Poitarina plaćena n gotovii.
Cena Din 2.
SOKOLSKI GLASNIK
ORGAN JUGOSLOVENSKOG SOKOLSKOG SAVEZA ^ Ljubljani, Narodni
hlazi srako? 1. i 15. u mesecu. - Godišnja pretplata 50 Din. - Uredništvo i uprava u  .............  '	dom.	- Telefon ured. 2543. - Račun pošt. šted. 10.932. - Oglasi po tarifi.
God. X.
Ljubljana, 15. augusta 1928.
Broj 16.
L j u h 1 j a n a , 15. augusta 192S.
Dva značajna i za razvoj budućih prilika u našem Sokolstvu važna da* tunu moramo danas zabeležiti u svom listu: to je 2. i 5. august 1928., kad su tiskane pre VII. sleta 'bratske sokol* SK.e župe »Rijeka« na Sušaku, splitsko »Novo Doba« i sušačka »Naša Sloga« objavile svaka po jedan članak, od ko-j.'h svaki obraduje tako zvaino »hrvat* sko pitanje« u Sokolstvu. Preko tih dvaju glasova u javnosti ne možema preči, a da ne bi o bistvu i jezgri jed* nog i drugog mišljenja olbavestili svo* je članstvo.
U »Novoj Dobi« od 2 o. m. ja* vio st brat dr. Laza Popovič, koji po* stavlja na početku svoga članka gene* rahio pitanje: ».la jedno pitam sve So* kole, jclsu li za njih hrvatski Sokoli slovenski Sokoli ili su neslovenski? — Tko može s obrazom poreči hrvatskim .Sokolima Slovenstvo? Niko! Zato ja pitam naročito sve jugoslov. Sokole: iesu li za njih hrvatski Sokoli—slove n* ski ili nisu?« U nastavku svog članka postavlja br. dr. Popovič tvrdnju: »Ne* spoian je falkt, da oba Sokolstva (t. j. jugoslovemsko i hrvatsko) još nepre* stano stoje pod uplivom nesokolskih interesa i snaga.« Ovoj tvrdnji mora* mo odreči utemeljenost, koliko se tvrdnja tiče jugoslovenskog Sokolstva. Nas ne vode ni nesolkolski interesi ni nesokolske snage, jer nismo do danas namerno i hotimice ništa učinili, cime bi se bili ogrešili o svoju samostalnosi, a i nismo nikad u nijednoj zloj name* ri prekršili svog ustava i načelnih za* ključaka obiju sabora. Izvršujuči orga* ni ustaVa i zaključaka stoje na pravil* noin stanovištu principa demokracije, da je treiba volju članstva apsodutno uzeti u obzir, a u hrvatskom pitanju pustiti slobodan p-ut mišljenju i želja* ma večine. 'Ni :za trcoutak nismo u se* bi zatrli iskrene i Ibrafcske težnje, da sc ne bi združili s hrvatskim Sokolima. Ali samo naša strana ovde nije mero* davna, jer je treba kod rešavanja sva* kog tako važnog pitanja najmanja dvojice: u ovom konkretnom primeru nas i njih! Samo gomile neprijateljstva ne sme biti medu nama!
»Postoji jedno unutrašnje, zajed* ničko, elementarno, duboko osečanje i svest svih Sokolova«, kaže dalje brat dr. Popovič, »da ovo sokolsko stanje ne može dalje da ostane, da je apso* lutno nemoguče i da je potpuno ap* surdno, da dva narodna i društvena pokreta, dva ista i jedinaka pokreta, oba uperena proti istom i jednakom cuju, na istom polju, na mestu, kod gradenja jedne iste države, da dve sna* ge, da dve želje, da dva velika idealiz* ma stoje jedan kraj drugoga odeljeno ili čalk neprijateljiski, Osim te svesti i opčeg osečanja u celom Sokolstvu po* stoji i jedna zajednička težnja, da se laži jedanput pogazc i da so u zajed* nici koraikne slobodno iz mrka u svet* lost... I reba samo razumeti, o čemu se radi. Radi sc jedino o torne, da se prvo sa strane jugoslovenskih Sokola hrvatskim Sokolima javno kaže ovo: brado Hrvati, vi ste zato naša brača, jer bcz Hrvata nema Jugoslovetistva, tu u našem Jugoslovenstvu ste i vi, a oisim toga bračo Hrvati vi ste naša brača, jer ste Sloveni, kako ste to ve* k o vi,m a do sada bili, kako jeste i ka* k o vi čete ostati! — Nalkon toga mora doči isto takova izjava i sa strane svih ostalih slovenskih Sokolova... Nečcmo Hrvatstvo na šilu, nečcmo Jugoslo* venstvo za ljubav nekom drugome, pa nečemo ni sjediinjenje danas u jednu organizaci j u sokolsku, nečemo revizi* ,iu sokolskoga ustava, nečemo m igru sa izigravanjem konstituanti. Ostanite vi hrvatski Sokoli, to što hočete da jeste, živite vi i radite po zakonima vašim, ali^ ne zaboravitc na glavni za* kan i vaš i naš: da smo Sloveni, to' nikada ne zaboravite i mi od vas dru* go ne tražimo. Smatrajoči vas za Slo* vene i kao Sokole i kao Hrvate i javno vam to priznavajoči, mi deklariramo dalje: da ni jedna jugoslovensika i slo* venska sokolska stvar ne sme od sada da bude bez vas, pa uzimamo za svo* ju prvu dužnost da na praktičnom, realnom, običnom ostvarenju te ideje što otvorenije, poštenije i energičnije poradimo. Kao Sokoli i kao Sloveni vi treba da idete s nama zajedno, kao i pri is vania, i nijedna, naša vežba, ni* jedna naša akademija, ni jedan naš slet od sada ne če biti bez vas, i mi če* mo vas uvek zvati i pozvati. Nečcmo diskusije i reči, jer 'je dosta toga, ne* go treba dela, otvorenosti i iskrenosti. Mi tako osečamo, tako mislimo, tako govorimo i tako ćomo činiti.«
Tako živo, precizno i !bez okoli* sanja govori brat dr. Laza Popovič i ni iz daleka nam nije na umu, da nje*
ADAM ZAMOVSKI, starosta PSS:
Pozdrav Poljskih Sokola Jugoslo■ venskom Sokolstvu.
Bračo Sokoli Jugoslovani!
Svima Vama, okupljenim pod za* stavom Jugoslovenskog Sokolstva' i svima stanovnicima, koji ulaze u sa* stav velike Vaše Kraljevine, izričem u ime eelog Poljskog Sokolstva, koje obubvata zemlje na teritoriji poljsirioj i one izvan njenih granica, čalk i na drugoj polulkugli, naš isrdačan sokol* ski »Zdravo!«
Veliku čast gaji za Vas Poljško Sokolstvo ne samo iz razloga obične društvene kurtoazije, • več ushičeni sil* nom idejom, koju Vi predstavljate i za eiji napredak ste dali očdgledne bor* bene dokaze.
Vaša država to je zgrada, koja je postala iz nekoliko zasebnih delova. a zahvaljujuči razumevanju ideje j edin* stva, za koju ste toliko uradili i dali sjajnih primera — sačinjava granitnu zgradu kraljevine pod jednim Kra* Ijem i pod jednom zastavom ujedinje* nja. Da bi ste do toga došli, umeli ste čak da žrtvujete državnu samostal* nost. Srbija i Crna Gora umele su da u torne pravcu odu tako daleko, da za* bora ve čak i ime i da ga zamene ime* nom Jugoslavije, raskidajuči mnoštvo svojih tradicija, ma da u injih udubili duše osečatc veliku privrženost i orno* gučavate stvaranje ogromne državne tvorevine. /Jato veliko požrtvovanje i službu ideji ujedinjenja, koja se tako teško postiže medu Slovenima, mora mo Vam se diviti i odati čast. Sloven* ei, Hrvati i Srbi, ova glavna tri pleme* na naroda velike Kraljevine, demantu* ju svojim delima opšte mišljenje, da nesloga Slovena ne dovoljava im da postignu kakva veča dela; ova tr.i ple* mena potvrduju, da Sloveni umeju da se ujedine pod zastavom velike ideje.
Ali još je jedan razlog, radi kojeg mogu ovde da izrazim svoju radost. Imam mandat Poljskog Sokolstva, da izrazim veliku čast i priznanje Vama, bračo Srbi, za Vaš viteški stav i dr* žanje u 1914 godini, kada ste Vi, taaa narod od četiri milijona, pri,mili ruka* vicu, koju Vam je baeio germanski džin. Baeio se na Vas, kao besni ura* gan, grad železa, te su Vam bacane teutonsikc granate, misleči da če oni Germani učiniti to, da za nekoliko da* na neče ostati ni traga Vaših mesta i varoši, medutim Vi Srbi, naoružani ne* pobedivom verom velike ideje, ispu* njeni toplom i neugašenom ljuibavlju svoje otadžbine, ne samo da ste umeli da se oduprete, več iste umeli da i po* bedujeto velike horde njcmačko*tur* sko*madars!ke koalicije. Pcbcdili ste ne samo Vi, več svojim otporom razibuk* tali ste sve jače vihor rata, Ikoji je 'buknuo u celom svetu i eeo se svet u vatri ove strašne borbe očistio, pobe* dihi je ideja slobode, ušle su na snagu tvorevine slovenskih država, postala je Jugoslavija, uzdigla se Čehoslovačka i ustala je iz mrtvih PoljsUa. Prema Va= šem viteštvu pre svega mora da oseti čuvistvo Poljak, koji je viteštvo uvek smatrao i smatra kao svoj običan za*
nat i koji ideju slobode i borbu /a nju potvrđuje svojom sopstvenom krvlju na poljima Evrope i izvan nje* nih obala kroz eeo devetnaesti vek.
Nas Poljake vezuje taj isti viteški ideal kao i deja slobode, za koju smo se još odavna borili,. što če posvedo* eiti mnogo poljska imena medu na-ro* dima na Balkanu, kao i imena balkan* skih Slovena u Poljskoj i njihove tvo* revine.
Poznati Vaši pisci bave se polj* skom literaturom i unose kao motive u svoja dela zatim teme, koje uzimaju iz poljskog života. SlovenaŠ«i pesniK Prešeren po nagovoru Poljaka Korit* kc prevodi Miekijevieza. Hrvatsko* srpski pesnik Gundulič stvarajuči još u sedamnaestom veku viteški ep »Os* man«, uzima za motiv poljsko*turski rat i opeva kao pobednika poljskog kraljeviča, doenije Vladislava Četvr* tog. Isto tako i Petar Kanavelovič u svojim pesmama veliča Poljake, naro* čito kralja Jana Scfejejskog, a Vaš Ni* kola Tomazeo upotrebjjava vrlo često pseudonim Eustacio Рогау — osim to* ga potpisuje se imenom grba našeg MicVjevicza. Ti odnosi ne samo što datiraju još odavna; kod nas je bora* vio kao gost jedan veliki erkveni re* formator Pavle Skalič, koji je izvesno vreme proveo na dvoru našeg Kralja Zigmunta Avgusta, a isto tako poznat je kod nas Vaš slavni matematičar iz Dubrovnika jezuita Ruder Boiškovič, ■40ji je neko vreme boravio u Poljskoj na prolazu; gde se zadržava n Zales* zcykama, Kamiencu, Varšavi i Krako* vu — veliki Vaš voda ilirizma Ljudevit Gaj bio je u tesnim vezama sa Polj i* cima. Imali smo kod nas u Poljskoj i mnoge pevače Srbe, po čemu-se tada u sedamnaestom veku u Poljskoj na* živa pesma srpskom oraeijom.
S druge strane mnoga naša polj* ska imena nalaze se kod Vas. Andrej Kuhar sni radi medu Slovencima i Hr* vatima na polju literarne kritike. Emil Koritko, poljski emigrant, budi ideju slovenskog jedinstva pred velikim Ga* jem. Medu Vama dugo iboravi Ale* ksandar Sapieha, Adam, Gzarnoski, sakupljajuči srpske narodne pesme — osim toga vezuje nas zajednič.ii rad na kulturnom polju — a još više borba protiv izajedničkog neprijatelja, a iz* nad svega zajednička ideja slobode.
Naš zajednički neprijatelj bili su Turei, koji su na Kosovu polju oduzel: samostalnost Srbiji s istalnim borba* ma u toku vekova težili, da- oduzmu slobodu Poljskoj. Bilo je trenutaka, kada se sudbina podsmehivala Slove* nima na Balkanu i pokazivala nada, da se oslobode od turskog jarma, kada je na poljskem prestolju sedeo Štefan Ba* tori, ali kada je taj kralj umro, ne uspevši da razbije i provede u delo propast Porte — pomova je bljesnuo rnomenat, kada Vladislav Četvrti uz;-ma k runu Piasta i Jagjelona, tada su se Srbi i Hrvati osetili slobodni, po crkvama i kučama vešale se slike Vin*
govoj iskrčnosti ne bi verovali. Čuj* mo sada još »Našu Slogu«, što' u glav* nom govori u svojem 7. broju od 5.
o.	m.: «... Pozdravljamo vas, jer ste Sokolovi! A Sokolstvo nije frakcija, ni partija — Sokolstvo ne razjedinjuje nego spaja i sleva u veličanistvenu har* moniju i gigantski, mladenački napor sve fizioke i moralne snage čitavoga Slovenstva. Sokolstvo je »par excel* lence« slovenska tvorevina. I ono se je do danas afirmiralo kao jedan od naj* jaeih instrumenata opčeislovenskog na* pretka na svim područjima života. Slo* vensko je Sokolstvo i po svom šir„o* kom i dubokom, istinskom demokra* tizmu ono, koje pripadnike najrazličiti* jih društvenih klasa spaja u zajednicu bratstva, čini ih ibračom. Sokolstvo je i sinonim trpeljivosti. A ne može drukčije ni da ibude: tko je duhom i telom jak, taj ne može biti tesnogru* dan, taj se ne boji raznolikosti pogle* da i naziranja na život, kao i na raz* ne 'njegove probleme! 1 upravo zato neka nam bude slobodno reči sledeče: (Jasoviti nesporazum podelio je naše Sokolstvo u dva tabora — u tabor ju* goslove'nisfoog i hrvatskog Sokolstvi. Priliono apisurdna je ta pojava. Jer ono zdravo, nelbolečivo, širokogrudno hr* vatstvo nije nikada bilo u zavadnji s istinskim jugoslovenlstvom, pa ne treba ni sada. Nasuprot, upravo u ovim te* škim časovima opčeg narodnog života na Slovenskom Jugu, ono 'zdravo, za
život spoisobno hrvatstvo trebalo bi da traži i nadc zajednički jezik s čistim, prekaljenim jugoslovenstvom, čija je budučnost van diskusije, jer če ove njegove porodajne muko naislkoro pre* stati. Ne samo apsurdna nego i štetna je ova pojava: Mi smo relativno siro* mašan narod — siromašan materijalno i na organizatornim sposobnostima. I gotovo je greh, da se naše slabe snage cepaju. Ovaj dualizam je malone ras* pikučstvo i mi se u ovom času pridru* žujemo več na više istrana manifesto* vanoj želji: neka Bog da, da skoro do* de do likvidacije ovog dvojstva, pa da se naše Sokolstvo slije u jednu jedin* catu i jedinstvenu organizaeiju rada i nastopanja, ciljeva i težnja! Neka Bog da, da do godine ovde, na obalama pla* vog Jadrana, proslavimo izmirenje i zagrljaj sviju naših Sokola! A dotle, neka ne ibude mesta mržnji i pobija* nju medu hrvatskim i jugoslovenislkim Sokolima! Sokolstvo i bratska mržnja —• to je neispojivo! Pa ako medu nji* ma još ne može biti potpunog jedin* stva, neka je bratsko natecanje u radu i u rezultatima rada!«
S ovim rečima, u čiju iskrenost potpuno verujemo, pozdravilo j-c ured* ništvo »Naše Sloge« poslednji župski slet na, Sušaku. Na nama je sada, da sve to promislimO' i uvažimo te se od* lučimo za ono, što je potrebno za sa* dašnjost i budučnost.
Sokolsko bratstvo ima reč!
i
Kisfai
4i,""". '
Seljanke iz okoline Skoplja igraju kolo.
Na Kosovo Sokoli!
Na Vidov*dan nismo išli u Skop* !je; srce nam je zabranjivalo i misao naša jugosloveniska.
Aid 'treba iči sad n'a Kosovo. Ta Kosovo je bilo i ostaje simbol naših patnja, a i naše ljubavi, vere i nade.
Ni najoportuniji dogadaj ne mo* že da nas smete u našoj odluei. Jedin* stvo naroda i države Jugoslovenskom Sokolu nije samo zastava, koja se mo* že okrenuti, nije samo nakit, koji se može skinuti, nije samo geslo, koje sc može promeniti, nije saimo parola, ko* ja samo služi za slobodniji prolaz, ne* go jeddnstvo naroda i države je; Sokolu bitna sadržina, s kojom živi i umire.
Što veča ic opasinost. tim čišče tre* baju da budu u ideji svoj oj naše duše. I opasnost je u današnje dane velika.
Idu ljudi natrag Soho ne uzmiče; on može samo stati, ako ne može na* pred kretati.
Ljudi su razočarani. S oko ne mo* že biti razočaran, jer je ideal u njemu samome.
Na Kosovo dakle, Sokoli! Više ne* go ikada ovaj put! Ko ne može telom, da je tamo duhom!
Soko se je zakleo na nebeško car* stvo. Metak duše ne ubija.
Novi Marof, u augustu 1928.
Dr. Fr. Ilešič.
dislava Četvrtog kao sv. Dorda, koji ubija aždaju — ali i ova nada je pro* pala pošto ovaj poljski kralj nije bio u mogučnosti, da preduzme pohod, bu* duči zauzet ratom u svojoj sopstvenoj otadžbini. 1
Snosili ste i dalje ropstvo dok i za Vas nije došao trenutak oslobode* nja — otpočeli ste boj u početku de* vetnaeistog veka pod vodstvom Črnog Đorđa. I tada žure pod Vašu zastavu i služlbu Vašeg narodnog junaka polj* ski oficiri i prolazc kroz Vašu vojsku poljski podanici — Dzieduszycki, Haydl, Kozijebrodski, Cienski, Pietru* ski, Kozlovski, Zapoklicki, Zavadzki, Vilamovslki, a kada je sloboda Srbiji izvojevana u Beogradu, sip Črnog Dorda, Aleksandar, posle državnog udara pod utieajem Poljaka Čajkov* skog i Ludvika Zivierkovskog, zahva* ljujuči njima, obara dinastiju Obrc* noviča; vlada prelazi u ruke Karador* deviča, gde se oseča utica j Poljaka na srpskom dvoru sve do 1849. godine.
Vezivali su nas isto tako. ideali slobode, koji su izraženi u pesmama. Poljska narodna himna Vibickog »Jes* zeze Poljska nie zginela« služila je za uzor slovenskom pas toru Tomašiku za pesmu »Hej Sloveni još ste živi, reč naših dedova«, koja izmenjcna u če* škom »Hej Slovane«, a u hrvatskom »Još Hrvatska ni propala«, Srbi su pri* mili isto što i Češi.
Uvek' ste živili misleči o sebi, i ova je misao kroiz Madžarsiku dopirala u naše zemlje, a izraz te jednomisle* nosti bila je svečanost pedeset godiš* njice kraljevine 1865, koja je slavljena zajedno u Parizu. I po svečanost1! u klubu našli su se Sloveni 'na grobu Mickicvicza, koji je tako visoko cenio srpske narodne pesme, i posle govora Chodzihe — Sloveni su dali jedan dru* gome ruku stvarajuči živi venac, ne samo ruku več i srca,' a te iste godine
na banketu slovenskog kluba u Beču izneo je poljski maestro Artur Grott* ger sliku »Slavija« i rekao je prisut* nima sledeče: »Ne mogu Vam, bračo, ovde sve reči, što u srcu nosim i što želim. Bacite pogled ina tu sliku, koja je namerno za taj trenutak uradena t ona če Vam jasno kazati moja oseča* nja. Bračo, budite uvereni, da mi Po* ljaci nečemo se nikada odreči zajed* ničke nam majke, i čim naše još sveže rane zarastu, pružičemo Vam bratsku ruku za rad na zajedničkom dobru i zajedničkoj budučnosti!«
Reči Grottgera ulaze u život. Rane su nam zarasle i mi smo pružili ruku za saradnju na sokolsku j njivi. Ideja sokolska, koja nas vezuje i koja sači* njava osnov za stvaranje velike fede* racije slovenskih naroda, biče za Vas spona i unutra u svakom slovenskom narodu i svih Slovena zajedno. Ona če Vam, ta ideja, bračo u Jugoslovenskoj državi pomoči, da uklonite razlike ko* je se medu Vama još pokazuju. Ona'
—	ta ideja, če nas vezati protiv jed* nog zajedničkog nam neprijatelja ee» log Slovenstva, to jest Germanstva, Mi, Poljaci, Vi bračo Jugosloveni, naj* bolje razumemo, na čemu se osniva ta opasnost. Protiv nais isto kao i protiv Vas priprema se o-sveta socijalnih nje* mačkih organizacija i kao što su 1914. god. jurnuli naoružani na malu Srbiju, tako se danas priprema pohod naoru* žani bombama i g a sovi m a na Poljsku, i ona neče mimoiči ni Vas, pošto je deo zemalja Vaših nekada pripadao Habsburškoj kruni.
