SOKOLSKI GLASNIK
ORGAN JUGOSLOVENSKOG SOKOLSKOG SAVEZA	Ljubljani, Narodni do
>. n mesecu. - Godišnja pretplata 50 Din. - Uredništvo i uprava a dom. - Telefon ured. 2543. - Račun pošt. šted. 10.932. - Oglasi po tarifL
God. X.
Ljubljana, 15. septembra 1928.
Broj 18.
Deklaracija	Jugoslovensko
na Kosovu Polju 7. septembra 1928.
Brado i sestre!
Na Kosovu Polju, koje je od straš« ne godi ne 1389. natopljeno krvlju na* -šili junaka i mučenika, gde je Kosov« ska devojka — plemeniti genij naše duše — tešila umiruče i majka Jugo« vića — simbol največe domovinske ljubavi i junaštva — izgubila za j edino sa herojskim. Jug«Bogdanom sve svoje sinove«Sokole, gde je pala u tamu rop« stva samostalnost i slava našeg na.ro« da, a gde je iz nobroj rana iu isti mah, čim je smrt svršila svoju krvavu žetvu, nikla prva klica naše slolbode — na tom istom Kosovu Polju
se danas zgrnuo sokolski tabor,
da se pokloni senama mrtvih i da dig« ne čiste svoje zastave na pohod u nov, velik, slovenski slobodni život.
Teska ruka nedokučive Sudbine je Pre punih pet stoleča razlila i raspro« strla nad tom polkrajinom strahote i veličanstvenost Vidov«dana, ikioji nas godinu. za godinom opominje, kako umire pravednik za svetle ideale svoje domovine, kako junak za njih živi i diše do poslednje kapi krvi, i kako mora danas svaki S oko. i svaika Soho« liea živeti i raditi za one iste ideale, za koje su se naša brada borila i umi« rala,
za ideale pravde, bratstva i slo« bode, za ideale jednog i jedinstve« nog, istinitog, snažnog i nesavladi« vog kulturnog Slovenstva!
Svih tih dugih, teških, burnih pet stoleča teče u istoriji našeg naroda jasna i močna besprekidna struja idca« lizma i požrtvovnosti Kosovskih hc« roja — onog idealizma i one požrtvov« nosti, koji su nam dali Mladu Bosnu, koji su nam rodili silne junake i do« prinosili ogromne žrtve, koji su pro« živeli tragediju Albanskih Gora, koji su pre deset godina prodrli i slomili solunsiki front i koji su uzrokom, da stojimo danas ponosnih i u sokolskim idealima prekaljenih i poletnih duša
u zori svečanog dana desetogodiš« njice opstanka naše državne samo« stalnosti.
Sve muke, koje su izmozgavale naš narod kroz duge vekove i pretile mu, da če mu sa svetskim ratom iskopati grob, kamo bi ga zagrnule za sva večna vremena, narod naš nisu uništile i istrebile, jer je 'bila ljubav do zemlje i težnja za slobodom talko, velika, da je postostručila njegovu odbranbenu moc, koja je Ibila jača. .od otpornosti naših pecinastih gora i silnija od po« bešnjelih valova našega mora!
U to olujno doba najljuče borbe na život i smrt sijala je 'blaga i veru i odvažnost sipajuča zvezda roda Ka« radordeviea, a oslobodilačko delo. dav« nih preda i dedova svojih dovršio je prvi jugoslovcnski Kralj Petar Veliki Oslobodioc.
Duboko ganuti i neizmerno ponos« ni se danas, kad se njžu pred nama sva ta znamenita istorijska dejstva, sa poštovanjem, sa divljenjem i sa za« hvalnošču sečamo svij.u, koji su se du= ge vekove borili i koji su umirali, da mi živimo u slo'bodnoj domovini.
Njihove kosti položene su u te« melje naše slobode. Iz tih temelja ra« ste naša samostalnost, u tim je teme« Ijima zapisano proročanstvo, da če do« či sloboda i ujedinjenje s nama i svoj onoj brači i sestrama našim, koji joiš danas snose sudbinu našeg naroda pre petstotina godina. I tek onda biče Ko« sovo Polje potpuno osvečeno!
Kad se naše zastave klanjajo do zemlje pred veličinom prošlosti i pred junaškim delima mrtve brače, kad ose« čarno beskonačnu radost i upravo ta« ko beskonačnu bol, kliču naša odana i ljubavi puna srca:
Slava Kosovskim herojima! Slava Kralju Petru Velikom Oslobodio« cu! Slava našoj vojsci, našim do« brovoljcima i svim junacima, koji su žrtvovali sve za slobodu i dobro domovine!
Naša prošlost dokazuje, da smo sposobni dati junake i žrtve za ideju. Nadasve sveta ideja bila nam je ideja državnog i narodnog jedinstva. Junači i žrtve, život i smrt su tu ideju pro« menili u dejstvo: svoju državu imamo, svoj zajednički dom od Triglava, Dra« ve i Slovenskih Gorica do Sv. Nauma
i Kajmakčalana, od Snežnika, Jadran« skog mora i Bojane do Dunava, Stare Pianine i Devdelije. Citava ta zemlja je danas naša zajednička svojina —• to je naša sveta zemlja, to je naš sve« ti dom! Ta domovina, jedina, sveta i naša, zgrušala se u sadanjim granica« ma iz otvorenih, krvavečih, smrtnih rana stotina hiljada brače boraca za staru pravdu i slobodu; ona se slcgla u našu kuču, u naše polje i našu liva« du, u naš vrt i naše trsje, u našu goru i dolinu, u našu pianinu, dubravu i šu« mu, u naš kamen i našu plodnu zem« iju, u našu radost i naš ponos, u naše selo i naše mesto, u našu belu cestu i našu nepristupačnu pečinu, u našu ru= du i naše more iz muka i trpljenja, iz suza i krvi stotine hiljada brače i se« stara, koji su s prezirom smrti žrtvo« vali bedne, a ipak skupocene svoje ži« vote zato, da se danas nad svima na« ma uzdiže zajednički krov, sjajnoj ku« puli jednak, Ikoji se penje u siinjinu neba, nad kojim bdiie večno oko samo jedne jedrne Istine i samo jedne jedine Pravde!
Ono, što je naše, ne može nam nitko oteti; ono što je iz smrti za život stvoreno, ne sme nitko ru* šiti!
U šumu lišča drveča, u svafkoj bilj« ci, u svakom prašku i pesku, u buča« nju slapova i udaranju mora, u bljesku i gromu, koji se valja u oblacima, u drhtanju naših srdaca, u navalu krvi 1 u vručici mozga javlja se klik i poziv davne prošlosti: Sve to je za vas, sve to je vaše! Uzimajte, uživajte, imajte, jer je vaše; a s ničim i nikad
ne oskvrnite svetost domovine i veličinu žrtava, darovanih za nju!
I tako stojimo Sokoli na straži. Pazljivo, budno, uvelk u pozoru! Svu« da donosimo bratstvo i ljubav do na« roda i države — bratstvo i ljubav i vernost, koje nisu na prodaju za ni« jednu ccnu, a ni za cenu života ne! Te močne vezev nas spajaju u celinu, u na« rod; izravnavajo medu nama sve par« tijske, staleške i verske razlike te nas teraju k nesebičnem delu za telesno, duševno i čudoredno’ podizanje našeg jugoslovenskog naroda, za odbranu njegove slobode, za njegovu jedinstve« nost, za nezavisnost i nerazdruživost naše velike kraljevine!
Udruženi u ljubavi, hočemo s lju« bavlju pomagati svima, koji su potreb« ni pomoči. Našemu narodu pak je po« najpre i najviše treba
bratstva i ljubavi, mira i dela
za vlastitu veliku budučnost.
Toj budučnosti želimo posvetiti sve svoje snage i u delu hočemo zdru« žiti čitav narod pod jednim barjakom sokolskim, gde neka prestanu sve strasti, gde čemo biti brat bratu, sestra sestri i gde čemo se takmičiti u delu za opšte kulturno podizanje naroda i za moč države naše.
Bezuslovno služeči istim ;i prav« di, poštenju i bratstvu, neprestano če« mo dozidavati i utvrdivati največu i najjaču tvrdavu svakog naroda:
državnu nezavisnost i gradansku slobodu.
Pred nama. i s nama stupa naš Kralj, naš sokolski brat Aleksandar I. Karađorđević, viteški i junački sin te naše zemlje. Mi s vi smo združeni s njim, s našim narodom i s .njegovom sudbinom u jednu celinu, nama svima prožiže dušu jedna sama sokolska vo« lja: da nam je sreča naroda i domo« vine prva i največa zapoved!
I sada kao građani i Sokoli na bar« jake jugoslovenskog Sokolstva, na uspomenu sviju naših mrtvih junaka, na Kosovo Polje i na slovensko so« kolsko bratstvo iprisižemo:
Ostajemo verni Kralju! Ostajemo verni narodu! Ostajemo verni do« movini! Ostajemo verni sokolskem bratstvu! Ostajemo verni Slaven« stvu! Tako nam Bog pomogao!
Ostajemo verni Slovenstvu! — Po« noviti moramo tom prilikom, što smo na II. svom sokolskom saboru u Za« grehu 18. augusta 1924. naglasili, da se u pitanju naroda i narodnosti uprav« ljamo po temeljnim sokolskim nače«
l.ma, kako ih je razložio naš osnivač
dr. Miroslav Tyrš, pa da smo- Srbi, Hrvati i Slovenci evolucijom postali Jugosloveni, nastoječi, da duh ideje so« kolskog jedinstva prodre u čitav naš narod i da naše vaspitno delo spaja i čim bliže dovodi sve plemenske delo« ve u jednu celinu: u slovensko Sokol« stvo.
Široki temelj čitavom našem radu u sadašnjosti i budučnosti je dakle
ujedinjenje slovenskog Sokolstva i Slovenstva.
Od Kosovog Polja do prodora so« lunskog fronta bila nam je država cilj, od danas dalje neka nam bude sred« stvo našem jugoslovanskem životu. Na temelju idealizma, požrtvovnosti i ver« nosti naše mora se naša država razvi« jati dalje, dokgod neče dobiti kona« čan oblik, da obuhvati sa svojim gra« uicama sve Slovenc na jugu Evrope, sve Jugoslovene, dakle sve Srbe, sve Hrvate, sve Slovence i sve Bugare.
To znači našu veliku slobodu, koja nam osigurava mogučnost razvitka i saradivanja sviju vrlina i sviju snaga naroda na slovenskom sokolskom Jugu!
Zašto Jugoslovenstvo? Jugoslo« venstvo nam je bilo cilj, danas neka nam bude sredstvo za Slovenstvo. U večnom pokretanju napred, u večnom gibanju te veličanstvene tvorevine Tyrševog genija Sokoli smo jurišna četa te se moramo i hočemo, pokoriti zakonu:
Za Sokolstvo u pogledu na Slo« venstvo nema kompromisa!
Iz Slovenstva, koje .ie stvoreno u Sokolstvu i sa Sokolstvom, pritiče sva sila, sva moč, sva lepota i sva sreča naša. Iz tvrdave slovenske sokolske tvornosti i jednodušnosti možemo bra« niti i čuvati ravnu i duboku jugoslo« vensku ertu u zinača.ju naroda našeg, koji je 'bitan i sastavan deo ogromnog slovenskog sveta. Samo iz višina se otvara široki obzor i pogled u dubine.
I tu zastavu živog, mladog, zdra« vog, slobodnog, u stogodišnjim borba« ma prokušanog, toliko puta poniženog, toliko puta polbedničkog Slovenstva dižemo danas visoko na Kosovu Polju, da ju vidi čitav svet i da čitav svet zna, kakio želimo živeti za sokolske i opšte čoveče ideale
bratstva, jednakosti i slobode.
Nikad više poniženi, nikad više zarobljeni! S tom verom nosimo Soho« li u sve predele kulturnog sveta evan« delje nacionalnog osečanja i mišljenja: da je Sokolstvo najčišče Slovenstvo, da vodi naš put u čovečanstvo preko Slo« venstva i da je
Jugoslovenstvu jedino mesto u Slovenstvu.
I zato. hočemo mi jugoslovenski Sokoli živeti u slovenskom bratstvu. Mi pozdravljamo sve Slovene čitavog sveta.. Evo vam, bračo Sloveni, naše ruke u pozdrav, a i u bratski zagrljaj! Mi veliki optimiste verujemo u pobedu dobre i poštene ideje. Narod, koji ima u istoriji podvučen Vidov«dan, narod, kojemu u duši spava genij plemenito« sti i kojemu u srcu leži simbol juna« štva, ta j narod zna, da teče i brza Var« dar u Crno. more, kojemu su obale slo« venske. Tamo je Rusija, mati Sloven« stva! Tamo daleko, a ipak iblizu je Če« hoslovačka, Lužička. Srbija, Poljska — to su mile naše posestrime, a gde je Kosovo Polje, tamo je sve ostalo, jer je iz črnog groba ustao
veliki genij slovenskog sokolskog bratstva!
Mi na Jugu vas pozdravljamo: Bračo! Sestre! Čujte naš zanosni usklik: Sokoli, oslobodite Slovene! So« koli, ujodinite Slovene! Sokoli, prepo« rodite Slovene! Sokoli, zapevajte snaž« nu himnu jednog i jedinstvenog Slo« venstva:
Jedan slovenski svet, jedan sloven«
ski rod, jedno slovensko Sokol« stvo!
Tako, čujte i znajte svi, slavi ju« goslovensko Sokolstvo desetogodišnji« cu opstanka ljubljene i krasne svoje domovine! —
ZDRAVO!
Starešinstvo JSS.
f
I.
Svečano čitanje Deklaracije Jugoslovenskog Sokolstva na Kosovu Polju
po starosti JSS br. E. GangluГ
DUŠAN M. BOGUNOVIĆ (Zagreb):
Ulazak Sokolstva u narod . . .
Slct u Skoplju i proslava 10«godiš« nicc oslobodenja naše države na Ko« sovu polju dovršeni su. I kao što>se kod svakog dogadaja istorijske vrednosti piše o njegovom uzroku i posledicama po život naroda i države, kao i tok, kojim je taj dogadaj. od uizroka kre« tao. se do završett<a; talko, je potrebno napisati istorije radi sve ono, što sa« 'drži pripremc! za slet, a koje su pri« preme dovele do velikoga dogadaja t. j.
sleta i proslave,
koji su doveli do. rezultata, a ti su
Sokolstvo je ušlo u dušu naroda Stare Srbije i Makedonije.
Da počnem. Godine 1924, bio je u Zagrebu »Sokolski slet«. Bio sam po« Islan od zagrebačke sokolske župe u Južnu Srbiju, da propagiram dolaz.ak 'Soikols'tva iz tih krajeva u Zagreb. Proputovao sam velik deo te klasične i 'istorijske pokrajine. Motrio sam rad Sokolstva. Rezultat toga, bio je članak u »Sokolskom Glasniku« — broj 4 —^ od 28. februara 1925 god. pod našlo« vom
»Sokolstvo u Južnoj Srbiji«
Članak sadrži iistorijisski i geograf« siki prikaz Južne Srbije. O Sokolstvu je kratak prikaz i predlog, da jugoslo« vensko Sokolstvo napravi »Pohod ju« goslovenskoga Sokolstva Južnoj Srbi« 'ji«, koji bi pohod bio izveden ovako:
1. veliki slet u Skoplju,
2. posle sleta posete društvima Južne Srbije.
Slet i posete imadu za cilj, da »so« kolška ideja obuhvati dušu svakoga na« šega čoveka u Južnoj Srbiji, ali u isto vreme i da obuhvati i našu dušu za te krajeve.«
Redakcija »Sokolskoga Glasnika« napisala je ovo: »Priobčujemo članek, ker Odobravamo njegovo stvarno in idejno zamisel v polnem obsegu«. Tu je klica i početak sleta u Skoplju.
Od toga dana dalje s ou o Iški život se kretao u znaku sveslovensuoga sleta u Pragu, ali kroz jugoslovansko Solk.ol« 'stvo neprestano protezalo se pitanje sleta 'i sokolske propagande u Južnoj 'Srbiji, tim više što se još pre ovoga članka u redovima českoslovenslkoga Sokolstva izneo predlog, da se učini pohod na istorijlsko Kosovo polje spo« Ijeno s a sletom na Koisovu polju. No S'ivot i razvitak SojkoliSitva u Južnoj Sr« tbiji, mali broj sokolskih radnilka na terenu gde se treba da održe ovi so« kolski momenti, odugovlačili su ovo pi« •tanje. Trebalo je stvoriti približan te« ren i atmosferu za slet, ka'o i izvestan broj sokolskih radnika u Južnoj Srbiji, •koji če dovesti narod i Sokole iz Juž« ne Srbiic, kako bi slet ibio sokolski, a ■ne službeni. Trebalo je u prvom redu •obavestiti javnost Skoplja, a posle to« ga i vaspitati sokolske radnike, koji če to sve u život članstva i naroda pro« vesti. U martu 1927. na poziv župe, održan.a su u Skoplju tri predavanja, a tom prilikom održana je sednica sta« rešinstva župe »Kraljevič Marko«; na toj sednici iznelo se pitanje sleta, nje« gov program 'i cilj, onako, kako je posle u nizu članaka u »Sotkolskome •Glasniku« bilo izneseno. No volja sta« rešinstva župe, tražila je dvoje:
1.	izvestan broj .sokolskih radnika u Južnoj Srbiji,
2.	p bivola glavne uprave Jugosl. Sokol. Saveza.
Da bi se izvršio prvi deo — pri« redena je od 15. augusta do 1. oktobra
1927.	god. sokolska škola, u kojoj je 57 članova«ica Sokolstva Južne Srbije, na kojima je kasnlje bio ceo teret rada t. j. spremanje članstva u vežbi, orga« nizaciji i propagandi.
Kad je Savez dobio tačan predlog
o	slet.u, kad je osetio da ima izvestan broj dobrih sokolskih radnika i da se. je stvorila atmosfera za. .Sokolstvo u Južnoj Srbiji, onda je konačno i done« sena od luka, da .se
VI. pokrajinski slet održi u Skop« lju sa izletom na Kosovo polje.
Ni jedan slet nije tako bio simpa« tično primljen u članstvu ne samo ju« igoislovensikoga, več i slovenškoga So«
o	stva kao ovaj. On je bio odraz na« še — sokolske bezgranične ljubavi za klasične i istorijske krajev© .— naše srednjo«vekiovne moči, slave i veličine. Duša našega Sokolstva zatalasala sc i trepirila i staro i mlado, govorilo je i spremalo se
na slet u Skoplje, na istorijsko Kosovo polje.
I otpočele su pripreme i rad. U Skoplje dolazi za načelnika župe brat Karlo Kiibiček iz Karlovca, koji u za« jednici sa starešinom župe bratom To« šom Živkovičem i članovima .starešin« .stva župe treba da prime na isebc te« ret rada i veliku odgovornost o uspe« hu sleta. Van starešinstva župe »Kra« ljevič Marko« čini ise velike pripreme. Drže se predavanja o Južnoj Srbiji, održavaju se »Večeri Južne Srbije«, pi« šu se članci u našim i slovenskim so« kolslkim listovima, održavaju se tečaje« vi tza vaspitanje onih, koji idu u Južnu Srbiju — jednom reči, nastoji 'se da slet u Skoplju ne bude nešto slučajno« ga, več da to bude odraz naše sokol« ske duše i ljubavi za te krajeve. I za« 'ista narod i članstvo, kako na terito« riju Južne Srbije, tako i van teritorija Južne Srbije, osetio je i bio je sve« stan, od kako velikoga značenja je slet u Skoplju i u Južnoj Srbiji.
I u napoinu te atmosfere za slet, kad bi ova sokolska priredba učinila za stiišavanje plemenskih strasti, za poznavanje i prisjedinjenje k'raj'eva dušama Slovenstva, za probudenje so« kolske i narodne jedinstvene svesti, više
— od do tada rada svih političkih stranalka i kulturnih pokreta, kao i 'smelo to tvrdim od našega ministarf stva vanjskih poslova —
u tom času, zbio se događaj 20. ju« na 1928.
On je potresao dušu Sokolstva, jer se osetilo, da če taj događaj imati ogromnih posledica za .ideju narodno« Iga i državnoga jedinstva — i da če imati i posledica za Sokolstvo, triko Sokolstvo ne bude shvatilo
»Što ono ima da učini — a da se ta bol stiša — jer če politika po« smatrati te dogodaje sa svoga sta« novišta — kruto i bezobzirno«
— Starešinstvo župe »Kraljevič Marko« i ostale župe jugoslovenskoga Sokolstva svesne, da če Sokolstvo u bliskoj budučnosti morati da poprav«
'»Глмптг,.
!.ja ono, što radi politika i da jc naša sokolska dužnost i osečaj, da boli jednoga dela naroda, osečamo bolom Sviju nas i da nema mesta veselju i (manifestaciji onda, ikada jedan deo na* Sega naroda oseča boli i tuguje — stvo* rilo jc tako reči jednoglaSan zaklju*
Odsek za stanove: 1 br. pukovmk Petraskovič, 2. br. Marko Sinobad, 3. br. Dimitrije Krajnličanac, 4. br. Tiho* mir Novovič.
Odsek za ishranu: 1. br. Boža Vi* čentijevič, 2. br. Vlada. Bogdanovič,
3.	br. Dušan Mihajlovič.
