Poštarina plaćena u gotovu
GLASILO SAVE ZA SOKOLA K RA l J IVI NE JUGOSLAVIJE
v
СииаЏе ЏшхШци
Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo i uprava naiazi se u Učiteljsko j tiskari, Frančiškanska ulica 6 • Telefon broj 2177 e Račun n-it—hr lo ods m Oniasi no ceniku • Rukonisi se ne vračaju
Ljubljana, 8 maja 1936 God. VII • Broj 19
BORBE ZA IDEALE
Koncem godine 1914 izdala jc tacanja bečka vlada »Crvenu knjigu«, zbirku diplomatskih dokumenata, s kolom jc htela dokazati, da ona nije skrivila svetski rat, več da ta j rat pada na savest osobito Kraljevine Srbije.
K to j knjiži, pored raznih diplomatskih dokumenata i govora, objavljen le u celini i zapisnik o glavno j skup-štini Sokolskog društva »Dušan Silni« u Kragujevcu, koja je bila održana u mesecu januaru 1914 g. Starosta tog društva bio je tada naš nezaboravni brat iMika Kovačevič, major u srpskoj v’ojsci: koji je, kao što je poznato, kasnije kao general jugoslovanske vojske pao žrtvom atentata. Hr. Kovačc-yič, koji je aktivno sudelovao takoder i na prvom našem saboru u Novomc Sadu, otvorio je pomenutu glavnu ^kupštmu Sokolskog društva u Kragujevcu s ovim rečima: »Poznato vam je, da jc Sokolstvo ustalo na borbu _Pr0" tiv germanstva i da je Sokolstvo čisto slovenska organizacija, kome je cilj da združi svu slovensku braču, da ih telesno i kulturno pripremi na borbu Protiv zajedničkog neprijatelja Slovenstva. Mi Srbi smo, kao deo velike slovenske zajednice, prihvatili sokol-sku misao i time se odlučili na zajed-ničko delo za dobro naše i naše brade. Hkupimo se, dakle, u neprobojne sokolske redove i imajmo uvek u inisli-ma geslo, koje srpski Sokoli imadu napisano na svojim zastavama, da je samp zdrav, močan, nacionalno sve-stan i dobro organizovan narod spo-soban da se brani, bori i pobedi. — Kada smo pobedonosno završili balkanski rat, uveren sam, da čete sada s tim večom ljubavlju svi posvetiti sve svoje sile sokolskoj misli, kako bi naše sokolsko gnezdo moglo da od-gaji brojne Sokole, koji če u odlue-nom času biti dovoljno jaki, da visoko uzleto i da na svojim snažnim krilima prinesu svoj do sada našoj neoslo-bodenoj brači bratstvo, ljubav i slo-bodu!«
Ove reči br. Kovačeviča pomenu-ta »Crvena knjiga« iznela je kao dokaz srpske protuaustrijske propagande, dok ih mi shvatamo kao primer iskrene ljubavi prema jugoslovenškom narodu i kao izraz volje, da žrtvujemo sve za njegovo oslobodcnje, njegovu moč i njegovu veličinu. Na borbu za le ideale može da bude predratno srpsko Sokolstvo ponosno; ono može na to da bude ponosno, što je sokolska misao pretstavljala onu silu, koja je srpskom narodu pomagala da se vine do najvišeg uspona svojih snaga, koje su konačno pobedile ogromnu neprijateljsku premoč i nama Jugo-slovenima otvorila vrata narodnog i državnog ujedinjenja.
To što je govorila junačka sokolska Šumadija na usta brata Kovačeviča, to je bio osečaj duša svih pred-ratnih Sokola. Oni su — bilo u gram-cania Kraljevine Srbije, bilo u grani-cama Austro-Ugarske — gajih istu težnju za oslohodenjern i ujedinje-njem svih Južnih Slovcna. I ta j mucan Put do našeg narodnog ujedinjenja vo-dio nas je kroz ujedinjeno Sokolstvo. Medutim ti naši predratni napori, u fiodinama 1913 i 1914, da se to ujcdi-njenje, koje je u našim dušama bilo Več izvršeno, i formalno izvede, nisu uspeli, jer je to sprečila sa svojim policijskim paragrafima ona ista vlast, koja je izdala i pomenutu »Crvenu knjigu« i koja je svoju krivicu za rat Pokušala da prebaci na nas. Oba puta
god. 1913 i 1914 — ta jc vlast za-branila nameravani svcsokolski slet u Ljubljani s motivacijom, da ne može dozvoliti da torne sletu učestvuju i Najavljeni Sokoli iz Kraljevine Srbije, odnosno, da bi ta j slet mogla dozvo-mi samo pod uslovom, ako se odrečemo posete brače iz Srbije i kada “i im dali znati, da im je put k nama z.atvoren. Naravno, priredivači ljub-‘ianskog sleta morali su po diktatu sVog slovenskog sokolskog osecanja s ogorčenjem odbiti tu drsku i izazi-valačku napomenu bečke vlade, te su °ba puta radije slet otkazali, nego da hi okrnjili njegov značaj i tako se grešili o svoju čast i savest. I sokolske ruke, koje su se pružile da na ?‘etu pozdrave braču iz Srbije i da ‘k zagrle, usled te provokacije bečke vlade stisle su svoje pesnice i pripravno čekale na sve, pa dogodilo sc što do. lako jc usled toga svaka javna manifestacija zabranom toga sleta bila oneniogučena, ipak se je naše sokolsko bratstvo još u svojim povredenim pušania jače učvrstilo i probudilo, na-N se ljubav još više rasplamtila i na-e čeznuče za ujedinjcnicm i slobo-
IHtkrajinsUi slet u Subotici na Vidovdtan o. q.
Proglas Slelskog odbora
Braćo 1 sestre!
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije o Vidovdanu ove godine održače u našoj Subotici svoj IV pokrajinski veliki sokolski slet u koje če dane Ju-gosloveni, ovde na severno j kapiji svoje Jugoslavije, otvoreno i javno pokazati jugoslovensku svoju jedinstvenu svest, široku ljubav i puno bratstvo. U te sletske dane: 14 i 15, 28, 29 i 30 juna ove godine Jugosloveni če ovde, u svojo j belo j Subotici u prisustvu svoje brače Slovena: Čehoslovaka, Rusa, Bugara i Poljaka snažnim i odluč-nim nastupom, naročitom jednom sokolskem svečanošču utvrditi i zagrliti Subotiču kao jiigoslovensku našu se-vernu metropolu, koja postoji i živi još iz kamenog doba nastanjena i naseljena Slovenima sa svešču, kako ne-kad tako i sad, da se samo isfinskim radom mogu postizati uspesi, i, da današnja Jugoslavija zemlja i država Jugoslovena ž iv i i postoji na temeljima na koji-ma je i nastala, a ti Su: SLOBO-DA, BRATSTVO i JEDNAKOST za sve Jugoslovene u Jugoslaviji!
Nove naše generacije Jugoslovena danas imaju jasna shvatanja, odre-dene želje i ostverljive ideale. Današnji naši novi naraštaji su u svome po-kretu i delanju odlučni. Oseča se stva-ralačko talaSanje i delotvorno kreta-nje u njihovim redovima. kao i ljubav za život ideja i dela punih samopouz-danja i samorada. Očevidno je da silna struja svesnog jugoslovenskog života močno kruži našim krajem: severom Jugoslavije i da mladi naši naraštaji nastupa ju uzdignuta čela, is-pravljenih leda sa svešču: TEŠKO NAMA BEZ NAS! I, tako, napori naši nisu bez ploda, a energije naše ne troše se bez rezultata. Zato u današnjim našim danima niko nam nije neophodan, niti nam je iko izlišan!
Živimo iz prošlosti u sadašnjosti za budučnost svesni da: samo u brat-skoj slozi i bratskoj ljubavi glatko ee-mo podneti sve potrebne i neizbežne napore i sva neophodna pregaranja za istinski slobodnu, demokratsku i močnu Jugoslaviju — Domovinu državno i duhovno sjedinjenih Jugoslovena, svekolikih sinova i kčeri ove, naše zemlje s jednom tradicijom, s jednim jezikom i sa istim željama, istim potrebama i istim idealima. KROZ SVOJE KRVAVO I ČEMERNO ISKUSTVO SAZNALI SMO
ISTINU: Slogom rastu male stvari, a nesloga sve pokvari!
Puno jedinstvo celokup-nog našeg naroda u zemlji nam Jugoslaviji, to je naša snaga i to je naš zdravi i lepi život! Nerazdvojni Jugosloveni i puna i cela Jugoslavija je sv im a nama iznad s v ega n d šega dnevnog, p r o 1 a z n o g i posebnog!
Jedinstvo narodno i celina države nam Jugoslavije: To je naš naj viši cilj i n a j -veči zakon za sve nasf I neka znaju svii s v a k o da smo nerazdeljiva celina, nedeljiva Jugoslavija! Jugoslov-en-stvo t rep ti s.vojo m svetlino m budučnost Jugoslavije i celokupnog nam Jugoslovenskog naroda osvetljava svojim zračenjem i očrtava silinom. svoje sabrane snage!
U našo j belo j Subotici, ovde na se-vernoj brani naše Otažbjne, ovogodiš-nji Vidovdanski Veliki pokrajinski sokolski slet biče.snažno zračenje svetlih Lepota Jugoslavije i Jugoslovena kroz naše Sokolstvo. Subotički pokrajinski veliki sokolski slet biče pobednički trubač svesnih i pouzdanih sokolskih i jugosloveaskih vrsta, boraca za ne-taknutu celinu naše zemlje u sadaš-rijim granicama Jugoslavije.
