Poštarina plaćena u gotovom
Uredništvo i aprava ZA u U t; B, Masarvkova 28a l'eieron 67-80
Uredništvo m uprava za Slovenijo in slovenski del Julijske Krajine LJUBLJANA, Erjavčeva 4a
Godina VIII. Broj' 37.
U Zagrebu, II. septembra 1936.
Pojedini bro stoji dinara 1.50

16 i 17 septembra o. g. održava se u Ženevi kongres narodnih manjina pod predsjedništvom dr. Josipa Vilfana.
GlÀSIIIO SAVEZA JUGOStOVENSKIH EMIGRANATA II JULIJSKE KKAJINE
MALTA
Novo sredstvo poftaljančevanja:
P'C'A ^ana engleska vlada ukinula malteški ustav. 1 alijanski jezik je zabranjen u sudstvu i administraciji. Službeni iezi'c' na Malti ostaju engleski i malteški.
Malteški ustav dan je bio 1921. Ostao ie na snazi do 1930., kad je suspendiran, jer su britanske vlasti na Malti konstatirale, da dana sloboda veoma pogoduje širenju fašističke propagande na otoku. Uz to je po ustavu predvidjen novi izborni red dao većinu zastupnika talijanskim fašistima, koji su zahtijevali, iako ne službeno, ujedinjenje s Italijom. Nakon što je ustav suspendiran, nastao je jak protubritanski Pokret- koji ie našao snažnog odjeka u Italiji. gdje je društvo »Dante Allighieri« odavno razvilo propagandu i za talijani-ziranje Malte. Nakon raznih peripetija britanska vlada ie 1932. uspostavila suspendirani ustav, premda se tomu žestoko protivio iferd Strickland. predstavnik britanskih interesa na Malti.
Malteški fašisti iskoristili su odmah u potpunom opsegu uspostavljeni ustav, te su razvili najintenzivniju propagandu na cije-[oro otoku. Pokazalo se. dà su fašisti na Malti daleko jači nego filobritanska stranka. Fašisti su radili po direktivama Ministarstva za propagandu u Rimu, a i obilna novčana sredstva su dolazila odatle. Uz to ie katoličko svećenstvo listom na strani fašista, A svećenstvo ima silan utjecaj na Malti. Videči to britanske vlasti su već 1933. opet suspendirale ustav. Sada je ustav definitivno ukinut, te je Malta svrstana u red krunskih kolonija. Na Malti je sada svemoćan britanski guverner, koji imenuje savjetodavno vijeće od 7 članova, od kojih su 4 činovnika i 3 Maltežana.
Taliianska štampa je digla na to veliku larmu. Kampanju protiv Engleske predvodi rimska »Tribuna«. Karakterističan je način pisania fašističke štampe, pa prenašamo dio članka iz »Tribune« od 5. o. mj. Treba usporediti riécnik te štampe kada piše o Juliiškoi Krajini i o Malti. »Tribuna«, izme-diu ostaloga, veli:
I tako je. jednostavnim potezom pera brisana politička individualnost malteškog naroda.
Unanred će se malteškim narodom uoravliati kao sa bilo kojim kolonijalnim narodom Srednje Afrike, koji uopće nije sposoban da upravlja sam sobom i koji u vlastitom interesu mora da primi strane zakone i upravljače, Ukratko, Malta će biti koloniia u najužem smislu riječi. Politička organizacija britanske imperije ima tri karakteristična tipa zajednice: prvi tip pret-stavliaiu dominioni, drugi tip autonomne koloniie. a treći kolonije krune. Tako Malta sa drugog silazi na treće mjesto. Mi smatramo. da u historiji nema sličnog primjera
0	takvom nazadovanju jednog naroda.
Engleski imperijalizam ni u momentima
svoje najveće eksaitacije nije išao tako daleko. nego ie sebi uvijek nametao izvjesne obaveze i ponosio se. da zaštićuje tradiciju
1	nieguie zasebnu fizionomiju kulture raznih naroda, koii pod hegemonijom Londona i stare Engleske sačinjavaju starodrevno carstvo.
Trebalo ie da dodje Edenova i laburistička Engleska. Engleska Društva Naroda i boljševičkih tendencija, da se odbaci slavna prošlost političke trpeljivosti i da se jedno malo sredozemno ostrvo žrtvuje sa svoiim nailienšim i najsvetijim tradicijama.
Sigurno ie ono divno ostrvo u srcu Sredozemnog Mora. čuvar najstarije ljudske kulture, bilo sumnjivo u očima podo-zrivog Albiona. da ie kroz vijekove ostalo vjerno katoličkoi tradiciji i uvijek živoj talijanskoj kulturi. Da. to ostrvo je bilo krivo, što je. iednom riječi, i ono bilo dijete i dielo Rima. Ali ova plemenita i blagorodna kulturna i životna fizionomija Rima niie dovoljan razlog, da se malteški narod liši svoiih svetih prava samouprave i čuvanja svoje vlastite civilizacije, jer to nisu učinili divovi britanske politike, pravi stvaraoci carstva, kao lord Bikonsfild i Džoe Čemberlen. Bilo ie potrebno čekati, da sazriju vremena da se potpuno žrtvuje malteški narod. Bilo je potrebno da dodie Engleska, koja se odrekla imperijalističkog morala i prihvatila pacifističku etiku, da ostane više nego ikada privezana za idol imperije. Engleska, pokroviteljica kolektivne sigurnosti, čiji i"’r’''r"Mistički nagoni dobivaiu oblike staračke ljubomore. U isto S’riieme sa ukidaniem ustava, ukinut ie na Malti talijanski iezik u službenoj upotrebi. Ova miera izgleda nam kao logična posljedica prve mjere i potpuno nas uvjerava 0 savršenom talijanstvu ostrva. Ako je nkinut ustav koji je svoj najjači izraz imao u talijanskom jeziku i kulturi, °nda ie sasvim logično, da se ukine i taj iezik. da bi se potpuno zbrisala kulturna i politička individualnost naroda. Sve je to cisto britanska logika.«
Dakle: Malta je prisiljena, da primi *trane zakone i strane upravljače i zato
TEČAJI „ITALIE REDENTE" ZA ANALFABETE
Izmed mnogih tečajev, ki jih odpira in upravlja »Italia Redenta« po naših krajih, so najbolj značilni novi tečaji za analfabete. Za analfabete smatrajo vse naše otroke, ki ne znajo laškega jezika. Torej so analfabeti, ker ne znajo jezika potujčevalcev in fašistične doktrine. Ti tečaji ne skrivajo svojega namena, kod delajo to mnogovrstni tečaji za splošno kulturo, gospodarstvo, obrt in kmetijstvo. Gre jim zato, da se čim preje in čim uspješnejše ukoreni v naše ljudi italijanski jezik in mentaliteta. Res je tudi, da je nivo šolskega pouka znatno padel, zaradi silnih težkoč, ki jih povzroča naši mladini italijanski jezik, ki je obvezen v šolah. O tem je bilo govora že večkrat v našem listu. Ne moremo si tudi, da ne bi oporekali ta naziv auschabetor. Pri rokah baš nimamo statistik, a še pred razmeroma kratkim časom, da se sigurne j e izražamo, je bila Julijska Krajina, med provincami, kjer ne analfabetizem skoro naj nižji v’ Italiji. Prednjačila je Južna Tirolska, sedaj tudi tam ustanavljajo tečaje za analfabete. V Srednji in Ju:V»i Italiji pa analfabetizem še bujno cvete, še pred nekaj leti jih je bilo do 90 posto in čeprav se je morda spremenilo kaj na boljše, jih bo še vedno znatno več kot v Julijski Krajini. Kljub temu pa
nam ni znano, če deluje tam kaka »Italia Redenta«.
V teh analfabetističnih tečajih po-dučujejo predmete prvih treh let ljudske šole. V zimi 1935-36 so jih odprli 16 v Istri, 4 so odprli v zgornji soški dolini, 3 v reški, 2 na Krasu, 1 v Gradežu in 4 za vojake v Zadru. Kod smo že omenili so mnogo takih tečajev odprli v Južni Tirolski. Kot v Tridentu je tudi v Trstu šola za vzgojiteljice otrok od prvega do šestega leta starosti. Bogate družine so preje jemale za vzgojo otrok nemška in švicarska dekleta, ki so ob-solvirale vzgojne šole v Nemčiji in Švici. Teh sedaj ne bo treba več, ker bodo pokrili potrebe s svojimi vzgojiteljicami.
Za dekliški naraščaj, ki je bil do sedaj bolj zanemarjen v primeri z moškim, so ustanovili nekake dekliške nedeljske šole (ricreatori femminili), kjer je podučevanje zvezano z zabavo in igrami. Podučujejo raznovrstne predmete vse v okviru ženskih del, pa tudi seveda italijanski jezik, petje, drame itd. Razen teh obstojijo še krojne šole in »doposcuola«, kjer se po šolskem pouku zabavajo in igrajo z gotovim vzgojnim smotrom. Te tečaje in šole bodo ustanovili v vseh večjih krajih Julijske Krajine, kakor tudi na Južnem Tirolskem. (Agis)
TRINAEST IMANJA U ĆIĆARIJI
prodano na dražbi za 56.000 lira
Golac, septembra 1936. — Još prošle godine smo bili javili kako je naših 13 ljudi osudjeno za švercovanje brašna
1	šećera iz riječke slobodne zone. Oni su švercovali male količine za kućne potrebe, a ne za prodaju. Tada je bilo tih 13 ljudi kažnjeno ukupno sa globom od
2	milijuna i jednu hiljadu lira i sa zatvorom od 4 godine i 1 mjesec.
Mi smo se svi isprva smijali ovoj globi od preko 2 milijuna lira, jer cijela Ćićarija ne bi mogla da u nekoliko godina isplati tu svotu, a kamo li ta tri-naestorica naših seljaka, od kojih ni jedan nije nikada imao u džepu 1000 lira. ^ Ali taj naš smijeh se pretvorio u plač, jer je financija dala na dražbu imanja sve trinaestorice. i ovih dana su sva ta imanja prodana za ukupnu svotu od 56.000 lira. Ta je imanja kupila jedna banka iz Trsta. Ti naši ljudi
koji su ostali na putu bez imanja sn slijedeći: Jurišević Tomaš, Maglica Anton, Jurišević Jakov, Mršnik Jakov, Maglica Josip, Maglica Frane, Maglica To-majš’ Maglica Josip, Maglica Ivan, Jurišević Anton, Maglica Ivan, Maglica Frane i Mamilović Adam.
