, a imaju ipak poseban smer pored sviju, tako je slično i naš zadatak ovde dvostruk. Prvi i opšti je taj, da smo pre nego drugi pozvani, da očuvamo svoj 'narod u onoj s v e s t r a n o j č i 1 o s t i , koja ne dopušta narodima, da iz* umru, u onoj t r a j n o j i č v r* stoj s n a z i „ u onom z d r a v 1 j u telesno m, duševnom, ču* dorednom, koje ne dozvoljava, da bi se pokazala kakva pokva* renost i kakav zastoj, kakvo na* zadnjaštvo, taj ^najružniji, upravo ubitačni zločin, koji se može na narodu počiniti. Kako pak mora sav naš rad provejavati onaj isti čili, sveži i neumorni duh, kako moraju pakleni duhovi nemarnosti, lenosti i mržnje za uvek ostati ukleti van domašaja naših mesta za takmičenje — to neka hude ovde samo naznačeno. Jer inače bi bili same karikature, patvorenja onoga, što moramo biti, a nikako prednji i čvrsti vršioci opšte uloge, koja je u narodnom životu važnija od drugih.
O	drugom posebnom polju na* šem, o našim čisto stručnim tež* n jama, pored drugih različitih pa i stručnih, dovoljno je ovde ovo* liko: Nekada se reklo — i to se slaže s onim, što smo rekli u op* štem pogledu >— da može narod malobrojan kao mi, a naročito u ovim vremenskim i prostorskim okolnostima, u kojim smo mi, če kati samo dvostruku sudbinu, da mora naime, ako je nemaran, po* lagano iščeznuti, ili pak ako hoče da živi, da se mora k r e p k o m svestranom radinošču uz< dignuti iznad drugih.
Da li hočemo i moramo kao na* rod da proživimo potpuni narodni život, o tome mislimo, da nema kod nas pitanja, to je, čini nam se, složno mišljenje i složna volja sviju nas, koju piko n,e bi mogao uzdrmati'. Ttt ontr podiranje, o ko*'
jem se radi, ne znači ništa drugo, nego da moramo opet postiči ono mesto spreda u obrazovanosti i pravoj prosveti, gde je naš narod nekada več bio; i ne mislimo, da je svoju sposobnost i darovitost za to več izgubio. Ali potrebno je, na* ravno, da svaki pojedinac, svako društvo nastoji Svim silama, da svak u izabranoj štruci teži za naj* višini ciljem. Samo t a m o , gde je stvar dovedena tako da* le ko, da senetreba stideti i bojati upoređenja s a svim i n o s t r a n s t y o m , s a * mo tam o je izvršen zada* tak u narodn o m životu i p osti gnu ta sva od rede n a težnja. Ko hoče manje, isto je kao da n e če ništa. Ne leniti se, nego u poletu dalje! Pasti ili dospeti! Sve ili ništa! mora svakako ovde biti geslo nastojanja. Ovu istinu spoznati, pogledati joj neustrašivo u lice i ravnati se po njoj, samo če nas to čuvati i uz* dizati. Nedostojno je sebe pot* cenjivati, ali je opasno i nemužev* no sebi laskati i sebe varati i samo* izdajnički se zadovoljiti malim, gde spašava samo najviši rad i napor, koji cilja na najviše vrhunce!
U koliko je naš zadatak lakši od onoga, koji je možda pripao drugim narodima, u toliko je časniji i njegovo je rešenje korisnije za napredak i za unutarnji naš razvoj; i što je veči, mora nas ispuniti ve* čim ponosom i oduševljenijom tež* njom.
I tako nas čeka i na ovom polju, gde se rasprostiru bojni redovi svega naroda, novo opšte takmiče* nje. Kamo su drugi narodi, koji nisu bili nikada u ropstvu, srečni* jom sudbinom pred nama, dospeli, tamo, pa čak i dalje leži naš zajed* nički cilj. Tu su sve težnje, sva su društva opet takmaci jedne a ipak zavisne misli; svak neka bude tu svakome za ugled i pobudu i svak, želeči ostalim u bratskoj misli po* bedu, neka ipak napne sve snage, da svojoj stvari izvojšti pobedo* nosni venac i da ga obesi u zajed* ničkom hramu domorodne istorije kao slavnu uspomenu.
Znamo vrlo dobro, kako je dug i težak put, koji vodi do toga ven* ca. Ali neka to, ko bio, tumači, kako mu drago, mi ipak nečemo tajiti, da ostajemo kod svog neobo* rivog uverenja, da stvar sokolska, koja iizdiže misli iznad svakidaš* njosti i koja je sama več u svojim osnucima iznad drugih, može iz* medu sviju prva dospeti tamo, k uda moramo svi težiti, bilo ujedno sa svima, bilo na čelu sviju.
To neka bude u ovoj trečoj vezi, u vezi narodnoj, naš smer i naš cilj; tako vršimo svoj deo kod za* jedničkog rada svega naroda i za* pamtimo, da mora svak, ko stupi na mesto takmičenja, hrliti nepre* stano dalje i dalje, ili, što je isto: da tu odlučuje svakidaš* nja, neprestana, a ipak neistaknuta delatnost, a nipošto samo glasni nastupi, koji se samo tu i tamo pojavljuju. Ovim svakidašnjim, neprekidnim stvar* nim i duševnim delovanjem, ima* juči svugde na umu napredak, reši* čemo pre svega ovde svoj zadatak, doprinoseči tome, da naš narod ostane uvek zdrav i silan, da medu ostalim nikada ne bude nevredan, zaostao i suvišan član, kojega bi tok dogadaja s obzirom na celinu mo* rao otstraniti s poprišta istorije.
Tako branimo svakodnevno svoj narod, kojeg bi bilo dockan i uza* lud s mačern prema vani braniti u tom slučaju, kad bi iznutra nemar i pokvarenost izglodali tvrdu i čvrstu njegovu jezgru.
Opšti znak bolesnog i pokvare* nog društva je taj, da u njemu pre* vladava slaba sebičnost i samopre* varna laž. Tamo pak, gde je jezgra života zdrava, celina je delovima sve, tamo nema mesta izdajstvu, bezbrižnosti i kukavičluku, koji se* bično paze samo na ličnu korist i vlastito čuvanje i koji u odlučnom trenutku osuječuju napor plemeni* tijeg rada; samo je tamo mo* guče, da niko ne o t s t u p i bojažljivo ili izdajnički, da savnarod s t o j i i ostane kao jedan junak, o čiji če se neprobojni oklop naj* posle razbiti ubojnički m a č e v i. Samo je zdrav narod ^sp o soban da se brani.
Oružje u.svakoj šaci!
V	o j n i .č k o ur eden je!. Sto puta, hiljadu puta neka ,to bude re* ‘ čenhl1 Ali1 'dž 'oružje ■i'uteđČrtje’pTe
svega treba i sposobnih i spremnih mladiča i ljudi! Ko hoče u ratu da brani svoj narod, taj mora več u miru stajati na stra* ži, da se ne bi uvukla trulost u ži* vot, taj neka s plamtečim mačem uništava i goni krvopije i šišmiše na svakom polju! To neka nam bude zvezda prcthodnica za naše delovanje i najviše posvečenje ce* log života!
To je naše stanovište, ovako mi razumevamo sokolski zadatak i
ono trostruko takmičenje, koje nam je naloženo i u kojem treba i jest dužnost, boriti se za palmu pobede. To je, mislimo, naloženo svima onim, koji su se ozbiljnom i svesnom mišlju prijavili za sokol* sku stvar. Što ovde nameravamo i hočemo, ne može biti drugo, nego da se pridružimo redovima takmi* čara, koji hrle za tako uzvišenim ciljem i za geslom svih gesala, koje glasi:
Napred!
Naš 1. decembar
1918	*	1. XII
Braćo! Sestre!
Danas slavimo prvu desetogodišnjicu postanka naše kraljevine; to je velik naš državni i sokolski praznik. Svoje poglede na prošlost našeg naroda, svoje mišlenje gledom na naš opšti položaj u sadaš-njosti i svoje stanovište s obzirom na smer sokolskog dela i nastojanja u budućnosti tačno smo obrazložili u svojoj deklaraciji, koju smo objavili čitavom svom članstvu, čitavom svom narodu i čitavom Slovenstvu 7. septembra t. g. na Kosovu Polju. Kazali smo, da našem narodu najpre i najviše treba mir i delo, da u Sokolstvu s obzirom na Slovenstvo nema kompromisa i da je Jugoslovenstvu jedino mesto u Slovenstvu. Naša je deklaracija odjeknula odušev-Ijeno u svakom nacionalnom srcu.
. Sečajuči vas na taj jasan i odlučan glas jugoslovenske sokolske duše, svračamo vašu pozornost na reči velikoga Tyrša, ko jima je otkrio najjaču zaštitu narodne samostalnosti: Moč i junaštvo, delo i ustrajnost, čudorednost i disciplina, ljubav prema domovini, ljubav za slobodu su sila i veličina naroda! Pokazujemo vam svima pravi put sviju naših moralnih vrlina, koje izviru iz temelja Fugnerovog bratstva. Ponavljamo vam svima da proučite reči plemenitog Francuza Ernesta Denisa: „Nema znanosti nad čudorednošču, nema zakona nad istinom, ni snage nad ustrajnošču, ni bogastva nad pravdom, ni života nad ljubavlju!“
To je govor naše spoznaje zadača i ciljeva celog javnog i pri-vatnog života, koji želimo prožeti sokolskim duhom radinosti, po-žrtvovnosti, bratske ljubavi i socialne pravednosti. Potreban nam je preporod duša i srdaca po zapovedi nacionalne svesti i čovečanstva, potrebno nam je vaspitanje trajno čistih značajeva, vaspitanje osečaja odgovornosti za svako delo i njegove posledice. U tom pravcu je naše Sokolstvo radilo svih prvih deset godina naše državne samostalnosti, te je usprkos svim zaprekama, olujama i borbama, ustrajalo na strmom i napornom putu, hitajuči napred visokim svojim idealima u službi narodne časti i slave domovine!
Naslanjajuči se u svom delu na sokolsko načelo „pojedinac ništa
—	celina sveu, osuđujemo svaki pokušaj rušenja temelja jedinstve-nosti naše mlade države i pozivamo sve sinove i kčeri našega naroda, da čuvaju tekovine svetskog rata, za koje su trpele i umirale stotine hiljada naše brače, pozivamo ih na odbranu državne nezavisnosti i slobode. Sav narod, naročito omladinu njegovu, pozivamo da veruje u vlastitu snagu, pozivamo na moralan život, poverenje i strpljivost. Sa temelja jednakosti i demokratizma lepršaju čestite naše zastave, pod koje želimo skupiti sve zdrave i radine snage naše nacije, kako bismo u budutim vekovima bili velika i plodonosna grana Slovenstva!
Soko živi, Soko radi, Soko ostaje!
Zdravo !
Ljubljana, 1. decembra 1928.
Starešinstvo Jugoslovenskog Sokolskog Saveza.
II. jugoslov. svesokolski slet g. 1930. u Beogradu.
Svim bratskim župama i društvima.
Bračo i sestre!
Naša IX. glavna skupština u Kra* gujeveu je donela zaključak, da se održi II. jugoslovenski svesokolski slet godine 1930. u Beogradu. Pristupamo izvršavanju toga zaključka na taj na* čin, da skrećemo pozornost svih brat* sikih župa i društava na naše velike dužnosti i zadače, koje su nerazdru* živo vezane s tom našom priredbom največeg sloga i kojima se ne može m ne sme nitko izmaei.
Prvi i najglavniji uslov, ako ho* čemo računati s uspehom — a to ramo — je delo, ned i disciplina. 1 aj uslov moramo apsolutno i^ bez okoli* šanja primiti svi: župe, društva i svaki pojedinac. Poznamo samo jednu za* poved, koja vazi bez iznimke za sve: moraš!
Da če biti svim kategorijama na* ših pripadnika omogučeno učestvova* nje i sarađivanje na svim priredbama svom snagom i spremom, tačno, disci* plinovano i bezpogrešno, je neophoa*. no potrebno, da se odmah po svim žu* pama i društvima organizuje i bez iz* nirnke provede največom tačnošču i suodgovornošču svih župskah i diru* štvenih činitelja.
1. štednja,
2. nabavka veibačkih i svečanih
odela za sve,
3.	tehničko*vaspitno i propagand* no delo po vežbaonicama.
U tom pogledu očekujemo pred* loge za sednicu odbora JSS, koje spre* ma i podpisano starešinstvo; što se pak tiče vežbi za pojedina odelenja, organizacije telovežbačkih i manifesta* eionih nastupa, važe uputstva i odred* be zbora župskih načelnika i Saveznog ichničkog odbora.
Buduči očekujemo na II. svom sletu posetu braće i sestara iz čitavog slovenskog sveta i iz prijateljskih država, koje su s nama udružene u medunarodnom telovežbačkom save* zu, mora biti naša briga, da čemo biti sposobni primiti široki krug bratskog i prijateljskog inozemstva u punoj i ponosnoj svesti lepote i uzvišenosti sokolske idejie!
Od danas dalje — na posao za najčasniji i pobedonosni nastup sokol* ske armade u Beogradu! Svratimo več sada pozornost čitavog našeg naroda na svoj II. slet, gde čemo proispitatl pred sudom domovine svcfju fizičkiu i moralnu moč!
Na posao za pobedu' sokolskih ideala bratstva, dela i žrtvovanja!
Svima naš bratski pozdrav!
Domovini — zdravo! , Jugoslovenskog Sokolskog• Saveza.
Slovenski pregled.
Čehoslovačko Sokolstvo.
Poljsko Sokolstvo.
JUBILARNE UTAKMICE ČEHO* SLOVAČKE VOJSKE.
Čehoslovačka jo svcstrano pro* slavila svoju 10. godišnjicu oslobode* nja i ujcdinjenja. Isto tako učestvo* vala je u svim proslavama i njena obrambena snaga, koja je izmedu I ostaloga priredila velike utakmico iz 1 svih vrsta telovežbo i vojničkih vežba.
'U tu svrhu vršile su se po ccloj re* publiei u svim četama, pukovima, i brigadama prebirmc utakmice, našto su poslale svaka divizija i obo gorske brigado u Prag po 28 najboljih vežba* ča u vojničkim disciplinama u prostoj telovežbi, te komplctnu vrstu za utak* rnieu na spravama u višem razdelu. Zadnji deo utakmice vršio se u Pragu
26.	i 27. oktobra delomično na vojnič* kim vcžbalištima, delomieno na sokol* skim vcžbalištima i viežbaonicama. Uopšte su postignuti vcoma lepi i ve* liki uspesi, uocstvovalo jo na utakmici veoma mnogo aktivnih sokolskih i drugih vežbača, koji shižo vojnički rok, medu ostalima i prvak ČOS na III. medusletskoj utakmici br. Gajdoš.
Utakmice su obuhvatale vcoma nmogo disciplina, tc su se delile u vi* še skupina. Prva izmedu njih bila je sastavljena iz samih vojničkih vežba kao bacanja ručnih granata za svu momčad, pietoboj, koji je bi o sastav*
1 jen iz bacanja ručnih granata na 30m udaljeni cilj, skok u daljinu, trčanje na 100 m, penjanje na visoki jarbol, hodanje na 5 km. Pored toga takmičili lsu sc još časnici u gadanju s pišto* Ijom. Pojiedinci su se nadalje ta k mi* čili u izvidničkom pohodu na 10 km i u potpunoj boijnoj spremi na 25 km.
U drugoj velikoj skupini takmi* čilo sc u lakoj atlctici i u vežbama na spravama: Opseg cele utakmice bio je vrlo raznolik kao n. pr.: trčanjic na 100, 400 i 1500 m, skok u visinu i da* ljinu, bacanjo kuglo i diska, vežbe na svim glavnim spravama, plivanjc na 100 m na razne načine, vuocnje kono* pa, štafeta 6X100 m, gdo je bila morr* čad svake štafeto sastavljema iz kape* tana, poručnika, potporučnika, nared* nika, podnarednika i redova; mačeva* nje i moderni petoboj. — Ženijske čete takmičile su se opet u svojoj štruci isto tako i telegrafska odclenja automobilsike kolono itd.
Organizator cele veoma lepo uspe* le proslave bio je br. Bohumil Iiavel, koji je viši upravnik za telesno vaspi* tanje u vojnom ministarstvu ČSR.
•
IZ ČEHOSLOVAČKE OBCE SO* KOLŠKE.
Proslava 28. oktobra ispala jo ve* orna svečano. Sokolstvo se sa svojim delegatima najpre skupilo na dvorištu l>rševog doma sa svim župskim za* stavama, gde jo podstarešina br. Ma* šok pročitao veliki proglas ČOS, oda* klc su bili poslani pozdravni brzojavi brači dr. Seheineru, dr. Vaničku i predsedniku Masaryku. Zatim se krc* nula ccla ta velika skupina na Vaclav* ske namesti, gde ju je oekalo Sokol* stvo u odorama li civilu. U povorci je bilo 96 zastava, 20 glazbi, 2000 člano* va i 1500 članica u odorama, preko 600 naraštajki i 500 naraštajaca i ta. Posle toga pošla j« povorka mestom ispred parlamenta. Sokoli su učestvovali u povorci i kao bivši legionari i pripad* nici puka Straža Slobodc, koga je po prevratnim danima osnovalo Sokol* stvo zajedno s Radniokim vežbačkim društvima. — Na veče se vršila velika iluminacija ceioga mesta. Tyršcv je dom nosio veliki natpis »Istina pobe* duje«!
Br. dr. Scheincr bio je pri zadnjim L-borima ponovo izabran u Odbor Mcdunarodn© Telovcžbačke Fedcraci* je za podpredsednika. — Ustanovio se posebni savez sokolskih kinemato* grafa, gde ima presedništvo ČOS svo* ja dva zastupnika. — Prijateljsku ve* čer i dclcnje uspomena svim amster* damskim taikmičarima priredioe ČOS u Pragu 8. decembra u velikoj dvorani Lucerne. —- Svečano polaganje kame* na temeljca sokolskoj planinarskoj Kuči izvršilo se 4. novembra u prisut* nosti različitih zastupnika Sokolstva. <-OS jc z as t up a o br. Švare. — U naj* kraćem vremenu izvršice se brojanje svih Sokola*sikijaša. Sa skijaškim sa* vezom zaključeno jc prijateljsko sa* radivanje, te se preporučuje sokol* skom članstvu, da stupi u skijaški savez.
•
POČAST BR. PUKOVNIKU ŠVECU.
U spomen jednoga Izmedu voda čehosjovačkih legionara brata pukov* nika Šveca vršila se posebna svečanost u Pragu u Opčinskom domu, na kojoj jc sudelovalo sve, što u Pragu misli za narod i Slovenstvo. Svi državni uredi, sve razne organizacije itd. poslale su svoje zastupnikc na gornju svečanost. Govorio je pukovnik Hladuvka, za* stupnik ČOS dr. Helkr i drugi.
Brat Švcc bio je pre rata učitelj osnovne školo v Trebiču (Moravska),
zatim je otišao u Rusiju za učitelja tc* lovežbe u Jekaterinodaru i stupio od* mah g. 1914 u prve češke legije. Kasni* je je postao zapovedniki 7. čehoslovač* kog puka. Kada se i po legijama raši* rio boljševički otrov, nastojao je br. Švcc to svim silama sprečiti. Pošto ni* jo pomoglo nijedno sredstvo, žrtvo* vao so sam. Ubio sc 25. oktobra 1918, što je tako porazno delovalo 'na pu<, da je bila odmah obnovljena preda* šnja disciplina, tc je puk s novim zapovedmkom postigao vanredne uspehe.
*
IX. SVESOKOLSKI SLET U PRAGU NA VIDIKU.
Javili smo več, da se počelo u Pragu, a i u zvaničnim čihoslovačkim sokolskim krugovima ozbiljno misliti j o priredivanju velikoga IX. svesokol* skoga sleta. Več pojavom same misli nastala jc prilična debata radi datu* ma, načina priredenja i veličine vežba* lista, smeštaja glazbe itd., Iz toga sledi kako je veliko zanimanje več sada za slet. Neki se zagrejavaju za god. 1932, drugi predlažu godinu dana pre, sigur* no još nije ništa zaključeno, jer so* kolski središnji organi u pogledu pri* redivanja g. 1931 ili 1932 nisu još ni* sta odlučili.
VAŽNOST LUTKINIH POZO* RIŠTA.
Za važnost lutkinih pozorišta u punoj se meri zanima čehoslovačko Sokolstvo, zato jo danas u čehoslovač* koj republici preko 500 lutkinih pozo* lista, ostala društva i razne Irganiza* eije imadu ih veliki broj, koje rade u čast Čchoslovacima i brinu se za omladinu. Statistika navodi preko 2500 raznih sličnih ustanova, kojc su priredile hiljade i hiljade predstava za omladinu, a delomično i za odrasle. Istina je, da se omladini, a osobito manjoj dcci nijedna stvar nc ureže ta* ko u pamet, ,kao lepa i istinita reč, ko* ju na tako mio način izgovori mali Gašparčič. — Čudimo se, kako u na* Šim sokolskim društvima nigdo nc prodre ta misao zaposlenja omladinc. Iskustvo nam kazuje, da se uvode* njem slovenskih lutkinih predstava na Taboru u Ljubljani broj dece u vc* žbaionici veoma digao; i Sokol L im več drugu godinu nudi, pored veselja u vežbaonici mnogo toga za smeh i zabavu svojim lutkinim pozorištem. Kod nas imadu takva pozorišta jedi* no još bratska društva u Karlovcu i Varaždinu. Priporučili bi svim večim društvima, da oponašaju češka dru* štva u tom pogledu.
*
AMERIČKO*ČEHOSLOVAČKO ,SO* KOLSTVO.
Američko*čcboslovačko Sokolstvo izabralo je za svoga starostu bivšega svoga saveznoga načelnika i dugogo* dišnjega vodu, brata Jožefa Čermaka, koji je 1912 vodio veliku ekspediciju američkih Ceha na VI. svcsoikolski slet i koji jie uopšte uredio sokolsko gibanje u Sev. Americi.
•
SKUPNI SVESOKOLSKI SLET AMERIČKOG SOKOLSTVA.
Obo čehoslovačko soikolskc orga* nizacijc u Udruženim državama ujedi* ni k su sc za skupni slet, koji bi se imao održati g. 1929. Ipak postoje još razmimoilaženja u tomc da li da sc vrši priredba u največoj čehoslovač* koj naseobini Chicagu, ili u središtu američkih Slovaka u Pittsburgu. Ka* kvi su sadanji izgledi, najverovatnije čc so radi toga pitanja slet odgoditi do g. 1930., no vršiče sc iduče godine dva ili više pokrajinskih sletova.
*
TEČAJEVI MINISTARSTVA NA* RODNOG ZDRAVLJA.
Čehoslovačko miniistarstvo na* rodnog zdravlja priredilo jo ovo go* dino koncem septembra posebne te* čajevo iz lake atletike u Usti nad La* bom pod vodstvom učitelja telovežbe 1 športa nemačke visoke škole u Ber* linu, Karla Pračka.
JAPANSKA VOJSKA ZANIMA SE ZA SOKOLSTVO.
Svojevremeno je javio Sokolsiki Glasnik o velikom zanimanju, koga je pobudilo Sokolstvo i na dalekom Isto* ku kod Japanaca. Čehoslovačka Obec Sokolska stupila jo u trajne veze s po* jedincima u Toikiu i drugim mestima. Kako razabiremo iz zadnjih vesti, Ja* pan se oficijiclno obratio na ČOS, da bi mu poslala jednoga instruktora, ko* ji bi vaspitao japanskoj vojci dobrih i zdravih časnika. ČOS je odlučila da predloži br. Františeka Pechačeka za to mesto, koji jo g. 1922 s bratom Šu* mijem na medunarodnoj utakmici u Ljubljani postigao prvo mesto.
NAČELNIK POLJSKOG SOKOL* SKOG SAVEZA BRAT JAN FAZA* NOWICZ.
Videli smo ga prošlc godine na Taboru u Ljubljani, a videčemo ga naredne godine u Poznanju. Ta on jc, več dve godine, načelnik Poljskog Sokolskog Savcza i njemu kao načel* niku pripada zadača, da nam u dane od 28. juna do 1. jula 1929 pokaže di* sciplinu poljskih sokolskih četa.
Rodom jo Fazanovič iz bivše ru* ske Poljske, iz onog predela, koji jc bio izmedu prusko Šlezij‘C i krakovske zemlje, iz tako zvane Kotline Dom* brovske. Ali nepodnosivi nacionalni i politič.vi pritisak carske Rusije bio je mladiču povod', da jc otišao u češki Prag tc tamo bio uveden u telovežbac* ku sokolsku školu. Razvio sc u njemu čitav Sokol.
Posle rata otišao je u Poznanj te tamo postao nastavnik telovežbe na jednoj gimnaziji. Naskoro mu jc bilo dano načelništvo Velikopoljske So* kolske Pokrajine (daklc poiznanjske). Fazanovič jc sve to dalje učio. Bio jc na 6 nedeljnom tečaju u Ollerupu u Danskoj, da bi so upoznao sa školom odličnog učitelja gimnastike Nils Bukha; prcveo jc i jednu njegovu knjigu na poljski jezik te sc onda na njegovu metodu obazirao i kod urede* nja nastavnog solkolskog rada. U Asti u Italiji jo za svoj telovežbački »čas« na medunarodnom natečaju dobio najvišu nagradu.
Otkako je načelnik čitavog Polj* skog Sokolskog Savcza, urednik je »Tehničkog dodatka« centralnom so* kolskom organu »Przewodniku«.
•
PREDNJAČKI TEČAJ U ŽIWCU.
Poljsko Sokolstvo priredilo je to* in prošlih meseci jednomesečnl prednjački tečaj u Ziwcu, koga jo po* sečalo 44 tečajnika iz velikih župa, Malopoljske, Krakovske i Mazovcckc. Tečaj je vodio brat Kušmidrovič. Frc* davalo sc o sokolskoj ideologiji, telo* vežbi na spravama, lakoj atlctici itd.
*
POLJSKI I ZAJEDNO SVESLO* VENSKI SOKOLSKI SLET U PO* ZNANJU 1929.
Sokoli trebamo da idemo na taj slet sa izvesnim znanjem .o Poljsko^. Za informacije o Poljskoj mogu nam služiti ovc publikacije na našem jc* ziku:
1. Lubaczevski Tadetisz dr., Polj* ska (Zagreb, 1921, Komisija knjižarc Z. in V. Vasica. Str. 78. Sa zemljevi* dom Poljske. Cena 12 Din. Dobiva se i kod Sokolske župe Zagreb (s obzi* rom na dobrotvornu svrhu po 10 Din).
2. Chomadowski dr.:	Savremena Poljs&a (Zagreb, Tiskara »Merkanti* le« 1925). Str. 36.
3. »Sokolski Vjesnik« župo zagre* bačke JSS, 1927, br. 1—3 kao »poljski broj«. Sa slikama. Dobiva sc kod za* grebačke sokolsko župe. Cena 5 Din.
4. Ilešič Fr. dr.: Današnja Poljska (Beograd, 1927. Gena 5 Din. Str. 21. Dobiva sc kod »Poljsko*jugoslov. dru* štva u Zagrebu (Univerza), kod »Polj* sko*jugoslov. kluba« u Beogradu (Kra*
1 ja Milana 14) i u knjižarama Tiskov* ne zadrugo tc L. Schwentnera u Ljub* ljani.
5. Karski Stefan, Poljska, njena prošlost i sadašnjost (Beograd, 1928. Sa slikama. Str. 138. U cirilici.
Sokoli poručito ovc knjige, da upoznatc lepote i veličinu ove bratske zemlje i naroda.	F.	I.
•
POLJSKO SOKOLSTVO U PO* MORJU.
Poljska pokrajina severno od Po* znanja, u pravcu prema Gdanjsku i
Naš brat Jože Smertnik, član starešinstva JSS i starosta sokolske župe Celje, navršio je 1. novembra
0. g. pedeset godina života. (Roden
1. novembra 1878. g. u Ljubljani).
Brat Smertnik je jedan od najod-ličnijih sokolskih radenika i organi-zatora, što neka dokažu ovi podaci: Brat Smertnik je bio u prvom pred-njačkom zboru Ljubljanskog Sokola pod vodstvom br. dr. Murnika, kao prednjak več 1896. god. — U Celje, koje je bilo još sasvim u vlasti Ne-maca i poturica, došao jc 20. oktobra 1898. god. Nastupio je službu kod Štedionice, gde je još danas kao ravnatelj i upravni sasvetnik. — God. 1899. bio je izabran načelnikom Celj-skog Sokola, na kojem položaju je ostao 12 godina, do god. 1911., kad je bio izabran starostom istog sokolskog društva. — Od osnivanja Celjske sokolske župe god. 1910. do 8. februarja 1914 bio je župski načelnik, od 1914.—1920. župski starosta, od 17. februara 1928. opet župski starosta. U dobi od 1919,—1921. godine starosta Sokolskog društva u Celju.
—	Godine 1905. bio je izabran načelnikom »Slovenske Sokolske Zveze«,
uopšte Baltičkomo moru zove so »Po* morje« (Primorje). Uz grad Turunj ) Bidgošč važan jo i grad Grudžondz (Grudziadz). To je .zemlja, gde su u srednjem vu.\u nemački križari palih domove i glave šekli. Ipak ni Prusima nije uspelo da istrebe tamo Sloven* stvo, ali su u gradovima imali tvrdc kule. U Grudziadzu, varoši, .koja broji
60.000	Stanovnika, dakle po prilici toliko koliko i Ljubljana, poznaje se još nemačka prošlost. Lepo jo to mesto, položeno na dugo pod brdom, po prilici kao Zagreb — Ikra j njega teče velika Visla — ali Poljaci u njemu nemaju u svojim rukama ni jedne veče dvorano za svoje veče priredbe. »So* kol« je osnovao .kooperativu, koja če u Primorju graditi »Sokolnic« (Soko* lane, Sokolsko domove); takva Sokol* nja čo sc sagraditi u Grudziadzu tc služiti nc samo Sokolima kao takviiu nego uopšte poljskim nacionalnim priredbama, dalje u Torunju, Bidgo šču itd.
»SOKOL.«
»Sokol«, ilustrirani dvonedeljnik u Poznanju, jo u svojem 3. broju u prevodu doneo čitav članak br. dr. Pcra Slijcpčeviča o slovcnskoj sokol* skoj manifestaciji na Kosovu polju u septembru o. g.
BUGARSKI JUNAČKI SAVEZ.
Danas donosimo .nekoliko poda* taka o stanju i radu bugarskog junač* kog saveza, kojc smo saznali iz izve* štaja pojedinih funkcionera njihovog predsedništva:	na	poslednjem kon=,
gresu u Pljevnu. — Savez bugarskih Junaka povečao se tokom g. 1928. za 16 društava večinom u pokrajini. Od novih društava u gradovima nastalo je jedino u Svilengradu. Ukupno sta* nje sada je: 144 društva, koja se dele u 6 oblasti i to: balkanska 17 društava, dunavska 32 društva, sofijska 36 dru* štava, trakijsika 25 društava, trnovska 23 društva i črnomorska 11 društava. Broj članstva povečao se za 2791, tako da iznosi ukupan broj 37.416 ljudi. Tom broju pribrojcn jc i sav naraštaj i deca. Od oblasti jo najmnogobroj* nija sofijska, što jc samo po sebi raz* umljivo. Zanimljivo je, da ta oblasL ima isto toliko društava kao Ijubljan* ska župa. Opocnito su oblasti vilo velike. U gradovima ima 73 društva, u pokrajini 71. Primeeuje sc svake go* dino prirast junačkog rada u pokra* jini. Po zanimanju jo medu članstvom 10'1% učitelja, 2% lekara, 6'3% čas* nika, 22% činovnika, 2-3% odvetnika, 191% trgovaca, 21% obrtnika i 169% drugih zanimanja i privatnika.
Tako i u tom primeru opažamo znatnu jednakost u strukturi BJZ i JSS. Činovništvo tvori u Bugarskoj največi postotak članstva. Izleta jc bilo ukupno 104, junačkih govora i javnih priredaba 185. Junačkih domo* va dosada je bilo sagradenih 10, igra* lišta 18, pevačkih zborova 18 i 7 or* kestara. Fiiiansijska snaga društava iznosi skoro 800 hiljada leva, inventar celo organizacijo preko 2'9 milijuna leva. Organizacija jc poslala tokom godine nekoliko svojih bol jih pred* njaka u tečajeve ČOS u Pragu. Sa* vezni organ »Zdrave i Sila« izlazio je pod uredništvom dr. Manova u 5000 primeraka, pretplatnika jc bilo 4497, tc se broj povečao od predašnje go* dine za 797 primeraika. Krug saradni* ka bio jc prilično velik i primečujc se veliki napredak u samom listu. — lz tehničkog izveštaja, kojega jc dala tichnička komisija, žalibože nije jasno, koliko broji sav.ez vežbača i vežba* čica, jer se najverovatnije ne vodi o tom tačno statistika. Primeeujemo, da načelnik GladniŠki doista nastoji ^ da podigne sav unutarnji rad po dru* štvima.
kasnije bio je više godina njezin pod-načelnik, jedamput i podstarosta.
Brat Jože Smertnik.
God. 1904. postigao je na utakmica-ma ovog saveza 1. mesto, takoder i
u Zagrebu na utakmicama god. 1907.
—	Na svima medunarodnim utakmi-cama. gde je učestvovalo naše Sokolstvo, bio je sudija (Pariz, Lyon, Luksemburg, Turin, Prag, Ljubljana, Amsterdam). Njegov odlučni nastup pridobio mu je opšti ugled. — Od njega potekla je iniciativa za osni-vanje novih sokolskih društava u bivšoj Štajerskoj za vreme Avstrije. Največa je njegova zasluga, da se je god. 1910. sagradio u Gaberju kod Celja sokolski dom, koji je bio otvo-ren 14. anglista 1910. god. uz uče-stvovanje čeških Sokola. — Član starešinstva JSS je brat Smertnik od god. 1926., gde vodi manjinski odsek, ujedno je kao odličan stručnjak i član saveznog Tehničkog odbora.
Brat Smertnik ispunjavao je sve preuzete sokolske dužnosti uvek sve-sno, ozbiljno, revno i uspešno. Njegov značaj, koji se iskristalizivao u tvr-doj sokolskoj školi i u teškim nacionalnim borbama, koje su bile upravo u Celju, neka bude naročito našoj mladoj sokolskoj generaciji primer i uzor, kako mora da se radi u duhu sokolskom za slobodu i napredak naroda!
Dragi brate naš, veli Ježa, budi zdrav!
Jubilej rada brata Miroslava Vojinovića.
U nedelju 17. novembra vršilo se u Beogradu pod okriljem šupe »Dušan Silni« bratsko slavljc u svrhu proslave 20 godišnjeg sokolskog delovanja podnačelnika JSS brata Miroslava Vojinoviča u Beogradu.
Svečanost je otvorio starešina beogradske Sokolske Župe br. D. Paunkovie, podstarosta JSS. Ista* kao je eminentnost kulturno*nacio* nalnog rada našeg Sokolstva, zatim veliku ulogu koju -je kod nas od* igrao br. Vojinovič.
Posle br. Paunkoviea govorio je br. D. Ilič, načelnik župe.
U svome govoru dao je br. Ilič preglednu sliku o stanju našeg be* ogradskog Sokola do dolaska br. Vojinoviča i posle njega. Iz govora br. Iliča bilo jc jasno kako je br. Vojinovič svojim organizatorskim duhom uneo preporod u tehničkom vodenju Sokolstva,
Br. dr. Mil. Dragič predsednik prosvetnog odeljenja pročitao je toplo pismo br. Šebe, poslanika Čehoslovačke republike, kojiin čestita br. Vojinoviču u Sokolstvu na radu za napredak.
Zatim, u svome govoru, br. dr. Dragič daje sliku o nacionalnim i sokolskim prilikama na slovenskom jugu od 1908. do danas.
Brat Vojinovič (pre Hoffman) došao je godine 1908. na predlog ČOS u Beograd. Za ono vreme bilo je srp-sko Sokolstvo još u povojima, a ima-
lo	je sve uslove za povoljan razvoj i brat Vojinovič jc kao ustrajan, ne-sebičan, i marljiv sokolski radenik imao zahvalno polje rada za svoje tehničko i organizatorsko delo. Po-svetio je sve svoje snage samo delu za Sokolstvo i liitao od uspeha do uspeha. Stupio je na čelo društva, župe i zatim duhovno ujedinjenog srpskog Sokolstva koje je sretno vodio u dane lepše sokolske budučno-sti.
Na slctovima u Zagrebu (1911) i u Pragu (1912) nastupilo je celokupno srpsko Sokolstvo, kao celina pod vodstvom brata Vojinoviča. Na svim tim sletovima vežbaju vežbe, koje predstavljaju ujedinjenje, a koje su prouzrokovale mnogo istraga u raznim jugoslovenskim veleizdajničkim procesima.
I tako jc postao brat Vojinovič kao voda njedinjcnog srpskog Sokolstva pre rata, iza rata odličan sarad-nik u ujedinjenom jugoslovenskom Sokolstvu.
Bratskoj i srdačnoj proslavi toga dugogodišnjega, požrtvovanoga so-kciskoga rada phsustvovali su uz celokupno starešinstvo bratske sokolske župe »Dušan Silni« i zastup-nici bačke, banatske, sarajevske itd. župe te brat dr. Riko Fux, kao za-stupnik Jugoslovenskog Sokolskog Saveza i Tehničkog odbora JSS. Uz zastopnike Sokolstva bili su prisutni i zastupnik ministarstva prosvete, vojske i mornarice i gradske opštine.
Proslava bila je zaključena vrlo dobro uspelom sokolskom akademijam.
Priključujemo se brojnim izraženim željama, da bi bilo podnačelniku JSS bratu Vojinoviču sudeno još du-gogodišnjc sokolsko delovanje! — Zdravo!