Ovde u Subotici, na severnoj granici Jugoslovena i Jugoslavije, zaposleni svojim mirnim stvaralačkim radom, a u isto vreme spremni da u svakom času prihvate borbu i odbiju svaki napad na svoj zdravi život, Jugosloveni svrstani u neodoljive redove sokolskih zatočnika žele i hoče da pokažu da: i sever naše zemlje jugoslovenski misli i oseča, u neprikosnovenom: sastavu celokupnog našeg državnog i jugoslovenskog života zemlje nam Jugoslavije!
U Subotici, ovde na severu naše Otadžbine, Sokolstvo če kao živi gra-uični bedem pokazati da je iz duboko uzoranih brazda plodnih i širokih ju-gpslovenskih narodnih njiva niklo plodonosno seme, koje su vekovima sejali i svojim znojem i krvlju zalevali znani i neznani jugoslovenski narodni sejači.
O Vidovdanu ove godine, u dane našeg velikog sokolskog sleta kroz zbije ne so-
kolske redove u našoj Subotici od jeknuče na sve Strane jasni glas Jugolovenske narodne duše: da ovde u Subotici u pitanju Jugoslovenskog naroda živi samo jedna Jugoslo venska na rodna mi-
sao i j e d n o jugoslovensko narodno osečanje.
Sokoli, Jugosloveni, podite, hodite, dodite!
Sad o Vidovdanu je u Subotici svima nama slet!
Dođite u Subotiču na sletl
dom nije više mogla sprečiti i umstiti nikakva sila. Svi smo osečahi znali ono, o čemu je več pevao Prešeren u »Krstu pri Savici«, da »manj strašna noč je v črni zemlje krilu, kot so pod svetlim soncem sužnji dnovi«.
U takvoj atmosferi, kada sc na jednoj strani sve više jačate težnja za izlazom iz neodrživog položaja, a na drugoj strani sve više, kruče i bezob-ziriiijc vršilo nasilje nad našim nacionalnim i sokolskim življem, osobito u Bosni i Hercegovini, a što jc izazi-valo njegov otpor, bečka vlada u svo-joj zaslepljenosti i neobuzdanoj mrž-nji i strasti inscenirala je banjalučki veleizdajnički proces, koji ■ kao što je izneto u dotičnom članku u 17 broju našega lista — i po broju optuženih i po strogosti osude sigurno spada medu največe političke procese, koji su ikada vodeni. I u istinu, tako je i bilo. Ta austrijski auditori su u tom procesu osudili na smrt 16 naših ljudi, a 89-rici udarili kaznu od 859 godina robije. Medu osudenima bilo jc 14 naše brače, koji su se nalazili na čelu sokolskog pokreta u tim kra-jevima. .Medu ovima je bio br. Cedo Milič, današnji starešina Sokolske žu-
NA SLET! - ZDRAVO!
Prvog maja 1936 godine u Subotici,
Inž. Kosta Petrovič, Nenad Rajič, dr. Ignjat Pavlas, Milan Teodorovič, Lazar Tešič
Odobreno olsusivo drž. službenicima, koji če učestvovati na slelu u Subotici
Na molbu Sletskog odbora IV po-krajinskog sleta Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Subotici, g. Pret-sednik Ministarskog saveta rešio je, da se svima državnim službcnicima-Sokolima, koji žele učestvovati na pokrajinskem sletu u Subotici, može odobriti otsustvo od 23 juna do 2 jula o. g. s time, da im se ovo otsustvo ne računa u redovan godišnji odmor.
O prednjem rešenju izveštena su sva ministarstva.
♦
1
Vozne povlastice za Sokole iz inostranstva
Za. goste-Sokole iz inostranstva, koji če učestvovati na pokrajinskom sletu u Subotici, odobrena je povla-stica od 75 % normalne vozne cene u vremenu od 25 juna do 31 jula zaključno, s tim da u tom vremenu na osnovu overovljene legitimacije o uče-stvovanju na sletu mogu čin it i izlete po Jugoslaviji u proizvoljnim relaci-
jama. Sem toga, Dubrovačka parobro-darska plovidba a. d. i Jadranska plo-vidba d. d. odobrili su za sve goste iz inostranstva učesnike na sletu povla-sticu od 50 % popusta od normalne vozne cene u svima razredima a u vremenu od 25 juna do 15 jula 1936 god.
*
Osiguranje učesnika sleta
Svi učesnici na sletu osigurani su za slučaj smrti sa 10.000 dinara, a za slučaj trajne nesposobnosti sa 20.000 dinara.
♦
»Jugoslovenski život«
List za propagandu pokrajinskog sleta u Subotici, »Jugoslovenski život«, u broju 7 od 6 o. m., donosi na prvoj strani proglas Sletskog odbora povodom pretstoječeg pokrajinskog sleta u Subotici.
Proglas je u ovom broju objavljen na četiri slovenska jezika, i to: na češkoslovačkom, bugarskom, poljskom i ruskom.
Ovaj broj lista razaslat je svemu slovenskom Sokolstvu i bugarskim Junacima.
Minlslar za fizičko vaspilanje brat dr. Rogić razgledao je sokolski stadion u Subotici
U utorak dne 5 o. m. stigao je u Subotiču u svrhu razgledanja sokolskog stadiona, na kome če se održati IV pokrajinski slet Saveza SKJ, rnini-star za fizičko vaspitanje naroda brat dr. Josip Rogič. Ministru bratu dru Rogiču pridružili su se na stanici u Novom Sadu članovi uprave Sokolske župe' na čelu sa starešinom bratom drom Ignjatom Pavlasom.
Na subotičkoj stanici, uz pret-stavnike vlasti ministra brata dra Ro-giča dočekali su svi članovi Sletskog odbora to ga je pozdravio starešina Sokolskog društva Subotica brat Nenad Rajič.
Sa staniee ministar brat dr. Rogič uputio se s pratnjoin na sokolski stadion, gde mu je brat inž. Kosta Petrovič, naš poznati stručni pisac za gra-dcvino telesnog vaspitanja, prema či-jim se osnovama i podiže subotički stadion, prikazao tok i način radova na subotičkom sokolskem stadionu.
Zatim je ministar brat dr. Rogič razgledao mesto, na kome če se, tako-
' der po projektu brata inž. Koste Petroviča. urediti narodni park Kralja Petra II. O svim ovim radovima i osnovama subotičkog Sokola ministar brat dr. Rogič izrazio je svoje največe zadovoljstvo.
Nakon toga se ministar brat dr. Rogič s pratnjoni vratio u grad, gde je razgledao Jugoslovenski narodni dom Kralja Aleksandra 1, koji jc nedavno podignut.
Naveče toga dana održana jc u kancclariji Sokolskog društva sednica Sletskog odbora, kojoj je prisustvovao i ministar brat dr. Rogič, te na kojoj je starešina društva brat Nenad Rajič podneo ministru bratu dru Rogiču is-erpan izveštaj o dosadanjem radu Sletskog odbora. Tom prilikom starešina brat Rajič je predao ministru bratu dru Rogiču kao i ostalim gostima; sletsku značku.
Posle sednice priredena je u čast ministra brata dra Rogiča večera u re-storanu »Srpski Kralj«.
pe Mostar, koji je bio osuden na smrt, dalje br. dr. Voja Besarovič, današnji starešina Sokolske župe Sarajevo, koji je bio osuden na 18 godina robije i br. Stevan Žakuln, današnji šef kance-larije Saveza SKJ, koji je bio osuden na 10 godina robije, dok su ostala bra-ča bila osudena svaki od 5—12 godina robije. To se dogodilo pred 20 godina, kada je trebalo da sc ispuni pro-ročanstvo državnog tužioca, koji je u tom procesu na koncu svoga govora zavapio: »Narod ec vas prokleti!«
Ali ta kletva prometnula se u blagoslov. Smeli, ponosni i dostojanstveni, osudenici nisu pognuli glave, nego su viteški i junački nosili svoj krst mučeništva, sve dok se nisu porušila vešala, koja su im bila namenjena i dok se nisu razletele železne rešetke tamnica, u koje su bili bačeni. Pobe-dila je borba za ideale; pod težinom banjalučkog procesa srušila sc u prah sva naduvana moč krvnika i tirana. Sokolski ideali bratstva, ljubavi i slo-bode skršili su neprijateljsku silu.
U to vreme, kada je nacionalna Banja Luka s največom pozornošču, odanošču i poštovanjem pozdravljala osudcnike..u Rusiji počinje da se for-
mira jirva naša dobrovoljačka divizija, koja je bila početak velikog pokreta jugoslovenskih dobrovoljaca. Ovi su — kao što smo to več istakli u broju 13 našega lista od 27 marta o. g. —; preziruči smrt odlučno jurnuli u borbu protiv vekovnog neprijatelja našeg imena i naše slobode, i ovenčali s ven-cima junačke pobede i neprolazne slave kopija naših ratnih zastava. I ovi naši dobrovoljci, idealisti po svemu svom biču i žiču, okupili su se, njih 5000, 26 aprila o. g. u Beogradu, da proslave 20-godišnjicu svog postojanja i da opet istaknu one ideale, za koje su se borili, za koje su krv lili i za koje su umirali. Na tom svom kongresu oni su naglasili, da pod jednim Kraljem i u jednoj državi Jugoslaviji zahtevaju bczuslovno poštovanje jugoslovenske nacionalne ideje i njcnu nedotakljivost. Oni su izjavili, da če čuvati ono što je bilo stvoreno s tolikim krvavim žrtvama. Istakli su zahtev, da u državi vladaju ljudi s pu-nim autoritetom, i da se narodno i državno jedinstvo mora kao naš vrhovni zakon do kraja provesti na sVim područjima državnog i narodnog života. 1, konačno, naglasili su, da jugo-
slovenska nacionalna ideja nikada više ne sme biti predmet političkog meše-tarenja.