Do sada su ovi naši ljudi još u svojim kućama ispustili su ih da si sakupe u polju ono što su ove godine posijali, ali ne znamo do kada će ih pustiti, jer se već čuju glasovi da će ta njihova imanja banka prodati nekom društvu, koje kolonizira Talijane u Istri.
Treba napomenuti da su svi ovi ljudi oženjeni i^ da imaju djece, a jedan od njih, Jurišević Jakov, ima devetero djece, od kojih je najstarijemu tek 16 godina, a svih trinaest upropaštenih obitelji broji preko 80 članova.
Graničar.
U Istri nastavljaju sa premetačinama radi oružja
uhapsili i odveli okovanoga u Podgrad
Skadanjščina, septembra 1936. I naše selo je posjetila tajna policija sa premetačinama. Tako je koncem prošlog mjeseca došao nenadano u selo policijski auto i policisti su odmah otišli u kuću Škerjanc Antona zvanog Oste-rov. U kući su mu sve premetnuli, ali nisu ništa našli. Usprkos toga su ga
na komesarijat. Tu su ga cijelu noć . cijeli drugi dan do podne preslušavali tražeći od njega da im kaže gdje ima sakriveno oružje, ali kada su vidjeli da je čovjek potpuno nevin, pustili su ga drugoga dana kući.	Graničar.
Stroga preizkava jugoslovanskih državljanov na meji
T »llTllio**«» n	1 rv-lz- A * _ T™ r** _	... .... « ...
Ljubljana, avgusta 1936. Agis. -Rakeka poročajo: Pred kratkem se je vrnila iz Italije skupina jugoslovanskih državljanov. V Postojni so jih italijanske oblasti neljale v carinarnico, kjer so izvršili strogo preizkavo. Morali so se sleči do nagega. Preizkavo so organi nadvse natačno vršili. Pretresli so iim vse perilo in obleko.
je u položaju kakove srednjoafričke kolonije, ali — ukidanje talijanskog jezik« »uvjerava nas potpuno o savršenom tali-ianstvu ostrva.«
Takove riječi bi mi htjeli čuti kada se govori o Julijskoi Krajini, koja je, analogno, več 18 godina u položaju srednje-afričke kolonije. A kada smo mi. po istoj ispravnoj logici, bili pred dvije godine na Mariborskom kongresu objavili, da progoni u Juliiškoi Krajini potvrdjuju, da ta zemlja niie talijanska, tada je sam Virginio Gavda u »Giornale d’Italia« bio poveo najžučniju kampanju protiv emigracije i Jugoslavije.
Ne ćemo se upuštati u povode, koii su Englesku doveli do primjena tih mjera na Malti, jer su ti povodi čisto strateško-voiničkoe značaja, kao što to 5. o. mj. tvrdi u uvodniku i riječka »Vedetta d’Italia«. Taj uvodnik, koji nosi značajan naslov »Od Malte do Gibraltara«, dovadja u usku vezu abesinski rat. španjolski gradjanski rat i strateške pozicije Velike Britanije u Sredozemnom Moru sa ukidanjem talijanskog jezika na Malti. Jasno je da Englesku nisu vodili razlozi nacionalne netrpeljivosti i
Pozornost jim je tudi vzbudilo intimno žensko perilo. Iskali so celo med prsti in po drugih delih telesa. Ker niso dobili ničesar, kar bi moglo potnike kompromitirati, so jih končno izpustili. Vsi so bili zaradi te neprimerne preizkave silno razburjeni in so izjavili, da ne bodo nikoli več šli v Italijo.
šovinizma, več vitalni interesi Britanske imperije, kao što to ovih dana tačno primjećuje i zagrebački »Obzor«. A to je, da usput napomenemo, još jedan znak više, da se Engleska odlučila na borbu sa fašističkom Italijom u Sredozemnom Moru. Slučaj otstupanja od tradicionalne britanske politike slobodnog kulturnog i nacionalnog razvitka svih naroda Imperije, pokazuje kako je ta borba neminovna i neizbježna.
Ne zalažemo se za imperijalističku Englesku, i, logično, ne stojimo na principu da se narodnosna pitanja podvrgavaju strateškim, jer bi time morali priznati, da oni mnogobrojni umjereni Talijani, kao Sforza. Prezzolini i drugi, koji su za Italiju tražili granicu na Julijskim Alpama jedino iz strateških razloga, da ti Talijani imaju pravo. Jer kada bi svi oni imali pravo, tada bi to pravo imali jedino jači i bezobzirniji. Jer do strateških granica može se doći jedino silom, na štetu slabijeg susjeda.
Maltežani, a i fašistička Italija su slabiji. Usprkos Mussolinijevih 8 milijuna voj-
KONGRES NARODNIH MANJINA U ŽENEVI
Kao svake godine tako će i ove godine zasijedati evropski kongres narodnosti komu je pretsjednik dr. Vilfan u Ženevi' i to 16 i 17 o. mj. Na dnevnom redu stoji na prvom mjestu komemora-tivna svečanost za glavnog tajnika kongresa dra Ewalda Ammenđea, koji je umro na proljeće. Osobito težak položaj u kojemu se nalazi većina narodnih manjina u Evropi, te sve veća napetost izmedju naroda, koja je s time u vezi, opravdavaju odluku, da se ove godine na kongresu opet raspravi i ispita problem narodnosti u cijeloj njegovoj op-seznosti.
U vezi s diskusijom o reorganizaciji Lige naroda razumljivo je, da će kongres morati da zauzme stanovište prema tome pitanju. Prigodom takove reforme imadu narodnosti Evrope prijaviti svoje želje i zahtjeve i to u interesu osiguranja vlastitog nacionalnog života, kao i zbog osjećaja odgovornosti, da se otkloni opasan razvoj dogodjaja u Evropi.
Na lanjskom kongresu manjina donesena je rezolucija u kojoj se tvrdilo da autoritativni režimi nisu nikakova smetnja za nacionalni, politički i kulturni razvitak manjina. Od lanjske se godine u Evropi štošta dogodilo, pa nas zanimaju ovogodišnji zaključci I rezolucije u Ženevi.
ODUZELI JOJ OBRTNICU
ZATO ŠtO JOJ MUŽ PRIPADA TALIJANSKOJ ANTIFAŠISTIČKOJ ORGANIZACIJI U JUŽNOJ AMERICI
Podgorje, septembra 1936. — Polovinom prošlog mjeseca oduzeli su gostionicu i trafiku jednoj našoj čestitoj ženi, Antoniji Poljak, koja je imala gostionu i trafiku u svojoj kući na kolodvoru. Kada je tražila da joj kažu malog te kazne, tada su joj rekli da su joj gostionicu i trafiku oduzeli radi toga što njezin muž, koji se nalazi na radu u Južnoj Americi, pripada jednoj antifašističkoj organizaciji. Njezin muž je tamo otišao još 1926 godine u potragu za poslom.
šef tamošnje stanice se već davno prijetio s time, jer da se ne smije Slavenima i antifašistima dozvoliti da žive, dok su toliki ispravni Talijani i fašisti bez posla.	CIĆ.
Crkve se moraju bojadisatl u bojama talijanske zastave
Vodice, septembra 1936. — Pred nekoliko godina bili smo poveli akciju medju nama da se popravi naša crkva, koja je bila u ruševnom stanju. Obraćali smo se i na općinu, ali uzalud. Sada smo počeli sami da popravljamo crkvu, ali se naša općina sjetila da to ne možemo bez nje. i počeli su nam na-redjivati kako ćemo izvršiti popravke. Mi ne bi imali ništa protiv toga da nam se daje stručni savjet, ali naša općina je naredila da se unutrašnjost crkve mora bojadisatl zeleno-bijelo-crvenom bojom, tj. bojom talijanske zastave. Kada smo se ml protivili, jer da to ne spada u crkvu i da će se time crkva naručiti, općina je pismeno naredila glavaru Ribarić Josipu, da se tako bojadi-sanje izvrši,' i to ne samo iznutra, već da se i vanjski zidovi moraju tako bo-; adisati kako bi se opazile te tri boje talijanske zastave	ćić.
nika, koje je najavio u Avelinu. 1 zato će se na Malti izbaciti talijanski jezik. Engle-
,tvT<!e’ .^a te talijanski jezik importiran iz Italije i forsiran iz Rima, i jednog i drugog, preko inteligencije i svećenstva, koje se školuje u Italiji. Bilo to tačno ili ne. mislimo da Maltežani imaju pravo na talijanski jezik u upravi i sudstvu, ako to oni sami žele. Engleska im je ostavila malteški JJ)test° talijanskog. To izgleda tako kao da bi Italija dozvolila u Istri našu čakavštinu, jezik naroda, a izbacila književni jezik, jezik školovanih. Da fašistička Italija to izvrši, mi bi bili zadovoljni. I ne bi se više smatrali srednjeafričkom kolonijom.
Italija to neće učiniti. Jer ona je jača. I oni principi koji vrijede u Rimu, kada se covori o Malti, ne vrijede za nas.
Dva mjerila — dvije logike i dvije pravde. Logika i pravo jačega. A mi slabi i maleni, mi koii znamo samo za jednu jedinstvenu logiku i pravdu, mi ne odobravamo engleske mjere na Malti, ali — bili bi sretni, kada bi nam u Julijskoj Krajini dala Italija ono, što je Engleska ostavila na Malti.	(t. p.)
OBNOVLJENA PROPAGANDA ZA DALMACIJU
Dr LAZA MARKOVIČ:
FAŠISTIČKA ITALIJA PREMA JUGOSLAVIJI
Francusko-jugoslavensko prijateljstvo i Italija — Italija i Jugoslavija na Balkanu
i u srednjoj Evropi
D]ela<nost komiteta za dalmatinsku akciju.
Za vrijeme abesinskog rata je u Italiji, po nalogu iz Rima bila prestala svaka javna akcija za »talijansku* Dalmaciju, kao i napadaji protiv Jugoslavije. Sada, iza pobjede ta je akcija opet obnovljena. To se vidi iz talijanske štampe, a naročito iz »Volontà d’ Italia* i »San Marco*.
»La Volontà d’Italia*, rimski imperijalistički organ Udruženja ratnih dobrovoljaca, donosi 23 augusta opširne izvještaje o radu pojedinih Komiteta za dalmatinsku akciju u Italiji. Izmedju ostalog »La Volontà d’ Italia* donosi ove značajnije momente:
Dalmatinski »plavi« u Avelinu posjetili su novog političkog prefekta za taj okrug, Giulia Tamburini, i tom prilikom poklonili mu dvije knjige sa izjavom, da se svi »plavi« stavljaju na njegovo raspoloženje. Prefekt Tamburini srdačno je zahvalio i izrazio želju, da čitava njegova pokrajina Irpi-nija postane »plava« u riječima i djelima, kao što želi Mussolini.