JOSIP JERAS (LJUBLJANA):
Sokolsko slavlje u S kopi ju.
Akademija olimpijske vrste JSS. Otvorenje Sokolskog doma. Povorka i javni telovezbački nastup.
Pogled na glavnu tribinu i mnoštvo gledalaca.
Čehoslovačke sestre u svečanim odorama kod otvorenja Sokolskog doma.
o	ra>du i pripremama uz p risu stvo dele* gata žu,pe brata dr. Zagorskoga i brata Karla Kubi ček a i moje na pozvv sta= rešinstva Savcza. Konferencije su do* nele zalključak, da sc najvainiji deo solkolsikih svečanosti prenese iz Skop* lja na Kosovo polje, gde če se svečano da proslavi 10*godišnjiea oslobodcnja i ujedinjenja i zakletva vernosti: Kralju, narodu, državi i Slovenstvu. Time je VI. 'pokrajinski , slet dobio posebno značenje od sleta župskoga u mesecu junu.
Da bi za ovaj slet dobili privolu sa najvišega mesta i da bi mogli imati nozitivnu garanciju, da če nam vlasti biti predusretljivo i da obavestimo i razčistimo situaciju nastalu za i posle župskoga sleta — zatražena je audijen* oija kod Njeg. Veličanstva Kralja, ko* ja je bila odlučujuča za slet a i pozi* tivna za sve ono, što če iposle nastati u Soikolistvu. U tok u četiri nedelje do* vrše n o je sve što jc bilo 'potrebno za sigtiran uspeh sleta
Odbori su se organ iz ovali iz sta* rešinstva i to:
Finansijsko*gospodarski odsek: 1. brat dr. Zagorski, 2. brat Ilija Sidič,
3.	brat Dimitrije Đorđević, 4. brat Če* da Jankovič.
ga tajnika župe brata D. Obrovačkoga, koji je ceo administrativni p os a o svr* šavao tačno i savesno. — Njegov rad je bio vidan za vreme sleta.
Tako organizovani, d oče k ali smo slet — mirne savesti i duše, da učini* smo sve, a da slet uspiije.
Rezultat toga rada jc bio prisut* nost preko 35.000 naroda na sletištu, a isto tako na Kosovu polju.
Stručnjalk može da kaže svoje — dali je sve ono što se ipisalo o sletu, što se hoče s njim, o načinu organiza* cije itd.
dali su reči — postale delo.
Jedno je tačno i neoborivo:
Sokolska Misao je ušla u narod Južne Srbije — on je Sokolstvo shvatio i razumeo. Da je to tako svedoči uče* šče naroda, koje nije moglo biti bez sistematske 'propagande i rada.
I	danas, kad je slet dovršen, kad je 'posejano seme na plodnu njivu, kad smo svi bili sejači — sad nastaje ,pi* tanje, ko če i na ikoji način da stvori
kopače i orače i ko če nastaviti daljnje oranje sokolske njive Juž* ne Srbije. Zdravo!
•
DOLAZAK SOKOLSTVA U SKOPLJE.
Skoplje, 5. septembra.
Skoplje 'kao retko tkada bilo jc za vreme slctskih dana obučeno u sveča* no ruho i is'kičeno zastavama našim i slovenskim. U bližini Staniče in na Du* šanovom mostu bili su, podignuti slavo* luci sa dobrodošlicama slovenskoj so* kOlskoj brači. U takvom raspoloženju očekivao je Carski grad sokolske čete, koje su vozovima stizavalc u toku prošle noči i danas iz sviju krajeva naše p rosit ran e otadžbinc. Sve župe JSS bile su zastupljene. Stigla su brača Lužieki Srbi, ikoji su bili predmet na* ročite pažnje i naj'oduševljenije,g po* zdravljanja. Isto tako srdačno bili su pozdravljeni brača Čehoslovaci, Rusi i Poljaci. Dočekivalo ih jc starešinstvo Saveza i župe »Kraljevič M'arko«, pred* stavnici vojnih i gradanskih vlasti i ce* loikupno' skopsko gradanstvo.
Od 15 do 18 časov a toga dana vršili su se pokusi na sletištu za sutra* šnji javni nastup.
ČOS poslala jc po svojoj elkspedi* ciji naročit dar 21. pukiu »čehoslovač* kom« u Skoplju i to statuu Jana Žiškc, koja je predana na vrlo svečan način u kasarni Kralja Petra, a skOp'skoj opšti* ni predala jc delegacija darove ČOS u zgradi same opštine.
AKADEMIJA AMSTERDAMSKE OLIMPIJSKE VRSTE JSS.
Istog dana u 20‘30 časova održana je na još nc sasvim uredenom letnom vežbalištu pred žuipskim sokolskim do* mo mo akademija amsterdamske olim* tpij.sk c vršite. U vrsti je bilo 5 brače' olimpijaca (Antosiewicz, Gregorka, Malej, Primožič i Štuikelj), koji su na* stupili s olimpijskim vežbama na pre* či, konju u šir sa hvataljkama, ručan.a 'i sa Skokovima preko konja uzduž. Kod br. dr. Murnikovih pros'tih ve,žbi 'za amsterdamslkiu. utaikmieu kompleti* rali su vrstu brača Vrhovec, Lindtner i Černe. Osim Olimpijske vrste nastu* pilo jc j'oš 12 članica ljubljanskih so* 'kolSkih drustava sa telovcžbačkim plesom.
Zanimanje za nastup naših olim* pijskih pobedinika pod vodstvom Sa« vezrnog načelnika :br. dr. V. M'urnika bilo jc u Skoplju vrlo veliko, te su bili za celo vreme akademije burno po« zdravljani od mnogobrojnog prisutnog opčinstva 'i Sokolstva. Predmet naro* čitih ovacija bio je brat Leo Stulkelj. Unatoč umora od d'uge vožnje bili su vežbači i vežbačice do'bro raspoloženi i izvodili su veižbe na pojedinim spra* vama vrlo dobro. zadivljavajuči gradan,* s tl v o išvojiim smionim i lepim sasta* vima. Vrhunac akademije postigla je kompozicija br. dr. V. Murnika »Jugo* slovenska tclovežbačka epopeja«, koju je pratio na glasoviru požrtvovni brat Lipovšek.
Akademija naše olimpijske vrste bila je za celokupno Sokolstvo, koje je učestvovalo na VI. polk raj inslkom sletu JSS u Skoplj'u, 'pre svega pak za mlado' Sokolstvo Južne Srbije od ne* procenive važnosti 'i koristi. Pokazala 'e sa odličnim vežbama brače ii sestara, što je u stanjtu da stvori ustrajna i si* stematska sokolska telovicžba.
Akademiji jc prisustvovalo 1500 do 2000 ljudi, večim delom sokol'skog članstva. Medu posetiocima opazili smo g. ministra prosvete Grola n prat* nji podpredsednika Narodne siklupštine g. Kujundžiča, velilkog župana skopske oblasti g. Naumoviča, nekoliko gg. ge* nerala, podstarostu ČOS brata Stepa* neka, zastupnika .poljskog Sokolstva brata Zamoyiskog, lužioko=srpskc i ru* sike Sokole it d.
Posle akademije razvila se igrainka i narodno veselje.
GLAVNI SLETSKI DAN.
Skoplje, 6. septembra.
Glavni sletsiki dan sadržavao je sledeči program: 1. pokusi za popo* dnievnu javnu vcižbu; 2. povork u; 3. svečano otvorenje Sokolskog doma;
4.	javnu tel'ovežbu 'i 5. »Boj na Koso* vu«, tragedija u 5 činova. Ranom zo* rom bilo je u Skoplju več sve na no* gama. Mnoštvo naroda iz čitavog gra* da i oikoline u živopisnim narodnim nošnjama hrlilo je u grad, da pozdravi Sokolstvo, da pozdravi srdačno svoje drage goste i braču. Ujutro u 6. časova počeli su na sletištu pokusi članstva za javnu vežbu pod vodstvom načel* nilka Saveza i skiopske župe. Kod po* kusa pomaigalo jc i nekoliko članova i članica saveznog tchniičkog odbora. Slctište se nalazilo na kraju zvanom »Tasima česma« pod podnožjem Vod* njanskog brda. Slctište: je po svom po* ložaju i prirodnoj tribini, koju stvara obronak Vodnjanskog brda, idealno i sigurno jedinstveno medu svim sokol* skiim sletištima u našo-j državi. Ure* denje slctišta je za taj slet j'oš odgo* maralo. Po svršenim pokusima, ikoji slu zahtevali od sviju; mnogo sokolske di* scipline i požrtvovnosti, formirala se na istom mestu povorka celolkupnog članstva u svečanim odorama, koje ®e nalazilo u Skoplju. Povorka je u 10-30
Odsek prosvetno*propaigandistički:
1. br. Zafirovič oblastni nadzornik.
Odsek izletni: 1. br. Toma Smi* ljanič, direktor Trg. Akademije, 2. br. Jovanovič Radovan, 3. br. sekretar če* sKosl'ovcnskoga konzulata lloraJk.
Zdravstveni odsek: 1. br. Dr. Mi* lorad Gvetojevič, 2. br. Dr. Dušan Ste* fanovič, 3. br. Dr. Dabič, 4. br. Dr. Kaka Milutinovič.
Železnički odsdk: 1. br. M. Gugl,
2. br. H. Živanovič, 3. br. Stanišič, 4. br. Dragičevič.
Odsek za redarstvo: 1. br. Jovo Krstič, 2. br. Panta Todorovič, 3. br. Čiro Anastasijcvič, 4. br. Bubič Miro* slav.
Filmsko snimanje obavio jc član starešinstva br dr. Pcra Slijlepčevič j kapetan Mika Mihajlovič.
Odbori u zajedmiici sa ostalim čla* novima starešinstva te starešinom ižu* pe bratom Žinkovičem i načelnikom Kubičkom, radilo jc dnevno požrtvov* no i njihov ‘rad da'o je nade na dobar uspeh sleta.
Jedno od glavnih pitanja stanova, bilo jc u rukama neumornoga brata pu* kovnika Petraškoviča — a gradnja sle* tišta je bila odlično dovršena po bratu Veljku Konieu, kiomc sel ima da za* hvali velik deo uspeha sleta. I ostala brača, koji su gore snomenuti u odbo* rima ikao brat dr Cvetojevič, Sidič,' Dordevič, Vičcntijcvič, Smiljanič bila su to brača, koji su bili svesni, Ikakvu tešku odgovornost su pri mili i prema tomc su i radili i uspeli u svojim od* secima.
U administrativnom pogledu ceo slet bio je u rukama mladoga i agilno*
čak na osnovu brzojava Saveza, a taj je:
»Neka se slet u Skoplju odloži za mesec septembar.«
I	VI. pokrajinski slet je bio odlo* žen Tada nastaje nešto što se treba otvoreno da kaže. Mimo zaključka So* kolstva, tražilo se od zvaničnih fakto= »ra, da se slet održi. U datalje ne za* ‘lazim. Nastala je sada atmosfera za i tirotiv sleta. U toj atmosferi osetilo sc da je došao čais, kad Sokolstvo na Jugu, treba da pokaže: »Jc li ono slo* bodna organizacija ili ine, i na koj'u ne može da utiče ni jedan faktor vanj* skoga života i da se ono t. j. Sokol* stvo rukovodi načelima samo naše so* ikolske politike, koja može da bude i u momentu protivna režimima, ali nikad tim svojim protivnostima, ni j e
protiv države i naroda«.
Tako jo nastala borba, koja nc samo da jc odjeknula u Sokolstvu, nc* go koju je pratio i narod u velikom nestrpljenju, t. j. hoče li Sokolstvo podleči ili ne.
Bio je to ispit svesti Sokolstva u Južnoj Srbiji, ispit pred narodom od koga je zuvisilo, da li če narod Juine Srbije Sokolstvo« zadovoljoti ili nc.
Pobediia je soikolska svest — slet je 'bio župski a nc< pokrajinski t. j. Savez je definitivno odredio ne po* krajinski, več žups'ki. Pokrajinski slet ima da se održi u septembru.
Tako je došlo do definitivne od* luke. U Savezu su nastale konferencije
krenula sa slctišta u Skoplje, predvo* d cin a sOkolsko m kionjicom župe »Kra* ljevič Marko«. Pred sokolskom povor* kom bio jc u gradu defile vojislke; na* ročitu pozornost jc pobudila četa mor* nara iz Denoviča pod ko man dom mor* nar. kapetana I. Ikl. i odličnog sokol* slkog radnika brata Kovača.
Sokolska povorka ј« brojila 2358 članova i članica, 48 zastava i 5 glazbi. Osim našeg članstva bilo je u povorci 450 čehoslovačkih S(>kola sa svojom glazbom, 11 Lužičkih Srba sa jednom sestrom, 215 ruskih Sokola sa svojom muzikom i sa pet zastava i 2 zastupnika poljskog Sokolstva. Sve ulicc u Skoplju po kojima se kretala povorka bile su punc opčinstva, Ikoje jc odušcvljeno pozdravljalo solkolskc čete. Iz »evropskog« Skoplja krenula jc ■povorka preko Dušanovog mosta u staro Skoplje i uz Vardar do movog Sokolskog doma župe Kraljeviča Mars ka. Pred domom bio je skup čitave po*
Zatim uzima reč starosta Jugoslo* venskog Sokolskog Saveza. Burno po* zdravljen on odmerenim i jasnim gla* som počiinje sivoju 'besedu ovalko:
GOVOR BR. E. GANGLA, STA= ROSTE JSS.
B r a č o i sestre!
Dospeli smo /u carsko Skoplje na VI. pokrajinski slet Jugoslo venskog Sokolskog Saveza, da manifestiramo za narodno i državno jedinstvo — za tu veliku tvorevinu, /kod čijcg stvara* nja je i naše Sdkolstvo doprinelo svoj veliki deo. Iz toga razloga imamo puno pravo, a smatramo i za svoju gradan* sku dužnost, da sc setimo svoje do; movine, kad ise sprem a na proslavu prve desetogodišnjice svoga opstanka, da se u isto vreme setimo u prvom redu Njega, kojega je sreča junačka postavila na čelo naše države, da sc setimo našeg Kralja, da se setimo po* krovitelja ovog sleta, prestolonasled*
vorlke, a na terasi doma skupili su se brojini sokolski, crkveni, gradanski i vojnički predstavnici, da prisustvuju svečanom otvorenju i osvečenju Sokol* skog doma. Medu njima opazili smo zastupnika N. V. Kralja generala g. M, Milovanoviča,, mlin. ;prosv. g. Grola, vc* likog župana g. Naumoviča itd.
OTVORENJE SOKOLSKOG DOMA.
Pred Sokolskim domom na ulazu u poljanu bio jc podignut triumfalan slavoluk sa nat p isom: »Živimo i radi* mo iza narod, Kralja i otadžbinu«. Na drugom slavoluku pisalo je: »Nc po* znajemo razlike verske ni plemenske ni staleške«. — iSa velikog balkona bio jc divan pogled na polje isipred doma. More naroda i stotine zastava d avali su naročito obeležje ovom lepom tre* nutku. Oko 12-30 časova mitropolit g. Varnava uz asistenci ju velikog broja sveštenstva počinje osvečenje Sokol* škofi doma.
GOVOR METROPOLITA G. VAR* NA VE.
Posle svršenog osvečenja mitropo* lit g. Varnava održao- je ov.aj govor:
»Zdravo Sokoli! Jedinstvo svih Slovena, jedinstvo naše slovenske bra* če, oličava se najviše u Sokolstvu. Ono je idejno, ta ta je ideja sveto znamenje sa ikojim vi vršite svetu hriščansku dužnost i ja srdačno pozdravljam sa ovog a mesta nosioce velike slovenske ideoloigije. Sokoli dragi, širite vaša po* nosna krila, krila slovenskih 'ideala, raširite ih iznad svih slovenslkih ze*
nika Petra i čitavog kraljevskog doma i da se setimo svoga naroda, koji u toj domovini obitava, Ikoji je iz te zemlje nikao i Ikoji za tu zemlju živi i radi!
Svima naš iskreni i bratski pozdrav! Zdravo! (Burno pozdravljanje.)
Gospodine denerale! Pozdravljam Vas kao zastupnilka -NjegOVOg Veli*
čanstva Kralja te Vas molim, da izvo* lito našem ljubljenem vladaru, koji se sam s ponosom naziva Sokolom i koji je upravo za ovaj slet pokazivao van* redno zanimanje, izreči uverenje o na* šoj odanosti i vernosti, ikoju gaji svako sokolslko srce do Njega in do Njego* va doma.
Pozdravljam svu gospodu zastup* nilke vojničkih, gradanskih i crkvenih vlasti, ikoji su došli medu nas na tu veliku našu sokolsku svečanost. Svima vama naš bratski pozdrav! Zdravo!
U bližini smo slavnog Kosovog Polja, kamo če krenuti iz carskog Skoplja sutra naš pohod. Pa da Ko» sovskim herojima najavimo svoj dola* zak, moram u ime'sviju nas po rečima starog guslara izjaviti ovo:
Sastala se pet tabora na ubavu na polju Kosovu kod bijele samodreže crkve: jedno tabor čehoslovačkog Sokolstva, drugo tabor poljskog Sokolstva, treče tabor lužičko^srbsklog Sokolstva, četvrto tabor ruskog Solkolstva, peto tabor jugoslovcnskog Sokolstva — a evo: mesto tabora Vulkašina Kralja, despota Uglješe, vojevodo Gojka i ca* reviča Uroša — tabor slovenskog So*
Ruski Sokoli odlaze sa sletišta.
malja iz našeg carskog Skoplja i pon.cn site sa našeg hučno'g Var dara pozdrave srdačne i bratske svim slovenskim do* movima. Zdravo!«
Mitropolit g. Varnava govori odu* šcvljcno o sokoislkoj ideji koja je slo* venske narode vodila 'velikim putcVi* ma, pod krstom, ka slavi i slobodi.
kolstva! U tom taboru je danas prazno još šesto mesto, koje če popuniti i u celinu s nama združiti nesavladiva moč sokolskog bratstva! Zdravo! svima vama, bračo i sestre, koji ste došli medu nais iz Sviju slovenskih zemalja! Pozdrav brači i sestrama Čehoslova* cima, Poljacima, Rusima, Lužičkim Sr*
Članice JSS izvode proste vežbe.
bima! U pozdrav 'kliče brat bratu, se* stra setri: Na zdar! Czolem! Zdravo! <Bu rno pozdravljanje.)
Iz jedne jedi.nstvene sokolske du* še kipi taj pozdrav! Naši ste! Medu svojima iste! I sokolsko delo obnavlja istoriju, kad nasledstvo zemlje češko** kralja Karla 1. naziva nasledstvo zenu lje.cara Dušana svoga dragog brata, kad pada prašina za)borava sa slika poljskog Vladislava Četvrtog po našim crkvama i kučama, ikad se unoć zaštit* niee Slovenstva, matuške Rusije, po* kreee i množi u dušama i mišicama Sokolova — sinova slovenske ogrom* n osti, Ik ad se u Lužičkim Srbima oživ*
I ju je junačka krv PolabsUih Slovena. (Odobravanje.)
Sto se dogada dana® u Skoplju? Jednodušno odzvanja danas iiz Skoplju u sve predele slovenskog is-veta vari* anta zadužbinskog pisma kneza La* zara, koje piše i obnavlja slovensko Sokolstvo, da
hoeu gradit tabor sokolski iu slovenskoj zemlji; imam blaga, ik oliko mu drago, udariču temelj od olova, ipa eu taboru sagraditi platna, sagradieu od srebra bijela, polkriću žeženijem zlatom, podnizati drobnijem biserom, podpunjati dragijem kamenjem.
Sto znači to: olovo, platno, srebro, *lato, biser, dragi ikamen? 'l'o su vrline i kreposti, to je odvažnost i samosvest, to je junaštvo i viteštvo slovonskog Sokolstva, to je zdravlje i moral na* roda, to je istina i pravda, to je luč i kultura — to je najskupoeenija grada,
koje Sokolstvo gradi buduenost Slovenstva. (Tako je!)
Sto se dogada danas u Skoplju? Po* na vi ja se godina 1346., kad j.e bio ovde
II Si.\o|plju veličanstveni državni zbor,
11	danas skoro nakon 600 godina skup* lja ,sie u is,to m Skotptl j*t» zbor slovenskog Sokolstva, da digne ideju sokolskog bratstva na presto, odalkle neka vlada našim dušama i nama pokaziuje puteve slobodnog raz vi tka i n apr e tka!
Sto se dogada danas u Skoplju? Piše.i obnavlja se Dušanov zakonik iz g, 1349., ko ji danas vaiži za sva slove n* ska plemena, jer ga pišu i obnavljaju mrtve ruke sviju p a 1 ih 'boraca za slo* bodu Slovenstva, mrtve ruke ga pišu i obnavljaju kr. vi ju, ikoja je bila iproli* verna za naše oslobodenje, Ikoja je iz* tekla iz srdaea naše brade za ujedinje* nje sviju južnih Slovena, sviju sever* n ih Slovena, sviju istočnih Slovena, za oslobodenje i ujedinjenje sviju Slove* na čitavog sveta! (Burno odobravanje.)