Desetogodišnjica brata Jože Smertnika.
%
■Ш • t
DK. RIKO FUX (Ljubljana):
Naša država.
Prilikom proslave desetogodiš* njeg jubileja potrebno je, da obno* vimo uspomene na one činiteljc, koji su učestvovali kod osnivanja naše države, te su tvorili pojedine etape na putu do državnog ujedi* njenja svih Jugoslovena, kao jedin* stvenoga naroda. Naročito smatraš mo to potrebnim danas po deseto* godišnjem opstanku naše države, kad gledamo mesto tesnog spaja* nja, mesto bratskog sudelovanja, preveliko gajenje plemcnskog na* cionalizma, mesto pozitivnoga dela, negativno rušenje onih ideala, koje smo ustanovili pre rat i posle rata.
Istoriju našeg ujedinjenja mo* rali bi deliti na preratnu — ono idealno i oduševljeno delo— i na posleratno, teško realno delo, koje mora iči svojim trnovitim putem, više puta u največem protuslovlju sa svim onim, što je bilo ostvareno pre rat u čistom ideali'zmu.
Preratnih dogadaja neću se se* ćati, jer tvore istoriju. Upozoriču samo na predašnje događaje, t. j. one, koji su neposredno dovoli do konca idealnu preratnu borbu.
Prvi rezultat pregovora uglednih jugoslovenskih političara, čini t. zv. »Krfska deklaracija« od 7Jula 1917. Krfska deklaracija je važan politi* čki spis, nikakav pravni čin, nego važna, nada sve važna konstatacija potpuno saglasnih predstavnika svih Jugoslovena, koja je bila od* lučne važnosti za daljni razvoj uje* dinjenja Jugoslovena. Krfsku de* klaraciju potpisao je Nikola Pasic, kao predsednik srpske vlade, i Trumbič kao predsednik Jugoslo* venskog odbora.
Deklaracija glasi:
Na konforcnciji članova .prošlog koali; cionog i sadanjeg kabineta Kraljevine Sr* bije i predstavnika Jugoslovcnskog Odbora sa sodištem u Londonu, koji su do sada pas ralelno radili, a u prisustvu i uz saradnju predsednika Narodne Skup.štine, izmenjane su misli o svim a pitam j ima, koja su skop* čana sa budučim zajedničkim državnim ži* votom Srba, Hrvata i Slovenaea.
Srečni smo, što i ovom prilikom može* mo konstatovati, da je medu članovima konferencije i ovoga puta vladala jodno* dušnoist u svima pitanjima budučeg zajed* ničkog državnog života.
Pre svega, predstavnici Srba, Hrvata i . Slovenaea ponovo i najodsudnije naglasa* vaju, da je ovaj naš troimeni narod jedan i isti, po krvi, po jeziku, govorenom i piša* nom, po osečajima svoga jedinstva, po kon* tinuitetu i celini teritorije, na kojoj nepo* dvojeno živi, i po zajedničkim život n im in* teresima svoga nacionalnog opstanka i sve* stranog razvitka svoga moralnog i materi* jalnog života.
Ideja o njegovom nacijonalnom j edin s stvu nikada se ni j« gasila, ma da je sva moč umna i fizioka nacionalnog mu nepri* jatelja bila upravljena protivu njegovog je* dinstva, njegove slobodc i nacionalnoig op* Stanka. Bio je .podvojen u više država, a u samoj Austro*Ugarskoj izdeljen, ne na tri plemenska imena, nego na jedanaest pokra* jinških uprava i trinaest zakonodavstava. Osečaj njegovog nacionalnog jedinstva i duh za slobodom i nezavisnošču održavali su ga u neprokidnim vekovnim borbama na i stoku sa Tupcima, a na zapadu sa Nem* cima i Madžarima.
Brojno slabi j i i od istočnog i od zapad* nog neprijatelja, on ni j c mogao sam oboz* bediti svoje narodno i državno jedinstvo, svoju islobodu i svoju nezavisnost, jer i na istoku i na zapadu njegovom vladao je pro* tivu njega surovi princip: sila nad pravom.
Ali jo naš narod dočokao čas, kad nijc više osamljen u svojoj (borbi. Borba' koju je ncmački militarizam nametnuo Rusiji, Francuskoj i Engleskoj .za odbranu njihove časti i slobode i slobode nezavisnosti malih država, pretvorila so u borbu za slobodu svet;a, za poibedu prava nad šilom. Svi na* rodi, koji ljube slobodu i nezavisnost, udru* žili su se, da se zajodnički 'brane, da po ccnu svih žrtava »pasu civilizacija i slabo* du, da stvore nov medu na rodni poredak, za* snovan na pravdi i slobodi svakoiga naroda, da se sam opredeljuje i sam oisniva svoj državni i nezavisni život, te da se na taj način zasnuje nov, miran i trajan period razvitka i napredka čovečanstva, i obezbedi svet .za večita vremena od ovaikve kataistro* fe, što je prouzrokova osvajalačka žed ne* mačkoig imperij alizma.
Plemcnitoj Francuskoj, koja je prokla* movala princip slobode naroda, i slobodo* umnoj Engleskoj, pridružiše se velika ame* ričika Republika i nova slobodna i demo* kratska Rusija, da u svojim manifostima ob* ja ve pobedu slobode 'i demokratije, kao glavni cilj rata, a načelo slobodnog samo* opredeljenja naroda, kao osnovni princip novoga medunarodnog poretka.
Naš troimeni narod, koji je najviše stradao od grube silo i nepravde, koji jc za svoje pravo slobodnog samooprodeljenja podneo največe žrtve, prih vati o jc sa odu* ševljenjcm taj uzvišeni princip kao glavni cjli ove strašne borbe, u koju je gurnuloceo svet nepoštovanje prava samooprodeljenja naroda.
I autorizovani predstavnici Srba, Hrva* ta i Slovenaea, konstatujuči da jc jcdi.ni i neodstupni zahtev našeg naroda zahtev, koji on postavlja na osnovu načela slobod* nog samooprcdeljenja naroda, da bude pot* puno osloboden svakog tudinskog ropstva i ujedinjen u jodnoj sloibodnoj, naeionalnoj i nezavisnoj državi, složili su se, da ta nji* bova zajednička država bude .zasnovana na ovim modernim i demokratskim principima:
1. Država Srba, Hrvata i Slovenaea, po* znatih i pod imenom južnih Slovcna ili .lu* goslovcna, biče slobodna, nezavisna Kralje* vina s jodinstvenom teritorijom i jedinstve* nim državljanstvom. Ona če biti ustavna, demokratska i parlamentarna monarhija na čelu sa dinastijorn Karadordeviea, koja je dala dokaza, da se s idejama i osečajima ne dvoji od naroda i narodnu slobodu i volju stavlja vrh svega.
2. Država ova zvače se:	Kraljevina Srba, Iirvata i Slovenaea. A vladalac: Kralj Srba, llrvala i Slovenaea.
3. Ona če imati jedan državni grb, jed* nu državnu zastavu i jedmi krunu. Ovi dr* žavni emblemi biče sastavljcni iz naših sa* danjih, posebnih emblema. Državna celina obeležavače so državnim grbom i državnom zastavom.
Državna zastava, kao simbol jedinstva, istieačc sc na svima nadlcštvima Kraljevine.
4. Posebno zastave, srpska, hrvatska i slovcnaoka, ravnopravne su i rnogu ec isti* cati i slobod.no upotrebljavaiti :u svima pri* likama. 1 grbovi posebni mogu se isto tako upotrebljavati slobodno u svima prilikama.
5. Sva tri narodna imena: Srbi, Hrvati i Slovenci, potpuno su ravnopravna na ce* loj teritoriji Kraljevine, i svako ih može slobodno upotrebljavati u svima prilikama javnog života i kod svih vlasti.
6. Obe azbuke, cirilica i latinica, tako* der su potpuno ravnopravne i svako ih slo* bodno može lupotrobljavati na eoloj terito* riji Kraljevine. Sve državne i samoupravne vlasti dužne su i u pravu upotrebljavati i jedrnu i drugu azbuku, saobražavajuči se u torne želji gradana.
7. Sve priznate veroiizpovcsti vršiče se slobodno i javno. Pravoslavna, rimokato* lička i muhamedanska veroizpovest, koje su po broju sledbcnika najjače u našem .naro* du, biče jednake i ravnopravne prema dr* žavi.
Na osnovu ovili principa žaikonodavac čo .se starati, da se čuva i obdržava konfe* sionalni .mir, koji odgovara duhu i prošlosti celokupnog našeg naroda, *
9. Kalendar treba što skorije izjed.načiti.
10.	Teritorija Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaea obuhvata .svu ornu teritoriju, na kojoj živi naš troimeni narod u kompaktnoj i neprekidnoj masi, i ona se bez povrede ži* votnih interesa ocline no bi smela krnjiti.
Naš narod .ne traži ništa tude: on traži samo svoje i želi, da se sav, kao jedna ce* lina, oslobodi i ujedini. I za to, on, svesno i odliučno, izključuje svako delimično reše* nje evoga narodnog osloibodenja i ujedinje* hja. Naš narod postavlja kao jednu neraz* dvojnu celinu problem svo’ga oslobođenja od Austro*Ugar.sko i njegovog ujedinjenja sa Srbijom i Crnom Gorom u jednu državu.
Po načelu slobodnog narodnog samo* opredeljenja ni jedan deo ovc celino ne mo* žc se .pravično odvojiti i prisajediniti dru* ■ goj kojoj' državi bez pristanka samoga na* roda.
11. Jadransko More, u interesu slobode i ravnopravnosti svili naroda, biče slobodno i otvoreno svima i svakom©.
12. Svi gradani (državljani) na celoj te* ritoriji jednaki su i ravnopravni prema dr* žavi i pred zakonom.
13. Izborno pravo za izbor narodnih po* slanika za Narodno Predstavništvo, kao i izborno pravo za opštine i druge upravne jedinice, jednaiko je i opšte, i vršiče se ne* posrednim i tajnim glasanjem po opštinama.
14. Ustav, koji čc posle izaklj'uocnlja mira doneti Ustavotvorna Skupština, izabra* na pa osnovi opšteg i jednakog, noposred* nog i tajno'g prava glasa, biče osnova celom državnom životu, izvor i utoka svih vlasti i prava i po njemu če se uredivati celo* kupni državni život.
Ustav čc biti narodu i mogučnost, da razvija svoje posebne energije u samoprav* nim jcdinicama, obeleženim prirodmim, so* cijalnim i ekonomskim prilikama.
Ustav ,so ima primiti, u celini, >u Ustavo* tvornoj Skupštini brojno ikvalifikovanom večinom.
I Ustav i drugi zakoni, koje hude do« nela Ustavotvorna Skupština, stupaju u ži* vot, kada ih Kralj sankcioniše.
Tako u j odi n j oni narod ^rba, Hrvata i Slovenaea sastavljao bi državu, koja Ibi bro*
jila oko 12 milijuna državljana. Ona bi bila garantija narodne nezavisnosti i svestranog narodnog kulturnog napretka, jak bodem protiv igermanskog nadiranja, nerazlučni sa* veznik svih onih kulturnih naroda i država, koje su is takle princip prava i slobode na* roda i princip medunarodno pravde, i do* stojan član nove medunarodno zajedniee.
Dano u Krfu, 7./20. jula 1917. godi.ne.
Predsednik Jugosloven.skog Odbora Dr. Ante Trumbič, s. r.
Predsednik Ministarskog Saveta Ministar Inostranih Dela Kraljevine Srbije Nikola Pašić, s. r.
Pored krfske deklaracije tvori važan dokumenat našeg ujedinje* nja odluka črnogorske narodne skupštine u Podgorici od 13. (26.) novembra 1928, koji glasi:
Velika Narodna Skupština 'u Podgorici, sabrana od srpskog naroda u Crnoj Gori, na sodnici svojoj od 13. t. m., a procenjujuči
i.storijske, poli tičke i ekonomsko interese Crnc Gore, odlučila je:
»1. Da se Kralj Nikola Petrovič I. Nje* goš i njegova dinastija zbace sa ornogorskog prestola;
2. da se Crna Gora, sa bratskom Srbi* jom, ujodini iu jednu jedinu državu, pod diinastijom Karadordeviča, i talko ujedinje* na stupi u zajedničku otadižbinu svoga tro* imenog naroda, Srba, Hrvata i Slovenaea;
3. da se izbore narodni iizvršni odbor od 5 lica, koji čo rukovoditi .poslovima, dok se naše ;ujedinjenje Srbije i Crnc Gore no privede kraju, i
4. da so u ovoj skupš tinsko j odluoi iz* vesti bivši kralj Crnc Gore Nikola I., Vlada Kraljevine Srbije, prijateljske sporazumne Sile i sve neutralne države«,
Toj odluci sledi ujedinjenje svih Jugoslovena na temelju spomenice narodnog veča u Zagrebu Prestolo* nasledniku Aleksandru, te njegova odgovora na tu spomenicu. Sporne* nica Narodnog veča glasi:
Vaše Kraljevsko Visoeanstvo!
Osečamo se sretnima, što u ime Narod* nog Veča Slovenaea, Hrvata ti Srba možemo da pozdravimo Vaše Kraljevsko Visočan* stvo u prcstoniei oslobodene Srbije kao Vr* hovinog komandanta pobedonosne narodne vojsko, koja jo u zajedničkoj borbi s voj* skama močnih saveznika stvorila uvetc za izvršenjc velikog dola našeg narodnog uje* dinjenja, Sloveiioi, Hrvati i Srbi, koji su na teritoriji bivše a.=u. monarhije izvoli prevrat i privremeno konstituirali nezavisnu narod* nu državu, prožeti idejom narodnog jc* diinstva .i oslanjajuči se na veliko načelo dc* mokracijo, koje traži,- da svaki narod sam ima da odluči o svojoj sudbini, izjavili su več u objavi Narodnog Veča od 19. ok.to* bra, da želo i hoče, da se u j edine sa Srbi* jom i Crnom Gorom u jedinstvenu narod* nu državu Srba, Hrvata i Slovenaea, koja bi dbuhvatala oitav neprckinuti etnografski teritorij Južnih Slovcna. Da se ova misao provede u delo, zaključilo je Narodno Vcčo
u svojoj scdnici od 24. novembra, da pro* glašava ujedinjenje države Slovenaea, Hr* vata i Srba sa Srbijom i Crnom Gorom u jednu jedinstvenu državu i izabralo je svoje odaslanstvo, koje stupa prod Vaše Kraljev* sko Visočanstvo, da Vam ovaj zaključak Narodnog Veča zvaniono i u svečano j for* mi saopči.
Zaključak jc Narodnog Veča, da vla* darsfcu vlaist na čitavom teritoriju sada jc* dimstvene države Srba, Hrvata i Slovenaea vrši Njegovo Veličanstvo Kralj Petar, od* nosno u Njegovoj zameni kao Regent Vaše Kraljevsko Visočanstvo, a ujedno bi se u sporazumu sa vladom Vašeg Kraljevskog V.isočanstva i predstavnicima svijoi narod* nih stranaika u Srbiji i Crnoj Gori imala da	ob razu j c jedinstvena parlamentarna
vlada na području Jugoslovcnske države uz jedinstveno .narodno predstavništvo.
Vaše Kraljevsko Visočanstvo!
Želja bi Narodnog Veča bila, da se, s obzirom na provizomo stanje, ovo privre* meno narodno predstavništvo ob razu j e spo* razumom izmedu Narodnog Veča i pred*
stavnika naroda Kraljevine Srbije i da se ustanovi odgovornost državno vlade prema modernim parlamentarnim načelima ovom narodnom predstavništvu, koje bi trebalo da ostane na oikiupu .sve do Konstituantc, da princip ustavnosti i parlamentarne odgovor*-nosti vlade dodc do potpunog izražaja. Iz istog razloga ostali bi na snazi pod kon tro* lom državne vlado dosadanji autonomni ad* ministrativni organi, koji oc za svojo ure do« vanje biti i odgovorni autonomnim pred* stavmištvima.
U ovo prelazno doba trebalo bi po na* šem mišljenju stvori ti preduvjcte za konač* nu organiizaciju naše jedinstvone države. Naša državna vlada trebala bi u tu svrhu p osebice da pripravi Korustituantu, .koja bi prema iznesenom predlogu Narodnog Veča bila izabrana na temelju opčeg, jednakog, izravnog, tajnog i proporcijonalnog prava glasa, a sastala bi sc najkasnijc šest mo* scoi posle siklopljcnog mira.
Na ovu spomenicu odgovorio je Prestolonaslednik sledeče:
Gospodo odaslanici!
Vaš dolazak u ime Narodnog Veča Sr* ba, Hrvata i Slovenaea, dostojnog prestav* nika široke naše misli, i Vaše saopšte.nje njegove istorijske odluke od 24. novembra, kojom sc proglašava ujedinjenje svega na* roda i sve naše mile, namučone ali slavno otadžbinc, ispunilo mo dubokom radošču.
Primajuči to saopštcnjc uveren sam, da ovim činom ispunjavam svoju vladarsiku dužnost, jer njim samo privadim konačno u delo ono, što su najbolji sinovi naše krvi sve tri vere, sva tri imena, s obe stra.ne Dunava, Save i Drine, počeli pripremati još .za vlade blažene uspomene moga deda Kne* za Aleksandra I. i Kneza Mihajla, ono što odgovara željama i pogledima moga naro* da, te u ime Nj. Veličanstva Kralja Petra I. proglašavam ujedinjenje Srbije sa zemljama nezavisne države Slovenaea, Hrvata i Srba u jedinstveno Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaea ...
U smislu želja i pogleda, koje sto mi izvoleli izložiti i koje ja i moja vlada pot* puno prihvačamo, vlada če odmali produ* zeti, da sc što pre ostvani sve ono, što sto iskazali, kaiko u pogledu prelazno i privre* mene perijode do sastanka i kraja rada ve* like ustavotvornc skupštine, tako i za .izbor i sastav ovc. Veran primeru i .zavetu, koje imam od svog uzvišenog roditelja, ja ču biti Kralj samo slobodnim gradanima države Srba, Hrvata i Slovenaea, ostati uvek veran velikim ustavnim, .parlamentarnim i širokim demokratskim načelima, zasnovanim na op* štom pravu glasanja. Toga radi ja ću potra* žiti Vašu saradnju za obrazovanjc vlade, kuja če predstavljati čelu ujedinjonu otadž* binu, pa čc ta vlada biti u stalnoj vezi, naj* pre s Vama, potom sa narodnim predstav* ništvom, s njim raditi i njemu odgovarati!
Iz toga je jasno, da su svi poje* dini delovi Jugoslovena s tim aktom izvršili ono,, što je dovclo do osni* vanja jedinstveno države Srba, Hrvata i Slovenaea. Prvi deccmbar 1918 je početni dan nove države, početak nove dobe u istoriji Jugo* slovcna, s kojim se ostvaruju snovi iz vremena Dušana Silnoga.
Taj kratki pregled u najnovijoj istoriji našeg ujedinjenja prilikom proslave desetogodišnjega jubileja, i pogled u uspehe desetogodišnjega rada na podloži toga ujedinjenja — ne uleva u naša srca one radosti, kako bi je morali osečati prilikom te svečanosti. Samo jednu veselu tačku vidimo, koju nikako ne sme* moi prezreti, a to je S o k o 1 s t v o ! Stajali smo cclih prvih deset godina čvrsto na straži, da očuvamo ideale, koji su nas združivali pre rat i uje* dinili k zajedničkom radu posle rata. Usprkos svim teškočama, usprkos svim bojevima nismo klo* nuli glave znajuči da jc država naša svojina, naše delo i naša^ buduč* nost. Posvetili smo sve naše snage radu za razvoj naše države, radu za narod, za njegovo vaspitanje, da ga podignemo i osposobimo za rad, za državu. Sloboda državljana nije uživanje, nego rad, neprestani rad na velikim kulturnim zadacima moderne države. Toga smo bili svesni te posvetili sav svoj rad te* lesnoj i duševnoj izobrazbi našega naroda. Samo naobražen narod biče čuvar slobode, samo duševno i telesno izobraženi, visoko moral* ni predstavnici naroda mogu biti čuvari naše bolje budučnosti, ču* vari parlamentarizma, slobode po* jedinaca i glasnici veselog prolječa, silnoga, zdravoga i čiloga jugoslo* venskoga naroda. Sve drugo je maskiran apsolutizam, koji goni narod u propast.
Sokolstvo je čuvar svoga naro* da. Stajali smo prvih deset godina nesebično i požrtvovano na straži, udvostručičemo taj rad za narod i državu, jer vidimo rešenje svih problema naše države samo u po* jačanom sokolskom radu.
Prvi december.
Л/а krilih bežečega časa, iz temnih globin
robstva in muk, iz belih kosti,
iz zevajočih ran, iz naroda solz,
iz zdihov sirot, iz mečev ostrin,
iz topovskih žrel, iz mrzlih grobov,
iz nad, iz nikdar ugasle volje —
ti rodil si se, nad nami kot solnce obstal —
Prvi december!
Veš li, kako so Človeka na križ pribili, kako so mu z žolčem žejo hladili, ker narod je ljubezni učil?
A narod, ves narod so teptali, ker ljubil je zemljo, so ga prodali, a v lastnem trpljenju se je *'krepil, skoz trnje, skoz smrt se je privil do tebe — Prvi december!
Če bila bolest bi v snov položena, kot gora vzkipela bi do neba, tako pa je, med vse razdeljena, razpredla od srca se do srca, kot ptica ujedna tam kljuvala, po dušah strupena in 'blazna orala, dokler ni vsak bil kremen in jeklo, dokler ni sovraga pogoltnilo peklo in zarja sijajna ni zaigrala nad nami — Prvi december!
li	trnja cvet, ti krona junaštva, vozel v razdobju zlosti in pravde, med umiranjem in vstajenjem mejnik, zakopan v zgodovino, vznesen do veličastva zmage —
Prvi december!
Izpod tebe — razgled v daljave, širjave, kjer slava tke Slovanstvu zastave, pod tabo razmah vseh zdravih moči, vzlet duš do smele zaznave: on hoče vse, on zmore vse, komur kdajkoli iz grobov in krvi, iz robstva verig zmagovito privre —
Prvi december!
Mi Sokoli, čuj nas nebo in svet, ■
mi Sokoli — kot v bron in kamen vzpet —
vsak v pozoru stoji, a z dušo živo
in s srcem zvestim domačo njivo
straži, da plevel in osat
ne zaduši plodovitih trat,
da vekomaj, vekomaj boš sijal
nad nami, pred nami kot kristal —
naš Prvi december!
Ljubljana, 1. decembra 1928.
E. Gangl.
t
PRILOŽI K NAŠIM SAVREMENIM PITANJIMA:
VOJISLAV BOGIČEVIĆ (Tuzla):
Mi nazadujemo!
Statistika je jednoj organizaciji ono, što je puls čoveku: Što se večma smanjuje brojno stanje — nastaje i postepeno propadanje same organizacije.
Mi se nalazimo pri koncu desete godine našega sokolskoga rada u slobodnoj državi — svi osećamo, da sa rezultatima toga rada nismo zadovoljni, — ali ipak sv e čuti, niko ne pokušava, da pogleda istini u oči i da potraži izlaz iz situacije, koja bi mogla biti od presudnog značaja za daljnji napredak Sokol*, stva.
Istina je, da je Sokolstvo idejna organizacija, 'a ne čisto telovežbe* na, kao na pr. »turnvereini« u Ne* mačkoj, ali je istina i to, da se snaga Sokolstva može meriti i oce* njivati samo po broju pravih So* kola, a to su oni, koji aktivno sa* raduju u Sokolstvu. To je u prvom redu vežbaćc članstvo.
Ako posmotrimo statistiku to* kom ovih 10 godina, opazičemo na prvi pogled jednu neprirodnu po* javu, koja nas mora baciti u ozbilj* nu brigu i koja nas sili, da celo* kupno stanje naše organizacije podvrgnemo jednoj svestranoj ana* lizi i%da pokušamo pronači one -otrovne sokove, kojima je zaraženo sokolsko telo, te ne može napre* dovati, nego čak nazaduje*
Još ima vremena, još nije kasno, ako nam svima leži na srcu iskrena ljubav prema Sokolstvu.
Očekivalo bi se, da če Sokolstvo kao opštcnarodna i nadasve važna ustanova uhvatiti mnogo dubljeg korena u narodu, ali to nažalost nije.
Neko če ustvrditi, da je možda Sokolstvo izgubilo svoj »raison d’ etre«, ili da nema simpatija U na* rodu.
Ovakvo bi mišljenje pobila či* njenica, da je narod do sada dao ogromne materijalne žrtve za to Sokolstvo, pa kad bismo mi zbrojili tu ogromnu sumu, stali bi zapanjeni i uskliknuli:
»Kud se dede car Nemanje blago ...
Sedam kula groša i dukata.«
Kad bi se ustanovilo, koliko je dato na prednjačke tečajeve, ko* liko na instruktivan sokolski rad, koliko na domove, a koliko na sle* t°ve i na propagandu, koja je ostala skor° jalova, onda bismo videli i bili svesni toga, zašto nazadujemo.
Druga činjenica, da narod hoče Sokolstvo, jeste, što je Jugosloven* ski Sokolski Savez, dok je još So* kolstvo bjlo kompaktno, dok nije bio odvojen Hrvatski Sokolski Sa* vez, imalo 358 društava, a danas ima 444 društva ili za 86 više, a 1 i stvarno manje vežbačeg članstva. Neka malo govore brojke! Da vidimo kako stojimo sa izvršujučim članstvom? God. 1921. imao je JSS 358 društava sa 6140 članova i 3591 članicu, što je či* n i 1 o 27 % ukupnog članstva. Ako uzmemo prosečan broj, onda ot* pada na društvo 17 č 1 a n o v a i 10 članica. U oktobru 1927 bilo je 444 društva, dakle za 86 društava više, ali 7660 članova i 2672 članica, što čini 23 % ukupnog članstva. Ili prosečan broj na društvo 17 članova i 6 članica.
Odmah nam upada u oči, da je u opadanju muško članstvo, jer dok se je broj društava povisio za %, procenat je ostao isti, a pri* rast je samo prividan. Kod ženskog članstva opadanje je frapantno. Jer iako je broj' društava veči za 86, žensko članstvo je o p a 1 o za č i t a v a 4 % ili broj ženskog član* stva smanjio se za 919 ili za
Na ukupni broj stanov* ništva otpada po prilici 0'8 °/00 vežbača ili jasnije n a h i 1 j a du 1 j udi ni jedan c e o č o v e k.
Da broj vežbačeg članstva opa* da, razlog je nemanje potrebnog broja prednjaka, slaba ili nikakva organizacija prednjačkih tečajeva i nemar pojedinih odbora.
Vrhovno vodstvo nema ni struč* nog lista, koji bi zadovoljio sve teh* ničke potrebe, a organizaciju pred* njačkih tečajeva, trebalo bi početi odozdo, a ne odozgo. — Nije re*
šeno pitanje terminologije; ni me* todike i t. d.
Što se tiče ženskog vežbačeg članstva, tu je malo gore. Kod Sa* veza doduše postoji načelnica, koja se može videti na svima večim sle* tovima, ali ne postoji aktivan po* seban odsek za članice, koji je od neophodne važnosti. — Kod poje* dinih župa načelnice su samo na papiru, mnoga društva ih uopče ne* maju, pa još ako je nezgodan dru* štveni načelnik, onda zbogom čla* nice! Kod primanja članica često sc nc gleda na ponašanje, pa tako dolazi na sletovima, zabavama i selima do nezgodnih scena, koje teraju i ono što je dobro medu čla* nicama. Stroga i nemilosrdna so* kolska policija morala bi na sva* kom sletu pošto j ati sve dotle, dok se medu članstvom nalazi »Sokola«, koji idu na sletove samo »radi lova« i radi razonode.
Zato se ona pojava nenormal* nog priliva vežbačeg članstva pred sletove dade lako protumačiti i sliči onom užurbanom rekrutova* nju »landsturmera«, koje je vršila Austro Ugarska pred svoju smrt, a koji su joj i grob iskopali.
Na sletove se išlo više radi »so* kolske propagande«, koja je kako vidimo ostala jalova, pa čak i što se tiče pomažučeg članstva. Da vi* dimo! Čas opadanja, čas porast. Godine 1921. bilo je 44.000, godine 1925. — 32.593; god. 1926. — 31.404; god. 1927. — 34.289.
Dok brojno stanje p o * m a ž u č e g (ja ga ovde tako ime* nujem) članstva raste — fi* nansijska snaga Save za slabi, ili dok brojno stanje pomažučeg članstva ra* ste, brojno stanje vežba* čeg članstva opada.
Tako, da danas od celokupno« članstva ima samo 21 % vežbača.
Sa takvim stanjem mi idemo u susret II. jugoslovenskom sokol* skom sletu, koji za naše Sokolstvo treba da bude sinteza snage, disci* pline i izvežbanosti. Treba da bude naša jubilarna slava reprezentativ* na i dostojanstvena.
Neka se o ovom zamisle malo svi pozvani. — Jer je zaista sra* mota, da i brača Če si zapaze, da je na sletu u Skoplju u mesecu sep* tembru nastupilo svega 437 vežba* ča i 116 članica. Snaga jednog žup* skog sleta, a pisali smo o tome pune stupce po novinama, zavaravali sami sebe, pa ako hočete i druge.
Sokolstvo treba da bude k o 1 i k o č <> m i kak vodom s n a ž* noiodgojeno.pamunetreba nikakve bolje reklame, a n.aj* manje novinske.
Možda ima neko, pa bi sve ove pojave hteo, da opravdava sa poli* tičkim prilikama i neprilikama u zemlji. Taj namerno greši, jer je Sokolstvo rešilo sva svo* ja politička pitanja i iz* reklo ih u sv o m aksiomu:
Jedan narod,jedna dr* ž a v a i j e d n o S o k o 1 s t v o 1 — paako neko drukčij emisli, nema mu mesta u Jug o sl o* venskom Sokolstvu.
Politiku van Sokolstva! — ako je ima, jer Sokol* s t v o ne pripada ni jednoj partiji, nego narodu.
To su reči, koje izrekoh u jubi* larnom broju^ našeg »Sokolskog Glasnika«, sa željom da se prenemo iz mrtvila bar u 12.*ti čas, dok nije još kasno.
Ja nišam pesimista, a optimista sam u toliko, što verujem u rasnu sposobnost i životnu snagu našeg naroda, koji če znati i moči da od* strani sve one otrovne sokove u na* rodnom telu.
Ja pišem, nešto na molbu, nešto »sua sponte« članak za člankom, a da niko ne reagira, da se niko ne buni. Šutnja doduše znači odobra* vanje, ali to nije dovoljno.
Možda se čeka, da se ja ispu* cam. To bi se mnogo čekalo, jer su naši desetgodišnji greši toliki, da kad bih upotrebio sve kalibre, ne bih se lako ispucao ...
MILAN PUHALO (Banja Luka);
Oko rešenja našeg finansijskog pitanja.
Us k o to če 'se navršiti deset godina našeg zajedničkog rada i života. Na* vršiče se deset godina kako udosmo ui jedan za.jednički savez, da ш njemu bratski delimo i podnosimo sve napo* re i nedaće i da isto tako delimo i uži= varno plodove i uspehe toga, tako idealno zamišljenog života. — I zaista, kroz tih dugih deset godina imadosmo i napora i uspeha i nedača i pobeda. Koračasmo dobrim korakom napiea 1 mi bi mogli biti danas zadovoljni, da nije jedne bolne rane: finansijskog pitanja. Ta rana je danas tako teška, da se o njoj mora povesti ozbiljno računa i pristupiti brzom i odlučnom lečenju, kako time nc bi doveli u pi* tanje eeo naš desetogodišnji rad. Još u početku, kada poboljevahu naša društva, niko to nije shjvatio ozlbiljino i niko ee nije maknuo. Propustismo to, zarazismo župei, a -ove evo i savez, i sad je došao poslednji čas, da se o tome ozbiljno razmisli i nade lek. — Obično se kaže: »od glave riba smrdi«, no ovde to ne vredi. Stvar jo pošla drukčijc. U društvene uprave ušli su ljudi nedovoljno sokolski vaispitani, koji nisu mogli slhvatiti uloge župa i važnosti saveza, te povedoše društva drugim putem, putem zasebnog života i rada. Oni^ r.isu mogli razumeti zašlo ec uopšte župa i što če savezu toliki prinosi. Kako su oni zamišljali rad bez župe i savez, bez sredstava, to bi nam samo oni^ bili iu stanju rastumačiti i zaista jc šteta, što ti sokolski »geniji« nc iznesoše nikada tih svojih planova pred sokolsku javnost. Mogli isu se obesmrtiti, jer bi im Sokolstvo sigur* no bili večno zahvalno. — Ovako eto, oni to praiktično provedoše u svojim društivima: zadužiše ih, ukočiše život župama, a savezu ne preostade nista drugo nego da otvara u svojim knji* gama račune i da na njima zadužuje društva, koja to u večini baš ni naj* manje ne buni. Ti računi danas izno* se preko milijun dinara: žalosna slika rada naših funkcionera.
I evo sada je došlo vreme, kada tako' dalje ne može. Došlo je vreme, da se stvar jednom rasčisti, pa da se zna načemu smo. Najispravniji put če biti po onoj narodnoj »kakav svetac, onaki i tropar«. Ono čime se pretilo, treba da se i izvrši, jer če ugled i saveza i župa pasti sasvim, a ona tačna i uredna društva izgledače smešna. — Put je kratak. Društva duguju, a savez ima da zahteva od žu/pa, da u jednom odredenoTO vremenu pokriju dugove na taj način, što če župski izaslanik od svakog driuštva uzeti dužni iznos i odmah ga poslati Savezu. U slučaju, da društvo ne raspolaže sredstvima, ceo društveni odbor ima da potpiše menieu na dužni iznos plus kamate i ova sc 'odmah eskontuje u sedištu društva ili 'U najbližem mestu, pa neka
0 njoj posle, vodi odbor brigu, kad nije hteo voditi o društvenom radu. Ako društveni odbor ne htedne pristati na ovo, društvo se briše iz saveza i neče se nazad primiti dok ne izmiri sve za* ostale dugove, a osim toga i sve pri* nose za tekuču godinu. — Na ovaj način bi se ras čistil a društva, za savez bi bila stvar rešena, a osim toga se ne bi mogao niko potužiti na nejedna* kost. Nikakvih obzira nc sme biti ni prema kome. Svi morajiu da izmire dug savezu, a novac neka traže gde znaju. Ovim postupkom bi se došlo i do toga, da bi društva počela ozbiljno voditi računa o svojim ‘dugovima, pa bi zbog toga postala i agilnija. Ako bi se uvidelo, da su društva ovakvim po* stupkom su'višc opterečena, lako se mogu sniziti savezni i župski prinosi za jednu godinu, da im se olakša pla* Čanje. — Provađanjem navedenoga po* stupka pale bi u vodu sve nade, onih sokolskih špekulanata, koji su računali samo na otpise i izbegavajuči plačanja dovodili ona najtačnija društva u te* žak i neugodan položaj. Mi znamo, da se zbog neurednog plačanja izvesnog broja društava i župa, povisio savezni porez od 5 na 10 dinara i šta je bilo? Najtačnija i najbolja društva zapraivo su time kažnjena. Ona su te prinose plačala upiruči sve sile, da ostanu i dalje tačna, a druga se uopče ne oba* ziralhu na to, kao da ih se ništa ne tiče. Ovo se ne može i ne sme dalje dmvo* ljavati, jer bi time bio pogažen jedan od glavnih principa sokolskih: jedna* kost. Jednakom merom meriti, to je najpravednije.
S ovim mojim predlogom se neče složiti sigurno velik broj župskih i društvenih funkcionara, a to je razum* ljivo, jer je najmanje njih 8/io krivo ovome današnjem stanju. No ja bi toj brači preporučio jedno umiruj'uče sredstvo: neka podnesu ostavke na svoje funkcije i oslobode nas svoga »rada«. To bi s njihove strane bila ogromna usluga Sokolstvu. — Ta ti ljudi dolaze na savezne sednice i skupštinc, gde se rešavaju sva pitanja
1 potrebe, pa je prosto nerazumljivo ono olako primanje predloga i dono* šenje zaključaka, kada ih ne izvrša* vaju.
Hočemo li slet? — Hočemo.'
Hočemo li tečaj? — Hočemo!
Hočemo li u Amsterdam? — Ho» čem o!
Hočemo li plačati prinose? — ??!!
Ovo mi sve naliči na onoga pijan* ca, koji je ispijajuči čokanove raki je vi kao: oho*ho!, a kad je birtaš doneo račun: kako to?
Sad, ili ti delegati nisu svesni svo* jc dužnosti i odgovornosti ili nisu svesni oni koji ih šalju?
Brači vežbačima i sestrama vežba* čicama, koji se u večini župa mogu smatrati jedinim i pravim Sokclima. bar još za sada, preporučio bi, da od sada na glavnim skupštinaina biraju odbore samo iz redova izvršujučeg članstva, izuzev one koji su radom dokazali, da su pravi Sokoli. Na taj način če biti u stalnom dodi'ru sa dru* štvenim funkcionerima, biče od njih na vreme o sve mu izvešteni i moči če ih stalno kontrolisati u njihovome ra*
du. Šta mi imamo od dobrih i tačnih funkcionera, ako ih nikada nema u su* kolani, da ih članstvo vidi i da član* stvu dadu uvek potrebne upute? Na taj način članstvo i odbor žive i rade sv ako za sebe i na svoj način, pa kakve rezultate možemo očekivati u takovom društvu? A meni je poznato, da ima društava u kojima članstvo ne po* znaje, nc samo pojedine funkcionere nego ni samog starešinu. U taikvom društvu nema ni sokolskog života, ni napretka.
