Poštarma ptaćena u gotovu
Cena Din 2
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog »Sokolska Prosveta«
God. 1П. - BroJ 33
Lfubif&na, IS augusta №32,
Izlazi svakog četvrtka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo nalazi se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2177, uprava u Narodnom domu, telefon broj 2543 - Ljubljana • Račun poštanske štedionice broj 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vraćajn
Prvi tečaj Prosvetne škole Saveza SKJ
od 7—15 augusta 1932
Odmah po oslobođenju održan je prvi sokolski sabor u Novom Sadu, na kome je proglašeno i statuisano Jugo-slovensko Sokolstvo kao jedinstvena celina.
Slučaj je valj da hteo da se opet u Novom Sadu podigne prva katedra sokolske prosvetne škole.
Odavna se osečala potreba da se pristupi sistematskom sokolskom pro-svetnom radu. Ovo i toliko pre, što je Sokolstvo u današnjim prilikama pri-milo u svoje redove veliku masu našega naroda, koju treba vezati za so-kolsku misao. Bez sistema, bez odrede-nog plana, bez podjednakog oduševlje-nja ne bi se mogao postiči uspeh. Moralo se pristupiti stvaranju škole, koja bi svake godine spremala ljude za sve naše krajeve, za sve župe, da u njima podjednako rade, jer jedino tako se misao narodnog jedinstva može ucepi-ti u duše svih Jugoslovena Oni koji ovu školu svrše, preneče u svoja mesta metod i pravac jedinstvenog sokol-skog rada. Oni če uz pomoč župskih sokolskih radnika također održati žup-ske prosvetne škole, i time čemo za čelu kraljevinu dobiti jednak tip sokolskih škola.
Osim toga, bilo je krajnje vreme, da se u našem Sokolstvu tehnički rad istinski dopuni prosvetnim radom, i obrnuto. Naši prosvetari su u ovoj školi sada učili, a u budučim če tako isto učiti, kako oni treba da osvoje vežbaonicu i kako tehničari treba da pristupe i prosvetnom delanju — to jest, kako če i jedni i drugi osetiti da u odvojenom delanju nema rezultata.
Iz želje da se sve to postigne, sve su zupe poslale svoje pretstavnike na ♦ raj* 10 je 58 “Česnika, i to 28 učitelja, 18 profesora, 2 advokata, 2 žup-ska prednjaka, 2 študenta, 1 apotekar, 5 cmovnika. Vojvodina ih je primila svojim tradicionalnim gostoljubljem. — Slusaoci su pak nakupili toliko odušev-ljenja u uputstva za buduči rad, da če od sada sve prepreke biti savladane.
Po samoi svojoj organizaciji, tečaj več pretstavlja jedan naš krupan sokolski uspeh. Blagodareči upravi Uči-teljskog konvikta u Novom Sadu — ustupljena je za školu cela zgrada. — Slušaoci su tu internatski smešteni. Sve udobnosti im stoje na raspolože-njin velike sobe, ugodne postelje, trpe-zarije, kupatilo i paviljon za držanje časova na svežem vazduhu. Ceo dnevni život teče po tačno propisanom ras-poredu: u 5% časova zvono objavljuje ustajanje, posle čega nastaje umivanje i odmah spremanje za čas vežbe, koja počinje u 6 % časova pod vodstvom brata Milana Todoroviča. Izmedu vežbe i doručka nastaje kratak odmor. — Več u 7K počinje prvi čas, za kojim dolaze drugi, sve do podne. Pre ručka učesnici imaju mogučnosti da se oku-
paju i internatskom kupalištu, a posle ručka dozvoljen je izlaz za kupa-nje na Dunavu. U 4 časa popodne pro-dužuje se nastava, da bi se u veče za-vršila opet vežbom. Prilikom vežbi, jedan brat drži uzoran govor pred vr-stom po napred odredenoj temi. Pre večere drži se debata o govorima, koji su izvedeni toga dana. Posle večere pak, i kad nastane odmor, vodstvo škole se postaralo da se i to vreme iskoristi. Brat dr. Žarko Kapamadžija, oduševljeni sokolski amater za radio, za film i za projekcije, donosi razne aparate, pomoču kojih se lako primaju predavanja o trezvenosti, sokolskim le-tovanjima i drugim korisnim temama. Projekcije pak bacaju na platno sve lepote predela iz cele naše domovine. Razume se, da u tome večernjem odmoru odjekne i lepa naša pesma iz svih naših pokrajina. Tako slušaocima i ne dode želja da izlaze iz internata. Tu oni imaju sve, tu se osečaju potpuno kao u svome domu.
Školu je posetio od strane Saveza brat Dura Paunkovič, drugi zamenik starešine, te je slušaoce pozdravio vrlo lepim govorom.
Organizacija tečaja je do detalja tačno sprovedena, blagodareči brači iz N. Sada. Naš savezni pretsednik P. O. brat dr. Vlada Belajčič još u napred je izradio jedan bogat nastavni plan, u kome ni jedan predmet nije izostao i ni jedan nije bio suvišan. Koliko je materijal bio opširan, vidi se i,z slede-čeg niza predavanja i predavača: Sokolska administracija: dr. Belajčič. Osnovi Sokolstva dr. Mrvoš. Jugosloven-ska misao kroz istoriju: Franjo Malin. Nacionalizam i Sokolstvo: dr. Pavlovič. Sokolska štampa: Slavko Rogulič. Sokolane i vežbališta: ing. Cvejič. Važniji sistemi i metode telesnog vas-pitanja: Bogdan V. Spcrnjak. Istorija Sokolstva: dr. Pavlovič. Sokol, prosv. statistika: ing. Cvejič. Vaspitanjc na-raštaja: dr. Kovačič. Disciplina: dr. Pavlovič. Novinarstvo: dr. Belajčič. Sokolstvo i selo: St. Žakula. Radio-film-diapozitivi: dr. Kapamadžija. Sokolstvo i nar. oslobodenje: dr. Mrvoš. Govorništvo: prof. Stanojevič. Soko-dom-ško-la: prof. Sv. Marič. Sokolstvo i muzika: Sv. Paščan. Sokolstvo i druge organizacije: prof. Sv. Marič. Sokolsko vas-pitanje dece: I. Lavrenčič. Eugenika dr. Aleksič. Sokolska pozorišta: prof. Sakulac. Pozorište lutaka: I. Lavrenčič. Trezvenjaštvo i štednja: Velja Popovič. Sokolstvo i socijalno staranje: dr. Krstič. Sokolske knjižnice: prof. Sv. Marič. Taborovanje i izleti: Velja 1 opovič. Sokolska književnost: Franjo Malin. Gimnastički sistemi: B. Sper-njak.