Taj Dušanov zakonik, pisan i po* navljan danalsi, zove se zakonik sloven* s;kog sokolskog bratstva i vazi za sve Slovenc čitavog sveta! To je zakonik ljubavi i rada, zakoniki ideala, zakonik morala, zakonik žrtvovanja i borbe* nosti, zakonik islobodnog slovenskog života! Taj zakonik velike naše vere u buduenost Slovenstva, u njegovo apo* stolsko poslanstvo kulture i preobraz* be čitavog našeg unutarnjeg života, taj zakonik prožiže ljubav do naroda i do* movine — ljubav ta jedina je strast, koju .pozmaju sokolske duše naše! (Pleskanje.)
Mi Sokoli čuvamo svetost toga za* k onika i mi Sokoli nastojimo, da za* Povedi tog zakonika prenosimo u ži* V(\t. Naš sokolski život živi m životu Svi.ju, koji živu svoj život za život do* moviine! (Tako je!)
Sto sc dogada danas u Skoplju? Danas gleda na nas Dušanov beli grad. Sva slava i moč, koja je ovila čelo Du* šanu Silnomu earslkom ikrunom, puni ponosom svako slovensiko srce, a nas pobudujc, da tu slavu i moč ponovimo И budučnosti našeg naroda. Jer s Ko* sovog Polja uzdižu se sene kneza La* zara, Vuka Brankoviča, Vlatlka Vuko* vica, Miloša Obilica i gledaju i sude naš rad i život naš. Bledo lice kneginje Miliec sijiei u sjaju mučeničke slave Kosovsikih heroja, Kraljevič Marko sin Vukašina, sprema se iz Prilepa, da u junaštvu naših Sokola vojnika hiljadu puta pomnoži ostrimi svog viteškog k opi i a!
Slavna, velika prošlost udara na vrata ovog sokolskog doma, ona ih otvara, ona tu gradevinu diže iu visinu Dušanova carskog grada, koji neka sije i budi i zove čitavu Južnu Srhi ju: Došlo jc vreme slovenskog Sokolstva! Stoj na, straži, Juižna Srbijo, zenica u okli Sokola! Neka ti ovaj sokolski dom pokazu jc put u sjaj i slavu budučih vekova!
Zdravo!
(Burni pozdravi: Zdravo!)
SVEČANO OTVORENJE SOKOL* SKOG DOMA.
Iza gorvora brata staroste, koji je bio popračen dugotrajnim odobrava* njem, nastajo slvečan trenutak. Staro* sta JSS br. Gangl, okreče se starosti sokolske župe »Kraljevič Marko« br. Toši Živlkovieu te mu sa nekoliko bi* ranih reči predaje dom i kljuič od no* vog Sokolskog doma.
IJ torne trenutku načelnica sestra Adela Mužinova, u ime matičnog dru* štva Jugoslovenskog Sokollsltva »Ljub* Ijanskog Sokola«, predaje zastavi žuipe »Kraljevič Marko« jednu skupocenu i divnu 'traku. Muzika je intonirala sveslovcnsku himnu »Hej Sloivcni«.
Posle toga starosta isioik. žuipe »Kra* Ijcvič Marko« br. T. Živkovič održao ie jedan poduži gorvor u kome je ista* kao istoriiat podizanja ovoga doma.
To podizanje je bilo skop5amo> sa vrlo velikim teškočama i naporima. On iz* ražava svoju veliku radost i zahval* nost svima, koji su po mogli tla sil' do ovoga sokolskega hrama došlo Obe* eaoi je, da ec Sokolstvo Južne S ribi j e čuvati dom kao svojiu majimiliju sve* tinju. Zahvalio se toplim rečirna svim prisutnlim kao starosta župe u Skop* 1 ju za iposetu na sletu.
Reč uziima iza njega br. Dušan M. Bogunovič, koji je u ime zagrebačke sokolske župe u kratkom, jezgrovitom govoru predan jedan originalan rad našeg umetnika g. Kršeniča, Meštro* vice vog učenika, kojli je /za Sokolski dom u .Sikoiplju izradio jednu bronča* nu ploču kao sintezu Sokolstva, koja predstavlja snagu Sokofetva i preko Vardara veže Skoplje za Zagreb. Pre* dajuei ovaj dar rekao je br. Boguno* vic:
»U ime hrvatskog dela našeg So* kolistva, kao znak naše ljubavi i za* jedničke svesti li naše duše, poruču* jiumu da nas neee niko moči z'avaditi, a najmanje velikaši.«
Time je završieno otvorenje doma i usledio je razlaz povork'c. U 12*30 časoma bio je banket z'a delegate slo* 'veuiskog i jugolslovenskog Sokolstva u hotelu Brli stotu. Palo je mnogo srdaič* n ih, sokolskih zdravica.
SOKOLSKA JAVNA TELOVEŽBA.
Došao je red i na najvažniju tač* ku siletskih dana:	javnu	telovežbu,
jo ja je ipoičela u 15*30 čaisova. Odmah ipo ručku Skoplje je <ponovo 'OŽiveto.
1 liljade naroda žurile su se na sletište »Taisiina česma«. Sletište bilo jc žliv0‘. Interesantan bio je pogled na pobočje Vodmjanskog brda nad glavnom tribi* ncim, gde su na ‘prirodmoj tribin,i za* uzi male prostor h i 1 j a de naroda, ko j e su došle da prisusitvuju javno j telo* vežbi. Na suprotnoj strani glavne tri* bine bio je paviljon za glazbu, ia oklo prlilično dobro uredenog sletlšta bila su smeštena sedišta i stajališta. lzvan vežbaHšta bili su postavljeni šatori kao garderobe odeleno za ičlanove i članice. U daljini rasprOstire se dugii ilan«c Sar planine e nebrojenim vrhun* cima, medu kojima ji:1 najimpozantniji krajui d najviši Ljuboton.
Do 'pcičetka telovežbe bilo je sa* kulpljeno oko 35.000 ljudi (po sudu vojničkih stručnjaka 40 000), ko H su u svoim nestnpljivom očekivanju došii naskoro ,na svoj raičun.
Sletište bilo jc iški ceno zaistava* uh sviju slovenskih naroda, Ikoji su učostvovali 'na sletu.
Tačno u odredeno vreme, dao je Savezni načelnik br. dr. V. Murnik s načelničkog mostiča znak za poiče* tak telovežbačkih nastupa. — Najiprie su naistupili vojniei iiz Vranje, u 'punoj ratnoj opremi, s,a nožđvdma na puška* ma. Bili su dobro uvežbani, smetalo je malo slabo pokrivanje. Za njima su nastopili ruski Sokoli (104) sa je* dnostavnijim ali efeikitmm. prostim vež* barna. Sledila jc vrsta čehoslovačkih Soklola (8), koja je izvodila 'vežhe na dvema uporedo stisniutim ručama. I,z* veli su dve vežbe viišeg odelenja. Odu* šelvljenje naroda raslo je od tačke do tačke. Sokolstvo jc svojim radoim tri* umfi ralo. Bilo je oči to, da je delo so* Kolških — dobrovoljno disciplitiovanih četa dirnulo' u sroe, itaj ,p rip'i ost i ito* liko vekova ugnjetavan narod. Želimo da bi Sokolstvo bilo onaj čimbemik, 'koji bi digao taj narod u nov, lepši život! — Za čchoslovačkom bračom na ručama izivelo' je 436 .članova JSS i iza toga 120 članica p ros te vežbe propi* san,c 'za VI. pokrajinski slet JSS u Skoplju. Izvedba jednih i drugih bila ie dobra, ona čkmica — bolj a. Odu* ševljenjc naroda postiglo' je svoj vr* hunac, kad jc dostupalo 5 naših olim* pijača na sletište te se uvrstilo pred preč'om. Svi su bili izvršno raispolo* ženi i pokazali svaki po 2 slobodnc teške vežbe. Pleskanju i klicanju ma* šim sokolskim oliirUpijcima mijic bilo kraja... Iza toga nastupila je vrsta od 8 članova ČOS diugom, tešlkom i dobro	uvežbanom	telovežbačkom
kompozicijom. Za njima odmah na* stupa 16 članica ČOS ‘vežbama s ču* njevima; njihov n'astiup bio jc bravu* rozan — Največi uspeh kod o've jav* ne telovežbe poistigao jc uz inaše olim* p i j c e mornar, kapetan br. Kovač sa svojim kršnim mornarima, koji su na* stopili	s njegovom	telovežbačkom
komipo'zicij'om »Slovenac, Srb, Hrvat«. Smelo lak'o trdim, da je cwa telovež* bačka	kompozicija	brata Kovača,
osim onih br. dr. Murnika, jedna od najlepših što ih ima naše Sokolstvo. Neumorni brat Kovač, načelnik župe »Njegoš«, koji ima u telovežbi 'naše mornarice velike zasluge, postaje maj* stor svom učitelju jednak! Uspeh na* stupa mornara bio jc kolosalan. — Za mornarima nastupila je vrsta čeboslo* vačkih Sokola (8) na preči i vrsta ru* sk'ih Sokola na ručama; vrsta mornara pak jc pokazala bespogrešnom i.zived* bom nelkoliko efektnih skupina ,s 1 je* stvicom. Jalvniu vežbu zaključila je vojska (800) s vežbama puškama; iz* vedba Ibila je dobra; narod je vojsiku
o	du še v 1 j e n o p o zd r a vi j ao.
Sunce koje je zapadalo iza Sar 'lamine pošiljalo je poslednje trake na carsko Skoplje, upravo u momentu kad jc Sokolstvo svršilo svoje delo na sletištu s kojiim je osvojilo srca naše najjuižnije brače i sestara.
DR. PERO SLIJEPČEVIĆ (Skoplje):
Svečanosti
Od 1 (časa po- ponoči počeli su po* sebni vozovi prenositi Sokolstvo iz Skoplja na Kosovo. Sa stanice Obilic, kao i od Prištine i ostale kosovske okoli ne valjao se silan svet ka Gazi* Mcstanu i Spomeniku od ranoga jutra sve do itza podne. Svuda po klasičnoj poljani ervene se naouolo lepa 'naselja naših novih kolonista i noše epska imena: Miloševo, Babin Most, Devet Jugoviča, i t. d. Moderne mašine vrša* lice i vejalice medu žutim plastovima žetve rečito pričaju o novome vreme* nu. Sa raznih strana velike Otadžhinc došli seljaci, upravo vratili se posle toliko vekova na svoju dedovimi, koja je do juče bila pusta i zadivljala medu retkim i primitivnim aimautskim seli* ma, vratili se da tu svetu zemilju kulti« višu, obrade, pretvorc u bogatu balštu. Njive doprle do samih starih grobova.
Kosovo jc ogromna talaisasta rav* nica, duga nekih 80 kilometara Na njemu su se bile mnoge i velike bitke. Lazar i Murat suuobili su se na src* dini, na utoku Laba u Sitnicu. U torne uglu zemljištc je ravno i polaiko se podi že u d uge polvi jarce i kose k a ju* goistoku i Prištini. Na iprvom povijar* cu leži selo iMaztgit. Pod njim je grob sultana Murata.
Divan je bio m orne nat, kad su ujutru naišli slovenski Sokoli i delovi domačih Sokola, pored toga Muratova Turbeta. Zastalo se. U nekoliko reči objaišnjen je gostima tok i značaj ko* sovske bitke.
Bilo je u srpskoj istoriji i veeih i težih bitalka. Kosovska bitlka jedinstve* ma jc u svetu p'o tome što su u n joj moginula dva cara. Evo ovde su pala oba u sukobu Evrope i Azije Lica go* stiju ozbiljna su i pobožna. Razvijaju se zastave. Zapoved, nastupa se u ,čc* tverostupe. U dugoj povorci, Rusi, Čchoslovaei, Poljaci, Lužički Srbi, Ju* gosloveni, pristupaju u mirnoni po* božnom redu, kao što sc pr'stupa na sveta mesta: eno tamo desno metal* noga krsta gde je posočen knez Lazar i sa nijime cvet srpske vlastelc. Sokoli unose svoje zastave i postroje se u, dvorištu, gde ih pozdravlja starosta brat Gangl. Onda se ulazii u samo tur* be. Eto tu je Miloš Obilic izvršio svoje herojsko delo i poginuo. Grob je pre* ikriven teškom vezenom kadivom, po 'zidovima su natpisi i istorijslki zapisi. 'Uzbudena tišina. Svak oseča veličan* stvo istori je i sreču ovoga časa. Nikad senama mučenika nije izkazana lepša čast nego sada, kad im na poklonstvo dode cvet omladine sviju Slovena, sim* bol sloge na tragičnom poprištu ne* sloge.
Ouatlc se povorka krenula dalje drumom ka jugoistoku, blagom uzvi* šioom, do kose Gaizi*Mestan, 2'j-i km daleiko, gde če bitii svečanost. Na jed* nom povijareu diže se Spomenik srp* ek im junacima, na drugome je staro 'tuirbe, u ikome su dva turska groba: jedno grob Gazi*Mcstana (Timurtaša beglerbega?), drugO' 0rob Sulejman paše, njegova ličnog barjaktara. Na zidu još visi Sulejmanoma ubojna se* kira. Oko Turbeta jie-kosovsko groblje, zaraslo u travu. Čuva ga jedan stari dedo, Turčin, 15.*to koleno u direktnoj lozi od onoga hodže 'koga je stavio sul* tan Bajazit kao čuvara sutra dan posle boja. Predanje kaže da je na tome mestu rešena bitka ispadom sakrivene turske konjiče. Tu su pala Oba alaj* barjaktara; Boško Jugovič navalio je na Gazi*Mestana. Sulejmanpaša, htede da odbrani gospodara svoga Gazi Me* stana i pogibe prvi, onda se njih dva udariše i oba padoše pod carske bar* j.ike.
Vreme jc divno. Breg sve više crni od mase sveta koji ga pritiska Sve je odlično organizovano. Podignuti broj* ni hladnjaci, doneseno jelo i pice, im* provizirana specijalna pošta za taj dan, sa žigom »VI. pokrajinski Sokol* ski Slet, — Kosovo Polje« — retka ra* dosit za filateliste. Poljski ručak prire* d i 1 a je župa Kraljeviča Marka uiz po* moč Kosovske Divizije. LJ podne su seli za prvi stol slovenski Sokoli, zatim drugi gosti.
Dotle je svirala vojna muzika, a guslar Nikolič je pevao Smrt Majkc Jugoviča,, Kosovsku Večeru, Pozdrav Karadordeviču i t. d. Dižu se svečane zdravice. Brat Vergmn, profesor, stare* sina ruskog Saveza, govori u/budeno u ime celog Slovenskog Saveza o mašo j epopeji, Kosovu, guslama. Zatim.uizima reč pukovniik Milorad Majstorovič, na* čelnik štaba kos, divizije ii starešina Sokola u Prištini, glavni tehnični or* ganizator svečanosti na Kosovu: Po* zdravlja goste, blagodari na p os o ti koju su učinili ovome znamenitom me* stu, i slavi njiho'vu solkolsku resenost da ustraju u ideji slovenske sloge »kao što su složno ustrajali i oni naši junači što su stvorili naše današnje države« Starešina župe Kraljeviča Marka, brat Živkovič pozdravlja u; ime župe isvt* iostc, ističučii važnost naše sokolske svesti i sloge, naše slovenske solidar* nosti, 'za raziliku od stare nesloge kojoj je tužno nazdravljao Knezi Lazar medu silnim svojim junacima. Onda je pot* nukovnik Radomir Mirkovič održao kratko predavanje o Kosovslkoj bitci, prevodeno od brata ,Sokolovskog. Na* sloinjen na Spomenik dotle gudi drugi
na Kosovu.
guslar o Milošu i Vuku, okružen raz* draganim marodom.
Prema programu, glavna svečanost počinje ikod Spomenika u 2‘/-> sata. Prisutan je kraljev izaslanik deneral M. D. Milosavljevič, komandant Ar* mije, i vladin iizaslanik ministar pro* svete g. M. Grol; pa veliki župan ko* sovske oblasti g. Božovič, i komandant kosovske diviz. oblasti den. 1). Rado* vanovič, i načelnik štaba III. arini je den. L. Radosavljevič, čchoslovački konzul iz Skoplja g. iZnojenski, sa sta* rostama i predistavniicima jugosloven* skog i ostalog slovenskog Sokolstva. 'Trideset sokolskih zastava opkolilo pi* ra m idu spomenika i igrle je u laku po* vctarcu svojim svilenim šarcnilom. Slovenski Sokblii i Sokolice vezali su zbij eno kollo oko njih, a u pozadini ogromna masa naroda — 30 do 40 hi* 1 j a d a duša.
denje naše i ruske istorije, pad na Ko* sovu 1389 i oslobodenje od Tatara 1380; kazuje kako su naše istorije bile vezane u skoroj prošlositi, i maglašuje kako je naša buduenost još više upu* cena na naše bratstvo. Kad spomenu in a Čuš1, u Rusiju mnogima udariše suze. A kad završi: »Poginulima tri puta Vječnaja Pamjat«, a živima tni puta »Mmogaja Ijeta« silno uzbudenje sveta videlo sc na svim licima i sve se pro* hunalo od uzVika.
Govori zatim brat grof Mihailo Zamoyski u ime poljskog Sokolstva. Sa velikim temperamentom on ističe sreču našeg slovenskog oslobodenja, koje je došlo p Osle naših uporednih borba sa Turcima i German ima, i za* vrša v a žel j o m da buduenost vidi još ržu slovensku saradnju, veliku sveslo* vensku državu! Govornik prilaže sim* bolični čavao za zastavu našeg Save* za. »Živeli Poljaoi!« kliče narod, a muziika svira poljsku himnu
Brat Sajba iz Budišina lepo лo* voni najzad u ime Sokolstva Lužički h Srba. On ističe važnost epopeje, ju*
Izvođenje istorijske Kosovske bitke iz 1389 g. Napad konjiče.
Sokolska muzika zasvira sokolski marš. Sedam pravoslavnih i jedan ka* tolič\<i sveštenik održaše onda pomen kosovskim mučenieima, i muzika kos divizije odsvira molitvu. I tada, u po* božnoj tišini, stupi starešina Jugoslov. Sokolskog Saveza brat Gangl ma po* stolje piramide i visolkim krepkim gla* som pročita Dekiairaciju, zavet celo* kupnog jugoslovenskog Sokolstva, pred senama heroja, na vernost Otadžbini i na slovensku slogu. On izazva divno uporedenjie sadašnjice sa prošlosti: Ni.su se danas sastali na Kosovu oni tabori nesložne vlastelc koj‘i se prepiru na kome je carstvo, nego su se sastali na zavet sloge i jedinstva tabori so* kolski: jedno tabor čehoslovačkog So* 'kolstva, drugo tabor ruskog Sokolstva, treče tabor poljskog Sokolstva, četvrto tabor lužičko*s'ipsikog Sokolstva i peto tabor jugoslovenslkog Sokolstva. Jedno je mesto- danas prazno, ali Vila Slo* venska donešče i onaj preostali jedan slovenski narod ovamo na njegovo me* sto jer ona hoče bratstvo 'i solidarnost sviju m-asu Eto na tom bregu heroja, pod tim stupom slave, pred duhovima heroja slovensko Sokolstvo pod bar* jacima slovenskim zaklelo se. Zastave sokolske poklonile su se pred istori* jom , a hiljade ruku podigle se svečano u Vis, prateči reči zaklet ve:
»Ostajemo verni Kralju! Ostajc* mo verni narodu!...«
I kad starosta dovrši čitanje rečju, »Zdravo!«, zagrmje zakletva iz bez* broj a • grla: »Zaklinjemo' se!« Jedan avion spusti se i baei venec cveča na Spomenik i sakupljene Sokole. U in* tervalima čitanja muzika svira i»Hej trubaču« i »Jugoslovensku himmu«.
Onda se starosta Gangl okrenu Spomeniku i otlkri novu spomen ploču koju. je u nj pOstavio Ju g osi. Sokolski' Savez i svečano pročita natipis na n joj: »Godine 1928. 7 septembra u vreme desetogodišnjice oslobodenja 'i ujedi* njenja jugoslovensko potomstvo ovde na kosov^kom istorijskom tlu, gde je izvršen največi dogadaj naše prošlosti iz koga je nikla zavetna misao naroda Srba, Hrvata i Slovcnaca i dovela do oslobodenja i ujiedinjenja pod vladom Nj. V. Kralja Aloklsandra I. Karador* deviča, u prisustvu slovenskog Sokol* stva, ruslkog, čehoslovačkog, poljskog, lužičkossrpslkog zaklinjemo se na ver* nost Kralju, Narodu, državi i Sloven* stvu. Spomen ploča pokolcnjima za vekovc! — Sokolovi Jugoslovenskog Sokolsikog Saveza!« S tim reoima po* loiži starosta pred ploču vcrnac Jugo* slovenskog Sokolskog Saveza.
LJzbudenje je dostiglo vrhunac. Muzika svira »Ej Sloveni«. Brat Dvor* žak u ime čehoslovačkih Sokola po* zdravlja ovaj svetli čas, uporeduje Ko* sovo sa Belom Gorom, dve tragične prošlosti moonu, bratsku sadašnjicu naših naroda, 'te polaže pred zavetnu ploču bromzanii venac s natpisom: »Čehoslovensika Obee Sokolska padlim STbum 7. IX. 1928« i sa linicijalima Sa* veza. Muzika svira čehoslov. himnu.