Pretstavništvo Komiteta za dalmatinsku akciju u Castelamare posjetilo Je okružnog sekretara fašističke stranke i poklonilo mu počasnu legitimaciju Komiteta. Politički sekretar fašističke stranke. Castano d' Auria, primio je deputaciju u prisustvu nekih drugih pretstavnika vlasti izjavivši, da je ponosan što je postao član jedne borbene organizacije. Obećao je svu svoju pomoć za napredak Komiteta.
Inicijativom generalnog sekretarijata Udruženja ratnih dobrovoljaca u Cortoni preduzete su mjere za stvaranje Komiteta za dalmatinsku akciju. Gradjani Cortone, naročito omladina, treba da smatraju, da !m Je upisivanje u ovo zasluženo udruženje sveta dužnost, pošto Komitet pretstavlja mrtvu stražu imperijalističkog pokreta i univerzalnosti Rima, koji je majka i učiteljica svake kulture u Evropi i na svijetu. Opisani su mnogobrojni članovi, po čemu se najbolje vidi. da su gradjani Cortone uvijek gotovi na sveta oduševljenja. Komitet »plavih« pristupiće u najskorije vrijeme živoj akciji u Cortoni.
U D’ Essenzanu održan je sastanak članova komiteta, na kome je upravni odbor riješio, da se članovima Komiteta, koji su bili dobrovoljci u abesinskom ratu, oprosti članarina za ovu godinu i poklohl besplatna legitimacija. Sastanak je završen poklicima Mussoliniju i kralju.
Udruženje ratnih dobrovoljaca i Komitet za dalmatinsku akciju u Partani priredili su 2 augusta javnu konferenciju, na kojoj je pretsjednik Batista Cappađoro go-•orio o talijanskom carstvu u vez! sa imperijalističkom knjigom: »Impero*. Izabran je naročiti odbor uglednih gospodjica, koji su uzele na sebe dužnost, da u gradjanstvu rasture što više primjeraka ove knjige. Gospod jice su odmah prodale 50 primjeraka. Komitet je aktivan preko svakog očekivanja blagodareći u prvom redu oduševljenju članstva. — Uprava Komiteta u Partani priredila je i jedan društveni izlet u Seli-nanto.
U atmosferi živog oduševljenja održan je sastanak upravnog odbora Komiteta za dalmatinsku akciju u Reggio di Calabria. Bili su prisutni pretsjednik i sekretar Udruženja ratnih dobrovoljaca. Članu Komiteta Fitù Laccameri, dobrovoljcu u obesinskom ratu predato je na svečan način odlikovanje krstom »Ža dalmatinsku vjeru — pro dalmatica fide* zbog njegovih zasluga za napredak »grupe plavih*. Prilikom predaje odlikovanja pretsjednik Komiteta Cuzzocrea održao je oduševljeni govor.
Članovi Komiteta i ratni dobrovoljci u Savoni uzeli su učešća, sa svojim mnogobrojnim zastavama, na jednoj vojnoj proslavi u Savoni.	.	,
Dr. Vitorio Gentile izvršio je inspekciju Komiteta dalmatinske akcije u Feramu. Članovi Komiteta i ratni dobrovoljci u Na-nulju priredili su pomen prilikom 20-godis-njice smrti poznatog istarskog iredentiste Slazaria Saura.
Uzaajanie talijanske omladine u dalmatinskom iredentističkom duhu
Zadarski »San Marco* od 27 augusta, donosi izvještaj o posjeti okružnog sekretara fašističke stranke u Zadru, logoru fašističke djece iz Zadra, u Milanu. Značajno je, da se okružni sekretar fašističke stranke u Zadru službeno stalno naziva »okružni sekretar Dalmacije« (Secretario federale per la Dalmazia). Prilikom posjete logoru zadarske djece u Milanu, mladi članovi • balile* pjevali su izmedju ostalog i »dalmatinske himne«.
Dalje »San Marco« izvještava o posjeti istog okružnog sekretara logoru fašističke djece u Zadru. Izmedju ostalog »San Marco« veli, da su pored djece iz Zadra u ovom logoru proveli svoje ljetne ferije i 50 vrlo dragih gostiju, »balila« iz neoslo-bodjene Dalmacije^____
TRGOVAČKI PREGOVORI S ITALIJOM
Beograd 7 septembra. Sinoć je otputovala u Rim jugoslovenska delegacija za trgovačke pregovore sa Italijom, koji će ovih dana započeti. Svrha je ovih pregovora da se uredi stanje, koje je nastalo nakon obustave sankcija. Na čelu jugoslovenske delegacije je pretsjednik Pilja, pomoćnik ministra vanjskih poslova. Uspjeh ili neuspjeh tih pregovora odrazit će se na talij an-sko-jugoslovenske odnose, a time indirektno i na nas.
Dr. Laza Markovič, bivši ministar i član Glavnog odbora Radikalne stranke Ace Stanojeviča, koji se naročito u posljednje vrijeme bavi talijanskom politikom prema Jugoslaviji, napisao je u »Europe Nouvelle« od 29 augusta o. g. ovaj članak pod naslovom »Talijansko-jugoslovenski odnosi«. Povod za taj članak mu je dala knjiga Mio-draga Rističa o Italiji, koja je pred malo vremena izišla u Beogradu pod naslovom: »Jedna volja«.
TALIJANSKO-JUGOSLOVENSKI ODNOSI
U Jugoslaviji se vrlo malo govori o našim odnosima sa Italijom. Već godinu dana sva pažnja političkih krugova bila je skon-centrisana na italo-abesinski rat. Jednoga trenutka je izgledalo, da će taj rat dati talijanskoj spoljnoj politici jedan vanevrop-ski i kolonijalni pravac. Pretpostavljalo se, izgleda bez razloga, da će se politika Italije u Evropi, a naročito u odnosu na Balkan i Centralnu Evropu promijeniti tako, da će se ona više prilagoditi principima očuvanja mira koje primjenjuju zapadne demokracije i, po njihovom primjeru, zemlje Male Antante. Ove pretpostavke nisu se ostvarile. Pesimisti, koji su još 1935 godine sa neraspoloženjem gledali na potpisivanje francusko-talijanskih sporazuma u Rimu, o kojima se pregovaralo bez učešća Jugoslavije i Male Antante, imali su pravo kada su predvidjali nove komplikacije povodom promjene koja je nastupila u metodama francuske politike. Francuska vlada, suprotno svome ranijem držanju, pristala je 1935 godine, po želji talijanske vlade, da razdvoji probleme i da pristupi jedino francu-sko-talijanskim poravnanjima mimo problema koji su u tijesnoj vezi, i bez direktnog učešća prijatelja i saveznika Francuske. Jugoslovensko javno mnijenje medjutlm smatra talijansku politiku kao jednu nerazdvojnu cjelinu, koju treba ispitati ukupno i pod svima njenim vidovima. Ali g. Lavai je 1935 godine iz mnogih razloga zauzeo jedno donekle različito držanje, što je izazvalo izvjesne nepovoljne posljedice. Ono što Italija nije mogla dobiti 1926 i 1927 godine. kada se trudila da ostvari jedan poseban sporazum sa Jugoslavijom, koju je htjela da odvoji od Francuske, postigla je 1935 godine, kada je navela Francusku, da sa njom potpiše zasebne sporazume bez Jugoslavije. Kako 1926 tako i 1935 godine, cilj je bio isti: odvojiti Jugoslaviju od Francuske, ili Francusku od Jugoslavije. Fran-cusko-jugoslovenska solidarnost ozbiljno je smetala politici Italije. Kako izgleda, u Parizu još nisu svi razumjeli značaj ove g. Lavalove zablude.
Mi ne govorimo isključivo o balkanskom i dunavskom vidu te zablude. Jer još nisu likvidirani neredi, izazvani Italo-abesinskim ratom. Ne treba zaboraviti da Italija čini istu krivicu. Taljanski rat u Libiji 1911 godine otvorio je put Balkanskom ratu od 1912—1913 godine, a ovaj je bio preludij Evropskog rata. Do čega će dovesti rat u Abesiniji, niko sada ne može reći. I pored poraza abesinske obrane situacija u Evropi nije postala ni jasnija ni soliđnija. Baš naprotiv. Naoružavanja se vrše punom parom. Italija dakle nosi tešku odgovornost zbog svoje politike koja je u protivnosti sa duhom i sa odredbama Pakta Društva naroda. Iz solidne oblasti prava, ona Je prešla na područje nedozvoljenog nasilja. Pošto je silom zauzela Abesiniju, uprkos formalne osude ženevskog areopaga, ona bi sada htjela da na osnovu svršenog čina, a protiv prava, povrati u svoje pravo. Me-djutim ona uvidja da to nije tako lako i da svaka promjena medjunarodne ravnoteže izaziva neočekivane i nepređviđjene reakcije.
Politika svršenog čina koju vodi Italija, kao i ona koju vodi Njemačka, stvorila je tako u Evropi jednu novu situaciju punu opasnosti i neizvjesnosti. Više se ne vjeruje u očuvanje mira, jer se ne vidi ko bi sačuvao mir. Da su velike sile zaista htjele, da u italo-abesinskom slučaju spriječe konflikt, one su to mogle učiniti, ali one to nisu htjele. One to neće učiniti ni u sličnim slučajevima koji se mogu pojaviti. Mir sada nigdje nije obezbijedjen. ali on Je naročito nesiguran u slučaju, kada se jedna velika sila sukobi sa jednom slabijom zemljom. Razumljiva je dakle uznemirenost koja se osjeća na Balkanu i u Centralnoj Evropi u onim oblastima, gdje se baš i sprovodi akcija gore pomenute dvije velike sile, koje idu svojim vlastitim putem i koje gledaju samo svoj vlastiti interes.
JUGOSLAVIJA SE MORA ČUVAT!
