Poštarina plaćena u gotovu	Cena	Din	2‘—
SOKOLSKI GLASNIK
ClAS I lO SAVEZA SOKCU KRALJ EViUE J	UCOSUVIJE
v	Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo i uprava naiazi	Liuhliana mar ta 1Q^I?
I se u Učiteliskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6 • Telefon broj 2177 e Račun ЦШШЈ	Ч««Ч«*па, IO ГЛ0ГШ I»OO
» Poštanske štedionice br. 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vraćaju	God. VII • ВГОЈ 11
BRAT DR. IVAN ORAŽEN
Povodom 15 - godišnjice njegove smrti
. Pre Petnacst godina, dne 11 marta umro jc nenadano u Ljubljani, j!*1 svom »Zelenom hribu«, brat dr. Ivan Dražen, prvi starešina ujedinjenog ju-Uoslovenskog Sokolstva.
Sečamo se ovim petnaestgodišnji-c° njegove smrti, da bi počastili uspo-mtnu i iskazali poštovanje imenu brata, koga je naš prvi sokolski sabor na »idovdan godine 1919 u Novorne Sadu Postavio na čelo našega Sokolstva, ka-da su na to m' saboru bili likvidirani Predratni plemenski sokolski savezi i kada je pod vodstvom brata dra Oralna Sokolstvo zbilo svoje redove pod Seslom: Jedna država, jedan narod, Jedno Sokolstvo!
U doba smrti brata dra Oražena nalazili
smo se u punom jeku pripravnih radova, koje je on vodio za prvi svesokolski slet Jugoslovenskog sokolskog saveza, a koji je bio odreden da se održi dne 14 i 15 avgusta 1922 u Ljubljani. Tada je brat dr. Oražen bio spf zdravstvenog otseka kod pokrajinske vlade i u tome svojstvu on je uan pred svojom smrču bio otputovao u Maribor. Naveče vratio se kući i *egao na počinak. Drugoga jutra našli Su ga mrtva. Iako se je več duže vremena tužio, da mu srce nije zdravo, jPak je do poslednjega časa neumorno 1 savesno izvršavao svoje sokolske dužnosti. A kako je pak bio jake telesne konstrukcije i odavao izraz zdra-yog čoveka, niko nije ni verovao, da je ozbiljno bolestan; ali kada se je po Ljubljani strelovito raširila vest, da je ljubljeni naš brat Ivan za uyek sklopio svoje oči, tada smo zaista poverovali f>nome na što se tužio. Za ovu žalosnu v’est saznala je odmah i sva naša domovina. Ljubljana se tada zaodela u Crninu, a i po svoj Jugoslaviji su na sokolskim domovima i društvenim pro-storijama bile istaknute crne zastave u znak žalosti i boli, koja je zadesila svu našu sokolsku porodicu. Starešina Pfat. dr. Oražen nije dočekao sleta, koji )e pripravljao. U tome ga je prehitela Prerana smrt.
Brat dr. Oražen rodio se 8 februara 1869 u Kostanjevici — župa Novo Mesto — kao nezakonito dete siromašne seljačke devojke. Njegovim žilama tek-|a je zdrava seljačka krv. Bio je bistar • neobično odlučan, a to mu je i po-mogio da docnije svlada i materijalne teškoee, da bi sc tako mogao posvetiti medicinskim naukama, koje je počeo °a univerzitetu u Beču a dovršio u (jracu. Za vreme svojih univerzitetskih nauka ustrajno se je borio za svoj na-sušni hleb, pošteno i uspešno. U Beču mnogo se je družio sa srpskim studen-t>nia u akademskom društvu »Zora«, ^ bio je ujedno i pretsednik »Slovenije«, koja je imala iste društvene pro-storije s hrvatskim društvom »Zvonimir«, Več tada počeo je medu studen-tjnia jak idejni pokvet, koji je težio za tim, cla bi se misli i nazori pojedinaca stopili u jedan nacionalni osečaj jugoslovanske orijentacije. Brat Oražen se je priznavao Jugoslovenom, i njemu Sli sc pridružili i njegovi drugovi iz °stalih akademskih društava, koji su težili za širim pogledima i koji su pred-°scčali buduči vek, u kome če zavladati neki viši nacionalizam — Jugoslovanstvo — a kada če u tom novom do-?u socijalna pravda doči do svog jačeg jzražaja i do pobede. 1 takav nacionalizem i takvo humano osečanje pret-^tavljali str idejni temelj budučeg Ora-■4enovog života, što ga jc ujedno vee tada osposobljavalo da jednom postane y°da ujedinjenog jugoslovenskog Sokolstva. U njegovom duševnom svetu Počelo sc stvarati načelo sokolskog bratstva, koje je težilo za širinom slo-\enskog horizonta, na čijem krajnjem "Ogledu se jc nazirala slovenska majska Rusija; najsnažnije pak uporište га svoj duhovni pogled br. dr. Oražen nalazio je u ji goslovenskom Pijcmontu
u demokratskoj i junačkoj Srbiji.
Prve klice ovakve njegove misao-’josti javile su sc u njegovoj mladoj duši več u njegovoj ranoj mladosti, *ada su mu dopale u ruke srpske narodne pesnic, koje je kod kuce odušev-fjeno čitao, skriven u majčinom vrtu 1 koje mu je tumačio njegov stric, go-voreei mu. da su Srbi isto što i Sloven-
ci, i da se i Srbi s Tureima ijuto i viteški bore »za krst časni i slobodu zlatnu«. Tako se je več u zoru svoga života, vezan samo za ljubav svoje majke i nošen zdravom i čistom krv-Iju njenog seljačkog roda, oduševio težnjom za nečim velikim, odlučnim, borbenim i nacionalnim što je težilo za slobodom. To mu je u godinama njegovih univerzitetskih nauka ucepilo mržnju prema hladnom i neprijatelj-skom Beču i ujedno mu davalo i jačalo snagu, da je mogao da steče diplomu i da sc kao izvršno obrazovan doktor medicine vrati kuči. I čudna igra sud-bine htela je, da je baš stigao kuči na pogreb svoje majke, koju je ljubio svom svojom sinovskom ljubavlju.
Simpatični mladi doktor stekao je ubrzo u 'Ljubljani opče simpatije, oso-bito medu širokim, materijalno slabi-jim slojevima, koje jc besplatno lečio, a sa svojim beskompromisnim jugoslo-venskim nacionalizmom odvažno je stupio u redove narodnih boraca. Nacionalni protivnici neprestano su mu predbacivali ta j njegov jugoslovenski nacionalizam, upožoravajuči austrijske policijske Vlasti, da dr. Oražen podr-žava stalne veze sa Srbima' To medu-tim brata dra Oražena nije ništa sme-talo, več ga je što više u njegovim nacionalnim osečajima podgrejavalo, tako da je svojini javnim nastupom dne 8 septembra 1908 — prilikom tako-zvanih septembarskih dogadaja — pri-vukao uza se svu naeionalnu javnost. Nacionalna borba bila je dosegla svoj vrhunac, kada ja krivieom austrijske soldateske ljubljanskim ulicama potekla krv naše mlade brače Adamiča i Lundra.
U onim burnim danima bio je brat dr. Oražen več starešina Slovenske sokolske zveze. Na tome položaju raz-vio je najživlju delatnost te je svojim plemenitim značajem privukao medu svoje radine redove i velik broj druge oduševljene brače, koja su ga neustra-šivo pomagala u njegovom radu i uspešno širila sokolsku misao po svoj krajini, koju danas obuhvata Dravska banovina. Iz krvi, koju je septembar-skih dana nasilno prolila tudinska sila, širom tih krajeva ponikle su zdrave i smele sokolske klice.
Kada je godine 1912 buknuo balkanski rat, brat dr. Oražen bio je medu prvim lekarima, koji su se odazvali pozivu srpskog Crvenog krsta i pohi-tali u pomoč srpskoj vojsci, koja je jurnula u borbu za slobodu. Bratu dru Oraženu pridružili su se iz Ljubljan-skog Sokola i brača: dr. Edo Šlajmer, dr. Jernej Demšar i dr. Otmar Krajec, dalje starešina Sokolskog društva Litija brat dr. Premrou i starešina Sokolskog društva Vrhnika brat dr. Šabec. Ova brača su tada i činom posvedočila načelo sokolskog bratstva, jer srpskim junacima nisu priskočila u pomoč samo svojim lekarskim znanjem, več su im i svojom bratskom ljubavlju ubla-žavala boli. Svoje doživljaje, utiske i dojmove iz toga rata brat dr. Oražen opisao je u knjižici »Medu ranjenom srpskom bračom«, koja najočitije po-svedočava njegovu sokolsku svest, a koja jo ujedno i dokaz njegovog iilc-menitog bratskog srca
Vreme od balkanskog do svetskog rata brat dr. Oražen iskoristio je da bi jugoslovensko Sokolstvo takoder i formalno povezao u jednu celinu. O tome svedoče njegovi sastanci godine 1912 u Ljubljani i 1914 u Zagrebu s pretstavnicima hrvatskog i srpskog Sokolstva. Ovi satanci trebali su da dodu do svog največeg izražaja u manifestacijama slovenskog sokolskog bratstva na sletu godine 1913 ili 1914 u Ljubljani, ali je to bila zabranila au-strijska policijska vlast, odnosno omeo ih je krvavi početak svetskog vata. Još i danas je u životu brače, koji su aktivni, učestvovali u tim velikim podvizi-ma, koji su pripravljali put našem na-rodnom i državnom jedinstvu.