Kako vidimo, borbe za ideale još nisu okončale, jer su ideali u svoj potpunosti nepostizivi. Od »Crvene knjige« pa preko banjalučkog procesa do odlučnih javnih izjava i zahteva naših dobrovoljaca proteklo jo doba prepuno junačkih napora i viteških podviga, a s kojima je i Sokolstvo dokazalo pravo na svoju egzistenciju, i time takoder steklo i pravo budnog čuvara jedinstva, samostalnosti i veličine Kraljevine Jugoslavije. I kao što smo bili god. 1914, tako smo i danas svesni toga, da je samo zdrav, močan, nacionalno svestan i dobro organizovan narod sposoben da sc brani, i da pobeduje.
Ovu svoju veru u moralnu i fi-zičku snagu, veru u temeljnu ideju našega Sokolstva, hočemo da dokažemo i ove godine na pokrajinskom sletu u Subotici — starim borcima na zadovoljstvo, a mladom pokolenju na pot-strek!
ROSIJA - FONSIER « društvo za osigumnfe I reosiguranfe • BEOGRAD
Godišnfa skupšlina Sok. župe Cetinje
25 i 26 aprila t. g. Sokolska župa Cetinje održala je svoju redovnu go-dišnju skupštinu uz učešče veli ko g broja delegata naših jediniea. Skup-ština je održana u Kotoru zbog toga, što je tog dana kotorsko društvo proslavilo dvadesctpetgodišnjicu osnutka svog društva te je na plenarnoj sodnici župe bilo odlučeno, da se župska skupština spoji s tom svečanošču.
Prvog dana skupštine bila je pret-konfercncija svih delegata društava ove župe ,na kojoj su se pretresala sva pitanja koja zasecaju u rad Sokolstva naše župe. Za ovu skupštinu uprava župe spremila je iserpan izvcštaj, u kome prikazuje stanje Sokolstva na teritoriji ove župe.
Uprava župe je u toku prošle go-dine održala 52 redovne i vanredno eednice. Sem ovih, održana je jedna plenarna sednica, jedna svečana prili-kom doeeka bugarskih »Junaka« i jedna komemorativna. Na svim ovim mnogobrojnim sednieama diskutovali su se svi problemi Sokolstva na po-dručju župe. Donošeni su zaključci po svim tekučim pitanjima. Glavna na-stojanja župe svodila su se na što in-tenzivniji rad oko širenja sokolske misli na području župe, osnivanju novih jediniea, povečanju broja članstva, iz-vodenju niza sokolskih priredaba i prc-duzimanju mera za održavanje župskih tečajeva, tehničkih i prosvetnih, za društva i čete. U stalnom kontaktu sa svim svojim jedinicama, uprava župe se starala da rad njenih društava i četa bude što intenzivniji.
Rad načelništva župe u prošloj godini
Načelništvo župe je u prošloj godini preduzimalo niz akcija za izvode-nje raznih sokolskih priredaba. Tako na sletu u Sofiji, ova župa bila je re-prezentovana s preko tri stotine učes-nika, a uvežbanost članstva ove župe bila je zapažena u skupnim vežbama kako od Saveza Sokola tako i od »Junaka«. Načelništvo župe je imalo tako-đer vidnog učešća oko organizacije lo-gorovanja na Lovčenu, gde je tom pri-likom bio održan pomen blaženopočiv-šem Viteškom Kralju Aleksandru Pr-vom Ujedinitelju, kao i pomen Njegošu, a istovremeno i vladici Danilu Petroviču. U logorovanju it Miločeru, kod Budve, uzelo je učešča oko 3000 So-k#la. Povodom rodendana Kralja Petra II, koji je Svoj prvi rodendan kao Kralj slavio u Miločeru, Sokoli su odr-žali blagodarenje u manastiru Praskvi-ci, zatim su defilovali ispred Nj. Vel. Kralja i Kraljevske porodice. — Načelništvo župe je u prošloj godini orga-nizovalo i više tečajeva za osposoblja-vanje sokolskih funkcionera u društvi-ma i četama. Župa ima na svojoj teritoriji 36 sokolskih društava i 120 sokolskih četa, svega 156 sokolskih jediniea. Što se tiče brojnog stanja članstva u društvima i četama, župa ne raspolaže podacima za sva društva i čete, jer 14 društava i polovina četa još ni do da-nas nisu poslali župi glavni statistički izveštaj za 1935 godinu. Može se računati da župa u 156 sokolskih jediniea ima više od 13.000 pripadnika. Primo-čuje se, da društva imaju vrlo mali broj prednjakinja, a sokolske čete uopšte ih nemaju.
Rad prosvetnog odbora
Prosvetni rad je voden putem raznih priredaba, tečajeva, predavanja, govora, propagandnih akcija (Proslava Prvog decembra, Nedelja štampe, Nedelja trezvenosti, 700-godišnjica sv-. Save, 100-godišnjica ilirskog pokretai itd). Prosvetni odbor je omogučio održavanje nekoliko prosvetnih tečajeva na području župe. Osobito je uspeo prosvetni tečaj u Hercegnovome.
Otsek za čete i poljoprivredu odr-žao je niz peelarskih tečajeva u raznim mestima župe i besplatno je pode-lio društvima i četama oko 900 raznih vočnih saidnica i uputnica za žito; po vrlo umerenim cenama ustupio je četama na selu semena ljueerkc, razne poljoprivredne alate i preduzeo je ak-ciju za izvoz lekovitog bilja. Otsek je takoder organizovao prosvetni tečaj u Peči.
Posle pročitanog izveštaja nastala je živa diskusija povodom dobrih i rdavih strana u prošlogodišnjem radu društava i četa. Bili su iznešeni^ konkretni predloži, a br. dr. Nikola Škero-vič pročitao je vrlo iserpan elaborat o radu Sokola na selu u vidu ekonomsko - prosvetnog podizanja sela. Povodom ovog elaborata povela se vrlo živa diskusija. Zatim je rešeno tla se za-počne s izdavanjem župskog mesečnog glasila. Kako su bile prodiskutovanc sve tačke dnevnog reda, prietupilo se izboru nove uprave župe. Na predlog brata Mitra Keleniča i ove godine aklamacijom je izabran za starešinu brat Gavro Miloševič. Po naročitom kandidacionom odboru predložena je ova
nova uprava:
Starešina brat Gavro Miloševič I zamenik brat Mihailo Bajič, II zame nik dr. Nikola Škerovič, III zamenik Miho Domančič, IV zamenik Radivo je Zonjič, tajnik Milutin Ivanovič, pro svetar Panta Arandelpvie, načelnik
Rajko Ivanovič, I zamenik Kristofor Miloševič, II zamenik Dordc Bouhal, III zamenik Rade Njirič, načelnica Tonka Vik, I zamenica Vukica Tiodo-rović, II zamenica Dordina Škerovič, III zamenica Džodžo Stanislava, blagajnik br. Jovo Durovič, gospodar br. Risto Gordič, statističar Niko Bokan, izvestitelj za poljoprivredu br. Duro Slapničar, izvestitelj za sokolske čete зг. Krsto Grujičič, izvestitelj za zdravstveni otsek dr. Vladimir Gerasimovič i izvestitelj za štampu br. Nikola Do-riomedov. Članovi uprave: br. Jovo Sekulovič, Predrag Kovačevič, dr. Ne-ško Radovič, Dušan Popovič, Nikola Knježevič, Mihailo Rajnvajn, Dorde Mrkobrad, dr. MSlorad Soškič, Fred Zorati, Ignjo Zlokovič, Matan Kalude-rovič, Jovan Ivovič, Petar K. Martino-vič, Mitar Nenezič, general Rajnič, Lale Zuber; zamenici: Jovan Grivič, Milo Bujovič, Stevo Jovičevič, Obren Dunderovič, Jokica Grujičič, Vido Ba-naševič ,Antun Vinte, Nikola Medin, Radomir Nikolič, Jovan Kovačevič, Milenko Rašovič, Stevan Mustut, Ja-goš Popovič, Maksim Zlokovič, Stevan Bokan, Savp Marinovič; revizori: Jovo Dapkovič, Dušan Pajevič, Frano Les, Dimitrije Đorđević, Krsto Pejovič, zamenici: Simo Sekulovič, Zdravko So-linger, Milonja Deletič, dr. Radoslav Miletič, Jovan Poček; sud časti: dr. Niko Martinovič, Milutin Duričkovič, proto Nikola Markovič, Milan Buj, Petar Uskokovič, zamenici: Blažo Vu-činovič, Novo Medenica, Obrad Koko-tovič, Miloš Boškovič i Vuko Stojkovič.