ITALIJE
Pod ovakvom okolnošću kakva je situacija Jugoslavije? Naša zemlja ima naročito ozbiljnih razloga, da se čuva od talijanske politike koja je sva prožeta isključivo imperijalističkim i nacionalističkim idejama i koja je potpuno protivna principima ženevskog pakta. Zbog toga kod nas Italija ima sve manje prijatelja, a brige zbog spoljne politike sve više istupaju pred unutrašnjim brigama, izazvanim ličnim autoritativnim
režimom.	*	,
Jugoslavija treba sa žaljenjem da kon-statuje. da njeni odnosi sa Italijom nisu mogli biti normalizovani i pored očiglednog interesa dviju zemalja, da žive u harmoniji i dobrom sporazumu. Italija je odbila sve jugoslovenske apele i znala je Iz-
bjeći da Jugoslaviju primi kao podjednako časnog partnera. Jednom Je, 1924 godine, kada je Pašić došao u Rim da potpiše pakt
0	prijateljstvu sa Italijom, Mussolini Javno izjavio, da je ekonomska politička i socijalna saradnja talijanskog i jugoslovenskog naroda jedan bitni elemenat evropskog mira. A Pašić je, odgovarajući Mussoliniju, podvukao jugoslovensku želju, da ovaj ugovor o prijateljstvu koji je potpisan ostane kao jedan historijski akt koji će utvrditi mir i prijateljstvo koje će i dalje postojati izmedju dva naroda. O kako su se brzo izgubile ove pametne i pronicljive riječi! Nije ovdje mjesto da diskutujemo o pogreškama koje su učinjene na jednoj 1 na drugoj strani. One koji žele da upoznaju evoluciju italo-jugoslovenskih odnosa upućujem na moje studije koje se nalaze u knjigama: »Razoružanje i beogradska politika« (Paris 1932 god.) i »Spoljna politika Jugoslavije« (Paris 1935 god.). Ja prenosim medjutim ovdje jedan pasus iz knjige g. Ristića »Jedna volja« (Beograd 1936 god.) u kome je pozicija Jugoslavije prema Italiji sjajno Iznijeta:
Svojom pojavom na evropskoj sceni 1917 godine Jugoslavija nije povrijedila nijedno pravo Italije i nije kompromitovala nijedan životni interes Italije. Istina_ je, da je Jugoslavija stvorena ratom, ali je ona bila primorana da se oslobodi silom da bi postala jedna nezavisna materijalna 1 moralna jedinica. Taj rat je Jugoslavija vodila na istoj strani kao i Italija i kao saveznica Italije. Ali i pored mnogobrojnih i nesrečnih žrtava, jugoslovenskih 1 savezničkih, Jugoslavija nije isključivi plod pobjede. Ona se formirala na etničkoj, na nacionalnoj bazi. Stvorena na takvoj bazi ona će na njoj i ostati i postojat će kao što će postojati i nacija koja ju je stvorila. Stvorena na tako solidnoj osnovi, Jugoslavija ne može biti prijetnja za Italiju ni na zemlji ni na moru ni u vazduhu. U naclonalno-Jugo-slovenskoj baštini nema nijedne talijanske zemlje, a Jugoslavija priznaje Italiji njenu poziciju velike sile.
ITALIJA NE POŠTUJE JUGOSLAVIJU
G. Ristić nije htio da pokrene ovo pitanje da bi definisao držanje Italije prema Jugoslaviji. Kao italofil on pati, što Italija nema isti rešpekt prema Jugoslaviji i prema njenom prirodnom mjestu na Balkanu
1	u Centralnoj Evropi, koje se ne može osvojiti.
Da bi se imala jedna tačna ideja o prirodi italo-jugoslovenskih odnosa treba gledati na stvari onako kakve su. Ono što najviše smeta tim odnosima to je nedostatak jasnoće u talijanskim idejama u odnosu na Jugoslaviju, Jedno stvarno i trajno ure-djenje odnosa izmedju Rima i Beograda moguće je samo na osnovi apsolutnog 1 definitivnog poštovanja političkog, nacionalnog i teritorijalnog jugoslovenskog integriteta. Jedno stvarno i definitivno priznanje jugoslovenskog faktora na Balkanu i u Centralnoj Evropi predvidja dakle jednu novu orijentaciju talijanske politike u oblasti Dunava i Balkana. Nikakav životni interes Italije ne bi bio povrijedjen, ako bi se ona odlučila da harmonizira svoju politiku u Centralnoj Evropi sa politikom Jugoslavije. Jugoslovenska politika je uvijek bila u tjesnoj vezi sa francuskom politikom uprkos eventualnih pogrešaka privremenih vlastodržaca u Beogradu. To je jedna nacionalna politika čije su osnove tako solidne, da će se ona voditi pod ma kojim režimom ili pod ma kojom germanofilskom strujom, ako bi se takva struja pojavila protiv volje većine Jugoslovena. Mcže se dakle vjerovati, da kada bi jednom bio ostvaren fran-cusko-talijanski sporazum, sporazum sa Jugoslavijom došao bi sam po sebi, jer je rimska vlada naročito prebacila Jugoslaviji zbog njenog savezništva sa Francuskom i zbog zavisnosti beogradske politike od Francuske. Od toga nema ni pomena. I prije kao i poslije Rimskih sporazuma Italija je nastavila da vodi istu politiku. Ona prosto traži da u Centralnoj Evropi utvrdi jedno stanje stvari saobrazno specijalnim interesima fašističke politike. Austrijska nezavisnost o kojoj se u Rimu diže toliko velika larma, za Italiju je samo jedno sret-stvo, da bi olakšala ostvarenje drugog čisto talijanskog plana. Za Jugoslaviju, za Malu Antantu, za Francusku i za cijelu Evropu, nezavisnost Austrije se javlja kao prirodan uslov očuvanja ravnoteže i mira. Medjutim. Italija ima druge namjere i ona ih ne krije. Spriječiti Anschluss to je. po mišljenju rimske vlade, pobjeda prve pozicije u talijanskom planu o novom pregru-pisavanju političkih i nacionalnih snaga u Dunavskoj oblasti pod uticajem i zaštitom Italije. Dakle, pozicije nisu iste bar prema onome što se vidi Iz talijanskog držanja u raspravama u Srednjoj Evropi.
Razumjeti će se dakle jugoslovenska želja da vidi Italiju, da utvrdi i objasni prave ciljeve njene spoljne politike u odnosu na Austriju i cijelu Srednju Evropu. Tek će se tada moći suditi sa sigurnošću o izgledima jedne trajne harmonizacije talijanskih interesa sa interesima Jugoslavije i cijele Male Antante. Treba dakle do dna ispitati talijanske namjere, da bi se utvrdilo kakve izmjene Italija misli da ostvari u Dunavskom bazenu. Dakle, neophodno je ispitati te stvari prije nego što bi se izjasnilo o
saglasnosti talijanskih pretenzija sa životnim interesima Jugoslavije. Francusko-tali-janskim sporazumom od 1935 godine trebalo je da prethodi jedno takvo iskreno i potpuno objašnjenje izmedju Pariza i Rima i izmedju Rima i Beograda. Toga objašnjenja nije bilo na štetu francuskog prestiža, ali naročito ne na štetu normalizacije situacije na Balkanu i u cijeloj Srednjoj Evropi. Jedno poboljšanje u ovom pogledu je neophodno, ako se želi da zasnuje jedna ozbiljna politika na francusko-talijanskom sporazumu, uz učešće Male Antante, a naročito uz učešće Jugoslavije, učešće koje nikada neće izostati kada je riječ o jednom djelu mira i medjunarodne solidarnosti.
ITALIJA NEMA NOVACA
Posljedice rata u Abesiniji.
»Večernji češke slovo«, Prag, od 29 augusta, piše u jednoj kraćoj bilješci, da londonski finansijski krugovi zaključuju, s obzirom na izvjesna finansijska ograničenja u Italiji, da se Italija nalazi u finansijskim teškoćama i da pokušava da dobije zajam u Sjedinjenim Državama. Italija stvarno u posljednje vrijeme prikuplja svaku paru i prodaje šta više svoje investicij# u ino-stranstvu. Tako je prodala Englezima svoj dio u petrolejskom društvu u Iraku. Vode se pregovori o fuziji pet velikih talijanskih fabrika cementa u Jugoslaviji. Jugosloven-ski finansijski krugovi vjeruju, da to neće biti samo fuzija, već takodjer i prodaja ovih preduzćća stranom kapitalu.
Klement Sergo nije ustrijeljen u Rimu već u Mogadišu
Naknadno doznajemo iz Opatije da je Klement Sergo strijeljan u Mogadišu, a ne u Rimu kao što smo pogrešno javili _u posljednjem broju. Strijeljanje je izvršeno 29 jula još prije zore.
NOVE CESTE V VOJAŠKE NAMENE Tolmin, avgusta 1936. (Agis) Kot drugod ob meji tudi pri nas hitijo s popravljanjem in novogradnjo raznih cest in poti, ki peljejo proti meji, kot na primer: Iz Tolmina čez Zalaz na Ravne, kjer u* zaposleni vojaki-alpini ; dalj e širijo cesto Zatolmin—Polog—Bogatin ter razne poti in steze, ki se dosedaj vezale tolminske visokogorske pašnike (planine).
Pobjeda generala Diaza kod Vittorio Veneto
u svijetlu jednog francuskog lista
Naskoro se navršava objetnica bitke kod Vittorio Veneto za koju se ti talijanskoj štampi piše da je bila uzrokom propasti Austrije i poraza Njemačke, čak je lani jedan tal getterai napisao da je tom pobjedom Italija spasila Francusku od poraza, a za zahvalnost. Francuska da je primijenila sankcije. Donašatno donji članak o toj pobjedi od jednog francuskog publiciste — italofila.
Poznali francuski publicista Pierre Mille piše izmedju ostalog u jednom članku objavljenom u listu *Depe,che* od 1 septembra:
»Da bi stupio u napad general Diaz jo čekao trenutak kada će započeti neminovno rasulo protivnika Anno je da se češke, jugoslavenske i rumunjske refe, koje su sačinjavale najveći dio austrijske vojske, uskoro više neće htjeti borili za cara Karla, pošto im je bila obećana nezavisnost ako austro-ugarsko carstvo bude uništeno.
Napao je tek, kad je dršao do uvjerenja da je taj ćas kucnuo. Za tri dana poraz neprijatelja pretvorio se u bjegstvo, 30 divizija otkazalo je poslušnost. Stali su da se predaju cijeli češki, jugoslavenski i rumunjski pukovi. Cale sit i Madiari iellU da se vrate u svoju zemlju, koju je ugro-iavala vojslca Franchet d’Espereya.
par Karlo zutraiio je tada primirje, koje je potpisano u noči izmedju 2 i 3 novembra Talijansko zapovjedništvo obusta-vilo je neprijateljstva tek cijela 24 sata slije toga. izjavljttjuii da mu je toliko vremena bilo potrebno za saopćenje novih noe redaba svima trupama. Austrijski general' štab naredio jV odmah svima zapovjednici ma armija, da obustave paljbu. Medjultnt Talijani su i dalje napredovali sve do * novembra, iako su njihovi protivnici srnor irah da te rat završen Tom prilikom Taj*' '<iiii su zarobili 12 divizija neprijateljske vojske.