Nemarno potrebe da se bojimo, jer se umemo boriti i pokazati u borbi, kadit se radi o otadžbini, ali ne sme* mo poči zasebno, več svu svoju vred* nost moramo pokazati Germanstvu —• sllu Slovenstva! Sloveni su pokazali Evropi da pored ropstva, kroz koje je Srbija prošla preko pefestotina go* dina. Poljska kroz stopedeset godina,
God. X. — br. 16.
Lep uspeh VII. sleta sokolske župe „Rijeka“ na Sušaku.
slet, VIII. redovni.
Starosta saveza poljskih sokolskih dr ustava br. Adam Zamovski izdao je za ta j ,slet c vaj poiziv:
U prastaroj krajini poljskoj, u Kolevci poljske države, u zemlji, iz koje je izašla silna porodica Piasta, u kojoj se nameče istorijska misao i jav« 1 ja s ja j starodavnih vremena, — gde je taj nacionalni sjaj, rasvetljujuči poljskog čoveka u ovom delu zemlje, dao mu neobičnu silu, da je izdržao u najstrašnijim progonima zločinske i podmuUle germanske politike, gde je ta velika sila bijuči iz šle m a Boleslava Hrabrega, naoružala grudi tog čoveka tako otpornim oiklo.pom, da su se od njega odbili nemački pokusi, izraženi u kratkom. ali izloznaonom izrazu »Drang naeh Osten« i »Ausrotten«, i gde je taj narod podneo sve, ne gube« či ponosa i veličine prvih Piasta, i is« trajao na ledini otaca igajeei sveto og= njište poljske ljuba vi — tamo če se u dane 29., 30. juna i 1. jula 1929, u metropoli te krajine, u Poznanju, održati VIII. Slet Poljskog Sokolstva sa uče--stvovanjem »Saveza Slovenskog Sokolstva«.
Na taj slet če gledati Orao sa poznanjslkog Ratuša, nanj če gledati tradicija prvih silnih Piasta, Miečisla«
pihar isvoje stamovište po predmetu sadržaja i tehnike prosvetnog rada, isto tako Ibr.Lhotski v 11. broju n ase g oficijelnog organa. Pošto su oiba dvo« jica tehnički radenici, mislio isam, da če i koji prosvetni sokolski radenik kazati svoju reč. Celkao sam u prvom redu na reč naših sokolskih ideologa, starijih prokušanih radenika u Sokol« stvu, koji su bas kod ovog razmotri« vanja pozvani prvi — no uzalud. Ves rujuči, da samo ozbiljno i svestrano razmotrivanje predmeta može da bude od koristi, da pročisti pojmove i izleči nesporazum, koji na žalost baš u ovim stvarima postoji, hoču da iznesem i svoje, naravno takode subjektivno miš« ljenje, kojega potvrduje i moja dosa« dašnja prosvetna praksa.
Ako pazljivo i objektivno poisma« tramo stanovišta sokolskih radeinika u tom pogledu, inailazimo na dva do« voljno ekstremno precizirana stano* višta. Dok jedna grupa u istim f or si ra prosvetni rad u društvima na račun i na štetu telovežbe, druga skupina opet oseča neko neopravdano nepoverenje prema svakom ideološkom pokret-u. Jasno je, da ni jedni ni dru*i ne izvode pravilno si'ntezu Sokolstva u praktič«
Slet u Poznanju dače Narodu živi dokaz, što se može postiči ljubaviju za stvar i dobrovoljnim podredivanjem pod železnu disciplinu.
Taj slet če prvi put Poljsko So* ! kolstvo postaviti pred prestavnike po, ledinih naroda, udruženih .u Meduna* rodnoj Gimnastičko-j Federaciji.
Taj slet če nas posle više godina opet postaviti rame uz rame sa dni p o m biačom Sokolima, koji če .brojno doei 'z sviju slovenskih izemalja, te Ume odlično ojačati veze srdačne ljuba vi i saradnje, koje več postoje.
Pozivam Vas zato, Sokoli, i obra« čam se do Vas goručim apelom, da bi bili svesnd ozbiljnosti vremena. Pozi« vam Vas sve, da ne bi u svojim nas to« janjima zanemarili ništa, što može po« diči Vašu spremu i vrlinu, fizičku '. duševinn.
U ime velik og gesla pisanog zlat« na zastavama sokolskim a krvlju i mukom udubenog u našim srcima: »Bog i Domovina« izgradujte Njoj, koju smo vlastitim rukama izba« vili iz lančeva, svojim požrtvovnim ra« dom jaku budučnost!
Verujem, da čete biti dorasli iza« datku i da če Vam sves't dobro shva« cene .i ispunjene dužnosti biti bogata nagrada.
Zdravo! A. Zamovski, starosta Saveza.
•
Velike lakoatleske utakmice ČOS.
! Velike lakoatletske utakmice prirediče ČOS 8. i 9. septembra t. g. u Prostjejo« vu u Moravskoj, koje če sadržavati: šes ter oboj, deseterolboj, mačevanje, na« ročite utakmice trčanja'na 100 m, 400 m, 800 m, 1500 m, trčanje preko viiso« kih zapreka na 110 m, preko niških za« preka na 220 m, trčanje po cesti na 15 do 20 km, štafetu 4X100 m, bacanje kugle, diska, kopija, skok u visinu i daljinu, s mesta i sa zaletom, penjanje po užetu dugom 7 m; dalje če se odr* žati utakmice u plivanju i dapaiče uta« krnice u pucanju na strelištu
*
Bugarski Junači u Pragu.
Delegacija bugarskih Junaka, koja je otišla u julu o. g na švajcarske te« lovežbačke svečanosti u Lueeru, pose« tila je na svom povratku Prag i daka« ko sve ustanove i zavode Čehoslova« čke Obce Sokolske, koja je mile goste pozdravila po svojim zastupnieima te im je bilo razloženo i pokazano čitavo poslovanje u Turševom domu, central« norm sedištu ČOS.
nom radu, koji treba da bude univer« zala n kao Sokolstvo samo. Ni telovež= ba, ni duševni odgoj nije cilj Sokol; stva, oboje su tek svrha, da se po«
stiigne konačni etički cilj; stvaranje no« vog slovenskog čoveka, karaiktera. Taj
čovek, ta generacija, porasla iz sokol« ske škoie treba da ima uz jako telo i lepu dušu, uz razvijene mišice i ple« menit karakter. Iz poimenutih dviju jednako jakih i jedrn ako potrebnih ko« rena raste stablo Sokolstva v vis i u sunce. To je potrebno, da drže več jedanput na umu svi sokolski aktivni radenici. I kad bi to činili svi, i radili prema torne — prestala bi vsa mimo« ilaženja, vise nesuglasice, sve tužbe i sva jadikovanja.
Ljudski je život kompromis po« jedinca, stalni kompromis sa okolinom, a taj je potrdban i sokoilskome radu. Samo u sporazum'nom, složnom radu sviju funkcionera, koji jedan drugog pomažu i podupiru je spas i napredak.
Praktički izgledala bi stvar ovako: U varoškim društvima, gde ima do« voljan broj sokolsko vašpitanih pred« njaka — podvlačim sokplsko vaspita« nih!, ikoji su sami kadri da protumače članstvu savesno i jasno našu sokol« sku ideologiju, u takvim društvima je rad prosvetara tek rasporedivanje <po>
menutih snaga, pripremanje grade za njihov vaspitni rad kao i u prvom redu vaspitanje novih prednjaka kao i pomočnika za svoje zanimanje, pa bilo to u zasebnoj ideološkoj škofli (održanoj naročito za prednjake) ili u okviru prednjačkoig tečaja u uskoj sa« radnji isa tehničkim vodstvom. Pravi sokolski prosvetar treba uvek da ima na umu, da je prirodni vaspitač —-prednjak, voda odelenja, te da je taj temelj ideolcškog vaspitanja, koji je pridobiven u samoj vežbaonici, od strane samog vode odelenja svalkako najtrajniji i najdublji. Uzrok je sa« svim psihološke prirode. Članstvo tre« ba da ima poverenje prema svome vodi, poverenje koje je pretpostavka za stvaranje visokog sokolskog ideala dobrovoljnc discipline, koja je bit i kam-en*temcljac našeg rada i napretka! Zato je nužno da ima voda odelenja i u ideološkim pitanjima prvu reč, da dode njegov govor od srca k srcu, bez drugog tumača. Zato još jednom: Sa= mo taj je prednjak u pravom, sokol« skom smislu reči, koji je kadar i spre« man biti poverenom mu članstvu voda i primer i kod tehničkog i kod ideo« loškog sokolskog rada!
U man j im; naročito seoskim dru« štvima, koja treba da budu srčika Sokolstva, stvar je mnogo teža i sta« nje rnnoigo manje povoljno. Seoski prednjači su malobrojni, često puta nedovoljno ideološlki valspitani te je /bog toga prosvetar prinuden, da sani stupa na mesto prednjaka kod ideolo« ške grane sokolskog rada. Time je po« ništena ova primerna idealna veza iz« medu članstva i vode te vaspitanje mnogo manje efikasno i duboko. A šta je glavno: ovaj prosvetar često puta ni isaim nije jak u svojoj sokol« skoj savesti, osim toga bez tradicije i prakse. Naročito se to opaža kod no* vih društava, gde malazimo u mnogim slučajevima na žalost jedno jediino so« kolsko lice, koje je stožer i centar svakog sokotekog rada. Da taj rad 'ne može da bude svestrano dubok i spre« man, jasno je svakome.
Organizacija zasebnih prosvetnih odbora čini se mi dobra tek u visim jedinieama (u župama i Savezu) gde se taj glomazni aparat lako upotreb« ljava za kontrolisanje rada u jedini« eama, za upučivanje radenika i za od« goj naraštaja za pomenute funkcije. U društvima čini mi se prosvetni od« bor sa tajnikom i odbornieima suvi« šan. Ideal n u sliku br. dr. Murnika, da 'bi prednjački zbor bio ujedno i prosvetna instanca možemo ostvarati na taj način, da vrši ideološiku granu na» šeg rada prosvetar kao član prednjači kog zbora sa vodama odelenja. Svi drugi funkcioneri koji su od koristi, kao (knjižničar, lekar, mogu da vrše svoju dužnost kao članovi upravnog odbora ili prednjačkog zlbora. Za spo« razuman rad tih funkcionera sa pro« svetarom dovoljni su sastanci i razgo« vori. Nikako nisu tu od koristi sed« niee sa papisnicima i celokupnim apa« ratom. Što ma'nje funkcionera, što ma> nje sednica — a što više tihog i pre« danog sokolskog rada!
Jcdnoobraizna metoda prosvetnog rada je za sada prema prilikama po« jedinih pokrajina utopija. Metoda ra« da treba da se u svakom pojedinom slučaju prilagodi prilikama, i to sta« leskim, intelektualnim, društvenim i Jinansijskim. In uče nečemo postiči ni uspeha ni napredka!
Gore navedene predloge odnosno mišljenja iz'nosim ovde još nesredena, kao -plodove sopstvene svoje prakse. Ipak bi bilo od koristi za celokupnu organizaeiju, da se pristupi reorj-^n5-zaciji prosvetnog rada, pridržavajuči u kolilko je imoguče ovu idealnu sliku zajedničkog i nedeljenog sokolskog rada, koji je izložio br. dr. Murnik u svome izveštaju za 1927. godinu. In« dividualna praksa na temelju zajednič« kog tehničko«ideološkog rada treba da pObedi i stvara nova dobra po Sokol« stvo.
Različite i raznovrstne su sokolske prilike u našoj zemlji. Raznovrsne u pogledu sokolske tradicije, narodnih esečaja, temperamenta i psihoze. Sve ove komponente (treba da utiču na radni program savesnog vaspitnog rada jer je Soko deo svog naroda, sin zemlje i njezinih psiholoških emana« cija. Kao što 'ni jedan svestan i doiuar prednjak neče u mladom društvu i sa novim vežbačima. još neupučenim u smer i svrhu umetničke telovežlbe od« ma početi sa vežbanjem težkih i aka« demskih kompozicija br. dr. Murnika, isto tako neče ni spreman i vredan prosvetar u svome ideološkom radu početi sa najdubljim problemima naše sokolske etike. Putevi su raaličiti i treba da budu udešeni prema prilika« ma — a cilj mora da bude isamo jedan: stvaranje novih dobra u narodu na« šem. odgajati nove ispravne karakterc, ljude zdravog tela i jasne duše.
Savezna prosvetna škola trebala bi rešiti pre svega problem izajednič« kog sokolskog rada, problem zdrave koncentracije svili snaga u pravcu ve« čeg intenziteta, pročiščenja dubioznih pojmova i još nejasnih pitanja. Sa n.ijširim upotrebljavanjtm sl obodne diskusije ona treba, da postigne kod svili sokolskih radenika troje, što je bitno i največe važnosti:
Čist pojam, jaku spremu i plodan sokolski rad!
Jedna svetla tačka u težini dana« šn j ih dana! Jedna lepa manifestacija kao spontani izljcv dugog rada i težnja u prošlosti usprkos teškim udarcima krute sadašnjosti današnjih dana! Je= dno nadasve uspelo sokolsko slavlje, koje nas je deprimirane zaustavilo u našem srozavainju i ulilo novi tračak vedrine i nade u bolje. Mora i nciz« vesnost, koje nas pritiskuju, nisu pre« čile sve one Sokole od Skopi j a, Šuma« dije, Vojvodine do Maribora da se okupe na tom istaknutom kraju. Da« pače terale su nas, da potražimo ne« ki čvrsti oslonac, s kojeg da izademo iz kaosa današnjih dana. I nismo se prevarili. Videli smo se u oči, p ogle; dali se i porazgovorili i svi osetili, da če ispravni sokolski rad u ovim čašo* vima biti pravi melem ranjenoj na» rodnoj duši.
Novi župski barjaci na čelu povorke.
Sokolsko slavlje na Sušaku okupi« lo je sokolske pripadnike iz svili kra« jeva naše države. Bile su rzastupane u manjim i večini odredima skoro sve sokolske župe. Tako n. pr. župa Skop« 1 je poslala je odio od 30 Sokola. I žu« pa Kragujevačka poslala je lepu četicu pod vodstvom poznatog sokolskog radnika Gjure Brzakoviča, starešine sdkolskog društva u Kragujevcu. Splitska sokolska župa učestvovala je sa 80 članova članskih i naraštajskih kate« gori ja sa starešinom br. dr. M. Buičem i oko 150 drugih izletnika. I župa ši« benska bila je brojno zastupana sa ukupno oko 200 izletnika, koji su st'gli posebnim parobrodom »Pašman«.
Grad Sušak bio je upravo prekri« ven zastavama i zelenilom. U grad se slegle hiljade i hiljade bližeg domačeg pučanstva i izletnika iz udaljenih me« sta. Osim redovitih vozova, u prometu su bila tri izvanredna izletnička voza i brojni parobrodi.
Sokolske čete susretane su bile sil« nim oduševljenjem pučanstva i zasi« pane cvečem. Slet od god. 1924. u sva« kom pogledu, ne može se ni iz daleka meriti sa uspesima ovog sleta. I mam« festacije i učestvovanje pučanstva bilo je srdačnije i brojnije nego li na zad« njem sletu. Karakterističan *je topli uvodnik sušačke »Naše Sloge«, kojim je pozdravila Sokolstvo.
Sušački sokolski list »Branik« iza« šao je u svečanom riihu, donoseči sli« ke kumova nove župske i naraštajske zastave:	izastupnika	grada	Praga br.
dr. Petra Zenkla, člana gradskog save« ta, koji zastupa zaprečenog gradona« čelnika dra. Baxu, i starešine JSS br. E. Gangla.
Sokolske svečanosti trajale su kroz 4. i 5. o. m. 4. VIII. vršile su se lakoatletske utakmice domačih dru« štava, a u večer priredena je akademija »Sccina na Marsu«, na kojoj sudeluje 120 osoba.
Glavni deo svečanosti
obavio se 5. VIII. U jutru rano održani su pokusi, a več pre 10 sati slogle se silne mase sveta po ulicama, da vide i pozdrave sokolske čete. Povorka kroz grad 'započela je U 10 i po sati. U njoj je učestvovalo 1300 sokolskih pripad« nika, največim delom članova i člani* ca, jedna četa mornara pod vodstvom simpatičnog i u sokolskim redovima dobro poznatog brata Kovača i jedna četa pešadije. Na čelu povorke nose stegonoše 18 župskih i društvenih bar« i 5 naraštajskih. Nadalje su sudelovalc tri sokolske glazibe i 4 fanfare i vojna muzika. Videlo se i narodnih nošnja, osobito iz Slovenije, dapače i iz Južne Srbije. Trdba istaknuti gla2flbu iz Tro« igira, koja je kroz ova dva dana sleta odlično koncertirala pod vodstvom vrednog učitelja Bozotta.
Razvijanje barjaka.
obavilo se na Regentovom lrgu. Nova crveno«bela župska zastava, bogato je i umetnički satkana. Isto tako i nara« štajska, Na župskoj osobito se ističu trakovi grada Praga, pravo umetničko remek«delo u narodnom stilu. Nara« štajlskoj zastavi poklonio je kumovsku traku brat Gangl. Isto tako i skopljan« sika župa privezala je lepu traku te poklonila naraštaju kosovski božur.
Na počasnoj tribini našli su se u/. kumove zastupnik Nj. V. Kralja komandant P. O. K. g. Vučer, zastup« nik g. Ministra Vojske i Mornarica i
IV. aimije, veliki župan g. Kuč'ć, gradonačelnik g. Smokvi na, delegati poljskog i ruskog zagraničkog Sokol« stva, predstavnici Jugosl. Sokolstva i štampe, te drugi.
Starešina domače župe br. Ivo Polič pozdravlja zastupnike Nj. Vel. Kralja, Vojske i Mornarice, grada Pra« ga, JSS i ostale, te ističe važnost ovog momenta u životu ovdašnjeg Sokol* stva.
Zastupnik grada Praga br. dr. Zenkl ističe osečaje čehoslovenskog naroda prema našem junačkom naro« koji nisu trenutačni, nego duboki i trajni. Spominje naše napore za slo« bodom i nastojanja naših neprijatelja, koji su ostali isti pre i sada. Naši ne« prijatelji i njihovi su. Nečemo tudega, ali hočemo da živimo u miru ra dom sopst’, cnjn, zajedničkim. Apelira na slogu Slovenstva i ističe kak ova bi to bila sila, da je Slovenstvo složno. U« opče eitav' rjegov govor bio je jedan topli apel za slogom' medu Sloven« stvom.
Zastupnik Nj. V. Kralja donaša čestitke Nj. V. Kralja na žilavom i po« žrtvovnom radu župe.
Zastupnik Vojske i Mornarice i
агт*Је ističe da je Sokolstvo naj« bliže vojsei. Sokoli su suho izlato za
Vojsku.
Starešina JSS E. Gangl održao je siedee' govor:
BRAĆO I SESTRE!
Sakupili smo se na obalama našeg sinjeg Jadrana, da manifestiramo ve« liku ideju sokolskog bratstva, k::iepa nama baš sada najviše treba i koje je najjača duševna veza medu bračom i sestrama iste krvi i istog jezika, pa bilo da ova naša brača i ove naše se« stre žive u granicama naše kraljevine ik da žive izvan tih granica. (Odobra* vanje.)
Šta su stvorili pravda bnžja i za« kon prirode, pitko ne može i ne sms da poruši ili sa nepravdom i nezako« nitošču da pogazi! To se može učiniti privremeno, može se i mukom i trp« ijenjem i bolešču naplatiti vernost i ljubav prema majci otadžbini i prema narodu svome, ali trajno ovako nekul« turno i krivično- stanje ne može uni« štavati jednoga velikog dela našega naroda i naše zemlje! (Burno pje« skanje.)
Sokolsko bratstvo izvire iz naših srdaca: ono se diže preko gora i valo* va morskih, ono otvara gvozdetia vra« ta tamnica, ono lomi lance ropstva, ono brusi mačevc i oštri kopija, ono stvara junačka dela, ono u ovaj mo« menat kao grom udara u Učku i Istru, koje su zastrte u crne bar jake, ono viče i usklikiuje: Jadrane naš, koliko te oči naše progledati ne mogu, narode naš i zemljo naša, koliko te obuhvata plamen naše ljubavi i žareča sila naše bolesti, mi te pozdravljamo oduševlje« nim, iskrenim, bratskim sokolskim: Zdravo! (Gromovito pozdravljanje.)