Za vreme svetskog rata brat dr. Oražen bio je upravo na meti austrij-skim vlastima, koje su ga preganjale iz mesta u mesto, ali mu ipak nisu mogle da naškode. Verujuči tvrdo u ko-nacnu pobedu pravde i istine, brat dr. Oražen ie, iako u stalnoi onasnosti za
S leva na desno u pivom redu: izaslanik Nj. Sv. Patrijarha g. Milivoje Petrovi, гаш. starešine Saveza SKJ bret Đ. Paunković, pretsednik Kr. vlade g. t'r. M. Stojadinović i kraljevski namesmei gg. dr. R. Stanković i dr. L FcrovW
svoju glavu, neprestano bodrio tisuee i tisuče svoje sokolske brače, da nisu klonuli, več da su junački izdržali do pobcdničkog završetka. Brat dr. Oražen se je tada ponosan vratio u svoju slobodnu otadžbinu i naš vidovdanski sabor godine 1919 u Novom Sadu s ljubavlju i poverenjem postavio ga je na čelo ujedinjenog jugoslovenskog Sokolstva; Ali ni pune dve godine iza toga nenadna smrt istrgala je iz j-.igo-slovenskih sokolskih redova ovog na-šeg idealnog brata i milog nam prvog starostu.
Da bi pak posve izvršio svoje naj-plemenitije namisli i-želje svoje blago-tvorne duše, brat dr. Oražen je sve svoje imanjc ostavio siromašnim tlaei-ma, u prvom redu studentima medicine nezakonitih roditelja, kako bi im olak-šao put do hleba, koji če im omogučiti rad u realnom životu po njegovom geslu: Sve za narod i slobodu!
Neka ovi skromni retci posvečeni našem prvom starosti bratu dru Ivanu Oraženu budu izraz zahvalnosti i bratske ljubavi o petnaestgodišnjici njegove smrti. A našem mladom sokolskom pokolenju neka budu poticaj na nove napore u borbi za pobedu večito živih sokolskih ideala u našem na rodno m životu!
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije otkrio je dne 6 avgusta 1933 na rodno j kuči pok. brata dra Oražena u Kostanjevici spomen-ploču, a na dan petnaeste obletnice njegove* smrti po-ložio je venac na njegov grob na novom groblju u Ljubljani. Odmah posle njegove smrti bio je u Savezu osnivan fond za pomoč našem sirotnom na-raštaju.
Pokojni brat dr. Ivan Oražen
vije uputio je sedom jubilarcu ču brzojavnu čestitku:
Pretsedniku TOMI MASARIKU L a n j i, češkoslovačka Republika
Ocu otadžbine, poborniku slovenske uzajamnosti i svome sedome bratu Sokolu Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije najsrdačnije čestita dan rode-nja i želi mu dug i spokojan život na čast celog Slovenstva! Na Zdarl
Zamenik starešine: Dura Patunkovič
Čestitka Saveza SKJ g. dru M. Stojadmov!€u,
prelsedniku Kr. vlade
Povodom pokušaja atentata u Na-rodnoj skupštini na pretsednika Kr. vlade g. dra Milana Stojadinoviča, Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije uputio je pretsedniku vlade g. dru Stoja-dinoviču sledeču brzojavnu čestitku:
Pretsedniku Kraljevske vlade dru M. STOJADI NOVIĆU
Beograd Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije, kao protivnik svakog nasilja u kulturnoj i političkoj borbi, osuduje neviteški pokušaj atentata na Vašu ličnost i raduje se Vašem sretnotft spasenju.
Zamenik starešine: Đura Paunković
Brat dr. Josip Rogić —
novi ministar iizičkog vaspilanja naroda
U novoj vladi g. dra M. Stojadinoviča, obrazovanoj dne 7 o. m., resor Ministarstva fizičkog vaspitanja naroda preuzeo je brat dt. Jo s i p R o g i č.
Brat dr. Josip Rogič roden je 1899 g. u Svetom Jurju kod Senja. Gimnaziju je svršio u Senju i Zagre-
Sa svečanog oivorenfa Sokolskog doma Kralja Aleksandra Prvog u Beogradu
NJ. VEL- KRALJ PETAR II podarlo je Sokolsko! župi Ljubljana zastavu
Sokolska župa Ljubljana, kako sa-znajemo, udostojena je s najvišim priznanjem. Ovih dana naime Nj. Vel. Kralj Petar II blagoizvoleo je podariti Sokolskoj župi Ljubljana zastavu, koju če župa svečano posvetiti i razviti na svom župskom sletu u Ljubljani dne 14 juna o. g., kojom če prilikom župa proslaviti svoju 25 godišnjicu. Zastavi če kumovati Nj. Vel. Kralj preko Svog izaslanika, koji če na zastavu privezati Kraljevu kumovsku traku.
Čestitka Saveza SKJ T. G. Masariku
Prigodom 86-godišnjice života Pretsednika — Osloboditelja T. G. Masa-rika, Savez Sokola Kraljevine Jugosla-
ROSIJA- FONSIER # društvo za osiguranfe i reosiguran}e ® BEOGRAD
bu, a pravo je studirao u Zagrebu i Pragu. Posle položenog doktorata otvorio je advokatsku kancelariju. Sada je advokat u Banatskom Karlovcu, gde je ujedno i starešina Sokolskog društva.
Kao študent brat dr. Rogić je aktivno sudelovao u svim etudentskim nacionalnim pokretima u Zagrebu i Pragu. Kao omladinac saradivao je u zagrebačkoj »Riječi« i drugim listovi-ina, pišući članke o aktuelnim politi-čko nacionalnim pitanjima. Poznat je naročito kao vrlo aktivan i predan nacionalni i sokolski radnik.
Ministru bratu dru Rogieu iskreno i bratski čestitamo na visokom po-verenju koje mu je ukazano njegovim imenovanjem za šefa resora, koje ima da vodi brigu o fizičkom vaspitanju našega naroda, čemu sve kulturne države danas posvečuju najsvesrdniju pažnju, svcsne, da je to vaspitanje osnova na kojoj ima da počiva od-branbena snaga jednog naroda. Želimo stoga bratu ministru najlepši uspeh u tom velikom i odgovornom radu, koji se kod nas nalazi tek u prvim počecima jednog planskog i organi-zovanog izvodenja od Strane same države.
Izjava novog ministra za fizičko vaspitanje naroda brala dr. Rogića
Ministar za fizičko vaspitanje naroda br. dr. Josip Rogič dao je štampi sledeču svoju prvu izjavu:
»Pitanja resora kome se nalazim na čelu, a koja se izmedu ostalih, ta-kcder važnih, mogu smatrati najaktu-elnijim, daju se uglavnom iztožiti ovako:
U prvom redu treba pristupiti reviziji Uredbe o obaveznom telesnom vaspitanju. Dosadašnja praksa pokazala je, da je ta revizija potrebna. Izgradnja reprezentativnog sportskog stadi-
ona u Beogradu, kao prestonice zemlje, neophodno je potrebna. Kao aktu-elno pitanje cstaje takoder ubrzanje radova na osnivanju Visoke škcle za telesno vaspitanje,' pošto je potreban stručan kadar za stručno vaspitanje omladine, a taj kadar je kod nas veo-ma malobrQjan.
Najvažnije pitanje kome treba posvetiti svu pažnju ostaje naše vaspitanje omladine kojo j treba omogučiti da iznese neokrnjeno čovečansko i nacionalno osečanje iz današnjeg hsosa raznih trenutnih i zavodljivih ideja i da se osposobi za zadatke koji je oče-kuju u radu na podizanju i čuvanju nacionalnih i kulturnih tekovina našega naroda.
U vezi s time treba pcjačati rad na podizanju sokolskih domova, naročito po selima, kao i pomaganja sokolskih — seljačkih četa po selima, jer je ova akcija inače dala do sada veoma dobre rezultate.
Što se tiče našeg učestvovanja na Olimpijadi u Berlinu, treba poraditi na tome da naša reprezentacija, kako sportska tako i sokolska, bude što ja-ča, kako bi mogli što bolje da pretsta-vimo stanje našeg športa na Olimpijadi koja če svakako biti prava smotra sportskih snaga u svetu.
Državne takse za sportske priredbe prevelike su i država bi trebala da ove takse ukine ili bar smanji.