Stupa na piedestal' brat Vcrgun, starešina ruskog Saveza, te, oivlaščemod brata Scheinera ,Starešinič Slovcnsikoig Sokolstva, govori u ime Slov en sik og |So* kolskog Saveza. On počinje srpski, pa onda na ruskom jeziku izaziva upore*
načke pesme koja je oslobodila sve Slovenc, osim njegova naroda. No i oni gledaju: krepko u budučnost, ne boje se borbe, i čekaju slobodu! Mu* ziika svira himnu Lužičkih Srba. Tim je završena diirljiva svečanost sokol* ska kod samoig Spomenika.
Dolazi na red tačka koju jc svaik. o-čekivao sa najviše nestrpljenja. Voj* ska Kosovske Divizije izvodi na pro* štoru izmedu Muratovog i Gazi*Me* stamskog Turbeta Kosovsku Bitku,! Pod komandom pukovndka Hadižića ovaj manevar izveli su 24. i 31. peša* čki, 7. konjički, 12. artiljerijiski i 28. haubički puk, sa mitraljcziima 24. p uka. Odredi koji su predstavljali Turikc obeleženi su belom trakom na šlemu.
Tačno prema programu, borba za* počinje u 3'V«. Kolone se kreču kako su se kretale i stare vojske u poisled* njem delu bitlke, samo se sada borba vodi modernim oružjem. Od liniije Muratovog turbeta odstupa turska vojska ma lini ju gazimestanske kose i gone je Srbi. Zalklokotada vatra sa svih strana. Pešački Strojevi priskakuju na* pred. Iz daljine grmi artiljerija, i nje* no dejstvo beleže naročite granate od kojih se podigli dimovi do neba. Mi* traljezii krešto pomamrno kad se vojska zbi u dolinu izmedu Spomenika d Mu* ratova Turbeta, Pobeda tek što- nije, sasVim srpslka. U to se najedanput pojaviše sa zapada erne kolone tursike konjiče i pomamno udariše Srbima s desnog bolka. Turska rezervna pešadi* ja izbi na kosu Nastaje klanje. Srpsiko odstopanje pretvara se u lom. Sevaju. sablje konjaničke, a ore se turslki po* klici. Aeroplan! tultnje nad vojislkom.
—	U to trube oglasiše prekid paljbe i mir!
Svako je srcc drhtalo u tome času od nckog jezovitog oduševljenja, gle* dajuči tu na liicu mesta s liku, onog strahovitog časa kad se poljuljalo car* stvo, kad pade cvet junaka pod tur* skim kopitom, kad se naše nebo za* mrači...
Posle bitke u kojoj je sudelovalo oko 4000 vojnika, izvela sc svečana re* vija trupa. Srca malo čas poražena opet su vedro zakucala videči maišu silnu vojsiku ik alk o u nepreglednim re* doviima defilujc pred kraljevim izasla* nikom, gostima i narodom. Tutnji slo* žan korak, pešadi je, i zemlja se zatrese kada u trčeeem koraku naleteše mitra* 1 jezi, pa topovi, pa silna kon jiča! Aero* plani koji su m a loč as sipali poraznu vatru,, spustiše sc gotovo do glave gle* daocima — 5 njih — bacajuoi sada cveče.
Time je završena ova retka sveča* nost, ovaj najdivniji pomen herojima kosovskim, ova iznačajna proslava de* setogodišnjicc oslobodumja sa zavetom sokolskih pokolenja. I 'ko god je bio k Ionu o pod u tiskom naših dnevnih trzaVica u politici, pošao jc sa Kosova nun snage i poleta, pun vere u buduč* nost jugoslovenslku i slovenska! Ne! naša današnja sloboda nikla je iiz du« Soke i slavne kosovstke daljine, naši jugoslovensk'i redovi ne rnogu ,se više nikald rastaiviti, jer se več onda, pre pet i po vekova zapečatilo naše je* dinstvo zajednički prolivenom krviju Srba i Hrvata na rumenom bregu bo* žura.
Iz starešinstva JSS.
Zahvala i poziv.
Brado i sestre!
Za nama je VI. pokrajinski slet Jugoslovenskog Sokolskog Saveza, ko« ji je u danima 5. do 9. septembra o. g. čitav narod Južne Srbije digao na pobedonosan pohod u carsko Skoplje i na istorajsko Koisovo Polje, gde ste se sakupili hračo i sestre iz sviju naših župa, da se odužite pozivu centrale naše sokolsike organizacije, da ispus ni te svoju patriotsku dužnost i da se napo jite novim duhom sokolskog odu« ševljenja i sokolskog dela.
Dužni smo Vam izraziti bratsku zahvalnost i iskreno priznanje za tač« no izvršene dužnosti, za uzornu disci« plinu i za pravilno razumevanje našeg impozantno^ nastupa na Jugu naše klasične i znamenite zemlje. U slož* nom kolu sa braćom i sestrama Ccho« slovacima \Poljacima, Rusima i Lu= zičkim Srbima osvojili smo srca svis ju, koji so potrebni bratske ljubavi i vere u pobedonosnost sokolske ideje. Svi fizički napori i sve materialne žrt« ve ne mogu odvagnuti ogromni moral« ni uspeh, koji smo postigli u zajed; ničkom radu i bratskoj uzajamnosti. Ponovo smo spoznali istinitost sokol« skog gesla: Osoba ništa— celina sve!
Bratska hvala svoj miloj braći i sestrama iz širokog slovenskog solkol« skog sveta, koji su u delima pokazali, da sokolsko bratstvo živi i da radi u smislu ideja istinite )slovenske soW« darnosti. Njihovu vcliku ljubav do nas vračačemo o ve k ljubavi ju, koja ima svoj besprekidan tok u vernosti sokolskog bratstva.
Bratska hvala svim faktorima van naših redova, koji su svi shvatili važs nost našeg sleta i stajali nam uz bok sa simpatijama i pospešenjem našeg nasto jan ja. Južno j Srbi ji doneli smo
na dar svoja srca i na raspoloženje smo joj dali svoje snage i svoje de«
lo.	Sto smo i što ćemo još učiniti za nared, sve to je i biče lučinjeno iiz nesebične naše domovinske ljubavi. Ta naša ljubav nam zapoveda, da so« kolskog dela ni je nikad dosta. Narod ljubimo i radimo zanj!
Svoje poglede na prošlost, sadaš« njost i budučnost jasno smo i otvo« reno te svakome razumljivo izneli u deklaraciji, koju si neka svatko dubo« ko utisne u dušu i srce i po njoj upravlja svoje delo, svoje mišljenje i život svoj. Na toni temelju neka se digne čitava naša snaga i volja do nove, pomladcne tvornosti, kojoj su ciljevi u daljini a ipak poistizivi u bu« dužnosti. Što još nije dosudeno nama, to čeka mlado naše pokolenje, koje raste i razvija sc uz neprestan solkoU ski vaspitni rad. U daljini rudi zora Slovenstva! U tu zoru upravljeni su naši putevi!
Deklaraciju smo rasposlali svim bratskim sokolskim društvima. Stav« lifmo im u dužnost. c!a je izvese u okviru na tako vidljivom mestu u svojim društvenim p-oštarijama ili vežbaonicama, da če svakome uvek biti na uvid. U odgovarajuče vreme moguče 1. decembra. udubite se u nje« zin sadržaj i razmišljajte, što smo sve rekli u njoj i kako moramo taj sadr« žaj preliti u svoj duševan život i po njemu upraviti smelost svojih sokol« skih pogleda i plodnost svog odušev« lienog dela u budučoj dolbi velikog Slovenstva!
Budite svesni svi, da kod nas ne« ina i ne može biti života bez nas! Soikoli smo — a tko je više?!
Primite svi naše bratske pozdrave!
Zdravo!
Ljubljana, 11. septembra 1928.
Starešinstvo Jugoslovenskog Sokolskog Saveza.
E. Gangl, starosta.	Dr.	Riko	Fux,	tajnik.
Na straži.
Iz naše deklamacije na Kosovu Po«
1	ju: »I ta s o Stojimo Soikoli na/ straži Pazljivo, budno, uvek « pozoru!. . Svaki Sdko i svaka Sokolova mora ži* veti i ra:diti za eno iste ideale, za koje su se naša brača borila i umirala, za
venstva ... Ono, Sta je maše, ne moiže nam nitko pteti; ono »'što je -rz smrti ла ži vot. stvorom o, ne sme pitko' rušiti1... . S ničim i nikad ne osk vrnite 'svetost domovine i veličinu žrtava, darovanih za n ju!« —
1111111М1Н1111НПП11
m
fr
MA-STRA
ideale pravde, bratstva i slohode, za ideale jed nog i jedinstvenoig, istinitofi, snažnog i nesavkidivog kultmnoig Slo*
Iz lekarskog odseka JSS.
SVIM BRATSKIM DRUŠTVIMA!
Buduči na pr vi 'poziv LO JSS u 8. broju Sokolskog Glasnika it. g. nije dobio od ogromne vveine naših dru« stava nikakaiv odgovor, to ponovo po« živa sva ona' bratska društva, koja su još dužna odgovor, da mu putem svojih žu>pa najlkasnijc u roko od me« sec dana pouzdano i tačno odgovore na sledeča pitanja:
1.	Postoji li u društvu lekarsiki odsek i tko mu je predsednik? (Nas slov predsednika neka bude tačan!)
2	Ako ne radi, kak ve su /.артеке?
3.	Koliko članova le'kara ima dru« štvo? Je li društvo ‘polku šal o pridobi* ti harem jed nog lečnika za to, da bi besiplatno davao članstvu savete u
To nam priča i k torne nas po« živa ova druga savezna razglednica za ovicgodišnji 1. deeembar!
pogledu telovežbe i nadzirao društvo li igi jenski?
4. Je li se vode lckuT.sk c listine? Jesu li izvršene lekariske pregledbe članstva u prošloj godini?
5. Je li društvo več nabavilo kus tijicu »Prva pomoč« i ima li društvo »Sokolsku sletsku torhieu«?
(}. Ima li društvo letno vežbaliište?
Brats/ka društva neka nam jave svoja is'kustva, savete i eventuelne po« misli u pogledu vodenja ldkarskih li« stiina i lekarsiki h pregleda.
Dodajemo, da lekarskih odseka nemarno za to, da bi se članstvo bes« platno lečilo, več da davaju savete u pogledu telovežbe i vode higijenu u društvu.
K a da skupe bratske žuipe sve od* govore svojih društava, neka ih od«
mah sa evcmtueliiim svojim primed« buma pošalju Savezu. iPužurte! Stvav je hitna!
Za lekarski odsek JSS:
Dr. Josip Tičar.
Kalendarčič za naraštaj.
Starešinstvo; JSS je na predlog svog no'vinarsk.bsređakcijskoig odseva zaključilo, da je spremno vee ovc go« dine početi s redovnim izdavanjem kiikndarčiča za naš naraštaj, ako če naiei ta odluka na dobar i dovoljan odziv u Savezu. IJz kakndarski deo bi knjižica imala i propagandistički i vaspitni sadržaj te bi s time ispunili •praznimi u našoj književnosti.
Pozivamo tim putem bratska žnp« s k a starešinstva, neka nam što je mo« guče pr e jave harem približan broj primeraka, ktoje bi mogla raspačati svaka župa na svom području Taj '■.roj nam je '.potrebam, da mažemo od« tediti naklado i pobrimuti se za odgo« varajuču ee.nu knjižice, koja mora biti takva da če ju/moči nabaviti svaki e'an i članica našeg naraštaja
Strešinstvo JSS.
Savezni dan uplatila su za g. 1927. društva (XIII. iskaz):
Vršac,, Šoštanj1, Nevcsinje, Vič i župa Sarajevo m sva društva svoje župe.
Delomično na račun Savez-nog dana uplatila su za g. 1927. društva:
Župa Banja Luka: Prijcdor; župa > je lova r: Ku:pinoivac, Križevci; župa Celje: Trbovlje; župa Cetinje: Perast; žuna Kranj: Tržič, Železniki; župa Ljubljana: Dol Logatec, Ježica Kam«-
, Ljiubljana I;, Lj ubijam a II., Loška dolina, Moste, Žiri; župa Mairilboir: lici« t:nci, Oplotnica, Prevalje, Središče; župa Novi Sad: Novi Sad, Petrovara« din; župa Novo mesto: Gradac, Semič; župa Rijeka na Sušaku: Novi Vinodol; župa Skoplje: Prizren; župa Split: Do« nja Kaštela, Milna, Vranjic; župa Vel. Bečkerek: Vek K"!kinda, Bela Crkva; zupa Zagreb; Krško, Zgareb I.
Sokolska društva, koja još do danas nišu platila Sav. dan za g. 1927., iako je rok potekao već 15. dec. 1927.
Župa Banja Luka: Bi s. Peti ovac; župa Beograd: l^ograd II.; župa Bje«' lovar:	Grubišno' polje. Koprivnica,
'Podravski Klošar Sokolova«, Vel. ';:Z(le"nei, Virovitica, Vukov je; župa Cc« «tje: Ro^iitee, Vransko'f župa Cć’tmje: Daniloivi^rad" župa 'Kranj: Dražgoše, Kranj, Mojstrana' Stražišče, Škofja Loka; župa Ljubljana: 1 >: nižale, l.g« Stiulem.e Komenda Iva d Om je, Kihmi« ca, Šiška, St. Vid,nad Ljubljano, Vače; župa Marfbor: 'GaikoVec, Dravograd,
I loče, Jarenina, Marenberg,' Maribor, Pragerslko Ptuj Gori Radgona, Slov Bistrica; Sv Lovrenc na Poho'. j j i župa Mar:bor samfič: župa Niš: Aleksi« nac, Caribrod,1'1 Kmjaževac, Negotin, Pirot, Prokuplje,* Vlasotinci i župa Niš sama; župa Novi Sad: Bačko Petrovo selo Bački Brestdvae, Irig, Kulpin, Ti« tel; župa Novo mesto: Bojanci, Mirna peč, St1 a.žajValtaVas, Št. Janž, Št. Jer« ne j; župa Osijek: Čepin; župa Rijeka na Sušaku: Gnspič, K as ta v, K or en le:; Krasica, Ogulili, S'rpskte Moraviee, Škrlje vo Sv. J ura j: župa Skoplje: Dev«
»I lija, Kičevo, Kočane, Priština. 'Le« tovo Veles; župa Split: Igrane, Jelša, Pučišea. Podgorai Postira, Stobreč S u« petar, Vis; župa Šibenik: Betina, Nin, Novigrad, Stanikovc;, Tepi juh«B!očič, župa Vel. Bečkerek: Bašahid Če n ta Kovačič i, Boka, Pevlez, 'Potiski sv. Ni« kola, Srpiski Aradac, Srpski Itebej, Srpski Krstur, Srpska Cm ja, Sana d Veliki Bečkerelk; župa Zagreb: Bizelj« sko, JašLinovae, Kostanjevica, Okuča« ni, Pa k rac, Petrin ja, Raj’henburg, Sev« niča, Sisak, Virginmost.
PROČITAJ!
Zahtevajte oferte od Gospodar= skog odseka JSS za zlatne i srebrne čavijiče (žebljičke) za zastave i levanu ptiču »Sokola« za vršak zastave.
*
Za društvene javne vežbe i aka« demije, kao i za župske i okružne sle« tove ima JSS u nakladi bianco plakat (bez teksta) skvrčka vežbača sa pre* če u dve boje. Zahtevajte oferte od Gospodarskog odseka JSS za plakat bez teksta i sa tekstom. — Veličina plakata je 63 X 95 cm.
*
Za jesenske lakoatletske utakmi« ce JSS obavezne su ovogodišnje skop* ljanske proste vežbe za članove i čla« nice. Brošura tih vežbi u srpsko«hrvat= »kom prevodu stoji Din 5. Note za glasovir k tim vežbama stoje Din 40; pojedinačno Din 20 bez poštarine.
*
Bianco diplome za takmičenja član* stva i naraštaja ima u nakladi JSS uz cenu Din 2‘50 komad. Zahtevajte ofer« te od Gospodarskog odseka JSS i za diplome s tekstom.
Dopisujte, čestitajte i t. d., jedni drugima uvek samo na sokolskim raz« glednicama. Upotrebljavajte pogranič« ni biljeg!
Književnost.
Sokolski veleizdajnički proces.
Iz 1915=1916. goidinc u Zagrebu.
Život prolazi veoma brzo! Sa ži« votom idu i dogadaji, a sa dogadajima i ljudi, koji stva rajo dogadaje. 1 naš nacijomiLni život teče brzo. Nestaje malo po malo pokolcnja, koja su ra« dila za današnji položaj našega naro« da, generacije, plodove čijega rada uži« vamo danas, a ‘koje če plodove još bo* 1 je osetiti polkoknje iza nas. Ciuhe se i radnici stvaraoci iiz ranijeg sokolskog života. Izumiru ili stare pioniri one sokolske generacije, koja je u borbi Slovenstva sa germanstvom organizo« vala revolucionarno Sokolstvo pečam od listoriske godine 1918. i(aneksija Bosne i Hercegovine) pa sve do osude sokolskih radnika na velikom procesu u Banjoj Luci 22. aprila 1916., bila če« sto p-uta na optuženičkoj klupi. U raz« doblju od tih osam godina bilo je u Sokolstvu toliko dogadaja borbi, žrtvo« vanja i rada pojedinaca i društava u narodnoj .akciji, da je istorijs.<a duž; nost oteti od zalborava sve ono, što sc dešavalo, da buduči Sokoli vide, koli« ko je napora i iscušenja trebalo. da so ostvari ideja jedinstvenog jogosloven« skog Sokolstva u slobodnoj državi.
U slovenskem Sokolstvu je običaj da se prikuplja svaka sitnica iz doiba sokolske prošlosti za pouku sadašnjoj i 'budučoj omladiini, pa da se na toj osnovi 'radi dalje. Kod nas se često u ovakvim pitainjimai ne priznajo auto« riteti niti dela do)brih, a odaje se pri« znanje radu zlih nevredtrh. Mnogo se puta mamjericc briše rad iz prošlo« st i, tla bezvredni može dalje nesme« tano vidati. No u desetogodišnjici na« šeg oslobodenja treba baš Sokoli da
preLstaju stranice svoje prošlosti i ( Stave pokoienju iza sebe pobilježeno ono, što je u njihovom životu bilo do« bro i zdravo. Nema sumnje, da i naj« interesantni je i najvažnije doigadajc o sokolskoj prošlosti spadaju procesi, koji su se vršili cd loeksijone krize pa do oslobodenja.
Jedan cd oaj/.načajnijih procesa protiv Sokola je sokolski veleizilajnič« ki proces u godini 1915=1916. protiv naše brače d ra. La ze Popoviča, dra. Milana Metikoša, Milana Teodoroviča, dra. Srdan'; Budisavljeviča i Dure Ga-vriloviča(. Ovjh je dana izašla knjiga u kojoj je sab:a eeo unaterijal toga procesa. I u nalazimo': optuživcu. iska« ze kod preslušavanja spomenute brace, dokaze odvetništva, govore branitelja dra lide Lukiniča i dra Dušana Popoviča, csodu, ža<bu i kooačnu osu= du stola scdmorice, te na kraju izvod iz knjige uznika. To je kao celina sa« brano za istoriju Sokolstva Prigodo.r, desetegedišn jiee cslobodenja i uje« dinjenja daje se u ruke savremenim Sokolima knjiga i j. koje če naučiti, ka« ko se u Sokolstvu .nekada radilo. S te je stranc, a i uopšte za istoriju 'našeg naoionalnog pokreta, ova knjiga o I n ep ro-cen j iv e v r e d n c s ti.
»Sokolski veleizdajnički proces u Zagrebu« je štam.pan sa lepim na« sl vn m listom i u dobroj opremi na 36,S stranica. Rasprodaju vrši knjižara Z V. Vas:o u Zagrebu (Akadcmički trg), a primerak stoji 45 Din, Knjiga je za svaku preporuku i treba da ide u svaku kiiču i porodieu.
Slična če knjiga izaei i o sokol« skom procesu u Banjaj Luci.
Dušan M. Bogunovič.
Naši pokojnici.
f Vicko Brajević.
Dubrovnik, septembra 1928.
Dubrovaokom sokolskom društvu i tvorena jc još jedna ncizlečiva rana, otpao mu je kamen iz temelja odbilo se jedno od najdragoccnijih zrna bisera — sklopio je za uvek svoje ispače« ne oči naš vredni, agilni i požrtvovni brat Vicko Brajcvič.
U dvadusetoj godini mladenačkog života u največem naponu snage, ostavi j a vežbaonicu — prednjauki zbor i njemu najmiliju, muzičku sek« ciju. Svukud sc istakao nesebičnim in« tenzivnim radom pa se' zbog toga svu« kud osetno opaža njegov gubitak.
Sokolsiko društvo sa svim katego« rijama i sa nui/iUoni dopratilo jc svog milog brata do večnog počivališta, gde sc u ime društva oprostil) s njim društveni starešina br. Niko Šutič, a u ime ibfačc, diugova i prednjaka br. Mi« ro Ribičič.
Sa dubokim bolom predali smo te«
lo	njegovo majci zemlji i jedino nas teši pomisao da se plemenita Vickova duša preselila o na mo, gde posvuda vla« da Pravda, Ljubav, Istina i Poštenje, t j. one iste ‘vrline, које je na zemlj.i na'azio samo u Sokolani.
Mir prahu njegovom! .
f Djuro Popovič.
Duga Resa, 4 IX. 1928.