Zaista čudan kraj čudnog poraza. %-0' mičan zapravo Ali zašto? Pobjede su utoliko bolje, ukoliko su jeftinije. Pošto i žrtvovao 700.000 ljudi u bezizglednom bro-skom ratu. zar nije taj zapovjednik postupao kad je. da. bi navalio, trenutak, u kome više nikoga niie mogo0 nati pred sobom?»
BKOJ 36.
»ISTRArf
TALIJANSKI ANTIFAŠISTI II ŠPANIJI POLEMIKE O NAZARIU SAURU
PRVO v^^OmKrštenje sa ADMIRAL PRIČA, I ADVOKAT MOGOROVIĆ O IZDAJSTVU
NAD NAZARI OM SAUROM
STRANA 3.
»Giustizia e Libertà« od 4 o. tnj. posvećena je skoro isključivo špa-niji. Već smo pisali o tome kako su talijanski antifašisti u Francuskoj poveli akciju sakupljanjem priloga za španjolsku vladu i kako su sve stranke i frakcije sakupile preko 100.000 franaka. Već u sampm početku gradjanskog rata bilo je došlo do razmimoilaženja izmedju raznih talijanskih antifašističkih stranaka u načinu pomoći. Dok su se socijalistička i komunistička stranka (talijanske) htjele ograničiti na simboličko pomaganje u skladu sa zaključcima o neutralnosti francuske vlade, dotle su neke frakcije na čelu sa pokretom »Giustizia e Libertà« odmah u početku po-vele živu akciju za direktnu pomoć idući sa stanovišta da se talijanski antifašisti ne moraju držati zaključaka francuske vlade i da je učestvovanje u špa njolskoj revoluciji ne samo dužnost talijanskih antifašista, već da je to i najbolja prilika da talijanski antifašizam prodje revolucionarnu školu i udje u vatreno krštenje kako bi kasnije bio spremniji za borbu u Italiji. Pozivajući se na velikane talijanskog Rissorgimen-ta, Garibaldija i ostale, koji su se borili svuda gdje god je koji narod podigao barjak borbe za slobodu, ti talijanski »intervencionisti« su uspjeli da stave socijalističku i komunističku stranku. pred gotov čin. Nastala je polemika, ali — obrazovala se i grupa Talijana' koji su otišli u španiju da se aktivno boro na strani španiolske vlade. U to., grupi su zastupane sve stranke i frakcije bez razlike.
Već smo pred petnaest dana javili o prvim ranjenicima Talijanima bataljona »Otubre« kojemu je komandant talijanski emigrant socijalista De Rosa. U tom bataljonu je bila većina pristaša tnUinn^ih socialista maksimolista — »(Avanti«) — osim De Rose. Medjutim 19 augusta je iz Barcelone otišla jedna kolona Talijana na front prema Sara-gozzi Ta kolona je brojila 150 ljudi, a formirana je u đviie čete, od kojih je jedna mitraljeska. U toj koloni je i direktor lista »Giustizia e,Libertà« Rosse-lj. za kojega piše »Solcfariđađ Obrera« r'n. ‘o organizator i duša te kolone.
Ta kolona je doživjela 28 augusta prvo vatreno Krštenje. Pred Hueskom je zauzimala istaknuti položaj i tog dana je na tu kolonu talijana navalila jedna ustaška kolona od 700 ljudi s mitraljezima i sa dva blindirana automobila htijući se probiti u Huesku i odnijeti pomoć opsjednutima. Došlo je do očajne borbe u kojoj je poginulo 7 Talijana a mnogo ih je ranjeno, medju kojima i Rosseli. Borba je trajala pet sati i Talijani su odnijeli pobjedu raspršivši ustašku kolonu. Zaplijenili su mitraljeze, jedan top i zarobili su nekoliko ustaša.
Jednog od palih komandanta mitraljeske čete Maria Angelonia, prenijeli su u Barcelonu, gdje mu je priredjen svečan pogreb. U sprovodu je išao i pretsjednik katalonskog Generalidada Companys. Iz Francuske je došla na poziv Companysa i žena poginulog. An-geloni je bio član Talijanske republikanske stranke, bio je na Ustici u kon-inaciji, a u Francusku je prebjegao g. 1932, gdje je odmah postao sekretarom Talijanske lige za prava čovjeka (L. I.
Tim povodom piše »Giustizia e Li bertà« da je bratstvo izmedju španjolskih i talijanskih antifašističkih boraca zapečaćeno krvlju i da će to biti odlučujući faktor u blizoj budućnosti. Nada-jje se kaže: ta borba stvara u očima Talijana revolucionarnu antifašističku tradiciju. U njima pozdravlja talijanski antifašizam avangardu talijanske revolucije.
»Populaire« od 3 septembra javlja, Ga je talijanska antifašistička kolona °svojila nekoliko mjesta pred Huescom, ua je opkolila jednu ustašku kolonu, zarobila 200 karlista, a 200 ustaških vojnika da je prešlo na njezinu stranu. I “Panjolska štampa ističe junaštvo te kolpne, pa tim povodom podvlači da su ■* Talijani inkarnacija onog pravog i čistog talijanskog dobrovoljaštva. Ti dobrovoljci su »onaj tip vojnika koji u slobodnoj žrtvi sama sebe jednom idea-ui uzdiže svoje junaštvo i čovječnost do superiornih i univerzalnih forma«.
,, Razumljivo je da talijanska antifašistička štampa bez razlike piše o tim Junaštvima i ponos' se njima, čini se,
je to — barem za sada — otupilo dstrice i umrtvilo polemiku o principi-Jda i taktici, koja se već godinama vodi ? antifašističkoj štampi, a koja je bila Jdnjske godine dovela i do ubojstva Je-?Uog talijanskog komuniste sa strane dfaksimalista.
»II Nuovo Avanti« piše tim pohodom da krv talijanskih dobrovoljaca ^Pečaćuje pakt solidarnosti sa španjolskom braćom, a »Unita«, tajni list Izmijenjen širenju u Italiji, upućuje SI1Jedećl apel Talijanima u Italiji:
,,'Talijanski narode! Pobjeda španjol-r* republike bit će i tvoja pobjeda. To
biti pobjeda svih naroda koji hoće “‘Obodu i mir«. Osim toga oozivlje tali-mbski narod da protestira protiv slanja
KO JE IZDAO NAZARIA SAURA?
Talijanski admiral Carlo Pignatti Morano važi kao jedan od stručnjaka za slučaj Nazaria Saura. On je o njemu pisao već mnogo, a izdao je i jednu knjigu pod naslovom »La vita di Naza-rio Sauro e il martirio dell’Eroe« po službenim dokumentima o procesu. U toi knjizi admiral Pignatti Morano nije na čistu o tome, ko je Saura izdao, ko je svjedočio da je onaj talijanski oficir zarobljen od Austrijanaca stvarno Na-zario Sauro iredentista i dezerter iz Kopra.
Dne 10 augusta ove godine, kad se je slavila obljetnica smrti Nazaria Saura izišao je u milanskom listu »Corriere della Sera« članak tog istog admirala Pignattija Morana, u kojem se ponovno govori o tome ko ga je otkrio i prokazao na sudu u Puli.
Pvođom toga članka u milanskom listu, javlja se u pariškom antifašističkom listu »Giustizia e Libertà« Silvio Stringari, koji ispod svoga imena stavlja ovo:	»profugo politico perche ...
antinazionale«. Stringari je bio visoki talijanski pomorski oficir, a bavio se slučajem Nazaria Saura temeljito, jer je bio njegov drug i to vrlo intiman, i Stringari je o Sauru napisao mnogo, a i admiral Pignatti se na njega poziva.
U tom članku- Stringari pobija još jednom, da su Saura izdali mornari s »Pullina«, podmornice s kojom se je
Sauro nasukao. On tvrdi, da nije točno ono što su mnogo puta tvrdili razni pisci o Sauru, nego da je točno to, da ga je izdao njegov šurjak iz Kopra Luigi Steffe, brat Saurove žene, podoficir finance, koji je htio da se osveti svom šurjaku. Nije točno ni ono što tvrdi, admiral Pignatti, da je to bio lučki pilot u Kopru Giovanni Pozzetto, nego je to stvarno bio Steffe.
Stringari dokazuje to jednim pismom jugoslavenskog admirala Priče, koji je učestvovao u procesu protiv Saura, te svjedočenjem suca Bogdana Mogorovića iz Pazina, koji je učestvovao takodjer u procesu protiv Saura. Stringari citira opširno njihove izjave, kojima oni ocrtavaju u pravom svijetlu držanje Steffea prama Sauru. Stringari govori s poštovanjem o admiralu Prici i o Mo-goroviću i pridaje njihovom svjedočenju u ovom sporu historijsko značenje. Naročito potcrtava, da admiral Priča nije u procesu mogao da nastupa onako kako se na talijanskoj strani pokušava prikazati, to jest, kao zagriženi austrijski oficir, jer je i on bio jugoslavenski iredentista i sve prije nego neprijateljski raspoložen prema talijanskom iredehtizmu, a to su Stringari potvrdili oni koji su u doba rata imali odnose s Pričom,
Ovaj članak Stringarla u pariškom listu ima svoje značenje, pa ga zato 1 bU ježimo.
TRST V ŠTEVILKAH
TRST KAŽE SLIKO MESTA KI JE V BODOČE ZAPISANO
SMRTI
. »Rivista mensile«, ki jo izdaja tržaška občina, je objavila v svoji zadnji številki točne podatke o zadnjem ljudskem v Trstu. Iz tega je razvidno, da je bilo v Trstu dne 21. aprila t. 1. prisotnih 250.972 oseb, med tem, ko je 251 820 oseb označilo Trst kot svoje bivališče Kako je Trst rasel, govori sledeča kratka statistika prebivalstva zadnjih osemdesetih let.
L. 1857 je bilo 104.000 prebivalcev 1869	123.000	„
1875	126.000
1860	141.000
1910	230.000
1921	238.000
1931	249.000
1936	250.972
Iz tega je razvidno, da je Trst dosegel naj večji porast ob koncu preteklega in v začetku sedanjega veka, ko je postal glavna avstrijska luka. Zadnja leta število tržaškega prebivalstva	je skoraj
stanovitno in beleži samo majhen prirastek.