Osim ovih predmeta i časova, bilo je i drugih predavanja u vezi sa ovim planom.
Poduzimani su i izleti po okolini N. Sada, pa se išlo čak i do Fruške gore. Svaki sat slobodnog vremena upotrebljen .je na posete i razgledanje znatnih institucija u ovom mestu.
Ovakav početak naše sokolske prosvetne škole biče svakako čvrst temelj, na kome če ona izgradivati sve šire obime iz godine u godinu. Zato sa puno uverenja očekujemo nove uspehe u našem Sokolstvu. Prosvetari, koji če izači iz ove škole, i svi oni koji če za njima iz idučih škola izlaziti, u za-jednici sa tehničarima, izvršiče preporod u dušama cclog našeg naroda, kao što če morati da izvrše i sanaciju našeg moralnog i ekonomskog života.
Prof. M. Stanojevič.
Zahvala Češkoslovaške obce sokolske Savezu SKJ
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije primio je ovih dana od ČeŠkoslo-vačke obce sokolske zahvalno pismo slcdečeg zadržaja:
Draga bračo i sestre!
Pretsedništvo češkoslovačke obce sokolske s dubokim ganučem primilo je Vaš list, naslovljen zlatnom Pragu i češkoslovačkom narodu.
Uverili smo se tom zgodom o Va-šoj ne samo nepokolebivoj, nego čak i stalno večoj vernosti i Ijubavi prema našem narodu i prema Tirševom delu. Uverili smo se tom zgodom o velikim žrtvama, koje ste za hi svojn ljubav doprineli u prošlosti a i opet sada s velikim učeščem na IX svesokolskom sletu u Pragu.
Vi ste se u svom pismu zahvalili nama, ali mišljenja smo, da mi treba da se zahvalimo Vama za Vašu veliku ljubav, za Vaše učešče na našem sletu i za Vaše veliko bratstvo.
Draga bračo i sestre! Budite uve-reni, da je IX svesokolski slet još više pojačao naše iskreno pobratimstvo i da stalno sve jače čutimo ubedenje, da smo mi i Vi jedno telo, jedna duša 1 jedna krv!
Nazdar!
Dr. Bukovski, starosta.
PROF. DR. KAREL VAJGNER, dekan medicinskog fakulteta sveučilišta u Pragu:
Karlovog
IspUI za suče u odbojci
Sva ona brača, koja su se prijavila da če polagati ispitc za suče u odbojci, neka se jave dne 28 o. m. u 8 časova ujutro na letnjem vežbalištu Sokolskog društva Maribor - matica, Samostanska ulica.
Načelništvo Saveza SKJ.
t' -
s
f ш
v
J"
ЧГ -
TIrš i problem zdravlja malog naroda
(Nastavak.)
Na&.avuici i poiazuici prvo# iecaj-i 1* ros verne škole Saveza SKJ u Novom Sadu
U uvodu svoga spisa za habilita-ciju kaže Purkinje: »Kada razmišljam
0 zadačama praktičnog lečnika, držim da nije najvažnija ona, pokušati pod svaku cenu da se obnovi več porušen: život ili da ga se uzdrži još za koje kratko doba, nego je puno važnije da se podupre iz večito žive prirode novi život koji se rada, da ga se očuva od propasti i konačno vaspita na onaj stepen potpunosti, savršenosti i lepote, kojom se prikazuje njegov najčišči ideal kao neka nebeška pojava. Po-stoji sigurno neki odredeni način dej-stovanja lekara, kojim on posmatraju-či razvitak života, negujuči ga po za-konima prirode te vodeči več razvijeni organizam naročitim načinom u svim njegovim razdobljima, vodi pojedinca k onom telesnom i duševnom stanju, u kojemu bi u cilju bližnje društvene veze morala sama po sebi da nastane ona harmonija, koju bi teško mogao da pretstavi duh filozofa, koji su osni-vali platonske zasade.
Lekarstvo čc stopro tada biti sa-vršeno u svim svojim sastavnim de-lovima, u koliko ono to uopče uzmog-ne da bude pri ovako velikom menjanju i uplivu tudih neprijateljskih sila, kada bude moglo da uči, kako da sc učvrščujc krhki ljudski organizam, iz-begavaju zaraze i kako da se taj organizam čuva pred bolestima, te kada ono bude u stanju da izvršava tu svo-ju zadaču onako, da svaki ljudski život, otl svog početka pa preko sviju faza, kod svakog pojedinca u granica-ma njegovim i društva, bude uspešno
1 blagoslovljeno produžen do samog svog prirodnog kraja. Ove stvari svakako ne smeju da budu prepuštene slučaju, ni da se zanemarc kao nešto što nije toliko vredno ,a niti se smeju da zapostave pred onim zadačama, ko-jima se često puta kasnije sprema le-čenje.
Na taj način, na osnovu iskustva iz dana u dan, več su i upravnici država došli do spoznanja, da, u cilju štednje i potpomaganja fizičkog i du-ševnog blagostanja naroda, lekarstvo mora da bude ustrojeno interesova-njem javnosti onako, da ono, u cilju zdravlja i fizičke savršenosti cejoga naroda prisvajajuči sebi autoritet i iz-vršnu javnu moč, dokaže to, što nika-ko ne mogu sprovesti pojedinci.