Nemila sudbina otrgla nam jc iz naših redova jednog vernog člana i brata, prekinuvši mu miti ,živo'ta u na« ponu snage i poleta upravo u vr.mc, črtila nam najviše t eba izradenih i pra« vili Sokola. Smrt svojo našao je medu dvema .pečinama, u reci Mrežnici, gde sc edmorao od danjeg napora. Nesre.t« nim slučajem oskliznuo se i pa.o medu dve pečine, a da toga nitiKo nije pri« metlo. Uzaludna su bila potraživanja za njim, te; drugog dana naden je i izv učen 'z v:.de — Duro Popovič, ro« dom iz Konjovič Vrba (kod Hrošiča)
namešteniik u ovdašnjoj tvorniei pa« muka, ostavio nas jc za uvek.
Na zadnji poeinak ispratilo ga je mnoštvo naroda, jer je bio medu svima obljubljen. »Soko« mu jc odao posled« iiju poštu time, što j', 'položio lep ve« nac sa državnim trakama na grob bra« ta Dure. Venac su nosila 2 Sokola u odorama, a trake dva od podmladka. Iz k la do večnog počinka nosili su njegove poslednje ostatke članovi u odorama a na grobu oprostio sc od njega društveni tajnik br J. Defran« češki lepirti i dirljivim govorom. Mno« go sc oko osuzilo, kad je prva gruda pala na' beli les.	.	Jolt.
t Dragoljub Petrovič.
ćupr.ija, septembra 1(>28 Počela je školska godina. Mnogi učenici koji su bili rasejani po raznim manjim i večim mestima, vračaju seda nastave školovanje l/medu tih ima i Sokola, pa s njih, viin povratkom oživljujc sokiolana.
Svi su, samo jednog nema! Nema više medu nama brata Dragoljuba Petroviča, učenika 8. raz. gimiazje, ro« denog u Palanci (Smcdcrevsk; j), koji je jednim nesretnim slučajem stradau i završio svoj mladi život 17. VIL o g na Palanskoj železničkoj stanci kad ga jc pregaizio brzi voz
Brate Petroviču! Kratak, kao sam Tvoj život, bio jc rad Tvoj u Sokolstvu. Malo si dao, ali mnogo si obe čavao, gledajuči sa pono poleta u bu-dučnost. Ljubav Tvoja za Sokolstvo bila je isikrcna i velika, volja čvrsta, te si vrlo brzo svladavao sve ono što svakog početnika čeka. Bio si tiezven i istrajan. Naprcdovao si u vežbamju i u svem,u i stupao si stazom ;ojom svaki Soko mora da ide. Zato drugovi sestre i brača, sa bolom u duši Žale tragičnu Tvoju smrt i polažuči na prebrani Tvoj grobak spomen«cvcčc svojih duša žele 'l i u rodenoj grudi mir i pokoj!	V—č.
Brača Čehoslovaci u Baški.
Kao svaikc godine, posetili su naše Lpo ';upaLštc i ovc godine brača Česi u dosta velikom broju. Oil mnogobroj« n ih posctilaca majdulje če nam ostati u uspomeni kolomija omladinc čeških l'. gionara, koju so predvodiH brača An« ton.:n Bil i M kul i Jaroslav Bila je to zgoljna sokolska mladež obojega spo« la U Baški su živeli na letovanju še-it tedana i kad ih je nesta'o t. j. k. a d ih je udobna »Topo'la« sakrila iza hori« zonta plavoga Jadrana, bilo nam jc tešk'O, što sc od mas rastavljaju. A lka«
o	i ne bi! Koga od nas nije ziadivila njihova sokolska svest, disciplina i tačnost. Koga od nas nisu veselile pes« me šlo’ su ih od srca pcvali isivakog dana pri polaslku ma kopanje i odla* sku sa kupanja.
No, nisu oni samo kupa'li Sci i pc« vali, cmi su i radili. Bralt Bil Antonin niki.vd 'h nije pustio nezaposlene. Po« smatrač se mogao čuditi i pitati sc zašto uvek vežbaju? Kad su doznali, da če naše društvo davati »solkolslku akademiju«' 12. Vlil. pred hotelom »Velebit« čiji je vlasnik i opet zasluž« ni i nadasve uslužni brat Ante Tudor, oni su nas upra'vo molili da sudeluju
na našoj akademiji. Mi smo im ž'.Iju ispunili, a imali smo i radšta Toga je dam od domačeg žiteljstva došla sko« ro cela Baška da gleda omladinu peg « na ih i živih boraca ,za ecško=jugoslo« ve n sku sl obodu! 'Mmogobrojni gosti, koji su biii na kupanju ostadoše za> nanjeni njlihovim vežbama Akademija je uspela preko svakog očekivanja ma« teriulno i moralno, a što je glavno, na njoj se je ne znamo po !koji mut manifestiralo' potpono osečajno brat« stvo Čehcslovaka i Ju'gosiovena!
Več is tog dana izrazio je brat BI zelju da žc!c davati sami akademijo,
i materialna korist neka bude za na« šeig Baščamskog Sokola! I davali su je čct'ri dama kasnije u 'četlvrtak 16. ".tu* gusta na istom mestu pred hotelom Veleb't.
T'O'ga su puta ил braču Čehe nastu« pili samo naši članovli na spravama, koji iako malobrojni dostojno zastu« paše Bašku pred bračom Čcboslova« cima.
Više nego na or voj akademiji iz« ncn'.ulili su nas n;a drugo j sa leplim pro« gramom, ritmičkih Veižbi i igara koje
su ‘punc češke narodne duše, češkog narodnog života.
U svim tačkama programa vidicli smo noš to novoga, mesto estetskoga, što napaja dušu i belo. Uzonna .svest i tačnost Na nekim mestima i na oči« glud teške stvari izvedemo su sa maj« večom preciznošču. Sve su nas tačke programa iznenadile, ali najviše zad* njia' tačka programa »Namormiei« (Mornari), tok sit dr. Dfimla, igra .mor* nara, gde se prikazuje život na moru u doba propadanja avstrijske morna* riee. Dr. Driml kaže na kraju predgo* vora svoje 'knjige: »lloču da bi u rit« mičkim vežbama i pokretima bila ve*
žarna vaša srca s našim st cima u jedno, k alk o bi kasnija pokolonja mogla reči, kako izmedu vaše i naše krvi nijc bilo mikakve razlike«. Doista u to j sc igri vidi, kako' brača Čcsi i duševno živu s nama ma moru, 'kako ga voile i smatraju sc na moru kao kod k uče! Braci Hilu i Jaroslavu, ko ji su ma sva* kom mostu bili dostojni vodstva pove« rune im legionarske mladeži naš odbor najtopliije zalivanju je, 'toliko za mate* rialni, toliko i za mormlni uspeh.
Л svoj onoj dragoj sokolsko j mladeži istinski, osečajmi bratski i»Na /dar« ii do godine na obalama našeg Jadrana.	Odbor.
Iz župa.
Iz sokolske župe — Maribor.
SOKOLSKI DNEVI V LJUTOMERU.
Središče Mur. sok. okrožja — Lju* tomer — je slavilo v dneh 14. in 15. avgusta t. 1 velik praznik dela. Mur* ski Sok o' jc imel 251etnico svojega obstoja. S tem ipa je bila združena tudi 60ktnica. prvega slov. narod, ta* •''»ra, ki sc je tu vršil.
: f	k;	.	'
7- _	„ д'-„ «'?'£'n ' *
• r’" t	■
•Џ-:	v	, >	j
.	✓ > m
to točko. Vse priznanje bratom »Kro* gaišem«! Spored je bil s tem zaključen ob Ч-Л2. uri kot dostojen uvod v slav* nostni dan.
Zažarel je Ljutomer v jutranji solnčiini in v tej zorini je zaživelo vr* venje v Sok. domu ter veseličnem pro* štoru. Polno zastav in zelenja — cvetja in dela. Lopa slika zc.re sokol praznika Tu si videl neumorne brate in sestre v paviljonih tam skušnje vseh oddelkov za nastop. Vse v naj*
s*
SiS:
K e;.■
;
I
1
/OKOLŠKI D@n* V LJUTOMERU
Slavnostni odsek jc izvršil težko nalogo v splošno zadovoljstvo dobro in to v tehničnem in .-„'(pravno .priredit* venem smislu Vse priznanje bratom J. Baukartu, star. društva, Lulkežiču, preds prir. odb., in Fr. Lubeju, .naič. tehm. dela.
Mesto je kazalo slavnostno lice, Ualkor tudi kraljevsko razkošno okra* šen Sok. dom, telovadišče in veselični prostor. Številne sok. čete iz vseh de* lo'V nase Slovenije in celo iz Varaždina ter Čakovca so prispele na to slavnost
Na. predvečer sok. praznika, v .to» rclk 14. avgusta, se je vršila v sdk. dvo* rani slavnostna akademija z .umetni* ško'*te!ovadnim sporedom, ki je usipel kar najlepše. Zal je bil spored preob* širen in sc je na škodo tega izvajal pri pogrnjenih mizah. Prireditelji naj v prihodnje urede talko, da bo ustrezal zahtevUam programa tudi ostali režij, aiparat. Obisk proslave je bil dostojen.
Sok. orlkester je podal .pod veščim vodstvom br. Lubeja poleg otvoritve* ne »Sokolanlkc« in zaključnega »Tri* glava« tudi umetniško izvajane od* ">nik.e iz Prodane neveste in Mlina v skalovju talk« dovršeno, da je le ča* stitati br. dirigentu in orkestru. Le dalje k novim uspehom! Pesnik Prle* kije in Murskega polja br. Cveflko Go ar sc jc predstavil s čuvstveno na* vdušeno himno Mur. Soikolu ob njega slavju občinstvu, kojega pohvala je -»ukazala priljubljenost pesnika. Kit* ur orkester zasluži vse .priznanje tudi gledal, odsek, ki je z resnično igralsko iutino podal sicer za ta večer nepri* inerno — toda težko Funtkovo »Za hčer« z lepim usipehom. Iz diletantizma v pravo igralstvo mi več daleč!
Telovadni del je bil primerno iz* bran in še dokaj umerjeno izvajan. Nastoipa moš. in žen. naraščaja iz Lju* tomera z br. Lubejem z ritmit. prosti* mi br. Mačusa (L in še neizvajani II. del) sta zadovoljila Tu .pa tam je manjkala ritmika (sekanje gibov v
II.	d. žen. mar.!) in skladnost z godbo. Več vaje in umirjenosti! Sicer lepo. Zen. naraščaj .iz Mur. Sobote je pod br. C. Hočevarjem izvajal znane težke, vaje na Šved. Iklopj — sestava br. vod* n '.sa na češko godbo jako skladno, le konec je zaostajal za celota Članice iz Ljutomera so pokazale prav ljubek plesni komad: Večer na Savi (I. del) s s. Severjevo, ki je bil videti lep, a je bil radi nepripravljenosti prekinjen. Le pogum in prihodnjič znova! Člani iz Maribora, Ptuja in Ljutomera so podali na visolki bradlji izredno dobro uspele vrhunske vaje ipod vodstvom br. žup. nač. Fr. Mačusa. Ljutom. žen, naraščaj nas je iznenadil iz ritmično rajal no kompozicijo »Osmica« pod br. Lubejem na hrvat. godbo Sigurna iz* vežbanost in lepa izvedba sta pri »Osmici« dosegla, najlepši .uspeh. Se* strice, dalje do lepših vaj! Murnikov Carmen jc z gibčnostjo odtelovadila čctvorica bratov iz Maribora. Krona vsega večera pa je bil »Krog« (češka sestava na enako, godbo), ki so ga iz* vajali bratje iz Ljutomera s tako e ksaktnost j o, da je zajelo vso dvo* ramo navdušeno odobravanje. Br. Lu* bej in društvo sta lahko .ponosna na
pa so sc
večjem redu! Sokolske čete vsipale in polnile mesto.
Točno ob 9. uri se jc poklonilo Sokolstvo na igrobu br. star. Joška Rajha in ploižilo lep venec. Govorila sta za dom. društvo, br. star. Jan Bau* kart in za JSS tor MSŽ 'br. Julče No* valk, oba spominjajoč se velikega dela za Mur. Sokola, ki ga je vršil br. Joško Istočasne, pa je bil po’ožen venec tudi ria grob br. Chloupeka, ustanovitelja Mur. Sokola, Ki počiva v Čakovcu. Po zaključenem poklonu se je ob 10. uri vršila v Sokolani slavnostna seja, ki jc bila lc skromna zahvala vsem delav* cem Mur. Sokola v 25 letih. Z lepim govorom jc ctvoril sejo in pozdravil v sc navzočne br. star., društva Jan Bau* kart in sc zahvalil za tako lop obisk. Pozdravili in častit-.ili so društvu na s’avju za JSS in staroš. MSž .br, star Julče Novak, za mesto Ljutomer gosp Fr'c Zemljič, ki jc bil zlasti toplo po> zdravljen od Sokolstva, in za akad društvo Triglav iz Ljubljane in Za* >ieba g. Lado Jerše iz; Ptuja, nalkur je
h:la
seja končana. Po seji je bil spre* 'cm gosto'v na kolodvoru in od tam seje formirala krasna ter številna sokol, lov it a v kateri je b:la tudi muro* v lj.sk a konjenica, nad 50 zavednih kmetskih mož in fantov z Mur. polja, oblečeni v slikovito prekmursko nar. i; šo — pod vodstvom br. Drofenika. Mesto je s simpatičnim pozdravljanj; m pokazalo, da je — sokolsko.
Krona vse proslave pa je bil popol* danski javni nastop. Začetek se je si* cer malo zakasnil, a se je program »ato točno 'in hitro izvajal, za kar je pohvaliti odličnega brata Lubeja, duše vse proslave, ki je spretno in s pri* rojenim energičnim poveljevanjem vo* tli' ves telovadni del. Spored je obse* gal 11 točk. Uvodna točka j.e bil »K: .:g« z br. okr. nač. Lubejem, ii;i jc bil zopet burno pozdravljen Bratje »mladci« — starejši oddelek (40) s'o pod br. nač. S!. Stoparjem ognjevito odtelovadili proste s 'palicami ter odneslli viharje odobravanja. Nastop žen. dece (36) z načelu, s M. Severjevo je bil jako ljubek in dokaj boljši od prejšnjih. Enako je zadovoljila moš deca (37) z br. Vilarjem. Moš naraščaj z br. Poldom je ostro .odvožbal žup. Maču* sove vaje (32) in z eleganco žen, nar. (32) z ibr. Lubejem. Orodna telovadba naraščaja in člantva je ugajala, zlasti je vzbujala zopet vso pozornost vrsta na drogu iz Maribora z br. Mačusom. Nastop članic (40) s s Severjevo js* bil z dobro izvedbo sik opij. vaj toplo pozdravljen, posebno pa številen na* stop članov (75) z br. Lubejem, ki so z Vidmarjevimi vajami dosegli višelk i a vine telovadbe. S to točko jc bil tudi telov. del zaključen. Glede števila nat stopajočih poudarjam, da je bil ta ma* top edem najboljšiih, kar mnogi župni in 'olkrož. zleti drugih žup (Ljubljana!) niso mogli pokazati. Tu se pravi — di* sciplina! Pri vsej proslavi je spremljal jako lep O' br. Ivo Seršen, ostale vaje. in pri veselici pa mestna godba pod vod* stvom br. Iv. Zaeharla. Dobro je igra'la oračnice tudi varaždinska sokolska fanfara.
Murski Soikol! Delaj, napreduj, zmaguj! Zdravo!	—ar.
ŠENTLENART V SLOV. GOR.
SOKOLSKI DOM.
Društvo »Deutseher Schulverein« je kupilo leta 1910. zemlj. vi. št. 186
4.	o. Sv. Lenart, kjer je postavilo v istem letu poslopje za nemško šolo. Ker društvo po svojih pravilih ni bilo upravičeno, da sme staviti društvene domove, in ker jc .na drugi strani hre* penelo nemško vodstvo trga po slič* nem domu, so dosegli trški »Nemci« sporazumno .z nekimi prijatelji na Du* naju svoj cilj na ta način, da so na* inemoma prezrli v načrtu za šolo skr* beti v šolskem poslopju za telovadni* eo. Pri svojih prijateljih v Mariboru so na to dosegli, da šolska oblast ni pri* volila v uporabo že stoječega poslopja za šolske namene, dokler se društvo ne izkaže, da je tudi skrbelo za telo* vadnico. Tako so dosegli, da jc moral glavni odbor »Schulvereina« privoliti v posebno stavbo pod naslovom »telo* vadnica« in da so v oddaljenosti sto korakov od šolskega poslopja postavili poslopje, ki je imelo v pritličju 16 m dolg im 10 m širok prostor za telovad* nico. V njo se je prišlo neposredno iz veže; na levi strani veže je bila večja soba, a na čelu veže zraven stranišč kuhinja.
Obenem so postavili še ma del tega poslopja prvo nadstropje, .'jer so na* pravili majhno stanovanje, obstoječe z treh so|b in ene kuhinje.
V tem poslopju je šolska deca te* lovadila; prvo nadstropje je bilo od* dano strankam, tu in tam se je vršila v dvorani tudi kaka veselica. Do po«
■ ebnega razmaha pa družabno življe* nje v tej dvorani ni prišlo. Čeravno jc bila telovadnica opremljena z moder* nim telovadnim orodjem, se »Nem* cem« ni posrečilo, da bi oživili kako telovadno društvo.
Med vojno se je dvorana zamemar* jala, pričele so se pa še povrhu poka* zovati posledice nepremišljene gradbe. Parketna tla dvorane so se pričela udi* rati, kar je imelo svoj vzrok v tem, da so pustili graditelji pod podom votel prostor. Sčasoma so deske, na katerih so bili pribiti paiketi, strohnele in lepa dvorana jc pokazala žalostno lice.
V takem stanju je prišlo imetje »Schulvereina« dne 16. V. 1919 pod dr* žavno nadzorstvo in jc bil imenovan za nadzornika br. dr. Milan Gorišek, odvetnik pri Sv. Lenartu.
Гакој ob sprejetju tega posla se jc pričelo s pozvedovanjem, kako bi sc dalo spraviti to imetje v zanesljive .napredne roke, posebno kako' bi sc preskrbel »Sokolu« dom, ki ga jc tako nujno potreboval.
Ko je namreč 1. 1908 ustanovil Fran Stupica, notar pri Sv. Lenartu, »Sokolsko društvo«, ni jnislil niti na vaditelja niti na telovadnico. Po nje* govem izstopu iz društva jc bil zato novi starosta br. dr. Milan Gorišek primoran skrbeti za zasilno telovadni* eo, ki jo je uredil v svojem gospodar* skem poslopju, ki ga jc slučajno ta* rat gradil in ki ga je nalašč za to prezidal v toliko, da je za silo odgo* varjalo zahtevam društva.
Br. dr. Gorišek je dne 16. VII 1919 predložil ponudbo Glavme hranil* nice pri Sv. Lenartu za nakup vsega imetja »Schulvereina«. V tej ponudbi se je imenovani zavod zavezal dati šolsko poslopje takoj na razpolago v šolske mamene prvi javni korporaciji, ki bi to zahtevala, in se jc podvrgel glede plačila stanarine razsodbi о-кг. glavarstva v Mariboru. Tako zvani »društveni dom« pa se je zavezala da* ti v porabo sokolskemu društvu v nje* yove svrhe. Obenem je predložil sod* no cenitev tega imetja. S sklepom z dne 29. VIII. 1919 je sprejela deželna vlada to ponudbo in je s tem postala Glavna hranilnica lastnica imetja »Schulvercima«.
Selc po pravomočnosti tega sklepa so zaznali za .že izvršeno dejstvo, na kar se je pričela brezobzirna gonja zo* per sklenjeno kupčijo.
'Pred vsem sta bila stigmatizirana brata dr. Gorišek ter takratni gerent trške občine nadučitelj Radoslav Ko* pič kot škodljivca občine, ker nista stavila zahtevke, da se naj imetje pro* da občini. Brez stvarne utemeljitve se je trdilo, da je baje deželna vlada po* zvala občino, naj ona kupi imetje »Schulvereina« im da sta imenovana vkljub temu pozivu odklonila nakup.
Z gerentom vred sta bila brata dr. Gorišek in Franjo Breznik st. razreše* na svojih funkcij na občini, 'kot gerent pa je (bil postavljen pristaš SLS, a dr.u* ge člane gerentskega sveta so nadome* stili s pristnimi predvojnimi nemšku* tarji.
Začela sc je združena borba od strani občine in okrajnega izastopa ka* kor časopisja SLS zoper nakup pose* stva od strani »Glavne«.
Obljubljena rešitev sklepa z dne 29. VIII. 1919 v obliki kupne pogodbe, primerne za zemljeknjižmo ureditev, je izostala, ker je f.in. prokuratura odklo* nila sodelovanje. Zastopnik Glavne hranilnice si je pomagal preko te za* drege z dejstvom, sprejetim od sodi* šea, da so slični sklepi bili po zakonu izvršljivi, in je kratkomalo po izvršilni poti uredil zemljeknjižno stanje. Tako jc postala »Glavna« zemljeknjižna lastnica imetja »Schulvereina«. Med tem časom pa jc romala pritožba tu* kajšnjih interesentov SLS po različnih pisarnah kakor Ljubljane tako Beogra*
da in bilo se jc bati, da pri neureje* nih pravnih razmerah izda nekdo kak ferman, s katerim se razveljavi sklep ministrstva z dne 29. VIII. 1919. Da se pride temu v okom, so sklenili dne
23.	II. 1920 bratje Franjo Breznik, vc* leposestnik, dr. Milan Gorišek, odvet* nik, Radoslav Kopič, nadučitelj, Da* vorin Polič, pisarniški ravnatelj, vsi pri Sv. Lenartu, ter dr. Brunon Weixl, zdrav.nik pri pri Sv. Trojici, družabno pogodbo, glasom katere so se združili imenovani v družbo »Rodna gruda društvo za nakup in prodajo zemljišč«.