Budžetske mogučnostj resora Mi-nistarstva za fizičko vaspitanje su više nego skromne, s obzirom na ciljeve koji imaju da se sprovedu, jer je spcrt-sko vaspitanje najbolji način za podi-zanje nacionalnog i kultumog života jednog naroda. Poznati su u tom pogledu uspesi na strani kao i izuzetna pažnja i sredstva koja se ukazuju u pojedinim zemljama na podizanju fi-zičkog vaspitanja. Do sad je kod nas ta ideja bila pri lično stucionirana a velika je dobit sokolski pokret, koji treba naročito pomagati i širiti.«
Putovanje na olimpijske igre u Berlin
Obavešienje za sokolske učesnike
Da bi se omogučilo i ostaloj so-kolskoj brači i sestrama da prisustvu-ju ovogodišnjim olimpijskim igrama u Berlinu, na kojima če, kako je pozna-to, nastupiti i naši sokolski vežbači i vcžbačicc, i ‘to u danima od 11 do 14 avgusta donosimo sledeče obaveš te -nje:
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije stupio je u vezu s društvom »Put-nik«, koje če aranžirati posebni sokol ski voz do Berlina i natrag. Ovaj sokolski voz poči če iz Zagreba, a do Zagreba putovače se iz pojedinih naših mesta na taj način, što če svaki kupiti celu kartu « kojom če imati pravo na besplatan povratak, ali samo uz potvr-du da je dotični zaista bio na olimpijskim igrama.
Ovaj sokolski posebni* voz poči če iz Zagreba dne 8 avgusta u 8 časova ujutro, a stiže u Berlin u 9.6 časova naveže.
Boravak u Berlinu odreden je do
16 avgusta naveče, kada se u 21 čas polazi iz Berlina i stiže u Zagreb dne
17 avgusta u 21 čas.
Smer putovanja za Berlin predviden je ovako: Zagreb - Maribor -Grac - Line - Prag - Berlin, a povratak iz Berlina preko Minhena - Salcburga -Jesenica - Ljubljane u Zagreb.
Cena ovoga puta od Zagreba do Berlina i natrag iznosi 1245 Din, u koji je iznos uračunata i zajednička nastan-ba s doručkom. kao i prevoz od Staniče do nastanbe i pri povratku od nastanbe do stanice.
Ko želi da putuje drugom klasom ovoga voza, treba da d opiati joS 426 Din, a ko pak želi da stanuje _u pri-vatnom stanu treba da doplati 378 Din za privatan stan.
Ulazniće dobivaju se posebno, ali se i za njih treba pravovremeno prijaviti, kako bi se iste mogle na vreme i osigurati. Za ulaznice preporučuju se jevtinija mesta i mesta za stajanje, jer su sedišta vrlo skupa.
Putne isprave mogu biti lične, po-jedinačne, ili zajedničke, kolektivne. Ukoliko se pak ne bi mogla da dobije besplatna viza preko Austrije, morače svaki pojedinac u tom slučaju da nado-plati i odnosni iznos za ovu vizu. Za vadenje pasoša ne treba poresko uve-renje.
Svaki učesnik može sobom poneti najviše 240 Rajhsmaraka (Registerma-raka).
Prijave za privatne stanove i re-zervisana mesta treba odmah poslati po spisku Savezu SKJ.
Posebni sokolski voz moči če se formirati ako se za ovo putovanje prijavi 380 učesnika.
Ko stoga reflektira da ovim posebnim sokolskim vozom pode na olimpijske igre u Berlin, treba odmah da se za to prijavi svojoj sokolskoj jedi-nici, koje če zatim preko svojih župa direktno spisak ovih učesnika dostaviti Savezu SKJ. Ovaj spisak imaju bratske župe i društva da pošalju naj-dalje do 20 o. g. Savezu SKJ, Saobra-čajni otsek.
Zborovanje društvenih In čelnih prosvelarjev Sokolske župe Ljubljana
Župni prosvetni odbor župe Ljubljana je sklical v nedeljo 1. t. m. v mali dvorani na Taboru sejo zbora društve nih in četnih prosvetarjev.
Zbor jo otvoril predsednik ŽPO brat Janez Poharc, ki je po uvodnih formalnostih iskreno pozdravil vse navzoče.
K besedi se je nato prijavil zastopnik župne uprave podstarosta br. inž. Bevc, ki je izročil pozdrave župne uprave in med drugim poudaril, da mora biti tehnično in prosvetno delo v sokolskih edinicah harmonično in skladno.
Predsednik ŽPO br. Poharc je nato podal kratko in izčrpno poročilo
o	delu ŽPO-a v preteklem letu. ŽPO je organiziral radio-predavanja, ki jih je bilo od januarja do maja 1935 — 16, skušal pa bo ta predavanja obnoviti tudi v letošnji sezoni.
Tajnica sestra Ivanka Pečanova je poročala o administrativnem delovanju ŽPO, ki je štel 12 članov in je bilo delo razdeljeno na posamezne referate.
Glasbeni referent br. Ferdo Juva-nec je v svojem govoru najprej omenil važnost petja in glasbe v sokolskih društvih, ki je zlasti potrebna v sokolski telovadnici.
Izčrpno in pregledno statistiko sokolskega prosvetnega udejstvovanja je podala statističarka sestra Katica Macanič - Fellacherjeva. Uvodoma je omenila, naj edinioe sestavljajo točna mesečna statistična poročila, ki se morajo ujemati z letnimi poročili. V župnih edinicah je bilo v letu 1935 : 558 raznovrstnih predavanj (med temi nad 200 sokolskih) pred 21.000 poslušalci, nagovorov pred vrsto 893 pred 8500 poslušalci, raznih društvenih prireditev 172, debatnih večerov 170, gledaliških predstav 189, lutkovnih iger 40, kinopredstav 425, koncertov 8, zabavnih večerov 44, akademij 44, svečanih proslav 166, sokolskih razstav 8 in poučnih izletov 98. Lastne knjižnice ima
39	društev in 18 čet, ki imajo skupno 5807 sokolskih in 16.514 zabavno - poučnih knjig. Javne čitalnice ima 18 društev in 4 čete. V edinicah župe je 14 pevskih zborov, 30 gledaliških odsekov, 6 mladinskih odsekov, 10 godbenih odsekov, 7 lutkovnih odrov, 21 so-cijalni odsek in 6 sokolskih kinov. --Skupno so imeli prosvetni odbori 158 sej in 14 okrožnih prosvetnih konfe renc.
Župni tiskovni referent in novinar br. Janoz Horvat je poročal nato o so-
kolskem tisku, poročanju v sokolske in sokolstvu naklonjene časopise.
Lutkovni referent brat Lojze Kovač je poročal o lutkarstvu, ki se lepo razvija. Župa ima 7 odrov, ki so vpri-zorili 42 predstav.
Dramski referent br. Pero Škerlj je poročal, da obstoja v župi 30 sokolskih gledaliških odrov, ki so vprizo-ili 189 gledaliških predstav in to predvsem iz domačega repertoarja.
Nato se je razpravljalo o glavni točki dnevnega reda — o resoluciji zbora društv. načelnikov in sklepanje
o	načelnem stališču sokolskih prosvetnih organov do nalog sokolske vzgoje.
Po sprejetju poročil je bila volitev novega predsednika in elanov ŽPO, ter je bil ponovno soglasno izvoljen za predsednika br. Janez Poharc z dosedanjimi člani ŽPO. Končno je bil z zbora poslan pismen pozdrav predsedniku SPO br. dr. Belajčicu, nakar je br. predsednik ob 13. zaključil lepo uspelo sokolsko zborovanje.
J. H.
SKUPŠČINA Sokolske župe Ljubljana
Uprava Sokolske župe Ljubljana sklicuje za nedelju, dne 22. marca redno letno župno glavno skupščino, ki prične točno ob devetih dopoldne v mali dvorani sokolskega doma na Taboru. Poleg poročil župnih funkcionarjev je na dnevnem redu razgovor o župnem zletu 14. junija t. L, ki na njem razvije župa svoj novi prapor, dar Nj. Vel. Kralja Petra II. Ker bodo na dnevnem redu tudi važna načelna vprašanja, naj smatra vsaka edinica za svojo sokolsko dolžnost, da bo na skupščini zastopana po svojih delegatih. Delegati naj se poslužijo nedeljskih povratnih kart.
Vse eventualne predloge je predložiti župni upravi najkasneje do 15. t. m. — Zdravo!
Župna uprava.
GLAVNA SKUPŠTINA Sokolske župe Varaždin
V	godišnja skupština Sokolske župe Varaždin održače se u nedelju dne 22 marta 1936 g. u 11 sati pre podne u
sokolani društva Varaždin s ovim dnevnim redom.:
1) Izbor dvojice članova za ove-rovljenje zapisnika;
2) Pozdrav starešine:
3) Izveštaji uprave župe i revi-zora;
4) Podnašanje predloga o višini župskih doprinosa i godišnjeg proračuna;
5) Priredbe u župi;
6) Izbor uprave župe, revizora i članova suda časti;
7) Eventualija.