Ova zadača lekarstva — nazivljem ga njegovom fiziološkom praksom — mora da bude neosporno postavljena kao osovina, oko koje ima da se kreču glavni napori ovog umeča. Ako je da-kle fiziologija čoveka nauka o idealu ljudskog života, o njegovom normal-nom pojavljivanju putem pojedinaca u raznim dobama starosti i konačno o njegovim prirodenim i smišljeno odre-denim vezama sa spoljašnjim svetom, onda nema sumnje, da se može nazi-vati pojmom praktične fiziologije pu-nim pravom onaj napor ili praktično dejstvovanje, koje traži, da bi spomc-nuti ideal ljudskog života bio neporu-šeno pojačan pojedincima i u pojedi-nim životnim dobama te da bi našao primernu vezu sa spoljašnjim svetom. To je zapravo prava nauka o zdravlju, koja u sebi obuhvata lekarske propi-se, nauke o fizičkom vaspiifinju, dije-tetiku i gimnastiku.«
Iako rad Purkinja u tom pravcu nije bio inicijativan, ipak ga možemo smelo i s punim pravom proglasiti prethodnikom Tirša.
Sokolska organizacija, osnovana po Tiršu i po njemu uvedena u život, imala je da se sustavno stara o zdrav-1 ju pojedinaca, da ostvari unutrasnje životne uvete i time da uzbudi i pripravi telesne i duševne snage i sposobnosti naroda za život te da ih razmnoži. Ali sokolska misao — organizacija medutim imala je da vodi i skrb i rad osim za sadašnjost i za buduč-nost — imala je da dade narodu jednu novu generaciju, bolju i potpuniju fi-zički, moralno i duševno, jedno novo pokolenje: disciplinirano, zdravo te-lom, napredno duhom, koje moralno visoko stoji, koje se oslanja i pouzda-va samo u sebe, veruje samo i samo sebi, koje če biti junačko, odvažno i istrajno te sposobno da učini svoj mali narod velikim, jakim i otpornim, sposobnim za borbu za svoj opstanak,
za svoju slobodu te spremnim žrtvovati sve za svoju slobodu i samostal-nost.
»Na bojištu se ne odlučuje sud-bina naroda; ona je več odlučena pre samog boja. Ni jedan narod, koji je bilo kada živeo, nije izginuo i prestao da živi dok je bio jak i vredan; svaki je pak propao tada, kad je več bio upropašten po svojoj unutrašnjosti... Ni jedna spoljašnja moč, ni jedna surova i stvarna sila sama po sebi ne uni-štava narode.« Tirševo je Sokolstvo bratska organizacija nacionalnog uverenja i savesti, nacionalne energije i snage koja zagrejava. Ono je izraz napora da se postigne največa telesna i duševna usavršenost cclog naroda; »ali stvar sokolska, jer se obrača svim zva-njima i slojevima — znači najmanje toliko kao telesno i delimice moralno vaspitanje i oplemenjivanje celokupnog češkoslovačkog naroda, njegovo uzga-janje do snage, neustrašivosti, vite-štva, plemenitosti i odlučnije odbrane, dakle da teži za time, da najposle sav narod bude u njenom krugu. Ovde ne može da ostane ogroman deo naroda samo kao posmatrač, jer mi nismo samo za to, da bi nas drugi gledali i odobravali naše težnje, več tu moraju svi naizmence da stupe na poprište i da se jačaju izvestan broj godina. Držimo, da snaga i vežba drugih nikomu ne pomažu, i izdašniji trud neznatnoga dela ne može zameniti uspeh opšteg nastojanja i borbe, i deo naroda ostao bi uvek samo deo, pa stoga ne bi nl-kada bio od odlučujuće vrednosti po narodni život. I baš ovde, više nego ma na kom drugom mestu, vredi ona du-boka i uzvišena izreka:
Što sav narod ne zna, niko ne zna!
Što narod još nije saznao, niko nije saznao!
Što od naroda nije, uopšte nije nastalo!«
Tirš je osnovao Sokolstvo iz razloga, da bi ono svom energetičkom sposobnošču i zdravljem »uzdržavalo narod pri svestranoj čilosti, koja naro-dima preči da izumru.« Iz punog razvoja ove zdrave energije imalo je da nastupi ne samo kvantitativno nego i u prvom redu kvalitativne*'podržava-nje naroda; u močnom, zdravom i sa-vršenom pojedincu ima da bude temelj i jamstvo zdravog razvitka celine u sadašnjosti i budučnosti — jamstvo zdrave produkcije kulturnih ljudi i kulturnih dobara.
Sokolstvom je Tirš izvršio divan i sretan pokus kolektivnog vaspttanja celog naroda u telesnom i moralnom zdravlju, njegovom usavršavanju, do-brom i lepom, da ostvari novog češkog čoveka u duhu filozofskih, estetskih, političkih i nacionalnih načela, koje je formulisao iz antike. Tirš prizna je: »... da je putem študija antičkog života postao i prijatelj telesnih vežbi te propagator svestranog, harmonič-nog razvitka tela i duše u nacionalnom životu.« U svojoj knjiži »God olimpijski« kaže o Grcima: »Svakako je bila misao starim Grcima sasvim tuda, da bi čovek bio sestavljen iz dvaju me-dusobno nejednakopravnih delova. — Oni su videli u ustrojstvu tela takoder i njegove potrebe i sposobnost za njegov razvitak; zato se msu zadovoljevali time, kako je priroda to telo stvo-rila, nego su baš na osnovu njegove sposobnosti da se može i dalje da razvija smatrali najvažnijim i celishodnlm da se staraju za njegov uzgoj, usavr-šavanje i oplemenjivanje. Kod starih Grka imala je dakle telovežba i državno značenje. Polazeči s toga stanoVi-šta, smatrali su, da jc država sama tada silna i obezbedena, kada su silni i junački njeni članovi; i taj nazor pre-vladivao je u celom narodu kao jedna neosporna istina.«
Na osnovu ovog naziranja, svi mudraci i zakonodavci stare Grčke ve-cma su uvažavali sve momente, koj< su se tičali telovežbe. Solon u Atem i vec pre njegp Likurg u ŠparU putem zakona odredili su i ogramčih vezanje omladine, dopuštajuči samo one vežbe, kojima se je omladma mogla da uzgaja u junačite i okretne borce a odbacujuči sve vežbe, kojima je bila s vrha samo izveštačenost I baš s toga Grči su na svojim vezbalištima zaveli
/LoVEM/Ko
/oKoL/TKO
Još jedan sokolski jubilej
Ovih ilana navršio je svoju 60-go-dištijicu brat Ludvig Očenašek u Pragu, poznati češkoslovački konstruktor i pronalazač različitih mašina,, čime je postao poznat i van granica uže otad-žbine. Naročito je poznat u tehničkom svetu zbog benzinovih motora u obli-ku zvezde, koji se upotrebljavaju na avionima. Ali ne samo, da je brat Očenašek radio ceo svoj život kao tehni-čar, več je bio uvek i dobar Soko. Kao rodeni brat poznatog sokolskog struč-njaka Augustina Očenašeka i on je uvek verno radio u svom sokolskom društvu, a naročito je stekao zahval-nost celoga naroda, kada je u bližini Praga sagradio jednu tajnu telefonsku čeli ju. kojom je u doba rata za češko-slovačku Matiju hvatao sve telefonske razgovore izmedu Berlina,i Beča u pogledu italijanskog fronta.