Dakle, bračo i sestre, upamtite, da samo dobri i svesni funkcioneri mogu biti oni, koji pozn a ju sokolski život i rad koji su prošli kroz sokolanu i upo^ znali sve potrebe i želje izvršujučeg! članstva. Samo oni če biti u stanju, da rešavaju sokolska pitanja savesno i tačno. — Ne moraju to biti ljudi vi* soko obrazovani i akademičari (ako ih ima tim bodje), mogu to biti i brača sa nižom školskom naobrazbom, a vo* lja i rad če sve nadoknaditi.
Neka buduče društvene glavne skupštine u tome pogledu donesu pro* mene, kojo če značiti korak napred. Zdravo!
Ropstvo našega veka.
Rapallo i Nettuno strašna su ime* na, koja naš narod nikad neče da za* boravi. S njima jo u vezi rop'fvo 600.000 naših duša, koje živu bedne svojo, živote pod jarmom dvotisuc* godišnjc kulture ...
okrutnom pesnicom fašizma ...
Danas donosimo dve slike, koje prikazuju uništenje slovenačke škole družbo sv. Cirila i Metoda na Akve* dotu u Trstu, .le li moguče, da jedan kulturan čovek može da nešto takveg
Učiona /. razreda po odlasku kultaronosača.
se
Preko pola milijuna naših ljudi, na brače i naših sestara lišila je ne* pravda i tiranstvo svake slobode, i na* cionalne i političke. Niko od njih ne sme govoriti na materinskom jeziku, ne sme pevati naše piesmie, ne sme ni u crkvi slušati jezik, koji ga je majka učila. Da nema u našim zarobljenim
barbarsikog učini?
To se ne može pobiti, jer imamo dokaza; evo ih, gledajte ih, sudite po njima, koliko je istine u tvrdnji, da vlada u toj zemlji doista dvatisučgod:* šnja kultura!
Narod naš u ovim zarobljenim krajevima pati velike muke, koje ga
• ; -: ■: I џ	H p
isill
111
Soba za sednice uiiteljskog zbora.
krajevima u Istri, Gorici, Trstu naših škola, to nije ni potrebno da '.nagla* simo.
Uništili su i vse naše časopise, u poslednje vreme zadnji list, koji je još izlazio na našem jeziku — »Gori* šku Stražu«, a njezinog urednika sa* peli su u lance i zatvorili ga !kao raz bojnika.
Vse su nam Talijani uništili, sve zagušili, sve ukrali!
U zadnjem broju Sokolskog Glas* nika doneli smo sličicu, koja prikazu* je popaljeni Narodni dom u Trstu, gde je čak i pod Austrijom plamsao ponosni i ozbiljni narodni život. Sa* da nemarno više ni svog doma ni svog narodnog života — sve je propalo pod
uništavaju telesno, a otviaraju mu i krvave rane u njegovog duši. Strašno jc, šta može moralna pokvarenost da učini zla nesretnom narodu!
Ako ima pravde božje, onda se moraju ovakvi okrutni i nekulturni či* novi osvetiti, osvetiti tako, kako to traži uvredena čast naroda i uništeno njegovo moralno i materialno imanje.
Spnemajmo se! Jačajmo se!
Ovo ropstvo našeg naroda u da* našnoj Italiji — to je sramota našeg? veka!	—ge—,
Spremajmo se za II. jugoslovanski svesokolski slet u Beogradu g. 1930. — Jačajmo se!
HASAN ĐIKIĆ (Mostar):
Nešto o načinu vaspitanja narastaja
i dece.
DR. E. MEJAK (Celje);
Sokolski tisk.
k velikim napakam in nedostat« kom v sokolskem udejstvovanju sodi
U poslednje vreme mnogo se po našoj sokolsko j štampi piše, o torne ua koji način da poboljšamo naše pro« svetne prilike, kako najlakše da pro* svetlimo um i srce našeg članstva. Ali ne samo u štampi nego i na s a; sitaneima kao najhitnije nerešeno pi« tanje pokazuje se pitanje prosvete. Koju svrhu ima sokolska prosveta, koga treba da uzgajamo, šta treba da suzbijamo, a šta da potstičemo kod na« še dece, narastaja i članstva, >to svi znademo i u torne smo svi je,dno, ali se ne slažemo u tome kako i na koji način da vršimo tu prosvetnu zadaču
—	manjka nam dakle način. Jedni su za -to, da po društvima duže govore i predavanja društveni .prosvetari, dru* gi za to da ite govore držo okružni ili župski prosvetari obrazložavajuči to time, da če ljudi koji dodu iz župskih središta, več samim tim što su župski i prosvetari i što su manje poznati po> stiči svojim govorom mnogo veči vas= pitni učinak nego ljudi domači, koji se svaki dan vidaju, koji često takve govore i predavanja drže i na ko j e se članstvo naviklo.
U glavnom svo težišto rada pr e* nešeno je pored knjižnica na govore i predavanja i to za sve vrste, kako za članstvo tako za naraštaj i deeu. Gradivo je . svakako bilo prikladno onome kome se davalo.
Pogrošno je 'mišljenje, da se istim načinom i sredsitvima mogu odgajati deea i .naraštaj kao i članstvo. Ovo bi so moglo opravdati kad bi se ,f>re.t» postavilo, da je dete u duševnom po* gledu odrasli u malom, ali to ni j e tačno. Dete je biče podloženo razviit« ku, iz njega treba istom kasnije da postane čovek, pa prema i'ome za nje« ga je pćtrdban naročit način vaspita« nja, jer jo ustroj njegova uma dmk« čiji od uma odrasla čoveka. Moramo način prilagoditi detetu da bi kasnije to isto dete kao odraslog, kao člana mogli prilagoditi današnjim našim nas činima prosvečivanja. Ako budemo prOtivno radili nečemo nikada postiči što želimo. .
Po našem mišljenju prosvetni rad primenjen ,na decu i naraštaj mogao bi se podeliti u dva nazdoblja, u raz* dobi je letnog i zimskog rada. Sva« kom ‘od ovih dvaju razdoblja odgova« raju i načini, a pretežni su i naročiti ciljevi, koji so njima postižavaju,
Osvrnimo se najpre na razdoblje letnog rada.
Ovaj se rad vrši ne u vežbaonici, kako bi to mnogi hteli, več na polju, u šumi, u polju, na morsko j obali. Trebald bi svako društvo ili još bolje više njih zajedno da nadu za svoju decu i naraštaj zgodno letno selište, gde če ih preko lefa izvoditti. Zar ni« je lepše videti dete kako u onoj er« V.enoj košuljici viri iz šumskog zele« nilakao mak iz trave, nego da pleše po zatvorepim vežbaonicama, kupa se u vlastivom znoju i dišo pokvaren, za« gušljiv zrak. Ali i ne uzimajuei u ‘clb* zir one ogromne koristi koje irnadu ovakva letna selišta za telesni život deiteta, ona je značajna i za prosvetni rad — to je zapravo čista prosvetna škola, njome se postizava mnogo više u prosvečivanju detinje duše nego te« la. A to se vrši neposredno bez za to, naročito udešenog uteeaja na decu i naraštaj.
Na ovakvim selišitima najlakše čemo postiči ono što hočemo da stvo* rimo od svakog deteta, kojio dobijemo u našu sredinu, a t'o je vaspitačemo od njega kada odraste društvenu je« dinicu, svesnu svojih prava i dužno« sti i svesnu zadaoe koju ima da vrši kao obrazovan i sokolski vaspitan član, svoga naroda i države, a s itim u vezi i celokupne, ljudske zajednice. Mno« go je Jakše vaspitati pojedinca kao; pojedinca, nego kao društvenu je« dinku.
Kako čemo pOstupati sa decom i naraštajem na ovim selištima ne tre« ba sada naročito da izmišljamo. Ima« mo to već gotov'o. itrcbamo samo opo« našati. Mnogome če moguče biti ne« ugodna reč oponašanje. Ali zašto? Zar ni je znak naprednosti ako se opo« naša nešto što je lepo- i dobro? Na kraju krajeva ne možemo i ne mora« mo biti u svemu izvorni. Što su nas drugi u nečemu pretekli naša je kriv« da, ali zaito ne smemo to i odbaciti.
iPogledajmo na način rada skaut« ske organizacije. Ne trebamo ga 'od« bacivati. (Ovo govorim piema onome što vidim, kako se danas kod nas radi).
Na letnim selištima deea su upu« čena sama na sebe, na svoju vlastitu snagu i na svoj vlastiti rad. Tu im sc pruža najlepša prilika, da osete vred« nost samoga sebe, da uvide svoju važ« nost kao članovi jednog udruženja. Kada treba kuhati ručak jedna če de« ca doneti vode, druga če iči po drva za loženjo vatne, treča če spremati ono što je potrelbno za ručak itd. To če ona sve vršiti sa največim zado» voljstvom, bez i malo ustručavanja i stida. Baš naprotiv bila bi za dete naj«
veča kazna, kad bi mu so to zabranilo.
Iz toga rada ono če najbolje uvideti golemu važnost podele rada i veliki značaj zadrugarstva za gospodarski, čudoredni i društveni boljitak čoveka, kao pojedinca i kao člana ljudskog društva. Neka se jedan razboli drugi su dužni da ga iteše, da ga rieguju i dvore. Stari ji se. brinu o mladima, ne« mOenijima, upueuju ih i potpomažu. Oni sve sami vrše. Starešina jo potre* ban samo da vodi, da .nadzire njihov rad i gde je potrebno da doprinese svojim savetom i svojim iskustvom ka'6 stariji i pametniji.
Zar od ovakve .škole-za čudorea« no vaspitanje ima bolje? Sve^ je tu prirodno, iz vlasititog potieaja, bez iz« veštačenosti i nametanja spol j a, koje deea vrlo lakoi osete i koje im je do« sadno.
Pored ovakvog rada nijc im onda nužiro govoriti o potrebi »bratstva i ljubavi prema bližnjemu, o samilosti i drugim čudorednim dužnostima čo* vekovim, jer su to ona sve sama oso« 'tila, a reči same za njih su suvišo ne« stvarne, beznačajne i bez učinka. Ono što čuje brzo i lako zaboravlja, ali do kojeg spoznanja dode vlastitim is« kustvom, životom i radom to ostaje -njegova 'trajna svojina i uvek če so toga pridržavati. Erto u čemu treba da se sastoji naš prosvetni rad za vreme leta.
A sada da pregovorimo i nekoli« ko reči o prosvetnom radu za vreme zimskog razdoblja.
Ovaj se rad kako je i razumljivo vrši isključivo u vežbapnici, pre, za i posle vežbe. On se sastoji u držanju nagovora i čitanju knjiga. (O važnosti i izboru štiva radi- njegove neposred« ne koristi za vaspitanje govoričemo
o	p širni j e kojom drugam prilikom.) Predavanja dcci i naraštaju, pa to bi« la govorena ili čitana treba iz(begava« ti jer su ona ovde bez koristi. Glavni su nagovori. Njima bi se, ovim nago« vorima,. zgodno mogao objašnjavati deci i naraštaju značaj njihovih izves« nih radova na letovalištima. Da se ova rečeniea nebi shvatila kao oprečna predašnjim izlaganjima, još ču jed« nom da napomenem, da do spoznanja vrednosti, svoga rada na letovalištima deea dodu u nekoj meri i sama, ali je to spoznanje nejasno, onoi je kod njih ostalo sakriveno nesposobnošču za d ubij a shvatanja. Zato im ih u ovak« vim govorima treba vešto razotkriiti, zgodno ih 'oblikovati, dozivajuči im u svest izvestan čin, koji označava do« tična pouka, koja im se hoče na« govorom da dade.
Ali ak'o nagovor nema gore nave« denu svrhu, onda treba paziti na koji če sc način on održati s obzirom na čudoredne pouke, koje su skoro> i je« dimi cilj ‘ovih nagovora. Suhim tuma« čenjem deci značaja i potrebe jedne čudoredne osebine ne postiže so ni« šta; to je samoi gulbljenje vremena i truda, jer to decu ne zanima niti rado slušaju. Gorak lek lako se pije sa še« čerom. Tako je i sa ovim poukama. Treba ih zaviti u privlačivo ruho, pa im onda u takvom obliku i davati. Treba ih pojednostaviti i preneti na razinu dečijcg shvatanja. Pouke su stvorili odrasli i stari ljudi, a ne deea. Zaito ih treba deci prilagoditi. Najbolje ih je davati o obliku kratkih i lakih priča. Ovo mogu biti one, koje je stvo« rila narodna mašta, a mogu biti i kakve zgode iz samog dečijeg života i rada u vežbaonici i van nje. Na pri« mer, ako hočemo dcci da prikažemo potrebu ustraj/nosti u radu, onda če« mo im ispričati priču o »caru i puku« ili takvu koju sličnu. Ovaj način da« vanja pouke decu če zanimati, jer su Tad’oznala na svršetak priče. Nakon ispripovedane priče, može se decu zgodnim pitanjem navesti, da sama stvore zaključak, kako bez ustrajno« sti nema uspeha. Kasnije ih treba sa« mo u zgodnim prilikama potsečivati na taj zaključak, pa čete videti, da čete s manje govora postiči veči uspeh nego da inače cele sate deci pričate o ustrajnosti. Kako sa pričom tako i sa kojim dogadajem jz (života dečijeg. Potsetiti dete recimo, kako sc mora*
lo	mučiti da jo iz velo jeduu vežbu,. pa ju je ipak izvelo, što je postiglo jedi« no time da je ustrajalo' u vežbanju i nije popustilo i tako slično.
Ovakve govore i priče ,ne trdba održavati s nekim odredenim planom, da budie danas ovo, sutra ono, več je bolje vršiti to prema prilikama. Po« ticaj za to treba da dođo 'odozdo od same dece, kad ona nešto pogreše ili nešto dobra učine. Ne treba samo zlo ukoravati nego treba i dobro hvaliti. Čcstim i isključivim ukoravanjem zla može se postiči i negativan uspeh.
Ovim bi sc pravccm, po našem mišljenju trebao da kreee rad oko vaspitanja našeg naraštaja i dece, bar delomično, pa da bude 'osiguran uspeh i da od njih kasnije dobijemo članove onakve, kakve mi danas u našem So« kolstvu želimo imati.
tudi naša premajhna briga za razširjen njii. sokolskega tiska, naših sokolskih glasil in sokolske literature.
V Jugoslov. Sokol. Savezu izhaja po zadnji statistiki vsega skupaj 17 sokolskih časopisov, 4 časopise izdaja JSS sam, ostalih 13 časopisov pa raz« no župe, izmed teh so 4 župe iz Slo* venijo. Ge si ogledamo število naroč«. nikov na ta glasila, moramo ugotoviti v veliko začudenje prav žalostno bi« laneo. Po zadnji statistiki, podani na sokolskem sestanku v Laškem, šteje naš Sa.vez nad 70.000 članstva. Naše centralno glasilo »Sokolski Glasnik« pa ima samo okrog 5000 naročnikov. »Sokolski Vestnik«, zvanično glasilo Čehoslov. Obče Sokolske, pa ima okrog 50.000 naročnikov. Zopet ima« mo tukaj lep primer, v koliko so naši severni bratje Cchoslovaki pred na« mi, kolikšna je njihova požrtvoval« nost in kako velika je sila njihovo or« ganizacije.
V zmislu skkpa zbora župnih prosvetarjev so dolžna vsa društva, da si nabavijo minimalne sokolske knjižnice. Prepričan sem, da je število onih društev, ki so si to knjižnico že nabavili, prav majhno, dasiravno bi no smelo biti nobenega društva v Sa« vezu, ki bi te knjižnice no imelo. Star in splošno znan je rek, da je tisk naj« močnejše in najostrejše orožje. S ti« skom zanesemo najlaže svoje' ideje med širše plasti naroda in jih sezna« nimo s svojimi nalogami, svojim de« lom in ciljem. Prav nič se nam ni ču« diti, če naletimo večkrat na človeka, ki pravi, da je Sokolstvo sedaj po na« šem osvobojenju nepotrebno, češ, da za vse to, za kar hoče skrbeti Sokol« stvo, skrbi že država itd. Slišal sem že ponovno take izjave celo iz ust vo« dilnih mož. Če to storijo taki ljudje, potem ne smemo prav nič zameriti malo ali manj izobraženemu človeku, ako nam stopi s tako trditvijo glede našega pokreta nasproti.
Odkrito si priznajmo, da smo te« mu sami krivi. Premalo ali skoro nič sc ne brigamo za naš sokolski tisk. Ne znamo upoštevati njegovega veli« kega vzgojnega pomena. Ne spozna«
»Svojim se diči, tude poštuj!« veli narodna poslovica. Toga se moramo i mi Sokoli držati. Ono što je dolbro moramo popunjavati, usavršivati i oplcmcnjivati u telesnom, duševnom i čudorednom pogledu, jer samo tako čemo napredovati; samo tako čemo moči stupati u kulturnom i gospodar« skom pogledu uporedo s drugim na« rodima. I naš veliki učitelj i voda dr. Miroslav Tyrš je učio, da što jo na« rod brojčano manji, treba da je du« ševno i čudoredno jači; treba da po« kaže na svim poljima razboritu i veeu delatnost, ako hoče da se uzdrži u borbi s drugim večim i jačim narodi« ma. — Malo lošijo moramo^ nastojati da postane barom dobro, a što no va«
1 ja moramo odbaciti, odstraniti, kad se več ne- da poboljšati. •— Tiče li se narodnih običaja, duševnih grešaka ili mana, moramo ih odstraniti i nado« mestiti drugima, boljima. To vredi i u telovcžbi s obzirom na sustav i na« čin izvadanja, ali kod toga mora se mnogo paziti i na određen postupak, kako ne (bi nastavnik — nerazumnim, nedoslednim i nebratskim postupkom uništio i ono dobro, ono sveto i ple« menito čuvstvo, koje mora izaokupljati pojedinca i sve nas, kada radimo na ostvarcnju plemenite, spasonosne i sveto sokolske misli. — Razume se da svatko ima i svoj poseban način i po« stupak delovanja kod izcrpljivanja 'zajedničkog telovežbačkog sustava, koga nam jo stvorio naš prvi učitelj i voda dr. Miroslav Tyrš. — Na Uspeš« no razglabljanje i iscrpljivanjc susta« va utecati če i način, kako čc netko razumeti i toplom ljubavlju raditi, da može uspešno tumačiiti i s ostalim So« kolima izvadati ono, što je u sustavu sadržano. — Znanje je glavno, ali ta« ko .isto je nuždan način, a nije manje neophodan ni postupak, Možemo reči, da u postupku leži uslov uspeha kod mnogih radova i podučavanja, naro« čito ako mora tu i duševna strana su« delovati. Drukčije je kod čisto fizič« kih (tehničkih) radnja, ali ni ovde ne smemo zaboraviti na dušu, na tog glavnog pokretača i pratioca svih čo« večih kretnja i nasitojanja, kojima jc opet izvor u razumu (mozgu). — Što se tiče Sokolstva znamo, da telovežbi ne smemo oduzeti domoljubnu osnovu i narodni ponos; a da li se to čini ili ne: razum, duša i srce su tu uvek bistri i verni motrioci i sudije. — Dakle, bez sudelovanja duše i sr« ca nema razboritog delovanja i pokre« ta u čudorednom ljudskom biču, a kamoli u Sokolu za kojeg se pretpo« stavlja, ali koji bi i morao (biti savr« šen čovek. Na uspeh sokolskog teles«’ nog vaspitanja mnogo uteče i odlu« čuje tako srce i duša onoga koji po«
mo, da je naš tisk dober in uspešen nadomestek onim našim bratom in ,se> stram, ki so iz kakršnegakoli vzroka zadržani prisostvovati našim nagovo« rom, predavanjem, sestankom in zbo« rom. Ne' mislimo na one naše člane, ki se nahajajo v krajih, kjer šo ni so« kolskih društev in bi jim bil sokolski časopis dobrodošel prijatelj in tolaž« nik. Pozabljamo tudi na sokolski na« raščaj, ki mu jo nujno potrebno do« bro čtivo in bi mu bil naš »Soikolič« in »Naša Radost« najboljši kažipot v bodočem udejstvovanju.
k razširjenju našega tiska pa ne sodi samo pomnožitev števila naroč« nikov naših glasil in odjemalcev naših sokolskih brošurič in [knjig, temveč tudi sotrudništvo pri nabiranju gradi« va za sokolski tisk. Koliko jc bivših in še aktivnih sokolskih, delavcev, starih in mladih, ki bi mogli kaj prispevati s peresom zanj!
k razširjenju našega tiska in v njegovo finančno pomo'č služijo tudi oglasi v naših časopisih, zato pridobi« vajmo čim več oglasnikov za svoja glasila!
Več naših .župnih glasil je moralo že prenehati izhajati in to v glavnem zaradi pomanjkanja naročnikov; žup* ni vestniki, ki šo izhajajo, pa se mo« rajo boriti z največjimi težkočami fi« nančnega značaja. Nujna potreba je, da vzamejo naši prosvetni odbori in v teh društveni novinarji agitacijo za razmnoževanje sokolskega tiska v •svoje roke! Vsak naš član naj si ta« koj naroči vsaj »Sokolski Glasnik«, ki stane letno komaj 50 Din, kateri znesek bo pač vsak pravi Sokol zmo« gel.
Bratje in sestre, posegajte po na« ših glasilih, pridobivajte novih naroč« nikov zanje in oglasnike, naši rodi« tel ji pa naj naročijo za svoje malčke, ki jih pošiljajo v sokolske telovadni« co, »Sokoliča« in »Našo Radost«. Do« pisujte pridno v sokolska glasila in v one časopise, ki nam nudijo svoj ko« tiček, ki ga moramo skrbno in dobro izkoriščati!
Naj bo lOdetnica naše Jugoslavi« je obenem ugodna prilika, da stori« mo tudi nekaj za svoj tisk, za katere« ga 1, decembra 1928 pridno agitirajte!
dučava, kao i Onoga koji znanje pri« ma. Naročito tamo jc to važno i od« lučujuče, gde sede kao učenici — zre«
li,	odlučni i plemeniti Sokoli —- pot« puni ljudi, koji preko svake kretnje, svake reči i svakog miga svoga nastav« nika gledaju u njegovu dušu i srce, misao i logiku. Ocenjuju njegovo dr« žanje i način, čitaju iz njegovog po« gleda i zaviruju u njegovu dušu preko načina i glasa njegovog govora kod podučavanja i društvcnog bratstva te privatnog opčenja sa svojim učenici« masbračom. Jednom reči, gledaju na sve itančine; na sve telesne, duševne i čudoredne vrline, koje čoveka čine čovekom — Sokola savršenim Soko« lom. — To mogu opažati zato, jer ni« su mrtvi Strojevi, več ljudi, koji naj« veču pažnju posvečuju duševnoj i ču« dorednoj kakvoči svoga nastavnika — Sokola.
Oni traže, a na to imaju ncogra« ničeno pravo i. dužnost, da nadu u njemu potpuna Sokola, u duševnom, čudorednom i telesnom pogledu, u ko<« Iiko mu je majka priroda bila sklona, jer samo tak a v im imponira, samo u takvome vide zalog svoga i sokolskog napretka. Samo takav može poslužiti primerom njihovom delovanju. Samo u takvome vide sve uslove za uspeš'« no, razborito, odvažno i nesebično de« lovanjc pojedinca za ostvarenje so« kolske misli, uslova sreči i budučnosti našoj i s v e s 1 o v e n sk oj. To što sam na« vco vredi za svakoga pojedinca u svo« joj jedinici, a naročito jc to važno za nastavnike sokolskih telovežbačkih te« čajeva, društvenih, župskih i saveznih, a naročito za one točajeve na koje dodu kao slušatelji Sokoli iz svih slo« venskih sokolskih saveza. — Takvi sc točajevi održavaju svake godine u bratskoj Čchoslovačkoj, u Tyrševom domu u Pragu.
Sretni so osečaju oni Sokoli, koje Savcz pošalje na takav tečaj. Njiho« va se vruča želja ispunila. Nestrplji« vo očekuju dan, kada če moči vesela srca, poletnom dušom i najlepšim mi« slima krenuti na put zavetovavši sc tiho u duši, da če uvek požrtvovno i nesebično raditi tja sokolskom polju. Ushičene duše krenuti če na daleki, ali i najbliži put, u sredinu onih ple« menitih Sokola, u kojima je utelovlje« na sokolska misao. Zato takvi Sokoli kada su na tečaju nestrpljivo očekuju čas, kada če se oin — njihov učitelj i prosvetitelj — on u kome je utelov« ljcna sokolska misao i čija jc duša na« pojcna sokolskom mišlju pojaviti u sokolani, da tečajnici osete plameni žar ljubavi, svetlo i plamen njegovo i svoje duše — pripravni da ga u svemu slede. Zato ih on, njihov učitelj mora voditi — još nepoznatim putevima,
utrtim a cvetnim stazama rasvetlenih sokolskom mišlju, koja preko njego« ve duše i srca baca blago, svetle i to« ple zrake na taj put, koji vodi u su« šret ostvarenja sokolske misli, a koji su si mogli samo u idealnoj i plemeni« toj duši predstavljati. —- Na tim pu« tevima mora Ibiti njihov razum, duša i srce u službi onoga, što on razlaže, a ujedno toplo skrovište, gde če biti večno čuvane one bratsko i poletne reči — izgovorene toplom i istinskom ljubavi kod tumačenj.a tajanstvene moči slovenske duše, koja mora crp« sti trajnu i tajanstvenu moč iz neis« crpivog vrela svete i plemenite sokol« ske misli za dogradivanjc čvrste ku« le — zaštitnice sveslovcnskc telesne, duševne i čudoredne uzajamnosti i budučnosti.
Iz duše i srca bračb, koja itamo podučavaju morala bi se u duše tečaj« nika ulevati ona plemenita misao, ko« ja če — slušatelje spajati neprekid* nom vezom slovenske uzajamnosti: bratstva, slobode i jednakosti. Ovo bi morali tečajnici osetiti i time okrepiti i obogatiti dušu, kako bi kasnije sva* ki medu svojim Sokoliina s poletnom dušom i vatrenom ljufbavlju širili ono dobro premišljeno i svetim čuvstvima podavano znanje, koje nas uzvisujc do savršena čoveka •—'novog sloven* skog tipa. — I zato svaki nastavnik pre nego preuzme na sebe velik,u i važnu dužnost, mora ispitati svoju dušu, srcc i savest — i sva ona obi« ležja, koja čoveka čine Sokolom i čo« vokom, da li odgovaraju zahtevima i dužnostima nastavnika u Tvršcvom domu; - • jer tchničara i Strojeva ima dosta. —
> Nažalost mogu ustvrditi da toga nema, da sc na to nekoji nastavnici ne obaziru i da tomo ne podavaju nikak« ve važnosti. Za njih jo glavno da zna«, ju Tyršev sustav i da su tehnički pri« lično izvežbani. Tim samim, bez ob« žira valja li ili ne, naročito njihov po stupak, bratska susretljivost i dosled« nost, kao i humano mišljenje i spo.sob*. nost razumevanja i oeenjivanja indi« vidualnih duševnih sposobnosti i vr« lina Sokola«tečajnika, koji pri.padaju raznim slovenskim narodima — misle, da su sposobni i pozvani za nastav« nika u Tyrševom domu. —
Jedan nastavnik — sličan opisa« nom e bio jo nažalost u Tyrševom do« mu i na ovogodišnjem letnom tečaju, na kome su bili osim brače Čeha; Ibra« ča: Poljaci, Rusi, Bugari i Jugosloveni. Svi su opažali njegovu netaktičnost, nebratsku susretljivost, naročito pre« ma ostalim Slovcnima. Po njegovu mišljenju, držanju i postupku pre bi spadao u sastav bilo kojo. gimiiastieke organizacije, nego u sastav bratskog i demokratičkog Sokolstva. Naročito kod igara jo pokazao' svoju lošu tak« tiku i davao sam sebi svedodžbu na« stavničke nesposobnosti, a još Miše kod ispitivanja, gde je pokazao posvemašnje pomanjkanje pedago« skog i taktičkog znanja. — Je li tako brate Hora?! Preporučam Ti da pročitaš: »Bit misli sokolske«! Jest, brate Hora, to Ti preporučam, ali ako si ju več pročitao, onda znaj da je Tvoje čitanje bilo posve mehaničko.
Ostalo neču da navadam, jer je žalosno. Neču ni da opišem ,kaka v su utisak 10' svemu dobili ostala, brača Sloveni, jer Ibi to bilo još žalosnijc.
Rado i s najlepšim mislima j čuv-štvima, kao i ostali tečajnici sečaču se blagog, uzornog ] plemenitog brata Granta Erbena, upravitelja Tyrševe školc, tog autora najtežih i najlepših sokolskih vežbi. Dugogodišnjcg vodu Ruskog Sokolskog .Saveza, te medu« narodnog gimnastičkog borca, koji je naročito svojim tehničkim znanjem primer mnogoj brači u Jugosloven« skom Sokolstvu. I zato uživa medu tehničarima jak autoritet, te i danas iako je prošao 50 godina života, još uvek izvedbom vežbi, može da služi za primer mladoj brači. Gledali smo kako je ritmički izvadao ruske narod« ne plesove, a pri tomo si sam pevao. Mi smo bili prijatno iznenadeni, a ujedno iivereni da bolje, lakšo i pra« vilnije s onakvom gracioznošču nitko ih izvadati ne bi mogao. A duša nje« gova i sokolsko dostojanstvo?! O to>« mc neču pisati, jer ne nalazim reči kojima se sve to opisati može. Jed« nom ču reči nastojati svo da kažem:
—	»savršen« — u svemu i u svakom pogledu. I on spada medu prve stare borce i ideologe, koji čine jezgru i dušu oehoslovačkog Sokolstva. — Neču ih ovde sve nabrajati, ali ono 'blago tumačenjo u školi; ona j poletan, mira,n i jezgrovit oproštajni govor, koji je bio nadahnut svetim mislima iz plemenite, mekane, odvažne i mu« ževno dušo milog i uvaženog brata Vincenca Stepanka — zamenika sta« roste ČOS neče nijedan tečajnik ni« kada zaboraviti, jer če im i ona mila i blaga pojava, u kojoj je utelovlje« na sokolska misao uvek — kao jasna zvezda pokazivati put k sokolskome cilju. One lepe, tople i bratske reči uvek če osveživati, bodriti i plemeni« tom odvažnošču i ponosnom mužev« nošču napunjati sokolske dušo, srca i desnice k sustavnom. odvažnom i po« žrtvovnom radu medu svojim sokoli« ma za ostvarenje spasonosne sokol« sko misli — uslova sreči i budučnosti našoj i sveslovenskoj. —
IVO MAJCAN (Baška):
Sa tečaja u Tyrsevom domu.
DR. JOSIP TIČAR (Ljubljana);
Osnovni pojmi za obrambo tuberkuloze.
Tuberkuloza je silno razširjena bolezen. Že do 7. kta je okuženih 70 do 80% vseh otrok. Samo 10% ljudi je do polnoletnosti tako srečnih, da niso bili inficirani od baeila tuberku* lozc. Velika večina okužencev ozdravi in le vsak 7.—10. člove.s podleže tej veliki morilki človeštva. Jetika (tuber* kuloza) jie torej ozdravljiva bolezen.
Okužimo so od bolnega človeka •bodisi direktno s tem, da družabno občujemo z njim, bodisi indirektno po prahu, kjer ostane bacil jetike dolgo časa življenj,a zmožen in nevaren, ali pa s posredovanjem jestvin in pred* metov, katere jemo, oziroma prijem* ljemo. Največkrat je iskati izvora okuženja v bolnem človeku in le red* kdokdaj v mleku okuženih živali. Tu* berkulozen človek okužuje navadno z inficiranimi kapljicami, ki jih izdiha* va pri govorjenju, kašlju, kihanju in katere potem drug človek direktno vdiha. Velikokrat pa te kapljice osta* n e jo na predmetih in jih okužijo ali pa inficirajo hranila. Z izpljunki pri* dejo v prah in ostanejo živi, tudi če se posuše. Tuberkuloza jo torej nalez*
1 j i va bolezen.
Za nalezenje in obolenje je po* trebno gotovo ugodno lrazpoloženje (dispozicija) organa in človeka, ki je infe.vciji izpostavljen. Nadaljni razvoj bolezni odvisi tudi od telesne konsti* tucije in seve življensikih ter higijen* skih razmer. Vzprijemljivost je večja po oslabljenju telesa zaradi nezadost* ne prehrane .ali bolezni, da se pa tudi zmanjšati z utrjevanjem in okrepitvi* jo telesa. Utrjevati in krepiti se mo* jamo, dokler smo zdravi; ko oboli* mo, je prepozno; tedaj se je že trcha zdraviti.
Najbolj vzprejemljivi za tuber* kulozo so otroci, in sicer v prvi vrsti dojenčki ter otroci najnežnejših prvih let. Največkrat se zato okužijo ti. Zbole pa tudi najtežje taki otroci. V splošnem se pa jetika ne podeduje, ampak kvečjemu naleze od bolne ma* terie. Od 100 smrtnih slučajev za je* tiko jih odpade 40 na prva 3 leta mla* dosti.
Moderni boj proti tuberkulozi je zato upravičeno usmerjen v prvi vr* sti na obrambo dojencev in otrok sploh. Dojenček in otrok prvih let mora na vsalk način proč iz tuberku* lozne družine. Cim manj govore vsa* kojaki ljudje proti njemu, čim manj se mu laskajo od blizu in ga poljub* ljajo, tem bolje zanj.
Za pnenos bolezni pridejo pred* vsem v poštev ljudje z odprto tuber* kulozo, t. j. taki, ki izkašljavajo ba* ■cile tuberkuloze, zakaj tuberkuloza so naseli največkrat v pljučih. Ker se je* tika najpogosteje prenaša od človeka na človeka pri govorjenju in ne vemo,
kdo je bacilonosec ali tuberkulozen, zato je priporočati, da se družabno občevanje ne vrši iz neposredne bli* žime, ampak najbolje na razdaljo oko*
lo	80 cm.
Jako nevarne za prenos so tuber* sulozne rane, zgnojeno tuberkulozne in skrofulozne bezgavke in kožna ter kostna jetika. Na noben način ne smejo taki bolniki v šolo ali telovad* nico. Tudi =za lahka, neodprta tuber* kulozna obolenja j>e telovadba le v ja* ko omejeni obliki dopustna, sicer pa več škoduje kot koristi.
Zatiranje prahu in posebno plju* vanje	po tleh	jo važen	postulat	za
obrambo jetike in obsojati je, da sc prirejajo veselice v sokolskih telovad* nicah. Najnujneje pa moramo zahte* vati, da se po takih prireditvah v te* lovadnici ves lokal najtemeljiteje po* mije,	razkuži,	razpraši,	prezrači	in
presolnči.
Solnce in dnevna svetloba sta sploh najcenejša in najboljša uniče* v.alca	bacila tuberkuloze.	Že v 10.	mi*
nutah	ga uniči	solnčni žarek. Zato	bo*
ste razumeli, zakaj zahteva stavbar* ska in telesna higijena svetlih, zrač* nih stanovanj ter šo bolj svetlih pro* štorov tam, kjer se naj krepi zdravje, t. j. v telovadnicah. Razumljivo je tu* di, zakaj moramo hrepeneti po letnem telovadišču.
Kdor nima solnca doma, kdor mo* ra prebivati v natrpanem stanovanju, kdor mora delati v zatohlih prostorih, ta mora iskati solnca, svetlobe, čistega zraka v svobodni prirodi.
Ker so posebno nevarni za oko* lico vsi oni, !ki imajo odprto pljučno tuberkulozo, zato je najbolje, da grie* do v posebna zdravilišča in bolnice, koder so izločeni iz ogrožene človeške družbe.
Tudi jestvine morejo jetičniki s kapljicami pri govorjenju inficirati, zato ne smejo stati jestvine nepokrite na mizah in pultih, kar velja posebno za gostilnice in prodajalnice. Proda* jalci in natakarji ne smejo biti bolni na odprti tuberkulozi ter jo zato pra* vilno, da so pod zdravniško kontrolo in na leto večkrat preiskani.
Jestvine je treba nabavljati lic tam, kjer vlada čistota in kjer niso iz* postavljene infekciji po kapljicah go* vorečih ljudi, po prahu in muhah, za* kaj tudi muha prenaša tuberkulozo.
Vsa osebna in družabna previd* nost ter obramba pa se razbije ob ne* ugodnih socijalnih, higijenskih in sta* novanjskih razmerah, ki so močnejše kot vsi drugi faktorji. Jetika jie soci* jalna bolezen. Zato jo morajo pobija* ti država, oblasti, mesta in občine, p,a tudi vsi drugi javni činitelji. Zmanj* šala bo to socijalno zlo le organizira* na, vsestranska obramba!
Kongres za telesno vaspitanje i šport
u Amsterdamu.
(Ovaj i/.vadak prireden je po referatu Dr. Slavka Mašeka, grad. škol. lečnika u Zagrebu u br. 9.—10. »Liječničkog Vjesnika« g. 1928.)
Od 2. do 5. auguista o. g. obdržavan je u Amsterdamu internacijonalni kongres za tel. uzgoj f šport na poticaj' holandij* skog društva za tel. uzgoj d šport. Misli, vo* dilje bile su; 1. mogiučnost organiziranja znanstvenih cksperimenata za vreme oldm* pijskih igara. U tu svrhu bili su u stadiju uredcnii laboratoriji s rentgenom i >svim ostalim nužnim uredajem, koji su .stajali na razpoloženje Tnedicinsko*športskim stručnja* cima; 2. nada, da će predavanja raznih svet* skih kapaciteta na tam polju ukloniti ne* razumevanje za ta pitanja, koje vlada u raznim krugovima u Holandiji; 3. želja, da se podigne interes holandijskih medicinskih krugova za študij praktičkih i iznanstvenih problema na tom polju; 4. želja, da se u bu* duenosti svakoj Olimpijadi doda sličan kon* greš. Namisao je bala, da ,se kongres održi na široko j bazi sa više sekcija. Odustalo se od toga, jer je interes u Holandiji bi o premalen.