Pozivaju se sva društva i čete da neizostavno pošalju na skupštinu svoje delegate. Pravo glasa imadu na skup-štini, uz članove uprave župe i delegati društava i četa, ako su te jedinice udovoljile svim obavezama prema župi.
Eventualne predloge valja poslati upravi župe tri dana pre skupštine.
Uprava župe.
*
Zbor načelnika i načelnica društava i čela Sokolske župe Varaždin
Zbor načelnika i načelnica društava i četa Sokolske župe Varaždin održače se 22 marta 1936 g. u 9 sati pre podne u sokolani društva Varaždin. Sva društva i čete imadu bezuslovno izasla-ti na taj zbor braeu načelnike i sestre načelnice.
Eventualni predloži imadu se dostaviti načelništvu župe 3 dana pre zbora.
Načelništvo župe.
Solcolsica radio-predavanja
Radio sianice Beograd — Zagreb — Ljubljana
Sledeča sokolska radio-predavanja održavaju sc:
dne 19 marta predaje brat Josip Bačič, Sušak, o temi: »Sokolska organizacija i njeni propisi II«;
dne 26 marta predaje brat Miloš Stanojevič, Petrovgrad, o temi: »Sokolska gesla«;
dne 2 aprila predaje br. Bogoljub Krejčik, Beograd, o temi: »Prvi počeci telesnog vaspitanja«;
dne 5 aprila predaje brat dr. Bla-goje Markovič, Užice, o temi: »Pro-gres čoveka i čovečanstva kao ideal Sokolstva« (popodnevno).
Gotlišnfe skupštine našli} feđinica
Glavna skupština Sokola u Čakovcu
Glavna godišnja skupština je odr-žana 23 II 1936. Društveni starešina po-zdravio je prisutnog izaslanika bratske župe kao i ostalu braču, koja su sc oda-zvala pozivu glavne god. skupštine. Posle toga pročitao je poslanici; Saveza potstarosta brat Iskra. Uzima reč brat starosta i najpre govori o gradnji Sokolskog doma u Čakovcu. Do sada je utrošeno oko 300.000 Din. Da se delo privede kraju potrebna bi bila svota od još 300.000 Din. Največu smetnju u gradnji doma čini zaledena suma sokolskog novca u svrhu gradnje doma j Prvoj hrvatskoj štedionici i to u iznosu od Din 172.000. Uz dom če se urediti letnje vežbalište. U pogledu do-vršenja radova povedena je akcija, kojom če se doči do sume od 150.000 do 200.000 Din. Kako prilike stoje dom če biti izgraden do konca ove godine. Zatim su izabrana dva člana za overov-ljenje skupštinskog zapisnika.
Prešlo se na izveštaj tajnika, blagajnika, prosvetara, načelnika, statisti-čara, gospodara i nadzornog odbora. Tajnik brat Hinko Erler iznosi, da je bilo oko 500 akata, koji su svi rešeni. S ove Strane je naročito akcentiran rad na selu, te ovo društva ima na svom području 19 jedinica, koje su sve aktivne. Od društv. priredaba najviše ot-skaču čajanke, iz čijeg su se dohotka namaknula sredstva za putovanje siromašnih članova vežbača. Prireden je jedan prednjački tečaj. Društvo je ra-dilo i na podizanju socijalnog fonda.
Iz izveštaja brata blagajnika vidi se sledeče: ukupni arom e t je 70.486,25 Din. O a toga je primitaka 42,282 Din, a izdataka 20.233,87 Din. Gotovog novca ostalo je iz 1935 godine 14.018,71 Din, od kojega se nalazi u Prvoj hrvatskoj 9.604,50 Din. Od priredaba je društvo imalo čistih 4.228,50 Din, dok je na članarini ubralo 19.351 dinar.
Posle izveštaja funkcionera govo-rio je župski izaslanik brat Rubinič.
Nato je izabrana ova uprava: starešina brat Blašič Albin, I zamenik br. Jovanovič Nemanja, II zamenik brat Macekovie Matija, prosvetar brat Brun Julije, načelnik brat Kerec Julije, I zamenik brat Krnjol Emil, II zamenik br. Putica Ivan, tajnik brat Hinko Erler, blagajnik brat Krist Ivan, statističar brat Krznarič Viktor, gospodar brat Rob Andrija, lekar br. Purič Blaž i Ružič Stanka. — Odbornici: Borojevič Boško, Hrebak Ignac, Kneževič Slavica, Kolar Josip, Kučiš Tihomil, Poro-pat Duro. Sud časti: pretsednik: Dušan Temerinac. njegov zamenik: Hrn-čevie Josip; članovi: Sčedrov Georgije, Domin Teodor i Černe Ciril.
Godišnja skupština Sokolske čete Dragodo
Dne 1 marta o. g. održana je godišnja skupština Sokolske čete Dragodo, na kojoj su prisustvovali kao delegati Sokolskog društva Ljubovija brača Po-gič, starosta, Popovič, tajnik, Motie, načelnik i Srečkovič, blagajnik. Na skup-štini je posle pročitanja izveštaja clc-sadašnjih funkcionera jednoglasno da-to poverenje staroj upravi.
Posle ovoga pomenuta brača delegati izvršili su osnivanje Sokolske čete u opštini Carinskoj, gde se upisalo oko
40	članova na čelu s vrednim Sokolima dr. Golubovičem i učiteljem Vragoli-čem. U izgledu je osnivanje četa još u nekim opštinama.
Glavna skupština Sokolskog društva Borovo
U nedelju 9 februara održalo je Sokolsko društvo Borovo svoju IV r_c-dovnu godišnju skupštinu.
Skupštinu je otvorio starešina društva brat Toma Maksimovič, koji u svome govoru pozdravlja prisutne, a u prvome redu izaslanika bratske Sokolske župe Osijek brata Vujičiča. U kratkim črtama iznosi rad društva u pro-šloj godini i izražava svoju zahvalnost svoj brači i sestrama, koji su svojim marljivim radom doprineli mnogo našem društvu. Posle toga pročitana je savezna poslanica.
Iz tajničkog i načelničkog izveštaja vidi se, da je rešen 231 akt, održanih sednica uprave 8, svečanih sednica 1 i 1 komemorativna. Društvo je s lepim brojem članstva uzelo učešča na sledečim priredbama: 19 V poklonstveni pohod na Oplenac u sklopu SŽ Osijek, 26 V sudelovanje na javnoj vežbi S. d. Požega, 9 V sudelovanje na proslavi i osvečenju društveno zastave S. d. Osijek, 10 VI utakmica u odbojci sa S. d. Vukovar, 16 VI okružno natecanje u Vukovaru, 29 VI utakmica u odbojci sa S. d. Matica - Osijek, 30 VI siule-lovanje na javnoj vežbi u Sotinu, 10 do 14 VIII sudelovanje na sletu u Sofiji sa 19 čl. i 7 članica, 21 VII utakmica u odbojci u Vukovaru, 27 VII župsko natc-canjo u plivanju u Osijeku, 18 VIII okružno natecanje u plivanju u Opa
tovcu, 1 IX okružno lakoatletsko nate-canje u Borovu, 22 IX župsko lako letsko natecanje u Osijeku.
Iz blagajničkog izveštaja se vi . da je stanje blagajne ovakvo: sai 1 1 1935 Din 5.631,45, prihodi u Din 79.257,25, svega Din 84.888,70, i -daci u 1935 Din 78.520, 75. Saldo gotovine 31 XII 1935 Din 6.367,95
Sem toga društvo ima tono. gradnju sokolskog doma u gotovini višini od 53.971 Din.	.
Prema izveštaju statističara brojno je stanje članstva ovakvo: članova ve bača je bilo u 1935 g. 369, članova vez-bača svih kategorija 116, svega 485 c -nova. Prosvetni je rad bio zac'°^j vajuči. Društvo ima sprave u vredn sti od 22.257 Din te svoju glazbu.
Po pročitanim izveštajima dr -štvenih časnika uzeo je reč delegat zi-pe, brat Vujičič, koji je izrazio svoj zadovoljstvo na uspešnom radu ur -štva u prošloj godini i zaželio drust ^ u nastupajučoj godini još večeg ha. Nato je brat starešina Toma Ma eimovic zaključio skupštinu.
Godišnja skupština Sokolskog društva Koloriba
U nedelju 23 februara 1936 održana je glavna skupština SokolsK^fi društva Kotoriba. Odziv članstva M je dobar. Izaslanik bratske župe Varaždin bio je br. Ivo Škarpa. v> ,
Skupštinu je otvorio starešina » D. Čižmešija upučujuči na prvom stu tople sokolske pozdrave Kralju kolu Petru II. Zatim je pozdravio brata izaslanika župe i svu prisutnu brac i sestre.