Slel češkoslovačkog Sokolstva u Americi
Čcsi i Slovaci imadu u Severnoj Americi dve sokolske organizacije: Cešku američku obec sokolsku i Slo-vački savez sokolskih društava. Prošle pak godine oba su se ova saveza uje-dinila u Savez češkoslovačkog Sokolstva u Americi, koji če prirediti narodne godine prilikom svetske izložbe u Čikagu svoj prvi svesokolski slct u poznatom velikom Grantovom parku, gde je naročito podignut stadion za ovc svrhe. Slet održače se 25 juntg te su več učinjenc mnoge razne tehničke pripreme od Strane načelništva, da bi slet što bolje uspeo i u tehničkom pogledu. Tako je načelništvo Saveza več raspisalo konkurs za izradu članskih, naraštajskih i dečjih prostih vežbi, iz-radilo je i razne propise za takmičenja prilikom sleta. Na slet biče pozvane i sve ostale sokolske organizacije u A-merici, dakle Jugosloveni, Poljaci, Rusi i Ukrajinci, a osigurano je več, da če na sletu, i to drugog sletskog dana, vežbati iamerička vojska. Utakmice obuhvatače za članove peteroboj, za članice četveroboj, dalje takmičenjc najboljih vežbača i vežbačica za prvenstvo Saveza. Naraštaj dakako imače i svoje redovite utakmice, a po prvi put u okviru sleta prirediče načelništvo i natecanja u smučanju.
70 godišnjlca Sokola u Jaromeru
Kad je Tirš sa Fignerom u februa-ru 1862 godine osnovao u Pragu prvo sokolsko društvo — »Praški Sokol« — prvi, koji su sledili njegov lepi nauk bila su brača iz Jaromera, malog mesta u češkoj provineiji. Može se dakle kazati, da je jaromersko sokolsko društvo posle praške matice najstarije sokolsko društvo uopče. Osnovano 2 ju-la 1862 godine, ovo je društvo več za godinu dana imalo toliko unutrašnje snage, da je priredilo naredne godine svoju prvu javnu vežbu, kojoj je pri-<uistvovao i Praški Soko s načelnikom
Miroslavom Tiršem na čelu. Još nešto može da se kaže o jaromerskom Sokolu. Tamo su bili osnovani i prvi odredi muškog naraštaja več 1884 godine. a u sledečoj, 1885 godini nara-štajci su več javno vežbali na javnom društvenom času. Svoj jubilej Soko u jaromeru proslavio je 14 jula o. g. prilikom župskog sleta Podkrkonoške žu-pe u tom mestu. Proslavi je prisustvo-vao i starešina COS br. dr. Stanislav Bukovski. Društvo imade danas veo-ma dobro uredeno letnje vezbalište i dve sokolane; prva, nazvana Fignero-vim imenom, sagradena je več 1903 godine, te služi danas samo prosvetnim svrhama, dok je Tirševa sokolana. po-dignuta 1926 godine, udešena jedino za telesno vaspitanje članstva, kojeg dru štvo sada ima oko 650, a s omladin skim redovima nalazi se u Sokolstvu više od desetine celokupnog stanovišta Jaromera.
Zahvalnosl ruskih Sokola ČOS
Savez ruskih sokolskih društava za granicom uputio je u ime sviju Rusa Sokola Češkoslovačkoj obci sokol-skoj u Pragu zahvalno pismo za svu pozornost koja im je ukazana za vreme sleta u Pragu. U pismu je pored zahvalnosti češkoslovačkom Sokolstvu, Pragu i svim Pražanima, izražena i na-da, da če baš prošli slet postati neka osnova za daljni uzajamni sokolski rad sviju Slovena a naročito Rusa, koji prognani iz otadžbine, ne mogu danas da onako poslužc sokolskoj misli medu svojim narodom, kako bi to bilo potrebno. Pismo su potpisali starešina br. Viničuk, načelnik Manohin i tajnik Salkov.
Nova Sokolana Čehoslovaka u Beču
Sokolsko društvo u bečkom X ko-taru kupilo je več pre nekoliko godi-na jedan kompleks zemljišta od 3000 kvadratnih metara, gde namerava ove
godine da sagradi svoju novu sokola-nu. Načrti su več izradeni po češkom arhitekti br. Vitisku, isto iz Bcča, Sada se na tom zemljištu nalazi jedna tvornička zgrada, koju če društvo pre-udesiti u lepu sokolanu s vežbaonicom od nekih 27 metara dužine i 11 metara širine. Vežbaonica če imati i pozor-nicu 10 m duboku te 8 m široku, tako da če dvorana s pozornicom veoma lepo služiti i sokolskim svrham te prosvetnim i nacionalnim bečkih Čehoslovaka uopče. Sokolana če nadalje imati još i velik klubski lokal i dve manje prostorije za sednice, zatim svlačionice s kupatilom i svim ostalim potrebnim uredajima. Odmah do sokolane sav ostali kompleks društvo če urediti za letnje vežbalište, koje je več požrtvov-nošču članstva delimično planirano^ i udešeno. Pošto sada Soko X u Beču vežba u nezgodnim podrumskim pro-storijama to če svakako za razvitak društva u budučnosti nova sokolana biti od velikog značaja.
