соколски
SOKOLSKI
орган соколеког савеза срва. хрвата и .. словенаца.
ZVAMČAN <)R(tAN SOKOLSKO^ SAVEZA SRBA. HRVATA J
SLOV EN ACA. '
■ ■
tfij, f -v(A. i
.T/-4?- шШ. S-\'
i.j
£‘јЦ
Ш*1,
. f t
•	'-	'	A	-, ;Ц'уУј;	,y'*~	уУЈуг'■ jč
• ” J; "f;--'/)*/* » -	1	/	4'	**	’■	k'
‘■g	фг	>
■:. -	-	.	,	v.	• ',v- '	^-'^‘v..'	■	.	■
: * _ > • . -. .
,. . ■ -, '; Л V.’-.'. ."■''■., , ■ Д,' . ..' ;. ■ , ,(.' ' ' •■/ ■, . •• . ■ ! } '.'■ ■'
>.	'.	:; -:	'	'■',■'•■.■■	■: 7	.■
.' • ■•’ '	■	'.	',	>:r< V ; V-'V :rv’	,	-	■'	,	".	■:■
• iv л ....77 " Ч	7;Ч	"J'v-
Vi-7' ^ ..".v />>'•.} v »■-.*>£ '	'.T'.	'-K-• &уо;
Садржај 6. и 7-ог броја: Sadržaj 6. i 7-og broja:
Naert poslovnika Sokolskog Sabora .	.... str. 197.
Načrt sokolsko" zakona  ....................... str. xgq.
Prva svečana sjednioa sokoiskog sabor.i Srba.
Hrvata i Slovenaca V ...... ........ str.. 205.
Načelno stanovište'Sokoiskog' Saveza SHS., o ■ državi i Sokolstvu . .	.................str. 206.
O pravim Sokoli rpa........................	.	.	str. 211.
O	sokolskom porezu . .  .............•	.	•	•	str. 215,
Kad po odborima na Sokol .kom Saboru Srba,
Hrvata i Slovenaca ,  ............... str. 214.
Нацрт друштвених нравила' % . , . . . . . . етр, 218.
Нацрт нравила згупе еокоарке . . ..... / отр." 224.
Načrt sokolske uprave ............. str. 230.
Predlogi o reformi telesne vzgoje ... . . . . str. 23 r.
Telesno obratovanje (njegova važnost i cilj), str. 236.
Иелешке  ...................... етр. 252.
Glasnik Hrvatskog Sokolstva ... ; . . > • str. 271’.
РКДЛКЦИЛА: ДР. Л. ИОПОВИТ.ДПЕНОИНА УИИЦА 17./H. REDAKCIJA: DR. L, POPOVIČ. MENCINA ULICA 17./II.
АДМШШСТРАЦША: T. J Alb AH ИII. ШКНОИМА У Л. 17/11. ADMINISTRACIJA: T. JAN.IANIN, ŠENOINA ULICA 17/11,
Лзст вавааи сваки меод,. стојн годндт.е 24.— Круве, поједини број К 6'-. List i/iazusvakt mesec, stoji jiođiSnje 24.— Krune. pojedini broj K 5—-
------	. ,	ii	if
Tisak Dionieke tiskare u Zagrebu.
Načrt poslovnika Sokolskog Sabora.
Sokolski Sabor saziva Sokolski Savez Srba, Hrvata i Slovenaca na dan 28. lipnja, na Vidov-dan.
Mesto sastanka i rad sabora odregjuje uvek prošli sabor za sledeči.
Sabor otvara predsednik Sokolskog Saveza Srba, Hrvata i Slovenaca.
Konstituisanje provodi sam sabor kao prvu tačku svog rada, t. j. nakon otvorenja predlaže predsednik Sokolskog Saveza Srba, Hrvata i Slovenaca konstituisanje, a sabor prelazi na izbor predsednika, dvaju podpredsednika, četiriju tajnika i dvaju blagajnika, iz reda svojih članova. Izbor se obavlja pismeno sa ceduljama, svaki glasač napiše sam i predaje sam glasovnicu, a odlučuje večina glasova. Skrutatore imenuje predsednik Sokolskog Saveza Srba, Hrvata i Slovenaca.
Verifikacija delegata obavlja se dan pre sabora u sokolskoj kan-celariji i predsedništvu Sokolskog Saveza Srba, Hrvata i Slovenaca. Iznimno se obavlja verifikacija i za vreme rada sabora, onda po sa-borskom predsedništvu.
Verodajnica izaslanika mora imati pečat društva, župe ili saveza s potpisom predsednika, tajnika i blagajnika.
Verifikacija se obavlja bez priziva.
Na osnovu verifikacije sastavlja se spisak i imenik članova sabora.
Da se sabor može otvoriti i konstituisati potrebno je, da je bar po-lovina društava sokolskih i polovina župa sokolskih poslalo izaslanike.
Predsednik otvara i diže sednice, nastoji da se održi poslovnik i omoguči rad, vodi raspravu, daje i oduzima reč, stavlja pitanja na glasanje, javlja rezultat glasanja odnosno zaključak, može prekidati sednicu, ako nadje za dobro, u ime sabora je organ za spoj i doticaj sa spoljašnjim svetom, potpisuje sve u ime sabora sa dva podpredsednika ili bez njih, no uvek sa jednim tajnikom.
Podpredsednik je predsednik, ako je ovaj sprečen da radi.
Sva trojica imadu pravo prisustvovati sednicama sviju odbora što za vreme sabora rade.
Tajnici vode zapisnike (uz stenografsko odeljenje), vode dnevnik saborski, čitaju sve spise, bilježe govornike, broje glasove i glasovnice.
Sokolski Glasnik.	15
Blagajnici pregledaju račune troska oko sabora, izdaju po kredilu Sokolskog Saveza Srba, Hrvata i Slovenaca potrebno, sastave obračun sa dobitkom (dobrovoljni prinosi, porez, dobit iz prodanih edicija Sokolskog Saveza Srba, Hrvata i Slovenaca, dohodak javne vežbe i t. d.) i potpisuju sve sa predsednikom, pa predaju sve Sokolskom Savezu Srba, Hrvata i Slovenaca najduže 14 dana nakon sabora.
Članovi sabora su izaslanici sokolskih društava i župa i saveza.
Svako društvo daje najmanje jednog izaslanika. Ima li društvo preko sto članova, daje dva, preko dvesto (200) daje 3, i t. d.
Svaka župa daje 3 izaslanika.
Savez daje ceo upravni odbor.
Svi su članovi jednaki, prisustvuju, govore i glasuju, podnose predloge i stavljaju upite, 14 dana ranije pismeno podnesene Sokolskom Savezu Srba, Hrvata i Slovenaca, prisustvuju odborskim sednicama i mogu biti birani.
Rad sabora: predloži Sokolskog Saveza Srba, Hrvata i Slovenaca, predloži društava i župa, podnesenih Sokolskom Savezu Srba, Hrvata i Slovenaca najkašnje jedan mesec dana pre sastanka sabora, predloži predsednika sabora, izbor uprave Sokolskog Saveza Srba, Hrvata i Slovenaca.
Rasprava odbora: predloži Sokolskog Saveza Srba, Hrvata i Slovenaca, predloži društava i župa, podneseni najkašnje mesec dana ranije Sokolskom Savezu Srba, Hrvata i Sloveiaca.
Izbor odbora: vrši Sokolski Savez Srba, Hrvata i Slovenaca.
Odbor ima predsednika i referenta. Odborski izveštaj i rezultat iada podnosi se predsedništvu sabora, odakle se objavi saboru, što je potrebno; ostalo se predaje predsedništvu Sokolskog Saveza Srba, Hrvata i Slovenaca. O radu odbora vodi referent jedan kratak zapisnik. Odborski izveštaj mora biti napismeno sa svim prilozima.
Ako na samom saboru deset društava ili pet župa ili ceo upravni odbor jednog sokolskog saveza podnese jedan predlog, onda je to prešan predlog. Da li če se o njemu raspravljati, odlučuje odmah sabor glasovanjem. Obrazloženja prešnom predlogu nema. Prešni predlog podnosi se napismeno.
Sednice sokolskog sabora su javne.
Za stvaranje zaključaka potrebna je bar polovina izaslanika na saboru (prema spisku i imeniku verifikacije), pa je toliko potrebno i za stvaranje pravo-valjanih zaključaka.
Novu sednicu zakazuje predsednik. Izvanrednu saziva, ako to
pismeno zatraži deset društava, pet župa, ili ceo upravni odbor jednog sokolskog saveza.
Kod nove sednice se pročita prvo zapisnik prošle. Potpisuje ga kao odobrenog predsednik i jedan tajnik.
Na dnevni red dolazi izvesta j predsednika, onda izvesta j odbora, presni predloži, dnevni red odred j en od pre po Sokolskom Savezu Srba, Hrvata i Slovenaca, onda predloži i upiti. Dnevni red sednice objavi predsednik, kako za tekuću, tako na kraju tekuče za iduću.
Zapisnik sednice sadrži dan i mesto sednice, imena predsedništva sabora, broj i imena prisutnih članova, objavu o odobrenom zapisniku prošle sednice, oznaku podnesaka i spisa prispelih na sabor, ukratko predmete rasprave, sve o čemu se glasa kao i rezultate glasanja, sve zaključke tačno.
Dnevnike vode stenografi po svemu što se govori i što se zbiva. Sve to nakon svršetka sabora odstupa se Sokolskom Savezu Srba, Hrvata i Slovenaca.
Glasanje predlaže predsednik. Glasa se redovno pismeno. Može se glasati poimence, onda sa »da« ili sa »ne«, ako to odredi predsednik. Prema tome mora biti i pitanje stilizovano. Glasa se po pro-zivu tajnika iz spiska i imenika članova. Predsednik glasa kod jed-nakog broja glasova. Glasanje se ne može obrazlagati.
Pristup u sabornicu imaju svi članovi svih sokol, društava, onda ostala publika. Ulaznice izdaju predsednik i tajnici sabora.
Nad mirom i redom u sabornici bdi j e predsednik sabora.
Ovaj načrt poslovnika ima do bude po saboru primljen.
Načrt sokolskog zakona.
O	p ć i d i o.
1. Sokolstvo je narodno Sokolstvo i lakovo Sokolstvo samo može biti; narod Srba, Hrvata i Slovenaca je jedan, Sokolstvo je Srba, Hrvata i Slovenaca jedno.
2. Sokolska misao je sloboda, samostalnost i ujedinjenje cjelo-kupnog naroda Srba, Hrvata i Slovenaca i jačanje moralnog i tje-lesnog zdravlja cjelokupnog naroda; Sokolstvo se proteze za to na cjelokupan narod.
3. Protežući se na cjelokupan narod, Sokolstvo obuhvata sva plemena, sve vjere, sve staleže, sve spolove i sva doba.
4. Narod Srba, Hrvata i Slovenaca je slavenski narod, Sokol-
stvo njegovo je za to slavensko Sokolstvo i čini integrirajući dio cje-lokupnog i ujedinjenog slavenskog Sokolstva.
5. Slavenstvo je dio čovječanstva, ideali čovječanstva su jedni; Slavensko Sokolstvo i u njemu Sokolstvo Srba, Hrvata i Slovenaca težilo je, teži i težit če za ostvarenjem tih ideala.
6. Kao ideja, Sokolstvo je živa, borbena, aktivna slobodna i sa-mostalna ideja i rukovodi se jedino načelom tjelesnog i moralnog jačanja cjelokupnog naroda Srba, Hrvata i Slovenaca.
7. Kao društvo, Sokolstvo je ustanova privatne inicijative, cjelokupnog naroda Srba, Hrvata i Slovenaca, te je nezavisna potpuno i demokratska potpuno.
8. Sa drugim društvima u narodu, koja se bave gimnastikom. športom, igrama itd., Sokolstvo nema veze.
Organizacija.
1. Pojedinac, Srbin, Hrvat, Slovenac ili uopće Slaven, je član sokolskog društva.
Više sokolskih društava su članovi sokolske župe.
Sve sokolske župe u narodu Srba, Hrvata i Slovenaca su članovi Sokolskog saveza Srba, Hrvata i Slovenaca.
2. Sokolsko društvo zove se »Soko«, k tome dolazi oznaka mjesta, gdje društvo radi.
Župa ,se zove »Sokolska župa«, k tome dolazi oznaka kraja, gdje se župa na lazi.
Savez se zove »Sokolski savez Srba, Hrvata i Slovenaca«.
3. U jednom mjesliu može biti samo jedno sokolsko društvo.
Na pcdručju jedne sokolske župe može biti samo jedna sokolska župa.
L narodu Srba, Hrvata i Slovenaca može bili samo jedan sokolski isavez.
4. Sva su sokolska društva jcdna i jednaka, i imaju jedna i jednaka osnovna pravila i pravilnike.
Sve su sokolske župe jedne i jednake i imaju jedna i jednaka župska pravila i pravilnike.
5. Provedba ovog načela obzirom na postoječe stanje u mešanem Sokolstvu:
a)	Plemenski razdijeljena društva t. zv. mešana ili dupla društva imaju da skinu stare oznake, pa prime ime i pravila sastav-1 ena i odredjena po ovom saboru; rok je kraj 1919. godine.
Nova društva se osnivaju odmah po načelima novim.
Društva, koja to ne učine, .sama od sebe ne mogu biti članovima Sokolstva Srba, Hrvata i Slovenaca.
b)	Sve pomešane župe imaju da se razore; nove župe na novom teritoriju osni vaju se prema planu za osnivanje župa, primljenom po ovom saboru; nove župe na starom teritoriju osnivaju ise po načetima odred j enim u statutu za osnivanje sokolskih župa.
Rok ovome radu je početak 1920. godine.
Župe, koje to ne učine, same od sebe ne mogu biti članovi So-bolskog Saveza SHS.
O	lakozvanim velikim sokolskim društvima.
Imade varoši iu našem kraljevistvu koje su velike, pa su dakle prirodno i sokolska društva tu velika.
Takove su varoši Ljubljana, Zagreb, Sarajevo, Subotica, Beograd itd. Takova velika sokolska društva imaju ogroman broj članova, vrlo mnogo vježbača, rade u više sokolana i vježbaonica po varoši. Pa je bio običaj, da u velikim varošima bude više sokolskih društava (vidi Ljubljana, Zagreb, Sarajevo itd.)
Stojimo na stanovištu izraženom napred: jedno mjesto, jedno društvo. Prema tomu to mora v rediti i za velike varoši i za velika društva. Jedno društvo ima jedan upravni odbor, jedan preelnjački zbor. Vježbe se mogu vježbati n više sokolana, i sve mogu nositi Imena ili brojeve. Na pr.: Soko Zagreb Sokolana I. ili Soko Ljubljana Sokolana Prešern itd.
Kada broj vježbača u jednom takovom društvu predje tisuču, onda to društvo dobije atribute jed n e Isokolske župe. Onda se može podeliti na više društava u samom mestu. A sva siu društva članovi te župe. Na pr.: Sokolska Župa Beograd itd., Sokolska Župa Beograd sastoji se iz četiri sokolska društva, i to Soko Beograd I., II., III. j IV. itd.
Ako ima velike varoši, gdje od prije postoji više sokolskih dru-šlava, iz raznih razloga, imaju sva ta društva da se spoje u jedno 1 osnuju jedno društvo. Prema broju vježbača postaju župe ili ne.
Načrt i staitut osnivanja sokolskih župa.
1. Prema novom položaju i stanju države i naroda Srba, Hrvata
1	Slovenaca, imaju da se osnuju mnoge nove sokolske župe t imaju da se razruše mnoge stare sokoltske župe.
2. Osnivanje novih sokolskih župa temelji načelno na faktu, da se granice države Srba, Hrvata i Slovenaca ne če točno pokrivati
sa g ranicama naroda Srba. Hrvata 1 Slovenaca s 'edne strane. a s druge na faktu, da će granice i državne i narodne biti od nepri-jateljskog elementa zasebno ugrožene.
3. Zato ,se (prihva<ja načrt i statut o osnivanju župa u Sokol-skom Savezu Srba, Hrvata i Slovenaca, pa se time rješava i -pitanje t. zv. d vij e ili tri žu.pe, a na jednom teritoriju, dakle pitanje po-miješanih župa.
4. Nove sokolske žiupe imaju da se osnivaju u Srbiji, zalim u Banatu i Bačkoj, onda u Medjumurju.
Zasebno imaju da se utvrde i učvrste i zaokruže sve ved posto-ječe nemiješane župe, koje eu na granicama države.
Sve pomiješane župe se unišluju.
5. Isključeno je, da teritorija, područja, novih župa idu granicama unutar samoga naroda, koje od starine dijele pleme od plemena ili zemlju od zemlje, nego je apsolutan zahtjev, da granice područja novih župa, gdjegod se to može, idu preko starih medja.
6. Uniš tava :u se sve župe u Hrvatskoj i Slavoniji, te u Bosni i Hercegovini; dokle se ne osnuju nove župe, sva su društva direktno članovi Sokolskog Saveza SHS i do ožujka 1920. g. imaju da se izgrade nove župe na tim područjima.
7. Uništavaju se sve župe na Primorju i u Dalmaciji; dokle se ne osnuju nove župe, sva su društva direktno članovi Sokotekog Saveza SHS i do ožujka 1920. g. imaju da se izigrade tamo nove župe.
8. Osmivanje novih župa ima da se ravna potrebama jednog kraja, gustoćom naroda, množinom gradova i sela, spojem druš-tava, položajem i razmještajem pri rodnih, a malih i živih središta u narodu i t. d.
9. Društva, ostala bez župa, postaju članovi Sokolskog Saveza SHS sa istim odnošajem, kakav ih je za stara župu vezao. Župe, koje se uništavaju, čine to na svojim skupštinama, za-ključuju same to svoje uništavanje i do osnutka novih župa u toni kraju pred a ju arhive i imovinu pnom svome društvu, koje je u sjedištu župe.
Dodatak načrta i statuta osnivanja novih sokolskih župa.
I.
Prije svega imaju da se osnuju i utvrde one nove sokolske župe, koje su potrebne kako za odbranu ugroženih granica tako za ja-čanje i uzdržavanje dijelova naroda Srba, Hrvata i Slovenaca, što
ce ostati privremeno izvan granica države Srba, Hrvata i Slove-naca.
1. Osniva ,se župa u Zadru.
2. Osniva se župa u Spljetu.
Obje ove župe imaju za zadaću, da sakupe i spoje sva sokolska društva Dalmacije i Primorja. Župa Zadar ide gore do Sušaka, doile do pola puta prema Spljetu. Župa Spijet ide na jug do Dubrovnika.
3. Osniva ,se župa Sušak.
Ova župa ima za zadaću, da sakupi i spoji i učvrsti sva sokolska društva u Iistri.
6. Osniva se župa Varaždin.
Ova žu'pa ima da brani Medjumurje.
7. Osniva se župa Osijek.
Ova župa ima da brani ugao izmedju Drave i Dunava, odpri-like područje Baranje.
8. Osniva se župa Subotica.
Područje ove župe je izmedju Dunava i Tise, ide na jug do Novogsada.
9. Osniva se župa Bečkerek.
Područje ove župe ide na istok od Tise i brani zapadni Banat.
10. Osniva se župa Vršac.
Područje ove župe je iistočni Banat.
11. Osniva se župa Negotin.
12. Osniva se župa Niš.
13. Osniva se župa Skoplje.
Ove tri župe imaju da sokolski utvrde i ojačaju naše narodne granice čisto na istok.
14. Osniva se župa Bitolj.
Područje ove ,župe je južni dio naše države.
15. Osniva se župa Prizren.
Područje ove župe je jugozapadni dio našeg naroda.
4. Osniva se župa Gorica.
Područje ove župe je majzapadniji dio našeg naroda u Sloveniji.
5. Osniva se župa Maribor.
Područje ove župe je krajnji sjevero-zapadni dio našeg naroda u Sloveniji.
II.
Osnivanje ovili župa sokolskih odredjuje cijelokupno Sokolstvo Srba, Hrvata i Slovenaca. Sokolski Savez Srba, Hrvata i Slovenaca ima ovo odredjenje u sporazumu sa dotičnim društvima da izvrši. Rok svršetka ovoga j-ada jeste najduže 6. mjeseci nakon iz-danog odredjenja.
III.
U središte svake od ovili župa delegira Sokolski Savez Srba. Hrvata i Slovenaca jednog tajnika i jednog učitelja l’e\ vjcžbj. le Ih i plača. Rnrl tajnika ie organizacija kullurno-prosvetncg duha, a rad učitelja je organizacija gimnastičkog so-kolskog djela zadače dotične župe. Oboje su pridijeljeni upravnom odboru župe, ravnopravni su sa članovima upravnog odibora župe i zastupajn direktno Sokolski Savez Srba, Hrvata i Slovenaca. Svaka župa mora imati svoju veliku sokolanu za vježbe, a gradivu sokolane ima da spoji sa akcijom koncentracije i organizacije cje-lokupne privatne narodne inicijative svoga m jesta i svoga kraja, tako da se na pr. sva narodna društva okupe oko sokolane i da ih upravni odbor župe vodi u zajedničkom radu i težnjama. Ne smela, ako se sokolane nazovu narodnim domovi m a.
V.
Za pomoč ovim župama odredjiuje se svake godine po Sokol-skom Savezu Srba, Hrvata i Slovenaca jedan sokolski po-l' e z, kako po glavi članova, tako po društvenim i ostalim župama.
VI.
Po dve ili tri od ovili župa zajedno imaju da izdaju svoj za-seban .s o k o 1 s k o-n a r od n i list. Tako na pr. župa Spl jet, Zadar i Sušak, — onda župe Gorica, Maribor, — onda župa Varaždin, Osek, — onda župa Subotica, Bečkerek i Vršac, — onda župe Nc— gotin, Niš, Skoplje, — onda župe Bitolj, Prizren.
VII.
U zadaču ovili župa spada organizacija sokolsko- pobrali m s k i h d r u š t a v a, te održavanje malih sokokko-pobratim-skih ikola.
VIII.
U zadaču ovih župa spada organizacija sokolskog vežbanja u smislu vojničkom, znači da se imaju vežbati vojne vežbe i
upotreba oružja, te osnovati streljačka udruženja gde ih več od pre ^enia. U tome poslu ima župa da bude u direktnoj vezi J sporazumu sa organima vojske u svome kraju.
IX'.
Osni vanje ostalih sokolskih župa, odgovarajuči osnovnim na-evlima gomjeg celog načrta, ima da sprovede Sokol. Savez Srba, Hrvata i Slov enaca.
Ovome prileži jedna skica.
Tjelesna vježba.
1.	Sistem tjelesne vježbe, proveden u Sokolstvu Srba, Hrvata i Siovenaca je jedan i jedinistven, i jeste u glavnom t. z. sokolski
sistem.
Ide se za tim, da se tjelesna vježba u Sokolstvu Srba, Hrvata
I Slovenaca, stavi u stručne i izučene ruke učitelja tjel. vježbe.
3. Tjelesna vježba ima u svakom društvu da se protegne na Sve staleže, na sva doba i spoiove.
4. Pored stručnog učitelja tjelesne vježbe, ne može se vježbati ^ez t. zv. sokolane, ili društvenog doma. Za gradnju ovih domova unaju u prvom redu da se zauzmu sokolska društva, te da stupe u 2ajedničku akciju i sa ostalim patrijolskim društvima svoga mjesta.
Prva svečana sjednica sokolskog sabora Srba, Hrvata i Slovenaca.
28.	VI. 1919.
Nakon jutamje službe Vidovdaniske, održane dne 28. VI. o. g., Sastaju se izaslanici sokol, društava, župa i saveza, zajedno sa sokol, gostima, na prvu svečanu sednicu sokol, sabora.
Overovljenje izaslanika oibavljeno je u glavnom več dne 27. VI. §■ po pedne i u večer, te je po tome saistavljen imenik i spisak s'iju izaslanika. Ostalak overovi jenja može da se oba vi i dne 28. VI.
II jutro pre svečane sednice.
Pošto bude utvrdjeno, da je preko polovine sokol, društava Srba, Hrvata i Slovenaca, te preko polovine župa, poslalo izasla-n*ke, može se sabor proglasiti otvorenim.
Overovljenje, i sastavljanje spiska i imenika izaslanika, te °tvaranje prve sednice obavlja predsedništvo Sokolskog Saveza Srba, Hrvata i Slovenaca. U 9 sati do podne dne 28. VI. o. g.
olvara .predsednik (ili podpredsednik) Sokol. Saveza Srba, Hrvata
l	Slovenaca pnu svečanu sednicu sokol, sabora Srba, Hrvata i Slovenaca.
Ujedno ima da izreče pozdrav.gostima i vladi.
Nakan njegovog govora dolaze odgovori gostiju i vlade.
Prva tačka dnevnog reda je pročitanje spiska i imenika izasla-nika. — Zatim se čita načrt poslovnika sokol, sabora i razdeli izaslanicima. — Po torne poslovniku predlaže predsednik Sokol. Sav. SHS. konstituiranje sabora. — Obavi se izbor predsedništva sabora. — Tajnik Sokol. Sav. SHS. pročita načelno stanovište o odnošaju države i Sokolstva. — Time se završuje prva svečana ffdmica, i predsednik sabora odredjuje drugu svečanu sedniou za
29.	VI. ili 30. VI. do podne.
Načelno stanovište Sokolskog Saveza SHS. o državi i Sokolstvu.
Sokolstvo Srba. Hrvata i Slovenaca stoji na stanovištu da, kao što je neophodno potrebno da gradjani države i naroda Srba, Hr-vaat i Slovenaca budu siti, budu odeveni, budu obrazovani umno i duševno, da isto tako moraju biti telesno zdravi i jaki, kako radi samog sebe, tako radi potomstva, tako radi dostojnog, sretnog i snažnog života zajednice i celine.
Telesno zdravlje i snaga mogu biti urodjeni, nasledjeni; no ta količina zdravlia i snage, kraj teških i tvrdib životnih okolnosti i životne borbe današnje, nije dovoljna da se sama od sebe održi, da se sama od sebe razvije do potpunosti, da se pojača i umnogostruči do najibolje upotrebe; zato je potrebno obrazovanje, vaspitanje, od-goj telesnog zdravlja i snage.
Da telesno obrazovanje vodi cilju, mora se odnositi na sve članove države i nareda Snba, Hrvata i Slovenaca, na sve staleže, doba i spolove, mora biti u potpuno stručnim rukama, i moraju na njemu raditi sve kulturne težnje u narodu, kako državna, tako privatna inicijativa.
Celokupan rad na telesno m obrazo vanju naroda mora bili organiziran, spojen, sporazuma n i ujedinjen. Uvi-djajuči to i radeči i samo u tome pravcu Sokolstvo Snba, Hrvata i Slovenaca uzima na sebe zadaču, da celokupan rad na telesnom <>] »razo vanju naroda organizuje, sporazume i ujedini, i podigne do najvišeg stepena.
Dva glavna i odlučujuča faktora stoje ovde na ,prvom mestu, Ц je država ,s jedne, i Sokolstvo s druge strane. U prvom redu neotphodno je potrebno, da se razjasni i utvrdi odnošaj od ovo 'dvoje.
Kao svoju, slobodnu i narodinu državu Sokolstvo je pomaže svim silama, i služi joj svugde i svagda. S druge strane takova 4aša, slobodna i narodna država mora da pomaže sve kulturne, velike i važne pekrete, dakle i Sokolstvo, kao kulturan, velik i važan pokret bez premca, te da mu olakša da se do potpunog savršenstva 1 snage razvije.
Dve državne ustanove dolaze kod promotrenja države i Sokolstva edmah u obzir, jedna je škola, druga je vojska.
Prema osnovnom gledištu, da je telesno obrazovanje potrebno ^elokupnom narodu, svima staležima, svim doba i spolovima, Zatim da je zasebno potrebno deci, podmlatku i omladini, odakle Ce se razviti i postati savršeni, zdravi i jaki ljudi, Sokolstvo je stalno u spoju, i dodiru, i vezi sa školom, jer iu svojim sokolanama 1 igralištima telesno obrazuje ljudski jnaterijal, kako pre škole, tako izmedju škole, tako i iza škole. Pa čak kada bi škola, kao državna ustanova, i Sokolstvo kao narodna ustanova, bili slučajno Cementi strani, tudji, nerodjeni i nepoznati, čak i onda bi telesno °brazovanje škole i Sokol, morali biti ako ne jednog i istog, ali bar sličnog sistema, i raditi u nekom sporazumu i doticaju. U jednoj uarodnoj državi je telesno obrazovanje, kao deo čovečanskog obra-z°vanja u opče, jedno i jedinstveno, pa je zato telesno obrazovanje Sokolstva jedno, jednako i jedinstveno.
Sred'stvima i načinom, naučim aitvrdjenim, stručno sprovede-n«n, prilagedjeno ranom dečijem dobu, Sokolstvo uzima za svoje članove decu cd trete gedine, upisuje ih u svoje protokole, vežba i zanima ih i obrazuje ih u sokolskim zabavištima i igralištima,
I dovodi ih jake, radosne, rumene i zdrave, kočoperne i hrabre do sk°le. Sokolstvo polaže veliku važnost na to, da se sa stupanjem u školu ne odeli od dece, nego ono baš hoče, da stalno o svojim naj-^ianjim i najmilijim članovima vodi neprestano brigu, nadgleda ‘h u pogledu telesnog obrazovanja, ne ispušta ih iz vida, pomaže Uciteljima, i odmali o ferijama, o dopustima, prilivati decu u svoje °krilje> cidrii kontinuitet telesnog obrazovanja i izvršava ga bez ■Prekida, jier bitan uslov koristi i blagodati telesnog obrazovanja,
II najširem smislu, leži u stalnosti istega.
Za vreme škole se Sokolstvo i škola dopunjuju, izmenjuju, i rade na istom materijalu zajedničkim sredstvima. I kao što je u osnovnoj, nastavlja se pojačan, metodički i drugčije prilagodjen racina tel. obrazovanju dalje, te odnosa j škole i Sokolstva ostaje isti. Od dec« je postao podmladak, i prema općem razvoju menja se način upotrebe tel. vežbe, ali se stalnost ne prekida. Sve donele,, dok sa 16-tom godinom mladiči ne postanu članovima i sokol društva i škole. Protokol počet pre 12 godina se nastavlja, uvadja se potrebno, ličnost ima svoju istoriju i podatke, odakle se može mnogo toga videti, znati i oceniti.