Ovim« je završen rad prvog dana. Sutradan u 10 časova pre podne u sve-čanoj dvorani Oficirskog doma bilo je svečano otvaranje skupštine u prisu-stvu delegata društava i sokolskih četa, koji su toP jutra stjgli s razvijenim zastavama u Kotor i velikog broja Sokola iz sviju društava župe Cetinje. Skupštini su također prisustvovali: iza-slanik Saveza Sokola br. Voja Todorovič, izastanici Bana i Mitropolita te i svih grad., voj. i ver. ustanova Boke Kotorske i drugi ugledni gosti. U naj-večoj tišini starešina br. Gavro Miloševič otpočeo je svoj pozdravni govor i najpre je pozvao sve prisutne da se sete Prvoga Sokola Kraljevine Jugoslavije našega Mladoga Kralja Petra II, a zatim je evocirao uspomenu na Nje-govog Oca blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra Prvog Ujedinitelja. Zatim je potsetio prisutne na gubitak, koji je pretrpljela župa vi toku prošle godine smrču dvojice agilnih Sokola brata O. Jeroteja Petkoviča i Boška Jakšića. Zatim je u zanosnom govoru izneo značaj i važnost sokolske organizacije. Govornik je više puta bio prekidan živim odobravanjem i burnim klicanjem. Pri kraju svoga govora brat starešina pročitao je tekst pozdravnih depeša Nj. Vel. Kralju Petru II, Nj. Kr. V. Knezu Namesniku Pavlu, Ministru za fizičko vaspitanje naroda ,banu Zetske banovine i Sa-vezu Sokola i preuzv. biskupu Učeli-niju.
Zatim se prešlo na dnevni red. Izabrani su overači zapisnika. Izve-štaji o radu se nisu pročitali, jer su prodiskutovani na pretkonferenciji. Izveštaj i su primljeni. Br. Sčepanovič je saopštio prisutnima, da je na pretkonferenciji aklamacijom izabran za starešinu župe br. Gavro Miloševič a kandidacioni odbor sastavio je listu ostale uprave. Pročitana lista uprave prihvačena je. Ovim je završen rad skupštine, koju je zaključio brat Miloševič. — Posle skupštine svi su Sokoli prošli u impozantnoj povorci, na čelu s gradanskom muzikom i razvijenim zastavama društva Kotor i četa, glavnim ulicama Kotora, burno pozdravljeni od gradanstva.
Posle podne svi su učesnici skupštine, u zajednici s članovima sokolskih društava1 iz Boke Kotorske, otišli na iskičenom brodu »Cetinje«^ u Pr-čanj, da sc poklone senji blaženopočivšeg Kralja Aleksandra^ I Ujcdinite-lja i da polože na podnožje Njegovog spomenika lovorov venac. U Prčnju je izletnike pozdravio starešina društva br. Brguljan, a ispred spomenika govorili su načelnik opštine Prčanj br. Rudolf Dunio, br. Gavro Miloševič i poznati govornik katolički svešte-nik kanonik ‘ br. Don Niko Lukovič. Njihov govor duboko jo potresao sve prisutne; mnogi su plakali, kada je Don Niko Lukovič govorio o ličnosti i zaslugama počivšeg Kralja i Njego-voj tragičnoj smrti u Marselju. Posle toga brod s izletnicima otplovio je u pravcu Meljina, gde su se izletnici is-krcali i bili dočekani od velikog broja gradanstva. Na ulazu u Meljine izletnike je dočekao lepim govorom brat Stevo Jovičevič. U impozantnoj po-vorci Sokoli su se uputili u starodrev-ni manastir Savinu, gde su prisustvovali pomenu Blaženopočivšem Kralju. Ovde je održao patriotski govor brat Dušan Popovič, starešina društva Her-cegnovi. Zatim se povorka na čelu s dvema muzikama uputila u grad Her-cegnovi, gde je bila burno pozdravljena od gradanstva. U sedam sati izletnici su se brodom uputili natrag za Kotor.
Doriomedov.
Prva pozorišna dela iz našeg sokoiskog života
Prosvetni odbor Saveza SKJ ras-pisao je natečaj za pozorišnu igru iz sokolskog života i objavio je u_»So-kolskoj prosveti« za februar 1935 go-dine, zatim istog meseca u »Sokol-skom glasniku« i drugim časopisima. Do 1 oktobra 1935 godine, kad je isti-cao rok primanja radova, stiglo je 9 pozorišnih dela.
Na svojoj sednici od 26 aprila o.
Prosvetni odbor Saveza SKJ, prema oceni članova ocenjivačkog suda: g. Josipa Kujundžiča, redatelja Narod-nog pozorišta u Beogradu, g. VI. Vel-mara Jankoviča, dramskog pisca i sc-kretara Umetničkog odeljenja u Mini-starstvu prosvete, br. Milisava Sakul-ca, člana Prosvetnog odbora Saveza SKJ i njegovog Književnog otseka, do-delio nagradu u iznosu od 2500 Din g. Vladislavu Tmuži, dramskom piscu iz Sarajeva, za pozorišno delo: »So-kolbeg«, komad u 2 čina (4 slike) s pevanjem iz muslimanskog sokolskog života na selu.
Nezavisno od konkursa Prosvetni odbor Saveza SKJ dodelio je nagradu od 2000 Din bratu Dušanu Đ. Cvetkoviču, glumcu Narodnog pozorišta u Banjoj Luci, za pozorišno delo »Sokolska majka«, pozorišnu igru iz sokolskog života u 5 činova.
Ostali pisci mogu, kako je to u natečanju i objavljeno, dobiti svoje delo natrag, ali na svoj trošak.
Sokolska muzička izdanja za II sok. muzički festival
Prosvetni odbor Saveza SKJ iz-veštava sve bratske sokolske jcdinice, da je izdao ove kompozicije:
St. St. Mokranjac: VII rukovet, za tamburaški zbor bačkog sistema, cena 10 Din.
Sv. Paščan - Kojanov:	Svečani	so-
kolski marš, za tamburaški zbor bačkog sistema, cena 18 Din. — Isto za tamburaški zbor sisačkog sistema, cena 18 Din. — Isto za duvačku muziku ili fanfaru, cena 30 Din.
P. Stojanovič: Sokolski marš »Državno jedinstvo«, za duvačku muziku ili fanfaru, cena 20 Din.
Note se šalje samo onima koji po-šalju unapred novac na čekovni račun Prosvetnog odbora Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije broj 58.150.
Vežbovno odelo sokolskih čela
Prema zaključku zbora župskih načelnika, sokolske čete nastupaju na svim javnim nastupima kod izvodenja svojih vežbi u propisanom vežbovnom odelu, koje se sastoji od: sokolske majice, belih lakoatletskih hlačica na venac (koje se učvrščuju običnom ili gu-menom vrpcom), koje sižu do polovice stegna i belih priglavaca (na kojima može da bude prišiven don).
Svečano odelo sokolskih četa je, kao i do sada, narodna nošnja sa so-kolskom kapom, značkom i trakom sa napisom čete.
Zdravo!
Načelništvo Saveza SKJ
Zbor župskih prosvetara
Zbor župskih prosvetara, kojt se je imao održati dne 16 i 17 o. m., od-goden je i održače se dne 23 o. m. u saveznim prostorijama u Beogradu u 15.20 časova.
Solcolstea radio-predavanfa
■Radio sianlce Beograd — Zagreb — Ljubljana
Sledeča sokolska radio-predavanja održavaju se:
dne 14 maja predaje brat Hrvoje Macanovič, Zagreb, o temi: »Jugoslo-venski Sokoli noše olimpijski oganj kroz Jugoslaviju«;
dne 17 maja predajo brat Jožo Šokčič, Subotica, o temi: »Kalor (Dra-gutin) Milodanovič« (popodnevno);
dne 21 maja predaje brat Ljubun-čič Hasan, Sarajevo, o temi: »Jugoslo-venska misao i Sokolstvo II«;
dne 28 maja predaje brat Bogoljub Krejčik, Beograd« o temi: »Pre-zident Eduard Beneš«;
dne 4 juna predaje brat Marko Protič, Subotica, o temi: »Udeo Srba u bunjevačkom pokretu«;
dne 7 juna predaje brat Lazar Sti-pič, Subotica, o temi: »Narodne tradicije u Bunjevaca (popodnevno);
dne 11 juna predaje brat Hrvoje Macanovič, Zagreb, o temi: »Jugoslo-venski olimpijski odbor«;
ŽUPSKI SLET U KARLOVCI)
POD POKROVITELJSTVOM NJ. VHL KRA1JA
Malena, ali vredna Sok. župa Kar-lovac naveliko se sprema da o Duhovima, 31 maja i 1 juna, dostojno proslavi svoj veliki dan: svečano razviče župskoga barjaka, koji joj je darovao Nj. Vel. Kralj Petar II. Ta značajna sokolska i opštcnarodna svečanost oba-viče se u okviru III župskog sleta, ko-jom će se prigodom ponovno moči ma-nifestovati solidnost sokolskog rada te župe, a znajuči uspehe dosadanjih kar-lovačkih sletova uvereni smo, da isti neče izostati ni ovoga puta.