Ima kod nas, ima ervenih sokol« skih košulja; ima kod nas, ima junač« kih peisama. A da naše košu! j e još bo« lje poervene — to možo učiniti samo krv, prolivena za oslobodenje neoslo« bodenih; a da se broj naših junačkih pešamo pomnoži, to mogu učiniti sa« mo nove polbede, koje če izbrisati iz istorije kulture i civilizacije sramotu našega veka! (Odobravanje.)
Svega ima u Sokolstvu, ima lepote i dobrote, ima jakosti i smelosti, ima odvažnosti i radinosti, ima svih vrlina i kreposti, ima vernosti i ljubavi, ima sl obode, ali nema u našem Sokolstvu kukavica i izdajnika! Mi svi, koliko« god nas ima na ovoj jugoslovenskoj zemlji, pa bilo da nas je odnjihala draga i mila naiša pokrajina Srbija ili Hrvatska ili Slovenija, mi vsi sloven? 'ski Sokoli v-olimo se kao istokrvna brača i sestre, mi svi snažni, odušev« Ijeni, samosvesni i ponosni građani naše domovine tražimo samo sreeu i blagostanje svoje zemlje, tražimo mo« ralno i fizičko zdravlje svog a naroda! (Pleskanje )
Mi svi, pošto smo jednog rodolju« bivog mišljenja i jedino pravilnog shvačanja dužnosti nacijo'nalnih rad« hika, svesnih gradana i boraca za pravdu, ^ istiinu, za poštenje i značaj« 'nost, mi svi sl oven siki Sokoli danas s radošču uvrštavamo u broj svojih so« kolskih barjaka i ovu novu najmladu zastavu, koja neka se od danas dalje vije čista i ponosna na čelu naraštaja ove župe!
Sokolska omladino ove župe! Ime tvojoj župi je »Rijeka«, a ne zato, jer je to ime zalbilježeno u povesti pro« šloisti našega naroda, nego zato-, jer treba da se sedište tvoje župe iz Su« šaka prenose tamo, kamo zove i kaže put ime župe, gde su naša zatvorena vrata u široki svet i gde treba istesati i sagraditi za slovensko more sloven« ski ibrod. Pa da na naj viši jarbol nje« gov, sokolska omladino moja, vaše ja« ke, junačke, sokolske ruke pričvrstc ovaj ibarjak, koji neka nosi slavno ime našeg naroda, naše zemlje i našeg na« rodnog i sokolskog kralja po čitavom svetu! (Burno odobravanje i klicanje.)
Samo tako mora da bude! I u to ime ja kumujem razviču ovoga bar«
nisu ugasile ni na trenutak misao o nezavisnosti — to- ropstvo pokazivalo jc takoder da u Slovenstvu nije ugu* šena moč i sila života, koja ume lomiti neprijatelja, makar se i on u velikom broju drznuo na granice naših očeva 1 ne širimo prazni panslavizam, koji je hteo da upije u se sve slovenske na» rode, a nije umeo da spasi sebe, pada« j uči u svoje sopstveno ropstvo naj« lsfamotnije za tako mnogobrojni ruski narod, ali se nadamo da če i za njih
izbiti čas osloibodenju — mi priznajc> mo pravo svima narodima na život — hočemo samo rame uz rame pružene ruke, da stanemo u odbran u sloven« skih ideala, t. jest Sokolstva, sloven« skih vekovnih tradicija i slovenskih zemalja!
Ujedinjeni tom mišlju saradnje za dobro svih slovenskih naroda usklik« nimo iz svega srca: Slovenstvo složno i močno, jako i požrtvovmo, svesno ih | opasnosti i viteško — živelo na veke!
Slovenski pregled.
Slet Poljskog Sokolstva 1929.
Godine 1929 proslaviče slobodna Poljska svoju desetogodišnjicu prika« zom čitavog svog rada i razvoja veli« kom opčenitom izložbom u Poznanju.
Tom prilikom održače se u tom gradu, koji je od vremena deolbe neka« dašnje Poljske pripadao Pruskoj te naročito, otkako je Pruskom :i Nemae« kom vladao Bismarck, sa čitavom zenu Ijom izdržao paklene muke p rusko g nasilja, i opčeniti poljski sokolski
va i Hrabroga te če suditi, je li Polj« sko Sokolstvo zbil ja dostojno da nos: njihov viteški pas, može li i umeli na« domestiti njihovu mudrost i muževs nost u stvaranju novog života.
Na tom sletu mora Poljsko Soki !« stvo iz sviju krajeva Poljske predstaviti svršeni. usavršeni, izjednačeni tip Sokola — u harmoničnom i idealno discipliniranom istupanju bezbrojruh vrsti.
Brat Adam Zamoyski. Sokoli!
DR. IGOR F. VIDIC (Beograd):
Oko sadržaja i tehnike prosvetnog rada.
U 10. broju ovogodišnjeg »Sokol« skog Glasnika« izineo je br. 'Dr. Štem«
jaka i blagosiljam ga 1 julbarvlju svog sokolsko g srca. Milost božja porosi ga. da povede mladi sokolski rod u širi* nu i dubinu sokolskih ideala požrtvov* nosti i bratske ljubavi!
Junačke sokolske pesnice, čuvajte ga i nosite ga s ovc strane tesnih gra* nica rodene grude u veličinu Sloven* stva, gde je naš zajednički dom, naša 'budučnost i slava našega roda! (Ta* ko je!)
Nitko, brado i sestre najmiadi moji, neka ne zaboravi, gde i kojim ga je rečima negovala i grlila njegova majka! A slatko ime majčino i ljubav svoga srca zanosi u veličanstvene dvo* rove veličine i sile Slovenstva, da bu*
demo veliki u toj veličini i da hude* mo silni u toj sili! (Odobravanje.)
Neka živi duh sokolski, duh slo* venski, pomladivan u sokolsko j omla* dim! Neka živi, neka radi i stvara!
Zastavo naraštaja sokolske župc »Rljeka« — napred!
Zdravo!
(Burni pozdravi: Zdravo!)
Popodnevna javna vežba,
naprama sletu godinc 1924., pokazala je ne samo veliki brojčani porast, oso* bito članova ^cžbača, nego i veliki te* hnički napredak. Svc kategorije nastu* pile su brojno, a osobito muški člano* vi u prostim vežbaima, gde ih je nastu* pilo nešto preko 200. Od gostiju ista*
kla se osobito naša mornarica u pr o* stim vežbama satavljenim i vodenim od našeg dičnog brata Kovača, načelni* ka župe »Njegoš«, zatim odio zagrc* bačkog Sokola u Murnikovom »Tur* skom maršu«, odio naraštaja ljubljan* skog Sokola na preči. I naša se voj* ska istakla u vežbama s puškama.
U večer sc održala na Regento* vom Trgu druga akademija, koja je ta* koder vrlo lepo uspela.
Največi deo gostiju razišao se ku* čarna još iste večeri, noseči sobom naj* lepše utiske svalki u sebi duboko ose* čajuči potrebu ovakvog sokolskog konstruktivnog rada, naročito u ovim časovima!	V.
Odlazak, uspeh i povratak naše sokolske olimpijske vrste.
Došao je dan odlaska — 2. august 1928. Ispratili smo ih na stanicu gde su ih članice ljubljanskih društava okitile cvečem. Njihov voz imao je 30 časa* ka zakašnjenja, pa smo tako barem duže ostali zajedno. Napokon došao je i voz u koji su se udobno smestili jer im je šef ljubljanske stanice brat Ludvik rezervirao nekoliko odeljaka
II.	razreda. Primice se vreme odlaska
—	novinar*fotograf ih poslednji put pre odlaska slika; svi su okupljeni oko .ulaza u vagon, a podstarosta JSS brat Bogumil Kajzelj stupa pred njih i oprašta se od njih u ime Jugosloven* s<og Sokolstva ovim rečima:
Draga bračo Sokoli!
Moj oproštaj od Vas biče kratak. Oprostili ste se od nas i od svoje uže domovine več u subotu sa veličanstvo* uom telovežbačkom akademijom u So* kolskom domu na Taboru. Pre svega i od srca vam želimo sretan put i sre* tan i pobedonosan povratak. Iskreno zahvaljujemo svoj brači takmičarima, a u prvom redu tebi, dragi brate na* čelivče, za besprimernu požrtvovnost i ustrajnost za vreme uvežbavanja i priprema za olimpijadu. Žalimo, da vam nismo mogli dati ono, što su dale ostale države svojim takmičarskim vrstama. Kod toga pak ne smemo za* boraviti, da smo do sada još sve naše ekspedicije na takmičenja finansirali iz svojih vlastitih sredstava bez ikakve druge pomoči. S radošču Vam isporu* čujem upravo došle brzojavne pozdra* ve zagrebačke sokolske župe i tebni* čkog odbora zagreb. župe, koji vam kao i mi, žele sretan put i što više uspeha. Svaki uspeh biče i jedina nagrada za vaš trud i neizmernu požrtvovnost. Zdravo!
Načelnik JSS br. dr. Viktor Mur* nik zahvalio je na pozdravu rečima;
Hvala brate podstarosto za tvoje iskrene reči i bratske želje. U tudoj zemlji nastojačemo učiniti sve što je u našoj mogučnosti. Zdravo! Zdravo! odjeknulo je iz sviju grla i vlak se krenuo. Mahanju i klicanju nije bilo kraja dokgod nije nestalo vlaka iza prvog zavoja.
U Amsterdam su otišli; načelnik JSS br. dr. V. Murnik kao voda vrste i snjim takmičari:	Jiolsip Primožič,
Leon Štukelj, Tone Malej, Boris Gre* gorka, Edo Antosiewicz, Ivan Porenta, Stane Derganc, Drago Ciotti i Vlado Orel. Brat Nande Svetlič priključio im se kao sudija, dočim su ostali sudi* je brača: Jože Smertnik, Peter Šumi i Stane Vidmar več u sredu ujutro ot* putovali automobilom iz Ljubljane u Amsterdam. Putni maršal je br. Leo Čebular, a pratioc na glasoviru ikod prostih vežbi je konzervatorist brat Lipovšek.
Naša sokolska vrsta stigla je u petak po prilično napornoj vožnji u Amsterdam, gde ju je dočekao pred* sednik Jugoslovcnskog olimpijskog odbora dr. Hadži. Za utakmice prija* vdo se 11 nahroda i to: Čehoslovaci, Holandijci, Talijani, Amcrikanci, Fin* ci, Švajcari, Luksemburžani, Madžari, Englezi, Francuzi i Jugosloveni.
10.	augusta svršila su telovežbačka takmičenja na olimpijadi. Vrsta jugo* slovcnskog Sokolstva postigla je kra* san uspeh i plasirala se na trečc me* sto. Red vrsti ju je sledeči: 1. Švajcar* ska 1717 tačaka; 2. Čehoslovačka (ČOS) 1712-25; 3. Jugoslavija (JSS) 1648-75;
4.	Francoska, 1620*75; 5. Finska 1609*25;
6.	Italija 1595*725; 7. Amerika 151912;
8.	Holandija 1365*125; 9. Luksemburg 1361*50;	10. Madžarska 1344*75;	11.
E n gleska 1205.
Red pojedi'naca je sledeči:
1.	Mies — Švajcarska 247 tačaka, prva,K*prvaka; 2. H. Hanggi — Švaj* carska 246*645 ; 3. Leo Štukelj — Jugo* slavija (JSS) 244*875.	,
Red pojedinaca na pojedinim spravama; Preča: 1. Mies — Švajcar* ska 57*50 tačaka, prvak*prvaka na pre* či; 2. Meri —• Italija 57; 3. Mack — Švajcarska 56*75. Ruče: 1. Vacha — Čehoslovačka (ČOS) 56*50 tačaka, pr* vak*prvaka na ručama; 2. Primožič Josip — Jugoslavija (JSS) 55*50;	3.
Hanggi — Švajcarska 55*25. Karike;
1.	Leo Štukelj — Jugoslavija (JSS)
. -■
57*75 tačaka, prvak=prvaka na karika*
ma; 2. Vacha — Čehoslovačka (ČOS) 57*56; 3. Lofflcr — Čehoslovačka (ČOS) 56*50. Skok preko konja uzduž; 1. Mies
— Švajcarska 58*75 tačaka, prvak*pr* valka u skoku preko konja; 2. Lofflcr
— Čehoslovačka (ČOS) 58*50; 3. Stane Derganc — Jugoslavija (JSS) 56*75.
Kao vrsta odnosno kao narod smo treči, kao pojedinac je brat Štukelj
III.; na spravama zauzeli su naši jedno I., jedno II. i jedno III. mesto. Prema tome naše su boje bile dobro zastup* ljene te znači za našu organizaciju ova lepa pobeda (u Parizu bili smo če* tvrti) silan korak napred.
Kako saznajemo' upravo kod za* ključivanja lista vrača se naša poibed* nička vrsta, koja je opet visoko digla dobro ime naše domovine, koje je u poslednje vreme radi teških dogodaja u unutrašnjosti počela u inostranstvu da gubi.
Sretna neka je i ponosna ona do* movina za či ju čast i slavu se bori Ju* goslovensko Sokolstvo! Bračo, domo* vina Vam je zahvalna i za dobrodo* šlicu i nagradu kliče Vam skromni so* kolski Zdravo!
•
Ljubljana, 14. VIII. 1928
Voz, koji nam je imao dovesti dragu braču, imao je 30 časaka zakaš* njenja tako da je došao tek u 20*30 h na stanicu, dočekam sokolskom koračni*
com glazbe Sokola I. i oduševljenim Zdravo! uzvicima Sokola i Sokolskog gradanstva.
Članice ljubljanskih Sokolskih dru* štava obasule su naše olimpijce cve* čem. — Čim se je ono prvo lodušev* Ijenje malo smirilo starosta brat Gangl pozdravio ih je rekavši: »Bračo tak* mičari, brate načelniče!
Pozdravljamo Vas sa neizmernom radošču na ljubljanskem tlu gde je pre 65 godina ni'kla prva iskra sokol* ske misli na slovensikom jugu. Naša razdragana srca donose Vam bratsku dobrodošlicu. Novu grančicu lovora up Leli ste u istoriju pobeda Sokolstva. U tom trenutku ste naša najza* služnija brača. U Amsterdamu čula se prva. naša him'na ii na visokom stupu zalepršala je naša zastava u dru* štvu dviju čehoslovačkih. To je dokaz snage, energije i volje, kojom je preko zapreka u zemlji i tudini prošia večno pobednička Sokolska misao.
U prvom redu je tvoja zasluga brate načelniče, a i vaša zasluga nije manja draga bračo, jer ste medu je* danaestoricom država u ljutoj (borbi postavili Jugoslaviju na III. mesto, dokazavši time, da naš sokolski put ide uvek napred od pobede k polbedi. Zdravo!«
Oduševljeno klicanje pobednici* ma, prekida govor zastupnika grada Ljubljane brata Tavčara. U delegaciji opštine bili su još gg. Likozar, Urbas, Rebek, Šterk, Dachs, Rupnik, Lombar i Zajc svi gradlski zastupnici.
Zastupnik ljubljanske opštine održao je sledeči govor: »Bračo iSo* koli! U ime ljubljanske opštine Vas najiskreneje pozdravljam. Naše (ime poncli ste u široki svet i tamo ga pro* slavili, a Vaša zasluga je tim veča, što ste vlastitim snagama i Sredstvi* ma i (besprimernom energijom i po* žrtvovnošču proslavili ime naše Ljub* Ijane i ime naše Jugoslavije kojoj želimo, da ju Sokolstvo dovede u lepšu budučnost. Zdravo!«
Brat načelnik dr. V. Murnik ushičen i dirnut lepim dočekom odgo* vorio:^ »Cenjeni brate zastupniče gra* da Ljubljane, draga bračo i sestre! Molimo Vaš, da primite najlepšu hva* lu za taj oduševljeni i iskreni doček. Vračamo se po teškoj borbi u kojoj smo častno pobedili. Doneli smo so* bom 13 medalja medu njima i jednu zlatnu za prvenstvo na krugovima. Pet puta se digla na ogromnom sta* dionu u Amsterdamu naša zastava. Pred nama su samo dve starije i jače organizacije. A naši dragi susjedi Ita* lija i Madžarska za nama su. Malcn srno narod, ali naša je sokolska or* ganizacija pokazala svoju snagu, s kojom smo postigH medu velikim narodima III. mesto. Veseli nas, da se raduje našem uspehu sokolska Ljubljana i čitava naša domovina od koje lepše nema na čitavom svetu. Zato kličemo iz zahvalnosti svima Vama, našoj Ljubljani i lepoj domo* vini: Zdravo!«
Reči brata načelnika primilo je opčinstvo i Sokolstvo burnim odo* bravanjem. — Iza toga isvrstala se po* vorka u kojoj su bile tri zastave ljub* ljanskog Sokola, Sokola I. ii Sokola Ši* ška i uz pratnju glazbe krenula je ljubljanskim ulicama do Narodnog doma, gde je bio razlaz. Tako je So* kolstvo dostojno primilo svoje milje* nike!
Povratak Bugarskih Junaka iz Svajcarske.
Na povratku sa 59. federalnog sleta švajcarskih gimnasta u Lucernu provezla se delegacija bugarskih Jb* naka parobrodom po Dunavu 5. augu* sta o. g. preko naše države, kao i kod putovanja na slet, O' čemu smo izvestili naše članstvo u prošlom broju »Sok. Glasnika«.
Brzojavno obavešteni o dolasku Junaka odputovali su prestavnici sta* rešinstva JSS, podštarosta brat Bogu* mil Kajzelj i predsednik organizacij* skog in pravnog odseka brat dr. Fran Kandare u Beograd, da ih pozdrave u ime Jugoslovcnskog Sokolskog Saveza.
U Beogradu pridružili su sc čla* novima starešinstva zastupnici beo* gradske sokolske župe i to brača: dr. Mihajlo Gradojevič i dr. Pešič, tajnik župe. — Pošto je parobrod Saturnus, kojim su dolazili Junači po Dunavu. imao radi niskog vodostaja veliko za* kašnjenje zaključili su članovi stare* šinstva, da putuju brzim vozom u No* vi Sad i da se tamo ukrcaju zajedno sa članovima starešinstva župe Novi Sad na brod i tamo pozdrave Junake.
Parobrod je tek u 21*30 h. došao u Novi Sad, gde se je sokolska delega* cija ukrcala na brod oduševljeno po* zdravijana od bugarskih Junaka, koji su bili prijatno dirnuti i ižnenadeni ugledavši u tako kasnom času tako brojno sokolsko izaslanstvo.
LJ jedačoj dvorani lade skupili su se k vrlo »rdačnom razgovoru Sokoli i Junači od ikojih su več mnogi legli na počinak pa opet ustali samo da provedu tih par časova vožnje do Beo* grada u društvu sa Sokolima. Razgo* vor bio je tako srdačan, prijatan i iskren, kao što je moguč jedino medu bračom jedne krvi.
Prvi je toplo pozdravio Junake podstarosta JSS brat Bogumil Kajzelj sledečim bratskim rečima:
Bračo Junači!
Vaši dobri znanci i stari prijatelji br. dr. Gradojevič sa još nekoliko bra* če iz Beograda, brzojavno su nais oba* vestili o Vašem današnjem dolasku iz slikovite Svajcarske preko zlatnog slo* venskog Praga i Bratislave po Dunavu u prestonicu naše mlade kraljevine. S neobičnom radošču odazvali smo se tom pozivu i dešii smo s bratom dr. Kandaieom kao prestavnici starešin* stva JSS iz Ljubljane zajedno sa bra* čom iz Beograda, kojoj delegaciji se pridružilo i staiešinstvo sokolske župc »Svetozara Miletiča« jz Novog Sada.
Sretan sam, da mi je nakon dugih i dugih godina opet dana prilika, .da Vas pozdravim bračo Junači u ime starešinstva JSS i u ime jugosloven* skog Sokolstva uopštc i što je glavno u našoj sredini.
Iskre’no želim, i duboko sam uve* ren, da če Vaša današnja poseta ob* noviti i utvrditi naše pred godinama tako prijatne bratske odnošaje i pre*
mostiti onu provaliju koja je bila za vreme rata umetno sagradena medu nama; v,veren sam, da nije više daleko vreme, kad čemo opet zagrljeni pod jednim sokolskim barjakom kao glas* nici silne sokolske misli stupati k istom, zajedničkom sokolskom cilju.
Bračo Junači! Sestre Junačice! Po* zdravljam Vas iz dna srca i iz dna svoje duše, kao što pozdravlja brat svog rodenog brata, kao što pozdrav* lja brat svoju rodenu sestru!
Dobro došli u našoj sredini i do skora videnja!
Zdravo Ju'naci!
Predsednik junačkog Saveza brat D. Lazov iz Sofije otpozdravio je u ime Junaka na pozdravu podstarosti JSS i Jugoslovensikom Sokolstvu u du* ljem lepo zasnovanom i po sadržaju značajnom govoru.