Uzajmičan rad Sokolstva i škole ide iza srednje škole i na ve-liku školu, i na sve ostale stručne škole. Kontinuitet se ne prekiđa„ materijal se dalje obradjuje, oblagorodjuje, usavršuje, od potl-mlatka su odavno postali pravi članovi društava sokolskih, telesno obrazovanje je i po posljedicama i po učenju i po trajanju postavljeno na stalnu i realnu osnovu, i postalo težnjom, načelom, pravim bičem same ličnosti, i osigurana je nada, da se iskoreniti, iz-vmuti ili uginuti nikada ne če. I sa obilnim datima o tel. sposobnostma, vrlinama i svojstvima, dolazi naš član do vojske.
Šegrtski i naučnički podmladak ostaje u neprekidnoj vezi sa sokolskim društvom, a seljački podmladak sa svojim sokolsko-pobratimskim koloni, gde se istim jakim, utvrdjenim i ispitanim sistemom tel. vežbe nastavlja tel. obrazovanje, vode podatci, i tako. se i ova veča grupa dovodi do vojske.
Da se taj ogromni posao tel. obrazovanja obavi kako treba^ moramo osim sistema tel. vežbe imati mnogo stručnih učitelja i nastavnika tel. vežba. U prvo m času moramo se ispomoči bogat-stvom kadera stručnih učitelja tel. vežba kod brače čeha. A u isto vreme moramo obavili dva osnovna posla, svoja rodjena. Moramo u obrazovanje učitelja i nastavnika postaviti učenje tel. vežbe kao obligatan predmet, moramo izvestan broj zgodnih mladih ljudi poslati na stranu u postoječe škole tel. vežbe, i moramo gledati da nadjemo uslove, da kod kuče što pre podignemo i osnujemo zasebne stručne i visoke škole, za čisto učenje predavanja i učenja telesnih vežba, da dakle stvorimo svoj kader učitelja tel. vežba.
Da se tako razgranata tel. vežba može provadjati moramo graditi nmoge vežbaonice i mnoge sokolane, pa če biti [potrebno, da se izradi načrt i plan takovih zgrada, kako je najpodesnije i najbolje. Moramo radi produkcije sprava za tel. vežbu osnovati fa-
briku za to, svoju, tu kod kuče. Moramo se pobrinuti za radionice vežbačih odela. Moramo stvoriti izvesnu literaturu za tel. vežbu, izdavati stručne listove, podiči centralnu biblioteku, uvesti u život nadzornike tel. vežba, slupiti u kontakt sa internacijonalnom tel. vežbom i ustanovama za to, u obliku stručnih komisija i anketa održati se stalno u živosti, držati sletove i utakmice, angažovali sve patriotske krugove za naš rad, jednom reči poduzeti i to sve i još sve drugo, štogod možemo, da postavljeni zadatak pokušamo rešiti kako to svesnom, mladom i jakom narodu i državi dolikuje i priliči!
Taj zadatak je zbilja koliko lep, i uzvišen, i koristan, toliko velik i ogroman, pa ne može biti drugačije, nego da država i Sokolstvo idu ovde zajednički, složno i uporni o! Toliko u kratko o školi, a daibogme da su ovo samo naslovi, čiji detalji spadaju u rad i izradu čitavili pokolenja.
Obrazujući telesno pojedinca, i škola, i Sokolstvo, doveli su ga jakog, zdravog, nepokvarenog i radosnog do vojske! Za vojsku nije svejedno, da li če na asentnim komisijama dobiti masu kržljavaca, ■slabiča i škartova. Pa več po tome stoji Sokolstvo u tesnoj vezi i od-nošaju sa vojskom. No vojska ima svoje zahteve iu smislu tel. iz-■vežbanosti, kretanja, sposobnosti, snage i jačine, okretnosti, prisebnosti, i t. d. te najposle poznavanja i rada oružjem. Sve to je samo donde novo, i iznenadno za sokolaša, dokle on u pret-hodnom obrazovanju nije imao pojma o tome, nije učen tome, nije spreman i pripreman na to, ali samo dotle!
I jedna od najlakših stvari je, da se elementi vojničkog tel. obrazovanja unesu, po pretlicdnom sporazumu sa vojskom, u sistem tel. obrazovanja Sokolstva i škola. Jednom reči da zbilja tel. obrazovanje celokupne omladine, u i van vojske, pre i posle nje, liiide jedno, jednako i izjednačeno.
Na taj način jača se vojska, skračuje se rok vojničkog obra-zovanja, olakšana su napredovanja u vojsci, približi se vojska i narod toliko, da bude jedno, kao što i jeste i mora da bude.
Sokolana, škola i kasarna postaju ustanove uzajamne, bliske, one se dopunjavaju, usavršuju i ispomažu, i sve u jednom cilju: da čovek bude savršen, sretan, zdrav, sposoban i jak, — a to je temelj državnog i drušlvenog života.
Kako izmedju škole, tako izmedju vojske i Sokolstva mora da se uspostavi odnošaj zajednice i jedinstvenog rada. Jer je Sokol-
stvo za is ta i narodna škola, i na rodna vojska! Pa se i po trami e,, sasvim u kratko iznešenom zadatku jasno vidi, da zbil ja ne može biti drugačije, nego da država i Sokolstvo moraju iči zajiednički, složno i uporedo!
Treča stvar, k o j a u promatranju o d n o š a j a Sokolstva i države dolazi brzo na red, jeste t. zv. kulturno-prosvetni rad Sokolstva, borba Sokolstva protiv pijanstva, nepismenosti, težnja za nacijonalnim i moralnim obrazovanjcm široke mase na-lodne, osobito seljaka i t. d.
U kulturno-prosvetnom radu ujedinjeno je danas čovečanstvo, pa su svugda angažovani u tom praveu svi faktori, kojima ljudsko društvo raspolaže, te je jasno da i naša državna inicijativa ne će ovde biti niti mrtva, niti slepa, nego če iči svojim velikim putem neprestano u napretlak!
Raditi kulturno-prosvetno znači raditi zajednički! Pa se i odatle vidi da Sokolstvo i država idu opet istim putem, i moraju i iči istim putem!
Valja samo da se dobro i snažno iskorači, te napreduje! Od predloga ima da postane delo! I prvo je i glavno, da se osnuju so-kolsko-pobratimske škole kroz celu našu državu, gde bi se naš seljak i seljanka kulturno-prosvetno i moralno obrazovali. Valja odnegovati dobre i spremne predavače, te ih slati kroz narod. Valja sastavili male izložbe o potrebnim znanjima, putne biblioteke, izda-vati listove i obrazovati centralne ustanove, za sav taj rad, srediti ga, složiti ga, razvrstati, pojačati i unmožiti, i večno budno i živahno gurati napred.
Promatrajuči odnošaj države i Sokolstva vidimo jasno, da obe ove ustanove idu i moraju iči istim putem,	pa su	dakle	upučene
jedna na drugu, ne po prolaznoj simpatiji i	raspoloženju,	nego	po
osnovnom zakonu težnje napretku, cvetanju, blagostanju i sreči naroda, za koga oboje jedino i postoje.
I	ako dalje gledamo rad sokolski, stalno čemo	uočiti	kako	se'
podudara tačno sa radom države.
Rad države na čuvanju i jačanju narodnog zdravlja morao bi da sam po sebi organizuje Sokolstvo, kada Sokolstva ne bi bilo! Jer hraniti se od slabosti i bolesti ne znači ništa drugo, nego uništiti uzroke slabosti i bolesti. A to se najbolje postiže jakom i inten-zivnom telesnom kulturom i tel. obrezovanjem, što je glavni za~ datak Sokolstva. Koliko su blizu i kako su upravo oba jedan, i rad
države i rad Sokolstva, još se bolje shvati, kada se uzme u obzir celi kullurno-prosvelni rad sokolski. Jer nema čuvanja narodnog zdravi j a bez svesti o potrebi zdravlja, bez znanja o načinima čuvanja zdravlja, bez metode i sistema da se zdravlje utvrdi, ojača i podigne do na j veće mogučnosti.
Sa upozorenjem na ekskvisitnu i duboku važnost sokolsko-pobratimskog rada u Sokolstvu za samu državu, za svest njezinih gradjana, za sposobnost ekonotmskog razviča, za moč održanja svog mesta u bo rbi za život, možemo završi ti ovako:
Problem odnošaja države i Sokolstva jeste u stvari problem »dnošaja zvanične i privatne inicijative,
zvanična inicijativa ima da ostvaruje s ve potrebno, i pošto je njeno polje celina, ona od potrebnoga mora da ostvari t. z. minimum,
privatna inicijativa je suvišak nagomilane energije, radi na delovima celine, i u ostvarenju težnja ide i mora da ide do t. zv. maksimuma,
govoreči o telesnom obrazovanju i o telesnoj kulturi utvrdju-jemo, da je telesno obrazovanje potrebno za s ve,
država mora da ostvari minimum toga, t. j. da pruži sredstva, kako da se minimum tel. obrazovanja može oslvariti za sve i za svakoga, tu dolaze država i Sokolstvo u najuži spoj, jer Sokolstvo pri-hvača, kao privatna inicijativa u poslu tel. obrazovanja za sve, zadatak dalje i od minimuma ga podiže u vis, sve više, bolje i jače, težeči idealu, t. j. maksimumu tel. obrazovanja za sve,
Radeči na tel. obrazovanju rade i država i Sokolstvo jedan i isti rad, pa ga moraju raditi zajednički i sporazumno, tako je naše mišljenje o odnošaju države i Sokolstva.
0	pravim Sokolima.
Za vreme rata jedan je deo sokola Srba, Hrvata i Slovenaca otišao u tamnice, progonstva i logore, jedan je deo od bivše austrijske vlasti poubijan i uništen, čitave porodice i kuće sokolske su razorene, i jedan je deo ili prebegao u dobrovoljce besmrtne srpske vojske ili se tamo dobrovoljno prijavio, uzeo oružje u ruke i kao jtigoslav. dobrovoljci borio se za našu slobodu.
Oslobodjeno Sokolstvo Srba, Hrvata i Slovenaca dužno je ovim pravim sokolima hvale, poštovanja i pomoči. Dužno je da se ti pravi sokoli, živi i mrtvi, iznesu na vidik svakome i pokažu, dužno je da o njima brigu vodi i pomaže i njih, i porodice njihove, dužno je da zabeleži u svoju istoriju njihova imena i njihova dela, junaštva, patnje
i žrtve, da se budučem Sokolstvu sačuva spomen, primer i ugled, dužno je da stane svom snagom na stranu hrabrosti, vrlina i idejalizma, jer na tome počiva lepota i napredak kako celog čovečanstva, tako celog naroda našeg, tako i našega Sokolstva.
Od ovih reči valja učiniti delo, organizovano, premišljeno, src-djeno i neprolazno.
Pre svega ima Sokolski Savez Srba, Hrvata i Slovenaca da sve to odmah uzme u svoje ruke, i da neposredno, ili putem župa i druš-tava, te putem javnih vlasti i ostalih ustanova, sabere i pribere čitavi materijah Prvo moramo da znamo: ko su, kakovi su, koliko ih je, kako se zovu, kako žive, kako su njihove porodice, roditelji, brača i sestre, žene i deca, tih pravih sokola, i koji su ostali živi, koji ranjeni, bolesni i ozledjeni, koji su mrtvi. Dakie ima da se sastavi spisak i imenik svih pravih sokola, svih onih koji su za Sokolstvo stradali, trpeli, bili gonjeni, bili ubijeni, i svih onih koji su kao sokoli otišli u dofarovdljce besmrtne vojske srpske, te se kao takovi, ili kao jugoslavenske legije borili i krvarili za nas i za slobodu našu.
Svi ti prikupljeni podatci, obavesti, pisma i slike, i t. d. imeju da budu gradjom, koja če se u dva pravca da upotrebi i iskoristi. S jedne strane ima da se napiše i izda istorija pravih sokola, s druge strane ima da se dodje blizu, pruži bratska ruka i priskoči u pomoč svim ovim pravim sokolima, zajedno sa porodicama njihovim, kojima pomoči treba.
Ovo je veliki i vrlo važan rad Sokolstva Srba, Hrvata i Slovenaca, i o njemu je govoreno več onda na prvom glasovitom sokolsku sastanku dne 26./I. o, g. u Zagrebu.
Od reči valja učiniti delo! Ovo se sastoji: iz prikupljanja poda-taka, iz objava kako da se podatci prikupe, iz sredjivanja svega i priprava za temeljnu i konačnu obradu, i što je najglavnije iz uspostave veze sadašnjeg Sokolstva sa ovim pravim sokolima, iz obrazovanja pomočne akcije, koju je spašena celina apsolutno dužna prema postra-dalom delu. Sve to je neodložno i ima da se sprovadja odlučno, odu-ševljeno i brzo, a što se ni za časak ne može i ne sme odložiti, to je akcija zauzimanja i pomoči za sve one prave sokole, kojima je to danas potrebno.
Imade pravih sokola čije su porodice u bedi i nevolji, čija su deca neobuvena i gladna, imade pravih sokola čiji su domovi razoreni ili pokriveni slamom, imade pravih sokola koji su obogaljeni, nemočni, siroti, ostavljeni, dok je na drugoj strani mnogo sokolske brače u dobru. raskošu i blagostanju, koji i ne znaju šta je sve tuge, očaja, bolova i propasti doneo i sokolima ovaj rat.
Celi narod ima da zagrli i zakrili svoje vojnike i svoje dobro-voljce, a Sokolstvo ima da zagrli i zakrili svoje.
Sokolski sabor Srba, Hrvata i Slovenaca ima da odmah načelno usvoji ovo i da izda naredjenje Sokol. Savezu sa opčom direktivom
o	najbržam i najcdlučnijem postupanju u tome pravcu.
O	sokolskom porezu
Dosadašnji način, kako je Sokolstvo pribiralo i smagalo materi-jalna sredstva u svrhu ispunjenja svojih zadataka, sastojao se ili u sa-kupljanju »dobrovoljnih priloga«, ili u prodaji gimnastičkih produkcija (i. zv. javnih vežbi, sletova, akademija, zabava itd.) i nekih drugih sitnica, ili najposle u ubiranju članarine.
Sve je to prvo stajalo na labavim nogama, a drugo nije dovodilo do pravog i velikog efekta. »Dobrovoljni« priloži bili su neka vrsta milostinje, koju se moralo upravo isprosjačiti a od ljudi, ko j j često nisu
0 Sokolstvu imali niti pravi pojam, koji često nisu smeli dati nista Sokolstvu, jer su bili suviše niški i prijavi prema uzvišenoj ideji o kojoj se radilo. Prodaja gimnastičkih produkcija i nekih drugih sitnica bila je sporadična, neumesna, nepraktična često, i u mesto dohodaka donosila je usljed nerazboritosti priredjivača i prodavača često deficite. A ubiranje članarine bilo je komplicirano dugačkim i teškim pute.n, koji se nije dao kontrolirali, koji nije bio put, nego čista smetnja, te je pojedinac crpljen od društva, ovo od župe, župa od saveza, i efekat je što je dalje išao bivao sve tanji, mršaviji i slabi ji, tako da je bilo siučajeva gde je jcdno društvo bilo jače u tom pogledu i bogatije od celog saveza!
Veliki sokolski rad, kako je zamišljen i očrtan za budučnost, traži
1 velikih materijalnih sredstava. To je prvo! A drugo je, da je neop-hodno potrebno, da vrhovna sokolska organizacija ima i raspolaže sa najviše materijalnih sredstava, prosto zato, što se u prvom redu o celini radi, o visokem gledanju na celinu i njeno razvijanje, o ispunja-vanju izdataka opčih, a ne sitnih, lokalnih i malih. Dakle tražimo: velika materijalna sredstva, i ta sredstva prvo u ruke i na raspolaganje Sokolskom Savezu! Da bi se to postiglo ima da se raspiše sokolski porez na celokupno Sokolstvo Srba, Hrvata i Slovenaca.
Taj porez imaju da plačaju pojedinci, svake godine od jednom i u odredjenoj svoti, direktno i izravno samom Sokolskom Savezu.
Isto tako i sve župe sokolske.
Pojedinački porez iznosi jedan dinar, društveni porez iznosi dva-deset i pet dinara, župski porez iznosi stotinu dinara. To je minimum koji mora da se plati kao porez sokolski, bez obzira na druge sokolske obveze i bez veze sa njima, Prema lome bi l. zv. članarina savezna odpala.
Skupljanje »dobrovoljnih priloga« organizovalo bi se u obliku so-kolskog darka, tako da se dobrovoljno skuplja za Sokolstvo samo jedan dan, ali onda u celom narodu Srba, Hrvata i Slovenaca, i udešeno na najbolji način, spremljeno jakim sredstvima, i izvedeno snažno, otvo-reno i što može biti najuspešnije. Celo to skupljanje sokolskog darka vodio bi Sokolski Savez direktno u vezi sa svim pojedincima, te mesnim i lokalnim odborima. Odrcdjenje dana skupljanja, objava o tome na
Sokolski Glasnik.	16
celo Sokolstvo i na ceo narod, proglašenje opunomočenih izaslanika, spisak skupljačo, i t. d. spada sve u brigu i delokrug Sokolskom Sa-vezu, a ovaj je dužan da javno o sakupljanju položi račune.
Pa je neophcdno potrebno da sokolski sabor i o tom donese odluku.
Ead po odborima na Sokolskom Saboru Srba, Hrvata
i	Slovenaca.
28. VI. 1919.
\akon svečane prve sednice sokolskog sabora nastaje rad po cd bo rima.
Tih odbora ima osam, i jedna komisija.
I' svaki je odbor, kao i u komiki ju, pozvao Sokol. Savez SHS poznate sokolske prijatelje i stručnjake, označivši im za vremena sve teze, koje su za rešavanje i obradu odredjene.
Odbori imaju da rade od 28. VI. po podne do 30. VI. do podne. Nakon svršenog rada podnose sav obradjeni materijal predsedni-štvu sabora, odakle se lačno fomiulisane stvari iznesu pred drugu svečanu sedniou sabora, a ostalo se predaje Sokol. Savezu SHS na daljini upotrebu.
Oelbori su ovi: organizatorni odbor, lebnički odbor, zdravstveni odbor, pobra timski odbor, kulturno-prosvetni odbor, ženski odbor, sokolsko-školski odbor, sokolsko-vojni odbor,
i	komisija za provadjanje spolj. sok. jedinstva.
Pozvani sokol/ski prijatelji i stručnjaci imaju da se zabave od-redjenim pitanjima, izaberu sebi jedno ili više za osnovnu obradu,
i	dodju spremljeni u odbore.
Sem odredjenih tema računa se da mogu članovi odbora izneti u obradu i diugu ko ju tunu, koja im se korisnom, važnom i po-trebnom čini.
Neki odbori če prirodno raditi u užem kontaktu, n. pr. tehnički
i	vojni, kulturno-prosvetni i pobratimski ital.
Sokolsko organizatorni odbor.
Teme za r e š a v a n j e.
I.	1. Sokolski ustav opči ileo.
2. Organizacija sokolskih žfupa.
3. Pravila društva, župe i saveza.
4. Poslovnici i pravilnici.
II. 5. Poslovnik sokolskog sabora. (Sokolski sabor je gl. skupština
Sokolskog Saveza Srba, Hrvata i Slovenaca.)
III. 6. Odredjenje I. Jugosl. Sokol, sleta.
IV. 7. Rešenje o učestvovanju Sokolskog Saveza Srba, Hrvata i
Slovenaca, na češkom svesokolskom sletu u Pragu g. 1920.
Сонолсно технични одбор.
Te м e за решавање:
1. Образац основне соколске номенклатуре н тершшологаје.
2. На основу тога обрасца нацрт т. з. команде с-околске.
3. Исто тако нацрт органнзаипје преходнице у друштвима r-a пословником.
4. Кратке упуте у еистем соколеке тел. веџбе те задатак тел. веџбања за соколска друштва. за соколске жупе ii за Соколски Савез СХС. почам од јула 1919 године.
5. I. Југоелавенски Соколски Слст 1920 године.
6. Реферат анкете за тел. веџбу у Загреоу 1919.
7. Учествовање на VU. Свес-околском Слету 1920 годнне у Прагу.
Sokolsko zdravstMeni odbor.
Teme za r e š a v a n j e.
1. Letak i kratka higijenska informacija za sokol, vježbače, (da se razdeli, da se objavi u vežbaonicama i sokolanama, itd.) o vežbi telesnoj, (mesto, odelo, zgrada, zrak, vreme, način itd.).
2. Upute o načinu života za tel. vežbače, u pogledu hrane, pica, spavanja, odmora, alkohola, nikotina, seksualnog zanimanja it.d.
3. O dužnostima lekara, koji je član sokolskog društva, pogledom na društvo i vežbu.
4. Uputa o prvoj pomoči za slučajeve, koji se kod telesne vežbe niogu deliti.
Сонолско побратимски одбор.
Т е м е з a p е ш а в а њ е :
1. Извештај о пооратимеком раду као n о начимдаа бгога рада, од	стране вођа	побратимског	покрета	у	Босви.
2. Извештај	о побрапшекој	школи	г.	1919.	иред лролеће у Са-
рајеву.
6.	Оснутак сталних соколско-побратимскпх школа, v Краљев-■ству СХС.
Соколсно нултурно-просветни одбор.
II	p с д м е т з а	решава њ е	:
1. Соколски	ЛЛОТОВП.
2. Сокслска	библиотека.
3. Културно-просветни рад соколски.
4. Историја југсславенског Соколства.
5. Рад Соколства СХС. у свима крајевима народа нашегаинаше љеллке државе ГХС.
6. Соколека пггампарија.
Sokolski ženski odl»or.
Teme za r e š a v a n j e:
1.	'I el c sr, e vežbe kao cbligalan predmet za ženske na osnovnim, srednjim, učiteljskim i velikim školama.
'1. Obrazovanje ženskih za učitelje tel. vežbe.
putem štipendija i putem centralne velike škole za telesn-u vežbu u kraljevstvu S. H. S.
•3. Pomočne učiteljice sokolsike telesne vežbe za prvo vreme.
4. Žena Jugoslavenka u Sokolstvu.
5. Izvještaj o dosadašnjem stanju telesne vežbe u odnosu prema žensko j u Jugoslaviji.
6. Izveštaj o dosadanjem odnošaju Sokolstva na slov. jugu i naše žene.
Соколско просветно-школски одбор.
T е м e 3 a p e ш a в a њ e :
1. Набавка стручних учитеља за сокол. тел. веџоу за сва она места, где је уз сокол. друштво и један ередњп школски завод.
2. Уваћаље предавања сокол. тел. веџбе у све школе, где се •образују наставници, учптељн и попови, — то је предаван.? обли-
гатан предмет, — долази у исиитне предиете. Трговачке и војнпчке школе, те академске школе ?
3. Оснивање централно вслике школе за учење пшнастике у Краљевству СХС. Стварање кадера учитеља гамнастпке.
4. Нацрт задатка тел. веџбе за еве основне школе у Кра-Љевству СХС. за год. ј.920.
5. Пнтање засебних надзорника тел. веџое за 1\раљевство СХС. (Хофман и др. Бучар).
6. Градње соколана н веџбаоница за тел. веџоу.
7. Стални референт за сокол. тел. веџбу код ^министарства просвете у Београду.
8. Стварање потребне литературе за тел. веџбу.
9. Одашпл>ање стипендиста у Праг. ЈЈондон и Париз, v сврху проучавања тел. веџбе.
10.	Израда начелног становпшта о одношају Соколства и школе.
Соколско војни одбор.
Теме з а решавање:
1. Елементи војничког образовања н епреме, које војска треба, ^ које Соколство може да подузме.
2. Одношај сокплски образованог војног обвезаника према иој-скн н у војски.
3. Соколске тел. веџбе у војним школама.
4. Организацнја сокол. слетова према начелима које заступа војска у поглсду рада с масом.
5. Изједначење војне ii соколске редне комаиде.
(3. Установљење сокол. свечаног одела, према зажтевима војске-n војничких веџби.
7.	Одсек за Соколство при министарству војном.
Komisija za sprovadjanjc spoljašnjeg stokolskoj' jelinstva.
Teme za r e š a v a n j e:
1. Svečano sokolsko odelo.
2. Sokolske »istave.
3. SokoDske oznake.
4. Sokolske značke.
5. Sokolsko geslo i pozdrav.
(3. Vežbačko odelo,
7.	Sokolska radnja za izradu odela.
S.	Sokolska fabrika za gimnastičke sprave
Нацрт друштвених правила.
§ l.
Име и место.
Име је друштву Соко, у .....................
}§ 2.
Задатак друштва.
Задатак^ је друштва, да у народу Срба, Хрвата и Словенаца развија н унапређује морално и телесно здравље и снагу. То се по-стизава :
а) телесним веџбама (снстем др. Тирш). ш.тч ujkim шрама. маче-вањем, нешачењем. јахањем, стрељањем. плпвањем нтд..
б) приређивањем јавних веџби. нзлета. еастанака. забава п пре-давања, те уопће културно просветним радом.
Ако се неколпцпна чланова ележн у секцију, да негује нссчбну грану гпмнастике, или са другим којим културнс-прссветш1М задат-ком, моженх одбор по могућности v тсме потпомагати н иатеријално и морално. Имовпна секције служн у првол реду за посттавање ње-зинога задатка,. а пначе је својпна друштва.
§ з.
Чланови друшгва, њнхова права ii дужнсстг.
1. Чланкм друштва може бити свако чаено славенско лпце. мушко и женско, које је навршнло 16 ту годину живота, те у колико се није огрешило о крнвичнн закон радц своје личне корпсти. однсс-но о про-inice друштвенога морала. Члановн п чланлЦе су равноправни у свему.
Ко хоће да стуш у друштво треба да се пријавп управном од-бору,, који ће име његово објавптн у друштвешш прссторијама, да -сваки члан узмогне евентуално приговорити иЈШмаљу прнјављенога у друштво. У року од 14 дана нза објаве одлучује управни одбор, да лп се дотични npmia. Сваки је призив нскључен.
0 иримању Нсславена v друштво одлучује Сок. Савез СХС.
2. Друиггво mia 3 (трп) врсте чланова:
а) утемељаче,
б) помагачо,
в) редовне (веџбаче н раднике).
3. Утемељачем постаје. ко је уплатио на једанпута најмање 200 динара.
4. Помагач је ко уплаћује унапред месечно по 2 до 10 динара; но наређењу управног одбора.. према имовинн п положају.
5. Редовни (извршујући) је онај члан. који редовно суделује у друштвешш веџбама, а уплаћује унапрел месечно 1—2 динара. Ко од редовних чланова без нзвине изостане месец дана од вежбе.
.дужан је плаћати чланарину као и помагач. Управнп одбор код
примања чланова одређује bhciihv чланарине за свакога члана а према овим правилима.
6. Почасним чланом поетаје, ко јр својпм радом с-текао оеобитих заслуга за друштво или за Соколство у опће. а кога нзабере главна скупштина на прсдлог управног одбора.
7. Добротвором постаје оно часно гшце, ко је уплати у друпггвену олагајницу, једном за свагда (или у оброцима за годину дана) нај-мање 1000 (хиљаду) динара.
8. Главна скупштина има право. да према потроби повисп чла-нарину свима врстама чланова преко наређења ових правила.
Сви су чланови дужни, да код пријаве приступа v друштво Уплате 2 динара као уписнину.
§ 4.
Чланови редовни и помагачи вмају право:
1. да учествују у решавању свих друштвоннх пнтања на друш-твенпм скупштинама.
2. да бирају управни одбор. н да могу бити изабрашр ако су на-вршили 21 годину.
3. да носе друштвени знак и у свечаним приликама друштвено одело.
Осим тога потоњега члановн добротвори, утемељачи н помагачи вмају право да присуствују друштврннм веџбама, забавама, изле-тнма n т. д.
§ 5.
Члановп редовни н помагачн, који до друштвене скупштине нису уплатпли чланарпнс, не могу на њој гласати. а тако исто п ohii,. којп се барем три месеца пјјрд скупштину hiicv у друштво уписали.
б 6-
Искључење n иступање из друштва.
1. Сви се члановн овога друштва морају строго држати друш-гвеннх пЈ)авила. Ко буде макар што радио протпв правила, казнпће га Управни одбор.
а) опоменом,
б) укором;
в) одстрањењем за неко време из друштва,
г) искључењем из друштва.
2. Искључити се може свакп члан :
а) за кога се докаже, да је намерно радио на штету друштва,
б) који ради против друштвеннх правнла;
в) који се лоше влада бпло у друштву или нзван друштва.
3. Члана искључује нз друштва прпвромсно управнн одбор, a v елучају призива коначно главна скупшпша.
4.	Редовнн и помагач престаје бптн чланом:
а) евојевољнпм пступањем пли б) пскључењем,
в)	када за два месоца не уплатн чланарнне. Ако се такав члан поново пргош у друштво мора положптн тромесечну чланарину као упнсннну.
§ 7-Скућштине.
Друштвена екупштина:
а) редовна.
б) изванредна.
1. Рсдовна се скупштина састаје у току мссеца јануара сваке ro-днпе. Њу сазива управни одбор, пзвестивпш г-ве чланове на ссам дана пред састанак. Са позивом на скупштпну мора бити објављен и дновни ред скупштпне.
2. Да ec1 екупштина одржп, потрибно је да будс присутна голо-вица друштвсннх чланова (§ 3. точ. 7 и 4 а и б) иначе се скупштина одгађа на осам дана, а тада ће сс одржатн боз обзира на број прп-сутних чланова.
3. Скуиштнна вршп ове послове:
а)	еаелушава и претреса извештаје управног и надзорног одбора о годишљем раду н имовном стању друштва,
б ) одређујс годишњн прорачун према предл,огу управног одбора,
в) решава евентуалне предлоге. молбе и жалбе,
г) доносп решавање о коначном искључењу пз друштва, (§6. точ. З.в)
д) пзмењује и допуњујо друштвена правила.
ђ) бира иовп управшг одбор. љнхове замевике и надзорни одбор,
е) бира двојицу чланова за оверовљење запиевика,
ж) бпра, почасне чланове на предлог управног одбора.