O značenju sletova uopšte najbolje je rekao sam Tirš, kad je postavio upravo definiciju sleta: Slet je ispit zrelosti sokol. rada. I doista: na svima našim sletovima pokazujemo šta i koliko vredimo, a u opštoj nelagodnosti bezbrojnim teškoćama naših dana mnogostruko više i jače iskaču zna-čenja svih jugoslovenskih sokolskih sletova ove godine. Nema sumnje da če se največa ovogodišnja sokolska sletska svečanost izvršiti u eksponira-noj Subotici, ali jednako je sigurno, da značenje karlovačkog župskog sleta poprima naročito obeležje, kad se zna za sve one negativnosti, koje danomi-ce i u sve žeščoj formi naleču na pojedine sokolske radnike, na mnoge čete i društva tamošnjeg područja. Sokolstvo, .ispovedajuči uvek i svuda svoju svetlu ideologiju, treba i ovom prigodom, o Duhovima u Karlovcu, ponovno i jako manifestovati na jednoj strani svoje iskreno, pošteno i nesebično jugoslovensko narodno verovanjema na drugoj strani dokazati svu ozbiljnost svoga rada, iskrenu želju za opštena-rodnim 'boljitkom, i — nada sve — čvrstu odluku mirnog, trezvenog i mi-roljubivog sokolskog delovanja.
Svakako sam slet župe Karlovac t razviće njene župske zastave, tog sokog Kraljevskog poklona, upucuju sve Sokole, a naročito one iz susednin župa Zagreb, Sušak-Rijeka i Novo m sto, da brojnom posetom odadu P znanje bratskoj Sokolskoj župi- Kar o-vac na svemu njenom dosadanjem pešno provedenom sokolskom de u, da istovremeno dokažu spremnost ju Sokola za potrebno medusobno p maganje.
Program sletskih dana lep je 1 mnogostran. Na prvi dan Du^ maja, preko cclog če se dana o, župska takmičenja, a uveče bice u likom novom domu matičnega di prva župska prosvetna akademija, goga dana održače sc glavni deo kolske manifestacije: pre podne sveča nosna povorka, a posle podne J vežba, s čime če u vezi biti obavljena posveta župske zastave. Navece goga dana održače se uzorna ZUP, ‘ akademija. Svakako je to program gat i sokolski vrlo zanimljiv a nad se je, da če sokolski tehnicki i P svetni radnici karlovačke župev u stoj ati da posetiocima tih ■svečan i župskih priredaba pruže najvi:s> najbolje od onoga, što je uopšte u danjim prilikama moguče dati. opet Karlovac, sa svojom lepom o licom, divnom Koranom i ^^pp . nom blizinom čarobnih Plitvickm zera pružiče nesumljivo posetioc toga sleta lepu priliku i n'°.f u.,. ugodnog provodenja diihovskm », dana, pa da se tako uzmogne vre korisno sokolsko delo spojiti s P jatnim razonodenjem i dragocenim nim zadovoljstvom.
Akademija Sokolskog drušiva Beograd II
Akademiji prisustvovali su Njihova VisoCanstva kraljeviči Tomislav i Andrej
Posle poduže pauze, za koje vreme iz nepoznatih razloga naše priredbe nisu održavane, Sokolsko društvo Beograd II priredilo je 3 o. m. svoju VI akademiju u Narodnom po-zorištu kod Spomenika.
Prvi i neodoljiv utisak s ove akademije jeste, da se Sokolstvo penje. Da se diže u vi s i ulazi u domenu umetnosti.
Ovakva jedna priredba najrečitije govori i ubedujc, da gimnastika Sokolstvu nije cilj, i da ona ima da služi onom višem i uzvišenijem, onom što je čoveku bolje i plomcnitije. I čvrsta mišica i bujna snaga tela, okretnost i elastičnost njegova, sve to ima da se potčini duhu, njegovoj okrepi i stva-ranju. U svemu onome što smo gledali da se odigravalo i dešavalo pred nama na ovoj retkoj priredbi, gimnastika nije bila zastupljena svuda, ali je bila u punoj meri svuda izražena. Pomoču nje je izgradena cela ona šarolika i zamamna igra, koja je oča-ravala. Ona pak samo se negde videla, a veoinom je bila zasenjena umet-ničkom kompozicijom te se nije videla, ali su se njene posledice ispoljile. Nje se bila ovde dotakla umetnička ruka i upotrebila je za jedno delo lepote i skladnosti, slikajuči ga u naj-živahnijim bojama.
Ono evakodnevno, monotono: en, dva, tri, šti-ri, koje se stotinama puta ponovi u vežbaoniei, sa znojem i umorom do klonulosti, dalo je uz sarad-nju i vodenje autora kompoziciju, ono što je osvojilo i zanelo gledaoce. Tako je ona prosta vežbaonica sa svojim skromnim uredajem i još skromnijim radnicima postala i umetnička ra-dionica...
Ceo program — koji su dali- sokolski radnici ovog društva, sem jedne tačke — sastojao se iz 12 tačaka ili bolje rečeno 12 prizora, koji su se na-izmenično pojavljali i iščezavali, ostav-ljajuči neobične utiske, koji su odu-ševljavali čelu dvoranu.
Mi čemo u ovom prikazu podeliti to sve vežbe u tri grupe. U jednu ćemo staviti one, u kojima je bila zaetup-ljena čista gimnastika, u drugu če doči one mešovite vežbe, gde je suha gimnastika osvežena, dala joj životnog daha i obojadisana umetniekim bo-jom; u treču grupu stavičemo vežbe gde je gimnastika izražena u umet-ničkom obliku, gde je ona bila nevid-Ijiva služavka lepoti.
U prvoj grupi bile su dve vežbe na spravama: preskoči na kozliču i vežbe na visokom razboju. Preskoči na kozliču je efektna vežba naraštajaca, izvedena odlično. Mnogi vežbači, u kojima se tek počinje da budi snaga, našli su u ovoj vežbi ono što odgova-ra njihovom dobu i njihovim ambicijama, pa su radilj s punom voljom i postigli uspeh. Pozdravljeni su kao lepa nada sokolska.
Vežba na visokom razboju, dala je prilike nckolicini članova, da u tc-škim stavovima izraze svoje više teh-
ničke sposobnosti. Pojedinci su s ^ jim izvodenjom izazvali divljcnje> cola grupa postigla uspeh, koji Je graden dugim tapšanjem.
U drugoj grupi imamo tri vez e-»Slikovite vežbe« — sastav brata sandiča, muzika od brata Petrika izveo jo mladi muški naraštaj T>rec1^ i savršeno. Ovde jo gimnastika P01", šana i protkana umetničkim PnmeSt' ma, preradena i doterana rukom au ra. Živ i slikovit sastav s brzim tc ^ pom razvija se po taktu muzike i trčečim koraku — u »kasu« vrsC prestrojenja. Ravnanje uvek dobro . čuvano tc je utisak odličan. Vez su ispračoni aplauzom.
»Dižite steg«. — Simbolična ve*, ba, himna zastavi po poznatoj PeS . ubojnog karaktera i muzici Jenkov • Br. Kovač dao je jednu vrlo usPe. kombinaciju, punu efektnih slika. ^ di vežbači su razumeli autora pa, P neti tonovima muziko, radili su	.
i skladno, te su dobili pri svršet oduševljene pozdrave.
»Slovan na dan« — Gregorčiče'^ posma, Jenkova muzika udružena gimnastikom, dale su jednu retku si j boličnu vežbu, koju su s puno ,v0 JRr predanosti vežbala starija brača. ' Kovač je dao jednu snažnu i uPe^. ljivu sliku koja deluje. Budenje S vena iz tame robovanja i izlaska »n dan« na svetlost slobode. I star’ja-uSi ča su pokazali da su oprobani v®, a i dobili priznanje od strane gledala •
U trečoj grupi imamo dve P° grupe s više vežbi. U prvu podgrup stavičemo vežbe: »Srečni dani«, >>ve' bo venčičima« i »Čobanice«.
»Srečni dani«, vežba dece muške ‘ ženske, sestav br. Roksandiča. A"aLa mija jo počela s ovom tačkom. Jet . vrlo uspela kompozicija, igre, PeS11?^0. vežbe, koje interesuju decu u »Ji vom najsrečnijem dobu života. u j. čeno je iz života ono što potpuno govara duši i željama dece. Deca. izišla u polje i šumu, pa se tu z.aDsC) ljaju na svoj način, pevaju, igraju ^ pričaju i vežbaju malo. Ova lepa i . kovita scena stvorila je toplo rasp ženjc, koje je vladalo do kraja. j0 patije gledalaca bile su izrazenc
burno.	■■
»Vežbe venčičima« — ^"^ladi Matijevič, koju je izveo ženski ,e\& naraštaj i »Čobanicc«, koju su ' -ženska deca, sastav s. Pavičevic	P	-u
rodno j pesmi. I jedna i druga	s	t
u živim bojama lak i bezazlen ženske dečice, kojoj je igra gla' |jki nimanje. Naročito su požnje e- ^ i uspeh »Čobanice« svojom Pc« igrom. Jedna idila našeg sela	F na-
zana i izvedena na jedan *llK.	te su
čin, izazvala jc opšte dopadijnl	>	na
pastirke od srca bile pozdrav J svršetku.	jve
Druga podgrupa obuhvata i vežbe od br. Kovača >^af\a " „Rit' »Panta rei« kao i dve s. opo miku« i »Moro izvor voda«.
God. VII — broi 19
»SOKOLSKI GL A S N I K«
Str. 3
»Ritmika«, po Šubertovoj muzici složena je jedna divna vežba, koja je zanela gledaoce. U lakoj igri, sličnoj igri čarobnica, s nežnim pokretima koji jnole kao u nekoj pobožnoj molitvi, “j kao da vapiju za nečim izgubljenim i nepovratnim, s poskocima lakim kao da sc na krilima vrše, ispričane su čeznje i snovi mladih devojaka. Tu Je gimnastika profinjena i sublimira-na, pretvorena u umetničku igru, te se nije mogla poznati. Ženski naraštaj iz-vršio je protumačivo zamisao s. Pa-vieevič i dao jednu vrlo zanimivu i in-teresantnu tačku.