U ime beogradske sokolslke župe »Dušan Silni« nazdravio je Junacima brat dr. M. Gradojevič, a u ime župe »Svetozara Miletiča« njezin starosta brat dr. I. Pavlas, koji je izrazio želju, da dode medu Junacima i našim So* kolstvom do užih veza i odnošaja i preporučio, da u buduče pode na nji* hovu glavnu skupštinu zastupnik JSS, a na našu da dode njihov, što če biti velikog značenja za naše zbliženje. Predlog je bio s velikim oduševljenjcm primljen.
Redali su se još razni oduševljeni govori ostah: orače Junaka i Sokola, koji su svi sa mnogo islkrenog odobra* vanja bili Drimani. Duboko nais se doj* mila izjava bugarskih Junaka, da su bili u Svajcarslkoj doduše nad svako očekivanje sjajno dočekani i primljeni, ali ipak su se osečali samo kao gosto* vi, medutim obratno u vašoj sredini osečamo se kao brača medu bnačom koja se dugo videla nisu. Tako su u prijatnom vaspoloženju i društvu bizo prolazili čarovi, te smo u 143. ujutro došli u Beograd, gde smo se srdačno oprostili od naših dragih gostiju kli* čuči im veselo »Do skora videnja!« i Zdravo!
Na beogradskom pristaništu čeka* la je veča delegacija beogradskih so* kolskih funkcionera, na čelu sa 'bra* čom dr. Ribarom, Kujundžičem itd., ali radi velikog zadocnjenja lade nisu je mogli dočekati. Čekao je jedino još brat Vlahovič, koji je predao Junaei* ma za uspomenu na današnji dan ve* zan album slika iz Beograda, Zagreba i Ljubljane. Novosadska župa poklo* nila je još za vreme vožnje »Sporne* nicu« o prvom sletu JSS bratu Lazovu.
Značajna je izjava obrata Lazova, da je Jugoslovensko Sokolstvo bilo prvo, koje je priskočilo po zemljotresu u Bugarskoj u pomoč i time doprinelo nov dokaz bratske ljubavi i saučešča.
Tako je opet uči'njen jedan veliki korak k našem zbliženju, koje iskreno i željno več tako dugo očekuje jugo* slovensko Sokolstvo.
Književnost.
Spomenspis
L sletu Sokolske župe Strossmayerove
2.	—4. VI. 1928 u Vinkovcima.
Več sam naslovni list izraden po bratu S. Tomerlinu vrlo je dobar i lep te čini ukusan dojam, ali skoro bi stno rekli, da je malo luksuriozan za naše prilike. Lepi taj »Spomenspis« uredio je brat dr. Dragan Poljugan, prosve* tar sok. društva u iVinkovcima, a izdao: Sletski novinarski pododbor so* kolske župe »Strossmaver« u Vinkov* cima.
Na trečoj strani poziva starešin* stvo župe Sokolstvo sa pitomih ravnica i zelenih planina slavonskih, da polete u Reljkovičev i Rozarčev grad, da. po* kažu plod svog sokolskog pregalačkog rada.
Slikom staroste JSS brata E. Gan* gla i njegovom pesmom »Naprej« po* činje zapravo ta spomenica. Preko stihova brata staroste Gangla »Sokoli, ponosni svobode sinovi« prelazimo na prvi članak brata dr. Mate Novosela, umirovljenog župnika Vinkovačkog »Josip Juraj Strossmayer«. Reprodu* ciračemo nekoliko redaka kojima po* činje ovaj članak svečenika*Sokola.
»Drago mi je, što je priredivački odbor I. sleta sokolske župe Stross* mayer jednoglasno zaključio, da u Spomen*spisu na taj slet ima izači kratak osvrt na rad velikog biskupa i rodoljuba Josipa Jurja Strossmayera. Tim sokolska župa Strossmayeru kao nosioc njegovog slavnog imena i svom nekdanjem meceni i izaštitniku iska* zuje dužno poštovanje, a osim toga pokazače pred javnošču, kojim duhom Soko diše, da je i Sokolu u njegovom narodnom pregnuču i nastojanju Strossmayer i uzor i voda i ideal.« — Dalje u članku pisac u markantnim črtama opisuje i karakterizira velikog biskupa i Jugoslovena neumrlog Stross* тауега.
Sledeči članak »Razvitak sokolske župe »Strossmaver u Osijeku«, veran je istorijski prikaz osnivanja, ra,zvitka,
i sadašnjeg stanja župe, od njenog staroste brata Dimitrije Petroviča.
Starosta beogradskog Sokola II. brat dr. Ivo Ribar, iznosi u članku »Uspomene na Hrvatski i Srpski Soko u Vinkovcima iz god.ine 1906. i 1907.« svoje lepe uspomene na Vinlkovački Soko i na 'bratsko medusobno saradi* vanje, pomaganje i zajedničko nastu* panje hrvatskog i srpskog sokolstva u tom kraju i okolini.
Brat Ing. Časlav Popovič iz Vin* kovača istorijski opisuje u oduljem članku »Postanak i rad Srpskog So* kola u Vinkovcima«. Sledi isto takav istorijski članak profesora brata Ante Adamoviča »Postanak i djelovanje Hrvatskog Sokola u Vinkovcima.« Za* tim dolaze zanimljive »Reminiscence 1914.—1919.«, od brata Josipa Crepiča* Aurela, podstaroste vinkovačkog dru* štva, koje prikazuju vesele i tužne mo* mente iz unutarnjeg živo*ta društva pre, za vreme i posle rata.
Društveni prosvetar i uredniik ove sokolske knjige o kojoj govorimo, brat dr. Dragan Poljugan napisao je posleratriu' istoriju društva u članku .»Sokolska društvo u Vinkovcima od svoga hjedinjenja do danas 1920. do 1928.«
»Kad uspeti u ideologiji Sokol* stva«, članak brata Dušana M. Bogu* noviča, proevetara zagrebačke župe, koji vrlo lepo ideološki tumači sokol* ski cilj, do kojega čemo doči putem evolucije 1 kaže: »ne može se ideji čo* večanstva pre, nego što se prede ideja Jugoslovenstva, a onda ideja Sloven* stva.«
U članku »Ljubljana*Paris*Lyon* Amsterdam« opisuje brat Bogdan Spernjak medunarodne i olimpijske utakmice na kojima je učestvovalo Ju* goislovenisko Sokolsitvo i kakve je uspe* he postiglo. Važna i značajna je jedna njegova konstatačija: »Ta ne samo Ju* goslovensko Sokolstvo, več i naša dr* žava s tim priredbama pridobila je na ugledu medu evropskim državama.«
Zaključni članak napisalo je opet pero brata dr. Poljugana i to »Pogled u prošlost i sadašnjost Vinkovaca«, u kojem opisuje istoriju Vinkovaca od iprvih početeka u dolba rimsko pa pre* ko da'našnjih vremena gleda u lepšu bu* duenosit toga grada. — Iza toga slede upute za članstvo, razni oglasi i ko* načno naert sletišta.
Tehnički je knjiga lepo tiskana na finom papiru, jedino što malo smeta to je razmak po polovici stranice jer se kod strojnog slaganja nije dovoljno ipazilo na to, da se desni redak priljubi sasvim uz levi i još nešto — stranico (tekst) odnosno brojke koje označuju
Iz statističkog odseka JSS.
Putem »Sokolskog Glasnika« po* novo pozivamo sva ona sokolska društva, koja još do danas nisu poslala maleni statistički iskaz, da to smesta Očine i pošalju. — Do danas primfl* Smo samo 220 društvenih iskaza prem* da je rok do kojeg su morali prispeti bio 20. jula t. g.
Pozivamo- ponovo braču (statisti; čare društava kojih se to tiče, da sme* sta urede stvar. Zdravo!
.T. Milost.
*
XVI. I XVII. SEDNICA STAREŠIN* STVA JSS
9. i 16. jula 1928.
Ka obim isednieama vrše se razni razgovori o VI. pokrajinskom sletu u Skoplju u dane od 5.—9. septembra, koji se mora izvršiti na temelju ranijeg zaključka večine župa. Brat Štepanek, podstarosta ČOS, kao voda ekspedi* cije ČOS u Skoplje, Aavešten je o tome, da če se slet održati od 5.—9. septembra u Skoplju i na Kosovu po* lju. Zaključeno je nadalje, da sokol* eka delegacija sastavljena iz prestav* nika skopljanske, beogradslke i zagre* bačke župe na čelu sa starostom JSS br. E. Ganglom pode u audijenciju k Nj. V. Kralju pozove- ga na slet i za* moli ga za svestrani* pomoč prilikom sleta.
Savezn'a prosvetna škola odlaže se na Božične blagdane na predlog PO JSS.
*
XVIII. SEDNICA STAREŠ. JSS  _________23. jula 1928. ^____________
Brat starosta Gangl javlja stare* šinstvu veliki gubitak, koji je pogodio Belgijske Ginjnastc, a i Mcdunarodni Gimnastički Savez smrču 'g. N. J. Cu* pćruisa, osnivača i začasnog predscd* nika M. G. S. Nadalje ise toplim re* čima seča smrti trojice naše mlade brače i to brače Tonka i Vinlka Ma* dirazze iz Trogira i brata Leopolda ' Luznara iz Koroške Bele*Javornika.
Iz sokolske župe — Ljubljana.
OKROŽNI ZLET NA JEŽICI PRI LJUBLJANI.
V nedeljo 5. avgusta t. 1. je pri? redilo I. okrožje Ljub. soik. župe svoj obvezni okrožni zlet tokrat na Ježici, ki je bil združen z otvoritvijo sok. doma na Ježici. Izpred Nar. doma je
,stranice nisu uvek u istoj višini te prema torne nisu jednako duge. Knjiga je bogato urešena lepim i jasnim sli* kama. Naslovni list i sletski plakat, a po svoj prilitii i knjigu štampao je Štamparski zavod Krbavac i Pavlovič u Osijeku. Knjiga se naručuje kod So* kokskog društva u Vinkovcima.
Toplo preporučamo ovaj »Spomen* spis« svim društvenim sokolskim knjižnicama i pojedinoj brači i sestra* ma, ne da obogate knjižnicu Inovom jednom knjigom, več zato da pročitaju jedno dobro delo.	—mik—
I Starešinstvo svima odaje počast usta* juci uz poklik Slava ,im!
Brat starosta jc zatim izvestio starešinstvo o uspehu sokolske audi' jencije kod Nj. V. Kralja i Ministra Saobraeaja. Izveštaj primljcn jo sa za* dovoljstvom do znanja.
Brat načelnik dr. V. Murnik iz* vestio je starešinstvo, da če olimpijska vrsta održati telovcžbačku akademij i pre svog odlaiska u Amsterdam 8. o. m. na letnom vežbalištu Sokola I. u Ljub* Ijani.
Savez bugarskih Junaka šalje po* tvrdu o primitku novčane pomoči JSS za postradale od zemljotresa, te izriče našem Sokolstvu najtopliju i ibratsiicu zahvalnost.
Brat dr. Gradojevič iz Beograda pismeno iizvcštava starešinstvo o do* lasku bugarskih Junaka u Beograd na proiazu za Lucern; Zaključeno je da ih na povratku 'iz Švajcarske pozdrave uz zastupnike beogradske župe i za* stupnici starešinstva JSS, brat podsta* rosta Bogumil Kajzelj i brat dr. Fran Kandare.
S	naročitim veseljem i zadovolj* štvom primljena je vest župe Mostar, da su poslednjim doprinosom sok. društva u Janjini, sva . društva qvc župe isplatila 20*dinarski sanacijski doprinos do poslednje pare.
Ozledni fond doznačio je Solk. diuštvima Hvar 146 Din, Konjice 190 Din, Trogir 2000 Din, Blato 5000 Din. Primljeno.
Gospodar brat Čobal predlažc i tumači starešinstvu polugodišnju bi* lancu JSS.
XIX. SEDNICA STAREŠ. JSS 30. jula 1928.
Brat podstarosta Kajzelj poziva starešinstvo, da što brojnije učestvujc kod odlaska naše sokolske olimpijske vrste, koja odlazf pod vodstvom sa* veznog načelnika brata dr. Murnika, u eetvrtak drugog augusta u Amsterdam.
Zatim je brat gospodar predložio-proračun i način finansiranja te naše I ekspedicije, što je bilo odobreno.
dah podal zanimivo zgodovino Ježiič* nega Sokola, ko je vzrastlo iz matične* ga društva Soikola L na Taboru. Za* hvalil se je vsem sodelavcem in nato predal (ključe doma br. starosti Ivu Troštu, ki je obljubil, da bo .ohranil dom čist, da bo to tempelj značajnih Sokolov in zavednih JugosLoivenov. V imenu starešinstva JSS in Ljub. sok.
Začetek se je zakasnil na % 17. uro, ko je prikorakalo 21. moške dece pod vodstvom br. okr. vodnika Akic* kega in izvajalo malo v neakladu pre* kratke župne vaje. Sledil je nastop ženske dece (26) s sestro okr. vod. Boltavzarjevo, ki pa je bil manj po* srečen. Mala deca naj nastopi v pri* hodnje raje pri igrah! Moški naraščaj (23) pod br. nač. Burjo je splošno za* dovoljil. Le tu pa tam ni bilo točnega kritja! Br. člani (24) so podali skop* Ijanske vaje dokaj umerjeno, skladno in ostro. Le število bi bilo lahko večje, kar je zelo škodovalo obči sliki nasto* pa. Nastop članic (25) pod is. okr. nač. Podborškovo je bil obče dober, le ne* kateri gibi niso bili lepo izvajani. Zen. naraščaj (18) z istim vodstvom je za* rajal vežbe s kiji še precej zadovolji* vo. Le uboga skladnost im kritje kva* rita povsodi nastope Orodna telo* vadba je sicer marsikoga presenetila, zlasti drog moškega naraščaja. Toda povdarjam, da jo tovrstna vežba na* pačna. Pretežke vaje niso za naraščaj in to je bilo tudi na župskem zletu v Šiški, dne 8. julija t. 1 napačno. Sicer, kaj bodo potem delali pri članih! Pa tudi razlitke med člani in naraščajem na orodju sploh ni bilo radi takih vaj! Le umerjenosti in raje manj, a tisto točno! Na bradlji in konju so bile vaje slabo .izbrane. S tem jc bil telovadni del končan.
Pri vajah in veselici je zelo isklad* no igrala dobro se razvijajoča godlba Sokola T. pod vodstvom br. Verija Švajgarja, ki je tudi pripomogel do boljšega rezultata.
Glede števila nastopajočih pri vseh odelkih sem mnenja, da za tak okrožni zlet v najbližjo okolico Ljub* ljanc bi že lahko bilo število večje in ne tako žalostno. Le več Sokolske dis* eipline in mesto na Savo, raje stopi na telovadišče!
Prireditev je vodil hitro in točno br. društveni načelnik Noveli, katere* mu je samo častitati, kakor tudi vse* mu društvu na takem domu in uspe* hih v telovadbi Le krepko naprej k zmagi Tyršovih idej. — Zdravo!
—ar.
*
Iz sokolske župe — Mostar.
Pohod reprezentacije Sokol* sko župe »Aleksa Šantič« kroz Južnu Srbiju prilikom župskog sleta Sokolske župe »Kraljevič Marko« na Vidov* dan 1928. godinc.
Tačno po odrcdenom rasporedu krenula jc župska reprezentacija 21. iuna u 4 sata i 28 minuta sa mostarske železničke stanice u Štip. Nju je pred* vodic župski starešina br. Čedo Milic sa još nekolicinom članova župskog starešinstva, a u njoj su bili članovi, članice i naraštaj. U Štip su stigli 23. juna u 5 sati izjutra. Doček u Štipu: čekani od članova štipslkog sokolskog društva sa vojnom muzikom. Sa ne* koliko toplih reči pozdravio nas jc na stanici general Miloševič pa smo onda na čelu s vojnom muzikom pošli u grad, koji je od stanice udaljen 3 ki* lometra. Pred sokolskim domom po* zdravio nas je starešina Štipislkog So* kola br. Gvozdcn Matič. Veseo je veli što nas može prvi put pozdraviti, nas, sinove kršne HercegovJne, koja je na braniku naše otadžbine kao i Bregalni* ca. Odgovorio mu brat Čedo Milič, ko* ji jc naglasioi, da su Neretva i Bregal* nica dve posetrime, koje večito sapču pesmu bratstva. Tu se je zajedno sli* kala naša reprezentacija sa štipskim Sokolom, odakle se pošlo u hotel »Srpski Kralj«, gde nas je lepim govo* rom pozdravio predsednik štipske op* štine. Odgovorio mu je br. dr. Kostič iz Tuzle, čija je reprezentacija na pu* tu za Kočane srela se s našom i s njom zajedno doišla u Štip. Naikon toga raz* mešteni smo po privatnim stanovima u Stipu. gde smo za vreme celog na* šeg boravka u Štipu uživali bratsko i šrdačno gostoprimstvo.
Idučeg dana u jutro bile su probe za slobodne vežbe i pohod na grob po* rtinulog br. Iluseinoviča iz Konjiča. Posle nodne bio je javni naistup naše rcprezentacije i Stipskog Sokola. Naša renrczentacija izvela je ove tačke: slo* bodne vežbe svih kategorija, kombino* va'nu vežbu šesnaestorice, leteče sko* kove, »U boj« i vežbe na spravama. Štipski Sokoli, a naročito njihove naraštajke. :koje su izvodile veoma le* po narodna kola, vežbali su na opče zadovoljstvo. I naša je reprezentanci* ja pobrala burne ovacije. Kao zadnja tačka javnog nastupa bilo ie guslanje. Na večer je u Oficirskom domu održa* na veoma uspela akademija sa ovim rasporedom: Sibirska devetka i »tl boj« izvodili su članovi. »Kosovsku epopeju i narodne igre« članice, a rit* mičke vežbe »Pod jorgovanom« ženski naraštaj. Akademija ie veoma dobro uspela. Tom prilikom nredao ie žunski starešina br. Čedo Milic starešini Štip* skog Sokola br. Matiču dar sokolske župe »Aleksa Šantič«, javorove gusle.
—	25. juna u jutro učinjen ie pohod žrtvama na Bregalnici iz 1913 godine. Nn jednoj uzvisini. ožgana ic kapela u koioj su sahraniene kosti junaka sa Bregalnice, tri kilometra udaljeno od Štipa. Nakon izvršenog pomena brat pukovnik Cvejič u divnom svom go* voru opisao nam je istorijat bregal=
ničke bitke. Na povratku sa ovoga pomena stigli smo pred kuču pok. ge* nerala br. Mihajla Kovačeviča pa smo ise fotografirali na mestu gde je on po* ginuo od zločinačke ruke. Istoga dana u veče prireden nam je banket. Sutra dan 26. juna krenuli smo iz Štipa za Kumanovo, na neočekivani poziv Ura* če Soikola iz Kumanova. Na stanici u kumanovu brača Kumanovski Sokoli sa svojom muzikom, mnoštvo gradan* stva i sik a u ti. Zameni k starolste Kuma* novskog Sokola br. Toma Stajic ]50* zdravio nas je ovim rečima: »Braeo i setre, veliki je i svetac# ovo dan za
kumanovske bitke, koja jc početak stvaranja današnje naše države. Pri kraju svog divnog opisa brat major kiiknuo je: »Slava i hvala kumanov* skim junacima!« »Živeo komandant prve armije Nj. V. Kralj Alcksandar
1.« Trostruko Slava i Ziveo propratilo je majorove reči. Na tom istoriiskom mestu slikali smo se, navratili u osnov* nu školu a odatle u Kumanovo. Istoga dana u 13 i po časova krenuli smo u Skoplje pračeni velikom masom sveta i bračom Sokolima. L’ Skoplju je vla* dalo pravo sokolsko slavje. Drugi dan sleta naša reprezentacija održala je
Sokolski dom na Ježici pri Ljubljani.
krenila jako slabo zastopana povorka Sokolstva z godbo Sokola I. na čelu. Pred zastopniki Saveza in Ljubljanske župe je korakala četvorica bratov iz Bosne, društva Novo Sarajevo, župe Gavrila Prinčipa v slikovitih bosan. narod, nošah, ki so vzbujali vsesplošno zanimanje. Na Ježici je bil mal spre* jem in nato se je vršilo otvorjenje sokolskega doma v zastopstvu vsega došlega Sokolstva in naprednega ob* činstva. Br. preds. gradb. odseka Kre* gar, ki je bil duša vserm^ gibanju So* kola že izpred vojne, je v lepih bese*
župe jc častital br. F. Juvamec, za So* kola 1. br. V. Švajgar, za K. K. br. rav* matelj Anton Jug in končno se je za* hvalil za prisrčen sprejem br. Vlado Juvane, ki jc povdarjal edinstvo iin na* cionalne veze Bosne s Slovenijo. Pri* nesel je pozdrave iz župe Gavrila Prin* čipa in častital društvu na uspehu. Ob zvokih sokolske himne so se otvorila vrata novega — 19. doma v Ljublj. sok. župi — nakar se je po ogledu lične stavbe — Sokolane Ježice — vr* šila na senčnem prostoru Štirn — jav* na telov. vseh telovadnih oddelkov.