Brat Holub Josip pročitao je nu poslanicu, a zatim su sledili izvest** ji funkcionera, koji su prikazali pot" puni i stvarni rad u prošloj godini.
Zadatak Sokolskog društva Koto-riba je veoma važan, jer se društvo nalazi uz samu severnu granicu u p11! zini euseda, koji je naš neprijatelj na čijem su se teritoriju vežbali ubo-jice našeg največeg Sokola Viteško® Kralja Aleksandra I Ujedinitelja. Članstvo Sokolskog društva KotoriD* svesno je velikog zadatka i ne otstup od ideologije Kralja Mučenika, pa <112 cenu svojih života.
Posle izveštaja funkcionera data Jc razrešnica staroj upravi i prešlo se na biranje nove uprave. Biranje je izvršeno aklamacijom i tajnim glasanjen^ jer bivši odbor nije hteo postaviti oO' ređenu kandidatsku listu, nego je 0(i'. lučio, da za večinu funkcija posta' trojni predlog. Takovim predlogom bivšeg upravnog odbora bilo je elan' stvo veoma zadovoljno. Izabran je s}®' deči upravni odbor: starešina br. C«' mesija Duro, zam. star. br. Piskač An* tun, tajnik br. Dokič Milutin, načelnih br. Barulek Tomo, zam. načelnika b^a^ Bendekovič Josip, načelnica sestra Ka' rabaič Jelisava, prosvetar brat David0' vič Nikola; blagajnik br. Holub J0®1**’ gospodar br. Plačko Ignac, statistic* s. Farkaš Margita. — Članovi uprav brača: Radmanič Franjo, Škorjanc LjU' devit, Sever Mirko, Horvatič Karol-Revizioni odbor brača: Globočnik L ro, Cetin Matija i Čučkovič Duro-RT Sud časti brača: Čižmešija Duro, rulek Tomo, dr. Vranič Mirko, M®11 Dimitrije i sestra Prpič Filipina.
Posle izbora nove uprave br. _ Škarpa čestitao je novoj upravi i prilikom održao vrlo lep i stvaran ji0' vor ističuči potrebu da Sokolstvo *> . de onaj faktor, koji če u narodu 5jrl. ljubav, bratstvo, jednakost, slobodu^ odgajati čvrste narodne karaktere. Starešina br. Čižmešija Duro zahvalJ je br. Skarpi na lepom govoru i pf*sU " noj brači i sestrama na poverenju 'P . zivajuči ih da kliknu Nj. Vel. Kralja Kraljevskem domu, Jugoslaviji i SoK stvru, što svi odušcvljeno prihvatise.
Skupština je završena u najvece redu, a protekla je u bratsko j sokolsK slozi i ljubavi. ________
Glavna skupština Sokola u Lovreču
Dno 23 februara održalo je Sokolsko društvo svoju godišnju sKt V štinu.	.ji.
Nakon primljenih referata poje nih društvenih funkcionera data je rešnica staroj upravi.	.
S malim izmenama izabrana je ra uprava i to: starešina Nosal n M ’ potstarešina Bošnjak Mate, tajnik ^^ tričevič Luka, zam. tajnika Ribičič J . j načelnik Bošnjak Ante, zam. nace Bobetič Jožo, blagajnik Olujie 1 V zam. blagajnika Nandič Mihovil. I svetar Tudor Luka, zam. Pr0IV',njar Bošnjak Marijan, statističar Andrija, zam. statističara BošnJ8 ; te Rajušič. Revizori: Olujič rf? Jj^j-Bošnjak Ivan. Odbornici: Samtja kola, Bošnjak Ivan Kekič, Oluj kov, zamenici: Muštapič Toma-Ante i Jurišič Petar. Nadalje je z^cto. čeno da se društvo pretvori u jjejt Skupština je završena s Pevanjer,:£Cnotn Sloveni! i pokliciina prvom uzvi. starešini Kralju Petru 11.
■
Ш ШШ '
Glavna godišnja skupština Sokolskog društva Tivat
U nedelju dne 23 februara tek. Sodine Sokolsko društvo Tivat održao je svoju godišnju skupštinu u Sokolskom domu.
Tačno u 10,30 časova starešina br. Les Franjo otvorio je skupštinu i po-zivao prisutne da se sete prvog Sokola Blaženopočivšeg Kralja Aleksandra I Ujedinitelja, na što prisutni klicu »Slava Mu!«. Zatim pozdravlja N j. Vel. Kralja Petra II, što prisutni kličoči pozdravi jaju s trokratnim »Živio«. Pozdravlja župskog delegata kao i svu braču i sestre, koji su se u lepom oroju odazvali na skuštini.
Starešina br. Les, pre nego što se Prešlo na dnevni red, u kratkim pote-zima iznosi sve napore, koje je uprava ucinila u zajednici s Gradevnim odborom do ostvarenja svoga vlastitog doma. Naročito ističe zasluge pretsednika Gradevnog odbora brata Zoratia čreda, koji je nesebično i požrtvovano radio da društvo što pre dode do svoga doma, na čemu mu skupština odaje Priznanje dugotrajnim aplauzom. Najt on što su upučene pozdravne depeše bratskom Savezu i župi prešlo se na citanje izveštaja pojedinih funkcio-nera.
v Sekretar Mirkovič u iserpnom iz-^estaju izneo je administrativni rad dotakavši se svih grana sokolskog rada u društvu. Iz izveštaja prosvetara brata Borčiča vidi se, da je prosvetni odbor bio dosta aktivan u radu rta Prosvetnom polju. Zamenik načelnika brat Keržan u iserpnom izveštaju izneo je tehničku stranu rada u društvu
koga se vidi, da je društvo bilo u roj grani na zavidnoj višini zahvaljujoči požrtvovanom i razumnom radu *ehničkog odbora. Statističar i referent za Sokolske čete brat Bučin izneo ic rad po statistici i po četama, iz ko-fj3 se vidi, da su i ove grane uznapre-dovale. Iz izveštaja pretsednika lut-karskog pozorišta brata Stojanoviča
vidi se, da je ova korisna grana u društvu mnogo uznapredovala. Prikaziva-no je nekoliko poučnih komada te se postigao moralni i materijalni uspeh. Iz blagajničkog izveštaja vidi se, da je aktiva društva porasla i da su svi bla-gajnički poslovi vršeni u savršenom redu. Najtoplije i s dugotrajniim aplauzom i priznanjem primljen je iz-veštaj pretsednika Gradevnog odbora brata Zoratia Freda, koji je u detalje izneo rad ovog odbora do konačne izgradnje doma, s kojim danom i funkcija Gradevnog odbora prestaje mh kon okončanog mu cilja. Pošto je re-vizioni odbor dao razrešnieu staroj upravi, prešlo se na biranje nove uprave te je po predloženo) listi od stirane skupštinara aklamacijom iza-brana sledeča uprava:
Starešina Zorati Fred, intendant, ppukovnik, zamenik starešine Les Franjo, prosvetar Bučin Đuro, načelnik Keržan Rudolf, zamenik Buser Jakov, načelnica Simič Vjera, zamenica Po-ropat Ruža, tajnik Dorovič Blažo, zamenik tajnika Randič Ivo, blagajnik Filipič Ferdo, statističar Lukovič Marije, društveni lekar dr. Tuketo Vicko, -referent za sokolske čete Kureš Vlaj -ko, gospodar Poropat Mijo, odbornici: Stojanovič Dragoljub, Vuksanovič An-tun, Mocič Aleksandar, Vičič Katina, Bricko Josip, Herold Gustav, Sindik Krsto, Stipanič Vjekoslav, zamenicj odbornika: Vuksanovič Šime, Krstovič Franjo, Delcet Andrija, Gverovič Ivo, Zvan Eugen, Gverovič Tripo, revizori: Bazeli Josip, Berberovič Simo, Orha-novič Mato, zamenici: Sindik Marko, Galič Antun, Pavič Nikola, sud časti: Hofman Vilim, Pavlovič dr. Boro, Sta-ničič Ilija, Vuksanovič Niko, Fazo Grad ja, zamenici:	Milovič Drago,
Fažo Krsto, Boli Nikola.
Celi tok skupštine protekao je u savršenom rodp.	V.	K.
Glavna godišnja skupšlina Sokolskog društva Surdulica
U nedelju 16 februara 1936 godine održana je glavna godišnja skupština bokolskog društva Surdulica. Prisutan le bio zavidan broj članstva.
U određeno vreme skupštinu je otvorio lepim govorom brat potstare-šina Simonovič, upučujuči prve misli ^oga društva prvom starešini Nj. Vel. Кта1ји Petru II i Kraljevskom domu.
Zatim župeki delegat br. C. Groz-danovič pozdravlja skupštinu' upuču-iuči braču i sestre da i danas kao i ovek budu samo Sokoli, što je dovolj-no pa da poslovi budu srečno i paketno svršeni.