Auslrijska sokolska župa u Beču
Udruženje sviju bečkih i okolnih sokolskih društava u Austriji pretstav-1 ja najaktivnije udruženje zagraničnih Čehoslovaka u Austriji, gde živi u sa-mom Beču oko četvrt milijuna Čehoslovaka. Župa je korporativno sude-lovala na svesokolskom sletu u Pragu kao sastavni deo ČOS te je postigla dosta lepe uspehe u raznim utakmica-ma. U jeseni u samom Beču prirediče župsko načelništvo utakmice u lakoj atletici i igrama te posle toga i medu-župske utakmice sa brnskim župama. Na Dunavu ima župa veoma lepo vla-stito kupalište.
0 Tirševfm igrama u Pragu
Kako smo več izvesHli, Češkoslo-vačka obec sokolska i Češkoslovačka amaterska unija prirediče 17 i 18 septembra o. g. u Pragu u proslavu lOOgo-dišnjicc Tirševog rodenja »Tirševe igre«. Kako javljaju listovi. na ovim igrama sudelovace i češkoslovačka vojska, nadalje još neki drugi sportski savezi, kao hazenački, atletički, velo cipedski, i t. d. Za cclu priredbu stvo ren je iz različitih saveza izvršni odbor za priredbu, koji u redovitim sed-nicama utvrduje program svečanosti. Program sam podeljen je na dva dana te obuhvata utakmice u lakoj atletici. hazeni, odbojci, košikovi, dalje hokej žena, vučenje užeta, velociped-ske utakmice* štafete u hodanju, boksanje, mačevanje, hrvanje, vežbanje vojske, nastup najboljih vežbača na spravama i t. d. U samoj lakoj atletici biče apsolviran celokupni olimpijski program za muške i ženske, t. j. tN3-nie na 100, 200, 400, 800, 1500, 5000 m i 10 km, štafete 4 X 100 m, 4 X 400 m, frčanje preko prepreka u dalj mu te trčanje preko prepreka na HO m i 400 m, bacanje kugle, diskosa, kopija i kladiva, skokove u daljinu, visinu i visinu sa motkom, troskok i t. d. Na-tecačc se zajedno najbolji sportjste i sokolski borci iz cele ČOS. Od takmi-čara biče pripušteni igrama samo oni. koji su na ovogodišnjim sportskim utakmicama, odnosno na svesokolskom sletu postigli naročiti prepisani broj bodova. Celokupna priredba održače sc na sportskom stadionu na Letni, na bivšem sokolskom vežbalištu predrat-nih sokolskih sletova, te ec biti omo-gučeno, da joj prisustvuje što veči broj javnosti. Posle ugovora, koji je sklopilo Sokolstvo nedavno s nekim sportskim savezima, Tirševe igre mo-žemo smatrati kao spoljašni izraz po-kreta. da se postepeno ujedini sav češkoslovački telesnouzgojni rad u jedan veliki forum, koji bi bio kadar da u 1944 godini. kako se več govori, zaista omogući održavanjc XIII Olimpijade zajedno sa XI svesokolskim sletom u Pragu.
1920 godine, kome je učestvovala i mala skupina Lužičkih Srba, osnovan je Soko u Budišinu. Posle tog za nemačke prilike, u kojima Lužičani žive, veoma odvažnog čina, po svim večim naselji-ma Lužice utemeljili su rodoljubi oko 20 društava, koja su se u 1922 godini udružila u Lužičko-srpski sokolski savez sa sedištem u Budišinu. Župe su nastale tek posle osam godina, kada je na saveznoj skpštini 1930 godine odlu-čeno, da se dodele sve katoličke jedi-nice župi Čičinskoj, a sva ostala društva župi Lubin, dok se prema potrebi ne osnuje još i treča župa. Zanimljivo je, da je odnos između nemačkih Tur-nera i lužičkih Sokola dosta ugodan te da se pojedine jedinice uzajamno po-zivlju na javne vežbe. Konačno u spo-menutoj knjiži br. Zmeškala nalazi se i statistički pregled celokupnog Saveza.
(Nastavak sa 1. str.)
medu svojom omladinom i utakmice u pravom viteškom duhu, na kojima se je takmičenje održavalo samo za čast pobede, bez ikakve druge nagrade. — Slavljenjem pobednika po celbj domovini, iskazivali su največu cenu i vrednost pobede kao i zahvalnost naroda.
Ovakav razvitak telovežbe bio je usko povezan s najboljim odlikama grčkog karaktera: lepo tom i harmoničkim raz-vitkom naroda te smislom za krasotu. Oni su bili mišljenja, da je lepo razvi-jeno čovečje telo največi otsev božje krasote te su u nenatkriljivim umet-ničkim tvorbama sačuvali ovu lepotu i kasnijim pokolenjima. Njihovo odu-ševljenje i ljubav prema otadžbini omogučilo im je, da su, iako po broju maleni, mogli da odbrane svoju slobo-du i evropsku naobrazbu od navale ogromne sile barbarske Azije.
Tirš, u svojoj mladosti telesno slab i nepoverljiv u samog sebe, na svom vlastitom telu prepoznao je učinak telesnih vežbi. Tome daje on jasnog izraza u sledečim rečima: »... Posle nekoliko godina vežbanja počinješ ličiti onim starim plečatim, stegnovitim, silnim telima i mišicama bogatim junaci-ma, slivenim kao iz Čelika. Da vidiš, tako izgleda muž, koji se čvrsto uzda u samog sebe, koji poznaje svoju snagu, muž, kojega se ne može da makne s mesta. Takav muž je z^titnik i brani-lac slabih, takav može da čvrsto brani i svoje naziranje i uverenje.« I_ dalje: »Potrebna je čvrsta, nepokolebljiva volja, tačnost i moral, potrebne su čvrste ruke i silne grudi.«	(Svršiče	se.)