4. Предлозн молбе н жалбе морају се поднсттт управном одбору најмање на 8 дана пред скупшпшу.
5. Закључке своје ствара скупштина релативном већвнсм гла-сова присутппх чланова. При јсднакој поделп гласова одлучује глас председатеЉа.
6. Управни се <»дбо]) блра поименце тајнлм глаеањем или по жељи 3 четвртше прпсутних чланова акламацнјсм. За члана јо одбора изабран онај. којн добпје релативну већлну гласова. У случају јед-наког броја гласова одлучује коцка.
7. 0 раду сваке с-купштпне впдп се запнсигк. који потписује старетина илн подстарешина, тајнлк n два оверовите? °
8. Изванродна Се скупштгна саста-је :
а) кад то упрашш одбор нађе за п<>требно.
б) кад то писмено захтева једна трећина друштвевих чланова. Овоме захтеву дужан јо управшг одбор удоволлпи у року од мееец дана. Ако управни одбор неби кроз то врпге сазвао скупштпне еа-зпвају је гпг чланови гамл.
i	§ 8.
Управни одбор.
1. Друштвом управља одбор од 7 до 12 чланова од којнх 2 тре-iiiiHc мора бити из редова редовних чланова. Улравни одбор бира скупттина на годвну даиа,
2. Чланови одбора морају навршлтл 21-ву годину. Ови врше своју дужност бесплатно. Свакн је члан одбора завиеаи у овом раду од закључка управног одбора.
3. Одбор сачпњавају : старршпна, замеипк, вођа, тајник, бла-гајник, 2 до 7 одборника н три замешша.
4. Управни одбор врши ове послове :
а) управља друштврпом лмовином,
б) прлма чланове у друштво,
в) поставља п стпушта учлтеља л поеловођу. тр лм одређује награде
г) изриче н извршује казнр над члановлма,
д) сазпва скупштине и одређује им дневни ррд,
ђ) спрема лррдлогр л извештаје о своме раду п о стању друштва и подноси irx друштвеној скушптини ii жупном одбору,
е) израђује пословвик и кућрвви ррд. а ло лредлогу преход-личког збора ррд за друштвене л јавне веџбр, латецавањр и излрте,
х) отклања евентуалне лгругласицр мрђу члановлма,
з)	побпре принссе чланова,
л) прлррђујр јавнр шжбе. латрцања. излетв, забаве л предавања,
ј) набавља потребне справо за друштво л члпи издатке лррма одређрном прорачуну.
6. Одоор одржава своје седвдш.е према иотреои, ла позлв старе-шлнр или замрллка старешлнр лли ла лррдлог четворицв чланова управног одбора. Одборска јр срдлица законита, ако јр сслм старе-шине или замевика старешинр прксутно барем половина чланова управног одбора.
Закључке ствара одбор, редатлвлим лЛшкм глассва лрлсуп лх чланова. Глаеање бива vcmpho, лли тајно, ако то захтева ка л јрдан члан управнога одбора. Ако се прл усменом гласању гласови поделе, одлучујр ола (трана, на којој је гласао (тарешлла, ако се лодрле глагови на тајном гласању. одлучује коцка.
* Ако се у тску годинр упразли мссто ллл буду залречелл у вршрн.у дужности : вођа, тајник; благајвлк, одбор мржр полунити њнхово место одборсклм заменлцлма. Ако бл број улражн еллх места пргшао јрдну TUpfcnHV улравни i'p	пужан сазвати лзвалррдлу
скупштину.
7. 0 сједнлцама управнога одбора водл се заплснлк, који лот-ллсују присутни члановл, а водн ra тајллк.
i	9.
1. Старешнна врши ове дужности.
aj води главну брнгу о целокупном раду друиггвеном и о из-вршавању скупнцннскнх и одборских закључака.
б) заступа друштво v споразуму са управним одборои. у јав-ности и пред влашћу,
в) председава одборским седницама ii друштвеним скуппгпшама,
г) прнма и потписује са тајннком сву друштвену преписку. а са благајником све сппсе. којп спадају у благајников делокруг
2. Заменик стаиешине замонује у свему старешику.
§ 10.
'Гајник водп заппенпк одборских седница друштвених скуп-штина n друштвену препнску, а потпиеују је заједно еа старешином.. држн у реду друпггвену архиву и књижницу. води статистпку друш-тва n поднбси редовној скупгатпнп нзвепггај <> друштвеном раду.
§ l-1.
1. Благајник скупља друштвене прпходе. ис-плаћује друштвене трошкове према одлуци управнога одбора. подноси редовној скуп-urriiHii годпшњн рачунски извештај а управном одбору рачуне по потребн 1Ш1 захтеву, одговара за друпггвену благајницу и потписује са старешином списе, којн спадају у његов делокруг. У ручној касн благајник не сме држати впше од 100 динара. остали новаи мора уложптн на прпплод у којн новчанн завод.
2. Благајннк се брпне за сву друштвену имовину натке за веџбаоницу, справе и намепггај. те подносп и о томе извештај друш-твеној скупштпни. ггоема инвентару.
S 12-
Вођа управља уз нредњачкн збор. по пословнику стручном стра-ном друштвенога рада; избор чланова нредњачкога збора. као и њихов послпвнпк потврђује управни одбор.
§ 13-
Одборници потпомажу у раду остал* часниг;о и заменуј? ux према потребн. Делокруг учитеља п пооловвђе одређује се п» друш-твеМом пословнику.
§ 14.
Управнп јс одбор за цео свој pai одговорак друштвеној скупштннп.
S 16.
Надзорни одоор.
1.	Целокупни друштвенн рад надзире надзорни одбор. Он се састоји пд три члана, а бира га друштвена скупштина на годину дана. Чланови надзорнога одбора врше своју дужност такођер бесплатно.
2.	Дужности су надзорног одбора ове :
а)	да води надзор над друштвеном нмовином, за то има право да у свако доба прегледа стање друштвене благајнс и пмовнне.
б)	да подноси друштвеној скупштини годишњп извештај о нс-правности етања друштвене благајнице ii нмовпне,
в) да сазове изванредну скупштану у случају, ако управшг <>д-бор не нспуњава дужнос.ти. које су му по правшпша пропнсане.
Закључак је надзорног одбора ваљан. ако су га створила нај-мање два његова члана.
§ 16.
Друштвену ммовину сачињавају:
а)	пок.лони и завештаји,
б)	улози чланова добротвора ii утемељитеља од којих се сме i'MMo ннтерес трошити, а главница изнимно, и то по закључку главне ■скупштнне. Ови улози сачињавају сталан друштвени фонд.
в)	редовни члански прилози (месечна чланарнна),
г)	прнходи приређенлх забава, јавних веџба н предавања,
д)	некретнине, справе. намепггаји, кшшница.
§ 17.
Порота.
Разшрице међу члановима. ак« нх управни одбор но може од-клонити решава поротнп сду од пет чланова. Свака спорна странка бнра двојицу из друштва, а ohii петога себи за председника. Ако се у нзбору председника не могу споразуметп, одлучује коцка. П>>-ротнн суд одлучује већином гласова. Сваки се члан мора покорнти ■одлуцн поротнога суда, даљега прнзива нема.
Ko се не покори одлуци поротнога суда, искључује со нз друштва.
5 18.
Опште установе.
Друштвена година почиње почстком јануара.
§ 19.
Служб.нн је језик српско-хрватски (словенски). т;емо ћпрглг.ца и латнница.
§ 20.
Друштво нма v соколани истављен кућевнп ред. којнм се на првом месту редовнвм а и осталим члановнма тачно одређују дуж-K(x-'ni код веџбања, нзлета. састанака. заоава ;ii т. д. ( ваки јс члан Дужан строго се држатн кућевног реда. јер се у случају нарушаја c*H>mie поступа према отгм правплнма и према кућевном реду.
§ 21.
Престанак друштва.
Друштво прес-таје : Закључком друпггвене скупштине, ва којој мора битп прпоутно најмаље дво трећкне чланова, тс ако сс од прп-сутннх нзразе најмање две трећине за преетанак; овој скупнтпш мора присуствоватп пзасланнк дстичне Жупе, пли соколског саве-за СХС.
§ 22.
У случају престанка друштва прелази сва његова имовина у руке дотичне соколске Жупе нлп Соколског савсза СХС., који ће њнмо пос-ебно управл.ат]1. еве док се не оснује новп Соко у нстом месту.
Нпцрт правпла зкупе еоколске. § 1.
Име и седиште.
Соко.лска друштва у................................ удружују	се
под нменом Соколска Жупа.................................
Седиште је Жупе у........................,	као	у	сталном	бора-
вишту жупског старепшнс, тајника и благајника.
§ 2.
Сврха.
Сврха је Жупе његовање народног јединетва Срба; Хрвата и Словенаца у соколскпм друштвима, спровађање прссветног и морал-ног образовања, те гајење гимнастике и четништва, као и зближа-вање ii узајамно потпомагаље удружених соколских друпггава.
§3.
Средства.
Оврха се постизава: а) увађањем гимнаетике но једноличном Соколском систему п начину, б) приређивањом састанака, јавннх веџбп. надметања, излета ii свечаности, в) изапшљањем предњака и надзорннка у поједина друштва Жупе; r) предавањима и издава-њем сппса. који се тичу гимнастике и соколетва те народно просвјет-нпх задатака уједињеног нашега народа, д) старањем о оснивању нових еоколекпх друштава те чета Соколеких на селима, ђ) морал-ном н матерпјалном потиором појединих соколскнх друпггава. е) уплатама чланарнне као н легатима н даровима.
Чланство.
Чланом Жупе може битп свако соколско друштво у оквнру по-
Дручја  ....................,	те које се одбору Жупе пријави, а
овај га прими. Код пријаве треба да предложи :
а) два примерка одобрсних својих правила.
б) попис чланова, omic друштвених просторпја (веџбаонице) и справа, као и начин веџбања'
в) остале податке, које би одбор Жупе још посебно тражио.
§ б.
Чланом Жупе ирестаје битн друштво :
а) које правилно донесеним закључком иступп из Жупе и како одбору Жупе тако н сокол. савезу СХС. то писмено прпјавп.
б) које заосталу чланарину за прошлу годину ви пссле трнју опомена не плати н на основу тога га Жупскн одбор обавестивши о томе n Сокол. Савес СХС. избрише из именика чланова; оваково Друштво може, ако накнадно уплати свој д\т; поново у Жупу бити примљено.
в) које закључком главне екупштине до обавести Сокол. Савеза СХС. буде из Жупе искључено. Друштво се може из Жупе искљу-ЧИТИ: 1. ако нс испуњава своје дужности. 2. ако ради протпв инте-реса Жуне и Соколства.
Које друштво не пријавн своје иступање нз Жупе најдаље до
1.	децембра по новом календару, сматра се чланом жупе за идућу годину.
§ 6.
Права и дужности чланова:
1. Свако друштво примљено у Жупу има право_. да учествује у свима у § 3. наведеним деловањима, право активног ii паспвног из-бора, те право предлагања п гласања v главним скупштпнама Жупе пре.ма установама ових правила.
2. Дужности сваког друпггва које спада у Жупу јесу '
а) уплаћиватн чланарину, коју главна скупштина Жупе од реди ii то за сваку годину најкаеније до месеца марта,
б) слатн од управног одбора своја изабрана 2 застушиша н њн-Хове заменике у главну скупштину Жупе,
в) изабрати и_ јавити старешинству жупе свога одборника ii-8>егова заменика пз круга својнх чланова ii слати пх у управнн од-бор Жупе,
г) учествовати у јавним веубама Жупс и приређиватн бар је-Данпут за 2 године јавну веубу или надметалве; бпло с-амо,. бпло за-Једннчки с друпш друштвнма уз приволу одбора Жупе,
д) слати на преДњачке састанке Жупс предњаке илп хчлтеље.
li) слатп у одређено време одбору Жупе точан извсштај о евоме рвду,
е)	нзвршнвати све налоге и одредбе Жупе.
3.	За друштва која су у току године примљена у Жупу вреде у погледу чланарине ове установе.
Ако је друштво пријавовено пре главне скупштине Жупе; плаћа чланарнну већ за текућу годину, а ако је прнступило у Жупу пссле главне окупштнне, онда ллаћа чланарину тек од јануара идуће
ГОД11НР-
Управа жупе.
§ «•
Поеловима Жупе унравља главна скушптнна и одбор Жупе, а
ч	технпчким се стварпма стара предњачки збор (преходница),
|'лавна скупштина.
1. Редовну главну с-купштпну с-азива одбор Жупе сваке годпне најкаенпје до месеца марта л има настојатн, да се иста свакс годнне састаје по могућности нанзменнчно у местама, која лсжз у oncerv Жупе.
2. Изванредну главну скупшпшу може одбор Жупс сазвати у свако доба, када то сматра потребшга, а мора је сазвати ако то над-половпчна већпна друштава у Жупу епојених писмено захтева и предмет дневнога реда назначн. или ако то захтева соколски савез
С. X. с.
3. Присуствовати и расправл>ати на главној екупштшш пма право свакп члан свакога у Жупу спојеног друштва, а предлагатп п гла-еатп само заступницн друштва и чланови одбора Жупс (§6. точ. 2, 6).
4. Главна скупштина може етварати правоваљане закључке. ако је заступана већнна друштава, која у Жупу спадају.
б. У случају, да се на уречени дан довољни број скупштинара не еастане, има се друга главна скупштина сазвати најмање за 14 дана са iktum дневшм редом, која ће бнтн власна с.тварати ваљане закључке без обзнра на број присутних чланова.
6. Закључцн н нзборп на главној скулштшш обављају се надпо-ловнчном већином присутнпх чланова.
Прн једнаком броју гласова одлучује глас председника, а при нзборнма у то.м случају одлучује коцка.
Нико нема впше од једног гласа.
Сви с-е нзборн врше писмешш гласањем и еваки заступник друш-тва мора лпчно предатн дстпчну гласовницу.
7. На главној скупштшш председава старепшна Жуио илп његов заменпк нлн ако овпх нема, за то заседање од саме скупштине иза-брани председник.
8. Главна скувштина може решаватл о свнма стварлма, које ое тичу Жупе, нарочито:
ai пдобравати лзвоштаје одбора Жупе. ревпзора рачуна те пред-њачког збора,
б) решаватл лредлоге одоора ii појединлх заступника друштава, 11 то овлх пг.тоњих само онда. ако cv oap трн дана npe екупштине °Дбору Жупе бвлм лрнјављени,
в) одређивати висину годлшње чланарине поједлнлх друштава,.
г) блрати одбор Жупе, старешину. његова заменика, тајннка, благајнлка, вођу, те тројицу рввлзора рачуна, за време од једне године.
д) одлучлвати о промевн лравлла и тумачпти смлсао поједлнлх тачака, кад би о н.лма настала пррллрка,,
ђ) решавати утоке појединих друв1тава врстн закључку одбора Жупе,
е) лскључити друштво из Жупе (внди § 5.),
ж) одлучивата о престаику Жуле као и друштва (влди § 18.).
§ 9.
Одбор Жупе.	;
1. Жупне лвелове води одбор Жупе у којц гладају <тарешина, његов заменлк, тајник, благајнлк, вођа и тслввл број одборвнка и њиховлх замевлка, ксллко вма друштава v Жупл.
2. Одбор Жупе коме старешпна Жупе лредеедава; започпње CBiij рад одмах после избора.
3. Одборске се седнлце лмају држатл у седлштлма друштава Жупе. барем једанлут на четврт годлне, сазлва лх отарешлна л об-јављује лх члановима бар недол.у дана раније.
Ако бар 1 трећлла одборнлка уз назначење дневнога реда за-траже одборску седницу мора је стареплша сазва,тл л недељу дана npe објавлтл.
4. За правоваљано закључлвање v жупном одбору мора блтл прис-утно бар лет чланова заједно са продседллком. ЗакТвучује с-е већином гласова; при једнаком броју гласова одлучује глас пред-седнпков. који иначв не гласа.
о.	Замјениди се такођер позлвају у жупнл одбор л главле скуп-Штине, а лредлажу л глас-ају само у случају, ако ллсу прлсутнл за-• тупнлцл иднлсно одборллдл њлховлх друштава.
6. Жупни одбор управгва свлма поеловима Жупе у колико не спадају у делокруг главне екупштлне, нарочлто :
а) сазлва главну скупштлну Жупе 14 дала унапред уз назна-чење дневног реда писмено л путем новппа,
б) подноеи гл. екупштлнл предлоге н лзвештаје о своме раду У прошлој годлнл у свима правцлма, у правилима лстакнутлм,
в) одобрава, лрема предлогу предњачког збора место л време
жупних слетова н вежбн л прома пријави друштва ir место н време јавних вежби појединих iijui неколшџше дртштава,
г) саставља потребнс послбввпкс које мора главној скуппгпшн на одобрсње псднети.
д) захтрва сваке године извештај од одбора појединих друштава, из којих саставља генерални извештај за главну скупигпгау,
ђ) прима у Жупу друштва. која се пријаве.
е) управл.а жупсктш иметком. располаже новцел проко благај-ника под његовом личном одговорношћу,
ж) бдије над тачним вршоњем свих дужности појединих друштапа,
з) закључује о свему. bito со однпси на еврху Жупе (§ 2. 3,) са-ставља продрачун за будућу годину. којн нма гл. скупшппш Жупе на одобрење поднеги н нзвршује закључке гл. скупштине Жупе,
и) проганс н мањс важне текућо послове обавља старошпнство Жупе, које се састоји и8 старешине. тајника, вође п благајника Жупе.
§ 10 Старешина.
Старешина заступа Жупу пред властама и трећим особама, са-зивље главне скупштине и седнице жупскога одбора, којпма н пред-седава н пази да се рад Жупе правплно вршп, те дозначује исплату свих жупских издатака. Запреченог старешину замењује у свима правима и дужнос-тнма његов заменик.
§ i-
Тајник.
Тајник саставл»а св друштвене списе, води записннк главне скупштиие и жупског одбора. те их уз старешнну потписује. Осил тога води именпк члаиова свих ж/лскнх друштава.
§ 12-Благајни;;
Благајничке послове Жупе води благаЈнлк. прнма чланарину, чланова и друге друштвсне прпходе, брине се да ср чланарина на време уплати, исплаћује издаткс, но само уз дознаку старсшнно од-иосно њогова замешиса, водн благајнпчке књиге, те има свака три мосеца поднети жупном одбору извештај о стању благајне и о целој жупној имовини, а на крају годинс поднети му рачуне за цолу го-дину ii инвентар.
§ 13.
Ревизори рачуна.
Ревизори рачуна пазе, на новчано економпеање жупног’одбора; прегледају рачуне, те поднашају годпшње извештаје одбору и гл.
скупштини, а могу стављатл и своје посебне предлоге, како жупном одбору тако и гл. скутппши, која на темељу извештаја ревизора закључује о подељењу апоолуторнја жупном одбору.
§ 14.
ЦПредњачки збор Жупе.
1. Предњачки збор (преходницу) Жупе састављају:
а) вођа Жупе, кога по предлогу предњачког збора изабере гл. таупштина,
б!) његов заменик, кога предњачкл збор из своје средине изабере, а жупнл одбор потврдл,
в)	с-ве вође и њиховн заменици као и лредњаци у Жупи сгклених Друштава,
2. ПредЈвачки се збор стара о правилном тохничком управљању Жупе, о вршењу њезина задатка у погледу телесног веџбања.
Изапшље продЈн.аке за она друштва, која за то замоле. Бира из своје средине, надзорника Жупе, који води; техлички надзор на свим Друштвима у Жупи, обилазећи nx према лотреби, а блра и друге час-нике, које нађе за потребне ради свршавања својих послова.
Бира суце код жупног падметања између присутних стручњака те уређује све техничке припреме за састанке и јавне веџбе Жуле. Подноси Жупном одбору предлоге о жупним излтта п састапцима, те предлоге п мишљења о свпм техничким стварима, о којима има главна скупштина. да расправља.
У осталом предњачки збор ради по нарочитом свом поеловнику. Koju има жупни одбор да одобрп.
§ 15.
Састанци и јавне веџбе Жупе.
1. Састанци ii јавне веџбе Жупе; држе се наизменце у содиштима зкупшх друштава, а по времену н месту одлучује жупни одбор спо-разумно са сокол. савезом СХС. као и са друштвом дотичног места.
2. Програм јавне веџбе саставља предњачкп збор Жупе н цод-носн га жупном одбору на одобреље.
3. Потањи програм јавне веџбе, нарочито условн падметања, Mopajv се сваком друпггву j Жупл, бар два месеца пре јавне веџбе •саопћити.
§ 16.
Разне уђтанове.
1. Улравна годлпа почиље 1. Јануара а свршава 31. Децембра сваке године.
2. Пословни је језик српско-хрватски са ћириллцом и латиницом.
3. Ако који члан пз једног друштва у Жупи пређе у друго друш-тво, не плаћа уписнллу, ако нлје лрошло влше од шест недеља од иступања из првог друпггва.
Sokolski Glasnik.	17
§ 17.
ПриНиЈжи суд.
J У случају размирице између појединих чланова Жупе (т. ј. по-јединпх друштава) као и између чланова и саме Жупе одлучује беа даљег призива примирни суд, којн се састоји нз 4 члана изабраних на тај начин, да свака странка бира два између чланова ма којега друштва, спојеног у Жупу а ти чланови бирају тада петог као пред-седника. Прнмирни суд одлучује надполовнчном већином гласова. Призива нема.
^ § 18.
ПресТанак Жупе.
Жупа престаје, ако за то на главној скупштини Жупе гласају 3 четвртнне заступашх друштава.
. У ту сврху мора бити обавештсн сокол. савез СХС. ii застуиљена бар 2 трећине у Жупу спојених друштава.
Имовина престале Жуне има се после нсплате евентуалних ду-гова предати Сокол. Свезу СХС.
Načrt sokolske uprave.
Sva sokolska društva i župe u narodu Srba, Hrvata i Slovenaca^ čine jedno i ujedinjeno narodno Sokolstvo.
Ovo Sokolstvo odlučuje samostalno i slobodno o sebi, te samo jača i čuva kako svoje jedinstvo, tako svoj neprestani napredak.
Sokolsku samoupravu prestavljaju Sokolski Sabori, sastanci i dogovori izaslanika celokupnoga Sokolstva.
Izaslanike u Sokolski Sabor bira svako društvo, — prema broju članova, — i bira ih stalno svaka sokolska župa (tri). Svi su izasla-nici jednaki po pravima i dužnostima.
Sokolski Sabor radi po poslovniku. Sastaje se na Vidovdan, t. j. dne 28. VI., po mestima, koje prošli sabor odredi za iduči. Sabor se mora sastati najmanje svake tri godine. Sastaje se ranije po traženju nadpolovičnog broja društava i župa.
Sokolski Sabor bira upravu sokolsku. Nakon prestanka Sokol. Sabora prelazi vlast upravljanja i vodjenja Sokolstva na ovu upravu i traje do idučeg sabora, dakle najmanje tri godine. Uprava se sastoji iz pet lica i zove se uprava Sokolskog Saveza Srba, Hrvata i Slovenaca.
Uprava Sokolskog Saveza odgovorna je Sokolskom Saboru, provadja mu zaključke, preduzima inicijativu, saziva redovni i 'jzvanredni sabor i spremi materijal, reprezentuie Sokolstvo, zastupa
Sokoistvo kako u sveslavenskim tako u internacionalnim organizacijama, izdaje svoj zvaničan organ, priredjuje jugoslavenske sokol, sletove, i stoji u kontaktu sa kr. vladom.
Materijalna sredstva za upravu daje Sokolstvo u obliku poreza; Porez odredjuje sabor; za sakupljanje materijalnih sredstava inače odredjuje sabor t. z. sokolski darak, a posao oko toga sprovadja uprava Sok. Saveza.
Svi članovi Sokolskog Saveza kao uprave moraju biti u jednom mestu, i to je mesto sedište. Posao podeljuju ovako: blagajnik vodi iinancije, vodja tehničke stvari, tajnik organizaciju i administraciju, predsednik i podpredsednik upravu. No ceo je posao zajednički i sporazuman, te su svi članovi uprave za ceo posao odgovorni.
Uz Sokol. Savez kao upravu obrazuje se t. z. savezna kancela-rija sokolska u sedištu Saveza. Sastoji se od pet lica, koje dobivaju placu.
Savezna uprava ima svoj poslovnik.
Predlogi o reformi telesne vzgoje.
V imenu ankete poroča Ivan B a j želj.
Slovenska Sokolska Zveza v Ljubljani je sklicala anketo za reformo telesne vzgoje, ki so se je udeležili strokovnjaki, šolniki in zdravniki ter sklenili sledeče smernice o telesni vzgoji v kraljestvu SHS.
I.
Splošna načela.
Potreba telesne vzgoje je splošno priznana. Zato je tudi zahteva, da bodi deležen telesne vzgoje vsak v isti meri kakor duševne vzgoje, popolnoma upravičena. Tudi zgodovina nas uči, da so Grki, Rimljani in drugi narodi uvidevali potrebo telesne vzgoje in da je njih kultura pro-cvitala le do dobe, dokler je bila telesna vzgoja bitsveni del vzgoje sploh
V	isti meri, kakor so zanemarjali ti narodi svojo telesno vzgojo je propadal tudi narod sam V novejši zgodovini zasledujemo vedno in pri vseh kulturnih narodih vnete zagovornike telesne vzgoje Bili so to šolniki zdravniki in izobraženci sploh ki so se z vso vnemo zavzemali za telesno vzgojo ter ustvarjali posebne sestave telesnih vaj, ki so z njimi izkušali dvigniti in sistematično uredilti telesno vzgojo naroda poudarjajoč pri tem narodnostni moment- Vsi ti propagatorji so si stavili kot nalogo telesne vzgoje ublažiti slab vpliv šole na telesni razvoj učeče se mladine utrditi in okrepiti narod da bo kljuboval vsem velikim naporom, narediti ga močnega in ga ohraniti pri zdravju, da bo v slučaju potrebe zmožen bran ti tudi svo o domovino. Telesna vzgoja bodi torej
podpora razvijajočemu se telesu, da se to ne razvija enostransko- Vrhu-tega je telesna vzgoja v jako ozki zvezi z duševno vzgojo, tako da jo prva v mnogih ozirih izpopolnjuje. Zlasti blagodejno vpliva na razvitek značaja ; pr:'s vojimo si pa po tej poti tudi mnogotere duševne čednosti in vrline, kokor pogum, samozavest, odločnost, vztrajnost, prisotnost duha itd. ter se navadimo obvladati svoje telo Tudi za žensko mladež je telesna vzgoja nujno potrebna posebno pa z ozirom na materinstvo, ker le zdrava	žena rodi zdrav rod-
Kakor je	država poklicana, da	oskrbuje duševno	vzgojo	vsega	na-
roda, z isto pravico smemo zahtevati, da skrbi tudi za telesno vzgojo. Naravno je, da se vrši telesna vzgoja vzporedno z duševno vzgojo, zato sodi telesna vzgoja v šolo, in sicer v vsako šolo Ker pa telesna vzgoja ni zaključena o šoloobvezno dobo in ker je ravno v tem času t- j. od 15 leta dalje, telesna vzgoja najbolj potrebna, zato naj jo prepusti država v tej	dobi telovadnim organizacijam.
Slov. Sokolstvo z veliko vnemo goji telesno vzgojo in vabi v svoj krog vse sloje slovenskega naroda ; potom svojih izobraževalnih odsekov pa širi tudi splošno izobrazbo med narodom Tako iskuša dvigniti narod telesno in duševno. S takim delom izdatno podpira državo in ji odvzema veliko breme	Umestno bi bilo, da	država to	organizacijo	moralno	in
gmotno podpre-
Naša telesna vzgoja ni na vrhuncu treba ji je reforme in po možnosti izednačenja v vsem kraljestvu- Kot glavno sredstvo za telesno vzgojo velja še vedno telovadba. Ta naj se vrši po Tyrševem sistemu-Ta sestav je pri severnih Slovanih (Čehih in Rusih) že prebil preiskušnjo in se popolnoma obnesel- zato ga smemo z mirno vestjo prevzeti. Izpopolnimo ga pa še vedno lahko z vsemi najlepšimi in najboljšimi telesnimi vajami.
Prava telesna vzgoja pa se ne sme vršiti samo v zaprtih prostorih. Kadar dopuščajo vremenske razmere mora mladina pod milo nebo, tu naj se kreta in giblje v čistem zraku in solncu. V ta namen naj služijo igre pod milim nebom, izleti in lahka turistika. Nismo ozkosrčni, prevzemimo tudi športno vaje. Tudi šport ima mnogo klenega zrna, ki ga moramo izrabiti pri telesni vzgoji. Zavarujmo se pri športu samo proti eni točki ta je pretiravanje. Telesna vzgoja ne zasleduje športnih rekordov, njen namen je zanesti gotove športe v splošnost, da jih bo deležna večina naroda, ne posamezniki, ki se lovijo za svetovnimi rekordi. Vsak šport ni za vsako starost, zato moramo previcfno izbirati in vsako športno vajo starosti primerno prilagoditi. Odločno pa mora zavrniti šola sirovost in podivjanost, ki se kaj radi pojavita pri športih.
Lahka atletika tvori mejo med športom in telovadbo, ona take-rekoč spaja ti dve panogi telesne vzgoje. Sprejmimo jo ! O njej velja isto. kar smo rekli o športih. Lepa in popolna izvedba vaje, ne pa dosega rekordov, bodi geslo pri lahki atletiki. Pri vsej opreznosti pa ne smemo popolnoma izključiti tekem, ki naj se vrše med istovrstnimi in sorodnimi zavodi. Tekme zbujajo veselje in zanimanje do stvari ter pospešujejo
гза
družabnost in strpnost, dokler se vrše v mejah prijateljstva. Nikdar pa naj ne bo namen tekem in javnih nastopov pokazati javnosti peščico najboljših telovadcev, pritegniti je k takim priredbam vselej vse, tu naj se pokaže delo celote, ne pa posameznika.