Brača i sestre funkcioderi društva pročitali su svoje izveštaje iz kojih se Mdi: da je broj članstva u ovoj godini udvostručen, da je priraštaj dece i nastaja vrlo veliki, da je društvo izvelo dosta i uspelih priredaba i da se materialna sredstva -redovno prikupljaju, 3 »baveze plačaju.
Kako je skupština jednoglasno da-13 razrešnieu staroj upravi brat Simonovič rezimira celokupan rad društva, zadržavajuči na naročito na tome, da le u današnjim prilikama Sokolstvo fteophodnije no ikad do sad. Zatim ^ osvrče na učešče članstva baš iz otučeničke Surdulice na sletu u Sofiji Sde smo otišli da pružimo bratsku ruku, da ružnu prošlost bacimo zabora-Уи i gde smo zaista naišli na bratski 1 najsrdačniji prijem.
Glavno pitanje buduče uprave treba da bude podizanje doma bez koga se ne da ni zamisliti rad s ovo-hkim brojem članstva.
Izlaganja brata Simonoviča prim-(jcna su s odobravanjem. Posle vrlo 8ogcstivnog govora brata Ž. Stefano-yiča o sokolskom radu i držanju brače 1 Sestara predložena je lista nove uprave, koja je aklamacijom primljen*. ^•ova uprava sastavljena je ovako: Marešina Vojislav T. Simonovič, zamejci Mladen Stankovič i Konstantin Krstič, prosvetar Dušan Vukičevič, Načelnica Dragica Jankovič, zameni-S3 Košara Pešič, načelnik Momčilo Pordevič, zamenik Drag. Stojanovič, tajnik B. Pavlovič, knjižničar D. Jankovič, statističar M. Stefanovič, referent za čete Stajkovič Živojin. člano-
V1	uprave:	Krstič Milutin, Radoičič
Sotir, Jovovič Luka, Pešič Aleksa, Ristič Petar, Bainac Toma, Sokolov-ski Dorde, Blagojevič Srebri, Popovič Boža i Stipič Petar. Zamenici: N. Vranič, Lj. Jovanovič, D. Markovič, V. Stankovič, D. Stojanovič, S. Jovanovič. Revizori: Živ. Stefanovič, K. Pešič, V. Tomič, D. Gožilovič, zamenici: P. Tomič, V. Stankovič, V. Panič, G. Cvetkovič. Sud časti: S. Cvetkovič, N. Neškovid, G. Pešič, S. Krejči, V. Berkovič, zamenici: Lj. An-đelkovič, V. Jankovič i V. Radoičič. Društveni lekar- je brat dr. Milun Leposavič. _____
Godišnja skupština Sokolskog društva Gospić
Dne 23 februara o. g. održana je godišnja skupština Sokolskog društva Gospič.
Brojno članstvo kao i delegati nekih sokolskih četa bilo se na vreme sakupilo u opčinskoj dvorani, kad je brat starešina dr. Petar Zec, otvorio skupštinu prigodnim govorom, kojim se setio velikog pobornika sokolske misli Blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja,
No i pored ove n'ane, koja neprestano krvari, izriče br. starešina nadu, da če Sokolstvo uz svog vrhovnog starešinu Kralja Petra II prebroditi sve krize i da če uz volju, rad i žrtve svih svojih svesnih članova oživotvoriti ci-Ijeve, koje je sebi pos-tavilo.
Zatim br. starešina u prvom redu pozdravlja izaslanika župe Sušak-Ri-jeka brata Đorđa Brankoviča kao i delegate ostalih društava, svu prisut-nu braču i sestre. Nakon toga čita po-slanicu Saveza i pozivlje sokolske, funkcionere. da dadu izveštaj o svom sokolskom radu.
Izveštaji svih društvenih funkci-onera bili su iserpni. Po njima se mo-gao i razabrati intenzivan rad društva u prošloj godini. Svi su pazljivo saslu-šani i primi jeni s odobrenjem.
Kako je 1935 bila godina sokolskog čiščenja po ovim izveštajima se razabire, da je to čiščenje provedeno i u našem društvu.
Nakon dane razrešnice starom odboru izabrala je skupština aklamacijom sledeči upravni odbor: dr. Petar Zec, zamenik: dr. Pavao Radovinovič,
Ob sioletnici
*ofstva Josipa Stritarja
opozarjamo vse knjižničarje na XI. zvezek zbirke „Slovenski pesniki in pisatelji"
Josip Stritar: izbrani spisi za mladino
Z risbami okrasil Saša šantel • Strani 441 Cena vezani knjigi Din 23"—, v platno Din 34'—
Sporočamo tudi Stritarjevo sliko v velikosti 61-5X47-5 cm Cena Din 10 —
2 a | © ž b a
UČITELJSKA TISKARNA V LJUBLJANI
PODRUŽNICA V MARIBORU	48-1
načelnik: Ivo Majcan, zamenici: Gerič Radovan i Keglevič Frano, načelnica Vena Maksimovič, zamenice: Obrado-vič Katica i Danica Počuča, tajnik: Vlajko Stanič, prosvetar: Milena Ka-menarovič, referent za sokolske čete: Kosanovič Svetozar, blagajnik: Ozmec Lovro, gospodar: Uzelac Branko, statističar: Vukelič Vitim. Odbornici: Hromeček Jan, Travica Jovo, Rajee-vič Bogdan, Cike Stjepan, Kalinie Milica, Matejič dr. Vladislav, Opačie Ilija, Stanič Petar, Vojvodič Nikola, Pje-vač Miloš. Revizori: Stanič Niko, Na-rančič Milan, Plečaš Miloš, Gašparac Franjo, Vujnovič Dane. Sud časti: Piskač Franjo, Narančrč Rade, Orli' Ne-djeljko, Oorič dr. Nikola, Kalember dr. Branko. Društveni barjaktar: Obradovič Milan, pročelnik glazbe: Plečaš Božo.
Skupština je protekla u dostejan-stvenom miru i redu, kao što dolikujc sokolskim skupštinama, tako da jc na sve prisutne ostavila najbolji utisak.
Glavna skupština Sokol, društva Star! Grad
U nedelju dne 9 februara održalo je Sokolsko društvo svoju glavnu godišnju skupštinu. Bilo je prisutno preko 70 članova. Pre prelaza na dnevni red starešina br. dr. B. Politeo pred-laže, da se pošalje brzojavni pozdrav Nj. Vel. Kralju Petru II i župi, što skupština jednoglasno prihvača s po-klikom »Živio Kralj!« Zatim se seča preminule brače kroz prošlu godinu, te im članovi kliču »Slava!« Posle su dali svoje izveštaje pojedini društveni funkcioneri iz kojih se vidi, da je društveni rad kroz minulu godinu bio na zamernoj višini. Zatim se prešlo na biranje uprave, pa je jednoglasno izabra-na sledeča uprava: star. br. dr. B. Politeo, a članovi uprave: dr. P. Ruževič, V. Kancir, Vj. Svetec, A. Stančič, Đ. Matušič, A. Franetovič, Stj. Miloš, P. Draganič, N. Martinis, P. Politeo, J. Zaninovič i V. Milašič. Skupština je protekla u najlepšom redu.
Glavna skupština Sokolskog društva Konjic
Dne 23 februara održana je glavna godišnja skupština Sokolskog društva Konjic u prisutnosti velikog broja članstva kao i izaslanika nekojih sokolskih četa.
Skupštinu je otvorio pozdravnim govorom starešina brat Salem Repovac, iznoseči u glavnim črtama delovanje Sokolskog društva u prošloj godini.
Pre čitanja izveštaja funkcioncra tajnik jc pročitao pozdravnu depešu Sok. župe Mostar, upučenu skupštini.
Nakon toga podneli su pojedina brača odbornici i referenti svoje izveštaje. Čitanje izveštaja trajalo je više od 1 časa. Svi su izveštaji bili opsežni
i	dali su potpunu slike celog društve-nog rada. Skupština je velikom paž-njom saslušala sve izveštaje i prhnila ih u celoti s odobravanjem.
Rad društva bio je aktivan naročito u tchničkom pogledu. Pored društ-venog javnog časa i natecanja sokolskih četa za Kraljev srebrni lovor-venac, priredene su javne vežbe u sko-ro svim četama, kojih imade 13 s blizu 1000 članova. Osim toga društvo i čete bile su brojno zastupane na župskim takmičenjima u Mostaru, gde su izvo-jevali 4 lepe pobede. Sokolska četa Bi-jela osvojila je prvo mesto u šestero-boju.
Naročita briga posvečena je sokolskim četama, putem kojih se selo prosvečuje i gospodarski podiže. U toni pravcu postignuti su dobri rezultati.
Uspela sokolska poljoprivredna izložba bila je jedan dokaz medu mnogim drugim.
Od važnosti je napomenuti otsek za naraštaj i dece, koji je prošle godine samostalno osnovan, i čiji rad napreduje korisno i uspešno.
