SLAVJAN. Časnik slovstven i uzajemen za Slavjane književne I prosvetljene. Vreduje i na svetlo dava Matija Majav v Celovce (Klagenfurt). i„ Izhadja desetput v lete po jednoj cžloj listine i LISIO 1U. velja g poštninoj 3 fiorinte ali 2 rublja. xoit. Poziv na predplatu.. Naš časnik nastupi tretji tečaj i bude kako do sada prinašal članke latinoj i cirilicoj jezikom uzajemno slavjanskim takovim, da bi ga koliko moguče lahko ponimali i razumeli književni Slavjani kterogakoli plemena. Ktcže se navadi cirilice i uzajemno slavjanskoga jezika zna skoro bez učenja uže jezik ruski i si odpre tčm bogato i izverstno slovstvo rusko. Kako do sada se bude i v napred oziral na vse slav-janstvo, bude donašal, kratke naučne i vedečke sostavke i kratke novinke slavjanstva se tičuče, narodne i jine pčsni. Podlini i izvorni spis: СлЗдо праславјан se bude nadaljeval i stane koliko dalšje toliko zanimivčji. У naj novčjše vreme se pojavljaju v raznih novinah i čas-nikali slavjanskih zanimivi članki i važni sostavki o slogš i o uzajemnosti slavjanskoj. To je naj prednšjši predmet „Slavjana;" on bude se prizadeval i vseserdno trudil stati se središčem v delovanji za slogu i uzajemnost slavjansku. Namenjen je „Slavjan" vsšm književnim i prosvštljenim Slavjanam kterogakoli narečja, Slovencam, Horvatam, Serbam, Bolgaram, Čeham, Slovakam, lužičkim Serbam, Poljakam i Rušam posebno gg. profesorjam, učiteljam, spisovateljam, vred-nikam novin i časnikov, dijakam i obče vsžm prijateljam i pod-pornikam slovstva slavjanskoga i sloge i uzajemnosti slavjanske. Učtivo se tšm gg. pozivaju, da predplate na „Slavjana" za lfeto 1875. i da blagovole ga i dalčje oznaniti i preporu-čiti i po priložnosti mu ješče nčkoliko predplatiteljev mu pridobiti. Izhadja desetkrat v Ш po jednoj listinč (Bogen) i velja na cčlo lčto Samo tri fiorinte ali dva rublja. Ktože ješče dolguje naručnimi za leto 1874 se prosi, da to poravna. Penezi (dengi) se pošle jo na vredničtvo Slavjana v Celovcž (Klagenfurt), naj priličnejše po poštnih nakaznicah. Vredničtvo „Slavjana". Славно вредшчтво Славјана! тИтајуч1 в 8. opoji Славјана да напомшате o нашеј народној свобод$ по народтх п£смах, како смо се в кер-moBiToj нашеј отачбш!; — Чернојгор!; одержал1 i свободу 1звојевал1, не могу пропустт, да родолвубнш чггателвам „Славана" 1з јуначкога Цетшва не јавш o нашем yui-телвском c6opt на Цетшву. Просв-ктна управа церногортх школах позвала је все народне учггелве на Цетшве, Kqjix je 6Lto 56, да ce ноговарамо в сбдшцах учггелвеклх, како да се унапредја-вају наше народие школе. Нервога сентембра отвори се сбор с бескдој, коју је i3r0B0pi.ii наш надзорнш Г. III п i p i д i 0 н K o в a ч e в i ч в иркутствј; Ii в e г o в e C в t t л o c т i Кинза, господе Сенаторов i остал1Х лвубггелвев народне просв!;те, Koji су почестш со cBojiM долазком наш учггелвета сбор. В овој с4дшц:& најпред предлож1 Г. /Џмггруе Двур1ч учп-елв Pf>4K'i, да 6i добро 6L10 скратт б1бл1чне пршов^дке, које су се иреобиирно разлагале в школах i да се узеду npi-родне науке, које су се верло мало в школах нредавале, i3y3i.\iajyu главну цетшвску школу. Претресанје поједјшх предметов трајало je Tpi дш пред i 110 полдне, в којем ce је много корштнога заклучко, да се в всбх школах подучава ohim lctlm правцем i да ce yceoji в вс£х разредах очкледна настава (подучаванје). Четвертога септеибра предлола в с£днпџ уч1телв T 0 м a O p a o в a ц, да ce укше прут (iiiioa) i3 народтх школах, због чега ce је дуже поговарвало, i.