Internaoionalni komite za tel. uzgoj i šport obečao je svoju suradnju i tako je došlo do kongresa, ako i na uižoj bazi nego što je bilo isprva izamišljeno.
Kongres je otvorio prof. Buytendijk pozdravom i uvodnim predavanjem o du* ševnom životu i športu. Šport je u svojoj savršenoj1, kao ii u svojoj degeneriranoj for* mi simbol intelektualne i moralne kulture svog doba. On ne može, a i ne če više da bude. Zadaea je higijeničara i pedagoga, da tol. uzgoj vode tako, da bude zdravstveno stanje tela bolje nego to traže opći zahtevi higijene, a telesna kultura da postano sim* bol višeg >i savršenijeg života. Generalni se* kretar dr. vari Breemen i zlaže postanak kongresa kako je gore izneseno. Is tiče, da se uza svu počast, koja se u olimpijskim natecanjima odaje »aristokraciji bicepsa«, ne smije zaboiraviti, da vrednost pojedinca i zajednice ovisi od njihove duševne spre* me. Tko gleda samo na telesno zdravijo dece nema pravo da govori o njihovom
uzgoju. Loš je simptom dainašnjeg doba en* tuzijazam masa .za boksačke i nogometne utakmice. S druge strane se u mnogim zem* ljama polaže suvdše važnosti ma jednostra* ni odgoj intelekta, puštajuči po strani ostale kulturne faktore, kao odgoj volje, imagina* ci j o ctc. Buduonost traži iz medicinskih i pedagoških razloga, da ise o vi m granama duševnog života, koje n tel. uzgoju igra ju važnu ulogu, posveti veča pažnja.
I.dan: Kongres se bavio naročdto rit* morn! i veliioinom srca. Medu ostalima govorili su i Dri. Jonas i Kral iz Praga, ikoj.i sui pro* traživali Sokole u trim skupinama. U pr* voj su ibilii najbolji vežbači, koji več 8—10 godina gotovo samo na spravama vežbaju i sudeluju u intcrnacijonalnim natecanjima, u drugoj su bili najbolji polaznioi prednjač* kih točajeva, a u trečoj članovi koji redo* vito vežbaju, ali nisu nikada sudelovali u natecanjima.
Dimenzije srca ortodijaskopski snimljc* ne nisu bile povečane u 1. grupi uzev u obzir konstituoiju pretraženih. Respirator* na aritmija bila je dosta česta, droga nije zapažena.
Analogne nalaize dale su pretrage »kija* ša. Iza 50 km trke nije pokazivalo 87% ni* kakovih znakova proširenja srca. Kod dvo* jiice, koji siu pokazivali znakove najveee iz* morenosti, konstatirano je smanjenje srca.
II. dan: Rasprava o unifikaciji fiziolo* škog kontrolinog Lista, gdc je Dr. Dybowski iz Lw6wa govorio o zadačama fiz. kon* trolnog lista sledeče: 1. velika masa mla* deži obiju spolova objekt je telesnog užgo* ja. Da se taj može ispravno dozirati, nužno je, da se ustanovi fiziološka doba dotičnog individuuma. Rast i pubertet unosi velike razlike medu decu iste dobe. Tu je fiziološki kontrolni list od velike važ* nosti. 2. takav kontr. list potreban je za atlete, koji se žele ozbiljnim treningom po* svetiti športskim natecanjima. Na temelju ovakvog lista moguča je selekcija najsposob* nijih za pojedine športske grane. 3. grupa su radnici svake ruke, bilo da vrše telesni rad, bilo da kultiviraju koju granu športa,
. da bi suzbili štetne posledice zvanja, Ova*
mo spada i mladež, koja lulazi u izainat. Kon* trolni listovi za 1. i 3. grupu bi morali biti takovi, da njihovo ispunjavanje inc uzima više od pola sata po individuu. Jedan dio tog lista ostao hi iu ruci lečnika, da sc sa* čuva lečnička tajna.
Kongres želi komisija, koja bi do slede* čcg kongresa predložila jedinstveni kontrol* ni list, Ikojiii 'bi odgovarao potrebama svili slojeva pučanstva.
///. dan: Koji upseg treba da ima teles* ni uzgoj u pučkim, srednjim i visokim ško* lama. (Ida Seiss, ravnateljica više škole u Halle*Saale. Cilj telesnog uzgoja je, da za* jedno s ostalim školskim uzgojem stvori u budučnosti dostojne reprezentante naše du* ševine kulturne. Telo mora postati harmon;* čan izražaj duhovnih i intelektualnih sila čoveka. To moraju biti misli vodilje tel. uz* goja. Ako sc on tako provodi, od velike je pomoči ostalim igranemu obuke. Pruska mi* mstenijalna instrukcija od 1926./27. traži, da se telesni uzgoj devojaka posvema odeli od onoga dečaka, obzirom na fiziološke i psiho* loške razlike, koje postoje izmedu oba spo* la. On mora da bude u rukama isključivo žena. Tako če sc telesni uzgoj na ženskim školama postaviti na posve novu i neovisnu bazu. Traži se upotreba što prirodnijih kret* nja, svaka mora biti izvedena što veeim efektom u.z što manji napor. Izbor vežbi mora udovoljavati novim pedagoškim za* htevima i voditi do svesne suradnje učenika kod telovežbe. Vežbe se dele u tri grupe;
1.	t. zv. Korperschule sadrži vežbe u ho* klanju, treanju, držanju, vežbe disanja, rav* novesja, okretnosti i neke ritmičke vežbe. Vežbe ove grupe su glavni sadržaj osnove u najnižim razredima. 2. grupa sadržaje la* gane atletske vežbe i vežbe na spravama, koje se moraju odgovarajuei razvitku de* vojčica dozirati. Savoz učiteljica gimnasti* ke na svojem zadnjem zasedanju zabaeujc natecanja kod ženske mladeži. 3. grupa sa* držaje pesme uz igre i ples. Sva deca mo* raju u školi naučiti plivati.
Dr. C. Gaulhofer, pedagog, Wien. Fi* žički uzgoj znači uzgajanje i kulturu tela za volju jednog višeg cilja. Bez toga kultura tela je zinak dakadence. Težnja za rekor* dima nije samo karakteristika današnjeg športa, več je jedna' oipčenita neadrava po* jeva, koja sc očituje i u drugim granama današnjeg života. Moderni pokret telesnog uzgoja nastao je iz instinkti v nog straha da« našnjeg čoveka, da če ga vclegradski život suviše udaljiiti od prirode. Zato rnijc sada* šnji svakonedcljni beg pučanstva u prirodu izražaj mode, več je nastao iz nutarnje po* trebe. Šikola mora svesno služiti telesnom uzgoju. Cilj jo tel. uzgoja vežbom, upozna* vanjem i primenom higijenskih načela pri* vesti čoveka zdravom duševnom i telesnom životu.
Glavno sredstvo tel. uzgoja je gimna* stika, ali ona ne sme biti ukoeena, stilizd* rana, več mora buditi vitalne sile deteta i razvijati ih tako, da koriste opčem uzgoju deteta. Školska gimnastika se mora što više priklanjati formama i igrama koje su niikle u narodu, da tako iz škole opet prodre u puoanstvo. Neprirodna tehnika lake atle* tike, koja je nastala iz drugih razloga, neka se ne uvodi u škole. Ta je za odrasle. Nje* zine grane neka se ali u stanovitoj meri pridrže. Treba polagati važnost na što pri* rodniju, lepšu izvedba.
Dr. G. J. Nieuwenhuis, rektor škole za telesni uzgoj u Amsterdamu. Moderni život i uzgoj poremetio je ravnovesje izmedu igre i rada, između duše i tela. Na to na* stupa reakcija. Ljudi su upoznali veliiku ko* riet športa za razvijanje intelektualnih, mo* ralnih i estetskih sposobnosti. Upoznali su i njegove opasnosti. Osobita je opasnost pasivno uživanje masa u raznim nateca* njima. Traži se aktivno sudelovanje masa u raznim giimnastičkim i športskim pri.red* bama. Za to ih treba odgojiiti i urediti im ne staddjone za gledanje, več velike pro* store za igre i šport. Važno je, da se do« sadašnji telesni uzgoj' iz temelja promeni. U pučkim školama gde zaprema j e dva 2 sata nedeljno (Amsterdam), treba mu dati me* sto koje .zaslužujc, ne kao školski predmet več kao važni deo opčeg uzjgoja. 'Prema tome treba udesiti dzobraizbu pučkih uči* telja. Gdegod je došlo do nezdravih po* java u športu kod mladeži, bilo je to zato, jer im ga nije škola pružala, jer su ga mo* rali sami organizirati. Zadača je modemog učitelja tel. uzigoja oi srednjim šikolama, da bude voda mladeži na tom polju. On mora kao nekada prednjak dobro svladavati praktičnu istranu telovežbe. Samo tako može imati medu učenicima autoriteta. On mora kao dobar metodičar znati svoj predmet naučavati, a kao gimnastički pedagog budučnosti znati svoj rad dovesti u sklad s modernim zahtevima. U zajednici s lečnikom on če buduea pokolenja izvesti na pravii put.
Te su misli vodile holandijske organi* zacije, koje se brinu za narodno zdravlje, kod osni vanj a akademije za telesni uizgoj u Amsterdamu. U školu se pri m a iza svrše* nih srednjo*školiskdh nauka. Imade dva ste* pena. U prvom stepenu se usposobljuju učitelji gimnastike u srednjim školama (cand. rer. gymn.). Naučna osnova obuhva* ca A. znanje o čovečem tel u, t. j. anato*
miju, Ezijologiju, higijenu, pružanje prve pomoči. B. opču pedagogiju: filozofiju, so* cijologiju, opču biologi ju, nauku o našle* divanju i eugeniku. C. spooijalna pedagogija; teorija gimnastike, metodika i praksa obu* čavanja. D. praktična izobrazba u raznim granama športa i gimnastike. Obuka tiraj« tri godine. U višem stepenu, koji traje ta* koder tri godine, daje škola isa svojim labo* ratorijima i bibliotekom moguenoet budu* čim pijonirima tel. uzgoja da samostalno rade u bilo kojoj' od gore spomenutih grupa predmeta i da postignu doktorat rer. gymn. Skok po,stoji treču godinu.
Prof. Tait A/c. Kenzie, prof. tel. uzgoja i direktor odseka za telesni uzgoj na uni* verzi u Filadelfiji. Taj odsek postoji na toj univerzi od godine 1904. Tel. uzgoj na univerzi je obligatan. Svaki študent kod upisa biva pozvan stanoviti dan pred leč* n.ika, koji mu nakon pregledbe odreduje obvezatan minimum gimnastike ild športa. Za vreme študija, nastoji se sistematskim vežbanjem pod stalnim leeničkim nadzo* rom što bolje razviti telesne sposobnosti študenta. Pokazuje film o tel. uzgoju na f i lad el f i jsko j uni verzi.
Iz svih referata i diskusija videla se težnja, da sc mladim pokolenjima ne pruži
samo zdravlje, snaga d otpomost, ved da im se savremenim pedagoškim metodama omoguoi harmonički razvitak svih duševnih i telesnih sposobnosti. Do nedavno vežbalo se u školama u glavnom pamćenje, nešto vid — opdp minimalno. Sad sc nastoji raz* viiti i sluh, ose čaj ritma i ona duboka ose* tila, koja nam omogučuju kretnje u pro* štoru, dovode u svest pokrete i omogučuju da pomoču suda i imaginacije pretvorimo gledano i slušano u kretnje i tako u inten« zivnije doživljaje. Harmonično vladanje telom sti če se opet sa mo diisciplinom i ustrajnošču. Treba uskrisiti stare pučke igro i tako uspostaviti vezu sa starim polko* len jima, koja su živela bliže prirodi. Treba uvoditi novo shvačanje života iz škole u domove i tako starije učiniti dionieima sreče, koja mladima pada u dio. —• Komi* tetu kongresa stavljeno je u dužnost, da merodavne faktore u svim državama upo« zori na važnost tel. uzgoja.
Svečanim prijemom kod ministra nar. zdravlja zaključen je ovaj kongres, sprem« ljen s toliko spremo i mara od gostoljubivih Hokndana.
*
Sledeči je 1932 u Los Angelosu, kamo je učesnike pozvao reprezentant Amerike.
Škola narodnog zdravlja (Zagreb).
Čuvaj se skr leti.
Šarlah hara nemilico i proredujo decu gradova a i ostalih manjih me* sta. Šarlah se širi jedino radi neo^ra* zovanosti i nemara roditelja u higi* jonskom vaspitanju dece.
Piravila, da sebe 'i svoju decu oču* vamo od šarlaha i njogO'vih posledica, gluhoče i gluhonemosti, bolesti srca 1 bubrega i drugog, vrlo su jednostav* na. Svako dete i svaki roditelj može da ih provodi u životu.
Šairlah je bolest u vratu. Od otro* va klica nastaje poznati osip škrleti. Šarlah jc zarazna i prilepčiva bolest. To znači, da je uzročnik šarlaha sit* na, proštom oku nevidljiva, živa klica. Klica se nalazi u grlu, ždrelu i nosu svako g čoveka, koji imade šarlah. Ona izlazi iz tih mesta samo u sluzi rose, koja leti iz usta kad sie kašlje, kliše, glasno govori ili ljubi. Naravno samo u rosi onih bolesnika, koji imadu šair* lah. Klice šarlaha nalaze se u vratu sve dotle, dogod vlada upala na spo= menutim mestima — dogod bolesnik kašlje. To može da trajo često i više nedelja od početka bolesti. Zato je bolesnik opasan za svoju okolinu sve dotle dogod kašlje. Kašlje paik dotle dogod traje upala [(katar) u nosu, ždrelu, grlu i ma žabicama (angina). Za opasnost zaraze je sve jedno, da li se bolesnik dotle oljuštio ili njije.
Kad bi roditelji vaspitali sebe i decu da se drže ovih pravila — na temelju spomenutoig znanja, onda bi šarlaha nestalo ili bi se sveo na naj* manju meru.
1.	Samo rosa iz usta drugog čo= veka je »pasna, naraivno i svi pred* meti na koje i u koje je mogla ta ro* sa da padne. Tako je opasan zrak u bližini čoveka, koji kašlje, jer če zrak drugi s rosom udahnuti. Opasne su ruke, u koje možda bolesnik svoj ka* šalj hvata. Opasan je pokrivač, stolči, krevet, na koji je irosa kod kašljanja mogla da padne. Opasno io 'i mleko, (kod muzenja ili kod prodaje). Rosa
prska iz usta oko 1 metar daleko. Da* lje ne dosiže. Osobito su opasni pred* meti, koje je bolesni čovek imao u svojim ustima: olovke, igračke, rupči* če, ubrus, itd.
2. Čuvaj se rose, koja leiS iz usta drugog čoveka, bio on bolestan od šar* laha ili ne bio.
3. Zato prisili sebe, svoje i svoju okolinu — osobito decu — da kod kaš= ljanja i kod kihanja sebi stavljaju pred usta i nos rupčič. I to zato da u njih uhvate irosu, koja leti iz usta. Nai taj način ne če biti zaražen niti zrak oko bolesnika, a niti predmeti oko njega.
4. Ljude, koji kašlju i kišu, a da ne stavljaju sebi rupčič pred usta, iz* begavajte kao antisocijalne i nekultur* no elemente.
5. Osobito pazite na sebe, na me* stima gde se ljudi tiskaju, kao na tramvajima, vagomima, skupštinama, kafanama, brijačnicama, školama i drugim mestima. Tu ne dajte, da Vam tko kašlje ili diše ui lice.
6. Da telo postano otporno protiv klica šarlaha, treba ga cepiti cepivom protiv šairlaha. Ako so to cepljenje tačno provede, čuva sigurno po isku* stvu lečnika iz Amerike, Francuske, Rusije i dr. najmanje dve godine. Na* ravno, ako se cepljenje prekida radi toga, što je majka u strahu radi na* stalih pojava na detetu od cepljenja, onda takovo cepljenje ne čuva, jer je nepotpuno. Cepljenje je bezopasno. Cepe sve zdravstvene državne, girad* ske i opčinske ustanove.
7. Za vreme epidemije puštajte decu što manje od kuče. Ne dajte da dodu u dodir s drugom decom.
8. Ne branite, da se bolesna deca izluče i odvezu u bolnicu.
Roditelji, uputite svoju decu u ova mala pravila pristojnosti. Ispuni* te na oko malu, ali u istinu veliku ro* diteljsku dužnost. Kod bolesti šarla* ha no igra ulogu sudbina, nego ne* znanje i neodgojenost ljudi.
MARJAN TRATAR (Križevci);
O sokolskem poročevalstvu.
Sokolski tisk j« eno naj* | važnejših vzgojnih in propa* ] gandnih sredstev naše organi* zaeije.
... Cilj1 je, da
b) čimbolj' razširimo svoj tisk v sokolskih vrstah;
c) zainteresiramo izvenso* kolske kroge za našo vzgojo in organizacijo.
(»Organizacija« str. 17.)
Prebirajoč naše sokolske in dru* ge novine, sem opazil, da kaj malo sokolskih novinarjev pozna zgornje besede. Ker je tisk res neogibno po* tieiben tudi nam, je nujno, da o tej stvari izpregovorimo nekaj besed. Že* iim, da se javno razjasni to važno vprašanje. Iz treh razlogov ni naše novinarsko delo uspešno, in sicer zaradi
a) pomanjkanja sokolske discipli* ne br. novinarjev,
b) slabe organizacije sokolskega tiska,
c) neurejenega delai poročevalstva
o	Sokolstvu in njemu naklonjenega tiska.
To so glavne napake sokolskega tiska, ki se porajajo dnevno in ne slu* žijo dovoljno propagandi.
Pomanjkanje sokolske discipline bratov novinarjev je prva hiba. Br. dr. P. Pestotnik pravi nekje; »Imejmo na* črte! Ako jih nismo dovršili, no išči* no vzrokov izven sebe, temveč v se* bi!« — To je temeljna napaka naših neuspehov. Drugo pa jc, da pozablja* mo vedno, da smo z naslovom poslov prevzeli pri društvu, župi ali Savezu tjdi odgovornost za resnično izvršitev prevzetih dolžnosti. Jasno je, da je
vsak, ki prevzame prostovoljno delo, takoj vezan nanje ter ga tudi mora iz* vršili. Med poglavitne činitelji sodi tudi novinair. Vidimo pa, da je marši* kje tak brat le na papirju, namesto da izvršuje z delom v javnosti nalože* ne dolžnosti za Sokolstvo. Poglobite se z zanimanjem in z vso dušo v ta častni posel!
Začetnikom naj pomagajo prosve* tarji ali, kjer teh ni, glavni činitelji društva*. Naj jih bodre in jim zbujajo zanimanje in veselje do dela.
Drugi vzrok neuspehov je slaba organizacija> sokolskega tiska. Obširno po’je ima danes vesten sokolski novi* na.i, da na njem z uspehom pokaže vse hibe in dobrine lastnega sok. og* njišča, da informira javnost o vsem pokretu doma in drugod. Zato ima* mo svoje sokolske liste, ki so tehnič* no ‘in informativno dobro urejevani. Dalje so nam odprti predali v Sokol* stvu naklonjenih listih, katerih mno? gi imajo sokolske predelke. Vse to je na razpolago vestnemu sokolskemu novinarju. Plripominjam, da se poslu* žuje tega vzgojnega in propagandne* ga sredstva le malo število bratov poe ročevalcev, kar je našemu pokretu na škodo.
Nekateri bratje se 'izgovarjajo, da Sokolstvu naklonjeno časopisje ne pri* naša mnogokrat nič ali pa bore malo
o	Sokolstvu. Resničen je večkrat ta očitek, a vedno tudi ne drži. Ako se res zanimaš za to, da novina pri* nese tvoje poročilo, boš gotovo zma* gal. Samo napisati je treba ter odpo» slati. O očitku, da nesokolsko časo* pisje ne poroča o Sokolstvu, je že bilo
govora na raznih sejah in prosvetnih šolah in so se tudi sprejeli zadevni sklepi, a še sedaj se dogaja, ko posla« nih člankov raso hoteli ali mogli 0ri= obeiti v novinah ali pa so jih skraj« šali na dve vrsti. To postopanje ni v dobro novinam.
»Sokolski Glasnik« irad sprejema vsa poročila, ki pa so, razen bogatih člankov, maloštevilna s strani sokol, društev. Ako redno pregledujem ta> sokolska poročila v vseh listih, pa tudi v Sok. Glas , dobim vedno iste poro« čevalce, ki edini poznajo svoje dolž« nosti. Kje so ostala društva? AH nič ne delajo? Ali pa se sramujejo poro« čati javnosti o svojih uspehih?^ Ali sc mar iboje kritike nad neuspehi? Talka in mnoga druga vprašanja se porajajo opazovalcu ob čitanju teh poročil. Stopimo k bratom Ceboslovakom ter poglejmo, kako pri njih napreduje sokolska propaganda!
Kakor je dokazal zadnji skopljen« ski zlet zmago Tyrševe ideje v naših južnih krajih, je opati, da se tudi tam prične sokolski tisk razširjati od se-a do sela, da smemo pričakovati tudi od tam pomočil v sokolske in druge novine. K temu pa bo gotovo pripo« mogla uspešna pomoč s strani JSS.
Odprto vprašanje je tudi še ne« urejeno delo poročevalstva v sokol« skih in nesokolskih listih.
Namen poročanja je različen, ne enoten, kakor jo sedaj. Seveda je v širšem zmislu res cilj poročanja, da govorimo o Sokolstvu in njega pokrc« tu zgolj zunanje in ne globlje — no« tranje. V tem tiči tudi različnost po« ročanja, ki še ni razjasnjeno pri nas.
Sokolski listi, pa naj bodo to ten« nični ali informativnega značaja, ki jih čita strokovno poučeno članstvo, naj objavljajo ocene nastopov in obče sok. prireditev v tchnlčno«strokovnem zmiislu in enako tudi o pokretu Sokol« stva tu in drugod. Vsa ta poročila v sok. listih naj bodo im tudi morajo biti — vest in ogledalo vseh prireditev in dogogkov. Vse gledano s strogo kritičnega stališča! Ocene morajo bi« ti objektivne z eno samo tendenco: izboljšanje in napredek. Br. kritiki=po« ročevalci se morajo zavedati svojega važnega posla kot sodniki in tudi sve« tovalci. Strokovno poročanje naj bo res v odličnih zmožnih rokah takih bratov, ki so bili ali so šo samii telo« vadci. Mnogo imamo danes slučajev, ko so ocene vse kaj drugega kakor vzorna slika sokolske prireditve.
Poleg sokolskih listov pa imamo tudi nesokolske novine, ki prinašajo poročila o sokolskih prireditvah. Ta poročila pa morajo biti sestavljena v drugem slogu, zgolj informativno in z oceno, ki jo bo mogla razumeti tudi nestrokovna javnost. A ocena bodi 'resnična, da ne bo nepotrebnega po« pravljanja in predbacivanja z nasprot« nih strani.
Tako sem razdelil poročanje v dve vrsti, ki jih mora razločevati vsak br. poročevalec, ko piše poročilo v ča« sopis. Ako bo razločil to, potem bo
Ako nepristrano posmatramo Slo« vene u poslednjih desetak godina, lako čemo uočiti dve činjenice i to: napre« dovanje u svima pravcima i snažno oseeanje i ispoljavanje slovensko uza« jamnosti. Samo pre deset godina bilo je mnogo slovenskih naroda pod tu« dim jarmom, sada pak možemo ka« zati, da nema nijedan slovenski na« rod u ropstvu, nego svi imaju svoje samostalne, slobodne, nacionalne dr« žave. Dakle jasan znak, da Sloveni idu 'boljoj i sreičnijoj budučnosti.
U poslednje vreme mnogo se piše i govori o Slovenstvu. Medu samim Slovenima ističe sc potreba što jačeg zbliženja slovenskih naroda, kako bi zajedničkim snagama zauzeli što pre medunarodni položaj, ko j i če im pre« ma njihovoj snazi i veličini budučnost neminovno doneti. Kod slovenskih protivnika, opštc uzevši, oseča se ner« voza i prejaka osetljivost na svako jače napredovanje i zbližavanje Slo« vena u bilo kojem pravcu.
Sokolsko organizacije, kao cmi« nentno slovenske organizacije, pošto« je kod svih slovenskih naroda sa isto« vetnim programima, ciljevima, zada« cima i načlnima. Zato je sasvim ra« zumljivo, da če Sokolske organizacije igrati vrlo važnu, ako^ ne i presudnu ulogu u zbliževanju Sldivena. Inače So« kolstvo sa svojim čisto slovenskim ka« rakterom jako se širi medu Slovenima, na več sada vidimo, da u bratskoj Če« hoslovačkoj ima snažan uticaj na či« tav javni život.
Slovenska rasa razdeljena je na više naroda, od kojih svaki ima svoj poseban jezik i kulturu. Zbliženjc iz« medu naroda, ma oni bili i iste rase, nije tako obična stvar. To je jedno još nerešeno pitanje, koje če se mo« ei rešiti samo ozbiljnim radom u svim pravcima. Potrebno jo prethodno upo« znavanjc stvaranjiem medusobnih raz« novrsnih veza kulturnih,gospodarskih itd.
Važan — možda najvažniji — uslov za upoznavanje je poznavanje jezika. Kod nas nažalost slovenski je« žici ne uče se nikako, ili možda vrlo
vedel, kaj naj piše v sokolske, a kaj v druge novine. Upajmo, dia v bodočo ne bomo več metali vsega poročeval« stva v en koš!
Pripominjam, da je lahko za po« ročanje določen le en brat novinar, ki pa mora ločiti po zgornjem, kam in kako naj poroča. Dogodi se pa, da na« vadno za politične novine ni sok. po« ročevalca. Tedaj naj bi novine same poslale svojega poročevalca, kakor je to v navadi drugje.
Ko je govora o nesokolskih listih, ne morem preiti žalostnega pojava v teh novinah, katerega krivda leži mno« go na naši strani, 'in ta je, da mnoge odlične jugoslov. novine poročajo redno' o Sokolstvu in to pod »Spor« toni«. Ne 'bom tukaj razpravljal, ali je Sokol tudi šport, ker se je o tem že dovolj govorilo. A videti je, da še pre« malo. Poudarjam le, da je Sokolstvo le eno in ne spada pod šport. Toliko
v	vednost onim novinarjem 'in bra« tora, ki tu greše, kar je seveda dolž« nost na merodajnem mestu, da opo« zore dotične novine na napake.
Ako pregledamo' vsa ta dejstva ki slabe sokolsko propagando, pridemo do zaključka, da smo še daleč od ide« alnega poročevalstva, ki ga predpisu« jejo naša pravila. Res je, da vse na« enkrat ne gre, a delajmo počasi, pa' to točne z dobro osnovo. Iz omenjenih napak, ki pa še niso vse, mora razvi« deti vsak Sokol nujno potrebo izbolj« sanja tega važnega vzgojnega in pro« oagandnega sredstva v Sokolstvu. Na pravi poti smo že le resnosti, vestno« sti in ljubezni je treba, pa pridemo do izboljšanja sok. tiska.
.Mariborska sok. župa je priredila lani dvodnevno I. prosvetno šolo, v kateri je bilo govora tudi' o poroče« valstvu. Obširno nam je poročal o tem vprašanju br. Lindner iz Studencev pri Mariboru, ki nam je predočil vr« sto najzanimivejših ocen o nastopih in drugih sok. prireditvah. Vsi udele« ženc.i smo odnesli mnogo zdravih in pametnih misli, dobili pa smo tudi jasne pojme o tem vprašanju. Zato sem mnenja, da bi bila na mestu po« jasnitev sok. poročevalstva v tem li« stu s strani br. Lindncrja. Upajmo, dii ho br. predavatelj temu rad ustregel. Pa tudi v vseh prosvetnih šolah Sa« veza, žup in društev bi se ne smeli izogniti temu vprašanju.
Bratje novinarji! Vzemite v roke našo »Organizacijo« in proučite jo! Potem pa na delo! Pa boste videli, je
li	bomo imeli uspeh, zakaj od vas sa« mih zavisi uspeh sokolskega dela.
Naš brat starosta E. Gangl piravi: ». . . ZTva sokolska reč dobiti če k pi« sanoj reči privlačivu snagu, koja ec privuči tudeg brata u naše sokolsko kolo, da se brojem povečamo, a moral« no po unutarnjoj vrednosti!... I ta« ko — za mesec dana — podvostručiti čemo se izvana i iznutra Dakle, brate i sestro, sada vidiš da je naš porast odvisan o nama samima. Podi i radi
I tako!«
malo. Dakle najvažnijem uslovu za upoznavanje no posvečuje se nikakva pažnja. Da li se onda uopšte možemo nadati zbližicnju Slovena? Ili čemo imati ta j nesmisao, da sc Sloveni zbli« žavaju i upoznavaju pomoču tu dih je« zika?
Spomenuo sam, da če Sokolstvo igrati važnu ulogu u zbližavanju. So« kolski Savczi održavaju srdačne me« dusobne veze i živahan dodir, a na svim dosadašnjim sokolskim svečanim proslavama i sletovima, jako se ose« tila i snažno ispoljila uzajam.nost, a ujedno i snaga Slovena. Pored svega toga, sokolska slovenska braea moraju so nažalost sporazumevati i očima i znakovima i tudim jezicima, samo ne svojom lepom i živom slovenskom reči. To j.e takoder jedan nesmisao.
Stoga, što se tiče učenja sloven« skih jezika, mi Sokoli treba da počne«
mo. To nam je dužnost, jer mi pre no iko treba da svestrano upoznamo Slo« vene. Početak može da bude i težak, ali zar so mi smemo plašiti teškoča početka?!
Na našem jeziku možemo nešte da nademo prevedeno sa ostalih slo« venskih jezika, ali to je vrlo malo, prema onomu kako bi trebalo da bu« de. Da svoju braču upoznamo mora« mo učiti njihove jlezike. Svi svesni So« koli trebamo da se više zanimamo za ostale Slovenc, pa i za njihove jezike. Učenje samo, iči če vrlo lako zbog ve« like sličnosti i zajedničkih značajnih erta svih slovenskih jezika. Čim bude više ljudi, koji poznaju slovenske jic« zike, tim više če se javljati i prevodi sa tih jezika iz svih grana nauke, zna« nosti, književnosti itd., kao što se sa« da javljaju prevodi sa ostalih jezika. Samo na ovaj način postiei če se do« ista upoznavanje, a s tim i zbliženje Slovena, inače če sve ostati na lepim rečima. Čak ni medu Sokolima dosad se nije osetio snažniji pokret za uče« njie slovenskih jezika. Jedino pre ne« ku vcldku sokolsku manifestaciju ose« ti se malo jači pokret u ovom pravcu, koji posle opet zamre vrlo brzo.
Sada ču pokušati, da kažem ne« što stvarnije.
Za početak moglo bi se početi sa« mo sa propagandom za učenje sloven« skih jezika medu članstvom, a naroči« to medu naraštajem i srednjoškolskom omladinom, koja se nalazi u naraštaju. Naraštaju bi uopšte trebalo ucepiti u dušu sa Sokolstvom spojeno Sloven« stvo.
Prednjači neka i u tomu prednja« če. Naročito oni, koji vode naraštaj, imaju u ovom pravcu lepo polje rada, jer se u naraštaju uvek nade najviše oduševljenja i poleta, što je u vezi sa mladošču.
Na prednjačkim tečajevima, na« ravno, ne bi se moglo nista preduzeti u pogledu samog učenja jezika i to zbog kratkoče trajanja eečaja, ali bi se u svakom slučaju mogla ,ovo mu po« svetiti izvesna pažnja, te u nekoliko časova predavanja izneti važnost slo« venskih jezika i važnost propagande učenja tih jezika za budučnost. Ovo samo treba uneti u načrt, a uspeh ne« če izostati, kao što no izostaje uspeh ostalih ta čaka. Ujedno, ovo je ostvar«
Iz sokolskog ustava — odeljak naša zadača:
1. Sokolstvo mora, da je jaka potpora svim težnjama naroda za visim ciljevima, mora da bude izraz njegove snage i svesti.
2. Sokolstvo se ne može odreči prava, da utice na izgradivanjc drža« ve u duhu sokolskih načela.
3. Sokolstvo je slobodna i samo« stalna ideja naše sokolske inicijativc, na koju ne deluje ni jedan vanjski činitclj.
4. Sokolstvo je nepolitička orga« nizacija, ali svaki S oko mora da ima čvrsto i vlastito politieko uverenje, koje odgovara sokolskim naeelima.
3.	Sokolstvo držeči se sokolskih načela u pitanju naroda i narodnosti, postalo je evolucijom jugoslovensko, nastoječl da duh i misao sokolskog jedinstva prodre u eeo naš narod.
Težnje naroda su i težnje Sokolstva. Snagu za težnje naroda treba da dade So« kolstvo. Osim naroda i država se mora učvrstiti na osnovu sokolskih načela i ideos logije. Političke stranke, a kojima pripada član Sokolstva ne smeju biti protivne na« celima Sokolstva. U pitanju naroda, mi smo J ugosloveni i to sokolsko Ju go slovenstvo treba da primi narod, i' radu nasto« jimo, da stvorimo novi tip našega čoveka: zdravi je ga, bolje ga, lepšega i prosvečeni--jega od današnjega. Taj novi naš čovek radio bi bez koristi i slave — za više za« jedničke ciljeve t. j. za celinu, a ne za po« jedinca, sireči ideju socialne pravde, brat« stva, te ne poznavanje verske, plemenske i staleške razlike. Na tu ideologiju ne mo« že da uteče ni jedan vanjski faktor> več oseča j dužnosti prema narodu, državi i Slovenstvu.
Negativno i pozitivno nezado« vol j stvo.
Kad god smo nezadovoljni sa izvesmm radom u Sokolstvu, onda ne zaboravimo, da naše nezadovoljstvo može da je iz so« kolskiih razloga. Koji je to sokolski razlog? Organizacija smo ideološkog značaja, koja naglašuje »večno pokretanje« i »nezadot voljstvo«. Večito pokretanje traži od nas da stalno i neprestano radimo, a nezado« voljetvo traži od nas, da sa onim što smo postigli ne budemo zadovoljni, več težimo, da to bude još 'bolje, lepše i savršenije. Večito pokretanje napred — stvorilo jc pozitivno nezadovoljstvo, bez kojog Sokol« stvo ne može da postoji. To pozitivno ne« zadovoljstvo stvorilo je u nama osečaj stalne kritike, ne radi toga da nešto ru« širno, ma iz kojih razloga, več da nešto etvaramo boljim. Od tuda možemo turna« čiti i nezadovoljstvo, jer mnoga i mnoga braea i sestre, znajuči dufoimu naših težnja i nasto jan j a, kako u Sokolstvu, tako i u životu naroda, države i Slovenstva, ne mogu se pomiriti sa ncsvešču, neradinošču, ne« doslcJnošeu, nepokornošču, neorganizova« nošču i mnogim drugim negativnim mo« mentima, kako u članstvu, tako i u upra« vama naše sokolske organizacije. Ova ne« zadovoljstva dobro su došla Sokolstvu, jer potiču iz oseeaja boljega stanja u Sokol« etvu. I ovakvo nas nezadovoljstvo ne bi trebalo .zabrinuti, naprotiv poželjno je u sokolskom radu.
Ali ima nešto drugo, što svakog sokol« skog pripadnikasieu, kome je Sokolstvo deo njegovog životnog načela i koji«a je Sokol« stvo uzeosla kao bitni deo svoga rada u životu i narodu i koji«a misli, da s tim što radi i daje sve za Sokolstvo — t. j. preko Sokolstva daje narodu i državi, buni jer vidi, da je nastala stanka, indiferentnost prema ideji, prema radu, prema otganiza« ciji, prema administraciji, prema imovin« skom etan ju Sokolstva — jcdno.m reči ima nas u solkolskoj organizaciji od gore pa prema dole, koji iako članovi, ne shvaeaju
Ijivo i za početak sasvim dovoljno, a moglo bi se uvesti naročito u savez« nim, pa zatim u župskim, a u pogod« nim slučajevima i u društvenim pr.cd« njačkim tečajevima.
Što se tiče pojedinaca, u ovom pogledu oni imaju mnogo širo polje rada. Na prvom mestu mogu sami da uče, a vaspitanom i prekaljcnom So« kolu dosta je samo jedno odlučno »ho« ču« i stvar je odmah rešena pozitivno. I u ovom slučaju mora da sc ispelji snaga naša i ustrajnost.
Istina Sokolstvo' ima mnogo i važ« n i j i h nerešenih pitanja, ali ipak ako i nije ovo najvažnijic, mo'žc mu sc po« svetiti puna pažnja sa gledišta sokol« sko slovenske politike, koja zauzima važno mesto u programu Sokolstva. Sada se mnogo piše i govori c našem prosvetn,oni rasporedu, pa če on si« gumo ubrzo dobiti svoj odredeni oblik. Tom prilikom možda bi se moglo posvetiti malo pažnjc i učenju slovenskih jezika.
Da se pobrinemo o tomu pitanju, zahteva od nas sadašnjost, a još više zajednička budučnost svi ju Slovena
da je pripadniku Sokolstva dužnost pro« meniti celu svoju prirodu, shvačanje na život privatni i javni i da kao pripadnik Sokolstva ima dužnost radili u Sokolstvu i biti pa makar vreme i bilo protiv Sokolstva, makar politika bila trenutačno protiv Sokolstva, ostati dosledan i radin u Sokob stvu, odnosila se ta doslednost i radinost na tehničku, ideološku, organizatorsku, imovinsku i ostale strane sokolskog rada. Nezadovoljstvo jc u sokolskim redovima radi toga. 1 ono potiče iz plemeni,tog ose« čaja, stati tomc na 'kraj i nc dozvoliti, da ec usled bezbrižnosti ma i najmanjcg de« lica sokolske organizacije zakoči rad sokol« ske celine.
kitamo sc?