Nakon podnešenih izveštaja skupština je dala razrešnieu staroj upravi. Prigodom biranja nove uprave postig-nut je sporazum da stari odbor poo-nese novu listu. To jc i učinjeno i skupština je predloženu listu primila v celosti aklamacijom. Za starešinu po-novo je izabran dugogodišnji starešina
brat Salem Repovac, kome je skupština priredila srdačne ovacije.
Nakon toga izabran je poseban odbor za gradnju doma, koji ima da otpočne pripremnim radovima. U odbor su birani ugledni gradani i sokolski radnici.
Time jc nakon trajanja od 1 i *1 Časa skupština završena u najlepšem redu.
Nakon skupštine priredeno je selo u sokolani s igrankom.	G.	L.
Skupština društva Vinica
Sokolsko društvo na Vinici je imelo 22. februarja svoj občni zbor. Sestavil se je odbor in sicer sledeči: starešina in blagajnik br. Rudolf Malič, namestnik starešine br. Rudolf Kavčič, tajnica sestra Zora Blinc, prosvetarica in zdravstvena referentinja s. Poldka Bavdek, načelnik br. Oskar Malič, načelnik smučarjev in župni delegat br. Kazimir Malič, statističarka is. Jelka Kavčič, revizor br. Bobnar Janez. Odborniki in njihovi namestniki in častno razsodišče. Vsi! izvoljeni soglasno.
Zadnje leto ni imelo društvo nobene prireditve.
Glavna skupština Sokolskog društva u BajlnoJ Bašti
Sokolsko društvo u Bajinoj Bašti održalo je svoju VI redovnu godišnju skupštinu. Posle podnetih izveštaja, koji su jednoglasno primljeni, data je razrcšnica staroj upravi i izabrana je nova uprava.
U upravu su ušli: starešina dr. Jo* van Obradovič, zamenik Mihailo Mb lovanovič, načelnik Novica Maleševič, načelnica Vinka Jojič, tajnik Vitomir Andric, blagajnik Milorad Vujičič, prosvetar Savo Penczič, statističar Jovan Scčermovič; članovi uprave: Jovan Mitrovič, Živojin Aleksič, Radomir Vukovič, Vlajko Venzotič, Momčilo Petkovič, Velja Petkovič, Milan Dor-đević, Kosta Đorđević, Mitrašin Du-kić, Đurđica Maksimovič, Milesa Bešlič i Rada Nikolič.
Prva sokolska prosvetno« Idejna škola u Rumi
Smatrajuči da je u Sokolstvu prosvetni rad isto tako potreban kao i telovežba, prosvetni odbor našega So-kolskoga društva održao je u nedelju 9, 16 i 23 februara prosvetno-idejnu školu za članstvo, naraštaj i funkcionere društva.
Održano je 11 predavanja i to: 2 iz sokolske misli (brat dr. P. Jovič), a
isto toliko iz istorije Sokolstva (br. A. Lovasič), po jedno iz organizacije, izleta i taborovanja (brat M. Vorkapič), anatomije, fiziologije i prve pomoči (brat dr. S. Suvajdžič), sustava (brat D. Vukovič), govorništva (brat dr. P. Jovič) te iz igara i muzike (sestra S. Maletič).
Predavači su vložili dosta truda da svoje teme lepo obrade, a ujedno da budu pristupačna i razumljiva svima slušačima.
Naraštaj je sasvim ispravno shva-tio zamisao prosvetnoga odbora, do-
Čim članstvo nije tom radu obratilo dovoljnu pažnju.
Na završetku škole odlučeno j c, da sc sredimom marta održi debatno popodne time, da svaki pohadač škole pismeno saopšti prosvetnom odboru što mu je nejasno, kako bi se na taj način, mesto propitkivanja, opetovao čitav materijah
Ova prva prosvetno-idejna škola je inače, kako glede predavanja tako
i	glede discipline, lepo uspela. Taj če njen speh dati potstreka prosvetnom odboru da nastavi u svojim sokolskim prosvetnim nastojanjima.
Svečano osve-čenje Sokolskog doma Kralja Aleksandra Prvog' u Beogradu dne 1 III 1936 god.
Prva prosvetna idejna škola u Rumi, održana meseca februara lž36 god.
KRONIKA
Otkriče spomenika Osmanu Diki-ću. U nedelju 8 o. m. otkriven je u Mostaru uz ogromno učcšče naroda, zastupnika Nj. Vel. Kralja, Kr. vlade, Narodno skupštine i Senata te nacionalnih udruženja spomenik-turbe pokojnem pesniku i nacionalnom borcu Osmanu Đikiču. U ovu grobnicu pre-ncšcn je i kovčeg sa zemnim ostacima idealnog i kulturnog radnika, koji je prvi medu muslimanima tadanje Bosne i Hercegovine uvideo potrebu reformi i u političko-kulturnim shvatanjima i u socijalno-ekonomskim prilikama muslimana. U početku svoje političke borbe on je ušao u prve redove onih koji se se borili za versko-prosvetnu autonomiju pravoslavnih i muslimana. S malobrojnim pristalicama osnovao je kasnije list »Samouprava«, u kojem je zapoeeo odlučnu borbu protiv reakcionarnih begova-feudalaca. Da prosvetli i muslimanske mase, koje su bile od-gojene u duhu ovisnosti od tih bogova, prelazi na kultumo-prosvetni rad stupajuei u redove Gaj reta, gde postaje skoro jedan od najuticajnijih voditelja. Svoj književni rad otpočeo je još kao gimnazijalac u časopisu Zora. Poznate su i dve njegove drame »Mu-hadžir« i »Zlatija«. Umro je u martu 1912 godine još veoma mlad i pun načrta za buduenost.
100-godišnjica roden ja Josipa Stri-tara. Pre sto godina rodio se u selu Podsmreka kod Velikih Lašča nestor slovenačkih književnika, profesor Jo-sip Stritar, koji je sa svojim kritikama i esejima imao velik uticaj na razvoj slovenačke knjževnosti, kojoj je i sam dao niz odličnih dela. Nakon svršene osnovne škole u Laščama, polazio je gimnaziju u Ljubljani, gde je bio pi-tomac Alojzianuma. Nakon mature upisao se je na filosofski fakultet u Beču, gde je studirao klasičnu filologijo. Več tada je odlično poznavao ne samo nemačku i domaču literaturu, nego i francusku, englesku i italijanski!. Nakon svršenih študija bio je neko vreme domači učitelj u plemičkim porodicama, s kojima je proputovao skoro čitavu Evropu. Godine 1873 po-stao je suplent, a dve godine kasnije profesor u Beču, gde je služio sve do ■svog_ penzionisanja 1901 godine. U otadžbinu vratio se nekoliko meseci pre svoje _ smrti i naselio sc u Rogaškoj Slatini, gde je 25 novembra 1923 i umro. S literarnim radom počeo je več u četvrtom razredu gimnazije napisavši nekoliko vrlo dobrih pesama u list »Da-ničica«, kasnije je napisao 4 soneta n »Zgodnjo Danicu«, nato je 12 godina prestao s literarnim radom; tek 1866 ponovno ga oduševi za književnost mladi Jurčič. Napisao je za knjigu »Klasje z domačega polja« krasno študiju o Prešernu. Osnovao je i prvu slovenačku literarno-beletrističku revijo »Zvon«, :zdao 7 k ijiga svojih spi-sjova, u kojima su izašla sva njegova uda. Od njegovih romana valja spo-menuti »Zorin«, »Gospod Mirodolski«. Bio je i odličan kritičar
Radovan Košutič, sedamdesetgb-nisnjflk. Ovih ilana navršio je sedam-ilcsetu godine svog života univ. profesor dr. Radovan Košutič, ugledni profesor za zapadne i istočne slovensko jezike na beogradskom univerzitetu. Jubilarac je poznat kao odličan pozna-vatelj ruske i poljske književnosti. Njegovo prvo veče delo iz njegovo struke bila je rasprava »Kritika i književnost« (1893). Godine 1898 napisao jcgramaiiku poljskog jezika, kojoj je 1901 sledila zbirka primeraka iz poljske literature. Profesor Košutič izdao je i opširnu rusku gramatiki!. Jubilarac uživa i medu stranim slavistima velik ugled. Odgojio je niz odličnih mladih sltivistži,
Osamdesetgodišnjica Ferda Sajdla.
