KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 21 (4)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Jula 1931.
PATENTNI SPIS BR. 8084
Oesterreichische Siemens Schuckert-Werke, Wien, Austrija.
Jednofazni kolektorni motor.
Prijava od 11. februara 1930.	Važi od 1. oktobra 1930.
Traženo pravo prvenstva od 14. februara 1929. (Austrija).
Kod iednofaznih železnica normalnog ko-loseka mrežina frekvenca nije mogla do sada da se povečava preko 25 Hertza. Istina ima pojedinih izvođenja jednofaznih železnica do 50 Hz. ali to su sporedne pruge sa malim dejstvom motora. Normalne pruge su na protiv morale do sada da se zadovoljavaju sa znatno nižom frekven-com (16 2/3 Hz). Jedan od glavnih uzroka za ovo leži u uslovima za dobro menjanje smera struje. Transformatorni napon vernica između dvaju kolektorovih lamela, koji je proporcionalan uticajnom toku i njegovoj frekvenci, daje se sa sadašnjim sredstvima kompenzovati samo za svagda jedan jedini izabrani radni broj obrta od motora i dolazi, pri smanjivanju broja obrtaja do stanja mira, do sve većeg izražaja dejstva. Takav jedan motor mogao bi dakle i pri 50 Hz da odgovara određenom domašaju broju obrtaja, ali ne bi bio dovoljan za iste okolnosti za početak kretanja, kao 16 3/3 Hertz motori, koji su danas u upotrebi.
Drugi razlog protiv veće frekvence leži u traženju što je moguće većeg faktora dejstva (cosr/>). Induktivno opadanje napona srazmerno se povećava sa frekvencom mreže, dakle je pri 50 Hz tri puta veće no pri 16 2/3 Hz. Faktor dejstva je tada odgovarajući lošiji.
Od faktora dejstva i ođ induktivnog opadanja napona poglavito zavisi karakteristi-
ka broja obrtaja kod motora. U koliko je veće induktivno opadanje napona, pri u toliko manjem obrtnom momentu biva, pri datom naponu za broj obrtaja nula, dostignuta tačka kratke veze i prema tome su u toliko veće promene broja obrtaja pri na-nestalnostima opterećenja. Motori, koji su posve popustljivi u o broja obrtaja, zahle-vaju za održavanje željenog stalnog stanja trajno nadgledanje i doterivanje, što je neizvedivo u železničkom radu sa veoma pro-menljivim otporima vožnje.
Pronalazak se odnosi na jednofazni kolektorni motor za mreže frekvence preko 25 Hz. poglavito na serijski kolektorni motor za 50 Hz. koji zadovolje pomenute zahteve. Prema pronalasku dobija motor u kombinaciji po sebi poznat namotaj petlje sa povećanim brojem lamela, pored toga presovane pomoćne polove i fazno pome-reno polje za promenu smera struje, pri čemu transformatorni napon između sused-nih kolektornih lamela može biti učinjen jednak ili manji od inversionog napona struje po štapu za izabrani broj radnih obrtaja. Pri tome se ograničava transformatorni napon varnica, s druge strane se postiže dobar faktor dejstva a time i zadovoljavajuća karakteristika obrtaja. Sa običnim namotajima ankera, koji su kod frekvenci preko 24 Hz dali i suviše visoke transfor-matorne napone varnica, pronalazak se svakojako ne daje ostvariti. Ali postoje na-
Din. 25.
ročite vrste namotaja, koje sada u kombinaciji prema pronalasku treba da budu pri-menjene kod jednofaznih kolektornih motora preko 25 Hz. To su namotaji sa uvećanim brojem lamela, t. j. sa više od jedne lamele po svakom zavojku zatvorenog namotajnoj vlaka. Ovde pripadaju na pr. iz građenja mašinu za jednusmislenu struju poznati. — i samo pojedinačno za kolek-torne motore bez pomoćnog pola, radi otklanjanja drugih težkoća upotebljeni, — namotaji petlje sa međuvezama između ka-lemovih glava i po broju povećanih kolektornih lamela. Kod ovih namotaja na pr. deo ankernog namotaja, koji je priključen-između dve susedne kolektorne lamele, o-buhvata samo jednu polovinu površine pola. Između dve susedne lamele dolazi stoga do izražaja dejstva polovina transfor-matornog namotajnog napona od celog polja. U sl. 1 pokazan je jedan takav namotaj sa uvećanim brojem lamela. Svaka druga kolektorna lamela je pomoću među-veza a, kroz limane prstenove od ankera priključena na odvodnike 1 II III itd. od kalemovih glava. Namotaj ima usled me-đuveza koje vode ispod limanog svežnja, izvesno sredstvo sa prstenskim namotajem. Da bi se kod 50 Hz postigao dobar faktor dejstva, potrebna je velika jačina ankerne struje na jedinicu dužine ankernog obima pri što je moguće većoj obimnoj brzini ankera. Mora, dakle, da se sa namotajem može postići visok napon za piomenu srne-ra struje. Namotaj može dakle za cilj pronalaska biti upotrebljen samo sa pomoćnim polovima i fazno pomerenim poljima za promenu smera, osim toga moraju sva kola kratke veze četkica da dobiju po mogućnosti jednak indiktivitet. Broj međuveza a odgovara polovini broja kolektornih lamela. U ovom slučaju učestvuje svaka kolektorna lamela potpuno u menjanju smera struje, koje se vrši za svaki štap odvojeno usled čega se znatno ublažuje napon menjanja smera struje. Izjednačuje veza A staraju se za ravnomernu raspodelu struje.