»More izvor voda« i još nekoliko pesama iz VII Mokranjčevo rukoveti, Poslužile su kao osnova za jedno sjaj-no kombinovanu vežbu punu izraza i zanosa. Vežbu je pratila muzika udru-zena s pevanjem i po rečima pesme i Po ritmu muzike nizali su se pokreti kao odrazi dirljivih melodija našega Juga, punog duše i oscčaja. Članice su potpuno razumele nameru autorke i potrudile sc da prikažu, verno u pokretima, sav žar, toplinu i sentimenat ovih melodija. Uspeh potpun.
»Barkarolu« su izvoli zajednički članovi i članice po muzici poznatih »Hofmanovih priča«. Jedna vrlo uspela kombinovanu vežba složena iz lakih elemcnata. Išla je tečno i lako. Prelazi iz jednog stava u drugi, davali su svaki čas drugu i drugu sliku. Prot-kivanje jedne vrste kroz drugu poja-čavalo je još više šarolikost ove slikovite vežbe.
»Panta rei« — sve teče — je retka i nevidena stvar. Tu je prikazana pcsma VI. Nazora u kojoj je ispevao apoteozu večitom kretanju prema učenju stare grčke filozofije, da je sve u večitom pokretu, da se sve menja, obnavlja i preobražava. Vežba puna temperamenta brzog — »ludog« — tempa da se pokreti jedva mogu sa-gledati. To je jedan vihor od pokreta,
Sokolsko društvo Bela' Crkva odr-žalo je svoj četvrti društveni prednja-čki tečaj u vremenu od 10 februara do 17 aprila 1936 g. Tečaj je polazilo 8 brače i 2 sestre. Tečaj je otvorio starešina društva br. Irovič Toma i odr-žao predavanje o sokolskoj misli.
Na ovom tečaju predavali su se svi predmeti u smislu sokolske organizacije, a predavači su bili: brača Irovič Toma, dr. Dakov Viktor, Đurkin Jovan i Bura Kornelije. Poslednja dva dana obavljen je ispit pod pretsedni-štvom župskog prednjaka br. Stevana
Saši pokojnici f Seslra Lenka Panclrov
Na 18 aprila t. g. preminula je u bolnici u Dubrovniku vredna članica Sokolskog društva Korčula, sestra Lenka Pancirov. Bila je odlična Sokolica i dobra drugarica svakome, pa se je to i po sprovodu videlo. Njeno mrtvo telo preneseno je 20 IV u Korčule, gdc su je na obali dočekale sve sokolske kategorije u kroju, s muzikom i zastavom. Uz mnogobrojne venec nošeni su venci Sokolskog društva Korčula, Dubrovnik i Orebie te ženskog el. Korčula. U pogrebnoj povorci do-pratili su je svi do groblja, gde smo se uz zvukove posmrtnog marša, poslednji put s njom oprostili. Pogrebu su prisustvovala brača i sestre Sokolskog društva Orebie. Neka joj je trajna uspomena medu nama. Z. P.
*
f Petar Živič
Dne 22 aprila o. g- za uvek je za-tvorio svoje umorne oči naš dragi brat P. Živič.
Sokolski rad brata Živiea datira od tamo dvadesetitri godine unazad, kada je u maju 1913 kao mlad nara-•štajac stupio u redove bivšeg Hrv. Sokola u Vinkovcima, u kojima je ostao do konca 1919 godine. 1919 postaje zamenik društvenog vode bivšeg Hrv. I
obrta, prelaza iz jedhe formacije u drugu. Slika se evakog sekunda menja, preobražava dobijajuči sve nove oblike, nemirne, uzburkane, nestalne, prolazne. Pred nama kao da se odigrava neka stihijska igra i vodi bitka elc-menata. Sve se okreee, obrče, diže, pada, razdvaja, sastavlja, da sc opet razbije i celina prsne u sitne komade da se opet slomi i izgubi u novoj slici, koja se brzo menja i tako neprekidno ova se promena ne zadfžava ni trenutka, dolazi sve novo i novo i nikad kraja ni konca, beskonačno kao život. Jedna duboka filozofska misao dobila je konkretne oblike vidljive i upečat-ljive. Nigde gimnastika nije bolje odigrala svoju ulogu, skrivena i pokrive-na umetničkim velom ...
Stvaralačka moč br. Kovača ovde se izrazila u punoj meri i dala jednu, čini nam se nedostižnu kreaciju. Članovi su bili na dostojnoj tchničkoj višini i bili dorasli svojoj teškoj zadači da ovu stvar prikažu kako treba i tako su krunisali uspeh ove retke akademije.
Iz cele priredbe videlo se, da se rada nešto novo i izgraduje nešto lepo. Tako treba gledati na ovu akade-miju pa videti to novo i to lepo. Sves-no je izbegnut šablon i odbačena stereotipnost.
Br. Kovač a s njim br. Pavičevič i br. Roksandič, dali su Sokolstvu lepe priloge.
Akademija je bila odlično pose-eena i nije bilo više ni jednog mesta u pozorištu neprodatog.
Njih. Vis. kraljeviči Tomislav i Andrej posetili' su akademiju i s velikim interesovanjem pratili vežbe.
Na akademiji su bili i gg. ministri dr. Rogič, i D. Letica kao i pretsednik opštine V. Ilič i mnoštvo ljubitelja Sokolstva.
Bukača. Tečaj su s uspehom svršili svi tečajnici osim 1 sestre, koja je u toku ispita svojevoljno odustala. U društvu je time znatno pojačan pred-njački kadar, te če moči jačim zamahom krenuti nap red. Na završetku tečaja izdata su tečajcima uverenja o< po-lasku. tečaja i položenom društvenom prednjačkom ispitu uz prigodne reči starešine društva i župskog prednjaka sa željom i u nadi, da če se i dalje stalno usavršavati i sve svoje sposobnosti upotrebljavati na stvaranje što veeeg broja pravih Sokola i Sokolica.
Sokola u Vinkovcima. Početkom 1920 svršava dvomesečni savezni prednja-čki tečaj u Ljubljani, a nato prcuzima dužnost načelnika ujedinjenog jugo-slav. Sokolskog društva u Vinkovci-da, na kome je položaju ostao do 1928 god., kada su ga prilike nagnale da traži hleb van Vinkovaca. Došavši u Štip vrši kroz tri godine dužnost dru-
i jm
f BRAT PETAR ŽIVIČ
štvenog načelnika, a godine 1931 i dužnost zamenika načelnika Sokolske župe Skoplje.
Godine 1932 opet se vrača u Vin-kovce gde preuzima svoje staru funk-ciju i vrši dužnost načelničku do časa smrti. Nije bilo niti jedne sokolske priredbe večega ili manjega stila, na kojoj nije brat Živič sudelovao 1 uvek i svaki puta kao izvršujuči i kao vež-bač i takmičar. Na pokrajinskim sle-tovima od godine 1920 do 1934 u Mariboru, Ljubljani, Zagrebu, ponovno u Ljubljani, Splitu svagde je nastupao i vežbao. Isto na svesokolskim sletovi-ma 1930 u Beogradu, 1932 u Pragu. — Kamo je god mogao on je pohitao da uveliča sokolsko slavij e i pokaže sokolski rad. Sokolstvo mu je uvek, i u najtežim prilikama ležalo duboku na srcu. I u krevetu, pod konac života, mislio je na Soko i vodio brigu o svojim sokolskim uspomenama. Na koncu zaželio je da bude pokopan u sokolskoj svečanoj odori. Njegovoj je želji udovoljeno, a sokolski kalpak i na-čelnička treba položeni su pokraj njega u les. Pokopan je 23 aprila o. g.
Do poslednjeg počivališta ispratilo ga je Sokolsko društvo u Vinkovcima korporativno. Sudelovale su sve kategorije na čelu s društvenom fanfarom i barjacima. U žalobnoj povorci bilo je do 500 članova i članica, a osim toga pretstavnici vojske i mnogobroj-no gradanstvo. Sokolsko*društvo Vin-kovci položilo je na odar tri venca. Od strane Sokolske župe Osijek pri-sustvovali su na sahrani izaslanici župe brat Kvapil ing. Miloš, načelnik župe, i dr. Dušan Živkov ič, tajnik i prosvetar župe. Bratski S a ve z zastu-pao je brat dr. Pajo Šumanovac, starešina Sokolskog društva Vinkovci. Nad otvorenim grobom oprostili su se od pokojnika: brat Šumanovac dr. Paja, Dušan Živkovič, ispred vežbača i pred-njačkog zbora društva Vinkovci brat Jovan Mraovič, prednjak, a u ime starešinstva i uprave Sokolskog društva Vinkovci brat Josip Crepič, potstare-šina, koji je u svom govori prikazao dvadesetitri-godišnji sokolski rad po-kojnog brata.
Umro je u tridesetsedmoj godini života, i ostavio iza .sebe udovu i troje neopskrbljene dece.
Neka je večita slava i trajna uspomena bratu Peri Živiču! A..Ć.