1. Što je to u nama ili oko nas što neda, zaustavlja, da se krečemo napred onakvim korakom, putem i uspehom, kao što zaslu--žuje organizacija Sokolstva. Ona organiza« cija, koja ima najbolji i najsavršeniji pro--gram od svih pokreta bili oni kulturni, pot litički ili socialni i koji se može najbolje da primeni na život naroda, države i Slot venstva.
2. Kako to i zašto da takva organiza« cija, koja ima takav program, a koji vode najbolji, najčestitiji muškarci i žene nat roda našega od Saveza pa do sokolske čele u selima, a zatim pokraj toliko i toliko utrošena vremena, rada, idealizma, samot pregora, ličnih i novčanih žrtava, pa ipak bračo i sestre, naš rad ide lugano, teško i preko velikih i strašnih žrtava i bez razut mevanja okoline, a da ne govorimo o javt nosti, koja pretstavlja kulturu, politiku, g o« spodarstvo i ostale delove javnoga života.
Uzroke ovakvog stanja u Sokolstvu na« lazim:
a)	u životu i radu van Sokolstva. To su vanjski razlozi, koji deluju na ovakvo stanje u Sokolstvu - - ncsokolsk? uzroci.
h) u životu i radu u Sokolstvu. To su unutrašnji razlozi, koji deluju na ovakvo stanje u Sokolstvu — sokolski uzroci.
Uzroci van Sokolstva.
Od časa, kada smo se ujedinili, mi smo i stvorili odnošaj Sokolstva prema državi, u težnji da rad Sokolstva potpomogne rad države, verujuči, da če misao državne po« litike voditi se u duhu misli Sokolstva ,i obratno. Sto više mislili smo, da če Sokol« stvo u svojoj i slobodnoj državi biti sve« srdno potpomoženo i da če imati utecaja na državni život, a naročito, da če državni faktori usvojiti mišljenje Sokolstva u po« gledu shvačanja, da je naš narod jedan i da če svi zakoni biti stvarani na osnovu narodnega jedinstva, da če školc provadati misli jedinistvcnc kulture i da če sc cela državna politika voditi u duhu jedinstva na celom področju, mopoznavajuči razlike ni po veri, plemenu, staležu i pokrajinama. Jedna država, odgajače jedan narod pa prema torne mora da bude i jedno Sokol« stvo, — Nastojanje Sokolstva verovali smo poklapačc se i sa nastojanjem države, a na« ročitu če važnost država posvetiti pitanju telesnog vaspitanja u školama i vojsci, na osnovu sokolskog sustava. Tako1 smo mislili — jer nam sc i taiko kazalo. Ali državni život, zakoni, politička nastojanja stranaka, koje vode duh države, javni pokreti i skoro sve ono što se stvaralo van Sokolstva bilo je 'u protivnoj namisli nego što jc sebi So« kolstvo zamišljalo. Sve više i više se držav« na politika, a s tim i javan život osim So« kolstva kretao nc u pravcu jedinstva več trojstva — ono,ga trojstva, protiv koga je Sokolstvo i stvaralo ideju jedinstvenoga Sokolstva, dok konačno ovakav rad nije stvorio i položaj, koji jc nastao posle 20. ju« na o. g. To je prvi uzrok van Sokolstva, a ima delovanje negativno.
U državi nastala jc tcšika kriza duševno« čudoredna i nacionalna, koja je od svih pokreta najviše pogodila Sokolstvo. Pa u
čemu jc ta kriza van Sokolstva, čiji uzroci pogadaju i nas Sokole.
Evo u čemu. Mi tvrdimo, da smo jedan jugoslovenski narod, a skoro sva okolica oko nas, bila politička ili kulturna tvrdi, da -smo tri naroda na jednom teritoriju i da pojam jugoslovcnstva je po jam teritorijalni, a ne nacionalni. Nikad se u našem životu nije više govorilo o Srpstvu, Hrvatstvu i Slovenstvu, a najmanj c o Jugoslovenstvu, kao što se govori danas, a mi Sokoli to nečemo. Nikad sc u našem narodu nije govorilo toliko o veliko j Srbiji, slobodnoj ITrvatskoj, autonomnoj Sloveniji, kao što se govori danas, a mi Sokoli to nečemo.
N akad sc nije u našem narodu toliko go« vorilo o razlici Srbijanaca i prečana, kao što se govori danas, a mi Sokoli to nečemo. Nikad se u našem narodu nije govorilo protiv vera i zajedniekog rada Beograda i Zagreba i obratno, kao što se govori danas a mi Sokoli to nečemo. Nikad se više nije govorilo o potrebi triju kultura, kao što sc danas govori, a mi Sokoli to nečemo. Nikad nije bilo jačeg mnenja protiv ideje jedinstva —• jugoslovcnstva, protiv nazivu Jugoslavije, kao što se danas govori, a mi Sokoli to nečemo. Političark u koje smo verovali, da če pre ispustiti dušu, nego se odreči ideje jugoslovcnstva, Jugoslavije, danas se torne rugaju — a opet kad im je potrebno svi su Jugoisloveni i Korošec i Priibičevič i Spaho i Davidovič itd. — svi su Jugoisloveni kad im treba, a za čas su opet protiv — iigraju sc svetinjom Sokol« stva. Nostalo je vere u državnike, politi« čare, zakone itd. i prirodno je da ova čudoredna kriza države i državnika, koja ide suprot misli Sokolstva, a mislilo se da če zajedno Sokolstvo i država iči misli jed« nog naroda, j e dne kulture, jedne otadžbine i jedne budučnosti, uteče i na Sokolstvo.
To je jedan od bitnih uzroka Van So« kolstva, a koji smetaju Sokolstvu, sa sta« novišta ideje jedinstva iako Sokolstvo shvača ideju jedinstva sa čisto sokolsko« sloven.skog istanovišta, no ipak uzrok krize u državi ima posledice za Sokolstvo.
U času ujedinjenja Sokolstva u Novom Sadu, dobro se toga sečam jer sam bio tajnik I. sokolskog Sabora, od strane pred« stavnika gradanskih i vojnih vlasti te sa najvišeg mesta obečavalo se Sokolstvu, da če ono biti »granitni bedem o kojega če se lomiti svi talasi naših ncprijatclja« (čitaj zapisnik 1. sednicc sokolskog Sabora). A g. Ljuba Davidovič, tada mini,star Prosvete, rekao je: »Vlada če svestrano potpomagati rad Sokolstva u cilju, da eav narod bude u redovima Sokolstva.« Obečalo se Sokol« stvu i materijalna sredstvji za podizanje škola, domova, održavanje točajeva itd. Mi« nistar Vojske i Mornarice izdao je naredbu
0 pohadanju vežbi vojnika a članova«So« kola. Obečano je u Ministarstvu Prosvete,
•	Narodnog Zdravlja te Vojske i Mornarice organi,zovati urede za fizičko obrazovanje naroda u školi i van škole, a sve na osnovu sifkolskoiga »ustava i duha. Život vojske i škole mora da ide paralelno >sa životom Sokolstva itd. itd. —■ ko bi sve nabrojio, što se obečavalo, govorilo nam prilikom slctova, kad nas se trebalo, a sve je to za« vršeno — jednim mestom referenta gimna« stike u Ministanstvu Prosvete, o kojem mestu (ne govorim o licu) vodi sc i ne vodi se računa — s ,par naredaba, koje u životu vre de toliko, koliko svaki pojedina« ima ugleda u narodu, da na osnovu tih narc« daha makar nešto učini. Odnos prema državi i obratno države prema nama je čisto platonski. Država daje veče sume Narodnoj Odbrani, Savczu Trezvene Mia« deži, Skautima, Podmlatku Crvenog Krsta, Ferijalnom Savczu i ostalim organizacijama, a mi Sokoli dobivamo iz milosti, a kad do« bijemo —- skupo to plačamo. Neka se ne
1 jute brača i sestre, ali to je tako. Vreme je, da se to kaže i da sc vide čisti računi, pa da se i prema torne Sokolstvo upravlja u odnosu prema državnim faktorima. Ne« shvačanje Sokolstva od državnih organa, koji u najnovije doba smetaju đacima i vojniciima polaizak u Sokolstvo, ima svoje posledico u Sokolstvu. Sokoli sc pita ju: Pa šta je to? Dajemo državi sebe i sve — a gle zabranjuje se ono, što ni Austrija nije branila?
Smeta nam stalno i stalno rešavanje pitanja t. izv. hrvatskih Sokola. Iako je to pitanje ideološki i organizatorski rešeno na I. i 11. sokolskom Saboru, na bezbroj skup« ština, ,no ipak ,se uvek to pitanje ponavlja, ama bez ikakva raizloga s druge strane. Г da se tim pitanjem nešto postigne, nebih rekao ni jedne reči, ali uvek na naše dobre namere, dobivamo takve od« govore s protivne strane, koje rodi« teljii daju svojoj deci, kad su učinili nešto, što naje dobro. Slobodmo je svakome na« pisati i kazati svoje mišljenje, potrebno je i voditi brigu o razvitku i duhu protivnih organizacija ali ne možemo radi toga za« ustaviti rad cele svoje organizacije i oko toga zaustaviti ideološko napredovanje na« še. I ovo pitanje uteče na Sokolstvo i nje« ga treba jednom iza svagda rešiti ili da ili nc.
Pojavljuju sc van Sokolstva ustanove, koje nam oduzimaju ne samo članove, več i delove našega rada i težnji. Tu su slo«
MAHMUD KONJHODŽK': (Bileda).
Potreba učenja slovenskih jezika.
DUŠAN M. BOGUNOVIĆ (Zagrdb):
v	'
Sta činiti, a da ideologija i etika Sokolstva uspije ?
Prostejovu«), ven /. iluminacijami, de* legacijami, fi jak eri, karakteri, buketi in revijami (Sok. Glasnik št. 20, str. 123: »Svečana proslava proboja sol. fronta u Beogradu«), K. vragu s psihič* nimi, determiniranimi doktrinami, strukturo, faktorji in progresom!
kakšni smo Jugosloveni, če tako maličimo svoje najdražje, pa imamo vendar potna usta ljubezni do .1 ugo* slovenstva? Kakor mati smo, ki na ves glas oznanjuje ljubezen do svoje« ga otroka, pa tega otroka ne nahrani in ga ne umije.
Bratje! Sestre! Učimo se narod* nega jezika, spoznavajmo njegove le* pote in samoniklosti, zavračajmo tuj*
ke, če nam niso neogibno potrebne.
V naše novi n e pridi klena govorica Hercegovca in Črnogorca, Šumadinca, Zagorca, Gorenjca in Belokranjca,' branimo pa se svetskih neslanosti Beograjčana, Zagrebčana in Sarajev* čana, spakedrank Ljubljančana in te* mu podobnega.
V boj zoper -onečiščenje in ono* čaščenje našega jezika!1
1 Ne samo v pisavi, nego tudi v govorjeni besedi čuvajmo čistost in
lepoto materinske govorice! Ne skru* nimo nje svetosti! Ne žalimo matere, ki nam je prva govorila sveto besedo
VELJA POPOVIČ (Beograd):
Spasavanje omladine na solunskom
fronta.
venska društva, sportski klubovi, fenijalni eavc/.i, skautske družine, trezvena mladež, Narodna Odbrana, .strcljačke družine, pla* ninari i ostala društva. A kad pogledamo u suštinu tih organizacija, omda vidimo, da se sve to da kako organizatorski, tako i tehniieki evrstati u sokolski rad, a bez da trpi ideološka strana sokolske Misli. Ta udruženja ne samo, da nam odvadaju naše članove, več nam malo po malo oduzimaju ideološku stranu našega rada (kao n. pr. slovenska društva), a da ne govorimo kako nam se krnji sve više i više tehnički deo sokolskog rada.
Mora ju se otstraniti uzroci ovoga od* nosa, -moramo posvetiti čim više misli real* nom probudenju i radu na Slovenstvu, uvesti vežbanje na eistom zraku, taboro* vanje, letovanje, abstinenci ju od alkohola, streljanje, izlete i ostalo si to ne samo kao nešto nuzgredno, več kao deo godišnjega tehničkoga rada. Reči če neko, pa mi to sve imamo u sustavu. letina jest, m-i to sve imamo u sustavu, organizaciji, u za* iključcima iskupština, u ročima —"ali to sve treba provesti u život cele sokolske organizacije, dati odraza u javnom životu, a spremiti stručne radnike, a ne sve po starom i bez ikakva razmišljanja, što treba da učine, a da se naši zaključci ostvare. L' svim tima organizacijama vam Sokolstva, vidimo naše lj-ude — članove Sokolstva, koj,i dava ju svoje vreme i znanje, za pojačanje tih društava — a njih treba pozvati, da je prvo dužan kao član Sokolstva -rediti u Sokolstvu i tu dati svoje znanje i slobodno vreme, a tek onda potpomoči druge usta* nove.
Često puta mislim, koliko bi bilo uspeha u našem so-ko-Lskom radu, a da -svi članovi Sokolstva, ma jedan j najma-nji deo svojo inteligenci je 1 vremena dadu So* kolstvu. Rad društava van Sokolstva i uče* stvovanje naših članova u tim društviima utjeee na Sokolstvo, da ne može da po* stigne ono, što bi trdbalo da postigne na
o	s nov u svoga »ustava.
Mi imamo zaključke, zapravo dclovc našega sokolskega naziranja na politiku, veru, stalež, socializam, komuniizam, klcri* kalizam, alkoholno pitanje itd., a ako u život pogledate - onda vidite, da ne samo
nismo našli načina, da na mase naroda u tom praveu delujemo, te da se na osnovu sokolske kulture promeni psiha i priroda našega naroda, več mi sami naši članovi n.isu toga -svesni. Na jednom pitanju, hoču ovde da se zadržim, a ko j e je van Sokol* stva, a to je naš »Klub Sokolasposlanika«. Je li taj klub Sokala*po-sla-nika od doba od kako je osnovan pa do danas učinio ma nešto od njegova zadatka, t. j.
u) je li delovao, da se politika vodi u duhu Sokolstva;
b) je li delovao, da sc domesu zakoni iz oblasti Sokolstva (kao n. pr. zakon o so* kolskom tolcisnom vaspitanju);
c) je li zaleta bio veza izmedu držav* nih vlasti i Sokolstva.
Ne govorim ni da ni ne. Ali po onome, kako se vodi politika kod nas, po zako* nima koje imamo, a kojii bi bili u vezi sa Sokolstvom i po pažnji, koja nam se od države posvečuje — svaki od nas može da stvori sud, za ko ji može da kaže, da je i to jedan od naroka van Sokolstva, a deluje na Sokolstvo negativno.
Imamo najidealnijc namere rada u voj-sci i školi. — Pokazali smo toliko i to* liko uspeha u torne — što bi trebalo uči* niti i kako da dode do veza i zajedničkoga rada između Sokolstva s jedne -strane, a vojske i škole s druge istranc. H teli smo, da radom Sokolstva u vojsei i školi postigne* mo ono, što organizacijom Sokolstva nije moguče, a to je da duh Sokolstva postane duh vojske i škole i tako so vaspita eeo narod u duhu sokolske kulture. Vojne i ci* vilne vlasti uvek su nam kazale kod pre* tresenja ovoga pitanja — da če se sve ono, što se odnosi na vlasti, uči niti, a da se to ostvari. A gle — danas —. Ne samo, da se ne ide na ruku, več sc i zabranjujc.
Mi posmatramo vojsku s najidealnijega sta-novišta kao i rad telesnoga vaspitanja u školama — a kako nam se navrača, to smo Oisetili, videli i znamo.
Eto to su po mome mišlenju uzroci van Sokolstva, koji nam ne daju »da ideologija i etika Sokolstva uspije,« a koji su uzroci u Sokolstvu, kao i zao* statei materi Jalni, kao i rešenje kako ih popraviti, izneču u sledečem članku u na* redno m broju Sokolskog Glasnika.
Rad sa Sokoličima — malim četni* cima.1
Kad je Bitolj po drugi put oslo* hoden od neprijatelja godine 1916, ve* liki deo stanovništva morao je ipak da napusti ovaj grad, jer ga j-e neprijatelj iz neposredne bližine svakodnievno tu* kao granatama i zagušljivim plinov!*, ma. Stoga su okolni gradovi kao: So* lun, Jenidže, Vardar, Njegoš, a naro* čito Voden bili prepuni izbeglica.
Tle godine u Vodenu bilo jo veliko odelenje na oporavku, koje je brojalo na hiljade vojnika. Kada se o vi m iz* ncmoglim vojnieima delila hrana za vreme ručka i večere, bilo je oko nji* hovih kazana puno- izbeglica, a naro* čito izbegličko deee, koja su gladna i bosa gramžljivo pružala ruke da sc i njima štogod dodleli od tople čorbe hleba i koje konzerve.
Naši vojnici, sečajuc-i se svojih ostavlj-cnih mališana, rado ;su delili svoje obroke sa ovom izbegličkom de* eom, uzdišuči uvek sa puno sažaljenja i bola.
Posmatrajuči ovo, nekoliko do* brih ljudi, nisu se složili da ova deca predstavljaju sirot anie bež igde ikoga, več su ih jednoga dana povrstali kao prave vojnike, te su tako u redu piri* lazili kazanu, stupajuči kao pravi voj* nici, pevajuči srpske pesme.
Dok se ovdie ovako radilo, i ova* ko praktično pomagalo decd, dotle je brat dr. Miša Popovič, okružen svojim p rij atrij ima i ranijim saradnicima na dečijem pitanju, stvarao naeirte i pla* nove, kako če se ova deca ne samo (shraniti, več, kako če se ona spasiti i od ostalih nevolja, beda i č-emera; kako čemo tu nedužnu deeu sačuvati, da se zdrava i krepka vrate svojim ku* čarna, s voj oj domovini, i kako čemo od njih jicdnoga dana dobiti dobre gradanie i valjane radnike.
Radeoi ovaj posao, ova skupina ljudi stvarala je načrte o zaštiti i za svu onu napuštenu i nezabrinutu de* cu u Srbiji.
Iz ovog posla ponika-o je j-ednog dana tabor malih Sokoliča*četnika sa zadatkom ne samo, da se vodi briga
0 lishrani ovc deee, več da se ona, što bolje u ovoj zajlednici higijenski va* spitaju, eudoredno pouče i nacionalno razviju.
Brat Dr. Miša u tim svojim uspo* menama ovako dalje opisuje jedan deo toga, našega rada u taboru: bla* gajna tabora, koja je počela sa neko* liko stotina drahmi ubrzo se počela da puni. Prvi izvor prihoda osim do* brovoljnih priloga bila jle prodavaona u logoru za oporavak. Svi Srbi vole kavu, a naročito kada su besposlcni, te, kako su i naši kolesnici bili po eeo dan besposlcni, oni su je često i mno* go pili. Tu slabu stranu iskoristio jR brat doktor i dobio je odobrenje od zapovednika logora, da tabor uzme dozvolu za prodaju kave, i hvala Bo* gu stvar pode na bolje; kava dobra i jeftina, a dobar i lep prihod. Padalo je dnevno po 100—200 drahmi čistog prihoda, a to jle mesečno stvaralo su* mu od 3—6000 drahmi. t
Drugi izvor prihoda bile su dečije javne vežbe. Odmah po prijemu prve skupine deee, počele su pored škole
1 sokolske vežbu. Njih su deca s ne« običnom voljom primala i natecala se ko če ih bolje izvesti, a kako je taj dečiji elemenat na jugu naše zem* 1 je bistar i okretan to jo sa ovim vež* bama išlo lako i brzo tako, da se uskoro objavila, i prva javna vežba u Vodenu, uz sudelovanje vojne muzike i vodenskog Crvlenog Krsta. I taj po* ectak i ta prva vežba uspela je na opštu radost sviju nas, jer ne samo 'da su deca vležbala dobro i pravilno,
več i iposeta bila jo vrlo dobra, a raspo* loženje kod gledalaca bilo je puno pa* žtije i nežnosti. Ni materijalna strana nije bila loša. Ukupnog prihoda bilo je 1543 drahme, a rashoda 230 drahmi. Tolika suma u ono doba značila je mnogo. Ovaj prvi uspeh osokolio jo mladic četnike, a i radije su bili gle* dani i pomagani od celoga grada. Još veči dogadaj u životu ovih malih So* količa bila jte. poseta Nj. V. Prestolo* nasljednika, koji je posmatrajuči nji*
1 Ovaj napis u stvari je prepričavanje uspomena brata Dr. Miloša Popoviča, koje je još 1923 g. izneo u Narodnom Podmlatku. Te uspomene su iz našeg zajedničkog rada u Vodenu.
hov veseli život u taboiru izjavio od* mah zelju da ga deca posete na Jela* ku, na položaju gde ja bio Njegov stan.
Kolika je to radost bila kod So* količa! S kakvom su pesmom i odu* ševljenjem krcnuli na položaj i to kao gosti Nj. V. Prestolonasljednika!
Dva velika francuska kamiona no* sila su vesiele i iskičene Sokoliče, a oni ponosni i u punoj pohodnoj spre* mi pevali su, pozdravljali i klicali svi* ma, a na putu ih jie> čekala zakuska za zakuskom: kod svake bolnice, kod svake, komande, kod svakog garnizo* na. Svuda se kupe vojnici i radoznalo posmatraju, te male vojnike u čudnim odelima. K dni vele tO' su mali muzi* kanti, drugi vrte glavom i misle da su Engllezi. Jedan vrlo zabirinuto priča: »More ništa ne valja počeli su i die« eu da šalju na front!«
Na Jelaku smo gosti Prestolona* sljednikovi. U jednom velikom šatoru spreman nam ji ko.nak. Prestolona* sljednik nas posečuje po večlcri i raz* govara sa svima, a deea otresita sto* je roiirno, pozdravljaju i oslovljavaju punom titulom: »Vaše Kraljevsko Ve* ličanstvo«!
Veselo je eeo dan, a prireduje se i javna vežba, što još više uzdiže vrednost malih Sokoliča.
Ushičeni i razdragani ovim lepim prijemom, ova mala vojska, nazvana u šali četvrta armija, krieče sutradan u svoj tabor, da produži svoj rad na jačanju i podizanju.
Nije prošlo dugo, a več sie. ukaza* la prilika za još jednu javnu vežbu, i to vrlo originalno po mestu na kome če se prirediti. To je jedna stara, ve* lika napuštena, džamija. Svratiml ja, veli brat doktor, i vidim odmah da bi bila vrlo dobra i podesna za jednu de* čiju akademijo. Na sredini jledan ve* liki četverokut na- kome su mogli da nastupe najmanjo 30 vežbača. Okolo prostora moglo je da sta.nie najmanje 400 gledalaca; u prozorima — prave lože — a na galeriju — muzika. Reče* no učinjeno.
Udejstvujemo odobrenje od mes* nih vlasti. Ali slava srpskih Sokoliča neda ni grčkim skautima da spavaju. Voden jiu čisto slovensko mesto. Osim nekoliko došljaka niko nežna ni reči grčki, a Grei bi hteli da je to či* sto grčko mesto, tle po naredbi iz Ati* ne poslan je jedan voda skauta, da pokupi vodensku deeu i da s njima radi, kako bi sprečio rad naših Soko* lica. Mi pak, da bi manifestovali srp* sko=grčko bratstvo, jer je tada i Gr* čka postala nas »Saveznik«, predloži* smo da zajednički priredimo ovaj kon* eerat u džamiji. Da se nle hvalimo ve*
li	brat doktor, a ima puno živih svtedo* ka. Grei su se postidili ovc utakmiee, jer su ih naši Sokolioi tako sjajno po* tukli da se više nikad nisu pojavili u Vodenu. Nama jo to godilo, jer je tu bilo puno Francuza, Talijana i En* gleza.
Ali, kao naš .najlepši uspeh, koga čemo se uvek rado sečati bila jle j a v* na vežba u Solunu. Tu su naši Soko* liči u jednom velikom pozorištu poka* zali vrlo tačan sokolski rad veliko oduševljenje i puno discipline.
»Ratni Dnevnik« od 9. januar a 1918. g. ovako opisuje tu javnu vežbu: Prckjueerašnji koncerat malih Sokoli* ča izazvao je vrlo prijatno iznenađe* n jte i urezao dubok utisak u duši sviju posetilaea. Ranije zanimanje za ovaj koncerat, prekjuče se na samom kon* eertu pretvorilo u naročito uživanje u opšte oduševljenje, u nepokoleoljivo uvercnje o sigurnoj osnovi podizianja podmlatka, našo mlade generacije, na kojoj ima, da sici podižc narodna i dr* žavna budučnost.
Posmatrajuči 80 Srpčiča i Srpki* njica, skoro isključivo sa onoga malog i svetog zcmljišta oslobodcne otadž* bi n c, večinom iz IB,if olj a, sa kakvim ponosom .i sa koliko svesti, u veličini svoga narodnog imena izvode pojedi* ne tačke programa, u najboljem redu i pod retkom diseiplinom, kao da ho* če i žele, da se talkmiče s našim hero* jima svojim očevima i oslobodioeima
—	posetioei, koji su došli bez “predra* suda i bez prcdubeđenja, morali su sa pouzdanjem, ma i kroz maglu pogle* dati u srečniju i lepšu budučnost na* šeg naroda...
Sve tačke programa izvedene su preko svakog očekivanja: dobro, vrlo
STANKO TRČEK (Ljubljana):
Neguj narodno govorico!
»Obleko, ki jo ponosiš, vržeš proč in si kupiš drugo. Jezik, ki ga govori kak narod, je več. Njegove korenine se* gajo v globine narodovega življenja, njegove duše, z na* rodom raste in se razvija, ži*
vi	in umrje tudi jezik njegov. Pradel njegovega bistva je.« Slovenski Sokol 1905, str. 98: »Prešeren«.
Teh besed sem se spomnil, ko sem nedavno prebiral neke članke v Sokolskem Glasniku. V njih so me prav nemilo dirnile cele gomile čisto nepotrebnih tujk. Dolžnost je, da iz* pregovorimo o stvari odločno besedo, ker so zdi, da nam je raba tujk pre* šla že v navado. Prepričan sem ,nam* reč, da se večina nas niti prav ne za* veda več, da grešimo nad najlepšim, kar imamo — nad narodnim jezikom.
Zgodovina kaže, da narod, ki po* zabi ali zavrže svoj jezik, izgubi tudi svojo narodno zavest, to se pravi, da kot samonikla ljudska skupina izgine s sveta. Kje so n. pr. milijoni onih Slovanov, ki so v 13. in 14. stoletju bivali v današnji Nemčiji tja do Labe ter preko nje in katerih maloštevilni -ostanki so Lužiški Srbi? Kje so Slo* venci Gornjo Štajerske, Avstrijske in Koroške? Opustili so svoj jezik (za* kaj — je tu podrejenega pomena) in ni jih več!
Čisto prirodno! Nobeno ločilo med narodi ni tako ostro kot je jezik. Lastnosti narodjovega značaja so pre* skrite, da bi bile vsakomur hitro in lahko zaznavne; nasprotno pa po je* /lku v trenutku spoznaš pripadnika tebi tudi v ostalem tuje ljudske sku* p in e.
Vendar nam zgolj različnost je* zikov še ne nalaga dolžnosti, da skr* ibimo za svojo govorico. Nekaj glob* ljega je tu.
Z govorom izražamo čuvstva in misli. Že iz tega izhaja, da je jezik tesno zvezan z značajem človeka, da je izraz njegovega bistva. Iz tega spo* znanja pa tudi nujno sledi,* da mora biti govorica po značaju sorodnih si ljudi ista ali vsaj močno podobnai; pa nasprotno tudi sklepamo iz enake go* voricc na iste ali močno podobne si značaje. Skupina takih pocdincev tvo* ri pleme ali narod. Jezik, ki ga govori narod, je izraz njegovega značaja in znanih prirodnih zakonov, ki se po njih razvija. Če to ne bi bilo res, bi moralo vse po značaju tako različno človeštvo govoriti en .sam jezik-
Docela prirodno jo torej, da se ljudje, ki govore isti jezik, čutijo k-ot eno veliko telo — kot pleme ali na* rod.
Če smo to, o čemer sm-o pravkar govorili, spoznali za resnico, pada na nas nujna zapoved: neguj narodno
govorico! To tembolj, ker smo So.<o* li! Kako bi moglo in smelo ,Sokol* stvo, ki vendar goji značaj poedinea in s tem značaj naroda, zanemarjati sredstvo, s katerim se značaj pred
*	vsem izraža — to je našo materinšči* no? Nismo narodna organizacija za* radi gole besede ali zaradi tega, ker živimo vprav v dobi nacionalizma, marveč iz globokega spoznanja, da je »narod« živi jenska edinica človeštva prav tako, kakor je celica edinica se* stavljencjšega bitja. Narodni pa smo tudi zaradi spoznanja, da se more vzgajati skupina sorodnih si ljudi le na način, ki je prilagoden značaju te skupine.
Posredovalec med vzgojevaleem in vzgajancem je jezik. Če je ta po* kvarjen s tujimi primesmi, tudi vzgo* ja ne more roditi zaželenih sadov, saj tak izmaličen jezik ni več izraz so* rodnih si značajev.
Imamo dolžnost, da zataremo v sebi vse sLabe, a negujemo vse dobre lastnosti, to je one, ki omogočajo na* rodom živeti skupno življenje člove* štva. Brez nege materinščine pa tega ne moremo.
Kako pa se v tem pogledu ra v* namo v resnici? Po vojni je, žal, tudi
v	sokolskih listih zagospodovala ve* lika nemarnost, ki se veča od leta v leto S trpko žalostjo primerjaš n. pr. predvojno slovenske sokolske listo s sedanjimi. Čeprav niti takrat, v dobi najhujših narodnostnih bojev ni bilo vse, kakor bi moralo biti, ni s seda* njostjo vendarle nobene primere. V naših listih so najslabši, naj mi opro* ste bratje iz ITrvatske in Srbije, do* čim je splitskemu »Sokolu na Jadra* nu« videti, da ima ali jezikovno za* vedne pisce ali pa strogega urednika. Vsekakor je ta mesečnik po jeziku naš najboljši. V ostalem se mi zdi, da lezemo v nekako sokolsko »službe* no« žlobudravščino, ki no bo ne krop ne voda, še manj pa senca krepkih jezikov, ki jih govore jugoslovcnska plemena.
Temu se Sokoli odločno upiramo. Nismo si priborili svobode, da si sa* mi navlečemo medlo tujo šaro iz vseh vetrov. V sokolskih novinah hočemo čitati krepko, jedro govorico naših samoniklih plemen. Gnev se loteva najmirnejšega ob naši sedanji »narod* ni« zavednosti, zlasti če sc spomni na komaj minula leta trpljenja in poni* ževanja vprav zaradi naše materinšči* ne. Ali je bilo vse trpljenje in ali so bili vsi boji zaman? Ali smo deca, ki hrepeni na vso moč po igrači, ko pa jo dobi, jo zavrže? Verujem, da nismo!
Zato pa ven iz jugoslovenskih sokolskih listov s tuši, garderobami, paviljoni, tribinami, bazeni, veranda* mi in irestauraeijami (Sok. Glasnik, št. 21, str. 130: »Sokolski stadion u
dobro, izvirsno. Publika je, razgragana i oduševljena pleskala, radovala se i od radosti plakala. To je bila najbolja nagrada. A i Srpčieima i Srpkinjiea* ma, ona jle bila draga i dragocena! U ime zahvalnosti oni su pojedine tačke ponavljali još lepše, još pouzdanije^ još oduševljenije.
Neka je hvala mladim Srpčieima i Srpkinjieama, na uživanju, koje su nam priredili, a neka je hvala i oni* ma, koji su sav svoj trud uložili, tla ove mlade spireme i o čuva j u.; , Ovdie no može izostati priznanjiei br. Dr. Mi* lošu D. Popoviču, čija je največa za* sluga, što su ova naša deca očuvana.
Brača Velimir Popovič i Mihajlo Ognjanovič imaju to zadovoljstvo, što su spremivši -ovu deeu bolje no što se moglo očekivati, izvršili svoju patriotsko dužnost.
Na nama je sada da ovu deeu ne ostavimo bez naše pomoči i da ove ljude ne napustimo u njihovom ple* m eni tom radu.
DUŠAN M. BOG UNO VIČ {Zagreb);
Ispit za nastavnike gimnastike na srednjim školama.
Uvod.
Ministarstvo Prosvete imenovalo je ove godine dve1 stalne komisije za polaganje ispita nastavnika gimnasti* ke. Jedna je komisija u Zagrebu, a druga je u Beogradu.
Pošto ovo pitanje zanima mnogu braču i sestre, to ču opisati u našem »Glasniku« u težnji, da u našem so* kolskom listu ima i takvih obavešta* vanja, koja indirektno zanimaju i naše članstvo, a i one koji to trebaju radi svoga službenoga -položaja.
Opeenito o ispitu.
U Zagrebu se ispiti drže -tri puta u godini i to-: 1. oktobra, 1. januara i 1. aprila. Ispiti traju 3—4 dana, t. j. prema broju prijavljenih. Molbu za ispite ima svaki brat ali sestra -poslati predsedniku stalne komisije u Zagrc* bu (putem prosvetnega odelenja zagr. oblasti), a u Beogradu Ministarstva Prosvete.
Molbi se mora priklopiti: 1. Sve* dočanstvo srednje škole, najmanje če* tiri razreda. 2. Stručna svedodžba, t. j. po-hadanje gim. Skala., gim. i sok. teča* jeva Saveza, župo ili društava. 3. Sve* dočanstvo direkcije onoga zavoda, na kojem je radio kao privremeni nastav* nik gimnastike dve godine. 4. Opis žl* vota kao radnik na polju gimnastič* kom, sokolskom i pedagoškom.
Komisija nakon primljenih molbi -odlučuje o prij-emu, t. j. ako je do* tičnisa ispunio sve uvete, koji se"pred* vida ju.
Podela ispita.
Ispit se deli na:	opči i stručni
Opči je ispit iz onih predmeta, koji dolaze u vezu sa predavanjem o gim* nastici i traje za svakoga dva sata. Ti su predmeti: 1. dobro iz-nanje i vlada* nje srpsko=hrvatskim jezikom dozvo* Ijava se’ i govoriti na ispitu slovenački) i da zna glavne momente iz narodno istorije, te -narodne književnosti. 2. opče p-oznavanje pedagogike; 3. meto* diku, naročito teles, odgoja (gimna* stike); 4. poznavanje školske admini* stracije i školskih pro-pisa, kao n. pr. zakon o činovnieima, naredbe, o gim* nastici itd. Ko ne položi opči ispit, odbije .so na 6 meseci. To je opči ispit.
Stručni ispit je iz ovoga:	a) pis*
meni klauzurni zadatak; b) usmeni ispit i e) predavanje, na kojega se p-o* laže velika važnost.
Za pismeni ispit svaki*a dobiva tri teme i bira po volji, koju če temu da izradi. Vremena za pismeni ispit ima četiri sata, ali bez pomoči knjiga ili ečga siličnoga.
Teme za pismeni ispit su iz gra* diva stručnoga. Pazi se, da se vidi 'ko* liko kandidat*kinja ima sposobnosti gradivo pismeno da izrazi i koliko po* šeduju sposobnosti iz privatne 1 ek tire.
Usmeni ispit je dvojak: teoretski i praktični. Usmeni teoretski polaže se u: poznavanje potpuno Tyrševog sustava prvenstvena I., II., III. i IV. struka, poznavanje ostalih sistema (švedski, francuski, nemački itd.); isto* riju gimnastike; anatomija, fiziologija, higijena i prva pomoč; estetika teles* nog ve-žbanja; asistiranje; poznavanje sportskih disciplina; poznavanje So* kolstva kod slovenskih -naroda; pozna* vanje -igara; ženske morajo poznavati ritmičke sisteme: Demenrneya, Dal* mosena, Dalcrozea itd.; laku a-tletiku
—	a naročito dobro poznavanje redov* nih i prostih, te igara.
Praktičkim ispitom mora kandidat da pokaže spremu znanje i veštinu sve ono što je teoretski imao u usmenom ispitu, to da zna praktički vežbati sam ili sa povercnom mladeži, a isto tako i vežbe sa mu-zikom.
Kad je položio opči deo, stručni usmeni i praktični, te pismeni, drži kandidat predavanje pred učcnicima* ama bilo osnovne ili srednje škole o onoj metodskoj jedinici, koju je dan ranije dobio- i koju mora -napisati. Ako kandidat*kinja nežna u-dovoljiti u pre* davanju zahtevima pedagogike i me* todike, a bez obzira, da je položioda druge delove ispita pada na godinu dana.
Pristojbina.
Za predsednika i tajnika komisije po 100 Dinara, a tako i iz a svalkog is pi s tivaća po 100 Din, biljefi za dipl om u 100 Din, sveukupno 800 Din od sva« koga kandidata.
Knjige, koje se mogu preporučiti.
1.	Sokolski sustav Dr. M. Tyrša od Drag. Šulcea, 2. Priruenilk za žup» ske prednjačke ispite od Voj. Bogiče« vida. 3. Dr. M. Tyr.š od Dr. Sajovica, 4. Plezanje Dr. L. Pivko. 5. Prosti skoki
o	id A. Schaupa. 6. Ritmičko vežbanje od A. Piehlera, 7. Gimnastičke igre za decu i narod A. Brazdil. 8. Šakanje od Vaniček*Šulce. 9. Laka atletika od A. Piehlera. 10. Redovne vežbe od V. Ku* čana. 11. Vaje na bradlji (ručama) od Pexa*Bajželj. 12. Sva izdanja Šulceovih knjiga »Sokolstvo«. 13. Sportska izda* nja: sklizanje, mačevamje, floretova« nje itd. od Dr. Frana Bučara. 14. Te* lovadne igre I , II., III. del od Dr. Piv* kasSchaup. 15. B.edekovič*Šulce: Vežbe na konju za decu, naraštaj i članstvo (dva dela). 16. Vežbe za decu od Bajželja. 17. Upustva 'kako se grade prostori od A. Tadiča. 18. Telesno obrazovanje od Weigner*Hanuš. 19. Sokolstvo od Dr. M. Gradojeviča. 20. Povest gimnastike Dr. Bučar. 21. Pregled teles; odgoja i Sokolstva od Dušana M. Bogunoviča. 22. Članci bra« ta S. Vrdoljaka, koji su odštampani u
»Sokolu na Jadranu a opisuju raizne sisteme. 23. Prva pomoč u neizgodj od Dr. Rusa. 24. Mala anatomija Dr. Ma* šek. 25. Kratka metodika telovežbe Dr. Pivka. 26. Razni članei D. Bogu* novica, koji su izlazili u »Sokol Vjcs« nilku«, zagrebačke župe o metodici.