Ljudsko gibanje je zelo zanimivo in kaže sliko mesta, ki je v bodoče zapisano smrti. Znani so napori fašistične vlade za demografično bitko, ki pa Trstu ni prinesla menda nobenega razul-tata. V 1. 1935 od januarja do maja je bilo več umrlih kot rojenih, potem v naslednjih mesecih se je gibanje ljudstva popravilo, to posebno poleti in prvih jesenskih mesecih, tako da je bil presežek rojenih nad umrlimi 231. V 1. 1935 je bilo 3470 rojenih in umrlo je pa 3239 oseb.
Priselilo se je v Trst 7709 oseb, izselilo pa 6287. To so pred vsem Italijani iz starih pokrajin, ki so favorizirani od vlade. Tržaško mesto je bila njihova privlačna točka že pred vojno, že takrat so našteli v Trstu okrog 40.000 »regnicolov«. Danes jih je seveda mnogo vec. Precejšnje je tudi naravno priseljevanje v Trst iz vse Julijske Krajine V istem času je bilo 2740 porok, navec meseca oktobra, kar je za 710 več nego v 1. 1934. Nekaj teh porok gre na rovaš znane kampanje in denarnih nagrad. V 1. 1934 se je rodilo 3299 umrlo pa 3002. V primeri z naslednjim le-tom se je števiio rojstev zvečalo, število smrtnih slučajev pa se je zvečalo še za nekaj več, tako, da je presežek nad
J,n^o5al padel od 297 v !• Ì934 na 231 v 1. 1935.
Tudi v tržaških zakonih je marsikaj zanimivega. Tako je 60-letni starec poročil 30-letno »dekle«, 55-letni možakar vzel 20-letno izvoljenko. In narobe:
60-letna se je poročila s 30-letnim, 40-letna je vzela 20-tnega »pobča«. In tako dalje in temu podobno. Primerov je precej in Tržačani kaj radi govore o njih. Pomebno je, da je bilo 572 poro-čencev iz starih pokrajin Italije, 1566 pa je rojenih v Trstu. Od umrlih je bilo 1625 rojenih v Trstu in 1614 pa izven.
»gintar« je v tem letu polovil 216 psov. Zabeleženih je bilo 948 gostiln, vinotočev, točilnic, 1739 trgovin z jestvinami (trgovin z mešanim blagom) in 1825 raznih drugih trgovin.
Društvo za reveže (Congregazione di Carità) je razdelno 891.479 kosil, večerij in zajtrkov. Torej tudi revščina je precejšna v nekdanjem bogatem mestu.
Zadnja leta so v Trstu veliko zidali. Podrli so staro mesto in na tem prostoru sezidali nove hiše. Dovoljen za gradnjo je bilo izdanih 2081 s 6780 sobami, z dograditvami pa skupaj 2132 dovoljen s 6975 osobami, 1048 sobicami itd.
Cestna železnica, avtobusi in vzpenjača, ki spadajo pod občino so izdale v prvih devetih mesecih 22,427.295 listkov in prepeljale 28,427.295 oseb. Občina je imela pri tem 9,835.824 lir dohodkov. To pa je za 224.003 lir manj kakor v 1. 1934. Najbolj je zasedena proga št. 1.
»Piccolo« z dne 3 avg. t. 1. piše: »Torej sedaj je novih hiš v obilici zaradi katerih trpijo stare hiše, ki so v velikem številu prazne, toda upati je, da v bližnji bodočnosti, ko bo pristaniški promet zavzel staro delavnost in ko bo ustanavljajoča se industrija stvorila nove oblike delavnosti, to kar bi se lahko spremenilo v preobilico stanovanj, bo z lahkoto premagano«. Precej dvomimo v ta optimizem, kajti kjub vsem delom in prizadevanj Trst ne bo dosegel zavidne predvojne višine. Priznamo, da je Trst dobil lepše lice, mnogo so sezidali in prenovili, prav tako so se modernizirala tudi druga mesta, pač v duhu časa. Mnogoobetajoča trgovina z Abesinijo, ter nova čistilnica mineralnih olj ne bo niti od daleč privedla do blagostanja. Stanovanja so radi omenjenih graditev Precej po ceni, ne samo v starih hišah, ampak tudi v novih, (agis)
„San Marco “ i antifašizam
U posljednje vrijeme bavi se zadarski »San Marco* mnogo s nama i s prilikama u Jugoslaviji uopće. Taj interes sa nas i Jugoslaviju probudio se u »San Marcu* iza abesinskog rata, jer — tada nije smio napadati. Takova su bila naredjenja iz Rima. Sada napada; znači: opet naredjenja iz Rima.
Tako je neki dan napao »Istru*, rugajući nam se da smo antifašisti »tipo Giustizia e Liberta!* Nama nije ino da nas je tako nazvao. Jer daleko je časnije biti antifašisti koji se bore za pravdu i slobodu (giustizia e liberta), nego li mameluci s iperitom »tipo Nerone*.
V broju od 1 septembra donaša vijest »Obzora* o osnivanju udruienja antifašističke omladine u Beogradu. Tu vijest po-praćuje s komentarom, naglašujući da antifašizam jugoslavenske omladine nema. razloga i da je taj antifašizam sinonim anti-talijanstva. »San Marco* čeko prvi broj antifašističkog lista iz Beograda i veli: »Ako je ova teza o antilalijanstvu koju smo mi uvijek podržavali bila do sada slabo do-kumentovana sada ćemo dobiti dovoljno dokumenata o tom antilalijanstvu*.
Nama, medjutim, ne treba dokumentacije o antislavenstvu »San Marca* i cijelog fašizma. Ta naši zapaljeni »Narodni domovi* i ukinute škole itd. Ud. su najbolji i najrječitiji dokumenat o kulturi, pravdi i ljubavi fašizma za naš narod.
Ali mi od fašizma ne očekujemo ni kulturu ni pravdu ni ljubav. Jer fašizam je sinonim, mračnjaštva, nepravde i mržnje.
I zato smo antifašisti.
Ali ne i antitalijani. Jer smatramo da bi i Mazzini i Garibaldi, Silvio Pelico i Cesare Battisti, Oberdank i Nazario Sauro, da bi svi oni bili danas antifašisti. Jer antifašizam znači: Pravda i Sloboda (Giustizia e Libertà), a oni su se borili i za slobodu i za pravdu.
Antifašisti, ali ne i antitalijani. I zato nas doskočice o antifašistima »tipo giustizia e libertà* ne vrijedjaju, kao što je fašista iz »San Marco* imao namjeru.
DROBNE VESTI IZ NAŠE DEŽELE
LJUDSKO GIBANJE V TRSTU.
V Juliju je bilo 174 porok (v augustu 122), rojenih živih 287 (v avg. 260), mrtvorojenih 12 (14), umrlo jih je pa J33 (237). Torej število porok se je v avgustu zmanjšalo za 52, rodilo se je 27 manj, in 4 umrlih Je bilo več v avgustu nego v juliju. (Agis).
fašističkih aviona i oružja španjolskim ustašama i pozivlje radnike da onemoguće te liferaclje.
»11 Gr i do del Popolo« javlja da je i jedan istarski Talijan, Vittorio Viđali, istaknuti komandant na fronti. On je jedan od trojice komandanata radničkog Gvozdenog puka. Taj isti list donaša preko cijele stranice slijedeće geslo: »Boreći se u španjolskoj miliciji, sinovi velikodušnog talijanskog naroda obnavljaju garibaldinsku epopeju«.
Po svemu se čini da su u talijanskoj emigraciji došli do zaključka da Je prvi
Pobjede sloga. Boreći se zajedno nestalo je valj ada teorije, predbacivao ja i svadje. Po onome što pišu svi talijanski antifašistički Ustovi, Talijani u emigraciji su potpuno sigurni u pobjedu španjolske vlade i na toj pobjedi oni svi bez razlike grade svoju akciju za budućnost, o tome otvoreno pišu, a i nekoji španjolski vodeći ljudi su se izjasnili da će iza ovog gradjanskog rata pomoći talijanske antifašiste u njihovoj borbi. Izgleda da talijanski antifašisti mnogo računaju na to i da mnogo očekuju od pobjede španjolske vlade.
— Nevarno se Je ranil ph padcu 61 let-ni Anton Dol jak iz Vrdele pri Trstu. Zlomil si je lopatico in je bil prepeljan v bolnico.
*
— Trlje požari so nastali zaradi izredno suhega vremena. Na Opčinah je zgorelo 1.200 m5 grmičja in gozda, pri Banah 12.000 m5 in precej trave pri Sv. Iva nu v Trstu. Gasili so tržaški gasilci.
♦
— Zopet se Je zgodila smrtna nesreča z granato. 25 letni Krpan Stanislav iz Renč je pri nabiranju vojnega materijala zadel s krampom ob granato, ki ga je smrtno ranila, tako da je v nekaj trenutkih umrl.
♦
— V Komnu Je požar uničil senik 37 letnemu Josipu Kirnerju. Poleg sena je zgo-
anon r'di po,iedelisko orodje. Škode je t.uiK/ lir»
*
n — Zagradu od 700 lira dobila je Marija tsučić IZ Plomina zato što je rodila dvojke.
*
— Grgič Josip Iz Trsta, sada nastanjen u Mariboru, dobio je ovih dana 250.000 dinara na lutriji.
*
— Svu vunu su morali predati istarski seljaci 27 augusta vojnim vlastima u Puli. Vuna se predavala u kasarni i bile su propisane stroge naredbe o čistoći i sortiranju vune, a za one koji ne budu dali svu vunu ili je ne dadu u ispravnom stanju, predvi-djene su velike kazne globom i zatvorom.
★
— Leban Rafael Iz Lokovca pri Kanalu je bil oproščen pred goriškim sodiščem, ker je bi! osumljen da je ranil Humarja !■ ranca.
♦
, — P«-' znanih praznikih grozdja (festa dell uva), ki so jih priredili na Krasu so sle v povorki tudi naše narodne noše, ki so vzbudile veliko zanimanje. Pravijo, da so karakteristične in pisane, zato jih je filmala družba »Luče«.
_ *
~ Dopolavoro Iz Trsta prireja izlet z ladjo »Neptunijo« v Zader. Izlet ima propagandni namen.
*
.. y Ozeljanu je požar uničil senik in hlev Skarabotu Antonu. Škode je 10.000 lir. Zgorelo je 190 q sena in poljedeljsko orodje.