KRONIKA
60-godišnjica dr. Sigismunda Čaj-kovca. Dne 2 o. m. navršio je šezde-setu godinu života poznati prosvetni radnik i pedagog dr. Sigismund Čajko-vac, profesor Više pedagoške škole u miru. Čajkovac se rodio u selu Prtkov-ci kod Vinkovaca. Nakon svršene srednje škole posvetio se pedagoškim naukama. Svoju prvu veču raspravu napisao je 1906 godine (»Kako da ot-stranimo analfabetizam«), Godine 1907 došao je u Zagreb, gde je bio postavljen na učiteljskoj školi. Zatim je na temelju disertacije »Setjačka zadruga u slavonsko j Posavini« bio promo viran na doktora filozofije, a godine 1915 polažio je i profesorski ispit. Njegove su poznatije rasprave »Logi-čki i psihološki momenti u obuci«, »Di-žimo škole«, »Svetjedna velika obi-tclj« i c. d. Naročito su poznate njegove škole, koje su nakonkurzu odnele prvu nagradu i koje su se pokazale, da su zbilja odlične i na vrhuncu sa-vremenih zahteva moderne pedhgo-fiije.
100-godišnjica smrti pesnika Luke Mušickog. Krajem aprila setila se Matica srpeka u Novom Sadu naročitim predavanjem 100-godišnjice smrti Luke Mušickog, mitronosnog pesnika. Luka Mušicki rodio se u selu Temerinu, tada još čistom srpskom naselju iz po-rodice Jemušiča, koji su pripadali ve-likoj i bogatoj zadruzi. Osnovnu ško-lu (graničarsku) svršio je u Titelu, dva razreda katoličke gimnazije u Novom Sadu, a daljnje srednjoškolske nauke završio je u Segedinu, dok je filozo-fiju i pravo studirao u Pesti. Pomoču mitropolita Stratimiroviča postao je zatim profesor bogoslovije u Sremskim Karlovcima, a kasnije i episkop u Plaškom. Mušicki je bio predesti-novan za naslednika Stratimiroviča. Pesme u duhu guslarske poezije počeo je pisati več kao študent, a ove forme držao sc je i kasnije. Pošto još onda nije bilo rešeno pitanje književnog jezika, to je i on lutao izmedu vrkve-nog staroslovenskog i živog narodnog jezika, to je i on lutao izmedu crkve-ne poezije, pa je imao uticaja i na mnoge mlade pesnike.
f Ignjat Job. Dne 29 aprila umro je u Zagrebu poznati naš slikar Ignjat Job. Ignjat Job roden je 28 marta 1895 u Dubrovniku, kao potomak stare dubrovačke porodice. U svom rod-nom mestu svršio je osnovnu školu i nekoliko razreda gimnazije. Voden jakim nacionalnim osečanjem otišao je 1913 godine u Srbiju, gde je živeo kao član jednog putujučeg pozorišta. Godine 1914 vratio so u Dubrovnik, ali su ga austrijske vlasti odmah početkom svetskpg rata internirale i od tog doba počinje njegovo stradanje i muče-ništvo. Kada je zatim sav iscrpljen pusten iz šibeničke bolnice, gde je bio stavljen medu umobolne, skoro bez
sredstava uputio se u Zagreb na sli-karsku akademiju, gde se več u počet-ku istakao kao jedan od najtalentova-nih daka, a čim je svršio rat otišao je na študije u Italiju. Vrativši se u otadžbinu, ostajc neko vreme u Zagrebu, a kasnije odlazi u Beograd, gde za-počinje samostalnim radom, iznoseči na svojim divnim slikama jednu ličmi notu. Iz Beograda zatim otselio se na Brač, gde je i stvorio svoja najbolja i najzrelija dela. Medutim Mica tuberkuloze, koja je pre nekoliko godina zahvatila njegov mladi organizam, i onako iscrpljen stradanjem za vreme rata, okončala je svoje razorno delo i on je pred nekoliko dana podlegao, navršivši jedva 41 godinu.
Raxne Kulturne vesi!
Ovih dana slavio je 25-godišnjicu svog umetničkog rada popularni glumač i redatelj zagrebačkog Narodnog kazališta Viktor Bek, koji je započeo svoju glumačku karijeru u Zagrebu, a kasnije radio i u Osijeku i Sarajevu, dok se godine 1928 ponovno ne vrača u svoj rodni grad.
*
Ovc godine navršilo se 50 godina od kada je u Zagrebu osnovano »Hr-vatsko prirodoslovno društvo«. Zajed-no s tim jubilejem slavi svoju 25-godišnjicu i glasilo tog društva »Priro-
MALE VESTI
IZ NAŠIH JEDINICA
BEDNJA. — Proslava Zrinjskog i Frankopana. 30 aprila održala je naša Sokolska četa svoj redoviti mesečni sastanak zajedno sa sednlcom uprave. Tom prilikom održala je sestra Šoš predavanje »265 - godišnjica smrti Zrinjskog i Frankopana«. Nakon predavanja recitovao je narašta-jac Žirovec Ivan Šcnoinu pesmu »Na Ozlju gradu«. Da recitacija bude što stvamija i shvatljivija brat Cvitan na-risao je na pozadini pozornice na ce-loj steni grad Ozalj. Posle toga otsvi-rala je tamburaška sekcija »Oj Sloveni«, nakon čega se održala seđnica uprave, na kojoj je doneto više za-kijučaka, medu kojima i taj, da se javni nastup naše čete održi 14 juna ove godine. — I. Š.
DIVOSELO. — Sokolska zabava.
Sokolska četa v Divoselu priredila je 13 IV o. g. sokolsku zabavu s čisto poučno - nacionalnim programom. — Ova je priredba ц materijalnom, a naročito u moralnom pogledu odlično uspela. Čisti prihod iznosio je 1652 dinara. Zabava je bila vrlo dobro po-sečena od bb. i ss. gospičkog društva, kao i okolnih četa, a takoder je bilo mnogo ostalih gradana i Seljaka.
GUDURICA. — Akademija. Sokolska četa u Gudurici priredila je na uskršnji ponedeljak svoju šestu akademije s vrlo bogatim programom (12 točaka). Na rasporedu su bila razna pevanja, deklamacije, proslov, kao i točke tehničke prirode.
Na akademiji je svirao orkestar Vojno-muzičke škole iz Vršca. Akademija je uspela u svakom pogledu. — Imali smo lep materijalni prihod, a što se tiče moralnog uspeh je bio odličan.
LAĐEVAC. — Akademija. Dana 26 aprila o. god. priredila je naša četa u školi sela Bodegraji akademiju e dvema deklamacijama i dečjim pozo-rišnim komadom »Čistota je pola zdravlja«, koje su izvodila deca, i »Ha-sanaginica«, komad u jednom činu od Alekse San tiča, koji se izvodili članovi. — Moralni uspeh izvanredan, materijalni srednji.
Čisti prihod namenjen je fondu za gradnju sokolskog doma.
LJUBLJANA. — Mladinska akademija Sokola I na Taboru. Mladinski odsek Sokola I na Taboru priredi v nedeljo dne 10. t. m. ob 'A 16. uri mladinsko akademijo s čajanko, za moško in žensko deco. Pester program, ki so ga pripravili vodniki oddelkov, bo prav gotovo zadovolil vsakega posetnika akademije. Na sporedu je 12 telovadnih točk, ki so vse nove domače sestave. Poleg .tega bo izvajala deca tudi več deklamacij, godba pa bo skrbela za razvedrilo med odmori. Da se omogoči vsem sokolskim pripadnikom da posetijo akademijo je sklenil odsek, da je vstopnina k akademiji prosta. Po akademiji bo deca pogoščena s čajem in pecivom.
MAJSKE POLJANE. — Zabava.
Sokolska četa Majske Poljane priredila je u nedelju dne 19 aprila 1936 god. svoju zabavu.
Nakon pozdravnog govora brata starešine izveli su se igrokazi: »Tko je zaljubljen«, »Kod zubara«, »Pero Tamburica« i solo scena »Nesrečan u braku«. Iza programa bila je igranka.
Ova je zabava uspela kako moralno tako i materij alno.
MALINSKA. — Priredba pozo-rišnog otseka. U nedelju, 26 aprila,
prikazala je pozorišna sekcija u novo-izgradenom domu pučki igrokaz »Gra-ničari« od J. Frojdcnrajha. Marljivo spremanjc diletanata za tu prvu veču glumu nagradeno je upravo sjajnom
da«, list za popularizovanjc prirodnih nauka, koji izlazi več od 1911 godine, te u kome su saradivali naši najbolji prirodosloven
*
Dne 29 aprila preminuo je u Beogradu bivši ministar i zaslužni javni radnik Milorad Vujičič. Pokojni Vujičič roden je 1869 u Novoj Varoši, kao sin sveštenika, koji je kao istak-nuti nacionalni radnik morao pobeči iz Sandžaka u Srbiju, gde se naselio u Bajinoj Bašti.
Dne 22 aprila umro je u Osijeku prof. Vekoslav Celestin, poznati naš historik i kustos osječkog Gradskog muzeja, komu je bio na čelu punih 45 godina. Pok. Celestin rodio se godine 1862 u Ivanjcu. Napisao je mnogo elanaka i rasprava, najviše o istoriji Osijeka.