\iajy4i многе уч1телве желече, да остане в школах као номочн1к учггелвев, поолкдшч 110 вечш£ гласов прут укше ce i заклуч1 ce mšcto тога, да се дцак нај- пред опомене, посл4 јавно yicopi, постав1 ce i3 скамнве (i3 лавке, i3 клот), затворј ce в незатвореној школЗј i посл4дшч се објавј родјтелвам i надзорншам м:6стшм, да казне д£те, како вм^стно најду. Заклучш) ce је далЗуе, да учггелм, Koji 6i желт ноказатч своје нам4ре, нужде i нач!н подучаванја, o нЗжорх предметах јавно предавају. Петога септембра су се учјтелм пршремш на јавна пре-даванја. Шестога септембра дојде св4тл1 Кнлз Нлкола, као лвубггелв просв-Бте i господа Сенаторј, господа гра-дват i Bci зватчнии престолнгце. Народт уч1телв1 с надзорншш дочекају св£тлога Кннза с буршм: Ж1вт! Надзортк предлож1: Ваша св^тлост! nepei че roBopiTi Фшп Рад1чев1ЧБ: o KopieTi разл1чн1х занатах (ре-месел), по том завлада тшпна в дворан$. Онда сем иочелја roBopiTi i сем заклучи своју бес£ду словала: Зато је нуждно, братво учггелв1! да 6i ce cbojcki заузел1 robopiti уз чјтанје сербско својш дгјакам o KopieTi i потр4б$ занатов, да 6i хердјава лпсел наиих ученцев o занатах облагородига, да на ремесла не мерзе, да 6i онда учешџ после два ал1 4eTipi разреда рад! се nonpij^i занатов i по желвј нашега св^тлога Госпо-д a p в a П01шлвал1 ce i3y4ir потребне занате, Koji 6i ce посл$ јзученја опет вратш i својеј mLtoj' отачбш^ Kopi-стш . . . Ову рфч је св4тл! Кннз радо пршоручм уч1-телвам, да что вппе говоре в школах o занатах, будуч1 се Нвегсш подашта стчде радт занате, јер су се досада бавш с оружјем нрству душмашна отачбше. — Продуж1 Марко Д p a г o в i ч Нвегушола: o в o c п i т a н j i. Нвегова бесбда бма је верло д1вна i вЗлитачка, зато ce je i в час-nih'f, „Глас Дрногорца" иечатала септембра 16. в 6poji 36. Посл4 је говорм поп Мллут1н Жар1ч: o солнц^; Том.о Ораовац Цетшвскк o пр1родн1х науках; РадојеРоганов1ч i3 чјтанке једну лекцјју črpana т i к o j, која предаванја су на обче задоволвство isiimia показавип с т$ли предаванјаии учггелв! своју усишу раднву o просв4т4 својега народа како правг ciHOBi отачбше. Учггелв M i т p o ф a н Б a н o в i ч предлож1, да ce уведе * землведелвска школа, что је св4тл1 кннз усвојк i одмах одредк, да се настојавају добт учггелвј за Јсту школу, која че се отворт в Б4лоиавлках (полву на Да-ниловград^. Что випе надзорнк је говорк o учјтелвској к н t i ж н i ц i на коју сверху жертвова свјлмп кннз н4ку суму новца i говор Г. надзорнка ce је од вс^х учггелвев једногласно усвојк. Септембра 7. ce је говорко o установлвенј! y4i-телвскога Фонда за пензцу (за дослужну плачу) i те предлог надзорнка је вса уателвска скушитша усвојка i то на слЗЈдеч! начш: Овај фонд да се 1менује: П е н-3iohi фонд црногорскјхучггелва. Да всак учкелв даје годшгаве Tpi одстотке (3 °/0) од своје учкелвске платве. Да се иочне скуплванје пркогах на ту ствар. 1меновал ce је Јзмед учкелвев одбор да јзрадј устав (штатут). Управ1телв1 Фонда одредвет су за ову годшу: Надзортк Шп. Ковачевк, учкелвј Цетшскл Фшп Рад1-чевк, Томо Ораовац, Доберсш Божо Средановк, Цеклшсш Душан Беркановк, ЈГука Пејовк, Koji че се м$сечно скуплвалч на Цетшм радј ктога Фонда i штатут ce је уже почел радт. Господш надзорнк препоручк је народтм учггелвам, да скуплвају народне пјзсме, прке, пословјце i обкаје, да се ц^локупен рад (дело) на Цетшв1 o другом годии-нвем сбор4 поднесе надзорнку, Koji буде то народнве благо на јавност предал. Оообгго ce радујемо, землведелвској школ£, која буде народ упутт на раднву (делавност), да радшост в землв1 напредује, что нас поведе к напредованју i к обогатенју. Јешче веч: говор o занатах (о промклах) довест1 че народ до те св£ст1 (до тога осв^доченја) да се буду рад1 латјалј заната те да нам тудвјшџ не cicajy керв i3 на-роднога жкота, Koji все одшјеше немкостко наплачујучј своју в^штачку раднву. На Цетшв1. Ф i л i п Рад1чев1чв, учггелБ. 