“ Karabinerji so aretirali v Cerknem 38 letno Uršulo Špik, 34 letno Nežko bkvarčo in 25 letno Ljudmilo Lenar. Vse so..,z Novakov in bodo morale sedeti zaradi tihotapstva.
★
— V Spodnjem Logu je zgorela hiša Francu Valasu. Škode je 3.000 lir.
*
. ~ S senika Je padel 15 letni Bric Ivan J?b.°ra pri Dornbergu. Prepeljali so ga v bolnišnico.
*
t ~ Jež£° ,)e b,la ranjena v Gorici na Jt™k,u Štefanija Pavlin iz Ozeljana, ko sta trčila avtomobil in motocikel, na katerem se je peljala.
9 septembra 1886.
o fr» n. i0 **-.
m
53
vi-
NISI SLOGI
■^OuCni, ijOSDOđa^l« • DO'itiòW* list
"ITJ
MALE VESTI
Pred SO godina
IZ BUZE8ČINE, augusta 1866. Protivnička stranka neprestano snuje svoje spletke medju našimi kmeti. Počeli su opet šarati neki i nagovarali na svoju ruku. Gdje nije mehka kostna pri gristi ju, ondje po medvjedski tule i siju neslogu, budi s privatnih, budi s opčenitih razlagah, da uzmognu barem razbiti slogu med pukom Pre-poručamo svim, da paze dobro na one, koji se slade samo u vrieme izborah, da im ne-vjeruju. Lahak je takvim odgovor: gdje su bili do sada? Samo pred izbori nešto na-dju pa brundaju. Preporučamo čim toplije osvješćeni Račičanom i svim tamo, makar njim došao predikat i sam Groziš ili Grossi ili svi konjoderci iz Draguča, da njim nevjeruju. Nadalje preporučamo hrabrim Krašanom, da si izaberu svoje ljude, poštene muževe, kakono su to kod zadnjih izborah.
Buzetjani su zagovarali, da vas se od-ciepi samo tada kad su vidili, da če im se uzeti občinsko gospodarenje iz rukuh, jer dok su na občini osigurano im je življenje.
***
MJESTO TAJNIKA ZA OBĆINU PAZIN razpisalo je tamošnje glavarstvo u službenom listu trščanske vlade. Kao glavni uvjet stavljaju pazinska gospoda temeljito poznavanje talijanskoga kao službeno-g a jezika i poznavanje kojeg slavenskog nar j e č ja u toliko, da se bude mogao tajnik sporazum i-ti sa kmetovi. Plača iznaša 700 for. i pravo na mirovinu. Ufamo se, da je ovo posljednji čin pazinske gospode kod opčin-skoga glavarstva, a da li je taj pristojan i redovit, dvojim vrlo, znajuč, da su se gospoda jedino spletkarenjem održala do danas na, občini, buduč njim je več davno iz-tekao mandat. Novi izbori imadu se obaviti ovog mjeseca, u zastupstvo doči če večinom drugi ljudi, al pazinska se gospoda neus-tručavaju razpisati mjesto tajnika, s kojim neče oni nikako upravljati, pa makar se na glavu postaviti.
KOLERA U TRSTU drži se još uvijek, kao da je prije osam danah amo došla, a ona nas već bantuje preko tri mjeseca. Broj oboljelih mijenja se danomice izmedju 5 do
10 KOLERA U ISTRI. U Izoli oboli još uvijek velik broj puka U Sočergi i Plomi-nju prestala je pošast. Poavila se pako u Puli sa 3, u Rovinju sa 2, u Miljah sa 4, u Bujah sa 2, te u kotaru Voloskom i to u Škalnici sa 3, u Brgudu sa 5 slučajevah i u kastavskoj pođobćini Blaiići sa 3 slučaja. Tako se žalibože trusi počast po cielo j Istri.
Preporučamo puku, do pazi osobito na čistoću vode, koju uživa. ____________
V POČASTITEV SPOMINA DANILA PAHORJA
V počastitev spomina pok. Danila Pahorja so darovali za zavetišče društva »Tabor« v Ljubljani: Lojzka Plesničar-jeva Din 50, Ivo Višnje^ec 10, mag. Bolko 10, Ivan Brišček 10, Miro Presi 10, Fran Venturini 10, Albert širok 10, Ferdo Brišček 5, Zdravko Pregare 5, Viktorija Žigon 60, Drago Martelanc 5, Irena Kancler 20, Ante Gerbec 10. Iskrena hvala!
VJENČANJE
D nedjelju 6 o. mj. vjenčala se u Za-u-ebu gospodjica Neika Slipcevic, ud Antona Slipčevića, banovinskog činovnika u Zagrebu, rodom iz Preman-ture, sa gospodinom Stjepanom Grabarićem, banov. čin. Mladoženja ,e sin bivšeg podžupana zagrebačke županije Stjepana pl. Grabarića i gospo dje Ljubice Grabarić, pretsjedn'ce ženske sekcije Jugoslovenske Matice u Za-
grebu#
Mladom paru naše srdačne čestitke
NAŠA KULTURNA KRUNIKA
»BALUN« DOLAZI U ZAGREBAČKO KAZALIŠTE
Kao sto je prije svoga polaska u Ber lin obećala, Matica hrv. kazal, dobrovoljaca u Zagrebu priredit će za svoje prijatelje i simpatizere jednu večer u kazalištu na kojoj će izvesti u cijelosti sav -rogram. kako ga je izvela pred pret-štavnicima svijeta, u originalnim narodnim nošnjama iz Istre, Slavonije i Posavine, na berlinskoj olimpijadi. Nastup MHKD u Berlinu i nezapamćen uspjeh koji je našim narodnim plesovima postigla, odnijevši prvu nagradu, bio je dogadjaj, kojim se je oozabavila sva njemačka štampa bez razlike, a i sve veće svjetske novine. Medjunarodna porota u kojoj je bilo zastupano četrnaest narodnosti, kao i najbiranija publika čitavoga svijeta, koja se onih dana sjatila u Berlinu odala je jednodušno priznanje. Izvedba će biti u četvr tak 17 o. mj. u velikom kazalištu. Pret prodaja ulaznica u Prodavaoni kazal, karata u Oktogonu (kod Rosskampa)
— V Livornu so neko žensko vrgli iz
fašistične stranke, zato ker je napisala anonimno pismo,
'	— Italijanska avijacija je začela zopet
s svojim delovanjem in ubijanjem abesinskih čet, ki napadajo italijanske postojanke ker sedaj ponehuje deževna perioda.
— Jugoslovanski ministrski predsednik g. Stojadinovlč je obiskal 2. sep. s svojo družino postojnsko jamo. Oblasti so mu v Postojni priredile časten sprejem. Jamo si je ogledal v spremstvu ravnatelja g. Perka. Ministrski predsednik je potem nadaljeval pot v Benetke in Dolomite.
__ Šele sedaj so dobili 5. žrtev nesreče
o kateri smo že pisali in ki se je zgodila v bližini Milj. Župančiča so kot zadnjo žrtev pokopali pretekli teden.
— V avgustu je bilo v gorlški občini 14 porok, 52 rojstev in 52 smrti.
— Na kongresu Pen kluba v Buenos Airesu so bili izmed 100 zastopnikov trije Italijani, Marinetti, Puccini in Ungaretti.
— V Tržiču so spustili v morje ladjo »Loredan«. Ladja je last Compagnia Adriatica di Navigazione iz Benetk. Ima 1.600 ton in 14 milj brzine. Blagoslovil jo je don Dorbolò.
— Že več let vlada veliko zanimanje za dediščino, ki so jo zapustili prelati Pascucci. Znaša 50 miljonov dolarjev in so jo nagromadili v Ameriki s časom razni bogati škofje in višji cerkveni dostojanstveniki, ki niso imeli dedičev. Za to lepo vsoto se poteguje 5.000 družim. Iz Trsta se poteguje zanjo ga. Marija Buličič (Zagorec), ki je bila v sorodu s enim Pascucci-jem. Upa, da bo dediščina njena.
— Namiznega grozdja pojedo v Trstu vedno manj. V 1. 1934. so ga pozobali 1,277.000 kg, 1. 1935. pa samo 1,109.000 kg. Tržačani se jezijo, da je grozdje predrago za njihove mošnjičke. Cena lepemu namiznemu grozdju iz Južne Italije se suče okoli 2,40, 2,80, 3,20 lir kg.
—	21. septembra začnejo s poučevanjem na ljudskih šolah na Goriškem
— Na Goriškem obstojajo 3 veterinarske postaje, ki zastonj preiskujejo neplodno in obolelo živino. Postaje so v Gorici, Ajdovščini in Krminu.
Zbog novog sukoba izmedju barcelonske i talijanske vlade moglo bi doći do iskrcavanja talijanske mornarice u Katalo-niji.
U Barceloni je poginuo jedan radnik Talijan. Talijanska štampa kaže da je ubijen jedino radi toga što je u kući držao slike svetaca. Ako se ima na umu da je u prvim danima revolucije u Barceloni devostirana agencija Cosulich radi toga što su namještenici, talijanski fašisti, pucali na španjolski narod zajedno s ustašama, tada ni ova nevina i naivna vijest o svetačkim slikama ne mora biti istinita.
Engleska je, medjutim, izjavila da će i ona iskrcati vojsku u Barceloni, ako to učini Italija. Pred Barcelonu je otplovila krstarica »Pola« od 10.000 tona.
— Generalni tajnik Lige naroda Avenol doputovao je u Rim da bi izvršio pripreme
0	povratku Italije na aktivan rad u Ligi Naroda.
Italija sprema u Abesiniju novi vojni pohod u one krajeve koji još nisu okupirani od talijanske vojske.
— Francuski poslanik u Rimu Chabrun je opozvan što se smatra uvodom u velike promjene u francuskoj diplomaciji.
__ Prvi lord britanskog admiraliteta sir
Hoare je na proputovanju na Malti saopćio svoje dojmove, pa je naglasio novinarima, da se otok Cipar mora izgraditi kao flotno uporište, a on se uvjerio, da je to
1	moguće. Prema tome će Engleska utvrditi otok Cipar, kao što užurbano utvrdjuje i Maltu.
— Romeo Adum, vazduhoplovni kap. I klase, rodom iz Pule, dobio je prvu nagradu na vazduhoplovnim natjecanjima 6 o. mj.
— Stanko Obad, emigrant s Krasa, vodio je u nedjelju utakmice aeroplanskih modela u Zagrebu. Priredba je njegovom zaslugom odlično uspjela. Na toj priredbi je odlikovan još jedan naš emigrant, J. Praček. Njegov uspjeli model bit će darovan Ni. V. Kralju Petru II.