Da dobi šola za telesne vaje potrebnega časa, bi bilo treba uvesti skozi vse leto nerazdeljen pouk. Za znanstvene predmete bi se uporabil dopoldanski čas, za telesno vzgojo pa popoldnevi. Dve tedenski uri zadoščata za telovadbo v ožjem smislu in naj bi bili učvrščeni med znanstveni pouk ter vsaj deloma služili za duševni odpočitek. Za vse ostale panoge pa bi se porabila dva popoldneva na teden, in sicer vselej po 2 uri skupaj. Tako bi učencem preostalo še vedno časa dovolj za domače učenje in ponavljanje v šoli predelane tvarine. Da bi imeli učenci v takih popoldnevih res priliko udeleževati se nemoteno telesnih vaj, bi se morala šola v toliko ozirati na telesno vzgojo, da bi učenci v teh popoldnevih ne dobivali domačih pismenih vaj. Pri izbiranju posameznih panog bi se morali ozirati na letni čas, vremenske razmere in na starost učencev
V	času, ki bi ne bil primeren za gibanje pod milim nebom, bi se zaposlili učenci v telovadnicah, kjer bi so vršila telovadba v vrstah, ki bi jih vodili boljši učenci. Seveda ne bi bil kos vsemu delu en učitelj. Udeležba pri vseh telesnih vajah mora biti obvezna, ker se, kakor kaže izkušnja navadno najbolj potrebni dijaki najrajši odtegujejo telesnim vajam. Izjeme sme dovoliti le zdravnik. Obvezna udeležba pri popoldanskih v'ajah bi veljala le za učence mestnih šol in v industrijskih krajih. Učenci kmetiških šol imajo itak prilike dovolj za gibanje pod milim nebom, ker morajo opravljati po končanem pouku razna kmetiška opravila, je- i* Vsi predpisi in zakoni pa postanejo iluzorni, dokler nima šola potrebnih naprav za telesno vzgojo. Vsaka šola mora imeti številu učencev odgovarjajočo telovadnico s potrebnim orodjem v zadostnem številu. Poleg telovadnice v neposredni bližini šolskega poslopja, oziroma telovadnice naj bo pripravno telovadišče- Za igre pod milim nebom in za lahko atletiko pa je treba v mestih in industrijskih krajih pripravnih igrišč To bodi raven in primerno ograjen prostor s shrambo za igrala in drugo orodje Država mora imeti zakonito moč, da v slučaju potrebe lahko prisili dotično občino, da da na razpolago potrebni prostor.
Nad vse važno je tudi vprašanje javnih kopališč v velikosti, da so Primerna tudi za plavanje Ne smela bi jih pogrešati nobena občina, ker bi se s takimi napravami nedvomno dvignila snaga vsega prebivalstva kar bi jako omejilo nevarnost epidemij-
Telesne poškodbe pri izvajanju raznih telesn h vaj seveda n'so popolnoma izključene. Pri vsej pazljivosti voditeljev se dogode taki slučaji, ^a to bi morala skrbeti država, da s potrebnimi odredbami skrbi za kritje stroškov pri poškodbah, bodisi z obveznim zavarovanjem proti nezgodam ali z državno podporo-
Predvsem pa bodi skrb države, da si vzgoji potrebno število strokovno izobraženih vzgojiteljev, ki bodo prevzeli telesno vzgojo v svoje roke. Želeti bi bilo, da je uzgoja vseh teh za vse kraljestvo enotna, ker
bi bila potem tudi telesna vzgoja mladine enotna. Vzgoja strokovnjakov je očrtana v glavnih obrisih v III. odstavku- Princip, da bodi telesna vzgoja v rokah duševnih vzgojiteljev, stremi za enakopravnostjo duševne in telesne vzgojo Pa tudi dejstvo, da učitelj pri telesnih vajah bolje spozna značaj in voljo učencev nego pri znanstvenem pouku ter si lažje ustvari pravilno sodbo o duševnih zmožnostih učencev, govori za obojno vzgojo v eni osebi-
Preden pa pride država v položaj vzgojiti si zadostno število strokovnih učnih oseb za telesno vzgojo, bi bilo umestno pritegniti k temu delu v slučaju pomanjkanja šolnikov, ki imajo veselje za to, izobražene strokovnjake naših organizacij, ki se pečajo s telesno vzgojo.
Da naj bodo nadzorniki m referenti za telesno vzgojo strokovnjaki in obenem šolniki, menda ni treba utemeljevati.
Končno bodi	omenjeno, da velja vse, kar	smo govorili	o	učencih	in
učiteljih, v enaki	meri za učenke in učiteljice s	potrebnim	ozirom	na	žen-
sko telesno vzgojo-
II
Zakon o telesni vzgoji za mladino.
§ i. Telesna vzgoja je na vseh šolah za učence in učenke obvezna. § 2. Telesna	vzgoja je enakovredna duševni vzgoji.
§ 3 Panoge	telesne vzgoje so :
a) telovadba po Tyrševem sistemu ;
b) igre pod milim nebom ;
c) izleti, pešpotovanja, lahka turistika ;
č) plavanje, veslanje, drsanje, sankanje, smučanje ;
d) borjenje, lahka atletika (tek, skok, metanje diska, kopja, krogle, žoge)
Podrobnosti določajo učni načrti in izvršilni predpisi-§ 4 Obvezni sta:
a) 2 tedenski uri telovadbe na šolskem telovadnem prostoru ;
b) dva tedenska popoldneva za druge panoge telesne vzgoje zlasti v mestih in industrijskih krajih- Te popoldneve ni pismenih domačih nalog.
§ S Država preskrbi lokalnim razmeram primerne prostore, kjer je izvajajo v § 3 navedene panoge telesne vzgoje
§ 6 Telesna vzgoja je poverjena samo strokovnim učiteljem (učiteljicam)
Prehodna določba : Dokler ni dovolj strokovnih učiteljev (učiteljic) na raspolago, išči šola pomoči pri obstoječih telesnovzgojnih organizacijah.
§ 7 Država nosi stroške in prevzema odgovornost za vse telesne poškodbe in njih posledice, provzročene po izvrševanju zakona o dol-žnostni telesni vzgoji
§ 8 Med učnimi predmeti vseh šol je tudi pouk o higieni-§ 9 Nadzorniki za telesno vzgojo mladine so samo usposobljen telovadni učitelji (učiteljice).
§ io Referenti (referentinje) za telesno vzgojo so pri ministrstvu za prosveto in pri državnem oddelku za zaščito dece
§ II Telesno vzgojo šoli odrasle mladine vprezemajo društva in zavodi za telesno vzgojo, ki jih država izdatno podpira.
III
Vzgoja učiteljev (učiteljic) telovadbe-A Srednje šole
Za vzgojo učiteljev (učitejlic) telovadbe na srednjih šolah se ustanovi na filozofski fakulteti telovadna šola z vzorno telovadnico in telovadiščem, na medicinski fakulteti pa fiziologični inštitut.
Naloga te telovadne šole je vzgojiti učitelje telovadbe za vse srednje in njim sorodne šole v kraljestvu. Na tej šoli se ustanovi tudi ortopedični zavod, kjer se kandidatje praktično vežbajo v ortopedični telovadbi. Solo vodi profesorski zbor, obstoječ iz učiteljev telovadbe, profesorjev filozofije in medicine te šole Naloga zbora je skrbeti za ves ustroj šole, predlagati v imenovanje učitelje te šole in pomožne sile, skrbeti za gospodarsko stran in za vse ostale stvari Ravnatelja zavoda voli učiteljski zbor za dobo 5 let Kandidati, ki se hočojo posvetiti tej stroki, morajo meti v zadnjem letnem izpi čevalu končane srednje šole iz telovadbe najmanj red dobro in morajo biti fizično zmožni za telovadbo V poštev pridejo filozofi obče in taki, ki 'majo telovadbo v zvezi z enim znanstvenim predmetom kot skupino. Te skupine določi profesorski zbor modroslovne fakultete.
Študijska doba traja 2 leti, in sicer:
Prvo leto : Anatomija, fiziologija in higiena na medicinski fakultet i-Estetika, fizika in kemija, v kolikor so potrebne za telovadbo na filozofski fakulteti Praktična telovadba vsak drugi dan po 2 uri, poleg tega igre, lahka atletika in športi, ki so primerni za mladino.
Drugo leto : Prva pomoč pri nezgodah in ortopedična telovadba. Teorija : Pojem, naloga in sredstva telesne vzgoje. Metodika, asistenca, zgodovina, orodjeslovje in telovadni sestavi. Praktična telovadba kakor v pr^em letu.
Filozofija, logika in pedagogika so za kandidate obvezni predmeti, ki jih mora kandidat poslušati itak kot filozof, ker ima poleg telovadbe še en znanstveni predmet ; izpit iz teh predmetov mora položiti, preden konca izpit iz telovadbe. Izpite iz vseh navedenih predmetov polagajo kandidatje koncem vsakega leta, iz praktične telovadbe, igre, lahke atletike in športov koncem drugega leta. Kandidat, ki nima izpita iz predmetov prvega leta, ne more vstopiti v drugi letnik. Ker traja študijska doba za znanstvene predmete 4 leta, sme kandidat po prebiti izkušnji za telovadbo še kot filozof prevzeti službo asistenta za telovadbo na srednji ali sorodni šoli proti primerni nagradi.
B. Ljudske in meščanske šole.
Za kandidate na učiteljiščih je telovadba obvezen predmet, enako tudi na pedagogiju (pedagoški) akademiji. Vsak absolviran kandidat
mora biti o telesni vzgoji toliko poučen, da more voditi telovadbo in telesno vzgojo sploh na ljudskih in meščanskih šolah. V ta namen je izpopolniti učni načrt za telovadbo na učiteljiščih in se je pri sestavi učnega načrta za pedagogije ozirati tudi na telesno vzgojo. Kandidatje morajo dobiti tudi teoretičen pouk o vseh predmetih, ki sodijo k telesni vzgoji.
Za podrobno izdelanje telesno-vzgojnega reformnega programa na vseh šolah naj se izbere posebna komisija, obstoječa iz zastopnikov šolstva, športnih in sokolskih organizacij.
Za prehodno dobo naj se ustanovijo telovadni tečaji za učitelje in učiteljice ljudskih, meščanskih in srednjih šol, ki jih naj vodijo tozadevni strokovnjaki.
Od Strane Slovenske Sokol. Zveze u Ljubljani poslane 26.V. o. g-na Sokol. KancelarijuSHS. u Zagrebu.
Telesno obrazovanje
(njegova važnost i cilj)
Napisao
sveučil. profesor dr. Drag. Weigner u Pragu Preveo dozvolom autorovom
Josip Hanuš
zamj. starjošine „Hrvat. Sok. Saveza" i Zagreb. Hrv. Sokola.
(Svršetak.)
Uzinemo li u obzir odnošaj izmedju funkicije i gradnje organa za disanje i kostura grudnog koša, lako ćemo shvatiti, za što je čovek sa patološki deformiranim grudnim košom kod iskrivljene hrptenice ili neispravno formiranim radi posrešnog držanja tela te kod pljosnatih i okruglih ledja (u školske mladeži tako čestih) ne-sposoban za izvadjanje napornog telesnog rada, n. pr. za dulje ho-danje.
Iinade li radna sposobnost organa za disanje kakovo znameno-vanje za celi organizam? — Najvažnijom česticom u sastavu pluča jesu konačno plućne bobice u koje prelaze najtanji ogranci bronchija kao izbočeni hodnici kakovi u male kletke. Plučne bobice su providjene gustom mrežom krvnih žilica (capilara). Izmedju sadr-žaja ovih — krvi, — i sadržaja kletaka plučnih — zraka, ima sa-svim tanka živa stena, koja ne smeta izmeni glasova. I ta se rz-mena sastoji u torne što kisik ulazi u krv, a vodene pare i ugljična kiselina iz krvi izlazi u zrak što se u plučnim bobicama nalazi.
Ploča plućnih kletaka je zapravo ploča disanja, a njena veličina se računa 10(0 m. Od ove cele respiracijone ploče nalazl se za mirnog normalnog disanja po prilici jedna sedmina u delatnosti i to donji dio pluča, dočim gornji dio tako zvani plučni vršci su gotovo nedelatni. Svaki se organ potpuno razvija samo onda, ako je potpuno zaposlen. Ako plučni vršci nisu kako treba provetreni i nisu ni delatni, to su stoga slabo hranjeni, a kao što je svaki deo tela koji se slabo hrani ugrožen raznim bolestima, tako i plučni vršci, tuberkulozom i sušicom, koja se najradje ugnjezdi u plučnim vršcima. A to je baš vrlo tužna posledica toga, kada čovek osobito slabije konstrukcije, telesno ne radi.
Normalan razvitak pluča imade još jedno vrlo važno značenje, a to je, da redovna delatnost organa za disanje zajamčuje ispravnu delainost gotovo svih drugih organa. Bilo je ustanovljeno, da se kod svakog mišičnog rada, dakle i kod telesne vežbe, dovodi u organizam veča množina kisika, nego li je za delatnost mišica baš potrebna. Nakon svršena napora, kada se je krv rešila ugljične kiseline, ostaje krv bogatija kisikom, pa baš ova povečana množina kisika goni svekolike organe na živahniju delatnost. Tko je po svome zanimanju prisiljen da mnogo sedi, oseča instinktivno veču potrebu nekog kretanja. O blagotvornom uplivu kretanja jasno svedoči sve veča volja za rad, te živahniji polet misli nakon svake šetnje.
Ako je delatnost organa za disanje tako važna, to spada u okvir telesnog obrazovanja, da pre svega popravlja nepovoljno stanje dece slabih prsiju i nedovoljnog disanja. Profilaktički odstranit čemo pre svega uzroke navedenih pogrešaka : mnogo sedenje u školi i kod kuče kod zadača i kod ručnog rada, te neispravnoi držanje tela u sedečem položaju n. pr. kod pisanja i risanja, kao što i kod stajanja i hodanja. Štete več nastale nastojimo popraviti, te ujedno disanje poboljšati. Kod pljosnatog uskog koša sa izbočenim lopaticama brinemo se oko ispravnog držanja tela sa isturenim prsima, te oko ojačanja mišica trupa, da budu kretnje disanja izdašni je. Tome dodajemo još i gi m nas tiku disanja. Gimnastika disanja imade zadaču, da metodičkim odgojem pokrene delatnost organa za disanje. Pošto normalna delatnost disanja naj-korisnije deluje na sve funkcije životne, to je opravdan zahtev, da gimnastika disanja bude smatrana temeljem telesnog školskog odogoia. Gimnastika disanja nastoji oko nečega čisto naravnog, hoče da polepša i podigne pravi način delatnosti disanja. Vežbe
u disanju imadu da nas nauče kako imamo kod svih prilika nor*-malno da dišemo, naročito kod telesnog rada. Svatko imade da nauči čitavi mehanizam disana, kretanje kostura grudnog koša i stezanje ošita, mora znati dišati tako, da diše u pravo doba sa veličinom daha u točnom ritmu, te sa pripadajučom dubinom daha. Intenzitet disanja opredjeljuje se sadržajem kisika i ugljične ki-seline u krvi. Zato se samo po sebi razumije, da porast delatno-sti disanja mora imati svoj nutarnji razlog u sastavu krvi, i da se nesme sastojati iz beskorisnog vetrenja zraka kroz pluča. V a-ljabiti na čisto, kako je najlakše moguće i kako se n a j i z d a š n i j e može podiči delatnost disanja. Potreba disanja je tim veča čim je veči mišični rad izveden u stanovi-toj vremenskoj jedinici. Način mišične delatnosti, te sudelovanje pojedinih skupina mišica, podredjenog su značaja, uvek je n a j-važnije naročito to. da bude u kratko vreme za rad potrošeno što više mišične snage. Kod gibanja sme-sta, kod hodanja i trčanja nalaze se u delatnosti poglavito mišice donjih ekstremiteta. Ravan hod to je način kretanja, koji je čoveku prirodjen, dovodi k znatnomu razvoju mišica bedara, mišica na prednjoj strani stegna i mišica listova. Okruglina bedara i listova je za čoveka vanredno karakteristična.
Znatan rad oko nošenja i guranja težine celoga trupa i gornjih ekstremiteta za hodanje dokazuju objam mišica donjih ekstremiteta Mišice, bedra i stegna odgovaraju svojom težinom polovici težine mišica na celom telu. Imadu li biti kod nekog rada zaposlene veče mase mišica i imade li se time postiči znatni radni rezultat, valja upregnuti mišice donjih ekstremiteta. Kakova je razlika izme-dju sposobnosti mišica donjih ekstremiteta prema onoj gornjih, objasnit čemo primerom. Sasvim lako možemo hodanjem prevaliti prostor od 500 metara za 5 minuta. Retko bi ko prevalio isti put pomicanjem rukama u visenju na zategnutom užetu. makar da je i to micanje s mesta u vodoravnom smeru i na isti razmak.
Radni učinak je vrlo znatan, osobito kod vežbi gde nadvladava b r z i n a i u s t r a j n o s t, jer tu se delatnost disanja podiže do največeg stupnja. U koliko se radi o tom, da se postigne zgodna forma kretnji ustrajnosti i brzine, valja kod telesnog obrazovanja mladeži postavljati na prvo mesto: brzo iustrajnotrčanje, te ga delomice sistematski njegovati, kao samostalnu vežbu, a delo-mice kao predmet raznih igara, koje se igraju na svežem zraku, što je najvažniji izvor života. U igre spada : tociljanje, sklizanje. pli-vanje, veslanje i vožnje biciklom.
Mišici koja radi kao izvoru radne eneržije i delotvorne snage Potrebna je osim veće množine kisika takodjer povečana množina hranivih tvari. Stoga se nužno povečava pritok krvi u radne mišice prema zakonu o povečanom pritoku hrane u organe, koji su u Potpunoj delatnosti.
I srce če kao i organi disanja udovoljiti povečanim zahtevima, i to takodjer na dva načina : 1. ubrzava ritmu s, raste broj bila, 2. tera u žile u jednoj vremensko j j e d i ni c i ve-č u m n o ž i n u krvi. Kao primer povečane delatnosti srca kod telesnog rada može se navesti: kod mirnog položaja tela kuca srce u odraslog čoveka 72 puta u minuti, kod polaganog stupanja več 80 Puta, kod brzog stupanja računamo 100 udara, a taj se broj može n. pr. kod veslanja povečati dapače do 250. Da bi srce svoju za-daču kod napornijeg rada moglo izvršiti, te da se uzmogne u svako doba prilagoditi povečanom zahtevu, mora da bude na to kao i organi disanja — pripravljeno. Kao što rastu mišice tela telesnim radom tako i mišica srca. Mišica srca raste telesnim vežbanjem u objamu, čvrstoči, pruživosti (elasticitet), snazi i ustrajnosti.
Ako je koja skupina mišica na telu n. pr. mišice ledja, slaba, mo-žemo je ojačati zgodno odabranim vežbama u držanju tela raznim Potporima itd. Srce koje je u svojim skupljanjima i rastezanjima Potpuno bez upliva naše volje, koje radi automatski bez utecaja naše volje, ne može neposredno da se vežba t. j. ne može se svojom voljom radnju srca učiniti bržom ili jačom. Pitanje je dakle, kako je moguče i srce podstaknuti na veču delatnost ? Bilo je več rečeno, da srce odmah počinje izdašnije raditi, čim se kod mi-šičnog rada poveča potreba kisika te hranivih tvari u mišici. N a-Pinjemo li mišice tela, bilo je odmah brž e, dokaz dakle, da se može i srce telesnim radom prisiliti na veči rad. te da se dakle može srce vežbati. Kao ni kod organa za disanje ne smijemo ni kod srca način mišične delatnosti prepustiti pukom slučaju i tu moramo trražiti najzgodnije vežbe. Na srce najkorisnije deluju takove kretnje, kod kojih su velike mišice zaposlene, bilo za dugo vremena, ali sa velikim naporom. Na oba načina obavlja se vrlo mnogo rada. I to su opet kao i kod organa za disanje kretnje, kod kojih je glavnim znakom ustrajnost i brzina, stupanje, penjanje na bregove, trčanje na razne načine, vožnja na skijama, vožnja na biciklu. Ovakovim kretnjama, — ako se pametno izvode — podiže se sposobnost srca za brži rad, te njegova radna ustrajnost i ustrpljivost. Nije potrebno
podrobno razlagati koliko je važno, da bude srce za rad celoga tela i za celi život osposobljeno zdravim i potpunim razvojem odmah ir detinjskim i mladenačkim godinama, i to baš za to u ovo doba, jer se u njemu veličina srca podvostručuje. Ako je porast srca w ovom razdoblju tako veliki, to je onda naravni zahtev, da bude u srcu koje izdašnije radi, kolanja krvi što življe, te izmena tvari što bolja i veča. Kod telesnog obrazovanja mladeži, valja misliti na vežbe srca, kao i na vežbe disanja. Svakom je poznato da je mladež osobito sposobna za brže kretnje n. pr. za trčanje. Ova okolnost imade svoj razlog u prilikama rastenja srca i žila. Dete ima maleno srce i široke žile. Srce tera krv vrlo lako u široke žile i stoga je tlak krvi kod deteta manji, ali zato je bilo brže.. Živahna izmena tvari u telu koje raste iziskuje neopliodno ovako-udešeno krvno kolanje. Odrasli čovek imade veliko srce i uske žile, i za to je kod njega tlak krvi velik. Objam srca se pove* čava od detinjeg doba do doba odraslog za 12 puta, a objam glavne kucavice aorte samo za 3 puta. Ove anatomske prilike pokazuju sasma točno, važnost izbora vežbi obzirom na doba v e ž b a č a. Sa zdravstvenog stanovišta jesu telesne vežbe onda neškodljive, ako su izabrane na temelju odnošaja rastenja srca i žila, Malo srce i široke žile kod mladeži olakočuju kolanje krvi u toliko! meri, da mladež lako podnosi trčanje, n. pr. kod različitih igara, i zasopljenost i kucanje srca izravnavaju se kod mladeži vrlo brzo, a tek odrasli čovek sposoban je da izvodi bez štete kretnje uztraj-nosti i snage, tegotna stupanja, teške vežbe na spravama, dizanie utega, ali za to trčanje deluje kod odraslog čoveka lošije na rad srca. Ako telesni rad preterujemo do potpune iscrpljenosti snage, porasti če rad srca u tolikoj meri, da preti opasnost klonuča srca. Neraz-borito prenapinjanje snage škodi naravski najviše u razdoblju rastenja, te može trajno naškoditi mišici srca. Da to preprečimo, ne dozvoljavajmo rastečoj mladeži da sudeluje kod natjecanja kojegod' vrsti.
Zdravo dete upotrebljava sasma instiktivno svaku zgodnu-priliku da se kreče. Ove kretnje su upravo tako za dete neophodno nužne, kao što je potreba utišati glad i žedju. Dete stiče kretanjem naravne preduvjete za ispravno rastenje i razvoj svojih disalnih 1 žilnih organa. Iz tog razloga nije ništa tako besmisleno, nego kad roditelji ostaju prema ovoj potrebi detinjskoga doba ravnodušni i gluhi, te dapače težnju deteta za kretanjem ugušuju i zabranjuiu. U kakovom je nesuglasju sa pravim potrebama života vrlo raširenii
'Pojam »pristojnog« deteta. Ugušivanje sasvim naravne sklonosti za živahni j e kretnje vodi do toga, da mišice zakržljave, ledja se saviju. i grudni koš postaje pljosnat, disanje bude samo površno, kolanje krvi i probavljanje polagano, a živčani sistem oslabljen. Slabo i ■tnalokrvno dete nerado se upušta u kakovgod veći napor, već radje sedi. te stravstve.no čita, riše, veze i t. d.
Lagrange prispodobljuje zgodno ovakovo dete biljci, koja vene bez zraka i sunca. A baš kod devojčica se svaka živahnija kretnja najčešće osudjuje i prekorava. Ako se kraj toga zanemaruje telesno obrazovanje uopče, neka niko ne bude iznenadjen kad je žena redo-vito telesno manje čvrsta, te da ne može udovoljiti zadačama, koje 4oj spol propisuje, a još manje može zadovoljavati u onoj vrsti z v a n j a, u kojoj bi se litela uspešno takmiti s muškarcima.
Stanje srca i žila odredjuje doba od koga čovek počinje stariti. Zaista je ispravno mišljenje, da je čovek onoliko star, koliko su stare njegove žile, t. j., telo se uzdrži tim mladjahnije, što su mu žile bolje, elastičnije. Ako je srce izvežbano kako treba, time je zajamčena niladost tela i svežost duha i kod starijih.
Svaki povečani rad mišica dovodi do toga, da se istroše hranive tvari, što su se za mira u telu nagomilale, te n a s t a j e naravski Potreba, da se telu dovedu nove hranive tvari. Iz rodjenog iskustva znamo, da se čustvo gladi i žedje pojačava kret-njom na svežem zraku. Povečanim apetitom diže se i ispravni tok svih funkcija tela, te i organa za probavu, organa za izlučivanje. Tako je osigurano kolanje tvari koje su za životne procese neop-liodno potrebne, — a ujedno je i olakšano izlučivanje u crevima i bubrezima.
Du B o i s-R e y m o n d veli, da je telesna vežba, mačevanje. jašenje i drugo, ujedno vežba živčanog sistema. Ova izjava potvr-diuje iskustvo, da telesne vežbe deluju povoljno takodjer i na živčani sistem. Ako mišice tela koje su podredjene našoj volji treba da izvedu kakovu kretnju, a po našoj volji u odredjenom cilju, nužno -3e: 1. poticaj volje t. j. pobuda iz živčanog središta, 2. živčani spoj koji vodi taj poticaj od mozga do mišica i 3. reakcija mišice na taj Poticaj, t. j. stezanje mišice. Svaki poticaj volje, treba li da se °stvari, t. j. da bude izveden kao čin svesne volje, iziskuje dvojtruki izdatak snage : 1. poticaj mozga koji je fizijološke i nepoznate naravi ^e se za to fizikalno ne daje izmeriti, 2. mišično stezanje koje se °čituje stanovitim realnim radnim učinkom, te može biti lepo ustanovljeno spravom što se zove dinamometar.
Izmedju te kombinacije hotimične kretnje nema uvek pravog razmera, torne je razlog pre svega u mišicama, a dalje i u kakvoči mišičnog rada. Svež, odmoren čovek laća se lakočom i veseljem daljnjeg ili novog rada. Umoran ćovek pak mora svoju volju znatno napeti, da izvrši isti posao. Mišični rad je kod nekojih kretnja vrlo malen, ali zato je živčani rad vrlo velik, tako n. pr. nekoje kretnje! dnevnog života, lakši zanatlijski poslovi i gimnastičke kretnje na spravama, redovne vežbe, iziskuju neprekidno napetu pažnju, makar da ni mekanički nije radna posljedica baš velika. Razni stepeni mišičnog i živčanog sudelovanja organizma kod telesnog rada su najjasniji, ako uporedimo put od nekoliko sati po ravnici sa hoda-njem na uskom mostu preko nabujale reke ili hodanje po strmoj i ne-utrtoj staži automatskim hodanjem bez sudelovanja mozga, čovek na pojedine korake u opče ni ne misli, — postiči čemo znatni radni rezultat. Na pogibeljnom pak putu gde se radi spoljnih prilika brižno uvaža i odmeruje svaki korak, čovek se oznoji, ma da prevali put t sasma neznatan. Iz toga sledi, da mišični rad telesne vežbe, dobro shvačene, i pametno birane, na stepene razdeljene, doprinosi mnogo obrazovanju živčanog sistema. Kako je to moguče? Svaka kretnja bila ona jednostavna ili ombinirana, označena je time, da su joj pojedini delovi, složeni kako treba, obzirom na zamišljeni cilj, da slede jedan za drugim u odmerenom vremenu, snaga je za njih odredjena kako treba i smer im je tačan. Ovakove kretnje pračene su što ma-njim, što večim skupinama mišica, tako da n. pr kod kretnja, izvedenih samo gornjim udovima (stoj na rukama) mogu sudelovati sve mišice od glave čak do pete (da se održi ravnoteža tela). Razumije se, da poticaji volje moraju u odredjeno doba svladati točnim zapovedi-tna mnogobrojne mišice a za takove kretnje velimo, da su dobro ude-šene ili koordinirane, i pojedince i zajednički rade kod njih one mišice, koje su optrebne i rade onako, kako to več zahteva željeni rezultat. Što je kretnja kombiniranija, to je koordinacija teža. Dakle nije koordinacija ono, kada se stežu i rade i naprežu i one mišice, koje su suvišne. Dižemo li teret desnom rukom, stežu se i mišice leve ruke, a nakrive se i črte lica. Ako pijanista makar i veštak dulje vremena ne svira, imače ukočene i negipke prste. Svako če pojiniti, da navedene teškoče ne leže u mišicama, jer mišice se same od s§be ne stežu, nego su slepo poslušne volji. Razlog nespretnosti, nesuglasica u rasporedu zapovedi u njihovom smislu i važnosti leži u živčanom središtu. Ako treba, da izvedemo neku sasvim nepoznatu vežbu, n. pr. ako netko uči trčati na biciklu, traži se odmah drugo
držanje tela. Kretnje tela dovode se u sklad sa zakonima teže i ravnoteže, pa ni najjačem atleti neče to odmah na prvi mah poči za rukom, jer ne igra u tom slučaju glavnu ulogu snaga mišica, nego u prvom redu okretnost. Vežbač se kod svake nove vežbe, koja mu je nepoznata, upravo pita kako da postupa sada da novu vežbu izvede Najprije odmeri snagu potrebnu, da se kretnja izvede. Obično trošimo više snage te uvodimo u Posao više mišica, nego što je potrebno. Početnik u vožnji na biciklu drži se grčevito guvernala, sedi ukočeno, njegov položaj je tvrd, neokretan, teskoban, jer je izveden suvišnom snagom, te uz sudelovanje suvišnih mišica. Ako se hoče spretnosti, onda valja sve kretnje bez smisla i svrhe, te prenapinjanje snage obustaviti.
Koordinacija, uskladjenost kretnja, je dakle sposobnost, živčanog sistema, da slobodnim potica j ima odgovori primerenim steza n je m, skupina mišica, što su za naumljenu kretnju potrebne.