0 СЛВДАХ ПРАСЛАВЈАН. (Надалвеванје.) 111. В србдшЛх губертјах рускјх особјто в Тулвској отава i Hiiiž стародавна пресно славјанска цромшлвеност, ц$ло разл!чна од промшлвенскт западнБачке. — Прародггелв! ондеппшх Русов су спадал! уже в прадавнјх временах в чга промшлешчки — 112. Ciapi Новоградчан1 су бт славш i 6orari тер-говц1,пан1мало ратоборнј, icy позвал1 в землву Варјаге војше в своју заштпу. „I рекл1 Русам (Варјагам) Чуд1, Славјане, KpiBiui i Eeci: землва наша јест велша i шшва всбм, але реда в нвеј Hije; i појд1те иановат i Hasii владат." To ce je згодио л£та 860. по Хршту.41) 113. Музжу, плесе, paje, хороводе i jirpe су 1нд1 вкоко ува-жавал1 i тако лвубш, како тједен народ стародавш. „Ако се н£кд£ најду лБуб1телБ1 нетја i плеса, то су јамачно 1нд1 од стародавна."49) — У 1ндов бш су музжа i плес upi всакој светској светковшб, upi сватбах, npi народтх радованках, npi венчанј1 i upi коруно-BaHji;43) без музже, без плесов, рајев, хороводов i без jirep ce niri еада не може шједна еветчаност в 1ндф светковатв44) — Славјат су icTO тако велш прјјателм петја i музше — niiič Bi-д1мо одкуда iMa npinpocTo славјанско лвудство толжо народшх ničen i то тако i3BepcTiiix, да jix icri шшжевш Славјаш i неслав-jaHi обд!вују i KTepix je толжо, да чшвају доста објлну сбјрку; шн£ вјдшо одкуда iMa славјанско лвудство своје плесе, раје, хоро-воде i jirpe — в liliji су ce jix научш i како народну светшју до нашега времена сохранш. — 114. Музжално орудје в камен вшукло 1здолблБено се Bui уже на стЈнах скалнат1х светппч в ЕллорЈ. Музжално орудје самбу aлi c a м б у к a в 1ндф знано уже в оном нрастаром час$, када су прародпт.ил Славјан онд$ Ж1ве.п, је значјло i3Koni трубу луштурну na је помЈшло в обче орудје музжално, које је собучело i созвучмо осталој музпЛ.45) To iMe самбука, по церквено слав- јанско слкоукд се Је меД пр»простом лвудством словен-скiм KptiiKO зачувало upi 3i.iti бунка a.ii бунче i noMiiii сада Bassgeige. — ТШменованје i3 1ндце! 115. Apiji 1нд1 Јмају обредне nični, ктере ce п^вају no oco6iTix нап£вах само o 13в£стшх днех i o 1звбстн1х временах лЈга,46) једш шшу да jix je 25, jim тверде да jix je 36. Славјаш 41) Несторов л$тошс XV. — 42) Appian иоход Алекс. 6, 3. 1нд. 5. 7. — 4S) Рамајана I. 63, 59. — 44) Bohlen 2, 194. — 45) Bohlen 2, 196. — 46) Ј. Сахаровг: Сказатл русскаго народа Книга III од стран$ 11. до 208. Bohlen 2, 194. iMajy обредшх nžcen c CBojmi oco6eiiiMi нан£вам1 то.ико, да ce не могу все опд'6 нггЈ по1меноват1; на npisižp обче знане обредне руске: Подблгоднвм, игорнмд, обрлднБМ (коллдсгал), ХОрОВОДНБШ, пллсовмл, свадебнБМ, семеГшмл, разгулБ1шл, удалБШ, солдатсгал, казацшл, историчесгал, веснлнки, семицгал, радуницшл, петровсшл, колб!-белБНБш и прочал. Само Ј. Сахаров jix навод1 906, мед Koji.Mi, то ce BŽ, jix je немала част i3 хрцугјанске добе, особгго сватебне. Много jix пако iseipa управо i3 1ндце. Кромб 1здашх п^сен Са-харов1м су i MHori jim сб1рателБ1 сбралј i tIckom немало и-бсен на-родшх на свбтло 1здалв 116. Плес 1менем кордакс су 1нд1 уже в нај старбјннх временах плесал! a.ii jirpa.ii. — Слово кордакс iioMim плес (хо-ровод) ал1 рај војтчга, јуначга, мужествет потому, что. како раз-лага Страбо, слово: карда значп храбро, јуначко.47) Те кордакс рај a.ii плес је бајечно стар, o6i4eH уже o час§, када су прарод1-тeлБi Славјан преб1вал! јешче в IiiAiji; AppiaH нргаов1;дује бајку, да је те плес уже Бахос в 1ндф впелвал i npicTaBi згодовшску iiobžct , да ce je уже o часб Александра Мак. звал с т a p i м p а-јем алј, како су Гелет то слово завш i прекрутш, carip ра-јем.48) — В liliji jirpajy га јешче в наше време дбвушке јако нЈжно, уметно i весело, na npi вобм том сц^ла сподобно, поштено i npicrojHO. 