Lutkarska izložba Češkoslov. obce i ljubljanskog Sokola u Ljubljani
Kako smo več u prošlom broju našega lista izvestili, održavao sc je u Ljubljani u danima od 24 do 31 jula t. g. Prvi savezni lutkarski tečaj za sve" pripadnike našeg Sokolstva. Tom prilikom otvorena je i lutkarska izložba Češkoslovenske obce i Ljubljanskog Sokola u Ljubljani (dne 28 jula), da bi se sokolski pobornici ovc neme i poslušne umetnosti s njome što bolje i svestranije upoznali. Svi su tečaj-
Sve dekoracije za pozorište izraduje br. Skružni. Bogatu zalihu najraziični-jeg miniaturnog pokučstva izradili su br. Skružni i br. Kovač. Odeču lutaka vrlo brižljivo i ukusno izraduje kčerka br. Skružnoga i režiser i omladinski pi-sac br. M. Švigelj. Razvitak tog pozo-rišta popeo se več tako visoko da pri-reduje pretstave i za odraslo opčin-stvo. Kod toga ide osobita zasluga br. V. Markiču. Zanimanje za tu iziožbu
Pogled na deo lutkarske izložbe u Narodnom domu u Ljubljani
Šajnerova ulica u Rihitovu
Gradsko veee u malom mestu Rih-novu zaključilo je, da se jedna od no-vijih ulica u mestu nazove imenom blagopočivšcg starešine ČOS brata dr. Josipa šajnera. Jednu drugu ulicu na-zvali su Fignerovom, dok je u mestu več dulje vremena jedna najlepša ulica prozvana Tirševim imenom.
Nova knjiga o lužičko - srpskom Sokolstvu
Poznati sokolski radnik i veliki prijatelj lužičkih Srba br. Vladimir Zmcškal izdao jc svoju drugu knjigu o sokolskom radu medu Lužičkim Srbi-ma. U njoj ukratko je iznešen ceo historijat rada od osnivanja prvog društva u Budišinu pa sve do danas. Uvereni smo, da če naše čitaoce sigurno interesovati ^razvitak lužičko-srp-skog Sokola, pa lato donosimo nekoliko podataka iz knjige br. Zmeškala. — Posle VII svesokolskog sleta u Pragu
niei dne 28 jula posetili ovu iziožbu, koja je na sve prisutne ostavila naj-lepši utisak. Sabrane je pozdravio voda lutkarskog otseka Ljubljanskog Sokola br. L. Kovač. Brat Vaclav Skružni, slikar Narodnog gledališta u Ljubljani, predavao je o problemtma ove priproste i obljubljene, a za kulturu i uzgoj dece upravo važne umetnosti.
U dve sobe bio je izložen bogati ■ vrlo zanimivi materijal iz garderobe lutkarske pozornicc, koju drze ova dva društva u Narodnom domu: scenerije raznih igara, lutke, pokucstvo i t. d.
obuzelo jc toliko tečajnike da su dnevno dolazili da ogledavaju razne predmete. Tu su im davanc upiue za pravilno rukovanje lutkama, o elektric-nom osvctljenju, recitaciji, literaturi i t. d. Kakvim su veseljem i zanimanjem pregledavali tečajnici ovu iziožbu najbolje se vidi iz izjava, kojc su napisali u knjiži uspomena ove pozornice. Fo čnije i opširnije vesti o ovoj izložbi kao i o samom lutkarskom tečaju, do neee Sokolska prosveta u svojoj stal-noj rubrici.
Telesno vežbanje i srce*
Normalno razvijcno srce pri svakom povečanom radu tela povečava i svoj rad. Tako na primer ako srce za vreme telesnog mirovanja nacmi d) udara, pri kretanju tela broj udaia povečava sc. Prilikom trcanja ovaj broj srčanih udara može da se po pne na 180 i više. Kadgod se jedva može nabrojah broj ovih udara. Pri torne srce se snažno steže tako, da svaki srcan, udar ubacuje u krvotok što vecu kolicmu
k"l'Pn radu i telesnom vežbanju ovaj povečani rad srca može biti konstan, ali može delovati na srce i veoma nc-povoljno. Naročito lako moze da sc prede granica izmedu korisnog i stet-noga zbog toga, što sc znaci umora srca ne javljaju blagovremeno kao sto je slučaj sa drugim mišicima.
Pri izvesnim telesnim pokretima i vežbanjima mogu nastupiti nesumnji-ve štetne posledice za srce. Uovom pogledu poznata su vezbanja i utakmice u brzini. Posle frčanja na staž. od 200 metara puls se moze popeti na preko 180 udara u minuti. Kod netreniranih lica puls skoro ne moze ni da sc izbroji; često je nepravilan. Го je več znak teškoga umora. Bledilo lica u tomc slučaju pokazuje takoder, da je srce počelo da otkazuje poslusnost.JsJo posle kračega mirovanja sve moze da se popravi: srce je sposobno da se od-
* Prenosimo ovaj zanimljiv i po-učan članak iz medicine, koji jc ovih dana donela beogradska »Politika« od svog stalnog saradnika, našeg istaknu-tog sokolskog radnika br. dr. Mil. Dragiča. — Ur.
'Iz navedenih razloga povoljno utl-ču i ne zamaraju zdravo srce kretanja kao što su ekskurzije i planinski izleti. U ovu vrstu korisnih vežbanja spada i klizanje po snegu i ledu. Pri svima ovim kretanjima i vežbama radi i sna-ži se i srce bez naročitog zamaranja. Razume se, ako i ova kretanja suviše dugo traju može se u telu nakupiti velika količina umarajučih materija, koje imaju štetno dejstvo i na mišič srca. U tom slučaju mogu se na srcu javiti teže posledice.
Veoma pogodna kretanja za razvijanje srca čine pokreti kakvih ima u igrama svake vrste. U svima telesnim vežbama, koje imaju karakter igre, na-laze sc pauze izmedu naizmeničnog rada i odmora. Za vreme ovih pauza od-mara se telo i srce, usled čega ne na-stupa zamor.