Kaditi, to nije sve, nego valja znati kako da se r a d i. Kakvoča rada ne može biti nikad popunjena količinom pokošene sile i vremena. Volja odmeruje snagu, brzinu i smer kretnje, Pre nego što se mišica žgrči, razbor pak izvodi ma i ne očite kombinacije. Kako točne rezultate postiže iskustvom u mjerenju snage i njezinog pravca okretan igrač na biljaru! Kako jedan put °svojimo i dobijemo veštinu za neku kretnju, izveščemo !e igrajuči se i sa najmanjim potroškom snage. Čudom pro-matramo okretne akrobate, kako svoje najteže vežbe izvode bez ikakovog vidlivog napora, sa smeškom na usnama i vežba nam Se njegova čini tako laka, da bi je sa veseljem hteli i sami pokušati. Okretnost i način prave upotrebe snage zavise jedino od obrazo-vanja živčanog sistema. Potrebno je steči tu sposobnost, da tnožemo kako treba da ocenimo veličinu poduzetoga rada, te da znamo u -'lju provedbe tog rada uložiti prema torne koliko treba snage. Moramo znati svladati svoju snagu, naime upotrebiti je.tako, da pomignemo odredjeni cilj brzo i sigurno. V e ž b a n j e k o o 1-dinacione sposobnosti počinje u nježnom detinj-mvu. Treba bezbrojnih neuspelih pokušaja, pre nego što dete uzme u ruke jednu igračku kako treba, podigne glavu, pokuša da sedne, nauči se stajati, hodati i skakati. Svi ovi oblici retnja su upravo početnom telesnom vežbom i temeljnom g'mnastikom. Vežbanju koordinacione sposobnosti se pridružuje »adalje v e ž b a n j e prisotnosti duha. Ako je neko neočeki-
vano i slučajno prinudjen da izvede nekakovu koinbiniranu kretnju, i ako nema dosta vremena, da je kako treba promisli, moguče je,
da če je izvesti, ali nesredieno.
Pred kolima, koja naglo jure, skače svatko na stranu, skriva se za čošak pretečem sukobu, svatko se uklanja ma na koji način. Razume se, da je kod ovakovih naglih i neočekivanih kretnja glavnim činbenikom brzina poticaja volje: čim smo primetili situa-ciju mora smesta bez razmišljanja slediti odluka i čin tako reči stre-limice. Okretnost, prisutnost duha, odvažnost i spremnost nastaju kao korisna svojstva za život iz onakovih vežbi, koje imadu karakter borbe sa protivnikom, bilo sa čove-kom, bilo sa nevremenom ili sa raznim poteškočama. Ovamo spadaju: m a č c v a n j e, r v a n j c, igre, lov, u s p i n j a n j e na bregove. Kod svih ovih kretnja valja ispravno proceniti njihov upliv na celi ljudski organizam, valja u svakom slučaju točno odrediti trajanje i stupanj ostrine i brzine, kojom imadu biti izvedene. Sve ove okolnosti se menjaju prema doba i spolu vežbača, prema potrebi kretnje, obzirom na svakdanje zanimanje itd.
Ako je kretnja tako udešena, da vodi do svrhe, onda je poslje-dica živčanog sistema koji sigurno radi. Ako se izvode telesne vež-be, jačaju se mišice. Ko svestrano izvežba svoju koordinacionu sposobnost, taj je naučio, da sigurno zapoveda, svojim telom i u svim okolnostima, taj zna upotrebiti tačnu i potrebnu snagu za telesni rad i za vreme trajanja taj izlučuje nekorisne kretnje, a smetajuče ograničuje rade na kretnje, koje su potrebne i korisne te iz-begava prenapinjanje snage. Jaki čovek može uludo rasipati snagu te kvariti svoje zdravlie, nasuprot slabi čovek ako zapoveda svojim silama kako treba izvesče više korisnog rada nego atleta. Covek, gimnastički izvežban, bistro opaža te ispravno uvažava duševne utiske, a svoj sud izvodi odmah u čin, duševno je spreman, hladokrvan, odvažan.
Kod telesnog obrazovanja, koje je razborito vodjeno, odlučuiu ekonomski principi, ovi vode do odgajanja takovili duševnih vrlina, što su korisne za život, te sigurno, barem jednako vredne, močno razvijenim mišicama, o čemu se zapravo kod telesne vežbe cesto na prvom mestu jedino radi.
Vrednost pravog izbora vežbi, pogledom na higijenu, te nauku
o	živčanom sistemu, ne biva dosta priznata i ocenjena. Teške i komplicirane vežbe na spravama, previše kombinirane proste i redovne vežbe, umetnička kola i plesovi su onda na mestu, ako mo-
гак vežbaća može podneti veći posao. Kod mladeži, koja je duševnim radom preopterečena, kod koje je živčani sistem u ne-Piekidnoj delatnosti i za to prepunjen krvlju. takove su vežbe samo na štetu.
Cas tel. vežbe imade da bude mozgu satom odmora, i za to ima-du prednost naravne kretnje, kao što je hodanje, igre, veslanje; ove kretnje umaraju mišice, ali nipošto živčani sistem, pospe-šuju kraj toga kolanje krvi, te potiču na delatnost or-Sane za disanje i za probavu. Korisno delovanje te!. vežbi na živčani sistem dolazi do vrednosti još i na drugi način, koji je pažnje vredan. Na proces koji se prigodom telesnih vežbi zbiva u živčanom centrumu deluje duševno raspolo-žen j e, radost, gorljivost, osečaj snage i telesne hrabrosti, te volja za rad, a dakako opet i negativ n o, ako je obratno. U telesnom obrazovanju, osobito kod mladeži, ova su čustva radosti i veselja vrlo važnim faktorom: setimo se samo školske dece na šetnji. Njihova obesna veselost pričinja se ozbiljnim starijim ljudima nepristojnom. njihov krik divljim. —-Tu se istom vidi, što je sve školskom disciplinom u duši deteta pri-žušeno i potlačeno. Kod igara otvara se tako ventil za sigurnost, koji treba da se sasma otvori. Nije nikako pravo, ako se prigodom igre interes dece, živahnost, oduševljenje i vatrenost ograni-°uiu. Možda če doči i do malih ozleda, no zdravlje se deteta time ne ugrožava, telo se ojača, a dete se nauči, da ne precenjuje bol. — A dalnja posljedica toga je: mlado biče, koje se od srca raduje životu, te vrije od zdravlja i snage, pa tako ostaje sačuvano od škod-'iivih posljedica zlih strasti.
Lako je pojmljivo, da samo i jedino veselje u igri, te interes na telesnim vežbama ne mogu sačinjavati temelj cele obrazovne metode. To se može prispodobiti sa začinom u hrani, koja doprinosi dobrom okusu, ali nema u sebi nikakove hranive vrednosti. Kada bi se pukom svidjanju imala pribrojiti odlučujuča važnost bilo bi upravo toliko, kao kada bi učitelj imao dete u školi da pita. da li mu se svidja učenje čitanja, pisanja i računanja. Telesno obrazovanje mora kod zrelije mladeži voditi do izvežbanosti volje, da dakle nauči pregarati lakost koja proizlazi iz osječaja ugodnosti, te savladjivati osečaje neugodnosti, bilo telesnog značaja, bol od udarca, bilo duševnog, bojazan radi spoznaje nedovoljne snage, a lo strah pred neuspehom, ili ozledom.
Mnogi ljudi se od samog straha ukoče, ako n. pr. treba da iza-
Sokolski Gla nik	iq
din javno, da pokažu, sto znadu, zaboravljaju čak i ono što dobro znadu, nespretni su, te ne izvedu nista. Savršeno je izvežban onaj, koji zna ispravno izvesti kretnje, zna to uvek i zna to svuda. J edino sredstvo protiv svake opasnosti je izvežban a t e-! e s n a s n a g a i v o 1 j a n o d r e d j e n u s v r h u, a t'o s e p o-s t i ž e t. zv. 1 a k o a 11 e t s k i m v e ž b a m a, skokom i i g r a-malopt om. U času opasnosti se svladavamo na taj način, da se ne spasavamo odmah naglim begom, te se učimo obustaviti sve poti-caje i pobude koje bi nas vodile razboritim kretnjama, a koje bi bile samo prividno zaštitne. Učinak telesnih vežbi na duševni život i karakter čoveka pokazuje se dakle u tome, da čovek ispravno gim-nastički izvežban umije, na podloži stečenih iskustava prigodom vežbi i igara, stvoriti točan sud o svakoj zadači, te time udesiti svoj postupak. Na pr. kod mačevanja mora borac svaku situaciju ču-lima bistro shvatiti, te živo prestaviti i dobro prosuditi, kakve če se okolnosti slučajno razviti, te mora zatim svojom odvažnošču i svoju odluku razgovetno prevesti u čin i delo. Iz tog proizlazi da tako važna svojstva, kao što su duševna spremnost, hladokrvnost i od-važna svojstva, kao što su duševna spremnost, hladokrvnost i od-važnost, te iz ovih nastala volja i radost za život, jesu veoma sku-pocene posljedice obrazovanja telesnog.
Napokon je isto tako značajno delovanje odredjenih grana telesnog obrazovanja i sa moralne Strane. Tako se kod igara probudjuje lična poduzetnost, razvija se duh za druženje, te se po-javljuju vrlo raznolike moralne pobude.
Jedan igrač sugestivno drži na okupu sve ostale, te ih osvaja pri tome svojom dobrotom srca i ljubeznošču, kod drugoga pojavi se uz iste okolnosti taština i bahatost. Prigodom igre najbolje opažamo razne karakterne črte od največe požrtvovnosti do naj-prostije zavisti. Obrazovanje tela i duha ima mnogo dodirnih to-čaka, te deluje medjusobno; svagdanje iskustvo nas uči, da čovek svestan svoje velike telesne snage može imati vrlo niška moralna načela; samo je onda telesno obrazovanje u skladu sa načelima moralnog obrazovanja, ako poništava uobraženost, koristoljublje, bezobziran egoizam, ako mladog čoveka disciplinira, ako mu razvija smisao za socijalne dužnosti, te znade li mu duboko ucepiti živu svest, da je pripadnikom odredjene celine, društva, naroda, da ima svoj vlastiti interes podrediti interesu skupnom, te da imade svoj život udesiti onako, da bude kadar udovoljavati dužnostima i zada-čama, koje mu je sudbina opredelila.
Naznačili smo različite uplive telesnih vežbi na ljudsko telo, te smo videli, da telesno obrazovanje usredotoeuie svoje nastojanje oko jednog glavnog cilja: u s a v r š i t i č o v e k a, Baš u ovom nastojanju je najrazgovetnije rečeno kako visoku kulturni! vrednost imade telesno obrazovanje. Rakove posljedice ima metodički provadjano telesno obrazovanje, možemo reasumirati ovako:
L.Objam i radna sposobnost svih organa za kretanje raste i
iača,
2. Srce i organi za disanje rade bolje i ekonomskije,
3. Zivčani sistem se bolje izvežba, koordinaciona sposobnost ie veča.
4. Rad cula i duševni rad postaje svežiji i
5. Odgaja se moralni značaj.
Obzirom na istaknuti cilj pitamo za sredstva, koja obrazovanje rabi, da odstrani štetne posljedice dnevnog zanimanja, te da odgoji čoveka zdrava i jaka. U okvir telesnog obrazovanja spa-daju kao sredstva: gimnastika, igra i športski rad. Telesne vežbe možemo razvrstati prema raznim merilima. Lagrange n. pr. deli vežbe:
1. Prema množini izvršenog rada. Polagana šetnja je umereni rad, marš od nekoliko sati je srednji rad, utrka je teški rad;
2.p r e m a k a k v o ć i izvršenog rada: kod atletskih vežbi radi se o tom, da mnogo mišičnih skupina stupi u delatnost i da se postigne velika množina izvršenog rada (rvanje); kod brzih kretnja, da dodje do opetovanja stezanja mišica Ctrka, mačevanie), a kod ustrajnih kretnja, da napor dugo traje (stupanje).
3. prema načinu rada: bez napora mozga provode se kretnje poluautomatski (hodanje), a napon volje, dakle moždane delatnosti iziskuju vežbe na spravama, mačevanje, rvanje.
4. prema efektu rada i to ili lokalnom, koji se ograničuje samo na razvoj stanovitih mišičnih skupina, ili nekojih organa, ili s k u p n o m, — iza kojega celi organizam razvija vrlo živahnu delatnost.
Nadalje možemo odrediti vrednost telesnog obrazovanja prema tomu sa koga gledišta promatramo vežbu. da li je ona sredstvom za postignuče kakvoga cilja, ili je vežba sama ciljem. Fiziološko razvrstanje imade uvek pred očima cilj vežbe. Prema tome je trka telesnom vežbom, ako njome nastojimo ojačati unutarnje organe, srce, i organe za disanje. Ona je vrlo ko-
risnom vežbom, ako je odredjena udaljenost, koju valja protrčati i napokon je trka športski rad, radi li se o torne, da se suparnik po-bedi, ili da se nadbije dosadanji rekord.
G i m n a s t i ka se sastoji od vaspitnih vežbi, koje vode kad su savršeno uvežbane do ravnoteže u izmeni tvari i - sila u ljudskom *elu, te do harmoničkog razvoja ljudskog biča. Covek stiče u vežbaoni trajnu korist u toliko, u koliko ume steeeuu snagu ekonomski upotrebiti u dnevnom životu.
Gimnastičke su dakle vežbe vrlo vredne, ako su prema trajanju, brzini i teškoči metodički udešene, te kako treba provedene.
Drugog su karaktera igre: pošto prijaju živahnosti, čilosti i ve-seloj naravi mladeži, potpunim su pravom temeljnim faktorom teies-nog obrazovanja u nežno doba po prilici do 10 godine. Važna prednost igara je u torne, što se izvode u slobodnoj prirodi, na svežem zraku i na suncu, dakle kraj okolnosti kakove zatvorene vež-baonice ne mogu nikada imati.
Šport kao telesna vežba imade posebno karakteristično obeležje : natecanje i težnja za pobedom.
Gimnastikom polučujemo dobro i lepo držanje tela, kretnje postaju slobodne, elastične, stvara se krasno, zdravo telo. Okretnost i muževnost, koja proizvire iz igara i športa znatno nadopunjava: efekte telesne vežbe. Svako od sredstava telesnog obrazovanja ima svoje odredjeno vreme, glavno je da sva ta sredstva budu spojena, te da od toga spoja bude vežbaču pružena što veča korist. Svaki narod gradi svoj vlastiti vaspitni sistem u skladu sa narodnim duhom. Poznato je da u igrama i športu temperament narodni najviše prevladava, pa ova okolnost zaslužuje osobitu pažnju u obrazovanju mladeži.
Kada se steklo znanje o povoljnom delovanju telesnih vežbi na ljudsko telo, onda se pokušalo sva iskustva svrstati u stanoviti gimnastički sistem, koji bi se temeljio na faktičnoj znanstveno! podloži.
Danas poznajemo veliki niz različitih sistema telesnog obrazovanja . gimnastika školska, društvena, vojnička, njemačka, švedska, te mnogo drugih sistema, koje su sastavili pojedinci n. pr. sistem Miillerov, Hebertov, Dalcroov itd., i nema dvojbe, da u današnjim sistemima telesnog obrazovanja ima mnogo bitnih nedostataka. Sistemi telesnog obrazovanja oslanjaju, se na različite smerove, tako na prirodni, umetni i umetni č k i smer, te su stoga različiti putevi.
Protiv toga ne bi bilo prigovora, kada bi se postigao cilj, za' kojim telesno obrazovanje ide. Cemu treba prigovoriti je to, da je u mnogim sistemima glavna stvar kompliciranost u mesto jednostav-nosti, površnost mesto znanja, tasta častohlepnost namesto ideala.
Za to dolazimo do nepojmljive pojave, da školska telo-vežba ustanovljuje druga pravila nego društvena, a obranbena vojna dužnost ističe opet sasma druga načela. Tu nema iedinstvene temeljne misli, ni ispravnog shvaćanja cilja telesnog obratovanja, tu nema jedinstvenog postupka, u telesnom obrazovanju od detinistva do muževnog doba, te je na taj način ograničen napre-dak, koji bi mogao ljudskom društvu doneti telesno obrazovanje.
Telesno obrazovanje ide za usavršenjem čoveka i za to ne sme izbor sredstava, koji torne smeraju, biti samo slučajan, nego logički i opravdan.
Cesto se vodi prepirka o tome, kojim sredstvima telesnog obratovanja valja dati prednost, dali naravnim ili umetnim. Nepomir-jivi protivnici izjavljuju cesto, a skroz neispravno, n. pr. da što je naravno to je dobro, a što je umetno da je to zlo. Ovakovo razlaganje je u principu neispravno, jer osudjuje kadkad baš izvršne metode. Celo središte u kojem čovek živi, način njegovog životnog uredjenja, je većim delom zavisan od ljudske delatnosti, dakle od nečega umetnoga, što možda ne mora biti uvek loše. Upravo tako imade u prirodi mnogo stvari dobrih i loših, t. j. čoveku korisnih i pogibeljnih. Razumnom spoznajom upoznajemo prirodne sile. te ih upotrebljavamo na svoju korist isto tako kao i kulturne tečevine.
ko bi sumnjao o tome da čoveku literatura, umetnost, filozofija i mnoga druga plemenita dobra život ne polepšavaju!
Istakli smo vrednosti, koje nam pruža telesno obrazovanje. Ako čenio dakle da prosudimo koji je vaspitni sistem bolji, možemo za jedino zgodno merilo uzeti zbroj postignutih dobrih rezultata. Sasma je sporedno ako pri tome nadjemo, da su u nekom sistemu sadržana ‘-redstva, koie naravna, a koje i umetna. Ispravnost ovoga stano-višta možemo dokazati zgodnim primerom iz Demenyja: digne li atleta u zubima teško breme (utez) ili znade li iči na rukama onda je to umetno telesno obrazovanje i nekorisno; uspne li se neko brzo uz stablo ili na zid, kada mu preti kakova pogibelj, znade li jahati, plivati, veslati, to je takodjer umetno telesno obrazovanje, ali ujedno i svakome korisno, ko ga ima i zna.
Sredstva metode, sistem telesnog obrazovanja, mogu se dakle tačno oceniti samo prema cilju telesnog obrazovanja, t. j. da
li umnažaju radnu sposobnost pojedinaca tako, da je dobro i prema svrsi upotrebi i da je u obiiku snage i zdravlja na svoju sreću i sreću svojih bližih iskoristi. Tko se po ovome načelu ravna, neče nikada pogrešiti u torne, da sredstvo zameni sa ciljem i da utone u preteranom metodičkom sitničarenju i da strači dragoceno vreme u sitnom ograničavanju praznih i suvišnih podrobnosti u osnovama.
S	m i s a o našeg života sastoji se u pomnožen ju ž i v o t n i h u v e t a i sreče za s v e. Ovamo mora smerati svake obrazovanje, dakle i telesno, koje imade da čoveka usavrši, t. j. da sačuva svekolike telesne funkcije netaknute, te da ih polepša, do najvišeg stepena sposobnosti. Što koristi pojedincu, ne če ostati bez koristi ni za celu obitelj, za narod, te uopče i za čitavo čovečan-stvo. Prava metoda upotrebljava sredstva, kojima se može postig-nuti istaknuti cilj, upotrebljava jednostavna sredstva i pri tome izdašna, koia udovoljavaju socijalnim uvetima, i koja su pristupačna svima, zanimljivim oblikom svojim, te se jednako dopadaju detetu, mladiču i žrelom čoveku.
Kultura telesna, harmonički razvoj celoga tela jeste ciljem teles-iiog obrazovanja. a taj se postiže izborom sredstava u svojoj vrednosti po nauči prokušanih i ispitanih. Iz rezultata telesnog obrazovanja nastupaju u ijudskom organizmu promene, koje možemo razli-čito oceniti. D e m e n y razlikuje posledice telesnog obrazovanja. te ih označuje ovako:
1. posljedica higijenska — zdravi je, zrcali se u tome, što je vršenje rada svih organa ljudskog tela poboljšano, njihove se funkcije rnedjusobno harmonički dopunjuju, čime je osiguran pravila:: tek svih funkcija životnih : primitak te izdatak. naknada i uporaba, izbor sila i gradnja tela,
2. posledica estetička — ljepota, je vidljiva u lepoti tela : celo telo je lepo izradjeno, imade harmonične forme, proizvedene jakim kosturom te jednakomerno razvijenim mišicama, držanje tela i svekolike kretnje su ugladjene i pune karaktera,
3. ekonomička posljedica — okretnost, leži u tome što se sve kretnje izvode prema odredienoj svrsi, odgoj razvoja kretnji te uspostava telesnog spoja izmedju mozga i mišica ospo-sobljuju čoveka da znade gospodariti stečenim silama uz sve žjvotne okolnosti i prilike,
4. moralna duševna posljedica — muževnost i hrabrost pokazuju se u obrazovanju moralnih vrednosti, u pravcu, da svaki čovek imade steči potpunu svest svoje slobod^
i slobodne volje, da steče pravu samosvest, lični ponos i snagu duha, jer tek onda če se razviti radosno kod čoveka sve sposobnosti za plemenito natecanje za napredak i dobro celokupnog naroda, člii je član.
U posledicama telesnog obrazovanja kao rezultata savesnog poznavanja cilja, sadržani su svi činbenici snage te lepote tela i duha. Taj cilj se može postiči samo, ako je dobar učitelj i v a s p i-tač promišljeno izabrao sredstva, prema estet-skoj, zdravstveno j i socijalnoj vrednosti.
Svaki je narod uvek vezao i veže svoje nade što oduševljenije za omladinu, te u potomstvu nalazi ostvarenje svojih težnja i ideala, te ispunjenje svog krasnog sna. Uzvišenu zadaču doprinetu kultur-nom i moralnom razvoju rešiti če samo ono potomstvo, koje če biti sastavljeno od zdravih i krepkih pojedinaca.
Tražimo li mi toliko od svojih potomaka nastaje pitanje kako se mi brinemo, da svojoj deci ostavimo ono retko blago i skupoceno nasledje — z d r a v 1 je, šta činimo, da spremimo omladinu za uspe-šan rad na polju kulturnog napretka. Nije li obzirom na telesno obrazovanje naše mladeži — uzdanice domovine — nužno revidirati sve ono, što je dosele bilo učinjeno u tom pogledu, te istaknuti raspored za budučnost? Mnogo je bilo kod nas več učinjeno. »Delo Tyrševo, naša je težnja«, rekao je vrlo zgodno Dr. Scheiner na petom sastanku čeških prirodoslovaca i lečnika »i prožeto je duhom za razvitkom naroda, za oplemenjenjem rase, čije je fizičke i moralne veličine te prednosti i lepote znao Tyrš tako krasno sagledati, kada je sastavljao junačke vežbe, kojima je stvarao od vežbača prava umetnička dela, puna svežosti, snage i lepote, kada je iznosio blago umetničkog osečanja iz nutrine našega puka, kada je poticao na nove tvorevine iz duše naroda i sve to neumoljivim nalogom, da svekoliko nastojanje sokolsko, sav žar, imademo poduzimati nipošto sami i samo za sebe, nego da ceo narod sudeluje u sličnom natecanju, od koga zavisi sav uspeh, dapače i sva naša budučnost«. Svaki od nas gleda Sokolstvo sa istinitim poštovanjem
i	ljubavi, te je napunjen dubokom zahvalom za sve njegove čine, kojima je ovo doprinelo uspostavi osečanja samostalnosti našega naroda.
Sto još treba, da kulturni postulat Sokolstva bude dopunjen i usavršen.
Svaki pojedinac, muškarac i žena. svaka obiteij. sve škole,
obrtna i pol.iodelska poduzeea, društva i uredi, moraju shvatitr \ ažnost i neophodnost pravog telesnog obrazovanja, te usled toga mora briga i skrb oko telesnog obrazovanja stajati na prvom mestu interesa svih društvenih slojeva. Osobito telesno obrazovanje dece, te ©mladine zanatlijske škole, muške i ženske, mora da bude kako treba organizirano, te pračeno higijeničkim i etičkim načetima.
Ideal Grka: zdravle, snaga, lepota i dobrota, — savršen čovek kao harmoničko i slobodno biče, koje ljubi istinu i pravednost, — jeste i naš ideal, koji želimo oživotvoren u potomstvu.
Cim se više približujemo tom idealu, tim više če nam biti zajamčen razvoj i napredak do sreče poiedinca te koristi celokupnog naroda našeg.
Veliki je cilj komu težimo i smeramo ravnajuči se svojim uzo-rima od Husa do Pa ackog i do Havlička. Taj cilj čemo doseči izborom sredstava, čvrstom voljom za rad, ozbiljnim i radosnim nasto-janjem i nepokolebivom verom u uspeh i sretnu budučnost svoga naroda.
Белеипи*.
СОКОЛСНИ САВЕЗ СРБА. ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА.Р Загребачна канцеларија.
По договору ca предсједнпксм Соколског Савсза Орба, Хрвата-и Словенаца братом ђуром Паунковићем позвао је у ствари припрема за еоколскн сабор 28. VI. о. г. бра,т др. Лаза Поповпћ на договор и са-станак ову браћу: бр. Анту Маловића. тајника Хрватеког Соколског Савеза. бр. Франа Супшпћа, благајника Хрватског Сокслског Савеза, бр. Мплана Земљака. члана Управног Одбора Хрватског Со-кола у Загребу, бр. Бошка Мештеровића, тајвика Српске Соколске жупе Крајпшке, бр. Тошу Јањанина, благајнпка псте жупе. Договор се одрисао дне 10. V. o. г. v зградп Сокола у Загрсбу, Боговпћева улица. број 7.
На томе еастанку и договору постигнут је потпун споразлтч у ствари припремања свега за одржање Соколс-ког Сабора и одмах је отпсчет интензпван рад у томе правцу.
За мјесто сабора одређен јс Нови Сад, те су од стране Соколског Савеза Срба, Хрвата и 1'ловенаца одас-лани у Нови Сад на сталан рад до сабора. брат Душан Богуновић у Сарајсво, Мсстар n у јужну Дал-мацију брат Мирко Бујвћ, тако да се до 10. јуна кма вратитп и бн у Hobii Сад, брат Б. Палчић у сјеверну Далмацнју n брат Тоша Ја-њанин у Љубљану радп успоставе краткога споја и брзог споразума са братс-ком Словенсксм Соколском Свезом, n након тога је н он псслаи
у Нови Сад, Руму и Митровицу у име Сок. Сав. СХС. а у Загреб јо по-зван брат Франтишек Хсфман, вођа бившег Српеког Соколског Савеза, ради техничких преговора.
Рад на припремању сабора организиран је овако:
У Љубљани, Загребу, Сарајеву, Сшшту и Новом Саду оснивају се т. зв. канцеларнје Соколског Савеза Срба, Хрвата и Словенаца;
у Љубљани образује то Словенска Соколска Звеза, еа подручјем Словеније и њезиним соколством ;
у Сарајеву образују то обе жупе и ерпска и хрватска, са подручјем Босне и Херцеговине, и тамошљим соколством;
у Спллту образује то тамошње соколеко друштво и еоколска жупа Вбјводе Хрвоја са подручјем Далмације;
у Новом Саду образује то Новосадско Соколско друштво за под-ручје Војводине, а
у Загребу образују оба соколска друштва Загребачку Канцеларију за подручје Хрватске и Славоније, Међумурја и окупираних наших крајсва, те за изравну везу са Београдом;
Сам соколски Савез Срба, Хрвата и Словенаца ввди прплрему за Србију.
Соколски сабор је замишљен да траје три дана од 28. до 30. јуна укл,учиво, састојаће се из две свечане сједнице, из рада у 8 одбора и у 1 комисији, те у приређењу једне велике узорне јавне вјеџбе, на.јпо-елије излетима у околицу.
Споразумно са закл.учком од 26. I. о. г. изаелаиици друштава, зкупа. и савеза miajy да се из Љубљане посебнвм возом крену на пут 26. јуна по подне, те да преко Загреба и Брода, гђе се прикључују изасланици Босне, Херцеговине и Далмадије, дођу преко Винковада и Индије дне 27. VI. цо подне у Нови Сад.
Свака од образованих канцеларија има да позове друштва и жупе свога подручја.
У томе правцу загребачка канцеларнја упутила је на друштва, жупе, и савез свога подручја овај позив (п р и л о г б p. 1 б р. 2. б р. З.)и према томе је информграла и остале образоване канцеларије.
Брат Франтишек Хофман одржао је у току 3 дана свога боравка у Загребу техничке договоре са Хрватима и Србима, те су утврђене вјеџбе. Одатле је брат Хофман послат у Нови Сад.
Израђен је пацрт новог соколског закона и устава, који лма прсд (абор да дође (впди напред).
Израђен ,је нацрт рада свих одбора и комисије са одређењш тема (види наиред) те је по прилици установл.ен број и именик одборкика и на свакога од њих улућен је позив са дотичним нацртом (види прклог број 4.)
Упућен је свечаи позив Чсшкој опћини Соколској и Пољсжм Сс-колском Савезу, да пошал.у своје изасланике на сабор, а по могућнхсти и узорно одјељење њихових вјеџбача.
Ради прибирања материјалних средстава и пвкрића трошкова
сабора упућена je молба на све новчане заводе нашсг краљевства тиме. да ep свн прилози шаљу Српској Банци v Загребу нлн Првој Хрватској Штедпонпцн у Загребу.
Дне 16. V. одржан је договор са нзаеланпцнма нз окупиракнх кра-јева. на коме cv учеетвовали бр. Др. Хуго Верк, бр. др. Грга Анђе-линовић и бр. Ђнромета, те he се у споразуму са братом дром Пошчићем одазватн и тај део нашег Соколства, н судјеловати на сабору.
Огавило се у споразум са Кр. Владом ради изравног воза од Љуб-љане до Новог Сада, н воз је осигуран. У етвари браће из Далмације те Боене и Херцеговине зајамчен је прнкључак у Броду.
Братска Словенска Соколска Свеза шаље узорно одјељење'вјеџбача на справама и један одео члановаи чланица за пр<хте вјеџбе. Тако исто уз оба загребачка друштва још и друштва из Беловара. Мнтровнце. Оеијека и Ср. Карловаца.
У ствари везе са побраттшма отишао је брат Млгграковић у Бес. Градишку брату Владп Малићу.
Како смо дсеад обавештенн све што je предложено н устројено је; те ради.
Образована је соколска кореспонденцнја у Загребу са братом Божом Томићем на челу.
Састанци с-е одржавају сваки други дан.