— Dr. Ante Tresić-Pavičić je sada štampao u posebnoj brošuri prevod svoga ta-moznog predavanja u Trstu, pod naslovom »Imperijalizam i nužda historijske evolucije«. Tresić je tom prevodu dodao i predgovor u kome se osvrće na polemiku koja je bila nastala povodonj njegova predavanja.
— Znani pisatelj Marinetti je imel v Buenos Airesu predavanje na radiju o turizmu v Abesiniji. Na kongresu Penkluba se je uveljavil tudi kot kutnar. Bil je pohvaljen.
— Nov aeroplan so dobili v Trstu za civilni promet Izdelala ga je znana tovarna »Mačehi«. Ima 15 sedežev in razvija do 300 km na uro. Obratoval bo na progi Xrst—Pulj—Lošinj—Zader.
—	160 italijanskih in nemških pilotov imajo uporniki v Španiji.
__ V reško luko je prišlo pretekli te-
den 36 vagonov živine, kar znEuSa 670 glav. 610 so jih poslali v notranjost*- države, 60 pa so zaklali na Reki.
______ 50 deklic iz Šibenika, Trogira, Korčule, Krka, Splita itd., ter 35 dečkov iz Krka, o katerih pravijo, da so bil v zelo slabem fizičnem stanju, je bilo na fašističnih letoviščih v Julijski Krajini._______________
Vučenje I. razreda: IS» I 14« listopada >936.
GLAVMAKOLEKTURA DRŽAVNE
RAZREDNE LUTRIJE
GAJEVA 8
••waiif :ì£Ì§A
AREINiDRUG
Z A G RE B
GAJEVA S	ILICA 15
7, srećka Din 2oo		7* srećke Din loo		7« srećke Din 5o
Strogo solidna podvorba!
VIJESTI IZ ORGANIZACIJA
Nastojanja pjevačkog zbora u Zagrebu
Otkad postoji u Zagrebu društvo »Istra«, gotovo od onda se počelo nastojati oko osnivanja Jednog pjevačkog zbora, koji bi Imao zadaću da njeguje 1 propagira našu zbornu muziku, naročito narodnu. —Bilo Je pojedinaca u društvu koji su Ispravno shvaćali važnost ovakve naše kulturne propagande, te su u više navrata pokušali stvoriti Jedan pjevački Zbor.’ All trud lm Je bio uzaludan. Medju masom članstva nije bilo dovoljno razumijevanja za to. Svaki se Je pokušaj razbio na njihovoj mdolentnostl. Tek 1929 godine pomaklo se to pitanje sa mrtve točke, 1 to poslije tragičnih dogadjaja u Istri. Osnovan Je| pjevački zbor pod muzičkim vodstvom g. Ma-tetlća, koji je pri tom 1 najviše truda uložio. Već nakon godinu dana, u decembru 1930, dan Je prvi koncerat u jednoj zagrebačkoj dvorani. Uspjeh Je bio dobar . Poslije toga zbor Je više puta nastupao u raznim zgodama. All 1 taj zbor se nije dugo održao. Sticajem prilika prestao Je aktivno da radi 1 već se činilo da više ne će uskrsnuli. Medjutim koncem 1933 godine, grupa članova društva »Istra« ožlvljuje ponovno zbor. Muzičko vodstvo povjereno Je tada g. Slavku Z 1 a t Ić u, mladom Istarskom muzičaru. Uspjeh nije ni tada izostao, te Je u posljednje dvije godine zbor dao nekoliko koncerata 1 dobio priznanje. To su uostalom već dosta poznate stvari, pa nije potrebno o tom govoriti. Put za daljnji rad Je dakle otvoren. Sad Je vrijeme da se opet počne agilno raditi. Medjutim Ipak " *	‘	lij-- —"—	— ~
izgleda, da u posljednje vrijeme Interes za zbor slabi. Ne treba ni Isticati, kako Je to nezdrava 1 loša pojava. U pitanju Je naravno nemar. Ali Istrani u Zagrebu nebl smjeli na sebe navući osudu čitave naše emigracije, dopustivši da propadne Jedna ovakva kulturna ustanova kao što Je pjevački zbor, koji gaji najplemenitiju umjetnost. Istina Je, da rad u zboru Iziskuje 1 neke žrtve 1 malo napora, ali to Je tako minimalno, da nije potrebno to isticati. Oni koji rade, vrše samo svoju dužnost prema svojoj zemlji.
Cesto 1 prečesto čuje se u našim redovima o važnosti kulturne propagande. Ali kad treba preći od riječi na djelo, malo se njih nadje. Po tom Izgleda, da mnogima nije Još ni danas Jasno, da Je naše kulturno djelovanje, naša kulturna propaganda najvažnija, da Je to ono osnovno. Jer se kulturne vrednote nigdje ne odbacuju.— Zato, kad nas naši pjevači pozivaju da lm pomognemo bilo aktivno u zboru, bilo svojim prilogom Ili na bilo koji drugi način, red Je na nama, da Izvršimo svoju dužnost.	G.
POZIV PJEVAČIMA PJEV. ZBORA DRUŠTVA »ISTRA« U ZAGREBU I PRIJATELJIMA ZBORA.
Dne 19. o. mj. n 8 sati naveče održat če se članski sastanak pjevačkog zbora, na koji se pozivaju svi pjevači kao i -prijatelji zbora. Bit će govora o vrlo važnim stvarima, o nekim nastupima, a u vidu je 1 jedan koncerat Izvan Zagreba. Zatim kao najvažnija stvar na dnevnom Je redu reorganizacija pjevačkog zbora.	ODBOR.
Sesti septembar u Novom Sadu
U nedjelju 6 o. mj.'priredjena Je u Novom Sadu od članova društva »Istra« skromna ali Iskrena komemoracija u počast Bazo-vičkim žrtvama, streljanim pred 6 godina u Bazovici.
Svečanu sjednicu otvorio Je u 12 sati v. d. pretsjednika potpretsjednlk g. Valerijan Bronzln, koji se u svom vrlo lijepom govoru osvrnuo na današnji praznik.
Zatim Je dao riječ članu društva g. Lujl Jurlčiću, koji u svom govoru komemo-rlše smrt naših Jun: ka, koji su pali u Bazovici za narodnu stvar. Prisutno članstvo je pažljivo saslušalo govor brata Jurlćlća, te je na kraju govora odana počast sjenama naših heroja-mučenika, koji su zajedno sa Gorta-nom postali heroji našega naroda u borbi za slobodu Julijske Krajine.
Na ovaj način su emigranti u Novom Sadu 1 ove godine ispunili svoju dužnost i zavjetovali se, da će ići stopama naših neumrlin Junaka i boriti se do konačne pobjede Ideje Slobode.	LJ.
r
NASI POKOJNIKI
I
Iz društva »Istra« u Zagrebu
ČLANSKI SASTANA:: DRUŠTVA »ISTRA«
U ZAGREBU
članski sastanak, koji se je imao održati 7 o. mj., nakon komemoracije bazovlčkili žrtava, odložen je na nedjelju 13 o. mj. u » sati prije podne.	ODBOR.
KOMEMORACIJA BAZOVIČKIH ŽRTAVA U DRUŠTVU »ISTRA« U ZAGREBU
Dne 7 o. mj. održan Je u društvenim prostorijama komemorativni sastanak članova društva »Istra« povodom sedme obljetnice mučeničke smrti bazovlčkih junaka Miloša, Bidovca, Marušiča 1 Valenčiča. Komemoraciji rlsustvovalo Je mnogobrojno članstvo. Dru-ivena soba bila Je za tu priliku posebno
Pr Št'
udešena slikama 1 "'zelenilom inedju kojima 1e gorio čitav dan »lumin«. Društveni potpretsjednlk Izrekao Je tom prilikom komemorativni govor,
f MSGR. FRANC SILA
Dne 31 avgusta je po kratki bolezni izdihnil v vsej tržaški okolici dobro znani svetoivanski župnik Franc Sila. Po zdravje je šel na Sv. Goro pri Gorici, a ga je zaman iskal. Zato se je vrnil k Sv. Ivanu v Trst, da je lahko umrl v svoji fari. Rodil se je 1. 1862 v Povirju na Krasu, s 23 letom je bil no-vomašnik in 1902 pa župnik, škofijska kurija ga je imenovala za koncistorijal-nega častnega svetovalca in sv. stolica pa za častnega komornika sv. očeta. Umrl je reven, ker njegovo dobro srce je vse razdalo ubogim in potrebnim. Bil je mirne blage narave. Vsi so ga vzljubili zaradi njegove dobrote, mirnosti in treznosti. Bil je priljubljen tudi med Italijani. Farani in vsi, ki so ga poznali žalujejo za njim. Pogreb je bil 2 sept-Blag mu spomin! (Agis).
f LJERKA LICUL
U Zagrebu je 4 o. mj. pokopana Ljerka Licul, kćerka pok. istarskog učitelja Gaše Licula. Bila je sestra pomočnica kod Bolesničkog fonda željezničarskog osoblja. Na posljednji počinak su je otpratili mnogobrojni Istrani i njezini drugovi i pretpostavljeni u službi. Nad grobom je održao dirljivo posmrtno slovo dr. Vranicani, šef Bolesničkog fonda, a Pjevački zbor društva »Istra« otpjevao je pod vodstvom zborovodje Zlatića »Mažurano moja«.
Bila joj laka zemlja, a majci, sestrama i bratu naše saučešće.
f TANKOVIĆ ANTUN
2 o. mj. umro je nakon duge i teŠk® bolesti u Zagrebu Tanković Antun 12 Žminja, član društva »Istre«. Ostavio je ženu i dvoje male neopskrbljene djece, jedno od 4 i jedno od 2 godine.
Laka mu bila zemlja, a udovici * djeci naše saučešće.
.istra, irlati svakoe tledna a ne tak. — Bro čekovnog račnna 36.789. — Pretplata: za cijela godina SO.— din., za pola godine 25.— din» za inozemstvo dvostruko za Ameriku 2 dolara na godinu. — Oglasi sc računaju po cjeniku. — Vlasnik i izdavač: Konzorcij »Istra«. Masarvkova 28a U, Dro,] telefona 67-80 - Za uredništvo odgovara «VAN STARI, Tuškanova uL br. 25.   Tisak: Stećajnlna Jugoslovenske Stampe <L đ.. Zagreb, Masarykova 28a. — Za tiskaru odgov-n Ruđoll Polanovlć, Zagreb, Ilica 131.'