27.	Higijena telovežbe Weigner*Ha* nuš itd.
Verojatn.o, da če se nači još pri« ručnih knjiga iz kojih se može da pro* uči celo gradivo za ispite. Čim više se prouči, tim se više i zna. Naročito treba uputiti našu braču i sestre, da u sokolskim listo v ima ima mnoštvo članaka iz oblasti gimnastike, a koji im mogu, da posluže za bolje polaga* nje ispita, sve dotle, dolk se i za ovaj ispit ne odrede stalni udžbenici, a dotle svaka knjiga dobro je došla — jer gimnastika je nauka, koja ima svoje zakone i 'bila knjiga od ovoga ili ono? ga, sadržina je uvek ista, a samo su druge reči!
Završetak.
Opisao sam ovaj ispit, a donelkle i njegovo značenje i metod u želji, da poslužim brači i sestrama, a i u težnji da nas Sokola bude čim više nastav* nika gimnastike, te da taj duh, metoda ,i rad prodre- u duh, metodu i rad ško* lel A to nam nareduje i naš sokolski ustav u odeljku »Sokolstvo i škola«, koga takoder dobro pročitajte, Zdravo!
STANE DERGANC (Ljubljana):
Sokolske ratne uspomene.
Na želju bratskog uredništva, kojemu su od ranije bile poznate ove slike sa austrijske fronte, koje danas donosimo, opisaču ukratko tok dogadaja i navesti uspomene koje su vezane uz te slike. — Pr e* lazim odmah u sredinu stvari.
Drenika. Razumljivo je da su mi svi uvek prvo imenovali njega, jer je on pr e rata u našem Sokolstvu bio vodeča i uvažena ličnost. — E, reko, idem da ga potražim i po* zdravim. Jedan od brade tačno mi je naveo njegovu kompaniju, da bi
Vrsta, koja je nastupila na rutama.
1915. godine u Galiciji obuzela me kao Sokola*vežbača želja za te* lovežbom na spravama. Da udovo* ljim toj svojo j želji skalupio sam prve svoje ruče, na kojima sam posle bio i kuhan i pečen. Pritke ruča načinio sam iz akacije, dakle dovoljno elastičnog, a opet žilavog drveta. Momčadi, a i oficirima na« roeito Nemcima svidale su se moje vežbe na ručama, koje su bile po« vod preko kojega smo se Sokoli
ga lakše našao. iProšao sam logo* rom, ali brata Bojana Drenika — onog Bojana Drenika naime kojega sam ja poznavao, onog velikana, onog hrasta — nišam našao. Vratio sam se natrag i rekoh, da ga nišam našao. Drugi jedan brat rekao je na to, upravo sam ga vidio, ajde samnom — i pošli smo.
Pokazao mi ga je straga — re* koh ta to nije Bojan, ja ga poznam. Pred nama je stajao pognuti kostur.
„-1
■•v,	љ	u	'.J
Skupina na ručama.
naše čete medusobno upoznali, pri« bližili jedni drugima i bili posle ne« razdruživi prijatelji odnosno sokol* ski rečeno brača.
Jednom prilikom došavši u bli* zinu Przemisla sastao sam poznate Sokole iz Ljubljane, koje sam pitao, ima li još koga od naših Sokola ovde u Przemislu. Svaki od njih prvo mi je imenovao br^ta Bojana
kojega je bila samo kost i koža. Obadoš ga i sa suzama u očima res koh — Bojan. »Kaj pa je,« rekao je potpuno iscrpljenim glasom. Tako smo se pozdravili, a posle smo raz* govarali i tužili jedan drugome kako smo gladni.
Naskoro iza toga došlo je do povlačenja radi ruske ofanzive. Na putu smo dolazili redovno do lira*
ne, pa sam odlučio iz bratske sa* milosti, da ču dati polovinu svoje hrane bratu Bojanu. Onako u mar* šu pritrčao sam k njemu sa jelom u ruci i rekao evo brate Bojane uzmi, oporavičeš se. To se dogodilo nekoliko puta: Jednom prilikom do* šavši u blizinu nekog sela kod Nagi Čertesa, onako nuzgred rekoh bratu Bojanu, da bi silno želio jesti jaja. Brat Bojan je šutio. Došli smo u selo i tu načinismo logor. Brat Bo* jan je nestao. Selo je bilo dugačko oko sat hoda. Nakon 2 sata traže* nja po čitavom selu vratio se brat Bojan i tresućom rukom pružao mi je dva jaja, a glasom punim brat* ske ljubavi reče mi: »Stane uzmi, ispunio sam ti želju.« Nišam hteo primiti i nišam se mogao sprijate* ijiti s time, da mi on kao mnogo stariji brat donosi hranu — meni koji sam bio neiscrpljen, zdrav. Brat Bojan ustrajao je kod svoga, misleči da mi za onaj malen dar mora tako uzvratiti; uzmi i zaužij ih sam, bile su njegove poslednje reči.
Kasnije sam od vojnika saznao, zašto je brat Bojan tako propao. Bio je naime kod vojničkog Črve* nog Krsta, žrtvovao se za ranjenike, žrtvujuči za njih dane i noči i otki* dajuči sebi hranu od ustiju. Posle jedne nesreče u snegu s ranjenicima bio je otpremljen u bolnicu, a kas* nije kuči na oporavak. Naskoro iza toga dobio sam i ja dopust i došao kuči. Brat Bojan je to saznao i tra* žio me od trgovine do trgovine u koje sam usput ulazio i pozdravljao svoje stare znance i prijatelje. Na* šao me u železarskoj radnji Nagy, zagrlio i poljubio od samog veselja, da me opet vidi.
Pozvao me na večeru. Rekoh, brate ja još nišam bio kod svojih kod kuče. Ti moraš prvo doči k meni, bio je odgovor. Išao sam i osvežio kod njega u bratskom raz* govoru s njime, naše žalosne uspo* mene.
Tako se naše sokolsko bratstvo prokušalo, kao zlato u vatri. Neka je mladima za pouku.
*
A sad k slikama. Na talij anskoj fronti postavio sam jedne ruče na kojima smo vežbali. Tako smo se opet Sokoli medu sobom upoznali. Ofisiri su videli u meni dobrog sportsmena, našto sam im dokazi* vao da sam Sokol. Jednom prilikom bio sam zamoljen od našeg zapo* vednika, da bi mi vežbači priredili kakvu vežbu za razonodu vojnici* ma. Rekao sam da nemarno ni sprava, a ni odela, pa zato da 6e teško iči, a na kraju krajeva ja sam samo podčasnik, pa nemam potrebne moči za vodstvo ovakve stvari. Obečalo mi se, da če mi se svaka želja ispuniti. Molio sam stoga da se odmah jedan odveze u Ljubljanu po motku za skok u vis i telovežbačka odela. Za jedan sat od kako smo počeli razgovor, več se jedan vozio spram Ljubljane i drugi dan doneo sve sobom. iPioniri su po mom načrtu u brzini na'činili ruče, koje vidite na jednoj i na dru* goj slici. Za tri dana imaia se odr* žati naša javna vežba. Imao sam punomoč, da skupim sve vežbače iz čitavog regimenta i da vežbam s njima preostala dva dana. Regi* ment bio je raštrkan, a ja podčas* nik, zato sam zamolio potporučnika br. Jezerška, da bi mi pomagao kod skupljanja ljudi. Brat Jezeršek bio je odmah oduševljen, kao što bi bio svaki Soko, koji bi u onim danima, u Austriji, tik iza fronte mogao na* stupiti u sokolskom telovežbačkom odelu i sokolskim vežbam a.
Tako nas se sakupilo 14 vežbača. Nastupili smo sa prostim vežbama zabranjenog sleta Slovenske Sokol* ske Zveze,, koji se trebao održati u Vidovdanskim danima godine 1914. Dakle u isto j toj Austriji, koja ih je zabranila mi smo s njima prire* dili javnu vežbu, u vojsci i u sokol* skim trikoima. Nastupili smo i na„ ručama sa prilično teškim vežba* ma, jer je u vrsti bio i brat Egon Jezeršek, naš odlični medunarodni takmičar (Pariz). U vrsti bila su brača i iz drugih društava i to: Virant, Smerajc, Vidic, Tratnik i t. d. Ostalih imena ne sečam se više. Kod saskoka sa ruča brat Vi* rant je na kamenom kršu iščašio nogu, jer strunjača nismo imali. Treča tačka naše javne vežbe bio je skok s motkom, četiri brata. Skakali smo za one pri* like visoko 2-80—3 m. Javna vež* ba zaključena je skupinom na ru* čama, koju nam predočuje naša slika. Nepristrano mogu reči, da je
javna vežba bila vrlo lepa. Koliki je Sio moralan uspeh, neka dokaže to, da sc po javnoj vežbi javilo oko 30 Slovcnaca*Sokola, s koiima se ni* smo pre poznavali. Obečao sam im, da čemo kod druge javne vežbe nastupiti svi.
1918 spremali smo se kod Co* droipa na drugu našu javnu vežbu. U tu svrhu se 2 meseca planirao prostor za sletište sa stazom za trčanje i zaprekama. Imali smo po* stavljene 4 ruče i 4 preče. Nepo* sredno pre javne vežbe morali smo ostaviti sve i otiči na frontu. Sav trud i veselje bilo nam je pokva* reno.
Izmcdu prve i druge javne vež* be pao je brat Jezeršek, koga je brat Virant sa trojicom brače tra* žio izmcdu neprijatcljskih i naših strel jačkih j araka, da bi ga pronašli, jer smo mu hteli načiniti grob. Nije uspelo. Pao je kod Ponte di Piava, kod Zenzona. I ovde se lepo poka* zalo sokolsko bratstvo.
Brat Jezeršek, kao strastan vež* bač imao je isto svoje ruče, na ko* jima ga prikazuje naša slika kako drži stoj.
Osim telovežbe, družila nas je i lepa slovenačka pesma. Sve to je davno več prošlo, ali još i danas se nama, koji smo nastupili na toj javnoj vežbi, nadimlju grudi, kad pomislimo, da smo za vreme rata, kad je po svim sokolskim gnezdim a
zamro sokolski rad, nastupili u so* kolskom telovežbačkom odclu i so* kolskim vežbama u onoj isto j tru* loj Austriji, koja je htela istrebiti i uništiti Sokolstvo.
■ Л
f Brat E. Jezeršek.
Bratu Jezeršku prilikom lOgodiš« njice smrti, neka naše Sokolstvo klikne Slava!, a ime njegovo neka bude upisano u niz onih, koji su umrli kao Sokoli, a i u istoriju našu, najlepšim slovima.
Slet nemackih turnera u Kolnu.
Organizacija nemačkih Turnera je po broju ii organizatorsko j snazi gkoro najveća na svetu. Turncrsko seme, ikoga je sejao pre sto godina Jahn, razgranalo se u veliko stablo, koje forojl 12.000 društava sa preko pola milijona članova i oko 2 milijuna dece i naraštaja. Ta velika organizacija prireduje svakih nekoliko godina veće svoje sletove u raznim nemačkim velogradovima, ikoji uzbuduju uvek pozornost eeloga vežba če g a sveta vee radi njihove veličine i šarolikosti. NTa Bundesifestsima skuplja se ogromna množina turnerskoga članstva -iz sviju kra* jeva nemačke države, da se tamo takmiče, javno nastupaju i manifestiraju za svoje ideale.
Ove godine izabralo jc Turnerstvo za svoj sletski kraj istaroislavno mesto Ko In na Rajni, tkoje jc posle rata sagradilo na mestu gradskoga zida ogromne parkove, igrališta i vežbališta usred grada koga sve sporne* nute tvorevine opkoljuju kao pre ogromne zidine. Razlika je samo ta da je sadašnji zeleni sa. svi m a higi jenski m pomagalima opskrbljeni pas, svakako nešto posve drugo i modemije od predašnjega sivoga žalost« noga zida. U daljini 2‘/a km od prvog pasa naoinjen je na etičan način još drugi pas igrališta itd., te i ogromni stadion, koji oibuhvata 72 hektara prostora. Na tom ve= likom vežbalištu limali su Turneri svoje
14.	veliko slavi je. Rad pr.iiređivača bio je u koječem silno olakšan, jer je bilo glede vežbačkih d takmičarskih prostora, garde« roba i t. d. več sve pripravljeno, te se nije u tom pogledu moralo sve gradita, kaiko je to nažalost još uvek potrebno kod sokolskih sletova. Opština kolnska preuzela je sve te agende na sebe. Za prehranu su bili sa« gradeni pored vežbališta ogromni prostori, koji su da vali prehranu za 30.000 ljudi. Teoretski je bilo sve ddbro pripravljeno, u praksi se pokazalo, da je bilo sve prema« leno d nedovoljno.
Zanimljiv je bio nastup prostim vež« bama. Pri svim dosadašnjini svojim nastu« pima prevladavala je tradicija, da nisu proste vežbe za posmatrače, nego da služe svojom izdašnošeu i sastavom j edino vež« bačima samim. Ali za ovogodišnji nastup Turneri su revidirali to svoje stanovište i uredili su proste vežbe tako, da nude d po« smatračima koliko toliko lep pogled. I vež« bača odela bila su više dli manje kod svi h vežbača jednaka, nego na dosadašnjim sle« tovima. Nastup na vežbalište vrši o se sa tri strane i trajao je prilično dugo, dok nije oko 18.000 vežbača skoro potpuno ispu« nilo vežbalište, ikoje je imailo prostora za 22.000. Inače proste vežbe nisu bile prva tačka javinoga nastupa, nego je raspored otvorilo oko 3000 vežbačica koje sai nastu« pile u narodnim plosovima tačno u zaka« zanom vremenu. Po uspelom nastupu svr« stale su se članice u krugove po 24 vežba« čice i zaigrale su po glazbi prilično ne« skladno nekoliko narodnih igara. Ciledaoci se za tu tačku nisu mnogo zanimali. Iduča tačka bila je štafetna trka pojediimh po« krajinskih saveza, koja jc mnogo više za« nimala puibliku. Svaka štafeta brojala je 16 ljudi. Iza štafete nastupilo jc po celoj širini vežbališta 20 bacaea kopija, koji na tako ogromnoj površini nisu bili toliko vredni pažnje što je razumljivo. Tačku su izveli neskladno. Sledio je zbor svoga član« stva. Prvi su istupili na vežbalište pobed« nici u utakmicama. Bilo ih j c 2000, našto je sledila sva ostala masa članstva. Iza čla«
nova sledile su članice, kojih je bilo o'ko 7<KX>. Sve zastave, oko 2700 .na broju za« uzele su svoje posebno mesto, tako da je pružala cela slika vrlo lepu harmoniju boja. Na dani znak .z as vi rala je glazba pozinatu nemačku pesmu »Ieh hatt’ einen Kame« raden« i članstvo ju je zapevalo. Ipak nije bilo moguče glazbu svuda čuti, .tako da na krajnjim delovdma stadiona ni vežbači ni posmatrači nisu znali zašto se peva. Sva scena bila je namenjena na čast spomenu svrim mrtvim Turnorima.
Po razlazu Turnera na rubove vežba« lišta gde su sc jednostavno seli, nastupile su vrlo dobro Turnerke s prostim vežbama, što je bilo več popisano. Rastup je uspeo, a i ostala četiri dela prostih vežbi izvedena su prilično, jer jo prenosdo glazbu radio na sve strane d porod toga da vao je načelnik na svom mostu takt sa zastavicom. —. Iza prostih vežba ‘bile su podeljeno p obodni« cima u uta krnici razne nagrade, što je iz« vedeno veoma svečano d zanimalo je gl e« daoce u bližini glavne tribinc, mcdutiim sva ostala publika isc dosadivala, dok nije za« svirala narodna himna i odmah z a tim neka zahvalna pesma. O prostim vežbama treba još to (utvrditi, da su se popodne odvež« bale, bez kakvih predašnjih proba, dakle tako redi na sreču božiju, dok su imalii po« jedi ni pokrajinski savezi dan pre nekakve utakmice u prostim vežbama, igde se več lako prosudila 'kvaliteta pojedinaca. Posle svršenih prostih vežbi, odstup vežbača sa vežbališta potpuno je neuspeo, radi nedisei« pline posmatrača, kojii su, nečekajući na svršetak vežbe, jednostavno počeli u ma« sama napuštati vežbalište i dspunili tako sav prostor te onemogučdli vežbačima od« stup u rodu. Poslednji su bili prisiljeni, gde bilo tražiti mesto za razlaz, jer su nepre« stano stizavajuče hiljadc pritiskale na njih. To je bila jeddna tačka, gde jo aranžman potpiuno otkazao.
Nemci polažu veliku. važnost na po« vorku. Isto talko bilo je na 14. sletu 'U Kolnu. Sam grad okitio je sve ulice odabra« nim ukusom, kuda je trebala proci povor« ka, tako da je sve bdlo u istim svečano i lepo. Promet je bio več ranije obustavljen po ulicama. Obzirom na veoma veliki broj učesnika iu povorci, imao je priredivački odbor vooma težak položaj. Svoju dužnost rešili su talko, da su razdelili glavnu po« vorku na 4 dela, koji su stupali po raznim delovima grada, a složili su se u veliku po« vorku tek pred gradom, gde je bila izvršena zajednička zastava, našto su se opot raz« delili na četiri razne strane. Ta odluka bila je voe potrebna obzirom na publiku i učes« nike povorke, ikako i na javnu vežbu, koja je imala početi več u 3-30 sati popodne. ■St upal o sc u četveroredovima, članice su u svakoj župi uvek sledile odmah za zasta« vama. Prvi put opazilo se da su članovi
i	mali več kolikotoliko j edinstveno odelo, kod članica je bila šaroldkost prevelika. Opdenito se pokazao u aranžmanu cele po* vorke velik napredak, drugo je ostalo sve po starom, naročito u pogledu raznih grupa, koje Turneri po običaju uvrštaju u povor« kiu, kamo one apsolutno ne spadaju. U po« voroi je učestvovalo oko 60.000 ljudi, red
i	tačnost bila je naravno uzorna kod nekih župa, drugde je bila opet mnogo slabija.
U celini se mora naglasiti, da jc opštin« ska uprava mesta Kotna učinila u svim obzirima svoju dužnost i omogučila je u celini veoma lepu svečanost Turnera u tako velikoj meri.
Na kraju spo.menimo i to, da sc općc* nito primctilo, da prevladuje kod Ncmaea vcžbanjc na preči i konju u sirimu. Novih prvaka .ni j e ec takoder na utakmicama .pri* metila. Vrlo veliko učestvovanje bilo jc kod lake atletike, koja jc izvojevala zadnje godine pobedonosni ulazak u turnerske re* dove. I takmica je bilo toliko na s v im de* loviima i krajevima, da je bilo teško slediti sve pojedine grane. Mnogo jc pomogao uoinak tehiničkog vodstva, 'ko j e je izdalo opširnc i taene uiputc, što jc olakšalo ori«
jentaciju takmičara i novinara. — Još ne* koliko o broju takmičara. Mnogo se pove* čao broj stari jih boraea, što je od velikog značaja. Svili takmičara bilo je 5952, od tiih stari ji h 2283. U dosetoboju takmičilo. jc 951, u petoboju oiko 1500. Vrlo veliki broj potbedioca znači, da uslovi niisu bili pre* strogi za postignuče pobcdc.
Opčenito pokazao je ovogodišnji tur? nerski slet ogroman napredak .prema pre* dašnjim po uredenosti, smiišljenosti i di'* seiiplini.	—Šv.—
Naši pokojnici.
f Brat Milovan Miloradovic.
Sokolsko društvo u Jagodini još 23. maja o. g. zadesio je veliki gubi* tak smreu br, Milovana, zamenika starešine, rezerv-, ipešadij. potpuko.v* nika, školovanog poljoprivrednika, nastavnika i držav, ekonoma u pen* ziji.
U svima svojstvima i položajima .u ko j ima je u životu bio, bivao je su* mo jedinstveni primer za ugled —- pa tirne i — sam Sako. Šumadinac, to« dom iz Lužnica. Vojnik i borae kroz sve ratove od 1912. go 1918. god. Hra* bar i ranjavan odlikovan sa više od« ličja, a od svojih drugova počaščen predsedništvom mesnog odbora re* zerv. oficira i ratnika. Telesnom sna* gom iscrpljen pre vremena u ratovi* ina iako jc iz' državne službe izišao, njegova radna duša .ni j o imala mira. Svoj oni spremom i vrednočom iza ra* tova ubrzo je stekao veliki deo ima* lija, koji jo naglo uredio i izradio u ugledno dobro a strupno pak kako na' njemu tako i u samom narodu u bli* zini i nadaleko unosio i razvijao ra* cionalnu poljoprivredu po svim Siru* kama: naročito njegov rad so isticao u vinogradarstvu, konzervisanju voea i povrča a u poslednje vreme i u usta* novi svog rasadnika ukrasnog šibi ja, voča i cveča, pored povrtarstva i dr. Stojao je medu prvima po svom poslu, a njegov rečeni rasadnik je drugi u zemlji.
Neobično je pažen i voljen bio svuda, jer je bio tačan, ispravan, ozbi* ljan i vrlo častan, o svim redovima gradanstva i Seljaka.
U našem društvu je bio vrlo za* uzimljiv i upravo ove god in e ispoljio svu volju, znanost i umešnost u izva* danju sokolskih zada tak a, gde je za* uzimao sama jača mesta, ali .ratno slomljen —■ ostavi nas sve, u 45. go* dini, otišao i sam nezadovoljan po» sleratnim stanjem, Ikakvo, založivši sav svoj život, zdravijo i rad, nije oče* kivao!
I svu svoju porodicu jo osok.olio
—	prava sokolska porodica.
24*og ga je sve građanstvo bez ikakve razlike ispratilo do večne mu kuće, sa izaslanicima i predstavnicima mnogih ustanova i organizacija, čiji jc član i saradnik bio, kao i dr. iz oso* bitoga poštovanja. Bilo je 6 govor* nika oproštajnih, medu kojima i nas br. starešina u ime sokolskog društva, a i više vcnaca sa sokolskim. Žaliti je samo što koji odred vojske nije bio, ali zato su ga plotunom njegovi mvci pozdravili, a Sokoli bratskim: Zdravo! — Slava mu i večna uspo*
mena medu Sokolima! — i o ovoj po* godišnjici njegove smrti.
St. Pet. M. V.
*
f Sestra Sofija Haringova.
Črnomelj, 19. novembra 1928.
’’ Danas umrla je u Črnomlju (župa Novo 'mesto) sestra Sofija Haringova u visoko j starosti 86 godina. Sestra Haringova jc bila jedna od najodlič* ni j ih naših žena, koja jc čitav svoj ži* vot provela u lop oj Beloj Krajini i radila za nacionalno i kulturno una* predenje našeg naroda u ovom delu naše zemlje, kojcg je mačuha Austri* ja uvok zapostavljala i uništavala. U naj težim danima našeg narodnog i po* litičnog ropstva sestra, je Haringova sakupljala oko sebe. sve vredne i sve* sne naše ljude, budila njihovo nacio* nalnu evost te im govorila o našem Oslo bodenju i o velik oj budučnosti Slovenstva.
Bila je verna i cduševljena Soko* Чса кач!- mlada žena i kao čestita i po* štovana stariea. Znala je, kako iz So* kolstva izlazi snaga i zdravlje naroda, ka.ko sokolski nesebičan rad služi sa* mo blagostanju naroda i kaiko se u So* kolstvu vaspitava narod u svemu, što je dobro, lepo, plemenito i viteško.. Bila je sestra Haringova naša po mi* šljenju i delu :— svetao p.rimer jugo* slovenske žene Sokolioc..
Kad jc sada nakan mukotrpnog života pala u smrtni san, mi ju čuva* mo u blagoj uspomeni pa samo želi* mo, da budo svaka Jugoslovenka jed* naka po radu i mišljenju plcmenitoj sestri ITaringovoj!
Slava sestri Sofiji i poslednji jot bratski pozdrav!	—ge—
Wm
1
Nekoliko napomena.
U poslednjem broju objavio je »Sok. Glasnik« prvi poziv starešinstva JSS za II. jugoslovenski sveso-kolski slet, koji če sc održavati god. '1930. ti Beogradu' K tom pozivu moram da pridometnem ovo:
Naš II. slet treba da ima jedan viši značaj i cilj, koji mora pr obuditi i u saradnju sa nama dovesti sve ču-doredne snage u našem narodu, zato se mora slet održavati pod geslom: U Sokolstvu je moć i budućnost Slovenstva!
To je prvo. Drugo je, da moramo biti uvereni, da če slet uspeti u svakom pogledu, t. j. u moralnoin i u materialnom. Pa ako to hočemo, treba da se svi uhvatimo za jedino sredstvo, koje vodi do uspeha, a to sredstvo je: Delo, red in disciplina!
A treče je, da mora raditi za taka v uspeh svaki pojedinac! Nitko neka se ne oslanja na drugoga, nitko neka ne čeka, da se štogod učini samo ili da štogod ko drugi učini mesto njega, nego svaki pojedinac neka radi i sprema se za slet tako, kao da bi bio uspeli sleta ovisan od njega samoga. Nitko neka ne z'aboravi na sokolsku zapoved, koju objavljuje našoj sokolskoj omladini njezin ka-lendarič na str. 32. i koja glasi: »Ra-
Književnost
Naš zadatak, smer i cilj.
di, kao da si sam na svetu!« A što
važi za sokolsku omladinu, to važi u još večoj meri za članstvo.
Što treba daklc odmah da se radi? Treba štediti, treba nabaviti vežbae-čke i svečane odore i treba tehničko-vaspitnog i propagandnog dela u vež-baonicama. Ne odlaži izpunjavanje ovih svojih dužnosti ni za jedan dan! Sto zakasniš, sve to pada na teret tvoje odgovornosti, i štogod ne bi bilo svršeno u redu, tačno i discipli-novano, u svemu tome je i tvoja krivda. Inače nema sokolske jedtiakosti!
Voditi nas mora najviši stupanj sokolske svesti i pobedonosna naša volja, da zadivimo čitav svet čudo-rednošču, kakvočom i kolikočoin, pa da uzvikne svaki, koji nas vidi i pro-sudi: Soko biti — to je najlepše na svetu!
COS se več danas sprema za svoj IX. slet god. 1932. Več danas znaju naša brača u Ceškoslovačkoj, da če onda nastupiti u Pragu 45.000 vežba-ča. A mi? Mi stavljamo u dužnost, da svaka naša župa spremi za naš slet 500 vežbača i pola toliko vežba-čica. Više možemo, manje nečemo!
Spremajmo se! Jačajmo se! Budimo primer jedinstva! Postanimo Sokoli!	E.	Gangl.
To najodličnije delo dr. Miroslava Tyrša, uvodni članak za prvi broj »Sokola«, koje donosimo u današnjem »Sokol. Glasniku«' na čelu lista kao najlepši doprinos Sokolstva k proslavi 10*go* dišnjice opstanka naše dr* žave, izačiče do. nove godi* nc u kn jižici s,a slikom, !ko* ju donosimo na ovom me* s tu i koju je naertao brat Ivo Erbežnik. .Slika prika* zuje cilj Sokolstva: u sun* čanom sjaju bi ista j u naši ideali, a sokolski v.aspitnl rad uništava sve zlo, sve mane, sve gadno i slabo u narodu. Gdc visoko plamti v.atra sokolske svesti, ta* mo nema mesta laži, pre* vari, razuzdanosti, nepravdi i drugim pogreš'kama čo* vceeg društva.
Kad izađe ovaj Tyršev epohalni spis u p ose bn oj knjižici, mora ga nabaviti sve naše članstvo i nositi sobom ;kao pobudu za rad i kao kažiput u život. Još više! Sadržaj ove knj'.ižico mora pi’eći u naš unutarnji svet i postati njegov susta* van deo, da tako zavlada duh Tyrševog Sokolstva u svem našem nastoj.anju, mišljenju i čuvstvovanju.
Duh u rad, a rad u život!
Bratska društva učinice nam samo uslugu, ako nam
jave odmah, koliko primeraka bi po* ručila, da znamo odrediti visinu na* klade. Cena ovo knjižice biče Din 2'—.
mJ t Ti
шНкЈ 1» lisi
шв
Ш
JUGOSLOVENSKI SOKOLSKI KALENDAR.
Izašlo jc X. godište našeg kalen* dara, kojeg^ je i ove godine uredio brat Veri j Š v a j g a r. Kalendar ima tri dela: kalendarski deo, sokolski deo i statistiku. 'Prvi i treči deo donose običajnu sadržinu, u drugom delu pak čitamo članke, i to: Deklaracija Jugo* slovenskog Sokolstva na Kosovu Po* lju; O tvore ne rane (napisao brat E. Gangl); Sokolstvo na selu (br. Stcvan Žakula); Barjaku čast! (br. Maks Ko* vači'ć); Sokolstvo i šlkolska omladina (br. E. Mejak); Našo socialno delo (br. Riko Fux); Dobrovoljna disci* plina (br. Igor Vidic); Sokolska kro* nika; Delo Sokolstva godine 1928 (bv.
V	u rij Švajgar); Priredbe u 1928. go--dini; Stručna literatura. — Jedan iz* vod kalendara stoji 10 Din. Poručite) Čitajte!
•
SOKO DUŠANA SILNOG.
U 9. broju Vesnika Beogradske sokolske župc »Soko Dušana Silnog« čitamo članak br. urednika dr. M. Gradojeviea »O komandi i komando* vanju«. Brat dr. Igor Vidic opisuje VI. pokrajinski slet u Skoplju (sa 4 slike).
O	našim finansijama raspravlja brat R. Nišavič, koji kaže na jednom me* stu: Dakle, savezno ekonomsko*mate* rijalno pitanje, mogu to slobodno reči ao save.zni revizor, danas je na višini dostojnoj naše vrhovne uprave, i ono treba i mora da služi za primer i na čast našeg celokupnog Sokolstva«. Brat Ante Tadič prikazuje »vrlo lep orimer sokolske svesti«. Ovako pijan no mogu u sokolanu ... Ovaj broj za* ljučuje župski pregled i izvesta j žup* sko blagajne. Delu urednika i saradni* štvu lista čast!
»VESN1K«
Sokolske župe »Petar Veliki Oslo; bodilac« u Tuzli.
Trobroj 7.—9. spomenutog Ves* nika izašao je pod uredništvom br. Vojislava Bogičevića, koji u uvod* nom članku »Naš rad do godišnjih skupština« daje potrebno uputstvo odbornicima društava za zimski rad. Ako če se samo toga pridrža* vati, što je brat urednik izneo u zbijenom obliku i jezgrovitim reče* nicama, biče rad tuzlanske župe ži* vahan i dobar. Podvlačimo — ne zaboravite na zimske grane našeg sustava.
Sledi kritički opis posete tu* zlanske župe društvu Strumici u Južnoj Srbiji, od župskog načelnika brata ing. M. Kvapila. Oni kojih se tiče, neka svršetak članka pročitaju dva put, izgloda da im ne če naško:* diti.
Važan članak za sestre vodite* Ijice naraštaja i dece jc članak s. J. Vokačeve:	»Skupno	vežbanje
ženske dece«, koji j c sa češkog pre* veo podnačelnik župe br. ing. V. Kovačevič.
Vrlo poučan za braču vežbače i odbore društava j c članak br. ing. M. Kvapila o: »Zupskom natccanju u Dobo ju«. Izvesta ji o nekim dru* štvima u tom članku vrlo su ža* losni, a postupci mnogog društva čak i ne sokolski — dobro je da se to javno žigoše. —^'Slede razne sitne vesti. List toplo preporučamo. Go* dišnja pretplata Din 36 •—. .
Dobro delo hvali se samo!
Iz starešinstva JSS.
Dodatak sednici odbora JSS.
Na scdnicu Manjinskog odseka .1SS mara svaka župa poslati svoga za* stupnika. Ovi zastupnici neka spreme izveštaje:
1. o manjinskom radu svoje župe,
2. o cvcntuelnim manjinskim po* trebajna župe,
3. ako jo župa pokroviteljica, što je učinila za svoje štioenike (za do* deljena joj manjinska društva).
Vse ostalo objavljeno jo u pozivu starešinstva JSS za scdnicu odbora JSS.
Starešinstvo JSS.
*
Savezni dan uplatila su za g. 1928. društva (J. iskaz):
Drvar, Sodražica, Budva,, Struga, Trebnje, Novi Pazar, Gor. Logatec, Bos. Krupa, Bileča, Ljubinje, Niš, Surdulica, Vranje, Zaječar, Gro* suplje, Slovenj gradeč, Uroševac, Janjina, Titel, Srbobran, Guštanj, Sanad, Mežica.
Delomično na račun Savez-nog dana uplatila su za g. 1928. društva:
Domžale, Stari Sivac, Žabalj.
Jubilejna lutrija „Prosvete".
»Prosveta« srpsko prosvetno društvo u Sarajevu obratilo se na potpisano starešinstvo molbom, da preporuči svojim društvima i član* stvu, da podu pr e njeno za narodnu prosvetli nada sve korisno delo na taj način, da se po služi njene lutri* je, koju je izdala za svoju 25godiš* njicu.
Iz izveštaja »Prosvete« proizlazi, da je več poslala na sva naša dru* štva po 10 srečaka. Bratska društva
i	članstvo molimo, da se odzovu pozivu »Prosvete«, koja je sa svoje Strane i u mnogim slučajevima po* kazala, da pozna i zato ceni naše delo te ga podupire. Samo u godi* nama 1926, 1927 i 1928 jc razdelila medu naša društva 4167 večim de* lom vezanih knjiga u vrednosti cca Din 100.000..
Uvereni smo,, da če u buduče saradnja »Prosvete« s nama biti još živahnija, ako joj sada pružimo svoju ruku u pomoč.
Starešinstvo JSS.
Umetnički prilog Sokolskog Glasnika.
Na predlog novinarsko * redafo cijskog odseka, zaključilo je stare-šinstvo JSS, da dade svečanom broju Sokolskog Glasnika od 1. des cembra t. g. umetnički prilog, kao dar svim urednim pr et plat ničim a Sokolskog Glasnika, a i kao pod* st rek novim pretplatnicima. Ove godine izabran je za to doprsni kip dr. Miroslava Tyrša, kiparski rad br. Pekareka. Nadamo se, da smo se time odužili našim vrednim pretplatnicima u dovoljnoj meri. Sliku čuvajte ili uokvirite, jer če obzirom na izvedbii biti ukras vaše g sokol* sko g stana. Zdravo!
Starešinstvo JSS.
*
Traze nameŠtenje!
»Dobar prednjak«, apsolvent trgov a čke škole, koji ide meseca augusta 1929 u vojsku moli za od* govarajuee privremeno nameštenje.
»Dobav vežbač« trgovački po* močnik izučen u trgovačkoj štruci mešovite, košaraoke i užarske robe, traži odgovarajuče nameštenje u kojem bilo gradu, gde postoji So* kolsko društvo. Može preuzeti vod* stvo naraštaja ili dece.
Toplo preporučamo obojicu.
Odgovore daje uredništvo So* kolskog Glasnika.
•
Iz uprave.
Pozivamo sva bratska društva, da nam do 23. decembra o. g. jave po mogučnosti tačan broj pretplat* nika na Sokolski Glasnik za nared* nu godinu.
Ujedno Vas molimo, da nam eventuelne oglase ili novogodišnja čestitanja trgovaca, obrtnika i t. d. pošaljete do 9. decembra 1928. za naš božični i novogodišnji broj Sokolskog Glasnika, koji če izači oko M. decembra.
Skupljajte oglase, ugledajte se u društva Dubrovnik, Celje, Sušak, Ljubljanu, Maribor, Zagreb i t. d., koja su sa malo dobre volje i zanU manja skupila tako lep broj oglasa za ovaj naš 1. decembarski broj. Dužnici namirite pretplatu.
65-godišnjica Ljubljanskog Sokola.
Obzirom na ograničenost pro* štora morao je izostati izveštaj o svečanoj telovežbačkoj akademiji Ljubljanskog Sokola, o dr Žano j 24. XI., kao i njegove svečane glavne skupštine. U narednom broju izači če opširan izveštaj. Kako čujemo namerava Ljubljanski Sokol p ono* viti akademiju na dan sednice zbo* ra župskih načelnika, a uoči sed* niče odbora JSS, t. j. 15. XII. 1928. Bilo bi poželjno, da bi svi zastup* nici župa stigii več 15. XII. u Ljub* Ijanu, da bi mogli prisostvovati akademiji ako če biti priredena. Sastav akademije je vrlo poučnog značaja.	Uredništvo.
Franc Senčar
LJUTOMER
TRGOVINA Z MEŠANIM BLAGOM
razpošilja JAJCA, MASLO, SUHE GOBE
m vse
POLJSKE PRIDELKE.
MILAN FURST
TRGOVINA ŽEL.JEZA
SUŠAK
Željezo betonsko, šipkasto i za obruče; Lim crni, pocinčani, cinčani i bijeli; Žica avijetla, pocinčana i paljena; Žičani žavlt (ekseri) i pocinčani; Lanci za kola, konje i fflarvu; Posudje emajlirano, brušeno i kalaisano; Okovi za prozore i vrata; Štrcaljke za vino-brade orig. „Vermorel"; Mehove za sumporenje.