Пмајућина умупжак полсжај дсСрсвсљаца ii чланова југосл ле-■ ja, при повратку кућама. — било њпх, бпло њихових породица, — преузела је ова канцеларпја на себе бригу за евееоколаше, а добро-вољце нлн чланове југсел. легија. те се јавно обратила позивом на све њих, дасе овамо прнјаве, било лнчно. бгло пнсмено. и одредпла у првп мах евоту од 5000 круна за давање помоћи где треба. — Начелнн пред-лог о томе за сокол. сабор вндн напред.
У етвари начелног објашњења о одношају државе и Соколства израдила је ова канцеларпја један нацрт (вндп напред) који he се подаетртн соколеком еабору.
Радп регулисања материјалнлх средетава Сокол. Савеза СХС. и прн-бирања нстнх, израдила је ова канцеларнја предлог о соколском порезу н соколском дарку (види напред),, којн ће се такођер поднестн ео-колском сабору.
Најпоеле је ради организацнје Соколства у горњој Далмацнји и Приморју. одређена као помоћ свота од 1500 К., за једног соколског изасланика у roie Сокол. Савеза СХС. v те крајеве.
Тајнички пссао канцеларије водн бр. Б. Мештеровпћ. а благајкичкн бр. Т. Јањаннн, а новинареки бр. Томић.
Prilog br. 1.
Bratske župe! Bratska društva!
Starešinstvu Hrvatskog Sokolskog Saveza nije moguće, da u od-iiijenoni vremenu izvrši nalog prošle savezne skupštine za narednu, ::2 kojoj bi se > odozdo odlučilo o ujedinjenju srpskog, hrvatskog i
slovenačkog sokolstva. Glavni je razlog tomu, što br. župe i br. društva slabo odgovaraju na našu okružnicu o glasanju za predloge o ujedi-njenju sokolstva u našoj državi.
Starešinstvo če ipak i ne čekajuči na odgovore br, društava sazvati saveznu glavnu skupštinu tečajem prve polovice lipnja, o čemu če i’slijediti i posebno oglašenje.
Da se postulatu nekadašnje ideologije sokolske o tom ujedinjenju фак počme jednom več i djelom udovoljavati, odlučilo je starešinstvo H. S. S., da i mimo mandata, što bi ga dobilo od br. hrv. sokolskih župa i društava, nekoju svoju braču članove izašalje medju sokolske radnike, ko ji su sami od sebe na se primili tešku zadaču, da priprave sve što je potrebno za pomladjenje i ujedinjenje našeg sokolstva, a napose: da pripreme sav rad za prvu sokolsku konstituantu, za sokolski sabor Srba, Hrvata i Slovenaca, koji če se sazvati za 28. lipnja t. g. u Novomsadu. A izaslalo je tu svoju braču tim radije, što se time ne Prejudicira eventualnim zaključcima naredne savezne skupštine o de-taljima i modalitetima sokolskog ujedinjenja.
Sav rad oko priprema za taj naš sabor koncentrisati če se u Zagrebu, u tzv. Kancelariji Sokolskog Saveza Srba, Hrvata i Slovenaca. Takve kancelarije postoje još i u Ljubljani, u Sarajevu i u Novomsadu, )er inače ne bi bilo moguče da se kraj nenormalnih saobračajnih prilika • u kratku vremenu toliki rad posvrši.
Da podupremo rad ovih kancelarija, molimo sve hrv. sokolske župe i sva hrv. sokolska društva, da se u svim pitanj ima sokolskog sabora ne obračaju na starešinstvo H. S. S., nego na rečene kancelarije, i to tako, da se sve župe i društva iz Dalmacije, Bosne i Hercegovine obračaju na kancelariju u Sarajevu, a župe i društva iz Hrvatske, Slavonije, Istre > Medjumurja na kancelariju u Zagreb.
Bračo sokoli! za ideju ujedinjenja našeg naroda radili smo osobito od svog sokolskog postanja. — Da tu ispravno shvačenu ideju u djelo privedemo, ne stoje danas našem kretanju nikakve zapreke. — Ideja se je več pretvorila u djelo, jer je naš narod slobodan i ujedinjen. — A jedan narod neka imade i jedno sokolstvo.
Poduprite ove nove izvršitelje davne sokolske težnje.
Bratski Vam zdravo!
Starješina:	Tajnik:
Dr. Lav Mazuta.	A.	M	a 1 o v i č.
Prilog br. 2.
Pozivajuč se na stvorena utanačenja od 26. siječnja t. g., koga su se dana starješinstva srpskog, hrvatskog i slovenačkog sokolstva dogovorila osim ostalega i o sazivu sokolskog sabora, sokolske naše konsti-tuante, isto tako pozivajuč se i na nazočnu okružnicu H. S. S., kojom se upučuje sve hrvatske sokolske župe i njihova društva, da u poslovima sokolskog Sabora saslušaju naloge kancelarija kako iz Zagreba tako i Sarajeva, molimo bratske župe i bratska društva, da za sokolski sabor
u Novomsadu izabcru svoje izaslanike. — Po prihvačenoj osnovi biraju župe po tri. a društva za svaku stotina (ili dio njezin) svoiih članova po jednog izaslanika izmedju svojih ponajboljih sokolova.
Izaslanike treba odmah izabrati i prijaviti ih izravno kancelarijarr.a.
— Izaslanici če imati besplatnu vožnju do i od sabora, te stan i hraru u Novomsadu.
Iz Ljubljane če poči želj. voz 26. lipnja o. g., pa če putem poss-brati svu braču. U slavonskom Brodu če se liubljanskom vozu priključiti brača iz Dalmacije, Bosne i Hercegovine. Sabor če trajati tri dana, U Novomsadu če biti i javna vježba. u kojoj če učestvovati sama iza-brana, veča društva s najboljim vježbačima. Misli se takodjer i na izlet u Beograd. To bi bio u najkrupnijim potezima program za sabor. Detalji če biti saopčeni svima na vrijeme. A i novine treba o tom pratiti.
— Za sada je glavno, da bratske župe i bratska društva budu na les spremna, pa da svoje izaslanike prijave svojim nadležnim kancelarijama uvijek u tri primjerka. po ovom Obrascu:	Društvo u N. (župa u N.) izabralo je svojim izaslanikom (izaslanicima) za Sokolski Sabor Srba, Hrvata i Slovenaca. koji če se obdržati 28.. 29. i 30. lipnja o, g. u Novomsadu brata (braču) vodju, starješinu. tajnika, prednjaka N. N. (sudskog, poreznog itd. činovnika, ratara. opančara, ravnatelja banke, odvjetnika. suca), pa ga (ih) odaslalo, da može (mogu) društvo (župu) u svima pitanjima pravovaljano zastupati'.
Bratska društva (župe) iz područja Hrvatske i Slavonije šal ju prijave svojih izaslanika u tri primjerka izravno u Zagreb na podpisanu kancelariju, a br. društva (župe) iz područja Bosne i Hercegovine, tc Dalmacije, u tri primjerka izravno u Sarajevo. Potrebno je, da se izbor izaslanika obavi brzo i što prije i to preko upravnih odbora, kake društvenih tako župskih. Valja naglasiti, da ovaj sokol, sabor treba da bude sastankom gdje če se otvoreno, jasno i slobodno izjaviti Sokolstvo S. H. S. o svojoj sadašnjosti, kao i budučnosti. Pa pošto se radi o tako važnim pitanjima, valja neizostavno da svako bratsko društvo i svaka bratska župa zaista svoje izslanike izaberu, prijave i pošalju. Ne stva-ramo jednu sokolsku stranku, nego hočemo da stvorimo sabor pošteno^, jasnog i čistog sokolskog dogovora i sporazuma.
Лрилог op. 3.
Братске жуле и братска друштва !
Позивајући се на створена утаначења од 26. јануара о. г. кога су се дана старјешино.тва српеког. хрватског п словеначког Соколства договорила осим ссталога и о сазиву соколског сабора, соколске наше констЈГтуакте, молимо братске соколске жупе и братска друштва, да за соколски сабор у Новом Саду изаберу евоје изасланике.
По прихваћеној основи бирају жупе по три. а друштва за сваку стотину (или дио љезЈш) својих чланова по једног изаслапика између својих понајбољих Сокодова.
Изаеланике треба одмах изабрати и пријавити их изравно кан-Целаријама соколског сабора у Загребу, Сарајеву и Новом Саду, већ према томе у којем су подручју.
Изаеланици ће имати бесплатну вожњу до и од сабора. те с-тан и храну у Новом Саду.
Из Љубљане ће поћи жељ. воз 26. јуна о. г., па ће путем посабрати сву браћу. У елавонсксм Броду ће се љубљанском возу прикључити браћа из Далмације, Бссне и Херцеговине. Сабор ће трајати три дана. У Новом Саду ће бити и јавна вјеџба, у којој ће учествовати само иза-Cpy.ua већа друштва е најбољим вјеџбачима. Мксли се такођер и на излет У Београд.
То би био у најкрупнијнм потезима програм за сабор.
Детаљи ће бити објављени с-вима на вријеме. А » новтае треба о ТОМ пратнти.
За сада је главно. да братске жупе и братска друиггва буду на то спремна, па да своје изасланике при;аве својим надлежним канцела-Ријама увек у три примерка по овом обрасцу: Друпггво v Н. (Жупа v Н.) изабрало је за свога иза:ланика (изасланике) за Соколски Сабор ^рба, Хрвата и Словенаца, који ће се одржавати 28., 29. н 30. јуна о. г. У Новом Саду брата (браћу) вођу, старешину. тајника, предњака нтд.
H.	Н........ (судеког, порезног итд. чиновкика. ратара, опанчара,
равнатеља банке. адвоката, судца па га (их) је овластила, да може (могу) друштво (жупу) у свим гитањима правоваљано заступати.
Бр. друштва (жупе) из подручја Хрватске it Славокије 'шаљу пријаве својих изасланика v три примерка изравно v Загреб на потпиеану канцеларију, а бр. друпггва (жупе) из подручја Босне и Херцеговине, те Далмације изравно у три примерка v Сарајево.
Потребно је, да се избор изаслашка обави брзо и што пре. И то преко управних одбора, како друштвених тако жупких.
Ваља наглаеити, да овај соколски сабор треба да будес-астанквм, гДе ће се отворено, јавнв и слободно изјавити Соколство Срба. Хрвата и Словенаца о својој садашњости, те о будућности. Па попгго се ради 0 тако важнтш гтатањима, ваља неизсставно, да свако друштво и свака ^упа своје изасланике изаберу, пријаве и пошаљу. Не стварамо једну соколску странку, него хоћемо, да створнмо услове пвпгген ог, Јасног и чистог соколског договора и споразума.
Prilog br. 4.
Brate!
Poznavajuć Te kao požrtvovna i radina Sokola, kom vazda lebdi pred očitna samo sokolski boljak i napredak, odlučila je naša kan-c®larija, kojoj je zadača pripraviti sve predradnje za Sokolski Sabor H. S. u Novomsadu, a koji če se obdržavati na sam Vidov-dan, t. j. *8.6. o. g.., uvrstit Te u odbor pa Te molimo, da odabareš jednu ili Vlše od priležečih tema, koju tad uznasto j obraditi što savjesnije i
točnije, kako bi se što sigurnije postigla poželjna svrha, kao i što 'brži i povoljniji uspjeh.
Primjetiti nam je, da Tebi odnosno članovima Tvog odbora slavljamo na volju, hočete li obdržavati predkonferencije več sada, ili čete se sastati tek na samom saboru s gotovim radnjama, koje čete tad medjusobno pretresti. Imenik Tvojih drugova dobit češ naknadno.
Ujedno Te izvješčujemo, da če izaslanici imati besplatnu vožnja do i od sabora, te stan i hranu u Novomsadu. Iz Ljubljane če poči želj. voz 26. lipnja o. g., pa če putem posabrati svu braču. U slavonskom Brodu če se ljubljanskom vozu priključiti brača iz Dalmacije, Bosne i Hercegovine. Sabor če trajati tri dana.
Hrvatski Sokol u Djakovu obdržavao je u nedjelju dne 4. svibnja poslije podne u prostorijama »Sijela Jugoslavena« svoju izvanrednu glavnu skupštinu, na kojoj se je kao najvažnija točka dnevnoga reda raspravljalo pitanje ujedinjenja slovenskog, hrvatskog i srpskog sokolstva u jednu jedinstvenu organizaciju. Nadalje pitanje sjedišta no-voga saveza, nazivi župa i pojedinih društava.
Debata je bila vrlo živahna. Skupštinu je posjetilo oko 60 članova, pa sa zadovoljstvom konstatiramo, da se je kod svih učesnika opazilo zbilja sokolsko shvačanje narodnog jedinstva, uvjerenje i volja za na-predak velike sokolske ideje. U raspravi učestvovali su naročito starje-šina brat dr. Ribar, tajnik brat Weidl, nadalje brača dr. Didovič, Morič, obojica po više puta, Bonel, Gazapi, Vrbanjac, Šarčevič, Im, Pred-merski, Leo Neuman, Goršetič, Vrabec i drugi, te je ta lijepa debata potrajala od 4 do 7 sati na večer.
Na predlog tajnika brata Weidla usvojen je zaključak da se traži osnutak jednog jedinstvenog sokolskog saveza, jer ako stojimo na principu narodnog jedinstva, to jest da smo svi SHS jedan narod, onda je logično, da može biti samo jedan savez, i ta j bi se imao zvati Jugoslavenski Sokolski Savez. Glede sjedišta saveza usvojen je predlog brata dra. Didoviča, da se konačno ure-djenje prepusti stručnoj anketi, koja če to pitanje lih sa tehničkog i sokolskog stanovišta proučiti, te predložiti ono mjesto, koje najviše garancije pruža, da če zahtjevima Sokolstvo biti udovoljeno. Nu energično je otklon jen pokušaj, da se starješinstvo saveza odnosno djelovanje pcjedinih odjela n. pr. starješinstvo, list, tehnički odbor itd. porazmjesti na četiri strane svijeta, jer to znači ubojstvo za naše sokolstvo. Glede župa i društava usvojen je predlog brata Gazapia, da se župe imadu prozvati po našim odličnicima, kao što i danas nu bez plemenske oznake, a pojedina društva imadu se sva zvati takodjer samo »Sokoli« bez plemenske oznake. Ujedno se apelira na novi savez, da svoja pravila prema torne uredi, da če i sva ostala društva bez razlike biti prisiljena primiti je' dinstveno ime, ili da se u protivnom slučaju ne smiju primiti u savez. Isto imade se nastojati, da u jednom mjestu ne bude više nego jedan
Sokol, a podnipošto dva društva, u koja bi se članovi po plemenskom osječaju grupirali. I to se mora sistirati, te ako je več u jednom mjestu potrebno, da se stanovnicima raznih krajeva ide na ruku, onda treba osnovati podružnice jednoga Sokola,
Time u savezu prihvačena je promjena pravila, te novi naziv našeg Hrvatskog Sokola u »Sokol 11 Djakovu«.
Na predlog brata A. Moriča usvojila je skupština jednoglasno za-ključak, da se prema § 3. društvenih pravila osnuje posebna sekcija društva Sokoli strijelci, te povjerila brači Moriču i Premerskome da iz-rade posebni štatut u tu svrhu. Ta je sekcija medjutim odmah u život privedena, svrha joj je obrana i čuvanje narodnog dobra, društvenog poretka, integriteta jedinstvene jugoslavenske države i obrana narodnog dobra u slučaju možebitnih nenarodnih elemenata, koji bi teško i žrtvama stvorenu našu državu mogli ugroziti. Članovi sekcije potpadaju pod strogu disciplinu i vojnički zapt, služba je dobrovoljna, rodoljubna i sokolska, dakle besplatna, a nastupit če samo u slučaju izvanredne nužde i to isključivo za mjesto Djakovo. Na poziv dužni su Sokoli Strijelci smjesta staviti se na raspolaganje zapovjedništvu, jer ih na to veže umjesto prisege zadana poštena riječ i zavjera gradjanskim poštenjem u korist domovine Jugoslavije. Članovi te sekcije mogu biti samo dobri Sokoli i uvjereni Jugoslaveni. Sokoli Strijelci imat če i svoje redovite vježbe. Odnosni štatut otpremljen je več nadležnoj oblasti na cdobrenje. Poželjno bi bilo, da se u ovoj sekciji nadje na okupu gra-djanski, radnički i seljački stalež bez razlike, ukratko sve što narodno osječa!
Prije zaključka glavne skupštine upozoruje starješina brat dr. Ribar, da mu je neki anonimni pisac u »Hrvatskoj Obrani« prigovorio, da prigodom javne vježbe ni je posebno pozdravio goste Sokole iz iz Osijeka. Odlučno takav prigovor odbija, te izjavljuje, da je unapred bilo predvidjeno, da če nakon dovršene vježbe svi izvršujuči članovi bez razlike svrstati u dvorani i da če ih tom prigodom starješina pozdraviti. Kada su djakovački vježbači nastupili, opazio je starješina, da ne ima Osječana, pa mu je na upit rečeno, da se več oblače. Na to je starješina kratkim prigodnim slovom pozdravio sve Sokole bez razlike i prisutno opčinstvo. Naglasio naročito, da to čini u sokolani, a ne u gostioni, jer ne smatra umjesnim, da se Sokoli u gostioni pozdrav-Ijaju. Nakon toga službenog čina došao je medjutim starješina brat dr. Ribar i stolu Osječana, gdje se je dulje vremena pozabavio, iste pozdravio, a kako je radi sutrašnjeg putovanja u Osijek morao ranije cstaviti društvo, povjerio je pažnju nad cijelom dalnjom zabavom, a prema torne i nad gostima tajniku bratu Weidlu, koji je tu dužnost izvršio, te je i sam Osječane ponovno pozdravio, zahvalio im na trudu 1 dolasku, te bratskoj ljubavi, koju su nam sudjelovanjem na našoj javnoj vježbi iskazali, pa je prema torne i znatno uveličali. Drži, da se iz svega može jasno prosuditi, da o kak ovoj nekorektnosti, pogr ješči ili sličnome ne može biti ni hotice ni nehotice govora.
Skupština prima izjavu starješine zadovoljstvom na znanje, pa posve odobrava postupak brata starješine tim više što sa brača uvje-rena bila, da taj anonimni napadaj nije nikako m o g a o poteči iz sokolskih redova. Neugodno se je članstva d o j m i 1 o, da domači list »H r v a t s k a Obrana n a s i j e d i cvakovim tendencioznim vijestima i nepouzdanim dopisnicima, t i 11 više, kada dobro znade, da postoje jedan z a k 1 j u č a .< Starješinstva Sokolskog S a v e z a, da se sokolsko eventualne r a z m i r i c e a e iznose putem novina p r e i javnost, da su o tome dobro informirani svi naši iistovi, pa da з j tako do sada običavali i postopati.
Skupština je na taj način dovršila svoj rad uspješno i jedmstveni n shvačanjem sokolskih dužnosti, starješina zahvaljuje članstvu na 11-jepom odzivu i živahnom učestvovanju, te zaključuje skupština u 7 sa:: na večer uz pjevanje sokolske himne.
Glavna skupština >Sokola u Karlovcu održana je 11. maja o- g. Nakon pozdravnoga govora starešine dra. B. Vinkoviča sliedila su iz-vješča tajnika, vodje, blagajnika i revizora. Iz tih izvještaja vidi se, da društvo ima 71 utemeljitelja, 87 izvršujučih članova (vježbača), 132 podupiraječa, a ženski odjel 37 članica, šegrtski podmladak 44 i d jaka preko 200. Društvena imovina iznosi u gotovom preko 10.000 K (bez sprava i bogatog inventara), a zaklada »Sokoldoma preko 24.000 K. Nakon izvještaja primljen je jednoglasno ovaj predlog upravnog odbora: Glav. skupština »H. S. u Karlovcu odobrava i sa svoje strane zaključak donesen na sastanku «Srp., Hrvat, i Slov. Saveza«, održanom u Zagrebu 26./I,. 1919., da se sve sadanje hrvatske, srpske i slovenske sokol, institucije raspuste, te se od njih osniva »Sokolski Savez S. H. S.-, pa u izvršenju toga zaključka skupština odlučuje: a) da se ime društva i svi paragrafi, u kojima se društveno ime spominje, promiene tako, da to ime, a naročito § 1. društv. pravila glasi: »Društvo se zove » Sokol u Karlovcu««; b) da se § 2, društv. pravila promieni tako, da glasi: »Svrha je društvu gajenje i promicanje tjelovježbe i društvenoga života, te tjelesnog i duševnog odgoja naroda«; i c) da se § 7. društv. pravila promieni tako, da glasi: »U društvo može biti primljen svaki Slaven muškoga i ženskoga spola, ko ji je navršio 18. godinu, te kog odbor kao takovog primi, uvaživši sve momente glede njegove os obe .
—	Nakon toga obavljen je izbor starešine i vodje te upravnog odbora, pa su izabrani: starešinom dr. B. Vinkovič, vodjom Vlad. Lisac, te od-bornicima: dr. P. Frohlich, Alb. Godšlich, Rud. Grdešič, Ivo Kovačič, Jos. Kopriva, Mir. Malovič, Mil. Tadič, Miloš Ulemek, te sestre Ankica Jamnicki, Mira Šašel i Štefica Žibrat. — Pripominje se, da je ovaj »Sokol« spomen na hrv. junake i mučenike Zrinskog i Frankopana po-častio time, što je 30. aprila o. g. sudjelovao sa 26 uniformiranih članova kod svečanoga prenosa njihovih kosti u Zagrebu, istoga dana u 7 sati navečer priredio u Karlovcu svečanu akademiju i tom zgodom. sabrao 260 K za spomenik njihov, te 4. maja o. g. priredio na stari
njihov grad Ozalj izlet sa narodnom svečanosti, što je tako izvanredno uspjelo, da sličnog ni Ozalj a ni Karlovac ne pamte.	V.
Pozdravni govor starešine »Sokola« u Karlovcu dra. Bože Vinko-viča, kcjim je otvorio glav. skupštinu 11, maja 1919,
Braćo! U pripremama za našu javnu vježbu i za svesokolski slet u Ljubljani god. 1914. zatekao nas je navještaj rata bivše naše krvnice austro-ugar. monarkije bratskoj nam tada kraljevini Srbiji. Bijaše to uzrok cnoga svjetskoga klan a, koje još uviek nije dokončano, a koje se je ispoljilo kao borba -dviju suprotnih ideja: njemačkog imperijalizma sa novovjekim demokratizmom. Kako smo mi nesrečom bili u sklopu njemačke političke vazalke bivše aus.-ug. monarkije i u srdačnim brac-kim odnosima sa srpskim dielom našega naroda, koji mcrade da 'bude onim jaganjcem, što vuku vodu muti, te kako se sa strane Njemačke i Austro-Ugarske rat poveo s očitom i ne ta jenom nakanom, da se zalru maleni slavenski narodi, morali smo naročilo mi južni Slaveni iskusiti sve njegove strahote, smišljene njemačkom brutalnosti i surovosti, te podnieti najstrašnije muke i tjelesne i duševne. Jezgra i cviet našega naroda morade stupiti u neprijateljsku nam armadu, morade da se bori protiv rodjene brače, te protiv njihove i svoje slobode.
Onima, koji uvidjahu svrhu toga šilom izazvanoga klanja, a koji svoj slavenski i narodni osječaj sačuvaše nenatrunjen ni trunom sebičnosti, bijahu duševne muke tim veče, što moradoše gledati, kako četa za četom samih mladih, zdravih i kršnih naših ljudi uz pjesmu i svirku, okićena cviečem i narodnim trobojnicama, te pračena bodrečim povi-cima i poklicima jednog diela jadne naše »inteligencije« i svekolike tu-djinske najezde polazi na krvava bojišta, da bude krvnikom rodjene brače i da vojuje za našeg krvavog neprijatelja na zator največih naših narodnih idejala. Ulievalo je to tim veču bol i gorčinu u duše naših narodnih ljudi, što moradoše još i to gledati, kako se očeve i svojtu onih, koji onako veselo i obodreno srnuše u baj proglašuje >-vsleizdaj-nicima«, te kako se u isto vrieme dok oni na bojištima lievahu svoju krv i ostavljahu svoje mlade živote, njihovu svojfu kcd kuče trpa u Jamnice, vješa kao zlikovce i strielja kao divlju zvjerad. To bijahu čas a vi najtežega našega robovanja, kada je duša puna boli, gorčine i gnjeva, a ne može da pisne pod pritiskom surove sile i milijuna bajuneia!
Naravno da su u takvim prilikama trpjela sva naša narodna društva, a naročito sokolska, koja bijahu i onako trn u eku tudjinstoj vlasti nad nama. I naš je »Sokol« očutio to u prvom početku rata, kadi mu je od 78 vježbača mobilizirano njih 63, kada mu je pod prijeinjom globe zabranjen bio i čisto humanitarni rad ponašanja i njegovanja ranjenih vojnika i opskrba hranom porodica mobilizovanih, te mu ko-načno na temelju banske naredbe od 27./VII. 1914. br. 4232 prisilno obustavljena svaka djelatnost, te reprezentacija i edgovornost za društvo svaljena lih na mene. Vriedno je spomenuti, da nam državna vlast za-branila svaku i najmanju djelatnost, ali da zato ipak nije propuštala ni jedne zgode, da po meni pozivlje 'Sokol« na vojničke parade, na
Sokolski Glasnik.
19
niolebstvija za careve habsburgovce i na kojekakva pokionstva pred-stavnicima drž. vlasti, — čemu se ja naravski ni jedan jedini puta nišam odazvao.
I tako je naš društveni život zamro i umrtven mirovao pune 4 go-dine, dok nije u jeseni 1918. nastupila klonulost izraoždene i rastro-vane grješnice, bivše aust.-ug. monarhije, te se počeli javljati prvi znaci našega narodnoga oslobodjenja. I došla nam je napokon sloboda, koje smo naročito mi Sokoli bili pobornici i čeznuli za njom kao sliepac za sunčanim trakom, došla nam je kao ošteta za stoljetno robovanje, kao naknada za pretrpljene tjelesne i duševne muke naroda, kao nagrada za proljevenu krv naše srpske braće i jugoslavenskih legija, ali i kao viesnica novoga života i nalagateljica novih dužnosti.
U bivšoj aust.-ug. državi, u koju je i naš nared nesrečom utisnui bio, bijaše zadača i uloga Sokolstva posve druga, nego li je danas it našoj narodnoj državi. Onda bijasmo elemenat otporni, borbeni i ras-tvorni. Imali smo da držimo narod otpornim protiv namjere drž. vlasti, de izbriše svaki trag našoj nesamo narodnoj, nego i rasno j individualnosti. Imali smo da narod duševno i tjelesno jačamo u borbi za njegov opstanak i oslobodjenje. Imali smo da rastvorimo ono, što je državna vlast na našu štetu i zator stvarala.
Danas je naša zadači i uloga posve druga, posve suprotna od one prijašnje. U današnjoj našoj slobodnoj narodnoj državi ima Sokolstvo krvavo stečene naše narodne slobode, ne potkapačem državne snage, nego njezinim jačiteljem, a naročito gladiteljem svih plemenskih razlika i oprjeka u našem troimenom narodu, što je jednim od bitnih uslova jakosti i ljepše budučnosti naše mlade države. Danas, kada je država, u ko j oj živimo, naša, narodna, ima Sokolstvo da bude organizacij om naše narodne snage i svekolikog narodnog rada, što više: ima da postane institucijom, i to institucijom državnom, pošto je pojam države istovjetan sa pojmom naroda.
Ono mora tim da postane po svojim zasadama, na kojima je sazdano, po svojoj zadači, koju ima u narodu. Njemu je u svakom, pa i u našem jugoslavenskom narodu težnjom, da rasi sačuva dva bitna uvjeta opstanka i napretka: snagu tjelesnoga zdravlja te zalihu duševnih i moralnih sila, a napose plemensku solidarnost i organsku discipliniranost. To je jedrno njegovo čisto političko znamenovanje, ali samo opče narodno-političko, a nikada i nipošto stranačko-političko.
Odatle i moralno znamenovanje te nesumnjivo prve narodne institucije. Nu ono i izravno djeluje na budjenje i umnažanje moralnih snaga i dobara svega članstva. Ono bdije nad čistočom sukromnog života članova, te nad njihovom čistočom i čestitosti u društvenom i gra-djanskom životu. Ono odgaja za društveni i javni život, propoviedajuči i tražeči suzdržljivost u užicima, snošljivost u različnosti nazora, u koliko se kreču u okviru narodne misli, ono goji kulturu ljepote, budi i širi smisao za književnost i umjetnost.
Sokolstvo je i socijalnim činbenikom, te je njegov uticaj velike \riednosti za današnje društvo i njegov udes. Ono je utemeljeno na
enim osnovnim principima, što ih je izniela i u život privela velika fiancuzka revolucija, na principu ljudske i gradjanske jednakosti. Sokolstvo demokratizam praktično provadja, služeči se srestvom i simbolom tikanjem i nazivom: brate. Zato se inteligentno radništvo i osieča u Sokolu«' kao kod kuče, pa zato baš u njemu i jest brojčana snaga i našega SokolaNu zato je s druge strane upravo nepojmljiv sno-bizam onih krugova našega t. zv. boljega društva, koji, propoviedajuči demokratizam i boječi se radničkog demokratizma u krajnjim njegovim konsekvencijama, pokazuju posvemašnju nedosliednost svojim nehajem za sokol, živet i rad. Naša inteligencija i inteligentna buržoazija drhču pred razrednom borbom, štono se baš danas svom žestinom razmahala, ■ a' tudje se od Sokolstva, koje je i svojim programom i svojim radom kadro otupiti oštricu ove razredne borbe, sakupljajuči na svojim vjež-balištima i u svojim pothvatima i proletarijat i gradjanstvo i inteligen-ciju u jedan bratski tabor. Več to znamenovanje Sokolstva, kao gladi-telja socijalnih suprotivština, moralo bi kod naše inteligencije, koja doista moderno čuti i misli, ukloniti i poslednje predrasude protiv njega. Te bi predrasude mogle još ostati samo kod onog diela nlašeg gradjanstva, koje pod uzurpiranim titulušom »inteligencije« skravi svoja zalupanost, ili koji je nacionalno gluh, sliep i besčutan.