Dne 10 o. m. proslavio je osamdesetu goilinu života profesor Ferdinand Sajdl, nestor slovenačkih prirodoslova-ca i geografa. Sajdl se je rodio u No-
ELEKTROMEHANIK, AUTOMONTER I ŠOFER
dobar Soko, 23 godine, zdrav, traži primereno nameštenje bilo kod pojedinca ili kakvog preduzeča. Obratiti se na
Hugo Poljanski Sokolsko društvo Lukavac (Drinska banovina)
ali
najSčUdmjk
KLKAMIAVT-DEII
ЦЦВЦАМАЦЦЈШЖОУАИ j-
vom Mestu. Još i sada radi naučno. Prošle godine izišla je u »Geografskom vestniku« njegova opširna študija o dinarsko-gorskom fenu. Osnovnu ško-lu i gimnaziju svršio je u svom rodnom mestu, a prirodoslovne nauke u Gracu. Od godine 1887 do 1915 služio je na realci u Gorici, a od svog penzionisanja živi stalno u Novom Mestu. On je prvi od slovenačkih navčnika počeo sistematski da proučava geologiju, seizmologiji! i klimatologiju slovenačkih pokrajina; bavio se je i botanikom. O bilju naših Alpa napisao je naše najbolje delo u toj grani. Njegovo največe i najznačajnije delo je monografija »Kamniške ali Savinjske Alpe«.
Razne kulturne vesti. U Ljubljani tiho i skromno slavio je 11 o. m. svoju sedamdesetgodišnjicu poznati slovc-nački kipar prof. Alojzije Repič. Sam je počeo kao obični. stolarski radnik, ali ga je njegov talenat doveo do umet-ničke kariere. Studirao je u Beču kod profesora Hclmera; godine 1905 postao je profesorom na Obrtnoj školi u Ljubljani, gde je radio punih 26 godina.
*
U Olomucu slavio je sedamdeset-godišnjicu svog života nadbiskup dr. Leopold Prečan, koji je svojim raspra-vama i velehradskim kongresom zain-teresovao čitavu katoličku crkvu za kult sv. Cirila i Metodija te za zbliže-njc s istočnom crkvom.
*
Češkoslovačka i nemačka javnost seeaju se ovih dana 150-godišnjice smrti Frantjišeka Bende, čuvenog češkog virtuoza i koncertnog majstora kra-ljevskog orkestra pruskog kralja Friderika II. Bio je i poznat komponista. $
Ovih dana slavi sedamdesetgodišnjicu svog života Johan Štraus, poznati komponista i dirigent, član poznate po-rodice muzičara i komponista Štrausa. Jubilarac je unuk čuvenog »kralja val-cera« Johana Štrausa.
Naši pokojnici
t Bral Hamza Fejić,
prosvetar Sokol, društva Čapljina
Dana 26 februara o. g. umro je nakon teške bolesti prosvetar Sokolskog društva Čapljina br. Hamza 'Fejič. Sa-hrani je prisustvovalo pored mbstar-skog gradanstva i veliki broj njegovih prijatelja iz Čapljine, a pored ostalih govornika, s njime su se oprostili is-pred Sokolske župe Mostar br. Bruno Marčič, zam. žup. starešine i ispred društva Čapljina br. Dimitrije Šotra, starešina društva.
Smrt je pokosila mlad bujan život, pun volje i oduševljenja za rad. Brat Hamza bio je i kao učitelj i javni radnik agilan i od svakoga voljen. Uvek pun optimizma, zaista nije prezao od truda i rada, te je i u Sokolskom društvu Canljina uspešno delovao. Zato če članstvo i uprava eačuvati trajno njegovu uspomenu.
Slava br. Hamzi Pejiču! D. Š.
MALE VESTI
IZ NAŠIH JEDINiCA
BEDNJA. •— Svečanost sokolske dece i naraštaja. 23 februara održala su sokolska deca i naraštaj sokolsku svečanost sa sledečim programom: 1) So-količica recitovala je pesmu »Zima bez snijega«. 2) Dečji zbor sokolske dece pevao je dvoglasno narodnu »Lijepo ti je rano uraniti«... 3) Dva naraštajca prikazala su Zmaj Jovinu pesmu »Ci-ganin hvali svoga konja«. 4) Dečji zbor pevao je dvoglasno narodnu »Sto se sija tamo dolje?... 5) Sokoličica recitovala pesmu »Tri muhe«. 6) Sokoliči recitovali pesmicu »Zagorac svojoj kravici«. 7) Sokolič recitovao dve istar-ske pesmice: »Moj sin« i »Izgubljena pipa« (u eakavštini). 8) Šestogodišnji sin br. dr. Španiča recitovao pesmu »Volovi moji« od seljaka Stupariča. Kao zadnju tačku naraštajci su prikazali igrokaz »Škola rada«. Iza toga svi-rao je tamburaški zbor.
MANDALINA..— Prosvetni i teh-nički rad. Starešina ovog društva odr-žao je u februaru dva predavanja: o-sv. Savi i biskupu Štrosmajeru. Oba su predavanja uspela. Prisutno je bilo brojno članstvo. Novi tajnik br. I. Kramarič radi na osnivanju pozorišta lu-taka. TO imao je par sednica i ras-pravljao o vežbanju, koje je oteščaiio radi nestašice zgodnih prostorija. Re-dovito če se vežbati od 2 marta i zato je ureden raspored.
Radi gradnje doma društvo je pro-velo največu štednju. Zbog toga, kao i zbog nestašice- zgodne dvorane, nije ove godine priredilo nikakvu zabavu, niti ples.
MOKRIN. ■— Pokladna priredba.
Na poklade 23 febr. prikazao je pozo-rišni otsek našeg društva dva komada i to »Svinju« od B. Nušiča i »Žensku republiki!« od Jurjevskog. Članovi po-zorišnog otseka izveli su oba komada dosta dobro i publika je iste nagradila zaslužnim aplauzom. Posle pretstave održana je igranka, na kojoj je prvi put svirao društveni tamburaški zbor. Poseta je bila dosta dobra iako je u mestu bilo više priredbi.
SLAV. POŽEGA. — Pokladna priredba. U subotu 22 febr. priredio je prednjački zbor našeg Sokolskog društva vrlo uspelo pokladno veče.
Diletantska sekcija priprema komad »Rodaka iž Varšave«, koji če biti prikazivan tokom meseca marta.
Sav ovogodišnji rad Sokolskog društva upravljen je u sineru što jačeg materij alnog uspeha obzirom na pretsto-jeeu gradnju Sokolskog spomen doma Viteškog Kralja Ujedinitelja. Do sada je osigurano toliko da se zgrada može podiči pod krov, a to več znači mnogo.
STARI GRAD. — štrosmajerova proslava. 9 februara davalo je naše Sokolsko društvo svečanu akademiju sa
IZRADJIJJEM po propisu sve vrste sokolskih zastava, kao i sve vezove sa zlatom i svilom. Prodajem zlato za vez.
NIKOLA IVKOVIČ
NOVI SAD
45-5
46-11
6^
Izdeluje diazo-amoniak-papir »JASNIT«, za kopiranje načrtov, ki je edini 100% domač izdelek te vrste v državi
Mcuccim programom: i) j. j. strosma-jer — predavanje. 2) Prolječe — ž. deca. 3) Kuhari — m. i ž. deca. 4) Vež-be sjekirama. 5) Proste vežbe i skupine — m. naraštaj. 6) »Junak« od A. M. — dek). 7) Iz bratskog zagrljaja —■ ž. deca. 8) Žabice — ž. deca. 9) Zdravo, Kralju! od J. Matešiča — dekl. 10) Pozdrav Kralju — članice. 11) Kolo — ž. naraštaj. 12) Tri veslača od J. Pos-leka — dekl. 13) Zimska igra — m. i ž. deca.
Predavanje o Štrosmajeru održao je brat Đ. Matušič. Akademija je pot-puno uspela. Posle akademije bio je ples.
STARI GRAD. —- Sokolski ples. Dne 22 febr. održalo je Sokolsko dru-števo u lepo iskičenim prostorijama Jugosl. čitaonice i sokolane svoj ples. Uveče su prispeli brača i sestre iz Jel-
še i Vrbanja te prijatelji iz obližnjih sela. Poseta je bila vrlo dobra.
Sokolska lutrija takoder je veoma dobro uspela. Moralni i materijalni uspeh plesa u svakom pogledu je bio odličan.
ŠT. LOVRENC NA DOLENJSKEM. — Delo v društvu. Naše marljivo društvo se vsestransko prav uspešno uveljavlja. Omembe je vredno delovanje dramskega odseka, ki je že tekom dveh mesecev tega leta odigral dvoje veseloiger:	Maksla	in	tokrat
»Trije vaški svetniki«. Ves igralski kader je izključno iz kmečskih vrst. Igri sta uspeli še zato, ker jih je br. rešiser primerno prestavil na krajevna tla in so igralci govorili v domačem narečju. —- Publike je bilo pri vseh predstavah poln šolski razred, samih kmečkih ljudi.
44-1
9T4-03
3%
4844 -24
/
4625-80
03?S —19
464S-12
m
4645-12
2695-16
Izdaje Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije (E. Gangl) m Glavni i odgovorni urednik Stjepan Čelar • Uredjuje Redakcijski otsek • Tiska Učiteljska tiskara (pretstavnik Francfe štrukelj) — Mublja