Župa Mostar na mestu pogibije br. Mike Kovačeviča u Štipu.
Kumanovo i njegove gradane, a naro* čito za Sokole kumanovsike. Svetao jer dodoste vi, Sokoli i Sokolice dične Hercegovine, vi, koji ste uvek pa i u najtežim danima umeli hrabro i viso* ko da držite zastavu jugoslovemsku. Ulazeči u Kumanovo nečete naiči na asfaltirane ulice i cvetne parkove, aii, bračo i sestre, neču preterati ako ka* žem, da ulazite u največi vrt jugosio* venski, u vrt, koji jc zasaden kostima, a zaliven krvlju najboljih sinova našega naroda. To jo foašća, čijim če se mirisom zapajati pokolenja i uči* ti kako se ljubi otadžbina, a kad je potrebno i gine za nju. Želja je kuma* novskih Sokola a i celokupnog gra* danstva da se u Kumanovu osečate kao u svome domu, da se osečate u našoj srediini kao među rođenom bra* čom i da ponesete odavle najlepše uspomenc.
Kad se budete vratili u vaš zavi* čaj pozdravite nam braču Hercegovce i recite im da su kumanovski Soko’' uvek spremni da brane svaku stopu zemlje bez ohzira na kojem je kraju naše velike Jugoslavije. Dobro nam dcišli i pozdravljam vas sa bratskim Zdravo! Odatle smo se uputili autima u grad, koji je kao i Štip udaljen 3 ki* lometra od stanice. U 18 časova odr* žan je javni nastup pa su sve tačke izvedene na opšte zadovoljistvo i bile su popračene burnim aplauzom.
U večer je prireden banket sa igrankom. Idučeg dana u jutro napra* vili smo izlet u Mlado*Nagorioane. Tom prilikom prikazao nam je jedan brat major tok istorijske osvetničke
Iz sokolske župe — Novo mesto.
DANI SOKOLSKOG SLAVLJA I BRATSTVA NA KOSOVU! Župa Novo mesto kao gost u Kosov* skoj Mitroviči.
Pošli smo na put po programu 21. VI., a bili smo prvotno odredeni po Savezu za Novi Pazar. Ali došavši u Skopije, čuli smo, kako se društvo u Kos. Mitroviči sprema da dočeka sve* čano splitsku župu i kako če biti raz* očarani kad im ova ne dode. I tako se desi te nas odrediše, da mi zamenimo Split i oidmah u jutro 23. VI. nadasm? se u vozu za Kos Mitroviču.
Evo nas ispod ponosne Šar*plani* no i za par čaisova na slavnom Ko* sovom polju. Gledamo kroz prozore vagona sa pijetetom i pobožnim ču* taujem.
U podne evo i Mitroviča. Mno* štvo Sokola i gradanstva na peronu. Glasba svira sokolsku himnu. Bura oduševljenja. Slikam doček i od uzbu* denja uhvatio sam telk nekoliko ruba* ca u zraku.	.
Silalzimo! Iskreni pozdravi. Zano* sne reči. U povorci idemo kroz grad, koji je sav iskičen zastavama^ do na* stanbe. Po poidne se kupamo i odma* ramo, a naveče je u našu počast u ofi* cirskom domu zalbava. Umorni smo, ali nas toliko zaokuplja bratska paž* nja i susrctljivost, da i ne opažamo kako prolaze časovi u lepom raspolo* ženju.
Sutradan u jutro, t. j. u nedelju 24 VI. je zajednički svečani pohod na grob ruskog konzula Aleksija Ščerbi* na, koji jc poginuo radi svoje velike ljubavi za naš narod.
Odali smo postu njemu i svima palima za slobodu, ali smo se i setili da još nije dosta žrtava, da nije pot* puno privedeno kraju veliko delo Oslobodenja, da nas čeka naša tužna
akademiju, koja je silno uspela. Opije* ni slavom i izvenredno toplim brat* skim dočecima krenusmo po svršetku sleta kuči, kamo smo stigli 1. jula u noči.
Pohod naše župe kroz Juž'nu Srbi* ju bio je pravi triumf velike nacional* ne sokolske misli. Sokolstvo je jedino u stanju da u ovim krajevima pojača naclonalnu aktivnost i da na taj način izvede nivelisanje ovih krajeva sa dru* gim krajevima naše otadžbine.
I ovom prilikom izričemo bratsku blagodarnost brači i u Štipu i u Kuma* novu na njihovom gostoljubivom do* čeku i prijemu.-
•
POSLEDNJI PRILOŽI ZA GLADNE U ŽUPI »ALEKSA ŠANTIĆ«.
Sokolsko društvo iStara Pazova 280 Din. Sokolska župa (Jelje 1000 Din. Sokolska župa Novi Sad od društva Čurug 1750 Din. Sokolska župa Ljub* Ijana 10.652 Din. Sokolska župa Novi Sad društvo Ada 100 Din, društvo Ža* balj 1250 Din, društvo Čurug 100 Din. Svcga 1450 Din. Sokolsko društvo La* iško 49 Din. Sokolska župa »Rijeta* Sušak 530 Din. Češka fabrika šečera Čuprija 2000 Din. Sokolsko društvo Bled 800 Din. Sokolska župa »Dušan Silni« 10 000 Din. Selimir Aleksič, Sa* rajevo 200 Din. Sokolska župa Celje 369 Din. Sokolsko društvo Šoštanj 500 Din. Goernjska župa Kranj 2160 Din. Sokolsko društvo Kovin 1000 Din.
Starešinstvo se ovim putem daro* vateljima najtoplije zahvaljuje.
neoslobodena Istra. I zakleli smo se da je nečemo izalboraviti.
Posle podne istog dana priredili smo zajednički javnu vežbu. Znam kako se radi u sokolani, ali nišam ni* kada mislioi, da bi društvo, koje jč osnovano pre tri meseca, kao što je društvo u Kos. Mitroviči, moglo ona* ko izraditi svoje vežbače,^ kao što je. Osobito su se svidala mušlka i ženska deca, koja su vežbe sa zastavicama i luikovima na ariju narodnih kola izvela precizno i lepo* Odio Novomeške so* kolske župe nastupio je na preči, a odio iz Karlovca na konju i sa sedmorkom, koja se dopala.
Ova je javna vežba vrlo lepo uspela, te služi na čast društvu u Kos. Mitroviči. Tu se je videlo, da se snaž* nom voljom i pravom i sokolskem sve* šču mogu stvarati i čudesa.
U ponedeljak 25. VI. prireden je izlet u Banjsku, vazduenu banju. Tu smo proveli dan u ruševinama mana* stira Banjške, koji jc podignut još za Stevana Miljutina.
Tu nam je prireden i ručak, koji jc uz oduševljene patriotske govore vrlo lepo potekao. Odatle, sa tog in* timnog sokolskog iskupa, gde su bili zastupani i Srbi i Hrvati i Slovenci po* slani su brzojavni pozdravi Nj. V. Kralju Aleksandru i Nj. V. prestolona* sledniku Petru.
Mnogo se je lepih govora izreklo, ali specijalno Tebi brate Mijo, kao rodeni Istranin moram da se zahvalim jer si Ti svojim žarkim i plamenim rečima dokazao da je naša radost i vaša radost, naša bol i vaša bol, da jednim duhom dišemo, da smo jedno.
'Drugi dan, utorak 26. u jutro pri* reden je izlet na Milutinov grad Zve* čan, odalkle puca prekrasan pogled na Kosovo polje i okolne planine.
Popodne podosmo na mesto gde sc dogodila največa tragedija u na* šoj istoriji, na Kosovo.
*
Iz starešinstva JSS.
Iz župa.
Prilog Sokolskom Glasniku br. 16., g. 1928.
I.
UPUTE za VI. POKRAJINSKI SLET JSS u 8KOPUU
VI. Pokrajinski slet JSS u Skoplju.
BRACO I SESTRE!
U smislu proglasa, koga smo pri* občili u 13. broju »Soikolskog, Glasnika« od 1. jula o. g., zatim na temelju miš« ljenja sedamnaest bratskih župa, a oso« bito s obzirom na usmeni izveštaj, koga su nam dali delegati bratske sokolske župe »Kraljevič Marko« u Skoplju 16.
o.	m., odredujemo, da se održi
VI. pokrajinski slet JSS u dane 5.—9. septembra o. g. u Skoplju.
Raspored sleta je odreden ovako:
5. IX.: dolazak članstva župa i sloven*
skoga Sokolstva u Skoplje, pre* gled zajedničkih vežbi i svečam ne veče.rnje akademije;
6. IX.: pokusi na sletištu; u 11 sati pre
podne povorka, koja se zavr* šava sa svečanim otvorenjem Sokolskoga Doma u Skoplju; u 15'30 javna vežba, a u večer akademija;
7. IX.: pohod na Kosovo polje spojeno
s proslavom desetgodišnice oslobodenja i ujedinjenja, koja se završava sa svečanom prise* gom Kralju, narodu, državi i Slovenstvu;
8. IX.: izleti; a društva ili župe, koja
nisu bila u poseti društvima Južne Srbije, polaze u pohod;
9.	IX : povratak žuna, koje nisu otišle na izleto ili posete.
Taj raspored nam zapoveda, da radi časti i ugleda Sokolstva pozovemo svo članstvo,
da sudeluje več po prijavljenim prijaš vama i da se podvostručenom snagom i voljom pripravlja na slet,
koji če nam omogučiti uspeh i daljnji rad nama mile pokrajine Južne Srbije.
U svesti, da se, je sokolska disciplina u ‘zadnjim danima odrazila u potpunoj i zdravoj snazi i moči i da nas ta iskre* na i samovoljna disciplina vodi na jug naše države
na slavno, istori jsko i sokolsko Kosovo polje, gde cvate kosovski božur i odiše vaz* duh snagom prošlosti i veličine naše; hočemo mi jugoslovenski i slovenski Sokoli, da se poklonimo uspomeni ko* sovskih heroja; da, sečajuči se njihova rada, života i smrti, nadahnemo novim sokolskim požrtvovanjem i čiste bez ikakve koristi i slave otadžbenieke ljubavi; te da dokažemo, da sokolski rad obnavlja slavu, moč i veličinu prošlosti u sadašnjosti.
Svoj brači i sestrama šaljemo brat* ske pozdrave uz poklik:
Na Jug, na Jug u carski grad Skop* lic, u Južnu Srbi ju!
Zdravo!
Ljubljana, 16. jula 1928.
Starešinstvo Jugoslovenskog Sokolskog Saveza.
E. Gangl, starosta.
Dr. Viktor Murnik, načelnik.	Dragutin	Šebenik,	tajnik	II.
Upustvo za VI. pokrajinski slet u
Skoplju.
Podela Južne Srbije na izletne zone.
1. Općenito:
Slet če se održati 5., 6., 7., 8. i 9. septemlbra. Sve pripreme organizacija, izdanja i ostalo, što je pripremljcno za slet na Vidovdan, to ostaje i za slet u septembru. Isto tako i broj prijavijo* nih članova pojedinih župa, ostao je kao osnov za organizaciju septembar* skog sleta. Na slet čc doči Čehoslova* ci, Poljaci, Ruisi i Lužički Srbi u bro* ju, koji je prijavljen ;za vidovdanski siet. Zupe, koje su prema zaključku iskupštine JSS obvezatne da sudeluju, a nisu bile na vidovdanskem župskom sletu, imadu prisustvovati septembar* skom sletu. Zaključak TO JSS, da svaka župa ima Roslati. odreden broj vežbača*ica, ostaje i dalje n snazi, osim onih župa, 'koje su bile. No i obzirom na veliku važnost sleta, bilo bi poželjno a i sokolski je, da i ovom sletu prisustvuju.
Starešinstvo župe u Skoplju izda* lo je »Upustvo« za slet. Stoji 5 Din. Bilo Ibi poželjno, a i preko potrebno, da svaki*a član*ica, uzme i po njima se ravna. Najviše se gubi vremena na tumačetnje pojedimaca, a u upustvu ima Sve što je potrebno znati. Zato bračo i sestre čitajte i gledajte, da olakšatc rad onih, koji prireduju slet.
2. Program sleta:
5. IX. dolazak Sokolstva, razvršta* vanje po stanovitna, i pokusi za pro* iste vežbe. Uveče u dvorištu Sokolsko* ga doma u 21 sat »Svečana alkademija amsterdamske vrste«.
6. IX. Pokusi na slletištu, povorka u 11 sati, -i 0'tvarenje Sokolskoga do* ma- — Posle podne n 15'30 javni čas —- a u veče u 21 sat akademija dru* stava jugoslovenskoga Sokolstva.
U noči polazak na Kosovo (tačan sat biti če javljen načelnicima župa). Kre>če_ voz za vozom, tako da su svi vozovi u 7 sati jutro na Kosovu polju.
7. IX. Na Kosovu polju. Svečana 'proslava: desct*godišn'icc oslobodenja i ujedinjenja. Zavjet Sokolstva: drža* vi, kralju, narodu i Slovenstvu pred kosovskim spomenikom uz prisustvo Nj. V. Kralja. Prikaz kosovske večere po članovima pozarišta iz Skoplja. So* kolski nastupi. Prikaz kosovske bitke: izvadaju četiri pUka pešadije i jedan puk konjiče pod komandom divizij* ske oblasti iz Prištine. Narodno i so* kolsko veselje. Povratak u Skoplje.
8. IX. izleti po Južnoj Srbiji pre* ma programu (vidii upustva str. 25*26); pohodi društava ili župa van terito* rija Južne Srbije — društvima Južne Srbije. (Pohode če izvršitii ona dru* štva i ižupe, koja nisu izvršila na vi* dovdanskom sletu).
9. IX. Povratak župa, koje nisu otišle u pohode i izlete. (Napomena. Tačan program svih priredaba kao i mesto, vreme, biti če javljeno načel* nicima župa ili njihovim zamenicima ili funkcionarima župa, kojiima če se davati sve upute i informacije a ne pojedineima, koji izdvojivši sc od žu* Ve, t. j. celine prave najviše nereda i ’traže za sebe neke ola'kgice i poigod* n osti.
Svaki načelnik župe, neka po do* lasku u Skoplje, sam 'ili po svom za* me'niku javi se bratu Kufoičeku ili nje* govorne zameniku u »Slefcsku ikance* lariju«, gde če dobiti kako upute za tchnički dio, tako i karte i ostalo za garderobu. Putuje se u civilnom odelu a pred Skoplje treba da se preobuku svi u sokolsku odoru. Poželjno je, ko ne* ma sokolske odo.re, neka dode u na* rodnoj nošnji. Sokolski sletovi su jav* ne sokolske mainifestaeije, u kojima i odore imadu svoje svrhe.
Svaika župa neka ponese od kuče: 'Natpis svoje župe za povorku. Veli* čina i forma, kao i za vreme ostalih silctova.
Pošto je u Skoplju dosta malen 'broj sokolskih radnika, to se umolja* vaju brača i sestre, koji bi može biti rani je stigli u Skoplje ili mogli i obzi* rom na materialna sre&tva svoja da thu* du ranije, da se sitave na raspol oženje 'starešinstvu župe za pomoč prilikom 'sleta.
3. Dia bi se tačno izvršila raspo* dela stanova, hrane, predprodaja kara* ta, dala obaveštenja glede izleta i )svc* ga ostaloga što je |U ve'zi sa dolaiskom članstva, to svaka župa troha najkas* nije do 2. IX. da pošalje jednoga iza* 'slanika, koji če dojeti tačan popis članstva, hrane, stana i ostaloga što jc potrebno za župu, tako da če delegat te župe posvršiti dva dana ranije sa jsletskom kancelarijom sve što se od* nosi na njegovu župu. Isti mora da do* čeka i svoju župu i razdeli kalko skup* nu, tako i pojedinačnu nastamlbu, hra* nu, karte, edicije itd. (Neka uprave župa ne uzmu zadaitak delegata da on donose prijave koje moraju Ibiti do 20. VIII. u Skoplju, več njegov je zadatak dovršiti sa župom u Skoplju ono, što su župe do 20. VIII. javile.)
4. Prehrana če se izvršiti na dva načina a) hotelska pojedinačna, b) ho* telska skupna.
Hotelska pojedinačna stoji 50 Din — hotelska skupna 25 Din. No* vac za jednu i drugu mora se unapred poslati. Svaka župa koja pošalje no* vac, dobiče toliko blokova za ručak i večeru, koliko je uplatila. Na bloku biče označeno mesto, gde je pre* hrana. Nije potrebno nositi šolje i pribor.
5. Stanovanje ostaje po starom, kako je to u »Upustvu« (vidi str. 15 i 16). Sestre če biti smeštene sve u uči* teljskoj školi, ibrača po školama i po* trebno je da ponesu: deku — plahtu i ostalo, što misle da im je potrebno za 'čim udobniji način .spavanja. (Napo* minjemo brači i sestrama, da su večeri u Skoplju dosta hladne.)
6. .Tedna od najtežih stvari jesu izleti (upustvo str. 25*26). Za vidov* danski slet, nije javilo ni par društa* va, a kad se došlo u Skoplje, onda je polovi n a htela da ide u razne krajeve Južne Srbije.
Da bi se želji članstva izašlo u susret, umoljavaju se bratsko župe, da bezuslovno jave izlete (osim Kosova), da bi im se unapred m.oglo organizo*
vati sve što je potrebno za tačno izvr* feenje.
Brača i sestre neka računaju s tim, da nečem o moči dobiti od raznih Mi* nistarstva zaliha avtomobila, a da se vožnje izvrše bcsplatno. Moramo osta* viti našim stranim gostima besplatnu vožnju i izlete.
7. Upozorujemo braču i sestre na prosvetni deo organizacije Isleta (upu* stvo str. 27*30). Prema tome župa je iz* dala a) svoja izdanja knjige oibaveštaj* ne sadržine; kultura; beletristika i pu* topisi. Za tačno poznavanje Južne Sr* bije — ova izdanja -su potrebna Sokol* istvu.
8. Sletska kaneelarija sa svima od* Secima nalaizi se odmah do kolodvora »Stari oficirski Dom«.
9. Do 20. VIII. imadu biti sve pri* jave župa u Skoplju. Za prijave posle toga ne može starešinstvo župe pre* uzeti odgovornost. Ovoga neka .se žu* pe strogo drže, a ovoga če se držati i starešinstvo župe u Skoplju. Iznimaka nema. Najviše nereda prave baš oni, koji ne izvrše tačnost prijave, a posle zameraju.
10. Slctske značke u ceni 20 Din neka župe podignu napred, poslavši novac starešinstvu župe. Sletska znač* ka daje pravo a) skupno stanovanje,
b)	p ris tu p na sve sokolske priredbe, e) pristup na članske tribine na sleti* štu. (Pošto prihod svečane akademije amsterdamske vrste ide u korist nji* hova puta; to članstvo uz sletski znak plača ulaznicu 10 Din.)
11. Glede prtljage, neka sc udesi ovako: Na svakom kuferu mora biti ime i prezime brata i sestre sa ozna* kom župe i mesta. Prtljag se svrštava u kola koja su odredena za župu i no* se natpis te župe — Kod predaje prt* ljagc mora svaka župa po odredbi svo* ga načelnika, odrediti brata i sestru, koji mora biti prisuta'n kod svrstavanja prtljage i zajedno' s bratom iz Sikoplja, otiči do nastambe i tamo ostaviti na onom mestu prtljagu, gde je odredeno mesto iza stanovanje. Prtljagu ne deli brat odreden od skopljanslke župe, več brat od dotične župe.
Sestre isitavljaju prtljagu sve za* jedno u kola, ikoja su označena s nat* pisom: Učiteljska škola. Razdeoba i primanje kao i kod brače.
12. Sletslke legitimacije za želez* niču, koje su bile poslane za vidovdan* ski filet ne važe. Dobiče se nove le* gitimacije. Starešinstvo župe u S|kop* lju šalje toliki broj legitimacija, koli* ko je pojedina župa, več za vidovdan* ski slet prijavila. Ako koja župa h,oče još legitimacija, neka brzojavi.
13. Fotografi*Sakoli a i novinari* Sokoli, koji se unapred jave, dobiče potrebne iskaznice. Bez iskaiznice uskratiče sc fotografiranje. Od sva* koga fotografa*Soikola ima župa u S-oplju dolbiti po dva primerka (jed* nu za nju, a jednu za Savez), a svaki' Soko*novinar ima dati dva primerka novina u kojima je pisao (jedan za Savez a jedan za župu).
14. Glede prehranjivanja na Ko* sovu polju stvar je ovaika: Na Kosovu polju Ibiče spremljeno hrano i osve* žavajučega piča Na potrebu, pošto krečemo svi na Kosovo polje biče tolika, da je potrebno da svaki brat i sestra ponesu sobom hrane iz Skoplja ; to na taj način, da kupe bliio u h,o* telu (gostio'ni) gde jedu bilo u trgo* vmama^ Skoplja, koje če pripremiti za taj slučaj hrane, koja se može poneti u poihodima.