Pri takmičenjima u frčanju ne pošto ji taj odmor i stoga se pri takvim utakmicama može javiti umor srca. Umor srca može kadgod dovesti do naglog zastoja srčanog rada. Klasičan primer pruža maratonski trkač Eukles. Došavši do svoga cilja Eukles je pao: usled umora srce je prestalo da radi i maratonski trkač Eukles prestao je da
Dr. M. D.
Is telovešhačKog sveta
чпт
mori i oporavi. Ali ako se ovakva vež banja brzine često ponavljaju jedno za drugim, može se javiti i dublje iserp ljenjc srčanog mišiča. To može da pro uzrokujc trajne štetne posledice. Tak vo srce može najzad i da otkaže službu.
Ovaj slučaj može da nastupi pri dužim utakmicama u trčanju, pri tora nju točka naročito uzbrdicom i kadgod i pri suviše napornom veslanju ili pli vanju.
Treba pri telesnim vežbanjima na-či izvesnu zlatnu sredinu:	telesnim
vežbanjem snažiti srce, ali ga ne pre-marati.
Ovakvo vežbanje i snaženje srca bez zamaranja može se vršiti pomoču takozvanih vežbanja izdržljivosti. To su takva telesna vežbanja, kod kojih se ne upotrebljava ni suvišna snaga ni brzina, več samo izdržljivost. U ovu vrstu vežbanja spada hodanje, dugo pešačenje, plivanje, veslanje.
Kod ovih telesnih vežbanja i po-kreta učestvuju u radu velike mase mišiča i to obično naizmenično, kao što je slučaj pri hodanju i dugom pešačenju, a i pri plivanju, veslanju i t. d. Pri torne teret tela prebaeuje se s jedne na drugu nogu ili se podeli opet manje više naizmenično na ruke i noge. Pojedini mišiči tako reči imaju uvek male pauze i slobodnog vremena za odmor.
Pri ovim kretanjima i srce povečava svoj rad i to srazmerno kretanju i radu. Kao što se pri ovim pokretima ne zamara mnogo muskulatura tela, isto tako ne zamara se ni srce tako lako
Vesli s Olimpijade
U ponedeljak 8 augusta bila su produžena takmičenja i nekoja zavr-šena. U skokovima s tornja (skok u dubinu) prva tri mesta osvojili su Američani od tih Gallitzen sa 16P38 bodova, Smith sa 158 54 i Degcner sa 15P82 bodova. U damskom plivanju na 100 m (prosti stil) u finalu pobedila je postigavši novi svetski rekord Američanka Helena Madison s vremenom od 1 minute i 6’8 sek. U \Vaterpolu utakmici izmedu Nemačke ‘'Brazi je pobedili su Nemci sa 7:3, a u utak i-izmedu Japana i Madžarske pobedili su Madžari sa 18:0. Utakmicu Ne-mačka-Brazilija sudio je Madžar ko-njadi, na kojeg su Brazilijanci nakon proglašenja rezultata navalili, što ne dokazuje baš njihovu sportsku disci-plinu. U telovežbi također vodi (vrsta) Amerika sa 103 tačke pred Madžanma koji su ipak postigli lep rezultat od 101 tačke. Od pojedinaca na prvom je mestu Madžar Pele sa 28’8 bodova, na drugom pak Švicar Mis. Da su pošli naši takmičari mogli bi i mi bar u ovoj disciplini osvojiti jedno od prvih mesta. Dalje su održana razna takmičenja u jedrenju a vodi u klasi mono-tipa Holandija sa 49 bodova, u star-klasi Amerika sa 26 bodova. U glaz-benim takmičenjima nije prvo mesto priznato nijednomc komponisti, dok je druga nagrada priznata za poznati svečani Sokolski marš: »U novi život« češkoslovačkom komponisti br. Suku.
U utorak 9 o. m. održana su takmičenja u prsnom plivanju na 200 m za dame, pa je postigla nov svetski i olimpijski rekord, a time i prvenstvo sa vremenom od 3 minute i 6 sekunda Australka Dennis. Interesantno je i časno za nas Jugoslovene, da je u ovoj disciplini na 6 mestu Slovenka Goved-nik koja je startala za Ameriku. U plivačkoj štafeti 4 X 200 m s velikom su sigurnošču pobedili Japanci. \Vatcr-polo utakmica izmedu Nemačke i UEA ostalu jc ncodlučena s rezultatom 4.4. U mačevanju su definitivni rezultati sledeči: prvi je Kornada-Mediči (Italija) sa 9 pobeda i samo 2 poraza, dnini je Francuz Bušar sa 8 pobeda i 3 poraza dok je treči opet Italijan Ago-stini sa 7 pobeda i 4 poraza. Održana su nadalje predtakmičenja u veslanju. U jedrenju (finale) sa jedrcnjačom od 6 m pobedio je Švedanin Holm. Prvu nagradu za literarno delo sa sportskom sadržinom dobio je Ncmae Pavle Bauer za putopisni roman »Na brezovima Kangehensonga«, u kojem opisuje put na Himalaju. Druga jc nagrada priznata Dancu Petersonu za
priču »Argonauti«.	.
Sreda 10 augusta donela je senza-ciju time. što su se završile japanske pobede u plivanju (muških). 1 og dana u proštom stilu na 400 m pobedio je Američanin Crabbc u rekordnom vremenu od 4 minute i 48 sek. U mačevanju momčadi pobedila jc Madžarska Meksiko sa 14:2, Holandija Dan-sku sa 9:5, dok je borba izmedu Amerike i Italija svršila neodlučeno sa 8:8. Na preči u vežbama na spravama oa pojedinaca prvi je Italijan Guljemeti, drugi Neri. a treči Finac Savolamen. Na krugovima (kerrkama) na prvom je mestu Madžar Pelle, na drugom Italijan Lertora, a na trecem Neri.
U četvrtak 11 o. m. u plivanju na 400 m (prosti stil) za dame pobedila jc postavivši nov rekord s vremenom od 5 minuta 41 sek. Američanka Knight. U plivanju na 100 m (na ledima) takoder je pobednica Američanka Holm s vremenom od 1 minute 19 4 sek.