Sokolstvo je dakle institucijom, koja na osnovi tvorne naše narodne misli radi na tjelesnom, duševnom i moralnom dizanju narodne razine, stvarajuči ujedno izgladjivanjem društvenih i razrednih spo-lova, bilo pravom ili nepravom izazvanih, moderno, napredno i demokratično naše narodno društvo. Ono dakle znači instituciju, koja po naj-boljim svojim silama oživotvorava sve ono, što obuhvača narodne, ctičke i socijalne težnje cielokupnog našeg današnjeg narodnog društva.
A sve to, što ono ima da ovrši i što prema danim prilikama ovr-šuje, činilo je danas bez državne potpore, tražeči znatnih novčanih žrtava od svoga članstva. Nu, ako je tako morala prije da bude, pa možda i sve dosele, nu ne smije da bude odsele. Sokolstvom, koje se sa svojom prije istaknutom nakanom, zadačom i svrhom stavlja u službu naroda i svoje narodne države, mora i od cielokupnog naroda i od svoje države punim pravom očekivati najizdašniju i moralnu i materijalnu potporu. Nijedna narodna država, pa ni naša ne smije da omalovažuje iii zanemarujs uredbe, kakva je Sokolstvo. A kada bi to činila, morala hi prva dužnost i zadača nas Sokola biti, da svojim životom, radom i naučarijem privučemo čim više narodnih jedinica u naše kolo, da tako u svim slojevima našega narodnoga društva uvriežimo iskreno uvaža-vanje vriednosti i koristi sokolske organizacije.
To, draga bračo i sestre, neka budu naše vodilice misli na nastupu u novu fazu našega društvenoga i opče narodnoga života. Zdravo 1
ZAPISNIK sjednice središnjeg odbora Hrv. sokolske župe Stross-majrerove u Osijeku, obdržavane dne II. V. u II s. pr. p. Prisutna ^гаса: starješina župe dr. F. Papratovič, zamjenik starješine dr. I.
Cepelić, tajnik župe dr. Šuster, zamjenik tajnika dr. M. Peric, blagajnik Vlado Demut, zamjenik vodje Hugo Gotschak. Zastupana društva: Osijek, gornji grad: vodja D. Mrljak, zamjenik vodje Mandič. Osijek dolnji grad: Starješina Rudolf Muck, Vukovar: Starješina Zebec, tajnik Koch, blagajnik Fabijančič. N a š i c e : Zastupa Hugo Gotschak. Nezastupaua i neispričana društva : Vinkovci, Djakovo i Brod n. S. Starješina župe otvara sjednicu u n sati pozdravljajuči zastupana društva te prisutnike, te predočuje slijedeči dnevni red: i. Izvještaj o radu župe. 2. Župska priredba Sirossmayerove svečanosti u korist gradnje Strossmayero vog doma u Osijeku početkom rujna uz sudjelovanje svih kulturnih hrvatskih i srpskih društava u Osijeku. 3. Sjedinjenje sva tri saveza Sokola SHS. Prelazi se na viječanje : Ad i." Brat starješina izvješčuje o dosadanjem radu župe spomenuvši uz ostalo, da je kod proslave prenosa kosti u hrvatskih mučenika Zrinskog i Frankopana koncem travnja bila i naša župa u Zagrebu brojno zastupana sa 22 člana. Govori o brojnom sudjelevanju našeg sokolstva uopče na toj proslavi, is tiču ći značenje ovc svečanosti te dojmovc, kojc treba da u sebi čuvamo, i neprestano ih prenašamo u svome budučem radu na sljedeča sokolska pokoljenja. a naročito kod proslave 30. travnja. Ad 2. Brat starješina u pogledu ove točke izvješčuje o dogovorima župe sa kulturnim društvima u Osijeku glede zajedničke priredbe Strossmayerove svečanosti u istaknuiu svrhu, pri kojim dogovorima su se društva najpriprav-nije odazvala pozivu župe. Klub Hrv. knjiž. u Osijeku je zaključio sije-dedi svoj klubski kalendar „Jeku od Osijeka” izdati u korist Strossma-yerovog doma, pa se stoga preporučuje bratskim društvima kao i poje-dinoj brači sokolima saradnja u tom kalendaru naročito o sokolskim pitanj ima. Zaključak je obligatorno korporativno sudjelovanje svih župskih društava na toj svečanosti sačlanstvom, dok je glede podmlatka vanjskih t. j. izvan Osječkih bratskih društava zaključen fak n ltativan nastup. Kao dan svečanosti izabran je 7. odnosno 8. rujna 1919. Na programima svečanosti župe daje : a) 4 proste vježbe praškog sleta 1920. godine; b) nastup gornjo-i dolnjo gradskog muškog i ženskog podmlatka s prostim' skupinskim vjedžbama i igrama ; c) gornjo i dolnjo gradske sokolice vjedžbaju s ukra-šenim karikama. Nadalje se zaključuje prirediti posebnu so ko ls ku akademiju s uzornim odjelima. Pitanje ukonačenja vanjskih gosti.u prepušča se posebnom odboru. Naziv proslave glasi : Stross-mayerova svečanost. Čist prihod proslave ide za gradnju Strossmayero-vog doma i prepušča se u vlastnost gornjogradskom Hrvatskom sokolu. Ad 3. Na ovu točku dnevnog reda brat starješina župe izvješčuje : Prema prispjelim odgovorima župskih društava o pitanju sjedinjenja triju sokolskih saveza SHS. u jedinstvenu organizaciju stvorila su pojedina društva ove zaključke. I. Osijekgornjigrad. Ad 1. Usvaja se pot-punoma predlog saveza od 9. III. o. g. ad 2. Glede sjedišta srodišnjice predlaže se, da u ovom odluče prednjački zborovi sok. saveza „Dušana Silnog”, „Slovenske sokolske sveže” i „Hrv. sok. saveza”, a nikako
upravni odbori tih saveza i to iz razlog?., jor če članovima ovih odbora najbolje poznate biti, koje bi mjesto u našoj novoj državi (Beograd. Zagreb ili Ljubljana) iz tehničkih razloga, kao što su pitanje izobrazbe prednjaka i slično, najzgodnijc bilo za središte samo. A d 3. Ima se što prije uvesti zajednička trobojnica i to ona nova državna, nadalje jedin-stvena odora. II. Osijek dolnjigrad: U odborskoj sjednici stvo-rena je posebna rezolucija slična križevačkoj. III. Vukovar:	Odbor	i
prednjački zbor zaključio pristanak rezolucije Fonove župe. IV. V i n-k o v c i : Glavna skupština zaključila pristanak rezolucije Fonove župe.
V.	D j a k o v o : Glavna skupština stvorila posebnu rezoluciju. VI. N a-š i c e : Još nije stiglo. VII. Brod na Savi: U odboru stvoren za-ključak pristanka prijedlogu trata dra. Lazara Cara. Nakon što su prispjele rezolucije redom pročitane brat dr. Perič predlaže pristajanje zaključku dolnjo gradskog bratskog društva. Nakon viječanja o pris-pjelim i pročitanim rezolucijama te predlogu br. dra. Periča bude stvoren sljedeči zaključak kao Rezolucija Hrvatske sokolske župe Strossma y e rove glede ujedinjenja iriju saveza sokolskih S. H. S. : 1. Savezi sokolskih društava S. H. S. ujedinjuju se u uprav-r.om i t^hničkom obziru u jedinstveni Savez pod imenom:	Jugoslavenski
sokolski Savez”. 2. Sjedište upravnog i tehničkog vodstva te službenog glasila ima biti u jednom mjestu. Odluku o tom ima stvoriti stručna sokolska anketa u koju svaki pojedini dosadanji Savez S. H. S. šalje jed-naki broj delegata izabranih iz starješinstva Saveza i tehničkog nje-govog odbora. 3. Opseg pojedinih župa imade sc po novom Savezu na-črtati a osnivaju ih na svojem području postoječa društva koja daju Župi ime bez plemenske oznake. Nove Župe imadu pravo da svoj opseg prošire odnosno umanje. 4. Ime pojedinih društava imade glasiti samo ,,Sokol” uz naznaku sjedišta. 5. Novi Savez imade bezodvlačno izdati odredbe glede kroja i boje odore kapa, oznaka i uporabe državne i narodnih zastava. 6. Sva tri danas postoječa Saveza ostaju kao i 2upe i društva u današnjem opsegu i organizaciji netaknute, dok se ujedinjenje po sva tri Saveza ne zaključi i ne provede. 7. Hrvatska sokolska Župa Strossmajerova šalje 5 delegata na skupštinu sokolskog Saveza sa gornjim zaključkom da ga zastupaju ali s pravom da od njega i otstupe i da slobodno glasuju za bolji slični prijedlog koji imade izgleda da če biti prihvačen. Delegatima Župe izabrani su : Starješina Župe br. dr. F. Papratovič (Osijek) zamjenik župskog starješirie i starješina Sokola br. dr. I. Cepelič (Osijek) starješina vukovarskog Sokola br. Zebec (Vukovar). starješina Osječkog dol. gradskog Sokola br. Rudolf Frank (Osijek), vodja Župe I. K. Dončevič (Osijek) — svaki uz pravo da si u slučaju zapreke imenuje sam pismenom punomoči zamjenika iz Župe ili iz Sokola u Zagrebu, a ako to propusti, tada da zamjenike imenuje na saveznu skupštinu pridošli delegati Župe. 8. Hrvatska sokolska Župa Strossmayero va preporuča, da Hrvatski Sokolski Savez korporativno fudjeluje na Vidovdanskoj proslavi i Sokol;kom saboru u Beogradu god. 1919.
HRVATSKI SOKOL	U	PETRINJI, obdržao je	dne 18.	V. izvan-
rednu glavnu skupštinu, na koju je pristupilo preko ioo članova. Starješina brat dr. Juranovič je u poduljem govoru razlo'žio cijeli historijat predloga glede ujedinjenja „Hrvatskog sokolskog saveza”, „Srpskog sokolskog saveza Dušan silni” i ,,Slovenske sokolske	zveze” u	jedan jo-
dinstveni savoz. Prihvačen	je	u cijelosti predlog župe	Fonove,	da se sva
tri spomenuta saveza sjedine u jedan jedinstveni savez pod imenorr „Jugoslavonski sokolski savez”. Sjedište saveza imade biii naizmjence od 3—5 godina u Zagrebu, Beogradu i Ljubljani, e i savezni funkcionari imadu se birati u povremenom sjcdištu. Tim u sveži iznešeno je i više drugih predloga tičučih se sokolske organizacije* koje je skupština prihvatila i koji če biti podnešeni savoznom starješinstvu.
HRVATSKI SOKOL	U	SARAJEVU obdržavao	je 25.	o. mj. u
prostorijama „Trebeviča” izvanrednu glavnu skupštinu. Na skupštini bili su prisutni osim brojnih članova ,,H. S.” takodjer podstarješina srpske sokolske župe br. Popovič i dva srpska časnika, sokola. U 6 sati otvara starješina dr. Perišič skupštinu i čita dopis Saveza iz Zagreba, kojim se stavlja u dužnost sarajevskom Hrvatskom Sokolii, da zauzme stano-vište u pogledu stapanja hrvatskih, srpskih i slovenačkih sokola u jedinstveni Jugoslavenski sokol, što toplo preporučuje. Dalje izvješčuje o Sokolskom saboru, koji če se 28. lipnja održati u Novom Sadu i ističe njegovu važnost. Naročito naglašava važnost sokolstva, kad če se raditi
o	tome, da za se predobijemo još one naše krajeve, koji nam po mirovnem ugovoru ne če pripasti. U debati, što se nakon toga razvila, sudjeluju br. Rendjeo, Štefani, Vučak, Popovič i Topali. Na glasanju primljen je jednoglasno prijedlog br. Štefanija, koji glasi : „Predlažem, da se na današnjoj izvanrednoj skupštini zaključi, da Hrvatski Sokol imade analogno stvorenom zaključku skupštine bivšeg Srpskog Sokola izosta-viti iz svog naslova plemenski naziv „hrvatski” te da se onda nalož* upravnom odboru, da se stavi u sporazum sa odborom bivšeg Srpskog Sokola u Sarajevu, glede ujedinjenja u prvom pogledu glede zajedničkog vjedžbanja”.Starješina zaključuje skupštinu zahvaljujuči bradi na odzivu i ističuči kako je zaključak skupštine doprinijeo ostvarenju jedne velike ideje.
'HRVATSKI SOKOL U MOSTARU. Na Spasovo u jutro ’su srpski i'hrvatski sokoli priredili zajednički izlet u Bjelo polje. Na podne je takodjer otišla i Hrvatska glazba, kojoj se je bila pridružila sva sila gra-djanstva. U Bjelom polju su se bili sjatili seljani iz cijele okolice. Oko tri sata je kraj pravoslavne crkve počela vjedžba, koju je otvorio sa predavanjem br. Retel. Iza tog je uslijcdila zabava po volji u gostioni Kožulj, a oko šest sati počeli su se izletnici prevoziti k Staniči Voino. Povratak je bio u 8 i pol sati.
Српски и Хрватски Соно у Теслићу. ЈављамоВам да смо ji ш v
lujeceiiv марту сеновали Срп. ii Хрв. Соко и у привр. одбор изабрани су: Старјешина бр. Хуго Сахер. Замјеник бр. Коста Лппић. Тајннк бр. Симо Крспић. Благајник бр. Паво Билић. Вођа бр. Мика Мајсто-
ровић. Чувар бр. ђоко Јовановнћ. Одборници : ссстра Мармјг.ва Ci у,-чиновић, бр. Никифор Бајић, бр. Едуард Бенет. Замјевици: бр. Митар Шундић, бр. ђоко Иваштагин. есстра Ана Б(жј£. Нгдесри одбор : бр. Мнлан Гњатовић, бр. Јевто Вуковић, бр. Мате Павелић. Друштво нма у свему 80 чланова. Здраво ! Тајник : у з. Мајстороввћ.
Гимнастичко друштво „Српски Соко” у Рисну (Бока Которска). Са главне скупштине Српског Сокола у Рисну. Бока Которска, одр-жане дне 27. априла 1919. Пселије чотири године, на скугштшш је био присутан довољан број чланова. потом је брат староста Алск-сандар Видовић отворио екупштину. Прво је био примљен на знањг нзвјештај одбора о имовнни и раду друнггва за год. 19.14—1918. запш је био једногласно пзабран кови одбор, у коме су сстала ова лица: староета Александар Впдовић. замјеи. старссте ђскб Ковачевнћ. бл;;-гајник Јово Чучак. тајник Стеван Јовановић, замјен. тајника Влади-мнр ђатовнћ. вођа Обрен Катурић, економ Васо ђезовић. замјеници од-бора Веселин Млтровић и ђоко Говедарица, затим је био икмијсњен параграф 4. друштв. правнЈга, којн је гласио: да чланои м< же бита сваки Србин, поданик Ауст.-Уг. Монархије, Бссне и Хсрцеговине, од-сада да чланом може бити свакн брат Славен, који је навршио 16 год. а ттје био судски кажњен ради дјела учињена против морала, и уопће којп је чист пред јавннм мњељем, затим cv претресата још неколика мања питања. која се тичу друпггвеног напретка. која су усвојена. При свршетку скупштине би сакупљен износ од К 150.— са којим уппсаше за члана добротвора бнвшег брата Божидара Миџора, који даде свој живот за ослобођење отаџбине иа Кајмакчалану 1916 год. затим би скупштнна закључена v највећем задовољству.
Послије скупштнне слнједнла је игранка до касно дпба ноћи.
sokolstvo и istri;.]
Priie nego prikažem rad i stanje sokolstva u Istri, moram, da cmta bude potpunija, upozoriti na nekoje okolnosti i činjenice. Ogromna množina istarskih sokola pripada radničkom i seljačkom staležu. Od inteli-gencije najbrojnije je zastupano i najaktivnije sudjeluje učiteljstvo. Zapreke širenju i medjusobnoj čvrščoj vezi bile su : Učka, koja dijeli Libur-niju od srednje i zapadne Istre, slaba željeznička veza medju tim od naravi rastavljenim djelovima ; more, koje rastavlja Boduliju od Kontinenta ; preganjanja sa Strane austrijskih političkih vlasti ; još nedovo-ljan broj pravih i sposobnih sokolskih radnika za uspješno vodjenje društava.
Prije trideset godina počelo se sokolstvo po Istri polako razvijati ; jače iza I. svesokolskog sleta u Zagrebu, a pred početkom svjetskog rata nalazi se istarsko sokolstvo u zdravom, jakom i snage svjesnom razvitku.
Istranin je demokrata, priprost, miran, radišan, dušu bi ti dao, a Jugoslaven od pete do glave. Takovo je i istarsko sokolstvo. Ono več Prije rata propagira onu veliku misao, koja se sada vrši kod jugoslaven-skog sokolstva: ujedinjenje u veliku, pojačanu, jugoslavensku sokolsku
organizaciju, cvijet i stup mlade naše države, na koju će se ona u prvom. redu, u svakom času i sigurno moči osloniti. Svaka naša žilica bila je tom mišlju prepojena. Mi upotrebljavamo svaku priliku, da dodjemo u do-ticaj sa slovenskom i srpskom braćom i da izbrišemo one sičušne i formalne zapreke, koje su nas dijelile : mi smo bili veći Srbi od samih Srba, a veči Slovenci od Slovenaca. Naš , Župski Vjesnik” (počeo je izlaziti 1914.) donaša slovenske i srpsko-hrv. članke, prožete idejom jedinstva. Borbe sa Italijanima, od vlade protežiranim. ulijevale su u nas novu snagu i ljubav do onih naših siromašnih, kamenitih, ali tako dragih goleti, do mora, milog u njegovoj mirnoći i bijesu ; do tihe, pepelom pokrite žera-vice — svjesne Bodulije. Borba nas je najviše i prije mnogih drugih napravila Jugoslavenima.
I radi toga smo nastradali, ali uništeni nijesmo bili pod Austrijom, Stradamo, ali satrti ni ubiti nas neće za ledjima skriti bodež u lice smje-šečeg ti se, a u srcu prijetečeg Talijana. Pod Austrijom je umrlo zatvoreno i internirano bilo mnogo naše braće. Golgotu istarskog sokolstva prikazat ćemo cjelokupnu, kada prestanu sadanja još veča proganjanja i patnje. Za sada vam, mučenici naši, koji po uzama Trsta, Venecije, Verone i Sardinije stradate, šaljemo• tople pozdrave. Ustrajte muževno, kao što je mnogi od nas ustrajati morao. Znajte, ustao je sada iz groba Marko, on i čika Pero, sakupit če od Triglava do Soluna nevi-djenu i kičenu vojsku, povest če je na novo Kumanovo, rastrgati ropske lance i privinuti na svoja prsa ponajbolje i najsvjesnije svoje sinove: goriške, trščanske i istarske Jugoslavene.
Osam dana uživali smo slobodu pod Jugoslavijom. Odliječu mi nevesele misli svaki put kada se sjetim, s kojim oduševljenjem i razumje-vanjem skočilo je mlado i staro u Kastavštini. da na poziv naše župe Vi* tezičeve udju u sokolsku stražu. koja je imala osigurati ovu prostranu. opčinu od eventualnog pljačkanja uzmičuče austrijske vojske. Bilo ih je oko 500 stotina, pa ako si htio, mogao si s njima u vatru i vodu. Sječam se mojih vrlih Rukavčana, koji su sa svojim vodjom Vicom Sušnjom znali svaki čas kao grom skočiti gdjc je potreba bila. Pa naš najsvjesniji Sokol u Kantridi-Zametu ! Br. Svetličič i Marčelja su ih vodili, i ako bi im dao bombe u ruke, natkrilili bi same srpske komite. U najkritičnijim prvim danima po Rijeke su u zaptu držali. A kastavski Sokol ! Sokolska pri-čuva brojila je 200 momaka sa br. F. Jelušičem F. Karlavarisom i A. Rubešom na čelu, koji su svi sada internirani u Italiji.
Ko je bio sokol ili u sokolskoj Narodnoj straži, a nije za vrijeme pobjegao. on je bio ili je sada zatvoren u Trstu, ili interniran u Italiji-Iz naših dvorana morali smo pobrati ono malo siromašnog materijala, da napravimo mjesta italijanskim konjima i vojnicima.
Veči dio Istre misle nam otrgati. Draga bračo istarski sokolovi ! Ako se to u istinu dogodi i ako se mi budemo morali vratiti u našu osakačenu Istru, onda nas ne če biti samo 1000, kao prije rata, u sokolskim redo-vima, nego mora sve muško u Sokole. Od puške i bombe mi smo prije zazirali, sada demo ih poljubiti, kao što su to učinili i srpski zarobljenih
na Rijeci, kada ih je Jugoslavija oslobodila, te dala" im puške u ruke, koje su kao amanet. od sada najdraži. pod uzglavlje stavili.
Na koncu, moram u ime mnogih u Trstu zatvorenih sokolova i drugih svjesnih Istrana, da zahvalim tršćanskim Slovencima na moralnoj i ma-terijalnoj pomoči za vrijeme i poslije našega tamnovanja. U prvom redu zlatnoj duši g. Dr. Pertolu, željezničkom činovniku g. Obadu i brači notaru Lokaru, učitelju Plesničarju, Kostnaofelu, Logarju i Kunsteku. Zdravo ! 1	S. V r d o 1 j a k.
STATUT ZA SEKCIJU „SOKOLI STRIJELCI”. § i. S vrha narodna obrana, čuvanje integriteša domovine i obrana narodnog dobra.
§ 2. Članovi mogu biti samo Sokcli bez razlike kategorija. Polože-nom zasebnom prisegom potpadaju pod stroge veze i vojni zapt.
§ 3. Obveza članstva je svagda prema odredbama zapovjednika i podzapovjednika nastupati. Jasno je, da je to nastupanje samo onda, kada	to	svrha zahtjeva. Nastup je za Djakovo.
§	4.	Sokoli Strijelci su pod svojim zapovjedništvom	i podzapovjed-
ništvom oboružani. Za uspješno baratanje oružjem imadu se obdrža-vati zasebne vježbe u strijeljanju, disciplinarne vježbe i rad okc obrane.
§ 5. Služba je dobrovoljna, rodoljubna, sokolska, pa prema tome besplatna.
§ 6. Kod nastupa i obrane sač nja'aju Sokoli Strijelci jezgru a Ostali te gradjanstvo i društva sudjeluju i podvrgavaju se odredbama sokolskog zapo vjedništva.
§	7.	Kazna je za članove strijelce : isključenje iz društva.
§	8.	Na poziv imadu se svi Sokoli Strijelci staviti	smjesta	i	bez
sprika i negodovanja na raspolagan.e.
§ 9. Zapovjednika i podzapovjednika bira upravni odbor, a pot-časnike članovi strijelci.
§	10. Sokoli Strijelci ne smiju	nigda	iči pod	oružjem	u gostione,
P>ti, pucati bezrazložno, oružje van	službe	upotrebljavati, a	ponajmanje
drugima ga posudjivati.
§ tl. Kao vidljivi znak nositi če kod nastupa pod oružjem izvršujuči odoru ili obično odijelo, drugi obično odijelo sa bijelom vrpcom i sokolskim znakom ; vrpcu pod vlastitom odgovornošču ne smiju nikada dru-gome davasi.
§ 12. Istup iz sekcije strijelaca može uslijediti samo privolom u prav-nog odbora na predlog zapov edništva.
§ 13. Odlaskom iz Djakova prestaje biti Sokol Strijelac, no o staj e i nadalje Sokol.
§	14. Sve Sokole Strijelce veže	poštena riječ i	prisega, te strogo ču *
vanje	tajne i svega ugovorenoga.
ISPRAVAK. U dvobroju „Sokolskog Glasnika” (4. i 5.) potkrale se (u opisu vježbi, odredjenih za VII. svesokolski slet u Pragu god. 1920.) pogrješke, i to na str. 126. u I. sastavu, III. takt, 3. doba kod položaja ruku, za koji je tamo navedeno „ruke uvis van”, ima biti: „ruke uvis”. Na str. 127. u II. sastavu, u III. taktu, 3. dobi, štampano je u nekim
primjercima : ,,sa stisnutim pesnicama”, a ima biti ,,sa otvorenim pesnicama”.
југославенским добровољцима — Соколима. Позивају се свн Соколи — добровољци, који cv се борили усрпекој војсци нли jvro-славенској легији. — а који cv били или jecv ,чланови соколских дртштава, било српскнх. хрватскнх нли словенскпх. било у Европи. било у Америци, налазили се они сада на одсуству. нли на служби у војсцн. ihih отпуштени трајно из елужбе. — да сс пријаве у канделаријн Соколског Савеза Срба, Хрвата н Словенаца. Загреб. Боговнћева улнца 7. прнземно (дворана Сокола) од a—7%'по подне. или код брата Тоше Јањанина, Загреб, Шеноина ул. .7. II.. ,од I—3 по подне.
Они добрдвољцн, којп не могу, да се лпчно пријаве. нека то пкс-мено поднесу Соколеком Савезу CSC. у Загребу. са овим подашша:
I. Нме п презнме добровољца-Сокола; 2. мјесто робења и завичај-ност; 3. годнна рођења ; 4. народност ; 5. профееија (говорп н пнше је:нке); 6. ожењен или не. са дјецом 1ши без; 7. вријеме и мјесто соколовања; 8. начин прелаза v српеку војеку или легнју^ трајање службовања. борбе у којнма је судјеловао ; 9. здравствсно стање (рањен. сакат птд.); 10. својс-тво у којем се моментано налази;
II. адреса (мЈ1м_то. стан. чета итд.); 12. родптел.п. браћа, сес-тре. гће n како живу; lo. што желн (намјештење. помоћ итд.).
У сваком случају треба ваљане војничке исправе показати или приложпти. Koj’e ћс се након проведења натраг повратити. Исто тако је потребни, да се — ако је то могуће — и од Соколског друштва, у којем је добровољац био чланом, такођер потврда прпложи.
Ако је Соко доброво.вац попгнуо или умро за врнјеме рата, онда нека његова породнца ту пријаву поднесе.
Č о к о л с к н C а в е з СХС'.
Из управе. Брат Стеван Марковић сакупио у Новосељанша 23. априла ове године К 72.— добровол>них прилога. Приложише: пи 10.— ђорђе Милић. Јсфто Марковић, Пајо Миловановић и Вујо Мбм-чиловић; no К 7.— Јован Момчиловић: no К 5.— Станко Момчиловић u Милан Чанковпћ: no К 4.— Душан Зебнћ н Пајо Гураљ. — Хв;ша.
Т. Ј.
Glasnik Hrvatskog Sokolstva
službeno glasilo Hrvatskog Sokolskog Saveza
Uredjuje dr. Franjo Bučar.
Župa Fonova.
ZAPISNIK IZVANREDNE GLAVNE SKUPŠTINE HRVATSKOG SOKOLA U ZAGREBU obdržavane dne II. svibnja 1919. u 10 sati Pri j e podnc u društvcnoj dvorani. Skupštini prisustvuje 196 brače te 120 sestara, onim toga brača „Sokola” u Zagrebu kao gosti. Starješina br. dr. M. Dečak otvara u 10 sati skupštinu, pozdravlja prisutne, te objav-!juje dnevni red, koji glasi : 1. Predlog upravnog odbora glede povišenja članarine za izvršujuče članove, i 2. zaključak u smislu odredbe H. S. S. glede predloga o fuziji S. H. S. Sokolstva (pljesak). Obrazlaže točku I. dnevnog reda time, da društvo imade uslijed silne skupoče veče izdatke, no što su redoviti dohotci, tako da ne možemo ni račune podmiriti. Stavlja Predlog, da se § 18. društvenih pravila promijeni tako, da članarina za izvršujuče članove iznaša godišnje 24 K mjesto dosadanjih K 12. Blagajnik br. Kossi izvješčuje o imovini društva, koja iznosi K 17.251, te da prema sadanjem stanju blagajne nismo kadri iz tokučih dohodatka isplačivati tekuče izdatke. Br. dr. L. Mazzura protivi se predlogu, jer je društvu svrha, da privučc u svoje redove i najšire slojeve, a uslijed po-višice če mnogi izostati. Da se materijalno stanje poboljša, treba što više podupirajučih članova privuči. Osim toga postoji gotovina društva od K 70.000, pa neka se ta upotrijebi. Br. Heumor slaže se sa povišenjem broja podupirajučih članova, što ali ne stoji u moči upravnog odbora. Protivi so tome, da se glavnica, koja je odredjena za gradnju, upotrebi u druge svrhe. Još bi zagovarao da se upotrebe kamati, nu misli da je najbolje, da se povisi članarina po predlogu upravnog odbora. Br. Klobučar zagovara predlog povišenja. Starješina izvadja, da treba da živimo od tekućih dohodaka, a nikako od glavnice. Sa sadanjim redovitim Prihodima ne možemo prolaziti treba dakle da ih povisimo. Prelazi se na glasovanje. Predlog upravnog odbora prima se velikom večinom glasova. Starješina br. dr. M Dečak prelazeći na drugu točku dnevnoga reda, žita dopis starješinstva H. S. S. glede fuz'ije Sokolstva i to : I. Predlog br. dra. L. Cara. koji st> podudara sa utanačenjem stvorenim na sastanku starješinstva srpsk ih, slovenačkih i hrvatskih, sokolskih saveza dne 26. siječnja 1919. glasi : 1. Sve dosadanje hrvatske, slovenajčke i srpske sokolsko institucije raspuštaju se, te se iz njih osniva „Sokolski savez S. H. S.” sa sjcdištcm u Beogradu. 2. U Zagrebu izlaziti če organ toga saveza „Sokolski glas:iik S. H. S.“ kojeg če uredjivati redakcio-nalni odbori u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani. 3. U Sarajevu ima se °snovati uprava „Sokolskih pobratima” seljačke organizacije za di-zanje morala te pobijanje poroka. 4. U Ljubljani ima se osnova i ,,So-Vojska škola” za obrazovanje sokolskih prednjaka uči elja i vodja.