49) — Te стародавт iндiчкi рај су зачува-ii до днеш-нвега дну Словак5. Ma/gapi су ra cnpije.ii од Славјан i 1менују га Чардашем. Словам га iMeHyjy также: EicTpiicoM, јербо се jirpa бкггро i весело. — 1ме тога раја спомјшвају i П o л b a к i. Голдбшвсш ninie; „K у p д е ш ciižb a музиса в часб учт пред tžm уж^вапа в ЈПтвЈ; особлнв^је". 50) 117. Људство всБх 4iHOB apijcKix в liliji je чпнвало само једен јед1н1 народ apijcra, тако i денднес чшвају вса нлемена слав-јанска само једен велпп народ славјанекк Прародгаелв! Славјан су преб1вал1 в доб£ нај давн^јшеј в 1нд1ј1 i су бш једна част славнога народа apijcKora i су ж1в&и в i3-верстно уредБеној держав£ поделвет на 4eTipi 4iHe. To доказују неодолателБно народно славјанско нетје, музша, jirpe, хороводј, iueci i paji. Bci Ti нредметј ce д^ле no својем значајј на Tpi р£зко раз.пчпе версте, намреч: * 1. на народно славјанско петје, музшу, хороводе i jirpe ročno д с к e одговарајуче петју, музж$, хороводам i jirpaM apijcKO-брахманстм; 2. na народно славјанско петје, музжу i плесе в o j н i ч к е (овд£ се та народна музпса не cjit пом^шат с садајној Militair ал! tiirkisch музтој) одговарујуче петју, музжб i плесам арцско-војтчгам ; 4') Страбо 734. — 48) AppiaH 1нд. 7. — 49) Bohlen 2, 194. — 50) Голдбшвсга: Gry i zabawy. Warszawa 1831. стран 224. 3. на народно славјанско иетје, музшу, нлесе i раје c e л б a н-ске одговарајуче нетју, музпсб артјско селБансгам. — Не bžmo, алј је 1мбл в 1ндф четвертј, то је, ремеселБшчш, 4in своје особјто петје i музшу, разлшујуче се од нетја i музше остал1х трЈх чшов ал1 не; в славјанств-б не најдемо сл^да o носебном neTji, музшб aлi плеоах ремеселБшчшх. — Все xpi версте народнога славјанскога иетја i музже, jirep, хороводов, плесов i рајев су чшто i нресно олавјанске иа CBojiM значајем се разлшују мед себој јако рбзко, много р^зчаје, него петје i музжа, илеса i paji сц^ла разл1чшх народов европсгах; се разлжују тако нанадно, да i чловек немузшален, ако нетје i музшу слшц, уже i3 часомЈре музшалне (aus dem Takte) — i что веч i чловек глух, ако једном MOTpi jirpe, хороводе, илесе i раје, уже i3 постунованја i поскашванја тотчас i легко разнозна, к ктерој Bepcri славјанскога петја ал1 музИсе спада нап®в, музјка, jirpa, хо-ровод, плес ал1 рај. Значај петја i музте се словам1 тежко да onicari; слбдече властност всаке т£х тр5х верст народнога славјанскога петја, му-з!ке, хороводов, jirep, илесов i рајев се иако в обче могу једнако навесп. Народно славјанско господско петје i музша, jirpe i хо-ровод1 су торжествеш, сватечш, узнешеш i вел1чанствет — состоје в обче само i3 нетја i не служе се музшалшх настројев. В Хнд1ј1 ce је то петје звало: петјем брахмансгам. K народному славјанскому господскому петју, музшЈ, jirpaM i хороводам снадају в обче: Ilicm церквене нрапославтх Русов, Сербов i Болгаров. Девет CTapimx православшх нап£вов npi р1мокат(шчкој служб^ божјеј тако Јмеиованој амброзцанској, упелБаној од св. Амброзца, ктера je i доднео в o6i4aji в дјецес^ мјланској в Ггалф. Семо па не спада тако iMeHOBam cantus ambrosianus: Te Deiim laudamus. Скоро вее петје руско св$тско, Mipci