Završetak:
Starešinstvo župe u Skoplju, koje jo u posledne vreme usled dogodaja bilo stavljeno u teške sokolske priliike i izvedbe, koje ine bi podnele ni župe sa večim brojem sokolskih radnika i so* kolske tradicije, moli naročito staro šinstva župa, da članstvu istavi na srce:
1. Čim jaču svest u disciplini.
2. Čim manje zahteva pojedinaca.
3. Čim manje tražnji udobnosti.
4. Čim više pomoči — a ne od* moči.
Samo tako če se moči izvršiti slet na zadovoljstvo sviju nas. a napose na zadovoljstvo onih za koje radimo, a ’ kojima če položiti zavjet na Kosovu polju.
Posle sleta na Sušaku, koji je u teško doba države i naroda doneo ko« risti celini: narodu i državi — svi bra* čo i^ sestre koji u sebi osečate a i znas te. što znači za nas slet na Kosovu — i Skoplju
svi — apsolutno svi na
slet u Skoplje i Kosovo polje.
Iz lekarskog odseka JSS.
Lekarski odsek JSS izveštava, da če dobiti učesniei VI. pokrajinskog sleta u Skoplju besplatno kdnin uz potvrdu (skupno) u Zavodu za trop* ske bolesti — šef dr. Riaukov. — Za profilaktično uživanje kinina dovolj* no je, da se 3 ili 4 dan boravka u Skoplju uzme 1 g kinina, a sledeči dan Vi grama. — Ko ostaje dulje od sed* mice dana u Skoplju, mora drugu sedmicu profilaksu na isti način po* noviti. — Za dobru vodu (pitku) se na sletištu pobrinulo.	LO JSS.
•
U pogledu izleta teritorija Južne Srbije podeljena je na tri zone kako sledi:
I. Zona obuhvata:
Skoplje sa njegovom neposrednom okolinom po liniji selo Bardovce — selo Nerezi — Kiisela voda — c. Duša* novac— Gazibaba.
Pored svih znamenitosti u samo* me Skoplju, izletnieima treba pokazati:
Kod s. Bardovca iskopine staroga Skoplja;
kod s. Nerezi Manastir sa njego* vim čuvenim freskama;
kod Kisele vode Markove kule;
kod s. Dušanovca državnu ergelu i mlekarnik;
kod Gazibabe samu Gazibabu i pivaru; i t. d.
Ide se peške, a do sela Dušanovca i vozom koji staje 2 i pol dinara.
II. Zona obuhvata:
a) Skopska Crna Gora: manastiri
nacionalno *, istori jsko i romantičko Sv. Arandela i Sv. Bogorodice.
Ide se: Automobilima (ili kolima) do sela Kučevišta, odakle peške prvo u manastir Sv. Arandela, onda u ma* nastir Sv. Bogorodice, pa u selo Po* bužje, gde izletnike čekaju automobili (kola) radi povratka u Skoplje. Pri* vatni automobil sa četiri sed-išta ko* štao bi oko 500 dinara — kela oko 400 dinara. Ako se dobiju državni au* tomobili i kamioni stim da se plati utrošak benzina, ulja i dr., ovaj izlet koštao bi po osobi oko 15 dinara. Zboriište za ovu grupu izletnika biče: Bit*pazar u Skoplju.
b) Matka sa manastirom Sv. Ni* k<ta, zadužbinom Andri jaša s brata Kraljeviča Marka.
Ide se: a) Vozom od Skoplja do ž. s. Glumovo a odatle peške; povra* tak isto tako. Voz staje 2 i pol dinara. Kod Matko prelazi se čamcem na de* snu obalu reke Treske.
b) Automobilima (kolima) od Skoplja do Matke, a odatle peške do manastira Sv. Nikite kao i pod. a).
Automobil sa četiri sedišta staje oko 250 dinara a isto toliko i kola. — Zboriste biče: Za izletnike koj.i idu vozom: ž. st. donje Skoplje; za izlet* nike koji idu automobilima i kolima kod grada Cara Dušana.
c) Markov manastir (zadužbina Kralja Vukašina, oca Kraljeviča Mar« ka).
Ide se automobilima i kolima do s. Batnice, a odatle do manastira pe* ške. — Automobiil sa četiri sedišta i kola staju oko 250 dinara. — Zboriste kod gvozdenog mosta na Vardaru.
Napomena:	Za obilazak mesta
po jedan dan, te bi izletnici imali da ponesu ručak sa sobom.
III.	Zona obuhvata:
a) Kosovo.
Istorisko*nacionalno (kosovska bit* ka, Muratovo tulbe, grob Cara Murata, manastir Gračanica, zadužbina Kralja Milutina i žene mu Simunice) i vrlo romantičko (Kačaničke klisure).
Ide se vozom do ž. s. Lipljan. Odatle automobilima pravcem: mana* stira Gračanica — Priština (ručak) — Muratovo tulbe, ž. s. Obilič, odatle vo* zom u Skoplje.
Voz košta: II. klasa 63 dinara, III. klasa 32 dinara. Privatni automobil sa četiri sedišta košta oko 400 dinara. Ako se dobiju državni automobili s tim, da se benzin, ulje i dr. plati, p ut Lipljan — Gračanica — Priština — Muratovo tulbe — ž. st. Obilič stao bi oko 30 dinara po osobi. Na Kosovu (kod Muratovo tulbeta ili gde bude zgodnije) održače se jedno predava* nje o kosovskoj bitci.
Ovaj se izlet može učiniiti za jedan dan. Zborištc sa izletnike biče spoljna ž. st. u Skoplju.
b) Kumanovo sa kumanovskim bo« jištem i nagoričanskim manastirom (čuvene freske).
Ide se: Do Kumanova vozom, a odatle automobilima; povratak iz Ku« manova vozom. Voz staje: II. klasa 14 dinara, III. klasa 7 dinara. — Pri* vatni automobil sa četiri sedišta staje oko 300 dinara. Ako se dobiju držav* ni automobili i kamioni s tim, da se plati utrošak benzina, ulja i dr., ovaj put bi po osobi koštao oko 15—20 di* nara. Na nagoričanskim položajima održače se javno predavanje o kuma* novskoj bitcii. Izlet sc može učiniti za jedan dan. Zborište: Ž. st. »Vojvoda Putnik«.
c) Stobi.
Ide se vozom koji može iskrcati izletnike kod samoga Stobi*a, pa se vratiti na ž. st. Gracko ii tu čekati da ih primi i vrati u Skoplje. Voz košta:
II.	klasa 28, a III. klasa 14 dinara. Iz* let se može učiniti za jedan dan. Ako 'je nemoguče organizovatii ručak za iz* letnike na ž. st. Gracko, ovi bi imali da ručak ponesu sobom. Zborište ž. st. Skoplje. Nacionalno, istorisko i ja* ko romantičko.
č) Ohrid.
Ide se vozom ili automobilima. a) Vozom: Karta staje: II. klasa 123, a III. klasa 02 dinara; vožnja traje 21 sat. Ako se želi iči i do manastira Sv. Nauma, izletniaima je potrebno četiri dana za put; isto je toliko potrebno ako se želi videti Struga i način ribo* lova jegulja. Inače je potrebno tri da* na od kojih po jedan za odlazak ii po* vratak i jedan za bavljenje u Ohridu i njegovoj neposrednoj okolini. Od Ohrida do Sv. Nauma ide se suvim (automobilima) ili jezerom (čamcima i dereglijama). Automobil sa četiri se* dišta staje 300 do 350 dinara. Vožnja jezerom (odlazak i povratak) traje oko
6	časova i staje prosečno po 100 dina* ra od osobc. Čamaca ii dereglija ima u ograničenom broju. Obzirom na to što voz Skoplje*()hrid nije normalnog koloseka, več dekovilj, putovanja nji* me —- i ako je jako romantično — skopčano je sa dosta neugodnosti ’ i zamora. Izletnici bii imali da se pobri* nu i za jelo za vreme puta do dolaska u Ohrid, jer na ž. stanicama nema re* stauracija niti se jela usput može na* baviti u večim količinama.
Pošto kompozicija voza ne može biti veča od 8 vozova, broj izletnika jednim vozom ograničen je na najviše 200 osoba.
Zborište: žel. stanica dolje Skop* lje. Povratak može biti:	Ili	vozom
istim putem, ili automobilom do Bi* tolja (prosečno po 100 dinara po oso* bi) odakle se može iči: vozom za So* lin; vozom (uski kolosek) preko Prile* pa na ž. st. Gracko, odakle normalnim kolosekom bilo za Skoplje, bilo za So* lin i automobilom Bitolj*Prilep*Veles (prosečno po 120—150 dinara po oso* bi) a odatle vozom bilo za Skoplje, bilo za Solun.
a)	Automobilima:
Ide se pravcem: Skoplje*Tetovo* Gostivar*Mavrovski Hanovi*Manastir Sv. Jovana Bigora, Struga*Ohrid.
Povratak može biti:
Ili pravcem: Ohrid=Kičevo*Gosti* var*Tetovo, lili pravcem: Ohrid*Resan= Bitolj*Prilep*Babuna*Veles*Skoplje Au* tomobil sa četiri sedišta za odlazak i povratak preko Kičeva staje oko 2500 dinara, a za odlazak do Ohrida i povratak preko Bitolja, Priilepa i Vele* sa u Skoplje staje oko 3000 dinara.
Pri odlasku za Ohrid imalo bi da se s vrati i vidi: manastir Sv. Jovana Bigora (čuvenii ikonostas) i Struga (organizacija lova na jegulje).
Vožnja kako za odlazak i za po* vratak sa zadržavanjima trajaoe 8 do 10 časova što znači, da na put treba računati dva dana.
Što se tiče boravka u Ohridu, od* laska do manastira Sv. Nauma kao i Lshrane za vreme putovanja važii ono što je rečeno za izletnike vozom s tim, što su izletnici automobilima u pogle* du ishrane u nešto boljem položaju, jer prolaze kroz varoši Tetovo, Gosti* var, Kičevo, Ohrid, Bitolj, Prilep, Ve* pobrojanih u ovoj zorni potreban je les, gde se jela moze naci i pripremiti.
Zborište za izletnike automobi* lom trg Oslobodenja.
•
Šta ko treba da vidi u > .4 Skoplju i okolini.
U Skoplje se može doči vrlo lako, pošto je ono vezano sa svima isaobra« čajnim vezama: kolskim i automobil* skim putevima, železnicama d uskoro aeroplanima. Skoplje ima tri stanice; na širokom koloseku su glavna stanica Skoplje i stanica Vojvoda Putnik; na uskom koloseku je staruica Gornje Skoplje. Pri dolasku u Skoplje, u uli* ci Kralja Petra nalaze se najbolji ho* teli. Na Trgu Kralja Petra vidi se mo* numentalna palata Oficirskog doma. Preko Vardana je stari most Cara Dušana i do njega spomenik. Kada se 'ide preko mosta, lep je pogled niz Vardar i uz Vardar danju i noču. Sa mosta se uz Vardar vidi Pozorište, Grad Cara Dušana i u daljini Ljubo* ten, vrh od 2510 m., kojim se zavr* šava Šar planina. Ulicom Cara Dušana stiže se na Pazarište. Naiči če se kroz uske ulice na crkvu Sv. Spasa, sa umet* ničkim duborezom iz početka XIX. ve* ka. Malo dalje je Kuršumlishan, koji’ je bio karavan Saraj iz srednjeg veka i zatvor za vreme Turaka. U njegovoj' okolini mogu se videti srebrne i zlatne izradevine i razni drugi zanati. Na su« protnoj strani je džamija Sultana Mu* rata i još nekoliko. Tamo sc mogu vi* deti i igre derviša ako je ramazanski post. Ispod Gazibabe može se videti rasadnik i dalje parna piivara, pa bol* nica. Pri povratku pored Vardara se vidi Univerzitet, pa saborna crkva Sv. Bogorodice sa ikonostasom od du* boreza i kamenoreza. Na ceveroza* padnoj strani je Novo Skoplje i Bunja* kovač, gde su učiteljska škola, park, mlin Balkan, strugar,a Treska, fabrika makarona. Oko stanice su muška i žen* ska gimnazija, središnja škola i mono* pol. Muzej je u stvaranju: delom jc u
Dušan M. Bogunovič (Zagreb):
Sokolstvo i današnji politički život.
Kuršumljiji*hanu, a delom u bližini uni* verzitcta. Na Vodnu je higijenski za* vod. najmoderniija ustanova te vrste na Balkanu.
Okolinu može svako razgledati za jedan dan. U Skopsku Crnu Goru može se ići kolima i automobilima do sela i samih manastira. U Skopsku Svetu Goru kod Treske isto tako. Do Nereza može se liči pešicc kao i na ko* nju i kolima a do Markovog manastira donekle kolima, a donekle konjima;
Izgled današnjega Skoplja možete kupiti u sva ko j duvandžinici.
Radi lakše .OTijentaaije izdala je župa »Kraljeviča Marka« knjižicu »Skoplje i njegova okoli na« i sumarni plan Skoplja.
*
Kako će se obaviti prevoz prtljaga.
Svaki član*ica mora svoj prtljag da vidno obeleži i to imenom i prežimo* nom, mestom društva i oznakom župe. Starešinstvo župe brine sc samo za prtljagu one brače i sestara koji sta« nuju u zajedničkim istanovima. Za prtljag pojedine braće i sestara, koji stanuju bilo u priivatnoj ili hotelskoj nastanbi, moraju se pobrinuti lično za prenos prtljaga, t. j. svojih stvari. Jo* dino če župa pobrinuti se za dovoljan broj nosača i razvodnika* za pokaživa* nje mesta stana.
Prtljaga za zajedničku nastanbu ovršit če se ovako: svaki brat i sestra pre polaska u Skoplje, treba da sve spremi i iznese na znak načelnika svo* je župe iz voza, gde če prtljag primiti odredeni redatelj*naraštajac li staviti ih u odredena kola, koja n ose ime do* •tične župe. Zajedno sa prtljagom ide po jedan brat iz Skoplja i jedan brat (sestra) iz dotične župe u odredena mesta nastanbe. Isti način biče i za odlazak, t. j. u mestu nastanbe biče spremljena kola za prevoz, u kojima če iči brat*sostra iz Skoplja a isto tako brat i sestra iz župe.
* Razvođniai su sokolski naraštaj* ei. koji nose belu traku s naslovom »Razvodnik« i njihova je zadača biti na ruci uvek kad treba pokazati koju ulicu, sletsku kancelariju, kud se ide na sletište i t. d.
•
Pamti!
1. Sva društva i župe neka ponesu sobom u Skoplje svoje zastave!
2. Društveni i župski načelnici i načelnice odgovorni su, da če biti sva svečana i telovežbačka odela članova, članica, naraštaj a i dece besprikorna i strogo po propisima. Ne stavljajte na sebe nikakvih ukrasa zlatnine, lanči* ča, narukvica itd.!
3. Vladanje sviju mora biti uzor* no, disciplina apsolutna! Svaki pro« pust i kršenje biče strogo kažnjeno!
4. Tko nosi znak ili je u odorl, neka ne zaboravi, da pozdravi jedan drugoga! Kod pozdravljanja važi pr a* vilo: mladi pozdravlja starijeg, brat sestru, naraštaj i deca članstvo.
5. Svatko neka nosi uvek sobom sokolsku legitimaciju!
6. Upamti, da je celokupni moral--ni uspeh odvisan od svakog pojedine ca! Radi tako, kao da je sve odvisno cd tebe samoga!
*
Vozna povlastica za VI. pokrajinski slet JSS u Skoplju.
Odobrena je povlastica u У* cene svima učesnicima iz naše zemlje — VI. pokrajinskog sleta Jugoslovenskog So* kolskog Saveza koji če se održati u vremenu od 5.—9. septembra o. g. u Skoplju.
Povlastica važi od 1.—20. septem* bra o. g. i to za sve vlakove izuzev S. O. E.
Za strane posetioce sleta i to za Sokole iz Češke, Poljske kao i za Ru* ske Sokole bilo iz Češke i naše države, odobren je besplatan prevoz, s tim da se isti mogu vratiti pojedinačno i to proizvoljnim pravcem.
*
Prosvetni deo.
Prosvetni odbor starešinstva župe izdao je:
1. »Južni Pregled«, književni list u Južnoj Srbiji, posvečen VI. pokra* jinskom sletu u Skoplju. List donaša soKolske i književne radove najlboljih pisaca u našo j Otadžbini. Osim čl a* naka donaša i izvestan broj ilustracija iz Južne Srbije. Stoji 10 dinara; dobija se na sletištu u Sokolskoj Knjižaii. Izdanje Sokolske Zupe »Kraljevič Marko«.
2. »Skoplje i okolina«, sa 13 slika u tekstu i planu Skoplja, od brata prof. Tome SmiljaničasBradina. Komad po 2 dinara. Izda'nje latinicom i čirilicom.
3. »Upustvo za slet«, izdanje sta* rešinstva župe. Sadržina sva upustva, koja se odnose na slet, ma u kom pravcu. Svaki posetnik sleta treba da je ima. Stoji 10 dinara.
4. »Katalog zemaljske tekstilno* poljoprivrcdnc izložbe u Skoplju«. Ka* talog sadrži od naročite važnosti čla*
nak: Skoplje u prošlosti, sadašnjosti i badučnosti od Dr. Voj. S. Radovar.o* vica. Naročito je važno, da se pregle* da Južno*Srbijansko odelenje. Knjiga staje 10 dinara.
5. »Album« (Južna Srbija u slici) i to u dve vrste: manji deo slika 20 dinara; veči 30 slika 30 dinara.
6. »Sletska razglednica (Kraljevič Marko) bez sletske marke 1 dinar, a sa sletskom markom 2 dinara.
7. »Sokolska knjižara«, na sleti* štu če biti organizovana sokolska knji* žara u kojoj če se pored svih sokolskih izdanja dobiti i literatura, koja označuje kulturni i ekonomski život Južne Srbije.
8. Spremljena Su predavanja za izlete u sve tri izletne zone, kao i vo* d iči po gradu Skoplju.
9. »Letak o Skoplju«. kratki vod kroz Skoplje. Komad 1 dinar.
10. Od Ristovca do Skoplja biče izvesan broj brače i sestara iz Skoplja, 'koji če biti 4uiriači za prolaz od Ei* stovca do Skoplja,
I. Knjige obaveštajne sadržine.
1. Kosta Kostič, Naši Novi Gra* dovi In a Jugu. Izdanje Srpiske Književ* ne Zadruge.
2. Stevan Simič, Ohrid i Zlctovo. Stampano u Skoplju.
3. Melnik, Skoplje. Štamparija Ljubljana. (Na Slovenačkom).
4. Skoplje i Južna Srbija. Izdanje Prot. Društva u Beogradu.
5. Južni Pregled, Skoplje.
6. T. Smiljanič .Skoplje i okolina.
7. Prosvetne i političke prilike u Južnim srpskim oblastima, od Dr. Jo* vana Hadži Vasiljeviča, izdanje Dru* štva Sv. Sava, Beograd.
Kultura.
1. Glasnik Skopskog Naučnog Društva.
2. Južni Pregled, list za nauku i književnost. Godišnja pretplata 70 di* nara. Mogu se dobiti kompleti. Na* nidžbinc na poštanski pretinac 58.
3. Zbirka peisama iz Južne Srbije, od V. Dordeviča. Izdanje Skop. Na* učnog Društva.
4. Naši Vladari. Izdanje Narod* nog Dela Beograd.
5. V. Petkovič, Monografije ma* nastira u Južnoj Srbiji.
6. Ljuba Ivanovič, Album erteža iz Južne Srbije, Beograd.
7. Bartolomej Georgijevič, Moje Robovanje, Skoplje (Dimitrijevič i Prelič).
8. La Serbie (dobiva se u knjižar' Jovana Popoviča u Skoplju).
III.	Beletristika i putopisi.
1. Ž. Miličevič, U postojbini na* ših kopaničara i zografa, Beograd.
2. Z. Miličevič, Od Ohrida do Sandžaka, Beograd.
3. Stanislav Krakov, Kroz Južnu Srbiju, Beograd (Vreme).
4. G. Božovič, Pripovetke, Beo* grad.
6. Filipovič, Kosovski Božuri, Beograd (Cvijanovič).
7. Filipovič, Srbljak, Beograd, (Cvijanovič).
8. Ivo Vojnovič, Smrt Majke Ju* goviča.
9. Ivo Vojnovič, Lazarevo Vaskre* senje.
10. Budimir iGrahovac, Strahinič Ban, Skoplje.
11. Tomo Smiljanič, Stojna i dru* ge pripovedke, Skoplje.
12. Tomo Smiljanič, Na planini, Skoplje.
•
Za kupanje.
1. U »Sokolskom Domu«, od 5 sati ujutru do 10 sati uveče biče otvore'no sokolsko kupatilo sa 11 tuševa. Kupa* nje je besplatno. Samo se umoljavaju brača, da se više od 10 minuta ne za* državaju pod tušem, kako bi se velik: broj lakše mogao tuširati.