Glavna hranilnica je dala nato iazmeriti svoje zemljišče vi. štev. 186 tako, da je ostalo na enem zemljišču šolsko poslopje z vrtom in malim sa* donosnikom ter da jc prišlo k društvo* nemu domu vse ostalo zemljišče z le* pim prostorom za letno telovadišče. To slednje posestvo je prodala s kup* tio pogodbo z dne 9. III. 1920 družbi »Rodna gruda«, katera je postala з sklepom z dne 12. III. 1920 tudi zemlje* knjižna lastnica tega poslopja z zem* ljiščem vred.
S to potezo so bila izpodbita tla vsem nadaljnjim bojem zoper pravil* nost takrat še pravoveljavno obstoje* čega sklepa z dne 29. VIII. 1919, ker je z nastopom novega lastnika vsaka raz* veljava kakšnega 'prejšnjega sklepa bi* la za tega brezpomembna.
♦II
7.—21. OKTOBRA
RAZSTAVA
M Ul
Kje so zaspali vsi številni prote* sti, m društvo dalje zanimalo; »Glav* na« je čutila samo to, da je polagoma po prodaji nehalo nadlegovanje od strani različnih faktorjev zaradi prostovoljnega odstopa njenega posestva drugim osebam.
Ko jc bilo končno lastninsko vpra* šanjc društvenega doma rešeno, je bilo treba urediti vprašanje preureditve in pregraditve društvenega doma. Vod* stvo »Rodne grude« se je olbrnilo do jugosl. inženjerskega podjetja v Mari* boru, kjer je bil takrat zaposlen Čeh br. inžener Fidrhel, s prošnjo, da mu naj gre na roko pri ureditvi bodočega Sokolskega doma. Ta brat je nato se* stavil načrt za prezidavo v obliki, ka» kor stoji sedaj Sokolski dom.
Bilo je potrebno, da se odpomore pomanjkanju odra, pomanjkanju gar* derobe ter da se prostori v pritličju stavbe združijo in s tem pridobijo me samo na prostornosti, ampak tudi na udobnosti pozimi.
Vse zahteve je rešil imenovami br. inžener i:z|borno in to na ta način, da je preložil prejšnje stopnišče, prizidal garderobo, združil prejšnjo vežo s stransko sobo, preložil iz dvorane v to predsobo toči n!eo ter pr'zdal dvorani oder z gledališko garderobo in to oder v dolžini 9 m in globoči.ne 7 m. Narisal jc še načrt zavese v narodnih motivih in to na platno, katere motive so nato izšivale naše žene pod vodstvom Ma* rije Horvatove, soproge tuk. sodnega uradnika. Ravno tako je narisal mačr* te za slikarijo dvorane in stranskih prostorov. Po dovršitvi teh del je do* bila stavba reprezentančni značaj.
Dne 31, XII. 1921 se je vršila slav* mostna, otvoritev Sokolskega doma z živo sliko ter pozdravnim govorom staroste br. dr. Goriška. Kot odposla* ncc župc se je udeležil te slavnosti brat dr. Kovačič iz Maribora, ki je pri* nesel pozdrave kakor župe tako Sa* veza.
Materijalno vprašanje vzdrževanja Sokolskega doma jc povoljno urejeno.
•
Iz sokolske župe — Novo mesto.
Sokolsko društvo v Metliki je pri* rcd.lo v nedeljo 19. VIII., na letnem telovadišču svoj 21. javni telovadni nastop, ki ga je posetilo mnogobrojno občinstvo, med katerim smo posebno opazili z radostjo sestre in brate iz Črnomlja, Gradca in Semiča, dočim sc jc bratski Karlovac opravičil, ker je bil zadržan zaradi komemoracije za pok. Radiča. Prireditev je moralno in materialno dobro uspela. Nastopile so vse kategorije. Začetek točno ob 16. uri. Videli smo, da se društvo vedno bolj razvija, čemur je .znak število vseh telovadečih: 158 Delo bivšega načelnika br. Fr. Weisisa je našlo vrle naslednike. Proste vaje moške (15) 'n ženske (28) so uspele dou«j dobro Članice (12) z vajami s palicami so po* kazale dobro izvežbano skupino. Da je tudi med naraščajem mnogo dobrih, od katerih smerno, ako bodo vadili ta* ko naprej, upati na nekatere dobre telovadce, jc pokazal tako ženski (6) na bradlji in moški (7) na drogu, ki so
bili zanj dokaj težkim vajam kos, pa tudi moški naraščaj (12) in ženski (19) je izvajal proste vaje brezhibno, po* sobno pa slednji. Nato so nastopili člani na orodju, ki so se izkazali kot vedno (5 krogi, 6 bradlja). Končno so zaključili nastop z dobro izvedenimi skopijanskimi vajami članice (24) in člani (24). Na klavirju je spremljala vaje s. Božena Muehova, v odmorih je pa svirala domača godba pod vod* stvom br. podstar. Ivana Drobniča Zasluga za lepo uspel nastop gre pred* vsem s, nač. Ganglovi in br. nač. N'o* vaku, njima ob strani tudi br. podnač. Kambiča in našemu metliškemu šam* pijonu br. Nacetu kakor tudi s. Omer* zlovi in vsem telovadečim, ki jim naj bo najlepše zadovoljstvo v zavesti, da delajo talko, kakor jim prav veleva so* ko Iška vzgoja. Po tem nastopu zopet z večjim upanjem gledamo naprej v nadaljni vsestranski razvoj društva.
•
Iz sokolske župe — Novi Sad.
DRUŠTVENI PREDNJAČKI TEČAJ SOK. DRUŠTVA U SUBOTICI.
Sokolsko društvo u Subotici bo* reči se i svladavajuči razne zapreke, koje stoje na putu širenju sokolske misli u ovim krajevima, uvidelo je da se mnogo teže krči put bez dobrih, spremnih prednjaka. — S toga je po* red mnogih drugih zadatalka, koje je sebi stavilo u dužnost, da ih izvede u 1928. godini, rešilo da održi i prednja* čki točaj. Odluka jc privedena u delo i tečaj je održan od 4. marta do 6. ma* ja o. g.
Da bi se došlo u što tešnju vezu sa školom i vojskom na širenju sokol* ske misli medu narodom pozvata je ovdašnja učiteljska š^ola da pošalje čim više svojih učenika i učenica, a Pot:ska Divizijska Oblast opet da po* šalje čim više ofieira, podoficira i voj* nika. da pohadaju tečaj. — Odziv je bio dobar. U točaj je upisano bilo 49 slušaoca od kojih jc bilo: 6 ofieira, 5 podoficira, 3 učiteljice, 10 učenika i učen.ica učiteljske škole, a ostalo čla* novi i članice ovoga društva. Ipak, i pored velikog uloženog truda načelni* ka ovoga društva, prednjaka i ostalih predavača u tečaju, svega je apsolvi* ralo samo 20 slušaoca. Ispitu se pod* vrglo samo 10 slušaoca, od kojih su 8 položili ispit s odličnim, a 2 sa dobrim uspehom.
Razloig što je malo slušaoca svr* šilo tečaj bio jc kod ofieira i podofi* cira velika zauzetost oko uveibavanja vojniika*regruta, a kod daka opet uče* nje, pošto se več kraj školske godine približavao.
Nadati se da če biti više slušalaca, kao i kandidata za ispit u drugom dru* štvemom prednjačkom tečaju, koji bi se trebao održati — iz več pomemutih razloga, u mesecu oktobru i novem* bru o . g. ili januaru i februaru 1929. godine najkasnije.
Je ste li već poslali prijave za V. prednjački tečaj JSS za članove i II. za članice od 1. do 28. oktobra 1928 ?
Iz sokolske zupe — Beograd.
PREDNJAČKI TEČAJ U ZEMUNU.
Posle vrlo uspelog letovanja u Akiksandrovu (Krk), sokolsko društvo Zemun prionulo jc lodmah poslu i inicijativom pred. zbora, kao najvaž* ni ju tačku dnovmog reda, uzelo je iz* obrazbu prednjaka. — Ali, nije se diuštvo ograinieilo' samo na izobrazbi svoje braee i sestani, več je otvorilo vrata svim okolnim, a naročito naj* mladim društvima kao što su Batajni* ca i Beograd II. — Ovaj prednjački tečaj naišao je na vrlo lep odziv, ta* ko da ima uku.pno 26 brače i sestara i to iz Beograda, Pazove, Batajnice i Zemuna.
Tečaj je otvoren 2. IX., a pose* lioce tečaja pozdravio je u ime sta* rešine brat Ing. Dordc Suica koji im je poželio dobrodošlici!, .v naroč to im je napomenuo da ostanii istrajni na sokolskom poslu. — Prcdaivači ma ovom tečaju su samo brača iz Zemu* n i, koja žele dati od sebe sve, kaiko hi posetioci tečaja p.oneli što više zna* nja i kako bi nova mlada društva sta* la na čvrste noge. —
Sokolsko društvo Zemun dalo je posetiocima tečaja ma raspoloženje sve svoje prostorij-e koje odgovaraju svim bigi jenskim uslovima Naročito valja istači moderno uredenu kupao* n ti koja je uivek puma posle dosta za* m or nog rada.
Posetiocima tečaja želimo što ho* lji uspeh a' brači nrednjačkog zbora u Zemunu hvala na bratskom požrt* vovnom sokolskom radii.
IZ UREDNIŠTVA.
U narednom hroju Sok. G'asnika donečemo nastavak članka iz 17, broja IX. Olimpijada u Amsterdamu uz opis akademija naše sokolske olimpijske vrste u Beogradu i Zagrebu.
Ujedno čemo u naTcdnom broju doneti još neke detalje o VI. pek ra* jinskom sletu JSS u Skopiju, koji su u ovom broju radi Velike množine žuipskog materi jala morali izostati.
Iz sokolske župe — Zagreb.
RAD SOKOLSKOG DRUŠTVA U PAKRACU U PRVOJ POLOV1NI
1928.	GODINE.
Glavna skupština je održana 15. januura u so.?olsk.oj dvorani sa veli? Kini brojcm članova. Skupštinu je otvorio br. starešina M. Sučevič, po? ■zdravio prisutne i u dugom lepom go? voru ocrtao društveni rad u 1927. go? dini.Navlastito je istakao veliki gubi? tak, što je zadesio društvo smrou biv? šeg br. starešine idealnog i nenado? snadivog SoK.ola?borea V. Vuksana. Posle govora br. starešine pročitali su društveni fiunkeionari svoje izveštaje, a nakon toga je skupština prešla na izbor nove uprave. Izjbor je obavljen aklamacijom i jednoglasno je izabran stari odbor. Pošto je br. A. Kozak naš liugugodišnji sokolski radnik i odlični naš načelnik ipodnio ostavku na polo? žaj načelnika, radi bolesti i nedostatka vremena za revan rad, to je br. skup? ština izabrala za načelnika br. K. Re? ehaka, veoma vrednog i agilnog Soko? la. Dvorana, u kojoj pakrački Soko vežba, dosta je tesna i mračna, te ne? ma prostorija, koje su potrebne jed? norn sokolskem društvu. Društveni blagajnik br. K. Pištelič je došao na misao, da društvo napravi sebi veči dom, kako bi u njemu skoneentrisalo sav svoj rad. Tu misao je br. K. Pište? lić predložio na sedniei upravnog od? bora, pa je taj predlog prihvačen s odobravanjem. Ali kuča, gde se nalazi sadanja društvena dvorana vlastništvo je sr,psko?pravoslavne eparhije u Pa? kracu. Sokolsko društvo je podnelo molbu eparhiji, da se dozvoli nado? gradnja stare dvorane pod uslovom, da sokolsko društvo izvede nadogradnju
o	svom trošsu, i da uživa taj dom 51) godina bez naplate najamnine, a posle toga roka bi ograda ostala eparhiji. Na cparhijskoj sedniei nije usvojena mol? ba Sokolskog društva sa Čudnom moti? vacijom, koju neču ovde navoditi. Ta? ko je ovo društvo i dalje ostalo u onoj maloj i mračnoj dvorani i bez potreb? nih prostorija.
Prvo predavanje je održao član prosvetnog odbora br. V. Šokce na dan
4.	februara o našem velikanu i velikom zaslužnom prosvetnom radniku i ve? likom Jugoslovanu Josipu J ur ju Stross? mayeru.
24.	februara priredilo jo diletant? sko odelenje prosvetnog odbora svoju akademiju. Prikazivan je Gogoljev .'»Revizor«, komedija u pet činova. Ko? mad je u glavmom odigran prilično dobro.
Druga je akademija prirejena na dan junačke smrti Petra Zrinjskoga i Krste Frankopana. Počctak akademije je !bio pozdravni, a za tim dug i lep govor br. starešine M. Sučeviča. On je u svom govoru oertao istoriju i stra? danje tih mučenika. Posle govora po? čele su vežbe. Vežbale su sve katego? lije. Prvu su tačku vežbala deea. Kao obično njihova je pojava .simpatična i njima se greške opraštaju. Zatim je vežbao ženski i muški naraštaj, a tada članice i .članovi. Prednjački zbor na visokim ručama je zadivio svoje goste divnim i elegantnim izvodenjem vežbi. Odvežbala je proste vežbe takoder če? ta Seljaka Sokola iz obližnjega sela Jagme, a na kraju je veoma lepo iz? vela seenu ujedinjenja. Akademiju su završili naraštajei. Najpre su izveli kratki, ali vrlo vešto smišljen, propa? gandistički komad, gde su se zarekli svom p retin jaku, kada ih je našao ne? disciplinovane u sokolani, da če se po? praviti i svojski prionuti na posao. To je prevod sa češkog, ali vrlo vešto lo? kaliziran. Posle ovoga komada su na? raštajei odvežbali proste vežbe, a za? tim veoma lepo izveji vežbe na preči. 'Lada je njima prišao Ibr. starešina i u kratkom, ali veoma dirljivom govo« ru je pohvalio njihov rad, pa im je rekao tla i dalje ostarnu takovi, pa če postati valjani Sokoli i ljudi. Za ovaj njihov lepi napredak oni imaju da bu? du zahvalni svom vrednem prednjaku i višegodišnjem načelniku pakračkoga Sokola, br. A. Kozaku, a sada zameni? ku načelnika, koji je uložio sav svoj trud, da što više prinese širenju i ja? tanju sokolske ideje. Posle programa je lepo svirala fanfara.
U sokolani je za vreme članskih sati odžao nekoliko kratkih govora br. načelnic K. Rcchak. Tako oa pr. o Jurju Riankinij.u kao Sokolu, političaru i osnivaeu Jadranske straže.
Obližu je Sokolsko društvo u Čag? lieu, u kojem su večinom članovi vež? bači seljaei, priredilo je svoju javnu vežbu 22. maja pa je pozvalo pakrač? ko društvo, da mu pomogne sa nekoli? ko tačaka. Pakrac se lepo odazvao. Išla je fanfara, mnogo naraštaja ženskog i muškog, članica i članova. U taj dan je u Gaglič pozvan br. D. Bogunovič, prosvetar zagrebačke župe. On je odr? žao dug i leip ideološki govor Posle njegova govora vežbala su brada iz Čagliea proste vežbe, a posle četa So? kola iz Jagme na čelu sa svojom vred? nom i agilnom osnivačieom s. B. Acke? tinom. Zatim je vežbao naraštaj mu? ški, članice i članovi i.z Pakraca. Iza prostih vežbi članovi su iz Pakraca odvežbali dve tačke i to na ručama i preči. Po završetku programa zasvirao je bratski tamburaški zbor iz Čagliča, pa je bila kratka veselica, a onda se pakrački Soko vratio natrag veoma
raspoložen i ispraeen od brače Čagli? dana. Ovaj put je bio lep izlet za Pa? kračanc, a ujedno se time povedala manifestacija sokolske misli u Čaglidu.
U Pakraeu je javna vežba održana H), juna. Vežbalište je bilo u dvorišču Drž. učiteljske škole pred sokolskim domom, koje je bilo lepo uredeno. Na dan vežbe i&kupila su se brada i sestre u dva sata po podne na vežbalištu, a odande su otišli na stanieu pred goste iz Daruivaia, Sirača, Kutine i LudiOe itd. Po dolasku gostiju vratila se po? vedana povorka natrag na vežbalište. Na vežbalištu ovako iskupljcne po? zdravio je u kratkom govoru br. sta? rešma. Tada je bio mali odmor, a on? da se formirala povorka i krenula kroz varoš. Na čelu povorke je bila fanfara iz Pakraca, koja broji sedamnaest čla? nova, a svira lepo i oduševljeno. Za fanfarom je išlo starešinstvo okružja Pakračkog itd. Posle ophoda po varoši vratismo se na vežbalište. Tada sc sve pnpremilo za vežbu. Probane su pro? ste vežbe s gostima. Pivu tačku su imala deea, koja su lepo pozdravljena, a roditelji su rasli od milja, kad su vi? deli svoje mališanc, da vežbaju kao Sokoli. Zatim su vežbali naraštajei go?, sti iz Daruvara i Sirača, pa naraštaj ženski i muški iz Pakraca, pa članice iz Daruvara, a onda članice Pakraca i napokon u lepom broju članovi gostiju i domačih. Posle prostih vežbi vcžbalo se na tri sprave najedamput i to vež? bali su članovi i naraštaj Pakraca. Jav? n u vežbu je završio predn jački zbor iz Pakraca na visokoj preči, na kojoj su izveli veoma lepo tehnički doterane vežbe.
Proste vežjbe svili kategorija su odvežbane gotovo bez pogreške. Uop? šte javna vežba je prošla zasluživši lep morala,n i tehnički uspeh.
Navede je bila skromna ali so? kolska svečanost u bašti hotela »Pa? k rac«. Paseta na javno,j vežbi je bila dosta dobra.
Upravni odbor je održao šest re> dovnih i dvije vanredne sodnice, a prednjački zbor takoder šest redovnih a tri vanredne.	Krsta Blanuša.
Predzadnja točka je bila devetori? ea članov (sestava češ. br. Vorel). Kombinacija je težka in lepa, pa je bi? la vkljub temu prav dobro izvedena.
Kot gostje so nastopili končno br. Sokola I. iz Ljubljane na bradlji, dno? gu in krogih z vzorno vrsto. Olimpijci Primožič, Malej in Porenta so vzbuja?
li	posebno pozornost in res zaslužili glasno priznanje občinstva.
Celotna prireditev je pokazala, da je Sokol v Žireh delavno društvo, kajti take nastope morejo izvesti le dru? štva, ki trajno, sistematično in vse? stransko vrše svoje naloge Meja proti Italiji je prav blizu, Sokol v Žireh je na straži.
Iz sokolske župe — Mostar.
RAD SOKOLSKOG DRUŠTVA ČAPLJINI.
U
SOKOLSKO DRUŠTVO NOVA GRADIŠKA.
Uvidajuči veliku važnost spremnih
i	u sokolsko j miisli vaspitanih prednja? ka održalo je ovo društvo svoj prvi prednjački tečaj, koji je počeo počet? kom marta, a završen polovicom maja o. g. Predavanja su držana svake ne? delje od 2—6 sati, pa se prošao gotovo sav materijal koji je bilo potrebno, proči. Ispit je održan 19. V. 1928. a ristupilo mu je: 2 člana, 1 članica i 3 naraštajea, koji su pokazali mnogo znanja, razumevanja i volje za pravi sokolski rad. Troje je položilo ispit sa odličnim uspehom i to: Mara Ilajcko? va, Stevo Milojevie i Nikola Gjurie (naraštajae), a sa povoljnim uspehom brača Milenko Polovina, Milan Predo? jevič i Slavko Bjeloš.
Nadamo se,- da-če ovi mladi pred? njaci nastaviti sa još večim rnarom oko širenja sokolske misli u našem mestu, jer je za veči uspeh manjkalo dobrih prednjaka, što smo svi veoma dobro oseeali. — Neka nas naše mule ne pre? vare — Zdravo!
Iz sokolske župe — Kranj.
NASTOP SOKOLA V ŽIREH.
Dne 2. septembra je priredil So? ikiol v Žireh svojo javno telovadbo Žirovci se pač lahko kosajo z Ljub!jan? čani v točnosti. Prihajajo radi na pri? reditve z vsaj polurno zamudo-. Pol ure po napovedanem pričetku nastopa je bilo zbrano lepo število gledalcev iz Žirov in Gorenje vasi, nekaj pa je bilo tudi gostov iz Logatca, Ljubljane in drugod. PrVa je nastopila ženska de? ca (13) s prostimi vajami. Želeti bi bilo več življenja pri vajah, tudi skladnost bi bila lahko boljša. Moška deea (12) je pokazala svoje vaje prav zadovo? ijivo. Še boljši je bil nastop ženskega naraščaja (8) — vaje s kiji. Moški na? raščaj (12) je izvedel proste vaje strumno in temperamentno; če bi do? segel še nekaj več skladnosti, bi bil ma? stop naravnost vzoren. Vsi ti oddelki »o bili od lastnega društva. Kot gost je pokazala deea iz Gorenje, vasi ne? kake skupinske vaje z vdihalnimi in iz? dihalnimi gibi. Sestava pa je za deeo pretežka in pač zato ni prišla do polne veljave. Prav dobre so bile skopljan? ske vaje članov (30). Videli smo te va je na mnogih nastopih v letošnji telo? vadni seziji tako izvajanih pa prav malo. 4'udi skopljanske vaje članic (10 iz Gorenje vasi) so bile izvedene za? dovoljivo. Okraski, zlatnina naj sc pri nastopanju ne nosi! Vse proste vaje bi dosegle mnogo večji efekt, če bi bile izvajane na godbo; kaj res v Žireh ni mogoče dobiti niti klavirja? Morda bo pa le v doglednem času društveni orkester lahko spremljal tudi telovad? ne točke!