Dobava promptna sa vlastitog obilnog skladata uz najniže cijene i najpovoljnije uvjete
Iz župa.
Iz sokolske župe — Maribor.
PROSVETNO DELO V MARIB. SOK. ŽUPI
izkazuje (po došlih mesečnih delov* mih izkazih) v 2. in 3. tromesečju te* kočega leta te*le številke (prva štc* vilka pomeni 2., druga 3. tromesečje!): Predavanj 15 + 4 sokolskih, 4 + 2 drugih; nagovorov članstvu 104 + 38, naraščaju in deci 169 + 71; društve* nih večerov 7 + 1; razgovorov 7 + 2; izletov 21 (v 10 društvih) + 13 (v 5 društvih); koncert 1; zabav 2 + 1; dramatskih piti redi te v 7 +5; akade* mije 2 + 2; posel 4 + 4; drugih pri* reditev 4 + 6, med slednjimi 1 »vin* ska trgatev«. Skupaj je to 347 + 149, t. j. 496 prosvetnih podjetij. Ako 'upoštevamo, da jih jo imelo zgolj za* baven značaj le 3 (troje), torej niti 1%, potem smo lahko s smerjo, ki jo vzdržujejo bratje prosvetarji naše župe, zadovoljni; a kljub temu bodi opominjeno, da se »vinske trgatve« ne smatrajo kot dostojne Sokolstva (JSS je že pred nekoliko leti na to opozoril!) in zato naj te vrste prire* ditve v bodoče popolnoma izostanejo. Razveseljivo je tudi visoko število nagovorov (zavsem 382) 'in pa okol* »nost, da so društva začela gojiti po* učne izlete (zavsem 34 v 13 društvih); to' je v toplem letnem času najpri* mernejše nadomestilo za društvene večere ter tudi predavanja. Da za* ostajajo številke 3. tromesečja za oni* mi 2., to ima svoj razlog v počitnicah. Da je župni P. O. priredil V binkošt* nih dneh prosvetno šolo, o tem je po* ročal »Sok. G las mi k« v svoji letošnji
12.	številki. Sokolsko društvo v Ptuju je imelo društven prednjaški tečaj Kakor so vsi ti podatki lepi, imajo vendar silno veliko hibo: pomanjklji*
vi	®0'I Ako namreč pregledam me* sečne delovne lizkaze, potenj se mi poda ta*le rezultat:	Najslahše jo z
ozirom na poročanje o izvršenem delu mursko okrožje, najboljše koroško; v odstotkih se to izraža tako*le:	Iz
murskega okrožja je dospelo (do dne* va, ko je bilo spisano to poročilo) M.
S.	župi mesečnih delovnih izkazov 42-1%, 'iz mariborskega okrožja 42'6%, iz dravskega okrožja 46'3% (torej vse izpod 50%!!), edino koroško okrožje izkazuje 64%. Društva, ki povzročajo take številke, so: Gor. Radgona in Veržej, Čakovec in Dol. Lendava, Hoče in -Šmarjeta na Drav. polju ter Dravograd; ta društva niso za tekoče leto poslala še niti 1 mesečnega de* lovnega izkaza. Daljo je jako pomanj* kljivo poročanje v društvih Beltinci in Središče, kateri sta poslali lo po 1 mesečni izkaz, ter v društvih Št. Lov* renc na Poh., Jarenina, Pragersko, Oplotnica in Marenberg, odkoder je dospelo po dvoje, oziroma kviečjemu po troje mesečnih izkazov. Apeliram na dolžnostni čut, na sokolsko zavest ter na ponos odbornikov imenovanih društev, naj ob koncu leta vsaj po* drezajo pri bratih, katere zadeva od* govornost, da se zaostanki nadokna* dijo, da bodo tako številke .v prihod* njem poročilu v »Glasniku« ugodnej* še ter da imena njihovih društev ne bodo več na »prangerju«. — Uporab* Ijam to priliko tudi za poziv, naj dru* štva že sedaj premislijo, koga bi mo* gla poslati v prosvetno šolo, katero bo priredil PO JSS v letošnjih božič* nih počitnicah. Upam, da bo naša župa zastopana častno.
Župni prosvetar.
*
Iz sokolske župe — Zadar-Šibenik.
VANREDNA SKUPŠTINA ŽUPE.
11.	novembra 1928 održana jo van* redna skupština župe sa sledečim dnevnim redom: 1. Pozdrav zam. sta* rešine. 2. Izbor žup. starešine. 3. Fi* nansijsko uredenje Župe prema na* logu JSS. 4. Župski slet 1929. 5. Od* borska sednica JSS. 6. Eventualia.
Ad 1. Brat Pavao Kovačev, zam. žup. starešine pozdravlja prisutnu braču. Razlaže, kako je odlaskom bra< ta Marčiča preuzeo dužnost zam. sta* rešine. Ističe rad i požrtvovnost bra* ta Marčiča, koji nas j.e zbog potreb" službe morao ostaviti, a koji nas se uve!k seča, te nas i ovom prigodom pozdravlja brzojavom, kojega čita. Predlaže, da se i njemu sa ovoga sestanka pošalje pozdravni brzojav, što svi prisutni sa pozdravom bratu Mar* čiču prihvačaju.
Dalje brat .zam. starešino razlaze, koji je glavni uzrok, da se je morala sazvati ova vanredna skupština. Na vada da u tome, sto je JSS, radi ne* mara i neodazivanja raznih društava i župa, došao u teško finansijsko sta* nje, radi čega je došao u pitanje i nje* gov opstanak. Medu takvim društvi* ma su i mnoga naša društva, koja za-boravljaju na svoju dužnost te time stradava koliko JSS toliko i sama žu> pa, koja se i sama usled toga nalazi u teškim finansijskim vodama. Moti braču, da ovo uzmu na srce, i da na* stoje popraviti ako mislo na dobrobit i napredak Sokolstva, dok je još vreme. Zatim prelazi na:
Ad 2. Biranje starešine. Brat Ko* vačev kaže, kako je odlaskom brata Marčiča ispražnjeno' mesto starešine, kojeg treba, da se danas izabere. Svi prisutni jednoglasno biraju brata Pa* vu Kovačeva. Isti so na povercnu mu dužnost zahvaljuje i obočava, da ce nastojati kao i do sada što mu vise hudo moguče raditi .za dobrobit So^ kolstva i naše žup>e. Prisutna ga braea ploskajuči pozdravljaju.
Ad 3. Brat Kovačev P. upozoruje braču na njegovo prijašnje 'reči o tc* škom finansijskom stanju u Savezu i pozivlje brata Piliča, da pročita dopi* se bratskog JSS, kojima Savez razia* že što jo dovelo Savez zbog neuredno* sti večine društava a to radi nevrše* nja svojih obaveza, malo staranja za Sokolski Glasnik i ost. Prisutna brača iz društava shvačaju stanje u Savezu i priznaju donekle svoje krivice ali i obrazlažu teško i neverovatno stanje finansijsko članstva u pojedinim dru* štvima. Uz celo takvo stanje ih brat* ski Savez neprestano tereti raznim po* šiljkama i novim obavezama. Uza sve* stranu raspravu u ovom pitanju odlu* čujo se, da so društvima odmah ima poslati izvadak oelokupnog dugova* nja, na koja društva imaju odmah odgovoriti i preko župe poslati dug za Savez, a to da učine pak najdalje do
5.	decembra. Ona društva, koja to do toga dana ne izvršc dostavičo sc JSS .na sednieu odbora JSS da Savoz o nji* ma lodluči. Medu prvima staviče se ona društva, koja uz to i nevrše svojo dužnosti i no rade u nijednoj grani, medu kojima sc spominju društva: Nin, Stankovci, Tijesno i Ist. Ako se u ovom pogledu društva do 5. XII. nc jave — brisače se, jer je dosta opo* mena i moljakanja do danas bilo.
Ad 4. Brat P. Kovačev nastavlja da se iza župski slot 1929. godino več počelo i sa strane starešinstva i TO župe raditi. Prihvača se, da se slct u 1929. godini održi u Šibeniku prigo* dom 30. godišnjico opstanka Sokol* skog društva u Šibeniku. Obratilo sc bratskim župama Split i Sušak, da su* deluju tom slctu, na što su tc župe u načelu več pristale da p a če župa Split želi da se taj slet proglasi i njezinim slctom. Brat Montana ističe, da se u prvom redu, ako so misli da slet uspe, treba pobrinuti za dobre prednjake. To je TO na svomo današnjem zbo* ru donekle uredio, jer je zaključeno, da se pozove savezni prednjak, da održi tečaj, pa bi dobro bilo da se bratska društva time okoriste.
Finansijsku stranu sleta, nakon krače rasprave, prepušta se vodenju Sokolskoig društva Šibenik, koje če u slučaju suficita doprineti stanoviti iz* nos župi prema svojoj uvidavnosti.
—	Datum sleta raspravio se na zboru TO. Za sada ne može se još tačno od* rediti dan, ali če so nastojati da bude oko Vidovdana.
Ad 5. Za odborsku sednieu JSS mora da ode delegat iiz ,naše župe.. Prisutni mole brata Kovačeva, da b: on zastupao župu, a brat Pokrajac na* dodaje, da bi molio uz brata Kova* čeva da ode i brat Montana za TO. Brača izjavljuju, da se odazivlju toj njihovoj želji i da če na odbor, sed-niči zastupati župu. Iza toga br. Ko* vačev zaključio je pozdravom ovu uspelu skupštinu.
* ■ ,
Iz sokolske župe — Cetinje.
RAD SOKOLSKOG DRUŠTVA KOTOR.
Župski slet u Baru.
14. oktobra ovo godine navršila se jo 50*to godišnjica izlazka Crne Gore na more i osvojenje Bara i Ulcinja od Turaka.
Knjaz Nikola Gospodar Crnogor* ski stupivši prvi put na svoje slobod no more, na jtednoj šajki*barki okru* žen sa Črnogorskim junacima, skid) prsten sa ruke, baca ga u dubine mor* ske i venčava se s morem izgovarajuCi ove reči: »Da uz kamen moj pjenušiš dolk je Sveta, dok je ljudi, dok to Sun* co ne isuši«. Tako je i bilo.
U spomen ove . 50*togodišnjice Slave Crnogorskog oružja, Sokolska župa Njegoš zaključila je na godišnjoj skupštini da se pomenutog dana održ; župski slet u Baru, što je i učinjeno U prkos vrlo slabog vremena na slct su došla i najudaljenija društva, o če* mu smo opširno izvestili več u posled* njem broju Sokolskog Glasnika.
Sjutra dan razgledali smo varo5 Novi i Stari Bar, potom smo se pozdravili sa bratskim društvima; brat Gavro Miloševič starosta župe Njegoš izljubio se sa nama Kotoranima hvaljujuči na radu i prednjačenju na* šega društva. Zaželeo nam je da i da* 1 jo tako radimo za sokolsku ideju. Krenuli smo pevajuči i noseči najlep* še uspomene sa ove lepe sokolske svcj čanosti.
Odlikovanje. Nj. V. Kralj odliko-vao je ordenom Sv. Save V. stepena brata Vinka Viskoviča našeg podsta* rostu, za njegov sokolski rad.
Društveni prednjački tečaj poha* da 8 brače i 3 sestre.
v v».t
' -,;?Г
m
V«-:*?	j;*yV*
, v . Vu- .... „ ,	~	j	■
Dvoobratan brzotiskarski stroj Windsbraut, na kojem se tiska Sokolski Glasnik.
Predavanja. Povodom proslave 50*to godišnjice osvojenja Bara i Ul* činjia i izlaska Crno Gore na more, 22. X. t. g. Održao jo brat Zgoreleo starosta, predavanje. U isto vreme br-Milič prosvetar jo održao predavanje. »Sokolstvo u svijetlu jedinstva i se* paratizma«. U vezi sa ovim je preu svima kategorijama p roči tuna deklaracija JSS izdana na Kosovu polju 7. IX. t. g. Ujedno je objašnjen značaj i uspeh pokrajinskog sokolskog sleta u Skoplju. Iza ovoga 28. X. t. g. brat prosvetar jc održao predavanje »Usta* nak Mornara u Boki Kotorskoj«, me* du kojima je bilo i Sokola.
Bratska poseta. Na proslavu dese* togodišnjice Naše mornarice i otikriva* njo spomenika streljanim mornarima došao je i nama svima poznati nacionalni borac i stari Soko brat Stevo Ža* kula iz Sarajeva. Na 1. o v. meseca na* ša je sokolana bila dupke puna če* kajuči da sc krene na povorku koja je išla na grobovo streljanih mornara, na jedared smo obavešteni da dolaz: brat Žakula da društvu učini bratsku posetu. Kategorije na načelnikov trub* ni znak zauzeše stav pozor i sve u naj* večoj tišini očekuje dragog gosta. Raz* dragan, videvši nas punu sokolanu, koji jedno mislimo i zajeuno radimo, ulazi brat Žakula obučen u sokolsku odoru, u pratnji Miloševiča staroste župo Njegoš i brata Viskoviča i Koso* viča, pozdravlja: Bračo i sestre — zdravo! Gromki odpozdrav — zdra* vo! Brat Zgorelec starosta prestavio jo gosta našem društvu i zaželeo mu dobrodošlicu. Zatim jc brat Žakula, okrečuči sc naraštaju počeo svoj go> vor. Omladino, uzdanico naša, treba da podeš putem svojih predaka, ču* vajte uspomene vaših velikana koji su svoje živote žrtvovali na oltaru svoje Otadžbine. Evo donosim jednu šak > zemlje sa grobova naših mučenika Ga* vrila Principa, Veljka Čubriloviča, Trivka Grabeža, Miška Jovanoviča, Žerajiča i ostalih da stavim danas u prisustvu vašem na grobove vaših mu* čenika — streljanih mornara, koji u znak slobode i za veličnu naše dana. šnje domovine istakoše na jarbolima svojih brodova steg slobode i zato be< hu streljani. Biče im lakše u grob^* vima počivati kad na sebi oseto »em. lju sa grobova naših mučenika iz Bosne i Hercegovine jer su za iste ideale svoj.e mlade živote dali.
Bračo i sestre! Ovo je svetao pri mer kako treba ginuti za Slobodu, Narod i Otadžbinu. Setimo se svih vaših i naših mučenika i kliknimo. Slava im! Iz dubine oseča ja mladih duša prolomilo se trokratno Slava!
________________Rad.	Kosovič.
■■ннашаншашв
Poručite od JSS KALENDARČIĆ sokolske omladine za g. 1929.
Cena Din 2‘,—
Špiro
Knzmanić
veletrgovina vina.
Glavni dobavljač: Jadranske plovidbe d. d.
Sušak - Delta
Telefon 2-31 Brzojavi: Kuzmanič-Sušak
Jz sokolske župe — Mostar.
SOKOLSTVO U DUBROVNIKU.
Na južnom kraju naše mile i pru-strane otadžbine, ponosno se koči sta* rodrevni Dubrovnik, najskupoeenij5 alem plavog Jadrana. — Zaogrnul: ze* lenim plastem pitome prirode, obasjan večitim suncem, blista se u jutainjoj rosi koja umiva i osvežuj© stare isto* rijske bedeme. Vite pome dostojan* stveno pozdravljaju sve one mile go* ste, koji dolaze u Dubrovnik sa iskre* nim i prijateljskim namerama. I dok one, obavito mirisavim ružicama da* vaju dobrom putniku i ugodan hlad i zamamljujuči miriš, dotle gordi Srd* budno bdije nad dalekom, nedogled* nom pučinom. Plače nad sudbinoni milog Lastova i pazi da se pohlepna ruka ne pruži još dalje.
Padom dubrovačke republike počelo jc da izumire dubrovačko p lem* stvo. Godine 1806. pokopana jo slo* boda malene ali znamenite trgovačke republike Sv. Vlaha, a vlastela dubro* vačka položiše zakletvu ne ženiti se, jer volo izumreti nego biti robovi.
Tek godine 1904. Dubrovnik po* činje da se budi. Uvida da izumira*
PROČITAJ!
Bianco diplome za takmičenja član« stva i naraštaja ima u nakladi JSS uz cenu Din 2‘50 komad. Zahtevajte ofers te od Gospodarskog odseka JSS i za diplome s tekstom.
Brača
Sušak, Ružiče va ul. 11 Veletrgovina vina
Osnovana 1876 Telefon br. 162
:	IZVOR
C veletrgovina galanterijske, nirnberške i kratke robe
Sušak
Setallite Kralja Petra
produljena Zvonimirova ulica 92,
J
J
Preporučamo tvrtke, koje oglašuju u Sokol. Glasniku!
л 1 / 1 Soic i	n V»v • r i Brozicevic
nlitp Tel. 180.	SUŠAK lina Ш i žita. Brzojavi: CEREALE.
njem najboljih ljudi ne če nilkada doei do svoje Slobode. Nastoji da ispravi grešku svojih starih i počinje da od> gaja nove vitezove, plemenite ljude ~ Sokolove. G. 1904. osniva so »Hrvat* ski Soko«, a četiri godino kasnije. i »Srpski Soko Dušan Silni«. Ista želja, isti cilj i isti put kojeg su odabrala ova dva društva tako ih je izbližilo i usko povezalo, da nije bilo jednog javnog nastupa, izleta, svečanosti i priredbe jednog Sokolskog društva, na kojoj nijo sudelovalo i ono drugo. Zato ih je stizala- i jednaka sudbina sa strane austrijskih vlasti. Naročito god. 1914. kad su plačeničke rulje zlo> stavljale i uništavale sve ono što je nacionalno, demolirale su i zgradu »Dušana Silnog«. Hrvatici je Soki> odmah stavio na raspoložcnje »Du* šanu Silnom« svoje prostorije, ali je odmah zatim austrijska vlast zatvo* rila i »Hrvatski Soko«. Sve čestiti ro* doljubi i Srbi i Hrvati bili su pozatva* rani kao taoci, internirani i gonjeni na frontu da se bore protiv svoje brače.
Nakon oslobodenja živela su krat* ko vreme pod istim krovom oba dru* štva, a god. 1919. spojila su se u je.ln • »Sokolsko društvo« učlanjeno u Ju* goslcvvcnski Sokolski Savez. — Od to* ga dana postaje rad u društvu sve to intenzivniji. U upravni odbor biraju sc samo oni ljudi za koje je članstvo uvereno, da če savesno ispunjavati povercnu im dužnost. Odmah u počet* ku oseča se nedostatak prednjaka : zbog toga društvo organizira pred* njačke točajeve. Oseča se potreba da ovako jako društvo pri svojim javnim nastupima ima vlastitu muziku; od* mah so osniva fanfara koja se malo zatim pretvara u muziku, a ova i da* nas neumorno radi i osetno napre.-duje. Osniva prosvetni odbor, soci-jalni i trezvemjački odsek. Organizira sokolsku štednju. Prvo u J. S. Savezu osniva fotografsku sekciju, koja s več do danas popela na zavidnu vi=> sinu tako da su njeni najbolji raJov bili na inzložbi Bečkoga »Photographi* sche Gesellschaft«. Organizira nada* lje sokolski muzej i sokolsku izložbu prigodom prvog naraštajskog sleta Župe Aleksa Šantič u Dubrovniku 2. i 3. juna o. g. Osniva diletantsku sek* ciju -koja priprema «a decembarsku akademiju prvi čin »Lazarevog Vas* kresenija«, delo našeg velikog Dubrov* čanina Gospara Iva conte Vojnoviča.
—	U sporazumu sa ostalim drubrovač* kim društvima vrlo jo agilno radilo na suzbijanju tudinskog uticaja, tudin* sko politike i upotrebljavanja tudin* skih jezika. Sada osniva i manjinskl odsek. Napokon vodi brigu, da idu-čim generacijama sazida vlastiti So* kolski dom. U tu svrhu organizira od* bor za gradnju doma, koji več sadi raspolaže sa lepim kapitalom. Največi deo zasluga za sve ovo pripada vrlo agilnom vrednom i čestitom bratu sta? rešini Niku Šutiču, koji pored svog privatnog posla nalazi vremena da aktivno radi u svim sekcijama Sokol* skog društva u Narodnoj Odbrani ! svim ostalim nacionalnim ustanovama.
Po broju članova, ne računajuči političke organizacije, i po svom radu, našo je društvo prvo u Dubrovniku. Ipak ovako nesme da ostane; ono mo* ra večito da napreduje i večito da se raavija, jer je Sokolstvo ono koje medu ostalim ima i taj veliki zadatak, da dovede našu Otadžbinu do blago* stanja. Takove zadatke sposobni su da rešo jedino nesebični, sokolski od* gojeni ljudi. Mi čemo biti tek onda zadovoljni kad vidimo da su svi SIos veni odgojeftii u duhu Tyrševe ideje
i	članovi veliko Sokolske organizacije. Tada čemo poraditi punom parom, da uzdržimo i usavršimo ono što smo tihim radom sazidali.
Dvadesctpetogodišnjica opstanka <■ vol* društva, koja oe sc proslaviti na vrlo svečan način iduće godine, neka bude ujedn-o i prva godišnjica sokols skog rada i sokolskog života svima onima, koji ješ do danas nisu našli za vredno da budu članovi •—• najzdra? vije, najplemenitije i Slovenstvu naj* potrebnije sokolske organizacije.
❖
Iz sokolske župe — Kranj.
SOKOLSKO GLEDALIŠČE V RA= DOVLJICI.
V	Radovljici, iki se nj© okolica ponaša z najrazkošnejšo prirodno le* poto in z narodom vedro in ponosne duše, stoji lep Sokolski dom, kjer raz* vija tamkajšnje naše bratsko društvo
Brat špicar in sestra Prinčičeva (II. dej., 1. prizor).
vztrajno prosvetno delo zlasti z red* nim prirejanjem gledaliških predstav. Vsaka gledališka predstava v tem dos mu je dogodek, ki se ga razveseli vsak prijatelj blizu in daleč. Predstave v radovljiškem Sokolskem domu se dvi= gajo nad povprečnost naših podežel* sivih odrov, ker jih vodi vešča roka in ^ izvežbana zmiselnost brata Jake Špicarja, tega umctnika=diletanta od* ličnih igralskih kakovosti. Njemu ob strani stoje bratje in sestre, ki ga pod« pirajo pri tem delu po svojih najbolj* ših zmožnostih. S tem vežejo narod na Sokola in dajejo vsakdanjemu enolič* n e mu življenju krepko črto višjih in lepših stremljenj.
V	nedeljo, dne 18. novembra t. 1., je bil za sokolski oder v Radovljici posebno pomemben dan, ker so upri* zorili novost, narodni igrokaz »Prise=>
Sestra Pezdičeva, sestra špicarjeva in br. Beznik (III. dej., 8. prizor).
ga o polnoči«, delo naše sestre in na* rodne pisateljice Manice Komane* ve, arhivske uradnice na mestnem magistratu v Ljubljani. Sestra Koma* nova je v tej igri pokazala klenost na* rodne govorice in vrlo iskreno po* zdravljeno uspelost svoje dramske pl* sateljske zmožnosti. V vsem jo bil to dan zmago sokolske gledališke umet* nosti, ki je navdušila vse mnogobroj* no občinstvo. Iz te narodno ingre, ki
je verna slika mišljenja, čuvstvovanja in valovanja narodovega življenja, pri* javljamo dve uspeli sliki, ki pričata, da so da tudi v tesnih razmerah ustvarjati lepa in vsega priznanja vredna dela, ako navdaja delavec jaka sokolska volja.	—ge—
*
Iz sokolske župe — Celje.
IZ SOKOLSKEGA DRUŠTVA V CELJU.
Sokolsko društvo v Celju je po dolgih 14 letih zopet otvorilo /v svo= jem Sokolskem hramu v Gaberju pri Celju na široko vrata, da nadaljuje svoje zaradi vojno in povojnih raz* mer prekinjeno sokolsko delo v Ga* berju.
V	ponedeljek, 12. novembra 1928, zvečer je zopet zaplapolal stari dru^ št veni prapor v sokolski telovadnici v Gaberju, sokolski duh jo zopet na* polnil naš obnovljeni dom in sokol* ska pesem je zopet navdušeno odme* vala v naši dvorani. Z novimi močmi gremo na delo, da nadoknadimo skozi
14	let preprečeno sokolsko delo.
Ko smo zopet odprli vrata svoje* ga domovanja na nekdanji predstraži mesta Celja, so je spomnil v daljšem govoru brat starosta dr. Milko Hra* šoviec onih težkih časov, ki smo jih v odkritosrčni bratski družbi preživeli pod bivšo Avstrijo v naši sokolarni v Gaberju. Spomnil se je onih mož, ki so z največjo vztrajnostjo, požrtvo* valnostjo in s pogumom vršili tu pred vojno plodonosno nacionalno delo; to so možje, ki naj bodo vsej današnji mlajši sokolski generaciji v zgled in vzpodbudo pri sokolskem delu. Br. župni starosta Smcrtnik Jo častital Celjskemu Sokolu k zopetni otvoritvi, izrazil svoje priznanje in veselje nad delom starega Celjskega Sokola ter pozval celokupno članstvo k vztrajne* mu in plodonosnemu delu.
Slučaj je nanesel, da sc je obha* jala na dan zopetno otvoritve sokol* ske telovadnice v Gaberju 8*lctnica za nas tako nesrečne rapallske pogod* bo. Kot društveni prosvetar sem opra* vil dolžnost, da sem se pri prvi telo* vadni uri v obnovljenem sokolskem hramu spomnil v primernem nagovo* ru te obletnice in naših trpečih, ne* odrešenih bratov onkraj začasnih gra* nic Jugoslavije.
Takoj po oficialnem delu večera se je vršila prva telovadna ura in se je s tem pričela zopet redna telovad* ba v Gaberju, kjer bo začasno delo* val odsek Sokolskega društva v Ce«
1	ju, ob danih prilikah pa se bo po» zncjc osnovalo samostojno Sokolsko društvo.
Priglasilo se je do sedaj v gaber* siki telovadnici k telovadbi, ki jo vodi naš zaslužni in neutrudljivi brat na* čelnik Poljšak, 22 članov, 12 članic in 25 naraščaja in dece.
Naj bi bilo inaše sokolsko delo tudi tu blagoslovljeno in nam rodilo obilo dobrega sadu ter vzgojilo čast* no število duševno in telesno zdravih, iskrenih državljanov!
Dr. Mejak.
tf
SMERTNIKOV VEČER
sc je vršil v soboto, dne 3. novembra 1928, zvečer v Narodnem domu v Ce*
J ju. Priredila sta ta večer »Celjski So* kol« in Celjska sokolska župa ob pri* liki 50*letnice br. župnega staroste Jožeta Smertnika in njegovega 30*lct» nega sokolovanja v Celju. Zbralo se je na tem večeru lep.o število bratov in sester, med njimi tudi stari Smert* nikovi soborci.
Br. dr. Milko Hrašovec je v svo» jem govoru v glavnih obrisih opisal Smertnikovo, zlasti za »Celjskega So* kola« tako plodonosno sokolsko delo, mu imenom župnega starešinstva in »Celjskega Sokola« ob navdušenih ovacijah vseh prisotnih 'bratov in sc* ster čestital ik1 dvojnemu jubileju ter mu izročil v spomin slike vseh župnih činiteljev. Za telovade.če članstva »Celjskega Sokola« jo po iskrenem nagovoru izročila slavljencu sestra
Mirka Grudnova krasen šopek rdečih nageljev.
Globoko ginjen se je zahvalil naš br. Jože, ki je sprejel na tem večeru še več drugih daril in mnogoštevilne čestitke, za presrčne ovacije, nakar se je zbrala mnogobrajna celjska sokol* ska družba h prijateljskemu sestanku.
*
ZAGORJE OB SAVI.
Ko so je pired 40 leti začelo Gor* njo Posavje narodno buditi, je že So* kol razgrnil svoja krila nad zagorsko dolino. Leta 1890 so je ustanovilo So* kolsko društvo, visoko dvignilo svoj prapor in zbralo pod njim 103 člane in članice. Med zaslužnimi požrtvoval* nimi brati ustanovitelji so bili: Med* ved, župnik Berce, Jerin, Mrak, Taufer str., Fran Poljšak, Mandelj, Modic, Strajnar, Zimmermann in drugi, ne* kateri izmed teh že počivajo v več* nem spanju — slava jim! Še živečim čast!
Začelo se je delo, ki sc ga 'član* stvo ni plašilo in leta 1891. je razvilo članski prapor. Kumovala je sestra Medvedova. Narodno zatrta dolina si je dala duška, sokolski borci so s če* belečno fnarljivostjo in vztrajnostjo delali in delali, taiko da so leta 1909. priredili javno telovadbo že v last* nem hramu in ga 'naslednjo leto po« polnoma izgotovili. Društvo je ustano* vilo dva odseka:	Medija*Izlake	in
Hrastnik. Kumovalo je sosednjim društvom kar po vrsti. — Leta 1920. je slavilo 30*letnico svojega obstoja in delovanja, ker so je ob tej priliki vršil v Zagoirju župni zlet ČSŽ, ki se ga je udeležilo 200 članov in 90 čla* nic v kroju. —• Zagorski Sokol sc je korporativno udeležil I. pokr. zleta v Mariboru, vsesokolskega v Ljubljani in sc vsako leto udeležuje vseh javnih nastopov sosednih bratskih društev.
—	Leta 1923. je društvo razvilo nara* ščajski prapoir.
Letno prireja po dve telovadni akademiji in javen nastop, na katerih izvajajo vsi oddelki proste in orodne vaje, javno tombolo, pešizlct za član* stvo in deco, Miklavžev večer za de* co in odrasle ter Silvestrov večer.
Letos šteje društvo1 186 članov in članic, izmed teh je telovadečih članov 17, članic 12, potem ima moškega na* raščaja 6, žen. nar. 9, moško dece 26, žen. dece 36. Telovadbo imajo člani in moš. nairaščaj trikrat tcde.nsko, ostali oddelki pa po dvakrat.
Prosvetni odbor. — Upravni od* bor si prizadeva na vse načine, da bi poživil zanimanje za prosveto, v prvi vrsti seve med svojimi člani, dobro se zavedajoč, da morata telesna in du* hovna vzgoja hoditi vzporedno. Do* slej je skrbel za prosveto v društvu Prosvetni odbor, ki šteje. 30 članov in ki se je bavil izključno le s prireja* njem dramatskih del. Da se pa orno* gočijo pri društvu irazen gojenja dra* matike tudi še druge prosvetne pano* ge, se je v okvirju Prosvetnega odbo* ra delo razdelilo na 4 odseke z name* nom, da ti tekmujejo med seboj v plemeniti tekmi, kateri izmed njih bo nudil članstvu največ in kateiri bo na društvenem občnem zboru beležil naj* lepše uspehe. Tako so nastali: odsek za dramatiko, odsek za kino, odsek za predavanje in odsek za radio. Vsak teh oddelkov jei sedaj že skrbno na delu.
Kot prvi je pokazal svoje sile dra* matični odsek, ki je dne. 11. XI. t. 1. podal Tučičcvo dramo »Golgota«. S to predstavo smo otvorili sezono 28* 29. V dobro zamišljeni režiji brata V. Košmerla je potekla drama dostojno v zmislu in po globini dela. Posamez* ne vloge so gledalce prepričevale, da so jih igralci doživljali in .se vanje do* cela poglobili. — O drugih odsekih smo prepričani, da ne bodo zaostajali. Pokazali bodo nova pota za napredek prosvete.
•
ŠT. PETER V SAV. DOLINI.
Tudi v naš lepi kraj, v osrčje lepe Savinjske doline je prodrla lepa misel sokolska in se vkoreninila tako močno, da jo najhujši vihar no
more več iztrgati. Ustanovili smo si dne 29. februarja 1928 samostojno društvo. Pripravljalna dela za usta* novitev .novega, krepkega društva so bila v dobrih in izkušenih rokah. Vo* dili so jih možje, ki so nam bili ipo* roki za uspešno delo v novem dru* štvu. Na občnem zboru smo si izbrali za starosto br. Ivana Srebotnjaka, za načelnico sestro Marico Kobljarjevo, za načelnika br. Ivana Podpečana, ki pa jc kmalu potem odložil to funkcijo, ker se je preselil v Maribor in je sto* pil na njegovo mesto br. Hinko Da Gian, za blagajnika br. Edija Šribarja, za prosvetarja br. Zvonko Kobljar* ja in za tajnika br. Ivan,a Rebolja.
Po ustanovitvi društva smo se vrgli z vso resnostjo in vnemo .na so* kolsko delo, na telovadbo. Zbrali smo pod okrilja Sokola 15 močnih, zdra* vili, po večini kmetskih fantov ter jih učili spoznavati sokolsko telovadbo. Uspehi so bili jako zadovoljivi, kar dokazuje to, da je nastopilo na žup* nem zletu v Šoštanju pri prostih vajah
14 članov in 4 članico. Članice, 8 po številu, so ravno tako pridno telova=> dile kakor člani. Mislili smo pa tudi na našo bodočnost! Mladina 8 fantkov in
15 defklic tvori našo sokolsko decu. Ponosni smo na njo! Dne 9. IX. 1928 smo imeli svoj I. javni telovadni na* stop in smo bili tudi s tem jako zado* voljni. Društvo si je s svojo pridnost* jo nabavilo in priborilo tole telo* vadno orodje: 1 železni drog, 1 brad* Ija, 1 krogi, 1 skakalna naprava, 1 ■krogla za met, 1 disk, 1 velika in 1 mala ročka! Pri vsem tem delu nas pa je bratsko podpirala bratska župa Ce*
1	je, za kar ji naj bode 'izrečena stoti* sočera hvala! Naše društvo bode znalo to podporo tudi ceniti in ue bode s pridnim, vestnim in marljivim delom za razširjenje sokolske ideje oddoi* žilo. Zdravo!	Ivan Rebolj.
•
Iz sokolske župe — Novo mesto.
RAD SOKOLSKOGA DRUŠTVA U KARLOVCU.
U ova dva posledna meseca raz* vilo jo Sokolsko Društvo u Karlovcu u svim pravcima uspešan i intenzivan sokolski rad. Iako je odlaskom nekoli* cine istaknutih i vrednih prednjaka na službu u vojsci i preselenjem društvo izgubilo dosta na sokolskim radenici* ma, osobitp je time smanjen i oslab* ljen naš prednjački zbor, to je ipak nastojanjem br. načelnika i preostalih članova zbora ta praznina isipunjena
i	nadoknadena njihovim podvostruče* nim marom i retkom požrtvovnošeu. Vežbe redovito i marljivo poseduje članstvo, a osobito jo veliki broj i lep na,predak kod dece 'i naraštaja. Kultur* nom radu u društvu posvetila se je na* ročita pažnja. 28. oktobra o. g. na de* setogodisnjicu oslobođenja bratskoga Čehoslovačkog naroda, održao je pro* čelnik prosvetnog odbora brat prof. J. Nikšie predavanje o to m velikom isto. rijskom danu bratske i savezne drža* ve. U kratkim črtama prikazao jo celu istoriju, ra.zvitak i rad na nacional.nom
i	kulturnom polju tog najžilavijeg, naj* naprednijeg i najsvesnijeg slovenskog plemena i velike žrtve, Sto su ih mo* rali podneti, da se spaso u moru ,ger* manstva i dočekaju svoju slobodu. Brat Nikšie poznat je u Karlovcu kao jedan od najiboljih i najsposobnijih predavača nc samo u Sokolu, nego i u srcdnješkolskoj ekstenzi i opee uva* žavan i cenjen kao prvoklasni naeio* nalni i kulturni radnik. Kao veliki i naročiti štovalac velikog vodo i muža čehoslovačkoga naroda Tome M as, a* ryka i njegovih dela, koja su mu do* bro poznata i pošto je boravkom na naukama u Pragu upoznao sve velike vrline bratskog čehoslovačkoga naro* da, to nije bilo merodavnije i pozva* nije ličnosti da govori o tom velikom datumu i njegovom značenju. Govorio jo iz duše, uverljivo i iskreno sa po* znavanjem stvtfri i dogadaja, te je svojim rečima dirnuo srca sviju pri* sutnih slušača, a osobito brade Čeha, koji su po svuda gde god ih ima) u so* kolskim redovima, pa i ovde u Kar*
lovcu, naši najbolji sokolski radnici, naš ponos i naša. snaga. Iza brata prof. Nikšida govorio je br. prof. Škarpa o temi: 29. oktobar. Predavac jc lepim, jezgrovitim rečima prikazao dogadaje koji su bili preteča tom največem datumu u historiji našeg naroda. Na* glasio jo važnost toga dana oslobode* nja za bududnost našega naroda i dr* žave, koja je dobila svoje največe granice^ u istoriji iako nije još ni sada sav naš narod slobodan, jer sc preko
600.000	naše najsvesnije i najna.pred* nije brado nalaze u tudinskom rop* stvu. u Italiji, lišeni svih svojih najte* meljitijih, nacionalnih, Kulturnih i ljudskih prava. Brat Škarpa govorio jo toplo ptun idealizma, optimizma i vere u poboljšanje naših teških sada* njih prilika i bolju bududnost našega naroda. 28. oktobra< u 3 sata po podne održala je u našem Sokolu Čchoslo* venska Beseda svečanu akademiju, kojoj j,e prisustvovao veliki broj na* šega članstva. Vojna muzika odsvi* rala je par prigodnih komada. Pred* sednik br. Kopriva govorio je o zna* čenjiu toga dana i pročitao poslanicu predsednika Masaryka svome narodu. Iz i zlaganj a br. Koprive moigao. se razabrati ogroman rad i nap.redak če* hoslovačke brado u ovih deset godina života svoje .nacionalne države. Kamo srede, da je i naša država prigodom proslave svojo 10*godišnjice mogla pokazati mak ar j polovicu toga uspe* na. Iako je u Č eh o s lova č ko j obzirom na mnogobrojne i kompaktne manji* ne položaj bio kud i kamo teži nego kod nas, to je ipak njihovo,m sposob* noseu i znanjem svladavanja politič* kih 'i priv,rednih kriza opdenito zado* voljstvo naroda došlo bez razlike do izraža j a prigodom same proslave. Mi bi Jugosloveni mogli od naše brače i učitelja Čeha mnogo, naučiti i uzeti ih kao redak i jedinstven uzor. Nema sumnje, da se najvedi deo uspeha ima pripisati radu i požrtvovnosti čeho* slovackog Sokolstva.