♦
Dne 29 aprila navršio je 60 godina života Vaclav Vidra, jedan od naj-večih i najjačih češkoslovačkih glumača sadašnjice. Vidra je bio počeo svoju karijeru kod 'raznih putujučih po-zorišnih trupa, a kasnije došao je u gradsko pozorište na Vinohradima u Pragu, gde ga je otkrio pokojni veliki češki dramaturg Hilar, kojemu je uspelo da ga 1921 pridobijo za Narodno pozorište, gde je postao vredan naslednik velikog Vojana.
izvedbom, koja je oduševila mnogobrojne gledaoce, medu kojima se na lazilo i ndkoliko uglednih kupališnih gostiju. Brižljivo i iskusno vodeno od brata Marijana Sueiča, tehnički dobro opremljeno, a svi izvadači bez prigovora. Pokazalo se opet jednoč da' u našem mestu imamo lep broj odličnih diletantskih snaga, i to kako mladih, tako i starijih.
Ovakovi krasni uspesi daju novog potstreka za rad.
MIKLEUŠKA. — Akademija. Sokolska četa Mikleuška održala je u ne delju 25 IV tek. god. akademiji sa svim svojim kategorijama uz pripo-moč četa iz Kutinice i Srp. Selišta. Ista je izvanredno uspela. Program sc sa stojao iz 7 tačaka: Igrokaz »Čestitamo« od Koste Trifkoviča, vežbe žen. podmlatka s venčičima, vežbe muškoe. podmlatka s palicama, prostih župskih vežba za čete i spravama,
Ceo program izveden je primerno, s puno ljubavi i razumevanja.
Klicanje i manifestacija Kralju, Kraljevskom domu, Jugosla\iji i na: rodna igranka bile su konac narod-nom oduševljenju.
NOVI SAD. —• Akademija Ru-skog Sokola. U subotu 25 IV 36 god. u svečanoj sali »Siobode« održana je akademija Ruskog otseka Sokolskog društva u Novom Sadu.
Akademiju je otvorio pozdravnim govorom br. Tkačev Jceeslav. Zatim je sokolska glazba otsvirala himnu. Od programa naročito su zapazenc tačko »Vežbe s mačevima«, koje su iz-vele članice ruskog sok. otseka. — »Lakoatleteke vežbe«, koje su izvele članice S. društva Novi Sad, odlikovale su se preciznoščui i elcganciijom. —■ »Osvanulo jutro«, živa slika, koju su izvela deca ruskog otseka bila je izraz plemenite i naivne dečje duše. — »Ritam i pokret« izvele su članice ruskog otseka. — »Slika iz narodnog života Malorusije - Ukrajine«, bila je naročito lepa. Poslednja tačka programa »Apoteoza«, ruska sok. himna, delovala je vrlo impresivno. — Program su na klaviru pratilc ss. Vera Tošič, Sofija Poletika i Branka Kumrič.
PAG. — Zrinjsko Frankopanska proslava. Naše je Sokolsko društvo i ove kao i svake godine na dostojan način proslavilo Zrinjsko - Franko-pansku proslavu. U jutro prisustvovao je veliki broj članova svečanim zaduš-nicama. Na večer održao je pred dup-kom punom dvoranom članova i osta-log gradanstva prigodno predavanje brat Fabijanič Ante, učitelj, Pre i posle predavanja otsvirao je društveni tamburaški zbor par prigodnih komada pod vodstvom svog zborovode br. Jakova Meštroviča.
RAVNA REKA. — Konferencija načelnika. Dne 26 aprila održana je u Senjskom Rudniku konferencija načelnika Sokolskih društva Sisevac, Senj-ski Rudnik, Ravna Reka, Bare i Ou-prija, kojoj je pretsedavao brat Dragan Jankovič, nač. Sok. društva Ču-prija. Ova konferencija sazvana je u cilju dogovora oko odredivanja termina za javne nastupe i izbor zajedni-čkih vežbi za mušku i žensku dccu. Brzo i bratski utvrdeni su termini javnih nastopa, tako da če sva društva biti u mogučnosti da se medusobno posete, što ee mnogo uveličati ove priredbe i njihov duh.
Utvrdene su smernice, kako če se susedne jedinice medusobno potpoma-gati u tehničkom i prosvetnom pogledu.
Rešeno je da ee ovak\o konferen-cije u buduče češče održavaju.
TIJESNO. — Sokolska priredba.
Pozorišni otsek ovog društva priredio je zabavu dne 19 aprila. Davno se pozorišni komad »Careva kči«, a izvela su ga sokolska deca pod vodstvom prosvetarke sestre N. Crnčevie. Uspeh te priredbe je bio u svakom pogledu odličan.
Prednjačiti tečaj Sokol, društva Bela Crkva
Prednjački tečaj Sokolskog društva Bela Crkva, održan od 10 februara do 17 aprila o. g. .
2969000
OMIŠALJ. — Sokolska priredba.
Naše Sokolsko društvo priredilo je dne 19 aprila svoju vrlo uspelu zaba-vu. Program je bio obilan i raznolik. Izveden je na sveopšte zadovoljstvo.. Uz pozorišni komad Cara Emina »Pro-tiv srca se ne može«, gde prikazuje narodno budenje u Istri, bilo je i drugih točaka kao dečjih prikaza, deklamacija i sl.
SINJ. — Zrinjsko - Frankopanska proslava. Dne 30 IV 36 priredilo je Sokolsko društvo u Sinju, uz sudelo-vanje vojnog orhestra 13 pes. puka »Hajduk Veljko«, u vrlo dobro pose-oenoj dvorani sokolane komemorativ-no veče posvečeno Zrinjskom i Frankopanu. Program je počeo s drž. him-nom i Zrinjsko - Frankopanskim maršem. Zatim je muški pevački zbor Sokola otpevao Zajčev: »U boj«, koji je na opči aplauz i zahtev publike morao opetovati. Društv. prosvetar br. S. Podrug održao je iza toga predavanje 'o tragediji Zrinjskih i Frankopana. Br. J. Gunjača recitovao je Še-noinu pesmu »Na Ozlju gradu«, ц zatim je ženski zbor Sokola uz pratnju glas o vira skladno otpevao Zajčevu: »Uspavanku iz Opere Zrinjski« i Hat-covu: »Smilje i bosilje«. Vojni orhe-9tar izveo je još uz puno odobravanje publike veliku Fantaziju iz opere Zrinjski i Večer na Savi:.,
SOKOLOVAC. Rad u društvu. 25
i 26 dprila o. g. bio jc kod nas župski predrijak brat Kalman Slavko i izvršio je pregled društva, te prošao sa svima kategorijama ovogodišhji materijal za župska takmičenja kao i proste vežbe za siet u Subotici.
Društvo imade kategorije ženske i muške deee, muški naraštaj, članove i 9tariju braeu i ukupno broji svih vežbajža 62.	'
Godine 1934 povelo je društvo akeiju za gradnju društvenog doma j tu akeiju nastavilo je i u godinu 1935 i do sada je vlastitim sredstvima nabavilo . potreban materi jal za gradnju doma. Sokolski dom u Šokolovcu mnogo bi doprineo opštem razvoju društvenih prilika u mestu, a samo društvo bi time mnogo dobilo i rad društva bi se podvoštručio u nacionalnom i sokolskom odgoju domačeg naraštaja i odraslih.
VARAŽDIN. — Proslava Zrinj-skog i Frankopana. Sokolsko društvo Varaždin je priredilo u subotu, 2 maja, Zrinjsko-Frankopansku akademiju »s nastupom ženske deee, muškog i ženskog naraštaja i članova. Premda su sve- točke bile'dobro izvedene i po-mnjivo spremljeiie, ipak treba istak-nuti »Ciganski ples«, izveden po sta-rijoj ženskoj deci, i »Turski marš« izveden po članovima, zbog osobite egzaktnosti i lepote izvedbe. Glavna je »atrakcija« bila ipak uzorna vrsta, u kojoj nastupiše kao gosti i naši tak-mičar iza olimpiju: brača Grilec, Primožič i Boitižar. Sva trojica izvedoše osim toga i izvan programa više prostih vežbi odredenih za medunarodna takmičenja. Frenetični pljesak bijaše jasan dokaz oduševljenja, koji su gosti pobudili u puhlici. — Spomen-slo-vo o tragediji Zrinjsko Frankopanskoj govori o je društveni prosvetar brat Bosanac. I sokolska muzika jc izvela par točaka. Akademiju pohodiše osim velikog broja članova i pretstavnici vojnih i civilnih vlasti.
IZRADJUJEM po propis«
sve vrste sokolskih zastav«, kao i sve vezove sa zlatom i svilom. Pr od a jem zlato za vez.
NIKOLA IVKOVIČ
NOVI SAD
UČITELJSKA TISKARNA
Brado i sestre i
Nabavljajte odore, vježbovna odijela i ostale sokolske potrepštine kao sokolske zastave uz najjevtiniju cijenu i solidnu izradbu kod bratske radnje
©§§
KUIAMIAMMI
BRANKO PALCIC
IZDELUJE DIAZO* AMONIAK -PAPIR »JASNIT«« ZA KOPIRANJE NAČRTOV, KI JE EDINI 100 o/o DOMAČ IZDELEK TE VRSTE V DRZAVi
dobavljač Saveza SKJ CENTRALA: ZAGREB, KRALJICE MARIJE br. 6
FILIJ AL A: BEOGRAD, BALKANSKA 24 • TRAŽITE BESPLATNE CJENIKE!
95-1
ЦЦIЦАМАРАШЛИНОУАЈ1 , |
Izdaj« Sav«z Sokola Kraljevin« Jugoslavije (E. Gangl) • Glavni I odgovorni u^dnlk Stjopan Čelar • Urertjuje Redakcijski otsek • Tlak« Učiteljska tiskara (pr«tstavnik Franc* Štrukelj) Mub *