Predlog hrv. sokolske župe Fonove u Zagrebu, župe Strossma^erove
u Osijeku i župe Starčeviceve u Gospicu, koji se poeudaraju ;;a zakljuc-kom izaslanika srpskog, slovcnačkog i hrvatskog sokolstva na sa< tanku obdržavanom dne 18. lipnja 1914. u Zagrebu glasi: I. Ima se osnovati Jugoslavenski sokolski savez, koji za sada sadinjavaln „Slovenska sokolska sve-za”, „Srpski sokolski savez Dušan silni” 1 „Hrvatski sokolski savez”, kojemu de biti svrha, da reprezentira jugoslavenske sokolstvo u Slavenskom sokolstvu, te da obavi sve predradnje i priredi nužno, da se uzmognu sadanje sokolske organizacije u zgodan das, te kad stvar dozrije, stopiti u jednu jedinstvenu organizaciju troimenog nršeg naroda.
4.	Sjedište Jugoslavenskog sokolskog saveza ima da bude naizmjence u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani, a prema svakovremenom sjedištu bira starješinu tajnika i blagajnika, Obrazlažudi I. predlog br. dra. L. Cara izvadja starješina dr. Dedak, da isti nije shodan, jes premda je intencija brata dra. L. Cara bila dobra, nije se on osvrtao i na prak’idnu provedbu, pod dojmom politidkog utjecaja nastalog utanadenja starješinstva Sok. Saveza od 26. I. 1919., jer de novi Sokolski savez modi samo onda us-pješno raditi, ako bud* kr ncf.ntriran na jednome mjestu kcli radi glavne uprave novoga saveza, toli i tehnidko te kulturno vodstvo. Rad je naime svakoga tih vodstva najtješnije vezan i skoro ovisan o radu drugoga vodstva, pak sva ta vodstva treba da su u neprestanem kontaktu, da uzmognu stvarati brzo, stvarno i uspješno valjane i ncprotuslovne zaključke i razne odredbe, koje se imadu odmah provesti, te je nužno, da budu svi organi saveza na okupu. — Decentralizacija, kako je predložena po dru- L. C aru, nd bi pridigla Sokolstvo na slavenskom jugu, nego bi bila najvedom zaprekoin, u njegovom razvitku, jer se iz Beograda, gdje bi imalo biti sjedište Sokolskog Saveza SHS., nebi moglo uspješno suradjivati sa tehničkim vodstvom, koje bi imalo b ti prema torne predlogu u Ljubljani, a niti sa kulturnim središtem, koje bi imalo biti u Sarajevu, Prema sadanjim prilikama naravno je središte jugo-slavenskog sokolstva Zagreb, jer se tu nalaze glavni pokretadi osnutka novog saveza, jer se tu nalaze najvrsnije učiteljske sile, upudene u sve sieteme tjelovježbe, jer se tu nalaze znanstveni zavodi, koji modaju neophodno nu,ždno stajati na dispoziciju novome savezu, te jer je Zagreb danas centar „Hrvatskog i Srpskog Sokolstva”, a Ljubljana od Zagreba opet nije tako daleko, pa mogu Slovenci da laglje dodju u Zagreb, nego li u Beograd, u kojemu de tek valjati da se probudi na život sokolstvo. — Protivi se osnutku uprave sokolskih pobratima, t. j. seljadke organizacije za dizanje morala i pobijanje poroka, jer je zadaca sokolstva osnivati „Seljadka sokolska društva” koja idu u prvom redu za podiza-njem fizidke, a uz to i moralne snage naroda. Glede drugoga predloga hrvatske sokolske župe Fonove u Zagrebu, župe Strossmayerove u Osijeku, te župe Stardevideve u Gospidu, koji ide za tim, da s> osnuje Jugoslavenski sokolski savez, kojemu de biti svrha da reprezentira jugo-slavensko sokolstvo i da obavi sve predradnje i priredi sve nužno, da se uzmognu sve dosadanje sokolske organizacije u zgodan das, te kada stvar dozrije stopiti u jednu jedinstvenu organizaciju troimenog našeg
naroda, drži starješina dr. Dečak, da taj nijo podesan, jer traži osnutak jednog novog saveza lih u svrhu representacije, što u sokolstvu ne znači ništa. Druge funkcije, koje se namiču tim predlogom, novome savezu, mogao bi da obavi sasvim lako i poseban odbor ad hoc. Dr. Dečak pod-n?.ša sa svoje strane ovaj predlog: „Hrvatski Sokol” u Zagrebu pred-laže, da se osnuje ,,Jugoslavenski Sokolski savez”, koji imade da obu-hvaća sv« dosadanje sokolske saveze na slavenskom jugu. — Jugoslavenski sokolski savez imade : i. zastupati sve u taj savez udružene So-kjlske Saveze u Savezu Slavenskog sokolstva u Pragu ; 2. odrediti je-dinstvenu terminologiju za sve u taj savez udružene saveze ; 3. ustanoviti jedinstvenu boju i kroj odijela jugoslavonskih sokolova ; 4. odluči-vati o zajedničkim nastupima cjelokupnog jugoslavenskog sokolstva ;
5.	izdavati djela, koja se tiču tjelovježbe ili opče naobrazbe, te zajed-ničko sokolsko glasilo ; 6. ustrajati i rukovoditi na dosadanjim sjedi-š'đma Saveza prednjače tečajeve ; 7. nastojati oko usavršenja školske tjolovježbe ; 8. podupirati zaslužne narodne pothvate. Sjedište jugosla-vonskog sokolskog Saveza imade da bude naizmjence svake godine na drugom sjedištu „Saveza” udruženih u „Jugoslavenski Sokolski Savez”, a prema svakovremenom sjedištu bira se starješina, tajnik i blagajnik Ovaj predlog preporuča dr. Dečak na prihvat s obzirom na to, jer od-govara sadanjim prilikama i jer jo u skladu sa sokolskim načelima. Brat Bujič nazivlje predlog Starješine hladnim i mlakim, te da izgleda kao da smo u Austriji. Nije pravo da svaki zadrži svoj SHS., a samo prema vani da representiramo. Sve nutarnje razlike mora da izbrišemo. Pita, jesmo li jedan narod ili smo tri naroda ? (Vika jedan smo narod !). Svi treba da zajedno istupimo bez razlike unutarnje i vanjske. Dr. L. Cara vodile su najčišče intencije kod sastavljanja predloga. Pogriješke če so na saboru SHS. pretresti. Predlog je načrt za debatu. Predlaže usvo-jrsnje predloga dra. Cara. Dr. Dečak reflektirajući na navode brata Bujiča izvadja, kako je br. Bujić naivan i nepraktičan kao i dr. Car. U prvoj točki predloga hoče sve razoriti, a na razvalinama hoče tek dalje graditi. Mi treba da računamo sa realnošču 1 — Sve je kod nas danas nezadovoljno i zbog toga se kod nas svaka novotarija uzima sa velikom skepsom. S obzirom na te okolnosti valja polagano i sistematski raditi ono šta so danas može, a ne ono što si želi. Zajednički istupi, zajednički rad, zajedničke zapovjedi, jedinstveni kroj, to je ono što če s vremenom sve unutarnje razlike izgladiti, te uvesti jedinstveni jugoslavenski Sokol. Br. Radovinovič drži da se je glavna skupština udaljila od predmeta rasprave. Namjesto da jednoglasno manifestiramo naše jedinstvo, ras-pravljamo detajle. Treba da odlučimo, dali se imadu savezi SHS. stopiti i zajedno raditi. Sok»l je slavenski, pa je zato i SHS. suvišan. Se-paratizam treba da isključimo. Sveslavenstvo i Jugoslavenstvo treba da manifestiramo. Detajli i način prevedbe ovog manifesta neka izradi novi savez. Predlaže da manifestiramo jedinstvo i ukinemo ime hrvatski kod imena našeg društva. Br. Heumer razvija kako nam je u našim za-ključcima putokaz več odredjen. Razlažuči o predlogu dra. L. Cara
izvadja, kako je u upravnem pogledu otešćan saobračaj, dok u tchnič-kom pogledu vladaju silne poteškoče. Sjedište novog saveza treba da bude svakako u Zagrebu, a ne u Beogradu. Mjesto u kojem izlazi glasnik je sasvim svejedno. Što se tiče Sarajeva, t. j. kulturnog sjedišta, to ovc, nije sokolska ideja, te ne spada u naš djolokrug. A- tamo, gdje je sijelo. treba da bude i škola. Sve valja da sjedinimo u jednom gradu, decentralizacija nije dobra. Predlaže usvojenje predloga, da novi savez ostane bar 3 do 5 godina u Zagrebu, a tek onda da se odluči, dali je podesno da se premjesti kamo drugud. Br. Frntic : slaže se sa riječima brata Bu-jiča, ali zagovara i predlog br. dra. Dočaka. Separatiste ne shvaćaju so-kolsku ideju. Takovi ljudi neka istupe iz društva i neka ne smetaju. On oapstrahira takove ljude. Br. dr. L. Mazzura tvrdi, da u nijednom od palih predloga nije precizirana odluka. Mi treba da ovdje odlučimo :
I.	Imadu li se SHS. sokolski savezi sjediniti u jednu jodinstvenu sokolsku organizaciju ? 2. Imadu li se sadanje sokolske organizacije raspustiti. te odma privesti u život nove ili imadu postojeće organizacije ostati, dok se sjedinjenje praktički provesti može. 3. Koje ime da se dade novoj organizaciji. Dali S. S. SHS., ili Jugoslavenski S. S. 4. Je li se imade unaprijed odrediti Beograd kao sjedište Saveza ili ima savez prema potrebi odluku stvoriti. Br. dr. Maček :	Počinje historijom hrvatskog
naroda — još Hrvatska nij’ propala —. Narod si je stvorio svoju hrvatsku domovinu. Ugnjatavača Nijemaca i Madjara je nestalo, pa sada treba da dodje do ostvarenja Hrvatske nam domovine. (Glavni protesti preki-daju govornika. Vika i galama. ,, Ne damo Ti govoriti”. ,,Dosta je” itd.) Usprkos mirenja brata starješine nastavlja se buka i galama usred koje predlaže br. Bujić da se dru. Mačku izrazi nepovjerenje. Starješina pre-kida sjednicu na 5 minuta. Nakon stanke otvara br. dr, Dečak skupštinu pozivlje članove na red, upozoruje br. M;čka, da se drži predmeta, te mu podijeljuje rijoč. Br. dr. Maček: Izvadja, da smo u etnografskom smislu u istinu jedan narod i to ne samo do Vardara, več i do Črnog mora. Svi smo jugoslaveni, pa treba da se u sokolskoj slavenskoj organizaciji svi slože i Srbi i Hrvati i Slovenci i Bugari. Načelo je, da se u Sokol ne ima politika uvlačiti. Nu to načelo treba da vrijedi i za jednu i za drugu stranku. Mi treba da več danas ostavimo u našem novom jugoslavenskom savezu četvrto mjesto slobodno za braču Bugarc. Br. dr. Katušič replicira na gornji govor, tvrdeči da je dr. Maček zastranio. Dok su Hrvati samo Hrvati bili, nisu ništa postigli. T$k kad su se složili, polučili su nešto. Debata je suvišna, jer smo u istinu svi jednodušni. Želimo jedin-stveni Sokol u Zagrebu, a detajle može ovaj kasnije ustanoviti. Predlaže da se predlog brata Mazzure stavi na glasovanje. Dr. Dečak vodi glasovanje. Na točku I. zaključuje se jednoglfesno, da se imaču posto-jeći savezi stopiti u jednu jedinstvenu sokolsku organizaciju. Na drugu točku glasuje se nakon debate, da imadu sadanji savezi ostati, dok se ujedinjenje praktički provesti može. Kod treče točke zaključeno je je-(jnoglasno, da se imade novi savez zvati Jugoslavenski Sokolski Savez £ etvrta točka prihvačena je tako, da se sjedište saveza imade od vre'
*nena do vremena prema potrebi odrediti. Kao direktiva za rad novog saveza primaju se jodnoglasno svih S tačaka predloga brata dra. Dečaka •Kod 5. točko jedan glas proti). Br. L. Radovinovič razlažo glede naziva društva ; predlaže. da se skine hrvatsko ime r. naslova društva, te stavlja slijedeči predlog : Predlažem, da ce izostavi kod imena društva plemenska oznaka Hrvatski i to kod § 1. i § 20. Starješina dr. Dečak izjavlja, da 'c taj predlog ne može uzeti u pretres, jer mu isti nije u smislu § 11. društvenih pravila pismeno uručen uz potpis desetorice članova, te ujedno upučuje, da bi bilo ispravno. da o tom, kako se imadu nazivati društva, >made odlučiti Sokolski Savez, da ne dodje opet do lošeg praecendensa, da svako društvo radi u pogledu promjene imena na svoju ruku. Naj-‘spravnije bi bilo, kad bi se savezu predložile, da poradi oko toga, da "e kod imena svih sokolskih društava udruženih u Savez izostave plemenske ‘ ine oznake, kao ,,Hrvatski”, ..Srpski”, ,, Jugoslavenski”, tc da se sva društva imadu zvati naprosto imenom Sokol, kao što je to u Češkoj i u brače Slovenaca, a ne Soko, a uz to da se još doda ime mjesta sjedišta društva. Ako ima u istom mjestu više sokolskih društava, to bi se prema starosti označila brojevima. Br. dr. L. Mazzura : ustanovljuje, da je Predlog brata Radovinoviča krnj. Jer usprkos ispuštanja oznake Hrvatski, ostali bi po nacionalnom principu razdijeljeni. U istom mjestu treba da se društva dijele po teritorijalnom principu, a ne po nacionalnom. Stavlja slijedeči predlog : Predlažem : pozivlje se upravni odbor da smjesta poduzme sve nuždne korake, da se u Zagrebu postoječi Sokoli ujedine. Br. Boško Mešterovič Soko, govori kao Srbin Hrvatima. Pitanje imena saveza imade odlučiti sabor na Vidovdan u Beogradu. Drži .da bi valjalo promijeniti ime društva, a tek onda stupiti u dogovor sa Sokolom. Pošto su predloži dra. Mazure i br. Radovinoviča medju-tim uručeni starešini pismeno i supotpisani po desetorici članova, prezida starješina glavnu skupštinu na 5 minuta, i poziva upravni odbor r*a sjednicu zbog odluke, da li se imadu predloži uzeti u raspravu na Slavnoj skupštini. Otvarajuči opet glavnu skupštinu izvješčuje starješina, da jo upravni odbor pristao na to, da se oba stavljena predloga rasprave, pak se nakon kratke rasprave prelazi na glasovanje, te budu °l>a predloga prihvačena sa preko 213 glasova prisutnih članova. Br. Ulčnik stavlja upit, dali i što je časni sud za ispitivanje držanja Sokolova za vrijeme pred prevratom radio. Dr. Dečak odgovara, da je po-krenuta novinama akcija, da se stave prijave protiv članova, nu pošto do danas nijedna pritužba prispjela nije, nije imao časni sud uzroka ni mogučnosti da što uradi. Br. Klobučar još izjavljuje, da je glasovao Protiv predloga brata Radovinoviča, jer drži, da ta stvar spada u dje-'okrug saveza. Pošto neima daljnjih predloga niti upita, zaključuje starješina u 12 sati i 3/4 glavnu skupštinu sa Zdravo! —'U Zagrebu dne.11. 'vibnja 1919. Starješina: Dr. Milan Dečak. Tajnik: A. Freu denreich.
HRVATSKI SOKOL U IVANIČ GRADU. Na poticaj našeg sokola u Ivanič gradu proslavljena je uspomena na Petra Zrinskog i Krstu Fran-opana. Kuče bijahu irkičene hrvatrkim trobojnicama i črnim tarircima.
U 9 sati bile su u župnoj crkvi svečane zadušnice, koje je služio domač župnik Petar Cimermano vic. ..Prisutne su bile mjesne korporacije, škole Hrv. sokol i gradjanstvo, Usred crkve bijaše podignut katafalk iskiće.i vijencima i krasnim cvijećem te zelenilom. Poslije zaduSnica bijaše sa-stanak u pučkoj učioni, gdje je sakupljenom opč-mstvu i školskoj djeci održano predavanje po veleč. g. Petru Cimermano vicu te br- dru. Gjuri Krnjevicu i Gjuri Hreačeviču stud. med. Školska djeca su otpjevali. tri krasne pjesme, te je po tome sastanak zaključen uz poklik „Slava Zrm-skome i Frankopani !”
Župa Jelačičeva.
SOKOL U VIROVITICI. Redovita sjednica Sokola obdržavana je 7. o. mj. te je na istoj po raspravi posve internih predmeta stvoreno više zaključaka medju kojima ističemo :	Za	spomenik	Zrinjsko-Franko-
pana sakupljcna svota od 1900 K 20 fil. imade se poslati odboru za po-dignuće spomenika, a svota od 569 K, koja je preostala po zaključku računa od priredbe proslave Uskrsa vojne posade, imade se poslati za srp-sku ratnu siročad. Obavljenom inventurom i procjenom ustanovljeno jo da po Crvenom križu počinjena šteta na sokolskim spravama, fanfari, knjižnici itd. iznaša preko 12.000 K te je zaključeno tražiti naknadu te štete. Prigodom odlaska brata tajnika Močana izrečena mu je za nje-go v u zoran io-godišnji rad zapisnička hvala, a na njegovo mjesto koop-tiran je br. Dr. B. Domač. Izvješče o proslavi Zrinjsko-Frankopanskoj te o zastupanju na proslavi u Zagrebu na sokolskom Sletu u Čakovcu, kao i o župskoj skupštini jednoglasno su primljeni. Zaključeno je, da se u novu Sokolanu dade uvesti električno svjetlo i da se požuri uredjenje 1 popravak Sokolane — isto da se popravi glasovir jer je potreban za vjedžbe. Na zaključak, da se priredi jedno pučko javno predavanje za širju javnost nadovezala se je debata o prosvjetnom radu Sokola te se odredilo smjernice za taj rad. Nadalje primljeni su kao članovi : I. Utemelji telji : br. Dragutin Rehwald, Zlata Mikić, Milivoj J. Galovac. II. Izvr-šujući : a) sestre : Cecilija Pintar, Tonka Briickler, Antonija Ferliš, Marija Ferliš, Slava Polovič i Marija Iternička ; b) brača : Gjuro Majtanić, Rudolf Lambert, Ivan Majtanič te Vjekoslav čantoš (poslj. kao pod-mladalž). III. Podupirajuči : a) sestre: Josefina Wirth, Jelisava Grčič ; b) brača : Vilim Husty, Gjuro Briickler, Anton Prpič, Tomo Jelič, Lad»> Rechnitzer, Stevo Harzer, Vlaho Šoštarič. Brat Močan, dosadanji tajnik koji je tu tešku dužnost uzorno vršio 10 god. odputovao je 8. o. mj. u voj e novo odredište, te ga je tom zgodom otpratilo na stanicu Starješin-stvo Sokola, prednjački tečaj kao i veči broj članova zaželivši mu sve dobro i u njegovom daljnjem radu iskrenim sokolskim : „Zdravo”.
Župa Preradovičeva.
HRVATSKI SOKOL U GRUBIŠNOM POLJU na svom sastanku >bdržavanom dana 13. travnja u društvenim prostorijama kod brata Josipa Čop, zak jučio je jednog asno :
I. Hrvatski Sokolski Savez u Zagrebu kao matica svijuh hrvatskih sokolskih društava u svim zemljama ležečim unutar granica novo stvarajuče se države S. H. S. imade i nadalje kao samostalan organizam sa sjedištem u Zagrebu netaknut kake dosada — tako i u buduče ostati, a sva hrvatska sokolska društva moraju biti u sveži saveza.
II. Otklanja se osnutak sokolskog saveza S. H. S. sa središtem u Beogradu.
III. Ako bi ipak večina hrvatskih sokolskih društava zaključila da Hrvatski sokolski savez imade pristupiti k novom osnivat se imajučenv savezu sastoječem se od hrvatskih, slovenskih i srpskih sokolskih društava, to se imade zvati „Sokolski Savez S. H. S.” a nipošto „Jugosla-venski sokolski savez”, jer sokolska društva koli hrvatska, toli slovenska i srpska jesu narodna kulturna udruženja, pa neka se diči svako svojim narodnim imenom, dočim ime ,,Jugoslavensko” niti je narodno, jer ne postoji jugoslavenski narod, niti povjesno, t. j. bez ikakovih tradicija, a ni zemljop sno, jer brača Bugari, koji takodjer spadaju k južnim Slavnima, nijesu u Savezu zastupani.
IV. Ako bi došlo do oenutka saveza „S. H. S.”, središte istoga imade biti bezuvjetno grad Zagreb, kao najkulturniji i geografskim položajem najzgodniji grad stvarajuče se države S. H. S.
V. Preporuča se u svrhu promicanja kulturnih društvenih i narodnih zadataka svega sokolstva, te u svrhu što uspješnijeg medjusobnog brat-skog rada sokolskih društava H. S. S. da se sa sjedištem u Zagrebu osnuje viječe pod naslovom „Sokolsko vij e č e SHS.” u kojem bi bili zastupani hrvatski sokolski savez. Savez srpskoga sokolstva i Slo-venska sokolska sveža, svaki sa jednakim brojem članova. „Sokolsko viječe S. H. S.V ima da bu de savjetujuče tijelo te ne krnji postoječe sa-mostalnosti postoječih sokolskih saveza.
VI. Ustrojstvo jedinstvenog sokolskog saveza S. H. S. sa središte u Beogradu, etklanja se s razloga, što po mnijenju ovoga Hrvatskog sokola za osnutak takovog saveza ne predleže uvjeti što ih ističu naročito brača Srbi u težnji, da se sav državni, politički i kulturni život novo stvarajuče se države S. H. S. na osnovu narodnog jedinstva u Beogradu usredotoči, jer spomenuto tobožnje narodno jedinstvo S. H. S. do sada jošte ne postoji.
VII. Stanovište starješine brata dra. Lazara Cara prihvačeno na konferccinji sa zastupnikom srpskog sokolstva bratom Lazom Popovič dana 26. I. 1919. da se dosadašnje sokolske organizacije imadu raspustiti te pretvoriti u sokolski savez S. H. S. sa središtem u Beogradu, kao prenaglo i nepromišljeno osudjuje se.
Župa Strossmayerova.
HRVATSKI SOKOL U VUKOVARU održao je dne 9. V. u 7 sati u Sokolani izvršno posječenu izvanrednu skupštinu pod predsjedanjem starješine Mr. Nikole Zebeca. Prisutno je bilo preko 150 članova i članica. Nakon svestrane debate jednoglasno je prihvačena rezolucija župe
Sokolski Glasnik.
štrosmajerove, kojom se pristaje na ujedinjenje hrvatskog, srpskog i slovenačkog Sokolstva. Ovaj zaključak se ima javiti Hrvatskom Sokolskem Savezu, koji če u svoje vrijeme ovu fuziju provesti. Iza toga je pri-
hvačeno, da se članski doprinosi podignu od K i.— na K 2 mjesečno.
U našem Sokolu osnovan je i posebni Veslački klub.
H RVATSKI SOKOL U OSIJEKU GORNJI GRAD ponovno je ustrojio ženske odsjeke, koji če vjedžbati srijedom i subotom i to : od pol 5 do pol 6 pomladak (djevojčice od 8 do 14 god.), od s/t 6 do 3/t 7 učenice i članice do 18 godina, te od 7 do 8 sati ostale članice. Prijave primaju se prije vjedžbe u Sokolani (zgrada madžarske škole u kolodvor* skoj ulici). Posebne želje glede uvrštenja u odsjeke mimo gornje raz d obe uvažit če se po mogučnosti. Ženski odsjek organizirat če se sasvim sa-mostalno, a upravu i nadzor vodit če poseban gospojinski odbor. Teh-ničkom stranom upravljat če ženski prednjački zbor, koji stoji pod vodstvom jednog prednjaka.
*
HRVATSKO SOKOLSTVO U AM E RICI. Kako čitamo u američkim hrvatskim novinama, proslavila su i sva hčvatska sokolska društva di-ljem sjeverne i južne Amerike uspomenu prenosa kosti narodnih naših sokolova mučenika Zrinskog i Frankopana na vrlo svečani način, kao što nika da dosele.
HRVATSKA SOKOLSKA ŽUPA TOMISLAV U CHICAGU pri-redjuje posebni žu psko-prednjački tečaj, te je u to ime razaslala slijedeči poziv : Svim bratskim društvima hrvatskog sokolskog podmladka kao
i	ostaloj bradi župe ,,Tomislav” stavlja se ovime do znanja i ravnanja, da prednjački tečaj župe započinje dana 26. svibnja o. g. te če trajati do 7. lipnja. Pozivaju se bratska gnijezda, da za vremena izaberu svoje pripravnike, koje če izaslati u tečaj. O svom izboru treba da obavjeste upravu najkasnije do 15. svibnja. Obavijesti u tom pravcu treba slati na br. Ivana Klariča, 2304 Blue Island Ave, Chicago, III., kao tajnika teh-ničkog tečaja. Sa sokolskim zdravo ! Za Hrv. Sokolsku žu pu „Tomislav” Franjo Zornjak. starosta, Fran Tonšetič, tajnik.
*
J U G O S LA VE N SKI SOKOL U PARIZU osnovan je medju našim visokoškolcima Srba, Hrvata i Slovenaca, te broji zasada več oko 80 članova, a vježba u posebnim prostorijama na svim spravama.
!
костл косовлц
столарија 8а грађевнне 0 намјештај ЗАГРЕБ, ГУНДУЛИћЕВА 5. Препоруча се братским со-колским друштвима за из-радбу справа и намјештаја
Добав.Ђач Срп. Сокоиа у Загребу
наиоона назш
ZAGREB, Jelačičev trg;
Preporučuje se rijenjenom opčinstvu i Sokolima. Dnevno koncert prvorazredne glazbe. Cijene umjerene. podvorba solidna
НАРОЧНТА ТРГОВИНА МОДЕРНЕ КОНФЕКЦИЈЕ
ЗАГРЕБ, ЈЕЛАЧИЋ ТРГ.
GRAD JEV. PODUZEĆE
Stjepan Aranjoš
o vi. graditelj ZAGREB, Gajeva ul. lO. Telefon 6-53.
Препоручује ce вуботвхнички ла-бораториј наше сестре соколице
МАРИЈЕ Д. БОГУНОВИћ
Загреб, Илица 7/11.
BUDJEJOVIČKA RESTAVRACIJA
Palača I. hrv. štedionice — preporuča se braći SOKOLIMA.
БРАћО СОКОЛИ шнрите ,,Соколеки Гласнпк СХС.1'! Bpahi. која су са задњим оројсм добили испуњене доаначнице моле сс, дч нрет-■плату п»шал>у. — Здраво! *	УП1*АВА.
Fine PARFUME
i sve toaletne potrebštine za gospodje i gospodu
preporuča
Nobilior Drogerija Zagreb, Iliča br. 3lf.
= HRVATSKA —
ZEMALJSKA BANKA 0,0.
Sredianjica : Osijek. Podružnice: Zagreb, Beograd, Crikvenica, Kar-lovac, Nevi, Subotica, Varaždin. Dionička glavnica K 30,000 000,-Pričuve .... K 17,000.000.-
Preuzima uloške uz najpo-voljnije ukamačenje. Obavlja sve bankovne i mjenjačne po-slove te burzovne naloge naj-kulantnije. Podjeljuje hipotekarne i komunalne zajmove. Izdaje 5%-tne i 4%%-tne pu-pilarnosigurne ZALOŽNICE.
Пр епоручујсм сљедеће однбране КЊ11Г£:
6-50 6 — <•— 8 — 5 —
Joi'. II. Јовановић, Наподеон и Jvгосдавени, ^ири.шца . . K Др. JoBiiH Скерлић, Eci-ји о хрв,-< p:i. питању, пативица . . . . К Давори н Третењак, Дарвннивам у увгоју, иатиница .	.	. . К
Клут Ха.'иун, Подјесењим звеа-
дама иат.......................К
Бебел, Жена и социјаливзм. лат. К Thoma: Сћаг1у1е,Фр нцускаре-
водуцијч 1 LaB stille ... K 8‘— Вијновић, Лаварево васкрсење К 4'80 И>о Војновић, Гераиум, лат. К 5'— Сима Пандуровић, Оковани сдо-
гови, дат......................К
Maeterlinek, Smrt................K
Mažuranić, Smrt Smailage Čen-
giča...........................K
Сл. ЈчвандниК, Српско-бугарски
Р«Т............................К
Skitaljec, Stara Rusija	.	.	K
Dostojevski, Veliki inkvizitor K Д. Бојновић, Књижеваи часови,
лат............................K
Ф( ри Пнаони, Сриска Драма од октобра 1915. до м.рта 1916.,
ћиридицом.................... .	К
Мидош ЂуриЈ,, Смрт Мајке Ју-
говића, лат................ К
Smilee, Pomozi sebi	....	K
5 —
5 —
2 —
9--V— 1 —
6‘—
6- -
K. 5’-4‘-4' —
K
K
O S. Marden, Samopouzdanje
vodi k pob:di.................K 5'50
O. S. Marden, Volja i uspj' h . K 5’50 N. Machiaveli, Knez .... K 5 — T. Koosevddt, Što je demokra
tizam ?....................
Tolstjj, Hadi Murat uvoz.	.	.
Stankovič, Nečista krv .	.	,
J. J. Roussenau, Društveni ugovor ..........................K 5‘ —
Stnndberg, Sin služavke	.	.	K	6 —
Fjodorov, Kamenje .	.	.	.	K	4-—
Delage. Teorija o razvoju	.	.	K	7-—
Dora Dunckerova:	Marquiza
Pompadour.....................K12 —
Vojnovič I, Akordi .... K 5 — Vojnov č 1-, Književni časovi K 6 — Merežkovski, Car Aleksander . K 9 — Merežkovski, Julian Apostata . K 6 — Oskar Wilde, Mladi Kralj uvez. K 10-— Saltikov Ščedrin, Gospoda Go-
lovljovi......................K 8- —
Verne J., Crna Indija .... K 3'— Чеда М.јатовиН, Свети Јован
Крстител.....................  К	8 —
Л. Доде, Нуич Руместан .	.	К 7'-
Prevost М., Poludjevice . .	.	К 4 —
Šeringer, Riječnik tudjih riječi K Vojnovič, Pad Dubrovnika I./II. K12’— Dostojevski, Brača Karamazovi K 14-— Dos ojevski, Idiot................K	12"—
НЊПЖЛРЛ J. ПЖТ POB IlliA, ТУ31А.