Orodna telovadba članstva je bala na višku. Na bradlji i na drogu smo videli lepe, pa tudi težke kombinacije ne samo poskušane, temveč dovršeno ■zvedene. Telovadni materijal je v Ži? reh prav dober za srednje in višje od? Pelke, morda celo za mednarodne tekme.
, možemo reči, da je javna vežba odlično
Sokolsko društvo u Čapljini od svoga osnutka stalno se Ibori sa po? teškočama oko prostorija ,za vežbao? i u, radi toga nije imalo stal,noga rada i napretka. U prošloj godini uspelo je da iznajmi, prema prilikama, dosta po? desne prostorije za vežbaonu, čitao? rucu, knjižnicu i kafanu?zdravljak i od tada je otpočeo vrlo živ rad u svim pravcima. U početku prošlc godine iliuštvo je brojalo 51 člana, nije bile nikakvih kategorija članstva osim čla? nova i naraštaja, nit. se moglo stalno vežbati. Sada društvo ima 145 članova, te sve kategorije članstva ispod 18^go? dina, koji stalno vežbaju, tako da Čap? Ijina, mesto ispod 2000 Stanovnika ima preko 200 članova sokolsue zajcdmice što je za naše prilike lep uspeh.
Več na prošlogodišnjoj javnoj vežbi pokazao se vidan napredas u oiuštvenom radu. Od tada je nastav?
i	jen intenzivan rad u svim pravcima. 1’ored vežbanja, naročita pažnja jo po? svečena prosvetnom radu u društvu. 1’reko zime održavana su redovita se? ia sa predavanjima i malim pozoriš? rum komadima, tako da je Sokolana postala centar sv,ega društvenog živo? ta u Čapljini. Naročitu pažnju odbor je posvetio radu u Sokolskim četama na selu, kojih ima 4 i to u selima Fre? bilovci, Klepca, Tasovčiči i Gabela. Svake nedelje šalju se izaslanici pred? n.aČKOg zbora i prosv. odbora, a po? red toga se održavaju zajedničke sed? niče sa prestavnicima sok. četa, tako da društvo ima živ kontakt sa četama
i	ne dopušta da tamo rad zamre. Po? što je naređenje od župe, da svako društvo priredi javnu vežlbu, odbor je morao to izvesti, premda Su zadnji politički dogadaji imali odraza i u na? šoj o,kolini, jer je Čapljina mesto gde se ukrštaju plemenski osečaji, koji se
i	d nesavesnih ljudi zloupotrebljavaju. Osim toga, mi smo u kraju koji je ekonomsKa kriza veoma pritisla. Ali pored svega toga naša ovogodišnja . uspela i nadniašila svako očeikivanje. To je bila sjajna manifestacija sokol? ske misli i sokolske snage u našem mestu. To je ulilo svima Sokolskim ladnicima nove snage i poleta da iz? drže u radu, pa uspeh nemože izostati. Javna vežba održana je 5. avgusta o. ц. Program je izveden na Opče zado? voljstvo posetioea, kojih je bio veliki broj. Iza povorke kroz grad sa muzi? kom na čelu, svristale isu se sve kate? norije na vežbalištu gde je održao po? zdravili govor starešina župe br. Čedo Milič. U svome govoru zahvalio se po? setiocima i stavio na srce Čapljinskom gradanstvu da i od sada pomaže rad Šokoliskog društva Iza toga su nastu? pile redom vežbe svili kategorija. Oso? bito burno je pozdravljen nastup So? kola sa sela, (koji su skladno izveli proste vežbe. Uveeer je bila akademi? ja sa nekoliko uspelih tačaka.
Pre održanja javne vežbe odbor se obratio na okolna bratska društva da našu vežbu posete kao gosti. I sva br. društva odazvala su se našoj mol? bi, tako da su sc našli okupljoni So? koli iz Mctkoviča, Mostara, Stoea, Ljubuškoga, Vrgorca i Trebinja, te je ova sokolska manifestacija pre ličila na slet, nego na vežbu jednoga dru? štva. Bradi iz okoloih društava, koji nisu žalili truda ni troska da uveličaju našu svečanost, dugujemo toplu za? hvalnost. Pokazalo se i ovoga puta, da nam je i potrebna i korisna uzajamna potpora i da se na taj način postizava rnnogo bo!ji uspeh.	D.	Š.
•
Iz sokolske župe — Celje.
ŽUPNA ODBOROVA SEJA V SO STANJU. Ob priliki župnega zleta celjske
sokolske župe, ki se je vršil v nedeljo
2	IX. t. 1. v Šoštanju in ki je, kakor poročamo1 to na drugem mestu, vise? stransko zadovoljivo uspel, sic! je vr šila župna odborova seja, na katero so se na predvečer zleta zbrali delegatje 16 društev; zastopanih ni bilo 7 dru? štev. Udeležila sta se pa sejic za? stopnika manjšinskih društev Mežica in Črna, ki jima je celjska sokolska župa pokroviteljica. Prisotnost teh dveh delegatov je še bolj povzdignilo bratsko in veselo razpoloženje na seji zbranih.
iPotek seje je bil zaradi .zanimivega dnevnega reda prav živahen in kratko časen.
Po stvarni debati o poročilih žup? nih funkcijo nar jev se je izvršil na bratski način prisrčen sprejem novega društva — Št. Peter v Sav. dolini — v župno zvezo. Možje, ki so v Št. Petru vodili pripravljalna dela iza ustanovi? tev tu ga društva, sestava izvoljenega odbora in v tako kratkem času z vso resnostjo izvršena začetna dela v mla? dem društvu so nam najboljše poro? štvo, da si ustvarimo ,Sokoli močno gnezdo v tem lepem kraju Savinjske doline.
Nasprotno pa je moral župni od? bor izvršiti tudi žalostno nalogo čr? tati iz seznama župne zveze soko'sko društvo na Vranskem, ki je to samo želelo, češ, da manjka na Vranskem potrebnih sokolskih delavcev.
Nadaljni sklep, da se letos pozimi priredi v Celju 14 nedeljski župni prednjački tečaj in sp o red n o z njim župna prosvetna in upravna šola, je bil z velikim odobravanjem sprejet.
Med slučajnostmi se je napravilo med drugim tudi več važnih sklepov glede sokolskega tiska, manjšinskega in prosvetnega dela ter pritegnitve učiteljskega naraščaja k sokolskemu delu
Končno se je vnela živahna de? bata o resoluciji, ki joi je z ozirom na sedanje naše razmere v državi sestavil in predložil br. dr. Mejak v sprejetje župnemu odboru. Resolucija je bila sprejeta z malenkostnimi sprememba? mi in se glasi kot sledi:
Težak položaj, v katerem sc na? baja naša država ujed-injenih Srbov, llrivatov in Slovencev od junijskih dni letošnjega leta, sili tudi Sokolstvo da javno zavzame svoje stališče k temu vprašanju.
Težavne in žalostne razmere, ki vladajo sedaj v naši Jugoslaviji, pol? tlijo ■■/. vso žalostjo srca iskrenih in pravih Ju gos lov amo v.
»En narod, ena država in eno So? kolstvo«, je naš klic, ki sc naj raz? lega po vsej širni naši sedaj takoi ža? lostni domovini in naj sega preko na? šib granie daleč, daleč tja po vsem svetu!
Po svojem svetem sokolskem pro? gramu ismo dolžni Sokoli, ki nismo sa? mo s svojimi idejami temveč tudi s svojimi najboljšimi brati pomagati gra? diti našo svobodno državo, braniti svikdar in povsod edinstvo jugoslo? vanskega naroda, enotnost in neodvis? nost jugoslovanske države proti vsen. notranjim in zunanjim sovražnikom.
Poudarjamo, da je jugoslovcnislko Sokolstvo nepolitična organizacija, to? da vsak naš član mora imeti v smislu naše ideologije trdno in lastno poli tič? no prepričanje, odgovarjajoče sokol? siki m načelom; delovanje vsakega So? kola v javnem življenju pa mora biti uravnano po sokolskih načelih
Apeliramo na celokupno članstvo celjske sokolsse župe, da v sedanjJi težkih časih, ki jih preživljamo v Ju? goslaviji, ne pozabi na dolžnosti ki 11111 jih nalaga Sokolstvo, da ne poza? bi, da pelje naša težavna sokolska pot naprej le preko enotne Jugoslavije in edinstva jugoslovanskega naroda do uedinjenja vsega Slovanstva.
Dr. Mejak.
le si li več namirio pretplatu za Sokolski Glasnik i Prednjak?
SOKOLSKO DURŠTVO SV. PETER V SAVINJSKI DOLfNI
je bilo ustanovljeno koncem meseca februarja t. 1 Od ustanovitve do danes je društvo marljivo delovalo vkljub temu, da nima društvo niti prave te? I o vadnice, ampak je odvisno skoraj samo od letnega te.lolvadišča', ki ga daje v brezplačen dajem iz dobrohotnosti br. Cvenkcl med tem ko nam orodje hrami br. Sribar
Društvo si je tudi ustanovilo lastno knjižnico. Bratska društva, ki imajo kake knjige odveč v svojih knjižnicah, so naprošena, da pomagajo z njimi nam, ki ec borimo še z denarnimi tež? kočami.
Dana 22. VIL održana je u Val? povil javna vežba pod vodstvom dru? štveno« načelnika 'brata Ivana Abra? miea. Is to j je od stranih društava pri? sustvovalo i Sokolsko društvo u Do? njem Mihnljeu sa brojnim članstvom.
Obilan program javne vežbe izve? den je tačno, a sve vežbe odvežbane su skladno. Naročiti) su dobro odvež? bane proste vežbe muškog naraštaja i vežbe članova Sokolskog društva u Dom j cm Miholjcu.
Nastopilo je u prostim vežbama osim članova Sokolskog društva u Do? njem Miholjcu u svemu 885 pripadni? ka Sokolskog društva Valpovo. Vežba je odpočela u 3 sati uz pratnju glaso? vira
Posle javne vežbe održana je ve? seliea i kada je veselje bilo u najlep? šem raspoložen ju morali su nas osta? viti članovi bratskog društva iz. Do? njeg Miholjea. Ispračeni su bili po čla? novima društva Valpovo do staniee bratski i srdačno.
Dana 5. Vlil. prireden je propa? gandistički izlet na Rcpnjaik na kome je sudelovalo 95 pripadnika Sokolskog društva.
Izlet je bio spojen sa javnim na? stupom a program za taj nastup bio je isti kao i kod javne vežbe. Sve tačke programa izvedem su tačno i .na za? dovoljstvo gledaoca kojih je bilo u le? pom broju.
Naročito valja spornenuti, da je medu posetiocima primečen i lep broj seljaka, koji su se do sada prema radu Soi4ol.skog društva dnžali dosta rezer« virano. Posle izvedenog programa od? počela je veselica koja je potrajala do 20 sati kada smo .svi zajedno krenuli put Valpova. Disciplina je bila dobra a nastup i odstup prigoilom javnog na? stopa odličan.
I. (ODNOSNO V.) ŽUPSKI SLET SOK. ŽUPE STROSSMAYER U VINKOVCIMA 1. i 2. juna
bila je snažna manifestacija Sokolske Misli baš u tim k na jev,ima naše Otailž? bine, ш koje sc još ne može reči, da je jugoslovenska sokolska ideja uliva? tila duboiki koren. No taj let je bio dokaz, da i šačica neumornih sokolskih pionira može da stvori i na teikšom i neobradenom terenu divne rezultate. Lep odaziv publike ii prijatelja sokol? stva, razmerno dobri rezultati javnih nastupa svili kategorija te oni cesti momenti oduševljenja, koji su se spontano ispoljili prigodom raznih de? lova ovili sok. svečanosti, očiti su znak, da i u ovim krajevima ispravno shvačane za dače sokolsike nauke po temeljnim mrineipima sok. organiziaeijc pobeilonosno k roče svojim konačnim ciljevima. Trebačc još puno neumor? nog, predanog i požrtvovnog rada u ovoj župi, no jedna je utešljiva činjc? niea, da se je pošlo jedino ispravnim |) ute m. A taj je put: što potenciranja briga oko ispravnog odgoja omladine naše! Tako je u okviru priredaba ovog
Iz sokolske župe — Osijek.
SOKOLSKO DRUŠTVO VALPOVO.
Izveštaj o radu Sokolskog društva Val? povo za vreme od 1. IV.—20. VIIL 1928.
Dana 30. aprila t g. održano je u Valpovu predavanje ioi Zrinjskom i Frankopanu. Predavanje je održao društveni prosvetar brat Dragutin Derbcdžija a isaslušano je bilo od brojne brače i sestara koji su u lepom broju tom predavanju prisustvovali. Valjalo bi stoga več sada spremiti osnovu za održanjc tih predavanja u jesenskim mesečima da se na taj način dade prilika i nečlanovima da pobliže upoznaju rad Sokolstva.
Učiteljski zbor u Valpovu koji sa? da broji lepi broj članova trebao bi i sam da društvenog iprosivctara u njego? vom nastojanju pomogne naročito sa? da kad jedna strana telovežhcna orga? nizaeija želi da se u Valpovu proširi na račun Sokolstva.
lepog sleta došlo do jakog izraža ja:
III.	župsko naraštajsko natecanjc za župsku naraštajlsku izaštavu. "Pa lepa zamisao ostvarena je u ovoj župi pic tri godine — po prvi puta u celom Ju? gosiovenskom Sokolstvu. Godine 1926. razvijen je prigodom I. župskog nara? štajskog nateeanja u Djalkovu nara? štajski barjak ove župe time, da ga za celu godinu ima na čuvanje naraštaj onog društva u župi, koje iznese na natccanjima pobedu. U toj velikoj brizi i pažnji za uzdanieu budučnosti naše leži snažan zalog proevata što bujnijcg sokolskog života u ovim kra? jevima.
Več 31. maja sti z avali su mnogo? 'hrojni gosti. Došli su pripadnici osjee? ke 'kao i susednih župa. Samo je od? goda ovoga sleta (od 26. maja na 2. juna) bila razlogom, da je bilo za po« lovieu manjc gostiju. Suscdne župe imale su vlastite priredbe, tako da je belovarška i beograjska samo malim odaslanstvima prisustvovala. No i no? v os a ds z a bi na prvom roku u znatno večem broju došla.
Dne 1 juna bila su nateeanja. Za vreme tih nateeanja hteo je slučaj, da je prošao vozom kroz Vinkovee naš prvi So'ko, Nj. Vel. Kralj, na putu za Rclje. Masa sveta i piisutnih Sokola dočekala ga je na Staniči n z odušev? jeno klicanje i zvukove sokolskih fan? fara. Oko 10 minuta stajao je Kralj na irozoru aklamiran i najsrdačnije po? zdravljan. Tom prililkom Mu je nar. poslanik br. Dr. Milašinovič predao veliku sletslku p lak e,tu i sletski spomen? spis. Što sc tiče nateeanja treba u pr? vom redu spomenuti da su se delila u članska in naraštajska. Prva, t. j. na? teeanja članova i članica nisu zadovo? Ijila. Bilo je premalo prijava, a kod pojedinih grana i nikakvih Na natecai? nja ilodoše i pojedine! i odelenja bez s:stematiskih predradnji, bez spreme, bez potrebnog treninga. Svrha tim na? tccanjima tre4bala je biti to, da se što više dade podstreha boljim vežba čim a župe za što intenzivniji trening na spravama kao i u lakoj atletici, kako bi se telovežhcna sposobnost i u našoj župi-podigla na viši nivcau. Za nate? canje pojedinaca za prvenstvo župe uopštc nije bilo prijava. Kod nateea? nja u odclcnjima prijavio sc je samo Brod u srednjem razredu, a u nižem razr. nastupilo je pet odelenja, i to:
Brod, Đakovo, Osije'k, Valpovo i Vin* kovci. Sama natecanja odelenja nisu talkođer zadovoljila jer niti jcdno^ od'e« lcnje nije postiglo više od 70% sto je dosta slabo merilo za buduenost, jer, ako su niža odelenja tako slaba, teško je računati na napredak tel ovežbenog niveaua članstva. Za 3. vrstu nateca* n.jia i to: pojedinaca u šestoboju pri* stupilo je samo jedno društvo sa 4 člana i to Beli Manastir. Boetignut res zultat slab. Na natecanju druištava u štafetnom trčanju nastupilo je samo društvo Vukovar. Slabi uspeh članskih r.atecanja prigodom ovog sleta mora da hude svim društvenim načelnicima župe »Strossmaver« najoz'biljniji me* mento, da se sa dosadašnjim radom učmalosti, nehaja, nepoverenja u sa* moga sebe mora prekinuti i prionuti sistematskom radu, ikoji je prožet zdravim smislom za borbu, za n ate ca* nje i koji je pun samosvesti i pouzda» nja, da se marljivim i temeljitim tre=> ningom mogu postići i alko ne sa vršen« stva, a ono bar lepi plasmani na lest* vici telovežbene sposobnosti.
Natecanja muškog i ženskog na= raštaja, koja su se ove igodine več treči put pod vodstvom stanoig i popularnog sokolskog radnika, župiskog načelnika brata Frana Lhotskoga provela, ispala su znatno bolje. Bila su mnogo bolja nego li dva dosadašnja, a to nam daje nade i pruža mam 'garancije, da čemo iz te generacije stvoriti bolje, izdržlji* vije i discipliniranije članstvo. Sama natecanja bila su dosta teška i žahte* vala su veliku gimnastičku spremu svakog pojedinca, a ipalk je uspeh bio dobar, a relativno vrlo dobar. K nate« canju muškog naraštaja su nastupila fi odelenja: Brod, Đakovo, Požega, Šid, Vinkovci i Vukovar, te su po'kazala vrlo lepe i vredne napTcfcke. Na nateoa* n ju ženskog naraštaja ipr.is.tupila su odelenja: Brod, Đakovo, Osijek (I.
vrsta), Osijek (II. vrsta), Požega, Vin* kovci i Vukovar. Osim Ikugle i lo p te, kojim granama treba posvetiti veču pažnju, i kod sestara naraštajki se po> pravlja telovežbena sposobnost. Od naraštajaca*pojedinaca je prvi br. Ves limir Stražnicki (Vinkovci) sa 91 od mogučih 100 bodova, a od naraštajki* pojedinki postigla je prvo mesto Sto* janka Uzelac (Vukovar) sa 94-50 od 100 mogučih bodova. Kuo pobednik i čuvar nar. zastave izašao je iz nateea* nja naraštaj društva Vukovar, ‘koje je postiglo sa obim odelenjima 106Г30 tačaka od mogučih 1240, t. j. 85’58%. Glavna borba za pobedu župske nar. zastave vodila se izmedu društava: Vinkovci i Vukovar, te je konačno po* bedilo društvo Vukovar sa neznatnom razlikom od 7‘03 tačaka! Čaist zasluž* nim načelnicima tih društava brači Si* janovicu (Vukovar) i Spernjalku (Vin* kovci)!
U voče toga dana održana je u prostranoj dvorani »Hrv. Doma« Aka* demija. koja je nadasve uspela. Puna dvorana iprati'la je napeto kroz 2 i po sata dvanaest stilski lepih, dobro uvež* banih i precizno izvedenih tačaka. Po* hvalno je, da smo na aikademiji videli naše domače sastave i to od. s. Bešli* čevc (Dakovo): Orijentalni ples i Še* sticu te od 'brata Šoloa (Dakovo) ort* ginalnu samisao u obliku pantomime: »Diagora«;. Nastupila su društva: Brod, Đakovo, Osijek, Vinkovci, Vu= 'kovar i vojska. Dve vrtne akademije su bile onemogučene radi hladnoig vremena pa je usled toga otpala mno* Ca lepa produkcija raznih društava, a medu ostalim i nastup Zagrepčana na Akademiji.
Glavni sletski dan, nedelja 2. juna, osvanuo je 'protivno od suibote, u pu* noj raskoši lepog ljetnog dana. U pola devet je jedno sok. izaslanstvo o držalo pomen i položilo venac na groba pok.
br. Luje Loreka, nekadašnjeg oznivača Iirv. Sokola, a drugo je izaslanstvo iz* vršilo jednak Sin pijdteta na igrobu br. Koste' Pejiča, osnivača vinkovačkog Srpskog Sokola.