Broj međuveza može biti smanjen time, što se na obema stranama od ankera postavljaju izjednačujuće veze prema si. 2. Broj međuveza a iznosi sada broj kolektornih lamela za jedao par polova.
Ovi namotaji bivaju prema daljem pronalasku znatno p. boljšam', budući da su odstranjene međuveze koje su kod prsten-skog namotavanja sasvim neugodno sprovedene ispod svežnja. Prema pronalasku dobijaju se naime zone bez gvožđa i time praktično zone bez polja, kroz koje se provode međuveze, koje komutiraju. Ove dakle ne moraju više biti provedene kroz anke-rove limane prstenove, nego se mogu pru-
žati po obimu ankera, t. j. u užljebljenoj zoni ankera, a prvenstveno u namolajnim žljebovima. SI. 3 pokazuje namotajnu šemu za sada ispodeljenim polovima. SI. 4 pokazuje poprečan presek žljeba. Zone bez gvožđa odn. bez polja u glavnim polovima imaja približno jednaku širinu, kao polja za promenu smere merena na obimu ankera. Međuveze bivaju najbolje prema si. 5 stavljene neposredno na žljebni otvor, ispod toga leži radni namotaj u dva sloja koji je izveden kao namotaj štapa. Da bi se postigao najmanji mogući broj sprevodnika, sadrži svaki ankerov žljeb najviše tri sprevodnika: dva namotajna štapa si/ i jednu međuvezu a. Da bi zone bez gvožđa stvarno ostale i bez polja, bivaju dalje nadražujući namotaji polova odvojeni jedan od drugog, zone razdvajanja dakle nisu obuhvaćene nikakvim nadražujućim namo-tajima.
Sa razdvajanjem polova može se još da lje ići. Polovi se tada ne raspadaju samo u po dva nego u više delimičnih polova. Prema običnom namotaju u vidu pttlje do-bija kolektor toliko puta više lamela, koliko biva preduzefo podpodela od glavnog pola. Transformatorski napon varnice između susednih lamela ublažuje se u istom odnosu kao uticajni tok pola, koji čini jedan deo glavnog pola.
Patentni zahtevi:
1.	Jednofazni kolektorni motor za mrežne frekvence preko 25 Hertza naznačen time, što sadrži kombinaciju namotaja petlje sa uvećanim brojem lamela (prvenstveno namotaja sa međuvezama od kalemovih glava ka kolektoru) sa presovanim pomoćnim polovima sa fazno pomerenim poljima za promenu smera struje u cilju, da se transformatorni napon između susednih kolektornih lamela učini jednakim ili manjim od napona za menjanje smera struje po štapu za izabrani radni broj obrtaja.
2.	Jednofazni kolektorni motor naročito za više mrežne frekvence, po zahtevu 1 naznačen time, što polovi, na pr. a polnim sredinama, sadrže zone bez gvožđa (bez polja) i što međuveze (a) u užljebljenoj zoni ankera prvenstveno prelaze kroz na-motajne žljebove.
3.	Jednofazni kolektorni motor po zahtevu 2 naznačen time, što zone bez gvožđa imaju približno jednaku širinu keo polja za promenu smera merena po obimu ankera.
4.	Jednofazni kolektorni motor po zahtevu 2—3 naznačen time, što su glavni polovi višestruko izdeljeni pomoću zona bez gvožđa, između kojih prolaze komutirajuće međuveze.
5.	Jednofazni kolektorni motor po zahtevu 2, 3 ili 4 naznačen time, što međuveze leže blizu žljebnog otvora namotejnih žljebova.
6.	Jednofazni kolektorni motor po zahtevu 1—5 naznačen time, što svaki an-kerni žleb sadrži najviše do tri sprevod-
nika, naime dva namotojna štapa i jednu međuvezu.
7.	Jednofazni kolektorni motor po zahtevu 1—9 nazzačen time, što pojedini polovi (de-lovi glavnog pola), koji su razdvojeni zonama bez grožđa, imaju nadražujuće na-motaje.
'



..








			
			
			
			
			
			
		!	
	- ■		
		!	
		•i	
			
			
			
			
■			
			
			
.











A dp a fent broj806$.































. .









.
.


Acfpatent broj8084.
























.


































.

























msm
O
k.
ft
Fi0.3