4.	novembra održano je dečije selo sa posebnim vežbama i deklama* cijama, to je vrlo dobro usipclo. Poset je bio vrlo lep. Svake druge nedelje davaju se u Sokolani igrokazi sa ma* rionetskim kazalištem poučnog sadr* žaja, Sto je vrlo privlačivo za decu i naraštaj. Obzirom na veliki broj obo* ljelih na škrletu u gradu i okolini i na sve jače^ širenje te pogibeljne epi* demije održao je starešina br. Dr. J. Variola predavanje naraštaju o po* Stanku, širenju i posledicama to bo* lesti i o merama koje treba poduzeh da se zaraza ne širi. Naraštaju su dane sve najglavnij.e i najpotrebnije upute, kako de se čuvati od zaraze. 10. novembra predavao- je brat Hrvoje M a oa n o vid iz Zagreba o temi: Jugo* slovenski Sokoli na Olimpijadi u Am* sterdamu. U skoro dvosatnom preda* vanju pred dubkom punom dvoranom govornik jo razložio važnost olimpijk skih igara, a napose o velikoj i .zasluž* noj pobedi naše vrste, koja je ved po trcči put pronela ime našeg 'naroda na najširjem i najmerodavnijem mestu
i	pokazala veličinu i snagu sokolskog uzgoja i sokolskog rada. Ovo lepo i poučno predavanje saslušano je sa velikom pažnjom i potpunim iskrenim odobravanjem. 11. novembra, u oči 10*godišnjice nesretnoga Rapalla, odr* žao je podstarešina br. prof. Močan naraštaju predavanje razloživši im dogodaje, koji su prouzročili veliku narodnu katastrofu i gubitak naših najlepših primorskih krajeva. Naveo jo nekulturno postupanje Talijana prema našem narodu i .pozvao nart«. Staj, da se uvek secaju svojo arage i zarobljene brade, a da pokažu i delom ua su zajedno s njima, neka svaki d.onese po ko ju knjižicu, ko ju su pro* čitali i više im ne treba i koja de im sc poslati da mogu čitati u svome je* z>ku. 13. novembra održao je br. sta* rešina kratko predavanje naraštaju o važnosti čistoče za zdravijo. Inače se sve kategorije članstva spremaju mar* ljivo za nastup prigodom 10*godišnji* ce narodnog oslobodenja i ujedinje* nja, t. j. za 1. decembar, koji če se dostojno i svečano proslaviti.
MALI OGLASI Za sokol, mladinske knjižnice I
 _____________________________________ Priporočamo	sokolskim	mla-
dinskim knjižnicam znamenito ilustrirano knjigo pravljic z Ли-trovega „Tisoč in ena noč“. Poslovenil Andrej Rape. Vezana Din 28"—. Naročila na Učiteljsko knjigarno v Ljubljani.
Oglase p rima po naplati uprava Sokolskog Glasnika u Ljubljani, Narodni dom. Svaka reč pri svakom objavljivanju 50 para, najmanji iznos 5 Din.
Posetiocima Ljubljane
preporueamo, da si kupe za uspo-menu kolekciju 6 timetničkih razglednica u krasnom barvotisu „Stara Ljubljana", po origi-nalima prof Saše Šantla. Cena kolekciji Din 6. Učiteljska knjižara •u Ljubljani, Frančiškanska ul. 6.
Posetiocima Slovenačke
preporueamo, da si kupe za uspo-menu kolekciju 6 umetničkih razglednica u savršenom tisku bojama po originalima akadem. slika-ra Maksima Gasparia: Seljačko svadba, Proleće, Slovenec, Sla-venka, Mlada Breda, Lepa Vida. Cena kolekciji Din 7—. Učiteljska knjižara u Ljubljani, Frančiškanska 6.
Iz naše preteklosti.
Sokolskim mladinskim knjižnicam priporočamo dve povesti iz naše davne preteklosti, in sicer: Šilih, Nekoč je bilo jezero. Vez. Din 24.—; Waštetova, Mejaši. Vezana Din 24 —. Naročila izvršuje Učiteljska knjigarna v Ljubljani.
Jezikoslovcem!
Priporočamo iz lastne založbe znamenito delo: Univ. prof. dr. Ramovš, Historična gramatika slovenskega jezika. Broš. Din 260’—. Plačilo tudi v obrokih po dogovoru.Naročila izvršuje založništvo: Učiteljska knjigarna v Ljubljani.
Prosvetnim odborom.
Pri izpopolnjevanju društvenih knjižnic se poslužujte cenikov, ki jih dobite brezplačno v Učiteljski knjigarni v Ljubljani, Frančiškanska 6.
Tko oglašuje, taj napreduje!
FR SLAMIČ, LJUBLJANA
GOSPOSVETSKA CESTA ŠT. 0
priporoča fine mesne izdelke, vsakovrstno sveže meso, perutnino, divjačino ter izborne mesne konzerve in paštete. TELEFON 29-73 - NIZKE CENE 1
. A...	..A	..
Najlepša knjiga sokolske slave je ^
-i Spomenica -
^ I. Jugoslovenskog |-svesokolskog sleta 1922. g,
3 Kompletna stoji Din 350'— r » Originalne korice Din 50'— Г 'I Naručite kod pisarne JSS. f"
«4^»
Preporueamo tvrtke, koje oglašuju u Sok. Glasniku!
Kod bolesti šuljeva (hemoroida)
uređuje varenje poznati i prokušani
FIGOL-eliksir.
Proizvađa
Ijekarna DR. SEMELIĆ-KESTERČANEK u Dubrovniku 2.
Cijena boci 40 Din zajedno sa pakovanjem i poštarinom.
SOKOLIĆ
LIST
JUGOSLOVENSKEGA SOKOLSKEGA NARAŠČAJA Izhaja mesečno. - Letna naročnina 18 Bil.
*
NAŠA RADOST
LIST JUGOSLOVENSKE SOKOLSKE DECE Izhaja mesečno. - Letna naročnina 8 Din
UPRAVA v UČITELJSKI TISKARNI Ljubljana Frančiškanska ulica št. 6
KAVARNA IN RESTAVRACIJA
ZVEZDA
LJUBLJANA
¥
Na razpolago so vsi domači listi, časopisi in revije, kakor tudi vsi večji politični, leposlovni in ilu-strovani slovanski, francoski, italijanski in nemški listi.
Postrežba najboljša in naj točnejša. »ZVhZDA«, kavarna in restavracija je zbirališče vseh Sokolov.
Za obilen poset se priporoča
FRAN KRAPEŠ,
kavarnar in restavrater.
Franjo Dolžan
galanterijsko in stavbeno kleparstvo, konces. vodovodni inštalater CELJE
•• se priporoča.
Papirnica
Lojo PtM - Dubrovnik
Trgovina svih kancelarij-skih i škotskih potrebština :: te umjetnih dopisnica ::
GLEDALIŠKI FRIZER
R. Grobelnik
CELJE, GLAVNI TRG
Trajna ondulacija, drži zajamčeno več mesecev. Vodna ondulacija. Masaža obraza in lasišča. Barvanje las.Zaloga šmink,krepa itd. ■ Posoja lasulje. ■■
Restauracija, kafana i bufet
OCEAN
DUBROVNIK
PILE
G. Medaković
ШШт ni
Dubrovnik
si delikatesa
= IZDELU3E SOLIDNO
IV? r?
VSEHVRSTPOFOTOfiRfiFUflH-
«JR15BAHVEH1AUVE(BARVM-
es KONKURENČNE CENE = MMIGRAfim ST. DEU LJUBLJANA
—— URLMATINOVA ULICA £T 13
M. TIČAR
LJUBLJANA
veletrgovina s papirjem in pisarniškimi potrebščinami na malo	na veliko
priporoča eenj. društvom svojo bogato zalogo najrazličnejših karnevalskih predmetov kakor: konfeti, serpentine, guir-lande, kotiljone, krep-papir etc., po najnižjih konkurenčnih cenah! Zahtevajte ponudbe!
FRAN IGLIC
KROJAŠKI ATELJE LJUBLJANA. KOLODVORSKA UL. 28
Zajtrkovalnica ai. ščurk
Ljubljana, Dunajska c. 12
priporoča vedno sveže delikatesne izdelke ter pristna domača in tuja vina.
Magnezijo v kockah
IV
dobite stalno v drogeriji
SANITAS"
CELJE
FRANJO MEŠ
URAR, ZLATNINAR IN OPTIK
MARIBOR
Vetrinjska ul. 26 Izprašani optik. Urar drž. železnice. Zapriseženi sodnijski izvedenec
Koncesijonirano elektiotehničko poduzeće
K. Haveika - Dubrovnik
Provađa stručno:
Instalacije: električne rasvjete, elektr. motora, telefona, zvonaca, radio-aparata, gromobrana i. dr. Specialitet: kućne električne centrale i vodarne. Popravak svih vrsti električnih strojeva, trans-1 formatora i aparata.
Brza i jeftina posluga.	Proračuni	na	zahtjev!
Za jačanje stomaka i čiščenje crijeva
uzmite prokušani
FIGOL-eliksir.
Proizvađa
ljekarna DR. SEMELIĆ-KESTERČANEK u Dubrovniku 2.
Cijena boci 40 Din zajedno sa pakovanjem i poštarinom.
Muške, ženske i dječije cipele
poznate marke
Tip.Top i For-ever.
Samo prodaja:
B. Prnjatović, Dubrovnik.
VELETRGOVINA Z ŽELEZNINO
РШТИиШГ-Ш
 MARIBOR---------
PISARNA Jugoslovenskog Sokolskog Saveza u Ljubljani preporuča svoje bogato skladište struinih knjiga, diploma, nota, tiskanica i t. d. Cenik u Sokolskom ;	1	= kalendaru 1928.	=	.	=
Drago Rosina, Maribor
VETRINJSKA ULICA 26
Zaloga galanterije, drobnarije,* parfumerije, pletenin, vrvarskih in pletarskih izdelkov, papirja, šolskih potrebščin i. t. d.
NA DEBELO! ---------==------ NA	DROBNO!
Novootvorena ljekarna
SV. VLAHU
Mr. Ph. BARBIERI STJEPO DUBROVNIK
Plača Kralja Petra.
JADRAN - DUBROVNIK
NAKLADNA KNJIŽARA - PAPIRNICA - ŠTAMPARIJA - KNJIGOVEŽNICA
PLAČA KRALJA PETRA
Knjilara:
Velika vlastita naklada — Skladište domače i strane literature. — Modni časopisi. — Muzikalije. — lzravne veze Leipzig, Pariz, London i Milano.
Papirnica:
Najveće skladište razglednica, fotografija i albuma. — Veliko stovarište svih vrsti papira za pisanje, risanje te ukras. — Trgovačke knjige.
Stamparija te knjigoveznica:
Prima na izradbu sve vrsti tiskanica i vezanje knjiga.
ALB. RUTAR
PUŠKAR
CELJE, Slomškov trg 4
priporoča vsakovrstno lovsko in žepno orožie, municijo in vse lovske potrebščine.
Ivan Strelec
TAPETAR in SEDLAR CELJE, ZA KRESIJO
se priporoča.
S. Ljubibratić, Dubrovnik
Pomodna i manufakturna trgovina
VELIKI IZBOR MUŠKIH I ŽENSKIH ŠTOFOVA, SVILA i t. d.
|KONOP|
TRGOVINA POMORSKIH I RIBARSKIH P0TREPŠT1NA
|špaqa|
И1 DEPOLO B STIPČIĆ
I hoje |	SUŠAK
[lakOVl| (PALAČA PRAŠTEDIONE)
j F1RNIS L	^	TELEFON	210
MILAN A.BACIC ♦ SUSAK
KAČIĆEVO ŠETALIŠTE 3 BRZOJAVI: BAČIČ - SUŠAK  	  TELEFON	10	L-
Veletrgovina vina, rakije, likera i ostalih žestokih pica
I
Dežnike in solnčnike
v največji izbiri priporoča po nizkih cenah
L. MI KUS
LJUBLJANA - MESTNI TRG 13
NajstarejSa vrtnarija in cvetUarna
KORSIK A* LJUBLJANA
Bleiweisova c. — Aleksandroma c.
ima v zalogi vedno sveže rezano cvetje in cvetje v lončkih ter izvršuje vence, šopke in aranžmane po najnižji ceni in najfinejši obliki. Bratska sokolska druStva imajo 10°/o popusta.
Telefon St. 2.341.	Telefon	St.	2.341
Mestna hranilnica ljubljanska
Ustanov. 1. 1889. (Gradska štcdionica).
TELEFON ŠTEV. 2016	^	POŠTNI	ČEK 10.533
Ljubljana, Prešernova ulica
Stanje vloženega denarja nad 300 milijonov dinarjev.
Sprejema vloge na hranilne knjižice kakor tudi na tekoči račun, in sicer proti najugodnejšemu obrestovanju. Hranilnica plačuje zlasti za vloge proti dogovorjeni odpovedi v tekočem računu najvišje mogoče obresti. Jamstvo za vse vloge in obresti, tudi tekočega računa, je večje kot kjerkoli drugod, ker jamči zanje poleg lastnega hranilničnega premoženja še mesto Ljubljana z vsem premoženjem ter davčno močjo. Vprav radi tega nalagajo pri njej sodišča denar nedoletnih, župnijski uradi cerkveni in občine občinski denar. Naši rojaki v Ameriki nalagajo svoje prihranke največ v naši hranilnici, ker je denar tu popolnoma varen.
****************************.„. ♦ *
Galerija naših mož
naj krasi stanovanja, društvene prostore in dvorane!
*
*
*
*
1.	Trubar	8. Gregorčič	15. Gangl		*
2.	Vodnik	9. Aškerc	16. Parma		*
3.	Slomšek	10. Tavčar	17	Župančič	*
4.	Prešeren	11 Levec	18.	Kersnik	*
5.	Levstik	12. Erjavec	19. Maister		*
6.	Stritar	13. Jenko	20	Finžgar	*
7.	Jurčič	14. Cankar	—	* ♦ *		* *
Velikost: 61’5 X 47'5 cm Slika a 10 Din Naročila izvršuje založništvo:
Učiteljska knjigarna v Ljubljani,
FRANČIŠKANSKA ULICA 6
*****************************
3
3
s
3
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREPŠTINA
BRANKO PALČIČ
3
31
3
3
3
3
3
3
3
3
3
ZAGREB
ULICA KRALJICE MARIJE BROJ 13
Glavni dobavljač Jugoslovenskog Sokolskog Saveza
Brzojavni naslov : Trikotaža Zagreb
Izradjujem sve vrsti sokolskih potrepština za javni i izletni nastup članova, članica i djece tačno po propisu JSS, nadalje pre-uzimam izradbu svakovrsne trikotaže za vlastiti i tudji račun. Nadalje preporučam se brači za izradbu najmodernijih civilnih odi-jela, koja po najnovijem kroju izradjujem u vlastitoj radionici.-------------
e
e
e
EE
e
EE
B
E
E
e
e
■i
e
e
e
ee
e
e
e
e
e
Kafana i slasticarna
Stevo Rubešić
Dubrovnik
Plača Kralja Petra
Maks	Zabukošek
	CELJE
MODNA	KRO.l AČNICA
	se priporoča		
GOJKO M. SAMARMĆ
Trgovina kolonijala, speceraja i delikatesa. Moderna pržiona kale.
DUBROVNIK
99
BA TA«
u DUBROVNIKU
ima
najveće skladište cipela svih vrsti.
::
I
S
i
i
I
u
S
S
P
1
m
P
i
Ш
I
I
I
I
I
I
Sokolom planincem in ljubiteliem prirode
priporočamo iz lastne založbe:
Bučar, Slovenski metuljar. Bros. Din 12'— Kabaj, CerkniSko jezero in okolica. Vez.
Din 40'—
Kunaver, Na planine! Vez. Din 28-— Kunaver, Kraški svet in njegovi pojavi. Vez. Din 38’—
Vsaka knjiga bogato ilustrirana.
Direktna naročila na založništvo:
Učiteljska knjigarna
v Ljubljani.
M
p
i
H
I
I
I
I
I
i
p
I
1
I
I
e
1
1
Maric & MiliSSc
DUBROVNIK
Pomodna i manufakturna trgovina
OSNOVANA 1857. GODINE.
Grand Hotel IMPERIAL
DUBROVNIK.
Hotel I. reda, otvoren cijeln godinu. Osobito pogodan za zimsku sezonu. Centra no grijanje, udobni saloni, muzika i ples. — Cijene umjerene! Tražite prospekte!
Grand Hotel PALAČE
na HVARU
poznatom kao „Jugoslavenska Madeira* radi osobito blage i ugodne klime zimi. — Hotel je potpuno reno-viran i novo uređen. — C i j ene osobito umjerene: pension od Din 85'— dalje. — Izvan sezone znatan popust. - TRAŽITE PROSPEKTE!
zU ш ш ш ш u/u/ U/ Ш U/ ki/ u/ U/ U/ Ш Ш Ш U/ Ш Ш Ш U/ U/ U/ Ш U/ Ш u/t
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
ai
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
Sokolom, (okolicam in $oko fkiin knjižnicam
priporočamo v nakup:
Jedrlinič; Kratka srpska ili hrvatska slovnica I. del. Broš Din 5 —
Jedrlinič Kratka srpska ili hrvatska slovnica. II. del Broš Din 6 —
Jedrlinič Kratki pregled hrvatske i srpske književnosti. Broš. Din 10' —
Me> cej Kratka srbska gramatika in čitanka. Broš. Din 5'—
Petrovič: Srpski pravopis Broš. Din6' — Prohaska: Pregled suvremene hrvat-sko-srpske književnosti. Broš. Din 44 —
Vlahov: Historija češkoslovaške književnosti. Broš. Din 22’—
NAROČILA SPREJEMA IN IZVRŠUJE
UČI (ELJSKA KNJIGARNA v Ljubljani
^ЛМШ/ПЖ/П/Л/ТШ/ЛЛУП/ПЛиПЛШ/ПЛШЛШЛШЛШ/П^ ^ЛШ/И/П/ПЛШ/П/П/И/П/ПЛШ/П/П/ПЛШ/П/П/ПЛШ/П/П/
e
E
e
e
e
e
E
e
e
e
e
e
E
e
e
e
E
e
e
e
e
e
e
e
e
e
e
e
Restavracija
NOVI S MET
Ljubljana
Gosposvetska c. 14
Cveticama
Ant. Bajec
Ljubljana
PodTrančo2
Telefon št 3222
se priporoča vsem Sokolom Domača kuhinja, točna postrežba
TRGOVAČKA TISKARA
G. KRALJ ETA
SUŠAK, STROSSMARYEROVA UTEMELJENA G - D. 1890.
IZVADJA SVAKOVRSNE TISKARSKE RADNJE BRZO, ČISTO I JEFTINO
Vkuhavajte v
I WECK-ovih
čašah, ki jih upo-_ rahljajo naše gospodinje že desetletja in so se izkazale za najboljše.
TovarniSku zaloga za Jugoslavijo
pri tl. FRUCTUS, Ljubljana
= KREKOV TRG 10/1 =
Vezava vsakovrstnih knjig najceneje pri
H.Zupanu
LJUBLJANA Gradišče štev. 10.
Solidna in točna izvršitev.
Kasu
Prosenu i JŠmk. ječmenu
proizvadja i razašilje uz najniže cene pocam od 50 kg na više —
PAROMLIN, TVORNICA PROSENE I JEČMENE KAŠE
H. Moster i sinovi
SV. IVAN ŽABNO (HRVATSKA)
PECH Antracen pisače črnilo
PECH Ljubičasto pisače črnilo
PECH Črnilo za naliv pera
PECH Potpuno crno črnilo
PECH Pariško kopirno črnilo
PECH Antracen kopirno črnilo
PECH Crvena kovna i sve druge raznobojne tinte
BRZOJAVI: KRALJETA SUŠAK
\T
w>
3
f
m
T,
4
ELI-DA
IDEAL SAPUN- KREMI -SHAMPOO
~TH
2 MILKO KRAPEŽ ■ URAR ?
LJUBLJANA, JURČIČEV TRG 3 " S
■	se	priporoča	и
j vsem bratom in sestram. I
LANENA INDUSTRIJA D. D. OSIJEK
(PRI J E IVAN FIEDLER)
TKAONICA I PREDIONICA
Osijek IV-Tenjska c.6-Telefon 3-51 i 2-34
Tvornica sa izradbu lana i konoplje
u Vladislavcima kod Osijeka i Dragutincu kraj Orahovice — Telefon: Čepin br. 13
Proizvodi: Razne vrsti platna, ručnici, razne vreče, stolnjaci, ubrusi i t. d. Kanafa - konopljena ===== predja. =====
JEDINA TKAONICA NEPROMOĆIVIH PONJAVA (CERADA) za VAGONE i KOLA u JUGOSLAVIJI
PECH
PECH Mastila za štampilje u bojama PECH Jastučiči za štampilje „Delphin“
PECH Hektograf
PECH Neizbrisivi „Biser-tuševi“ u svim bojama PECH Boje za telegraf, aparate PECH Gomme arabe PECH Olovke Jadranske straže
I. JUGOSLAVENSKA KEMIČKA TVORNICA ČRNILA I DRUGIH KEMIČKIH PROIZVODA
VJENCESLAV PECH - ZAGREB
Jedino ovlašteni proizvađaoc svih ovih artikala pod oznakom i u korist
Jadranske Straže - Suvajmo naše more!“ ="»■■■■■■■■ ■■—
TVORNICA
„DISK0B0L0S"
STANE VIDMAR nasl. AVGUST ROZMAN
LJUBLJANA, Sv. PETRA C. 75
Vhod Vidovdanska cesta štev. 22—24
Telefon št. 2890
PRVA JUGOSLOVANSKA TVORNICA
telovadnega, športnega in gasilnega orodja in potrebščin: Zimsko-sportne potrebščine.
Lestve vseh vrst.
Specijalna trgovina športnih potrebščin: Tavčarjeva ulica štev. 1
CELJSKA POSOJILNICA, d. d.
V CELJU
PAlA(:l NK*0'0*'
STANJE GLAVNICE IN REZERV NAD 8,000.000 DIN STANJE HRANILNIH VLOG NAD 65,000.000 DIN
Sprejema hranilne vloge na hranilne knjižice in tekoči račun ter jih izplačuje točno ih nudi zanje najboljše obrestovanje in največjo varnost. Izvršuje vse bančne, kreditne in posojilne posle. — Kupuje in prodaja devize in valute. —
PODRUŽNICA V MARIBORU IN ŠOŠTANJU
MEDIČ
tvornice olja, firneža, lakov in barv, družba z o, z. Centrala v Ljubljani e« Lastnik Franjo Medič Tvornice: Ljubljana-Medvode Podružnice in skladišča: Maribor — Novi Sad
Lastni domači proizvodi:
Laneno olje, firnež, vse vrste lakov, emajlno-lakastih in oljnatih barv. Kemično čiste in kemično olepšane, kakoi tudi navadne prstene barve vseh vrst in barvnih tonov, čopičev, steklarskega kleja itd. znamke „MERAKL“ za obrt, trgovino in industrijo, za železnice, pomorstvo in zrakoplovstvo.
CENE UMERJENE.
TOČNA IN SOLIDNA POSTREŽBA.
Rudarski proizvodi: hematit sa garantovanom sadržinom željeza od 60% na više. Prženi siderit i limonit.
Proizvodi Visokih peti: sivo željezo taljeno sa drvenim ugljem za ljevaonice. Belo željezo i' besemersko željezo za Čelik.
Metalni Odljevi: od bronza, mjedi, bakra, aluminija - sirovo i apretirano. Specialni fosforni bronz za velika naprezanja.
Strojni deiovi: za svakovrsnu industrija — Kompletne transmisije itd.
Odljevi Od Sivog željeza: vodovodne i plinske cevi sviju dimenzija prema normalijama nemačkih inženjera sa kol-cakom i pelešom, sa svim armaturama. Gradevinski ljev, kao stupovi, armature za kanalizaciju, kompletne ljevane ograde itd.
Trgovački ljev: specijalni ljev otporan protiv vatre i kise-linama. Strojni ljev kao remenice, ležaji, spojke, slogovi (Radsatze) u sirovom stanju i apretirano u vlastitim ra-dionicama.
LISTAK
HAJRUDIN ĆURIĆ (Ljubljana):
Pesma slobode.
Bradi u Istri.
Idu dani' Slavjanstva, oj neka živi, neka živi Jugoslavija!
Nad tužnom našom Istrom le bde gusti crni oblači... Pod .neronskim okovima stenje naš rod. Pa kako to? Zar so n'osioci slavno rimske kulture ne stide da to čine danas, u dvadcse* tom veku na očigled celo kulturne Ev* rope? Ne. Oni se ne stide .ni Boga, ni Evrope, pa ni samih sebe. Njihova mučenja su p'odla i najgoro vrste. Svaka njihova reč je laž, svako nji* hovo »dobro« delo ima pozadinu zla. Rod naš pati, stenje, umire, a Evropa šuti...
Ali, mi ne smemo da šutirao! Več se kroz oluju čuju reči reči našega Ci« cerona: »Quousque tandem abutcre Italia patientia nostra?« Na to če pi* tanje odgovoriti naš Cezar, kojega očekujemo. Pod zastavu toga našega Cezara skupiče se legije našo od Var* dara do Triglava, od Jadrana do Du* nava. Kada se legije skupe, Cezar če gromkim glasom da pročita tužbu pro* tiv Italije:
»Brado! Italija ruši naše domove, pali .našo škole, muči naš rod! Majke naše tuguju i plaču za izgulbljenom deeom svojom! Talijani nam hoče da otmu sve: i imanje i čast i život! Slo*
vensku našu reč hoče šilom da uni* šte! AH ne! Ne damo im mi! Bračo! Podimo svi složno na našega krvnog neprijatelja! Sokolske naše mišice za* dače mu smrt i oslohodiče naš rod. Poginemo li, poginučemo kao pravi Sokoli na našoj zemlji, koju ljubimo svim žarom naših srdaca. Bračo! Na* pred! Zapevajmo našu Marseillaisu! Istra je naša! Alea iacta est!«
I	silno legije Sokolova krenuče da oslobode našu braču.
Od Vardara do Triglava, od Ja* drana do Dunava zaoriče so pesma neprijatcljske smrti! A On, Cezar, voda ovo hrabre sokolske čete, smeši* če se od zadovoljstva... Neprijatelj če pasti! Smrviee ga naše bratstvo, naša sloga i naša jednakost.
Nadajmo se, bračo, dolasku na* šega Cezara. Budimo spremni! Posta* vimo se na mrtve straže, učvrstimo naše falange! Jer nije daleko dan obračuna!...
Prvim decembrom slavimo dese* togodišnjieu našega državnog i na* rodnog jedinstva. Ta slava nije pot* puna, okrnjena je, manjkaju nam na* ša brača i sestre pod tudinom. AH, brzo če so proslaviti druga slava, por> puna slava! U Istri našoj zalepršače naše zastave, zaoriče naša pesma! Na Učkoj če se prebuditi naša vila! N.a Jadranu našem zaplovičc naše lade!
To če Ibiti prava slava, jugoslo* venska slava! I tek kada se svi Srbi, Hrvati i Slovenci nađu u čvrstom za* grljaju, smiriče se duhovi Tomislava
i	Dušana, a probudeni starina Kralje* vič Marko sjahače sa svoga Šarca i ostaviče svoj buzdovan, kojim je več bio zamahmio... A naša če majka Jugoslava, kčerka dične Slave, hiti okičena vencem večito pobede ...
Čujte me, bračo i sestre, u našoj Istri! Približava se dan vaše slobode,
i	neprijatcljske smrti! Naš Cezar je več na putu, legije njegove čekaju na njegovu zapoved. Strpite se! Nočete dugo podnositi te paklene neronske muke!
Jednoga če nam dana osvanuti novi i mnogo lepši prvi decembar. To če biti dan opče jugoslovenske slo* bode.
Bračo! Spremajmo se! Učvrstimo naše redove! Pri tome neka nam Ihu* du na umu Aleksine reči:
»Gle duše, što ih vekovni točio erv u jedan splele se venac, jedna je loza i jedna kraljevska krv Srbin, Hrvat i Slovenac.«
Istro, senstra naša, slobodna češ biti, jer ti si naša, samo naša!
DR. IGOR F. VIDIC (Beograd);
Dan sloge.
Stari sedokosi kralj Slobodan bio je na smrti. Sa visoke kule svojih be* lih dvorova promatrao je poslednji put svu lepotu i sav sjaj svojih zc* malja, poslednji put je udisao miriš bašta i šuma, slušao žubor slapova i reka. Sunee je pozlatilo poslednjim zrakama divnu pokrajinski: sliku pl* tornih širokih polja, koja su čuvali u pozadini mrki visovi tamnih planina. Stari dvorjanik njegov stajao je sav uzbuden u kutu male terase.
Posle dugog čutanja okrenuo se kralj. Njegovo veliko sjajno oko se zagledalo u starog slugu. »iPozovi mi decu«, progovorio je polako. Dvor* janik je otišao. Sam u svojoj boli za* gledao se sedokosi kralj u daljiniu. Pred njim ležala je zemlja, njegova
sveta, tako teško stečena zemlja, juž* ni raj uz sunčano more. I njegov se duh zamislio u prošle dane, ispunje* ne ratovima, patnjama, izgnanstvom i pobedom. Koliko krvi je bilo i koli* ko suza! Iz misli budili su ga brzi, po* nosni korači i zveket mačeva. Njego* va deea — sinovi kao hrastovi, kčer* ka kao andclak, Očima punim radosti ih je pozdravio:	»Zdravo da ste,
deco!«
Umoren ibolovima sedi kralj‘seo je na mekanu stolicu. Oko njega su stajali sinovi Jovo, Ivo i Ivan, a uz njega stajala je kčerka, miljenica nje* gova, najmlađo dete. Ime joj je bilo Sloga.
»Pozvao sam vas deco,« nočco je stari kralj polako,» da so oprostim s vama, da vam dadem poslednje svoje savete, poslednji svoj blagoslov. Do* rasli ste mi sinovi u valjane junake. Hrabri ste i odvažni, sokolovi moji. A nije to sve. Budite dobri, deco, do* bri medu sobom, dobri prema svako* me. Dobrota, svetlost jo iz najčistijeg ognja svemira, dobrota živa je voda iz najčiščeg izvora srca. Dobrota je zvezda čovečanstva, koja ga vodi kroz buru i oluju u p|ristaništei sveopčeg smirenja. Život pun, je svakojakih želja i čežnja, no pravom čoveku uzor je skladnost sviju težnja. Budite slož* ni, deco, složni medu sobom uvek i svugde. Nesloga, ta paklena veštica nesrečnih Slo ven a, porušila je mnoga kraljevstva, slavne države, bogate za* jednice. Kako ona lomi i umanjuje va* šu moč, tako vas sloga prelepo ime, čeliči, krepi, i druži u močnu nepro* bojnu šilu, u nepobedivu državu. Vo* lito i čuvajte Slogu; najmladu sestri* cu vašu, kao oko svoje u glavi. Nju treba da branite i krvlju svojom. Ne smete dopustiti, da se ruši bratska
zajtdnica iz kojih god jbilo uzroka. Najviši zakon neka vam bude zajed* ničko blagostanje. »Eto Jovo« — i stari kralj pružio je svom najstarijem sinu tri u svežnjič povezana štapiča
—	»pokaži syoju jakost«. — Jovo je pokušavao i nije mu uspelo; Ivo se znojio i mučio, a nije slomio; Ivan je pokušavao sa istim neuspehom.
»Evo, sad glodajte,« progovorio je sedi kralj sa smeškom i razdružio tapiče. Svojom starom umornom ru* kom lako i bez muke prelomio je sva tri štapiča. »Ovde vidite, kako sloga jača, a nesloga uništava. Kadgod čete se u vašem životu i radu mimoilaziti, setite se ovih štapiča.« —
Duboko zamišljeni stajali su si* ne vi. Mlada Sloga stajala je uz oca u strahu i tuzi. I sunee je polako tonulo u sinje more, koje je bilo zlatno kao plašt sedog kralja.
Kralj se digao do pune višine te se zagledao sa kule. I pružio je ruku kao veliki svečenik pred Bogom.
»Zemlju, koju gledate sad u cr* vinilu večera, prednjem vam deco, kao najdražu i najskupoceniju baštinu! Čuvajte ju kao i poslednji savet svog oca: »Budite dobri, budite složni!«
U zlatno .veče leteo je dostojan* st veno sivi Sok o. Plivajuči u posled* njim zrakama sunca spustio se laga* no na rame sedog kralja.
Sinolvi pak digoše ruke na za* kletvu: »Kunemo se, oče i kralju naš, da demo čuvati ovu svetu zemlju, da čemo čuvati najmlade dete Tvoje, se* stricu našu Slogu!«
Stari je kralj raširio ruke: »Blago* sivljem vašu zaKletvu deco, blago* sivljem vas i zemlju našu. Da ste zdravi, deco moja, moji Sokolovi!«
ALOJZ FUCHS - JUVEL1R
UDUilll, 1ЕШ1ИИ1НIL i
priporoča bogato zalogo zlatnine, ur in srebrnine. Popravila v lastni delavnici točno in solidno.
Restavracija
v Mariboru
Grajski trg št. 4 Prvovrstna postrežba. Zmerne cene.
Priporoča se
JOSIP MAJDIČ
restavrater.
UČITEUSKA TISKARNA
V LJUBLJANI, FRANČIŠKANSKA ULICA
TELEFON ŠT. 2312. RAČUN POŠTNE HRANILNICE ŠT. 10.701
JE NAJMODERNEJE UREJENA IN IZVRŠUJE VSA TISKARSKA DELA OD NAJPREPROSTEJŠIH DO NAJMODERNEJŠIH
Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige: ilustrirane knjige v enobarvnem ali večbarvnem tisku; brošure in knjige v vseh nakladah, časopise, revije in mladinske liste. Okusna oprema ilustriranih katalogov, cenikov in reklamnih listov.
LASTNA TVORN1CA ŠOLSKIH ZVEZKOV. ZALOŽBA IN UPRAVA .SOKOLIČA” IN .NAŠE RADOSTI”.
UČIT ELI/K A KNJIGARNA
V LJUBLJANI, FRANČIŠKANSKA ULICA
prodaja znanstvene, strokovne, leno lovne, pripovedne in mladinske knjige kakor tudi knjige za osnovne, srednje in obrtne šole ter ima v zalogi vsakovrstni papir, pisalni, risalni in šolski pribor in učila kakor tudi umetne in pokrajinske razglednice v največji izbiri.
„JADRANSKA STRAŽA*
Udruženje za propagamtu i zaštitu naših nacionalnih interesa na našem moru i primorju.
Glavni (izvršni) Odbor u Splitu. Oblasni Odbori, Mjesni Odbori i Povjereništva u svim ejedištima oblasti i ostalim mjestima naše Kraljevine, te u inostranstvu.
Članom može postati svaki punoijetni gradjanin Kraljevine SHS. Patriotska ie dužnost svakog rodoljuba, da radi za sigurnost pomorske Jugoslavije, da osniva ogranke i siri edicije, artikle te brošure o najaktuelnijim pitanjima našeg mora i pomorstva itd	ČUVAJMO	NAŠE	MORE!
Restavracija „Kosovo"
Sušak, Mažuraničeva. Vlasnik: Š me Vranic
Prvorazredno dalmatinsko i domače vino. Točenje poznatog „Union“ piva. - Prvorazredna ■ ■-2	domača	kuhinja. ?-==
^	.#•	■	'	■	,	-	;	’Wr
ZEUEZARA VARE!
ŠTAMPILJE
ETIKETE
REZBARSTVO
Препоруча ce творница теловежбеног и шпорт-ног opjdja
Ј. Оражем, Рибница
ДОЛЕЊСКО * УТЕМЕЉЕНА ГОД. 1881.
Опрема вежбаоница за друштва и школе — летна вежбалишта. Елегантно, солидно оруђе. Ниске цене. — Ценик и прорачун франко.
Posojilnica v Mariboru
Ust. 1.1882.
r. x. z o. p.
Narodni dom
Tel. št. 108.
Sprejema hranilne vloge v tekočem računu in na knjižice in jih obrestuje z dnevno razpolago po 6 °/o, proti odpovedi na 3 mesece po 8 Vo. Daje posojila proti vknjižbi po 8%, na menice po 10%.
Stanje hranilnih vlog nad Din 70,000.000—, rezervnih zakladov nad Din 5,000.000’—.
Poitanska » ielfeznlžka slanica: Vareš — Majdan Brzojavna adresa: Željezara Vareš Teieffoi Interurban broj: 2, 3, 4 i 5
5?
JADRANSKA PLOVIDBA D. D. * SUŠAK
sa svojih 60 parobroda podržava službu na 47 redovitih pruga, uzduž cijele domače obale, Albanije, Grcke i Turske do Smirne, u vezi sa	иЈеГ^°(&DediHons^bureau)
Sva točna kretanja parobroda razabiru se iz plovidbenog reda, kojega društvo salje na zahtev badava. Društvo ima u Susaku vlas p
Interurbani telefoni: broj 2-36 i Brzojavi: JADROPLOV
Izdaje Juffoslovenskl Sokolski Savez (E. Gangl). - Odgovorni urednik dr. Riko Fux. - Uređuje Redakcijski odsek. - Za oglaae odgovara Vlado Simončič. - Tiska Učiteljska tiskara u Ljubljani,
•	za	nju	odgovara	France Štrukelj.