U 10 sati je na sletištu formirana povorka, da podei na posvečenje .za* stave Solk. društva u Vinikovcima. Predvodena sok. konjicom, povorka je prošla sa 3 sok. fanfare, vojnom i va* trogasnom muzikom, sa 11 zastava kroz nekoliko ulica na »Trg Slobode« k sjajno okičenoj estradi. U povorci je učestvovalo preko 800 članova, čla* nica, naraštaja i vojnika. Na estradi se nalaze medu ostalim: zamenilk !k'u* ma kraljeviča Tomislava peš. major Josip V. Škorpik te izaslanik kr. vlade ministar dr. Bogoljub Kujundžič. U ime vinkovačke opčinc pozdravio je sokole i ostale goste gradski zastupnik Mutimir Maretič, a zatim zanosnim govorom izaslanik JSS*a zamenik sa* veznog starešine br. Bogumil Kajzelj. Akt posvečenja zastave obavili su vin* kovački paroh g. Kosta Sušič i katol. župnik Dr. Antun Mitrovič. — Župnik g. Dr. Mitrovič održao je tom prilikom j ©dam neobiono pol etan govor o slo* venskom bratstvu, o značenju zastave, sipominjuči nekoliko efektnih istorij* skih reminiscenca kao i ideologiju Strossmayerovu. Taj je govor po* zdravljen upravo^ frenetičnim odušev* ljenjem jer ga je izrekao baš katolički župnik a u taiko lepo m slo vensk o m i jugoslovenslkom duhu. Sledilo je mno* go govora (zastupnik visOkog kuma major g. Škorpik, ministar g. Kujun* džič, starešina Sok. župe »Strossma* yer« 'br. D. Petrovič itd.) zakueavanje zlatnih klinaca i podelivanje spomen* plaiketa. U prvom redu su ovim pla* keframa počaščeni JSS i župe, koje sudeluju na tom sletu, predstavnik vla* de i gradska opčina te konačno istak* nuti sokolski radnici vinkovački* se*
stra Anka Stražnicki i braea J. Crepič
i	Dr. Bogdan Milašinovič. Posle raz* laza otišli su delegati uzvanici na sve* čani banket u »Hrv. Dom«.
Popodne je u tri sata oživelo sle* tište preko očekivanja. Na »Javnoj Vežbi« skupilo se do 5000 ljudi. Sa svim produkcijama ravnao je tehniSki organizator sleta brat župski načelnik Fran Lhotsky. Program su otvorila muška i ženska deca sa veižbama obru* čem i palicama od M. Borasa. Zatim je 156 naraštajki skladno odvežbalo le* pu Lhotskyjevu vežbu sa venčičima. Ove su se vežbe sa svojim lahkim i skladnim prelazima i postojima vrlo svidale gledaoeima. 90 naraštajaea od* vežbalo je tešku kompoziciju »Vežbe duha i tela«. Ta 'vežba — i ako ju se češče vidi — čini uvek isti duboki uti* sak! Ona je sastavljena tako, da u se* bi sadržava gotovo ceo Tyršev sustav: redovne i proste vežbe u svim niansa* ma, skupine i raznolikosti. A lepe i misaone reči recitacije u skladu sa stavovima i kretnjama čine jednu celi* nu te su i krik propagande i sokolsko verovanje sve u jednoj divnoj junač* koj gesti mladenačkog idealizma! (Vežba: Lhotsky, stihovi: Mamuzič, muzika: Urban.) 40 članica župe Sve* tozara Miletiča izvelo je skopljanske proste vežbe skladno i dobre. Zatim nastupaju vojnici vinkovačkog gami* zona, te doživljuju silne i srdačne ova* eije. Slede u sedam grupa izvedene la* koatletske vežbe i igre, koje publika nrati velikim interesom. 36 članova župe Svetozara Miletiča odvežbalo je skladno propisane vežbe za pokrajin* ski slet u Skoplju. Dolaze vežbe na spravama. Pojedinci su pobirali tsium* falna odobravanja, napose na ruoama
i	»kod skakanja s motkom. Sledi osječ* ki garnizon. 96 vojnika 41. peš. puka iz Osijeka odvežbali su Vežbe sa pu* škama vrlo dobro i skladno te su sc
znatno uzdigli nad obični niveau ta* kovih izvedaba. Opet dugotrajni pije* sak i oduševljene ovacije vojsei. Po* laze Zagrepčani! Muški naraštaj So* kolskog društva Zagreb I. izveo je »Naprej« Murnikov skladno i borbe* no, a simultane vežbe članova na tri konja uz glazbu izazvale su pravo sen* zaciju. Ova lepa zamisao brata Čer* nea donela mu je potpuni uspeh. Za* tim je 9 članova prednj. zbora Zagre* bačkog Sok. društva I. izvelo Murni* 'kov: »Turski Marš« sa mnogo preciz* nosti, gipkosti i retko viđenom sklad* nošču. Ushičenje, koje su izazvali Za* grepčani, bilo je ogromno, a odobra» vanja beskonačna. Javna Vežba je za* vrše n a sa župsikom sletskom vežbom. 192 člana odvežbali su te vežbe oso* bito dobro i skladno te je ovim lepim završebkom zaobljena harmonija ove izvršne »Javne Vežbe«.
Sada je pročitao župsiki načelnik br. Fran Lhotsky rezultate naraštaj* skog natecanja a brat župiski stareši* na ing, Dimitrije Petrovič zanosnim je govorom pozdravio ovofiodišnjeg pobednika i čuvara župske naraštaj* sko zastave:	naraštaj	Solk. dr. Vuko»
var. Sa zahvalom brata Nikole Teo* doroviča, starešine Sok. dr. u Vukova* ru i predajom naraštajskog barjaka nobedničkoj vrsti završena je »Javna Vežba«. — Time su sve priredbe i sve* čanosti bile dovršene jer akademija, koja se je. trebala opet u wtu »Hrv. Doma« ooržati je otpala te je veče sprovedeno do odlaska vlakova na ani* miranom sokolskom komerzu u pro* štorijama »Hrv. Doma«.
Ovaj lepi uspeh ovog prvog sleta Sokolske župe »Strossmayer«, u tak* voj sredini kao što je vinkovačka, zna* či zaista mnogo, pa se nadamo, da če odjek biti blagotvoran za buduči so* kolski rad u ovom kraju. —
MALI OGLASI
Oglase p rim a po naplati uprava Sokolskog Glasnika a Ljubljani, Narodni dom. Svaka reč pri svakom objavljivanju 50 para, najmanji iznos 5 Din.
Za zdravje sokolske mladine I
V vsaki sokolski mladinski knjižnici mora biti knjižica: Dr. Ivan Robida, Da ste mi zdravi,
dragi otroci! Broš. Din 3. Ljubke povesti, ki obravnavajo razna poglavja iz zdravstva. - Norocila na založništvo: Učiteljska knjigarna v Ljubljani.
Sokolom sadjarjem
priporočamo iz lastne založbe bogato ilustrirano knjigo: Belle, Sadjarstvo. Vez. Din 64'—. Učiteljska knjigarna v Ljubljani.
Za francoski jezik.
Vsem, ki se zanimajo za francoščino, priporočamo iz svoje zaloge: Breznik, Francosko-slo-vensko-nemška konverzacija. V platno vez. Din 35 —. Naročila izvršuje založništvo; Učiteljska knjigarna v Ljubljani.
Znamenita povest v slovenskem prevodu 1
Sokolskim mladinskim knjižnicam priporočamo: Swift-Flere, Guliverjeva potovanja. (Lilipu-tanci). Bogato ilustrirano. Vez. Din 42’—. Naročila izvršuje Učiteljska knjigarna v Ljubljani.
оааоаиЕшиоасшашшоаа
U	“
a
ŠTAMPILJE
ETIKETE
REZBARSTVO
LJUBLJANA Sv. Petra c. 13.
Zajtrkovalnica ai. Sčurk
Ljubljana, Dunajska c. 12
priporoča vedno sveže delikatesne izdelke ter pristna domača in tuja vina.
FR SLAMIČ, LJUBLJANA
GOSPOSVETSKA CESTA ŠT. <5
priporoča fine mesne izdelke, vsakovrstno sveže meso, perutnino, divjačino ter izborne mesne konzerve in paštete TELEFON 29-73 - NIZKE CENE !
Vkuhavajte v (wtCK)WECK-ovih
čašah, ki jih uporabljajo naše gospodinje že desetletja in so se izkazale za najboljše. Tovarniška zaloga za Jugoslavijo
pri tt. FRUCTUS, Ljubljana
= KREKOV TRG 10/1 =
Znižane cene in največje sklndiSče dvokoles, motorjev, otroških vozičkov, šivalnih strojev, vsakovrstnih nadomestnih delov, pneumatike. Posebni oddelek za popolno popravo, emajliranje in ponikljanje dvokoles, otroških vozičkov, šivalnih strojev itd.
Prodaja na obroke. - Ceniki franko.
„TRIBUNA41 F. B. L.
Tvornica dvokoles In otroških vozičkov, Ljubljana, Karlovška cesta 4
Širite Sok. Glasnik!
g Ivan More
sodavičar
S
q Kladezna ulica 19
Ljubljana
□
Obmejni kolek
ima v zalogi Jugoslovenski Sokol Savez Vsak komad 50 p. Pri večjih naročilih 25% pop. v korist bratskim društvom in župani. Naročila sprejema iu jih ob na-prejšnjem plačilu izvršuje Pisarna JSS, Ljubljana, Narodni dom
Naj lepša gledališka igra za 1. december:
IGOR VIDIC,
AVE PATR1A!
Lirična epopeja v treh slikah s predigro in končno alegorij o.
Izvod 8 Din. — Namočila pri založbi: Učiteljska knjigarna v Ljubljani S'
IZDELU3E S0L1DH0 =
VSEHVRSfr- PO-FOTOGRAFI3AH-•Д LIRISBAHVENIAU VEČBARVAH-
= KONKURENČNE CENE =
KEMIGRAFHfl ST.DEU LJUBLJANA
i DALMATINOVA ULICA ST. 13 «=—
►
TVORNICA
„DISKOBOLOS"
STANE VIDMAR nasl. AVGUST KOZMAN
LJUBLJANA, Sv. PETRA C. 75
Vhod Vidovdanska cesta štev. 22—24
Telefon št. 2890
PRVA JUGOSLOVANSKA TVORNICA
telovadnega, športnega in gasilnega orodja in potrebščin. Zimsko-sportne potrebščine.
Lestve vseh vrst.
Specijalna trgovina športnih potrebščin: Tavčarjeva ulica štev. 1
оиашшоиоаиаоаишшоа
ALB. RUTAR
PUŠKAR CELJE, Slomškov trg 4
priporoča vsakovrstno lovsko in žepno orožje, municijo in vse lovske potrebščine.
===== Stara renomirana tvidka =====
M. URBAS
LJUBLJANA, Slomškova ul. 13 (poleg mestne elektrarne)
Izdelovanje pristnih kranjskih klobas
Razpošilja od 5 kg naprej v vsaki množini po na jnižji ceni
ШП FUCHS ■ ДЈНЈ urnim, seiehiigm m. e
priporoča bogato zalogo zlatnine, ur in srebrnine. Popravila v lastni delavnici točno in solidno.
Engelbert Franchetti
frizeur za dame in gospode
[ v Ljubljani, Dunajska cesta 20 \
priporoča svojo elegantno urejeno brivnico in posebni oddelek za damsko friziranje, barvanje in izvrševanje lasnih izdelkov. — Specijalist za striženje d e č j e frizure.
CELJSKA POSOJILNICA, d. d.
'*s
V CELJU >
TN'P4LAČI	\
STANJE GLAVNICE IN REZERV NAD 8,000.000 DIN STANJE HRANILNIH VLOG NAD 65,000.000 DIN
Sprejema hranilne vloge na hranilne knjižice in tekoči račun ter jih izplačuje točno in nudi zanje najboljše obrestovanje in največjo varnost. Izvršuje vse bančne, kreditne in posojilne posle. — Kupuje in prodaja devize in valute. —
PODRUŽNICA V MARIBORU IN ŠOŠTANJU
•ч'г .....
ZAHT/JE VAJTE POSVUDA
ВАГТЖЕ AX£ JAnAštA JRt/fl
Dobra vina, domačo gnjat, salame in kranjske klobase priporoča gostilna
IVAN BRICELJ
v Stepanji vasi pri Ljubljani.
Na Planlrju.
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska in ličarska delavnica
IVAN BRICELJ
Ljubljana, Dunajska cesta 16
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno, cene zmerne.
KAREL HLUPIČ
STRUGARSKI MOJSTER
LJUBLJANA, GOSPOSVETSKA C. 16
izdeluje vsa v to stroko epadajoča dela; n. pr.: stojala, električne lestence, kije za telovadbo, krogle i. t. d., i. t. d.
Posojilnica v Mariboru
Ust. 1.1882.
r. z. z o. p.
Narodni dom
Tel. št. 108.
Sprejema hranilne vloge v tekočem računu in na knjižice in jih obrestuje z dnevno razpolago po 6 °/o, proti odpovedi na 3 mesece po 8 %. Daje posojila proti vknjižbi po 8%, na menice po 10%. Stanje hranilnih vlog nad Din 70,000.000'—, rezervnih zakladov nad Din 5,000.000'—.
Mestna hranilnica ljubljanska
Ustanov. 1. 1889. (Grndska štedionlca).
TELEFON ŠTEV. 2016
POŠTNI ČEK 10.533
Ljubljana, Prešernova ulica
Stanje vloženega denarja nad 300 milijonov dinarjev.
Sprejema vloge na hranilne knjižice kakor tudi na tekoči račun, in sicer proti najugodnejšemu obrestovanju. Hranilnica plačuje zlasti za vloge proti dogovorjeni odpovedi v tekočem računu najvišje mogoče obresti. Jamstvo za vse vloge in obresti, tudi tekočega računa, je večje kot kjerkoli drugod, ker jamči zanje poleg lastnega hranilničnega premoženja se mesto Ljubljana z vsem premoženjem ter davčno močjo. Vprav radi tega nalagajo pri njej sodišča denar nedoletnih, župnijski uradi cerkveni in občine občinski denar. Naši rojaki v Ameriki nalagajo svoje prihranke največ v naši hranilnici, ker je denar tu popolnoma varen.
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREBŠČIN
BRANKO PALČIČ
ZAGREB, KUKOVIĆEVA UL. ŠT. 13
Glavni dobavitelj Jugoslovenakega Sokolskega Saveza.
Brzojavni naslov: Trikotaža Zagreb.
Izdelujem točno po predpisu JSS vse vrste sokolskih potrebščin za javni in izletni nastop članov, članic, naraščaja in dece. Prevzemam v izdelavo vsakovrstne trikotaže za lastni in tuji račun. Dalje se priporočam bratom za izvršitev najmodernejših civilnih oblek, ki jih izdelujem po najnovejšem kroju v lastni delavnici.
KAMNOSEŠKA INDUSTRIJA USTANOVLJENA 1860.
Alojzij Vodnik
LJUBLJANA, poleg GLAVNEGA KOLODVORA
Cerkvena umetna dela: altarji, prižnice, obhajilne mize itd. Marmornate plošče za mobilje, eleklromonterje, stroju rje, trgovske pulte, mesnice, kopalnice, stopnišča in veže v vseh barvah. Nagrobni spomeniki, mavzoleji, rodbinske grobnice, kapele Marmornati kamini za salone in elegantna stanovanja, kameniti lijaki za kuhinje i. t. d.
iE888E8E8ESESESE8ESE8ESES8SSSKieig3E3ESgSESES8SES8SE5ESE3ESESESESE3ESE3eS
23
23
33
23
33
33
33
23
МЕДИЋ-ЦАНКЛ
творнице уља, фирнајза, лакова и боја
ДРУШТВО CA O. Ј.
Централа у Љубљани. — Власник Фрањо Медић Творнице: ЉУБЉАН А - МЕДВОДЕ. Подружнице и стоваришта: Марибор и Нови Сад
ВЛАСТИТИ ДОМАЋИ ПРОИЗВОДИ:
ланено уље, фирнајз, све врсти лакова, емајлно-лакастих и уљених боја. Хемијско чисте и хемијско улепшане као и обичне земљане боје свију врсти и нијанса, кистова, стакларског кита итд. марке „МЕРАКЈ1“ за обрт, трговину и индустрију, за железнице, поморство и ваздухопловство
ЦЕНЕ УМЕРЕНЕ	ТАЧНА	и	СОЈ1ИДНА ПОСЛУГА
33
33
33
33
ta
33
ва
33
33
33
33
33
33
33
33
■M
33
33
Pri nakupu različnega oblačilnega blaga se blagovolite poslužitl
VELETRGOVINE
A. E SKABERNt
LJUBLJANA
0 tsacssai
Preporučamo tvrtke, koje oglašuju u Sok. Glasniku!
Za izvršitev modernih portretov ter vsakovrstnih fotografičnih slik, kakor: skupin, povečav, interjerjev i. t. d. se priporoča
Fotografični
ATELIJE
„VIKTOR"
LJUBLJANA
Knafljeva ulica 4
nasproti Narodni tiskarni
▼
j MUKO KRAPEŽ • URAR j
■	LJUBLJANA, JURČIČEV TRG 3	■
■ . !!
■	se	priporoča	g
Z vsem bratom in sestram. J
M. TIČAR
LJUBLJANA
veletrgovina s papirjem in pisarniškimi potrebščinami na malo	na veliko
priporoča cenj. društvom svojo bogato zalogo najrazličnejših karnevalskih predmetov kakor: konfeti, serpentine, guir-lande, kotiljone, krep-papir etc., po najnižjih konkurenčnih cenah! Zahtevajte ponudbe!
Mladinskim sokolskim odrom in pevskim zborom
priporočamo iz lastne založbe:
Adamič: Mladinske pesmi. Enoglasni zbori in samospevi s spremljevanjem klavirja Din 40'—. Gregoričeva: Otroški oder. 12 igric za mladino otroških vrtcev in osnovnih šol. Broš. Din 8—. Juvfinec: Oba junaka. Din 4'—.
Marolt: „Bože pravde“ in „Lepa naša domovina".
Dvoglasno s spremljevanjem harmonija. Din 1'50— Marolt: Narodne himne in druge domorodne pesmi.
Dvoglasno za mladino. Din 3’—.
Šolski oder: I. zv. Korban: Povodni mož, igrica za mladino v 3 dejanjih in Fr. L.: Božična pravljica v treh slikah. Din 6-—, napevi Din 4'—.— II. zv. Tiran: Čudežne gosli, dramatična pripovedka v 3 dej. ia Medved : Vino ali voda? dramatični prizor. Din 6'—. — III. zv. Lah: Miklavž prihaja. Trije prizori. Din 6'—. Glasbene točke Din 4'—.
Žirovnik: Narodne pesmi za mladino..I.,II. in III. zvezek h Din 3 —.
Direktna naročila sprejema založništvo:
Učiteljska knjigarna v Ljubljani.
Ш Oruiie - municiia
Ш za lov, Spori I obranu
У|јј| u svim svetskim fabrikatima. Preporuča veliki izbor preciznih flobert pušaka počam od 260 D.
re{EI|{|K LJUBLJANA
■ BKvvlA miiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii
Za veliki cenik poslati 5 Din u pošt. markama
ZEUEZARA VARE*
'■'Vv' ’ V. - r."V	-	'
. -v-v v ■
» **■ ufN	.	'T*	—
* gr fliti *	88
i
■ ■ v 1
pl
fc%j
V /i«]
Poslanska i željeznička slanica: Vareš — Majdan Brzojavna adresa: Željezara Vareš Telefon interurban broj: 2, 3, 4 i 5
: ■■ tvr v . Ic
v; ji . ■ V
V'A* * ‘-vi
. .
» *.v %
* - / * '**• • « » ;
Rudarski proizvodi: hematit sa garantovanom sadržinom željeza od 60% na više. Prženi siderit i limonit.
Proizvodi Visokih peći: sivo željezo taljeno sa drvenim ugljem za ljevaonice. Belo željezo i besemersko željezo za čelik.
Metalni odljevl: od bronza, mjedi, bakra, aluminija - sirovo i apretirano. Specialni fosforni bronz za velika naprezanja.
Strojni delovi: za svakovrsnu industriju. — Kompletne transmisije itd.
Odljevi od sivog željeza: vodovodne i plinske cevi sviju dimenzija prema normalijama nemačkih inženjera sa kol-čakom i pelešom, sa svim armaturama. Grade vinski ljev, kao stupovi, armature za kanalizaciju, kompletne ljevane ograde itd.
TrgovaCki ljev: specijalni ljev otporan protiv vatre i kise-linama. Strojni ljev. kao remenice, ležaji, spojke, slogovi (Radsatze) u sirovom stanju i apretirano u vlastitim ra-dionicama.
Salonska pet za ugljan.
Interurbani telefoni: broj 2-36 i 2-37 Brzojavi: JADROPLOV
I JADRANSKA PLOVIDBA D. D. * SUŠAK
Isa svojih 60 parobroda podržava službu na 47 redovitih pruga, uzduž cijele domače obale, Albanije, Groke i Turske do Smirne, u vezi sa Rijekom, Trstom i Venecijom.
JI Sva točna kretanja parobroda razabiru se iz plovidbenog reda, kojega društvo šalje na zahtev badava. Društvo ima u Sušaku vlastiti odpremni ured (Spedittons bureau).
I
II
1Нф Jng»«l«Tir>iiAlri Sokolski Savez (E. Gangll. — Odgovorni urednik dr. Riko Fuz. — Ureduje Redakcijski odsek. — Za oglase odgovara Vlado Simončič. Tiska Učiteljska tiskara u Ljubljani,
za nju odgovara France Štrukelj.