2. »Na Vardaru«, a u bližini Na* rodnog Pozorišta biče ograđe'n pro* stor za ikupanje i sprepia za kupanje.
Sestre imadu prostorije za kupa--nje u nastanbi.
*
Prijava mora sadržati.
1. Broj koliko dolazi brače, koliko sestara, ukupan broj.
2. Od toga broja: koliko brače želi skupnu nastanbu; koliko sestara skup* nu nastanbu; koliko brače i pojedina* ca želi privatnu ili hotelslku nastanbu (sestrama nije potrdbno, jer imadu ta* kvu zajedničku nastanbu, da je bolje neče nači ni u privatnoj ni hotelskoj nastanbi); koliko brače skupnu hotel* sku po 25 Din a koliko hotelsku poje* dinačnu hranu po 50 Din (novac za obe treba poslati unapred); broj vežba* ea*ica svakih za sebe za skopljanske proste vežbe; od jeli na spravama; ta* čke za akademije 6. II. i to sa taonom oznakom autora vežbe, muzičara, na* slova vežbe i broj vežbača te sve ono, što je potrelbno za tačku; broj brače i sestara u sokolskoj i narodnoj nošnji; naročito treba pripaziti na prijave gle* de izleta; karte za sletište od 10—30 Din (sedenje) i. t. d.
•
1. Političko delovanje sva* koga Sokola u političkim stran* kama, neka bude prema so* kolskim načelima.
2. iSvim se članovima so* kolske organizacije, koji de* luju u javnom životu, nalaže da fupriliče svoje javno delova* nje u smislu tih načela.
3. Članovi Sokolstva neka biudlu kritički pripadnici svo* jih političkih .stranaka.
4. Sokolstvo je nepolitička organizacija, ali svaki Soko mora da ima političko uvere* nje, koje odgovara sokolskim načelima.
U poslednje vreme našega narod* nc*državnoga života, dogodilo se toli* ko dogodaja u društvu naših poiliti'čiko* partijskih ljudi, od kojih dogodaja. ne samo da pati moral naših partijsko* političkih ljudi, naša narodna skup* ština kao prestavnica duhovne poli* tičke inteliigencije naše rase, koja tre* ba da stvara život države, trpi naš vanjski položaj, a naročito jubilarna godina našega oslobodenja i ujedinje* nja, i što je veoma važno i što se tre*
(ba otvoremo i javno sokolski da Ikaže — jer se to tiče nas Sokola, naše ideo* logi je u vezi sa primenom na narodno* državni život — a to jc da usled zadnjih dogodaja uzdrmanc su:
I. ideja narodnoga jedinstva,
II. ideja države kao celine.
Obe ove ideje, t. j. ideja narodno* ga i ideja državnoga jedinstva su osnovni temelji, na kojima gradimo sokolsku ideologiju jer deo ustava ka* že: »Jugoslovensko Sokolstvo je svo* jina celokupnoga jugoslovenskoga na* roda u jednoj slobodnoj državi. Jedan narod, jedna država, jedno Sokolstvo.« To je prvo.
I dalje ustav kaže: »Jugoslovensko če Sokolstvo braniti svaki trenutak je* dinstvo jugoslovenskog naroda, j edin* stvo i neodvisnost jugoislovenske drža* ve proti svim neprijateljima.« To je drugo.
I dalje ustav kaže: »Jugoslovensko Sokolstvo se ne može odreči prava da uteče, na zgradbu i učvrščenje te dr= žave u duhu sokolskih načela: napred* ka, demokratizma i socialne pravedno* sti.« To je treče.
To je opčeniti odnošaj naš — so* kolski prema državi i mjenom uredenju — t. j. mi kao Sokoli priznajemo ovu državu samo kao celinu i tu celinu ho* čemo da branimo kako prema vani, ta* ko i prema unutra i hočemo da uteče* mo na stvaranje ove države kao celine u duhu sokolskih načela.
Sravnimo naša načela koja gore istaknuh, ne kao svoje mišljenje, več zaključke I. i II. sokolskog Sabora sa ovim, što se danas u državi radi, gde se javno govori o amputaciji, perso* nalnoj uniji, o plačenim poilitičarima da rade na razjedinjenju naše države,
0 stvaranju velike Srbije, slobodne Hrvatske, o nekim »tajnim« silama, o ovima i onima ljudima, koji treba da ubiju ovoga ili onoga političkoiga vo* du, o ikulturnoj premoči Zagreba prc* ma Beogradu, o revoluciji hrvatskih prosvetnih radnika u Zagrebu, koju su potpisali i profeSori univerziteta, da prekidaju svaku kulturnu vezu sa Beogradom i Srbijom, o vlaškom i cin* carskom Beoigradu, o auistrijskom Za* grebu i t. d. i t. d., ko (bi sve mogao da nalbroji što se govori i radi i što misle
1 rade palklene duše ne samo jednoga, več sva tri dela našega naroda.
Mi kao Soikoli pripadnici sokolske ideologije, koja posmatra državu kao celinu, a koji hočemo da utečemo na izradu države u duhu sokolskih načela, moramo biti sveisni, da svaki rad poli* tičara i ostalih ljudi u vezi sa tima po* litičarima iz osnove
Ijulja naša sokolska načela u pogledu odnošaja Sokolstva naprama državi.
Mi to ne da ne smemo da trpi* mo, naša je dužnost i to sokolska du* žnost ustati javno protiv toga u pro* tivnom to znači ili da nismo s ves ni na* še ideologije, ili smo slabi da protiv toga ustanemo ili da i mi Sokoli to odobravamo. Bilo, ma što od ovo troje, ako ne ustanemo, mi čemo u javnom životu i budučnosti izgubiti mnogo.
A pogledajmo sada, kako se danas gleda i kako stoji usled ovih dogodaja, koje sam spomenuo:
ideja narodnoga jedinstva bez obzira na pleme, veru i stalež, kako mi pro* povedamo.
Nikad u našem narodnom životu — životu politike, kulture, ekonomije pa i socialnoga života nije bilo toliko isticano srpstvo, hrvatstvo i slovena* štvo ne u smilslu da delovi se jačaju za celinu, več delovi, da se jačaju na štetu celine, kao danas. Kud god se okrene* mo, s kim igod govorimo, s kim sc su* srečemo i. t. d. i. t. d. svuda, apsolu* tno svuda, osim u sokolskim redovi* ma, govori se o srpstvu koliko je ono dalo i na osnovu toga da ima ovo i ono pravo, govori se o hrvatstvu, koliko je ono kulturno i na osnovu toga da ima ovo ili ono pravo — prosto licitira se
na vagu ideje nacionalizma — a o je* dinstvu — jugoslovenstvu — u opšte osim u sokolskim redovima, ne govori se.
Što više napustile su ga i političke partije, koje su do jučer bilo jugoslo* venske.
Ostalo je Sokolstvu, da ono pro* poveda sokolsko jedinstvo. Ali to ni* je dosta. Nije dosta da nekoliko dese* taka hiljada jugoslovenskih Sokola za to rade, veruju i ispovedaju, a narod svih trih plemena razvija se protivno. Pitam ja braču i sestre, kuda čemo mi jugoslovcnski Sokoli doči, ako narod
—	ne primi naše ideje. Ostačemo osamljeni i mesto da mi delujemo na dušu Naroda i političara, deloivače oni na nas i mesto jedinstva, stvoriče se atmosfera razjedinjenja — a to jc po mome dubokom uverenju smrt Sokolstva.
A nestane Sokolstva — jao naro* du i državi — jer če mu nastati jedne velike moralne poluge. Zato kažem — mi to nesmemo trpiti — naša je so* kolska dužnost ustati protiv toga, u protivnom to znači da nismo svesin naše ideologije.
A na kraju — pogledajmo — dali naši članovi sokolske organizacije i pripadnici ove ili one političke partije pre svega odreduju svoja politička uverenja prama sokolskim načelima i dali u političkoj stranci u kojoj su oni uteču da politika so vodi u duhu sokolskih načela.
I ovde čemo dobiti nogativan od* govor.
Pogledajmo, dali pako mi ostali članovi sokolske organizacije a pripad* nici političkih partija, jesmo kritički pripadnici svojih poditičlkih stranaka i dali utečemo na svoju političku par* tiju, da ona vodi narodnu i državnu politiku u duhu sokolskih načela.
I ovde čemo ddbiti negativan od* govor.
Pa što iiz ovoga sledi — kad vidi* mo ovaki položaj u narodno*državnom životu, koji jo u suprotnosti sa temelj* nim načelima Sokolstva.
Moje je mišljenje ovo:
1. Mi kao članovi sokolske organi* zacije, ne možemo ostati pasivni pre* ma onome, što se dogada u duši naros da i obzirom na ideju narodnoga jo* dinstva i u pitanju uređenja države, ako to uredenje neide u pravcu sjedi* njavanja sviju triju plemena. Jer ono, što se danas govori s jedne i s drugo strane, protivnost je sokolske ideolo* gije i njena nastojanja u budučnosti. To je naprama narodu i državi.
2. Prema našem članstvu, no mo* žemO' isto tako da budemo pasivni i da ih pustimo da na njihove sokolske du* še uteče partijski život. Ono mora da bude upučeno tačno i odredeno, kako se on, t j. svaki za sebe, a zatim dru* štvo u kome se kreče mora da odnosi prema'partiji if kojoj se nalazi.
3. Članovi sokolskih organizacija a u isto vreme narodni poslanici, a na* ročito sokolski klub narodnih poslani* ka, mora da izvrši onaj deo ustava, ko* ji se odnosi na sokolske radnike a čla* nove narodne skupštine.
Radi gore iznesenih predloga, mo* je je mišljenje da bi:
1. Savez izdao proglas na ceo na* rod (kao što je to učinila i Narodna (Obrana) u kome neka potseti narod na ideju jedinstva: Naroda i Državo a naročito da ga :zamo'li za potporu so^ kolske organizacije, koja če svesno i bez koristi i slave da stane na branik:
Države iznad svega — volja Naroda do apsolutnosti!
2. Također da se pozove svo član* stvo zapravo upravo društava da sku* po svoju sokolsku porodicu i gradan* stvo i da ih pozove na doslednost u pravcu ideje narodnoga i državnoga ži* vota, te da članstvo pode u narod i obavesti ga o zadatku Sokolstva u sa* dašnjem času i pozove narod na mir* noču i pristupanje u sokolske redove.
3. Da pozove Sokole — narodne poslanike, da u svojim klubovima bu* du tumači primene sokolske ideologijo na stišavanje političkih borbi i da unesu čim više snošljivosti i bratstva u redove političara.	.	,
Na kraju da kažem ovo. Reči ce neko od brače i sestara, da je to meša* nje Sokolstva u politiku. A ja bm na to odgo'vorio ovo:	Ideja	narodnoga i
državnoga jedinstva nije stvar naših političara, u prvom je redu to stvar kulture pa i kulturne organizacije So* kolstva. I kad se dira temelj našega kulturnoga nastojanja onda jc naša sokolska i narodna dužnost, ustati pro* tiv toga — jer današnji dogodaji ne da ruše sokolsku organizaciju, več su protivni bitstvu (prirodi) sokolske ideologije.
Treba da kažemo otvoreno i ja* sno, da mi Sokoli ne dozvoljavamo ni amputacije, ni personalne unije, ni he* gemonije, ni prečanskih i srbijanskih fronta, ni »srpskoga« ni »hrvatskoga« bloka na okup, ni borbe protiv srbi* janstu i. t. d. i. t. d., več hočemo nc političlke ravnopravnosti, več ravno* pravnosti na osnovu ideje jedinstva, t.
j. hočemo da svi krajevi naše domovi* ne i države, sve vrednosti sviju pleme* na, sva nastojanja i težnje sviju dodu do izražaja kako u životu naroda, tako i u životu države. Po našem sokolskom shvačanju nema ni pobeditelja ni po* bedenih — svi smo svojom voljom do* šli u ovu državu i hočemo svojom vos ljom — voljom naroda i sviju nas Hrvata, Slovenaca i Srba da vladamo i učestvujemo u radu ove države, nje* na stvaianja, razvoja i konačnoga cilja. Nočemo -ni hegemonije, ni me* galunianije, ni lažne demokratije lil apsolutistiSkoga radikalizma.
Nakon deset godina našega zajed* ničkoga života i politiSke Iborbe, mi smo opazili, da se suše svo moralne vrednosti koje nam je narod dao i bo* jimo se, da ako sc pode takim putem dalje,, da nismo daloko, jer jc tim pu* tem išla i Rusija, i mi od ovoga udara, koji jc dostigao Rusiju. Razlika je u torne, što jo Rusija bila tako velika, da je nije mogao neko da razdvoji, a mi smo tako maleni, a okruženi sa sviju strana neprijateljima, da je verovat* nost da nacionalna katastrofa, koja bi nas zadesila — bila bi veča, strašnija i sudbonosnija od
Kosovske i na Petrovoj gori!
Razmislite o torne, bračo i sestro, i prosudite. Bilo je u životu Sokolstva mnogo dobroga, velikih težnji ali uvek su nas dogodaji pretekli. Pazite, da sc i to sada ne dogodi.
Na oprez i na stražu Sokolstvo!
Ristovac — Skoplje.
Ovde je bila poslednja železnička stanica Kraljevine Srbijo do oktobra 1912. godino. Na 200 m od stanice je mostič, koji je na pruzi 'bio granica iz* medu male Kraljevine Srbije i Velike Otomanske Carevine. Od toga mosta kao da se ulaizilo u sasvim drugi svet. Mesto obradenih njiva bilo su 'neobra* dene ledine, a mesto pošumljenih pla* nina, koje ste dovde gledali, gola brda. Od oslobodenja naročito od 1919. god. ledine su postale obradene njive, a mnoge Su baruštine osušene. Ali gola 'brda nisu mogla za tako kratko vreme obrasti šumom. Po tim golim brdima vodile su srpske čete od 1903. do 1912. god. 'mnogo iborbe sa Turcima i tur* skom vojsk«in. Evo, odmah odavde je Kozjak planina, gde se u jednoj plani* ni nalazi Manastir Sv. Prohor Pčinj* ski. U tom su se Manastiru prikuplja* le srpske komitske četo, koje su ovde prelazilc granicu noču i nastavljale put da u narodu održavaju duh do oslobodenja. Kod stanice Tabanovac videčete jedno golo brdo gde jc 1905. godine bio vrlo jak sudar izmedu jed* nc četo srpskih komita i turske vojske.
Kod Kumanova baeite pogled le* vo, na tri kilometra od stanice je na* prodna varoš Kumanovo. Dalje na istoku su brda na kojima je vodena odlučna bitka izmedu srpske i turske vojske 1912. godine: koja jc donela slo* bodu ovome narodu.
Od Kumanova do Skoplja prola* zieete krajevima zasadenim duvanom i makom. Skoro sve to zemljište po* čelo se je obradivati od 1912. godine kada je prestalo bezvlašče i kad je se* 1 jak postao gospodar zemlje, koju je obradivao. Po selima, koja su još vrlo neugledna, videčete po jednu veliku, često dvospratnu, lepu belo okrečenu zgradu. To su osnovne školo, koje su podignute od 1920. godine. Podigao ih je narod uz državnu pomoč.
Skoplje je naročito postalo veliki grad. Od 40.000 Stanovnika koliko je u njemu bilo za vreme Turaka, sad ima 100.000 — sto hiljada. Ono je po* stalo trgovačko i industrijsko središte za Južnu Srbiju, pa čak i za neke kra* jeve ranijo Kraljevine Srbije, sve do Niša.
U Skoplje!
Sa istoka, sa zapada, sa severa i sa juga Sokoli če da dolete U Dušanov grad!
Razviče barjake sokolskog Bratstva, Jednakosti, Sloge,
zapevače pesme Herojstva i Slave! Vardar če stati,
Dušan če ustati,
da pozdravi decu
Slobode svete,
koja če da dolete
sa svih strana iu njegov grad.
U Skoplje, bračo!
Pokazati treba celom svetu, celom rodu, da slaviti znamo zlatnu Slobodu!
Ilajrudiri Ćurić.
U Skoplju.
Bojne se naše sabiru čete, sokolski vcnac divan se plete, u carsko Skoplje Sokoli lete! Ropstvo je ipalo i mrak je nesto, pa ajajno sebi izbiru mesto tamo gde beše Dušanov presto.
A Skoplje earsiko silno se kiti, Sokole čeka, divno če biti,
,najlcipši venac tu če se srviti!
Doči če sinci svega Balkana . i mila brača severnih strana na elavu novoga Vidov*dana, da vide snagu našega juga, da vide i tu Sokola druga, igde patnja beše, teška i duga!
Pa noka dušman drhčo i bledi, nek vidi snagu Sta Soko vredi — više ga Soko meče da štedi.
Ankica Ć. Utokovlieva.
Predaleko bi me zavelo, kad bi hteo da opišem i iznesem dojmove, kojc smo imali abilazeči ova mesta, flde ima svaki kamen svoju historiju. Ali mofiu ustvrditi, da se ne bih mka* da osećao олако uslko uz one naše po* kojniike, borce za slobodu da nišam zadojen sokolskim duhom, da nišam S oko!
Naveče istog dana smo se rastali da putujemo za Skoplje. Sakupila se cela Kos. Mitroviča da nas isprati. Bi* lo nam je žao ostaviti Kos. Mitroviču i dragu braču. koja su nas tako lepo prhnila.
Uveren sam, da če svakom od nas, dani tamo prevedeni ostati 11 naj* lepšoj uspomeni.
Moram da se na ovoim mestu za* hvalim bratu starosti, bratu predsed* niiku opštine, odboru sokolskog ii:u* st v a Kos. Mitroviča, svim SokoHm.i i gradanstvu Kos. Mitroviče, hoje nas je tako bratski susretalo.
Rekao sam jedanput, da se mora* mo upoznati, da se uzmognemo zave» liti. To je sada zadača Sokolstva, a ja sam siguran, da bratska veza, koja nas je svezala na Kosovom polju ne če biti nikada prekinuta, jer mi smo esetili, da nas je kroz stoleča prohve* na krv zbratila za vazda, da smo mi jedno i da čemo ostati jedno.
Iz sokolske župe — Zagreb.
NOVA GRADIŠKA.
Sokolsko društvo' ,u Novoj Gradi* ški održalo je svoju godišnju javnu vežbu 22. p. m. uz brojno sudelovanje bratskih društava iz Pakraca sa fanta* rom Siska, Bos. Dubice, Požege i Bos. Gradiške, koja su mnogo doprincla vanrednomu uspehu naše javne vežbe.
U jutro toga nada bila je budnica sokolske fanfare gradom, po prvi puta
priređena od strune našeg Sokola. U podne se pošlo korporativno sa fanta* rom na stanicu prod goste iz Siska i Bos. Dubice, pa je ulicama našega mesta prošla povorka od oko 140 So* sola i Sokolica i po prvi p,ut se jače manifestarila čista jugoslovenska so* Kolška misao u ovome stranački jan« zagriženom mestu. Posle podne odr* žana je javna vežba uz tolilko sude* iovamje gradanstva, da se računa, da ie ovo do isada jedna cd naših najpo* sreeenijih i najuspelijih priredaba od postanka ovoga društva elo danas.
Veliki je moralni uspeh, pa se vi* dilo što se sve može postiči ustrajmm radom u sokolam, pa čc svi nastaviti podvostručenim snagama sa radom. Isto tako nije izostao ni materialni m. p eh.
Nastopili su najprije članovi (20) sa s.sopljanskim prostim vežbama, ko* je su izvedene gotovo bez i jedne po* grešne sasvim sigurno i na zad ,volj* sivo gledalaca, jer se ovc vežbe fak* tično dopadaju svima. — Zatim nastu* paju muška. pa ženska deea sa svojim vežbama, te muška deca zadivljuju gledaoce slgurnom izvedbom vežbi, jer im svaka kretnja odaje mušnost i veliku sigurnost. Isto tako muški i ženski naraštaj sa puno skladnosti i sigurnosti izvode svoje vežbe.
Veliko oduševljenje izazvala je pojava čete vojnika ovdasnjeg garni* zona, .koji su nastupili vežbama s pu* škom, pa su posle nastale oduševljene ovacije našoj vojsci, koja uvek s nama zajednički radi.
Posebno su nastupili članovi si* sačkog Sokola sa »Carmenom« i nara* štajke vežibom »Dalmatinski Šajkaš« hoji su bili pozdravljanj sa odušcvlje* njem. — Zatim su nastupili članovi na preči in ruči, koji su svojim nastuponi pokazali mnogo spreme. — Iza toga bio je. zbor svi ju kategorija na vežba«
lištu, te je starešina društva brat Dra* gutin Reti pozdravio goste i Sokolstvo, te održao jedan patriotski govor, koji je završio poklikom Njegovom Veli* čanstvu Kralju kao največem Sokolu. Posle javne vežbe razvila se zabava uz naj več e oduševljenje.
Ovom javnom vežbom pokazalo je ovo društvo koliko mu je stalo do od* goja svih svojih članova u telesnom, moralnom i nacionalnom pogledu pa je velika šteta da ono još ne nailazi na potporu svih gradana a i samih svojih članova, da se može još bolje jačati i razvijati.
•
Iz sokolske župe — Kranj.
ZA VSA DRUŠTVA GSŽ OBVEZ* NE LALIKOATLETSKE TEKME JSS
V	LETU 1928.
Vsled sklepa zbora župnih načel* nikov in načelnic JSS z dne 10. XII. 1927 se morajo v vseh društvih včla* njenih v JSS vršiti v letu 1928 tekme v panogah lahke atletike, je .sklenil tehnični odbor GSŽ v svoji seji dne
5.	Vlil 1(>28, da se vršijo v GSŽ tek* me v lahki atletiki .za člane in članice v nedeljo dne 16. septembra db 8. uri zjutiaj v Kranju.
Vsako društvo je v .smislu skle* pov TO JSS obvezno, da se tekem v lahki atletiki udeleži po svojih naj* boljših posameznikih. Uspeh posamez* nika velja zanj kot posameznika, da* i jc skupno z ostalimi tekmovalci iste* ga društva za društvo in vseh društev za župo. Tekma obsega tele panoge: za člane a) proste vaje za isikopljanski zlet, b) skok v višino z zaletom brez deske, c) skok v daljino z zaletom brez deske, d) tek na 100 m, e) metanje kroglje; za članice a) proste vaje za skopljanski zlet, b) skok v višino z za*
letom brez deske, c) skok v daljino *. zaletom brez deske, d) tek na 100 yar* dov, e) metanje žoge s pentljo.
Nagrade. JSS bo nagradil 3 naj* boljše župe, prva tri najboljša društva in prve 3 najboljše posameznike. Žu* nam jc na voljo, da izdajo svojim naj* boljšim društvom in posameznikom priznalne diplome. Natančna navodila za tekme v lahki atletiki so objavljena v »Prednjaku« št. 2 z dne 29. II. t. 1.
TEKMA MOŠKEGA IN ŽENSKEGA NARAŠČAJA.
Isti dan kot tekme članstva, se vršijo tudi tekme moškega in ženske* ga naraščaja v tekmi vrst in posamez* nikov v vrstah in sicer v višjem in nižjem oddelku. Moški naraščaj tek* mujc: a) v prostih vajah, b) v presko* ku črez konja vzdolž in na sir brez ročajev, c) v preskokih črez kozo, d) v skoku v višino z zaletom brez deske, e) v skoku v daljino, D v teku na hitrost.
Ženski naraščaj tekmuje: a) v skoku v višino z zaletom brez deske,
b)	v skoku v daljino z zaletom brez deske, c) v preskoku črez konja vzdolž in na šir brez ročajev, d) v metanju žoge s pentljo, c) v teku na hitrost.
Natančen opis tekem in navodila za iste so bila društvom razposlana že v začetku leta 1928.
•
TEKME V ŠTAFETNEM TEKU.
Glasom sklepa župnega TO sc na isti dan ob 11. uri dopoldan vršijo tek* me društvenih vrst in sicer članov, čla* nic, moškega i:n ženskega naraščaja v štafetnem teku skozi mesto Kran). Vsako društvo je dolžno, da postavi k tekmi v štafetnem teku po 4 najboljše tekače in tekačice navedenih oddel* kov.
Proga je za člane 4X100, za čla* nice 4X60, za moški in ženski nara* ščaj istotako 4X60 m dolga. Vrste na* videnih oddelkov, katere pretečejo progo v najkrajšem času se proglase kot zmagovalne vrste.
POPOLDANSKI JAVNI NASTOP
V	KRANJU.
Ob 15. uri istega dne, se vrši na* stop vseh navzočih tekmovalnih oddel* kov poleg Narodnega doma v Kranju. Nastopilo se bode razun diska in kop* ja z vsemi panogami lahke atletike ter
i.a postranskih telovadnih orodjih. Da se za jav*ni nastop izbere za posamez* ne panoge najboljše tekmovalce, skli* če brat župni načelnik vse odelke sku* paj in se jih na posamezne discipline izbere na licu mesta najboljše, tako n. pr. one, ki so najboljši v skoku s palico posebej, one pa kateri so naj* boljši v plezanju zopet posebej in ta* ko dalje. Poziva se vsa društva, da vežbajo poleg predpisanih tudi vse ostale panoge lahke atletike, tako, da bode zastopan pri javni telovadbi ce» lokunni sokolski telovadni sestav. Na glavnih orodjih nastopijo samo izbra* ne vrste sestavljene iz posameznikov iz vseh društev GSŽ. S prostimi vaja* rni se ne bode nastopilo, pač pa bodo dopustne posebno točke društev, toda pogojno, da se iste prijavijo vsaj do
1.	septembra župnemu TO ter da prt* neso na dan nastopa event. klavirsko partituro, ako je zato potrebna. Vod* nik vseh tekem in javnega nastopa Je brat župni načelnik. Organizacija te* kem članov je poverjena bratu Buhu, članic in ženskega naraščaja sestri Peč* nikovi. moški naraščaj pa bratu Suš* niku. Vse predpriprave za tekmo :n javen nastop so poverjene Sokolske* mu društvu v Kranju Prijave za tek* mo jc vposlati najkasneje do 10. IX. t. 1. župnemu TO v Kranju. Sušnik.
MALI	O
Oglase prima po naplati uprav-ništvo Sokolskog Glasnika u Ljubljani, Narodni dom. Svaka reč pri svakom objavljivanju SO para, najmanji iznos 5 Din.
Z a zdravje sokolske mladine I
V vsaki sokolski mladinski knjižnici mora biti knjižica: Dr. Ivan Robida, Da ste ml zdravi, dragi otroci! Broš. Din 3 Ljubke povesti, ki obravnavajo razna poglavja iz zdravslva - Noročila na založništvo: Učiteljska knjigarna v Ljubljani.
Za francoski jezik.
Vsem, ki se zanimajo za francoščino, priporočamo iz svoje zaloge: Breznik, Francosko-slo-vensko- nemška, konverzacija.
V platno vez. Din 35—. Naročila izvršuje založništvo: Učiteljska knjigarna v Ljubljani.
Znamenita povest v slovenskem prevodu!
Sokolskim mladinskim knjižnicam priporočamo: Swift-Flere, Guliverjeva potovanja. (Lilipu-
tanci). Bogato ilustrirano. Vez. Din 42 —, Naročila izvršuje Učiteljska knjigarna v Ljubljani.
Sokolom sadjarjem
priporočamo iz lastne založba bogato ilustrirano knjigo : Belle. Sadjarstvo. Vez. Din 64 — Učiteljska knjigarna v Ljubljani.
FR SLAMIČ, LJUBLJANA
GOSPOSVETSKA CESTA ŠT. (i priporoča fine mesne izdelke, vsakovrstno sveže meso, perutnino, divjačino ter izborne mesne konzerve in paštete. TELEFON 29-73 - NIZKE CENE !
Vkuhavajte v fwECK) WECK - ovih
čašah, ki jih uporabljajo naše gospod nje že desetletja in so se izkazale za najboljše.
Tovarniška zaloga za Jugoslavijo
pri tt. FRUCTUS, Ljubljana
= KREKOV TRG 10/1 =
BdIM
l MUKO KRAPEŽ - URAR J
LJUBLJANA, JURČIČEV TRG 3
■	se	priporoča	*
| vsem bratom in sestram J
===== Stara renomirana tvnlka =====
M. URB
LJUBLJANA, Slomškova ul. 13 (poleg mestne elektrarne)
Izdelovanje pristnih kranjskih klobas
Razpošilja od 5 kg naprej v vsaki množini po najnižji ceni
IVAN PAKIŽ * LJUBLJANA
TRGOVINA z URAMI, ZLATNINO in SREBRNINO
se je preselila iz Starega trga štev. 20  	PRED	ŠKOFIJO 15 =====
INDUSTRIJ A SOKOLSKIH POTREPŠTINA
BRANKO PALČK
== ZAGREB KUKOVIČEVA ul. 13
Glavni dobavljač Jugoslo-venakog Sokolskog Saveza
Brz. nasl.: Trikotaža Zagreb
I/.rad j ujem sve vrati sokolskih potrepstina za lavni i izletni nastup članova, članica idjeoe lačno po propi-su JSS, nadalje preuzimam izradbu svakovrsne trikotaže za vlastiti i tudji račun. Nadalie preporučam se bra-ći za izradbu najmodemijih civilnih odijela, koja po naj-novijeni kroju izradjujem u vlastitoj radionici. (Гв4
Oruiie • municila
za lov, šoort i obranu
u svim svetskim fabrikatima. Preporuea veliki Ј-—П izbor preciznih flobert pušaka počam od 260D.
FD ŠFUClIf LJUBLJANA
■ 1lllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll Za veliki cenik poslati 5 Din u pošt. markama
Dl
Mestna hranilnica ljubljanska
Uitanov. 1. 1889. (Gradska Stedlontca).
TELEFON STEV.2016
POŠTNI ČEK 10.533
Ljubljana, Prešernova ulica
Stanje vloženega denarja nad 300 milijonov dinarjev.
Sprejema vloge na hranilne knjižice kakor tudi na tekoči račun, in sicer proti najugodnejšemu obrestovanju. Hranilnica plačuje zlasti za vloge proti dogovorjeni odpovedi v tekočem računu najvišje mogoče obresti. Jamatvo za vse vloge in obresti, tudi tekočega računa, je večje kot kjerkoli drugod, ker jamči zanje poleg lastnega hranilničnega premoženja še mesto Ljubljana z vsem premoženjem ter davčno močjo. Vprav radi tega nalagajo pri njej sodišča denar nedoletnih, župnijski uradi cerkveni in občine občinski denar. Naši rojaki v Ameriki nalagajo svoje prihranke največ v naši hranilnici, ker je denar tu popolnoma varen.
ALB. RUTAR
PUŠKAR CELJE, Slomškov trg 4
priporoča vsakovrstno lovsko in žepno orožje, municijo in vse lovske potrebščine.
KAMNOSEŠKA INDUSTRIJA ustanovljena 1860.
Alojzij Vodnik
LJUBLJANA, poleg GLAVNEGA KOLODVORA
Cerkvena umetna dela: altarji, prižnice, obhajilne mize itd. Marmornate plošče za mobilje, elektromonterje, strojarje, trgovske pulte, mesnice kopalnice, stopnišča in veže v vseh barvah. Nagrobni spomeniki, mavzoleji, rodbinske grobnice, kapele Marmornati kamini za salone in elegantna stanovanja, kameniti lijaki za kuhinje i. t. d.
аашшааашшЕшаоаааио a	°
S Ivan More g
soda vi čar
q Kladezna ulica 19 q
a Ljubljana g o	□
ааааааааааашшЕШСшва
iujintn-
швиш. SELEinill lil. t
priporoča boga to zalogozlat-nine, ur in srebrnine. Popravila v lastni delavnici točno in solidno.
Zajtrkovalnica ai. ščurk
Ljubljana, Dunajska c. 12
priporoča vedno sveže delikatesne izdelke ter pristna domača in tuja vina.
ти/ШШШШШШШШИ/и/Ши/ШШШи/ШШШШШШи/ШШШ!:
I	'	1
I	Sokolom,(okolicam in	l
1	sokolskim knjižnicam	i
3	priporočamo v nakup:	g
3	Jedrlinič: Kratka srpska ili hrvatska	[e
5	slovnica. I. del. Broš. Din 5 —	g
3	Jedrlinič: Kratka srpska ili hrvatska	g:
3	slovnica. II. del. Broš Din 6'—	g
3	Jedrlinič:	Kratki pregled hrvatske i	E
3	srpske	književnosti. Broš. Din 10’—	E
3	Mencej: Kratka srbska gramatika in	^
^	čitanka. Broš. Din 5’—	E
C	Petrovič: Srpski pravopis. Broš. Din6'—	E
^	Prohaska: Pregled savremene hrvat-
Čl	sko-srpske književnosti.	Broš. Din
3	44—	E
^	Vlahov: Historija češkoslovaške knji-	^
2	ževnosti. Broš. Din 22‘—	^
| — - I
a	E
S|	NAROČILA SPREJEMA IN IZVRŠUJE	5
3	UČITELJSKA KNJIGARNA v Ljubljani	E
i	-	1
m/nm mmm m mmmmmm mm ттттттпм^
Dobra vina, domačo gnjat, salame in kranjske klobase priporoča gostilna
IVAN BRICELJ
v šsepanji vasi pri Ljubljani. Na Planlrju.
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska in ličarska delavnica
IVAN BRICELJ
Ljubljana, Dunajska cesta 16
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno, cene zmerne.
ZEUEZARA VARES
Poganska l željeznižka slanica; Varež — Majdan Brzojavna adresa: Željezara Vareš Telefon Interurban broj: 2, 3, 4 l 5
Rudarski proizvodi: hematit sa garantovanom sadržinom željeza od 60% na više. Prženi siderit i limonit.
Proizvodi visokih peči: sivo željezo taljeno sa drvenim ugljem za ljevaonice. Belo željezo i besemersko željezo za Čelik.
Metalni odljevi: od bronza, mjedi, bakra, aluminija - sirovo i apretirano. Specialni fosforni bronz za velika naprezanja.
Strojni delOVi: za svakovrsnu industriju. — Kompletne transmisije itd.
\
Odljevi Od Sivog željeza: vodovodne i plinske cevi sviju dimenzija prema normalijama nemačkih inženjera sa kol-čakoin i pelešom, sa svim armaturama. Građevinski ljev, kao stupovi, armature za kanalizaciju, kompletne ljevane ograde itd.
Trgovački ljev: specijalni ljev otporan protiv vatre i kise-linama. Strojni ljev kao remenice, ležaji, spojke, slogovi (Radsiitze) u sirovom stanju i apretirano u vlastitim ra-dionicama.
Salonska pei za ugljan.
God. X. — br. 16.
TVORNICA
DISKOBOLOS
STANE VIDMAR nasl. AVGUST KOZMAN
LJUBLJANA, Sv. PETRA C. 75
Vh> d Vidovdanska cesta štev. 22 — 24
Telefon št. 2890
PRVA JUGOSLOVANSKA TVORNICA
telovadnega, športnega in gasilnega orodja in potrebščin. Zimsko-sportne potrebščine.
Lestve vseh vrst.
Specijalna trgovina športnih potrebščin: Tavčarjeva ulica štev. 1
ll<E7E
ViCH VUiT HDELU7E SOLiDNO
L7USL70N0
*ALWflTIN0VAUMT15
Pri nakupu različnega oblačilnega
blaga se blagovolite poslužiti
VELETRGOVINE
M. TIČAR
LJUBLJANA
veletrgovina s papirjem in pisarniškimi potrebščinami
na malo	na veliko
priporoča cenj. društvom svojo bogato zalogo najrazličnejših karnevalskih predmetov kakor: konfeti, serpentine, guir-lande, kotiljone, krep-papir etc., po najnižjih konkurenčnih cenah! Zahtevajte ponudbe!
Znižane cene in največje skladišče dvokoles, motorjev, otroških vozičkov, šivalnih strojev, vsakovrstnih nadomestnih delov, pneumatike. Posebni oddelek za popolno popravo, emajliranje in ponikljanje dvokoles, otroških vozičkov, šivalnih strojev itd. Prodaja na obroke. - Ceniki Iranko.
„TRIBUNA" F. B. L.
Tvornica dvokoles In otroških vozičkov, Ljubljana, Karlovška cesta 4
Engelbert Franchetti
frizeur za dame in gospode
l v Ljubljani, Dunajska cesta 20
priporoča svojo elegantno urejeno brivnico in posebni oddelek za damsko friziranje, barvanje in izvrševanje lasnih izdelkov. — Specijalist za striženje dečje frizure.
STAMPILJE
ETIKETE
REZBARSTVO
LJUBLJANA Sv. Petra c. 13.
Posojilnica v Mariboru
Ust. 1.1882.
r. z. z o. p.
Narodni dom
Tel. št 108.
Sprejema hranilne vloge v tekočem računu in na ’ jižice in jih obrestuje z dnevno razpolago po 6 °/o, proti odpovedi na 3 mesece po 8 %. Daje posojila proti vknjižbi po 8%, na menice po 10%.
Stanje hranilnih vlog nad Din 70,000.000-—, rezervnih zakladov nad Din 5,000.000’—.
Za izvršitev modernih portretov ter vsakovrstnih fotografičnih slik, kakor: skupin, povečav, interjerjev i. t. d. se priporoča
Fotografični
ATELIJE
„VIKTOR"
LJUBLJANA
Knafljeva ulica 4
nasproti Narodni tiskarni ▼
I.Neškudla
Ljubljana, Sv. Petra c. 25
Zavod za umetno vezenje in tvornica društvenih zastav i.t. d.
se priporoča p. n. sokolskim društvom za nabavo vsakovrstnih
SOKOLSKIH
PRAPOROV
v izdelavi po predpisih glavne sokolske skupščinevBrodu n/S.
— Na željo predložim vzorce, načrt in proračun franko gratis.
CELJSKA POSOJILNICA, d. d.
>. V CELJU
TNj l A Čl
STANJE GLAVNICE IN REZERV NAD 8,000.000 DIN STANJE HRANILNIH VLOG NAD 65,000.000 DIN
Sprejema hranilne vloge na hranilne knjižice in tekoči račun ter jih izplačuje točno in nudi zanje najboljše obrestovanje in največjo varnost. Izvršuje vse bančne, kreditne in posojilne posle. — Kupuje in prodaja devize in valute. —
PODRUŽNICA V MARIBORU IN ŠOŠTANJU
Pisarna
Jugoslovenskog Sokol-skog Savez3 u Ljubljani preporuča svoje bogato skladište
stručnih knjiga, diploma, nota, tiskanica I t. d.
Cenik u Sokolskom ka-lendaru 1928.
J Z
bc a
KAREL HLUPIČ
STRUGARSKI MOJSTER
LJUBLJANA, GOSPOSVETSKA C. 16
izdeluje vsa v to stroko spadajoča dela; n. pr.: stojala, električne leslence, kije za telovadbo, krogle i. t. d., i. t. d.
Galerija naših mož
naj krasi stanovanja, društvene prostore in dvorane!
Oglašujte
u
Sok. Glasniku!
***************************** * *
* *. * * ♦ * * * * * ★ ♦ * * * * * * *
*	*
*	*
*****************************
1.	Trubar	8. Gregorčič	15. Gangl
2.	Vodnik	9. Aškerc	16 Parma
3.	Slomšek	10. Tavčar	17. Župančič
4.	Prešeren	11 Levec	18. Kersnik
5.	Levstik	12. Erjavec	19. Maister
6.	Stritar	13. Jenko	20. Finžgar
7.	Jurčič	14. Cankar	
			
Velikost: 61-5 X 47-5 cm Slika a 10 Din
Naročila izvršuje založništvo:
Učiteljska knjigarna v Ljubljani,
FRANČIŠKANSKA ULICA 6
6V3
Eu
£3
ss
33
S3
гз
33
Sa
83
S3
M
ita
M
Cl\3
МЕДИЋ-ЦАНКЛ
творнице уља, фирнајза, лакова и боја
ДРУШТВО CA O. Ј.
Централа у Љубљани. — Власник Фрањо Медић Творнице: ЉУБЈБАНА - МЕДВОДЕ. Подружнице и стоваришта: Марибор и Нови Сад
ВЛАСТИТИ ДОМАЋИ ПРОИЗВОДИ:
ланено уље, фирнајз, све врсти лакова, емајлно-лакастих и уљених боја. Хемијско чисте и хемијско улепшане као и обичне земљане боје свију врсти и нијанса, кистова, стакларског кита итд. марке „МЕРАКЛ“ за обрт, трговину и индустрију, за железнице, поморство и ваздухопловство
ЦЕНЕ УМЕРЕНЕ	ТАЧНА	и	СОЛИДН7ПТОСЛУГА
Е2
22
22
22
22
S3
22
22
ш
I
I
HtiiSua
Interurbani telefoni: broj 2-В6 i 2-87 === Brzojavi: JADROPLOV =====
JADRANSKA PLOVIDBA D. D. * SUSAK
sa svojih 60 parobroda podržava službu na 47 redovitih pruga, uzduž cijele domače obale, Albanije, Grčke i Turske do Smirne, u vezi sa Rijekom, brstom i Venecijom.
Sva točna kretanja parobroda razabiru se i« plovidbenog reda, kojega društvo šalje na zahtev badava. Društvo ima u Sušaku vlastiti odpremni ured (bpeditions bureau).
Izdaje Jugoslovenski Sokolski Savez (E. Gangl). — Odgovorni urednik dr. Riko Fux. - Uređuje Redakcijski odsek. — Za oglase odgovara Vlado Simončič. — Tiska Učiteljska tiskara u Ljubljani,
za nju odgovara France Štrukelj.