Održana su dalje semifinalna takmičenja u plivanju (muških) na 200 m (prsno), na 100 m (na ledima) i prosto na 1500 m. U Waterpolu pobedili su Madžari Američane sa 7:0. U hockcyu i ovog puta odnela je pobedu indijska momčad. Konačni rezultat maeevanja momčadi dao jc ponovno zlatnu mc-dalju i prvenstvo Madžanma. I u jc-
Rosifa - Fonsier ♦ društvo za osiguranfe i reosiguranje ♦ Beograd
drenju su zaključena takmičenja pa su odneli prvenstvo Holandezi sa 87 bo-dova. Za telovežbu pokazivala je publika slab interes. Tog dana vodila je u takmičenjima vrsta Italije pred Ame-rikom sa 541'85 bodova. U raznim konjskim utrkama vodi takoder Amerika pred ostalima sa 973'33 bodova.
Petak 12 augusta nije doneo oso-bitih rezultata ni iznenadenja. Opažalo se več i opadanje interesa kod publike a i umor takmičara. Po torne se videlo, da je blizu završetak Olimpijade. U plivaekom finalu na 100 m prsno pobedio je Japanac Kiokava sa
1	minutom i 8 sekundi. U finalu pli-vanja na 1500 m vodi se borba izmedu Japanaca Kimature i Makina, Francu-zom Tari-om i Američanima Crabbe-jem i Christiem. U štafetnom plivanju žena na 4 X 100 m pobedila je američka štafeta sa novim olimpijskim rekordnim vremenom od 4 minuta i 38 sekunda. L \\ aterpolu pobedila je Nemačka Japan sa 10:0 i time je u ovoj disciplini na drugom mestu, dok su Madžari prvi. U veslanju u četvorci s kormila-rem odnela je prvenstvo Nemačka. U dvojci bez kormilara prva je Engleska, a u skifu pobedio je Australac Pearce.
O	dvojci s kormilarom prva je Amerika. U jedrenju klase monotipa pri-znato je na protest Francuza Lebrena prvenstvo Francuskoj umesto Holandiji. U streljanju pištoljom na prvo se mesto plasirao Italijan Moridi.
U subotu 13 augusta održana su poslednja takmičenja. U finalu na 200 metara (muški) pobedio je Japanac Isuruta sa vremenom od 2 minute i 45 sek. U plivanju na 1500 m pobedio je kako se več i očekivalo jedva 14 godina stari Japanac Kitamura. U plivanju na 400 m prosti stil dama postavila je nov svetski rekord Američanka Ma-dison sa vremenom od 5 minuta i 28’5 sek. U mačevanju pojedinaca prvi je Madžar Piller, drugi Italijan Gaudini. Neoficijelni rezultati bodova su sledeči:	na prvom mestu Amerika sa
kolosalnim brojem od 795 bodova, na drugom Italija sa 257'5, na trečem Francuska sa 213, Švedska sa 168 bodova na četvrtom mestu, dok je Nemačka tek na petom mestu sa 165 bodova.
U nedelju bila je Olimpijada zaključena s velikim svečanostima.
ZAKLJUČAK OLIMPIJADE
DriSi^ljuč,k« °l*mpijskih takmičenja Tom n m 'Jc oko iOO.000 gledalaca. medalfe nnbm, ?redane olimpijske čenifma SCdn,Clma u raznim takmi-
onih zcmalja Jčiii^Zlka Svh'ala himne bile medalje WeZe%CS“
ie \a ?kn^bijska zastava skinuta пгег«»л -1	a * of'0'jclno predana
čuvani	0pstit,lc Los Andelesa na
če se ^ri ? *"а1ле?е olimpijade, koja Drži se a • l9$ godine 11 Berlinu, noseti?« «1 Je- °llmP4ska takmičenja Posetilo oko milijon osoba i da prihod iznaša oko 100 milijona dinara.
Olimpijske igre u Pragu?
(»Prager Presse« od 11 augusta o c doneo je zammljiv članak pod šor-nj.m naslovom, koji zbog aktuelnosti donosimo u prevodu.)
Još nisu utihnuli glasovi i izražaji divljenja nad grandioznom manifesta-cijom ideje telesnog uzgoja, k.oju je sumnje u svakom pogledu krasno prikazao ovogodišnji svesokolski u PraSu- a več se obrača pozornost evropske javnosti olimpijskim igrama, koje se održavaju ove godine u Americi, i to u Los Angelesu, na ko-Jima sudeluju skoro svi narodi sveta.
Uspesi ovogodišnje Olimpijade jednako kao i uspesi ovogodišnjeg so-
mdSS, * rekoriln' S“ ' pmmšuju
"5. SfedZ T*. Jos»<Wnjih slič-
da je ideja telec JL pon.ovan dokaz, svetu u porastuПО<£ uzg0'a u čitavom narode i države kojeP^f -° radujc na ovogodišnjem sokolskom 'slSu^e emjenica, da su reprezentanti tih na roda i država , na Olimpijad? no' stigli veoma sjajne rezultate. U veli kom takmičenju svih naroda sveta slovenski učesnici su ove godine nadma-šili sva očekivanja. Poljak Kusočinski postigao je najviše olimpijske časti u lakoj atletici, koja naime sačinjava glavni program Olimpijade, time što je za pobedu u trčanju na 10 km do-bio zlatnu medalju, i to za pobedu nad slavnim trkačima Finske, Engleske i Amerike. Poljakinja Valasjevičovna 'Mo je dobila zlatnu medalju za pobedu u trčanju na 100 m.
Čehoslovak Douda plasirao se kao Prvi Evropcjac u bacanju kugle, od-'Tiah iza dva Američanina i samo ozle-da koju je zadobio pri pokusnom bacanju oduzela mu je prvenstvo u ovoj gram. Ali ipak jc bila češkoslovačka zastava jedna od prvih evropskih, ko-jc su bile u znak pobede izvcšene u Los Andclcsu, jer je bacanje kugle odo na početku programa takmičenja.
Za Češkoslovačku pak osvojio je zlatnu medalju i jedan drugi atletičar i to teški, Skobla, koji je dizanjem tereta od 380 kg odneo prvenstvo, a za njim se plasirao na drugo mesto u ovoj gra-ni isto Čehoslovak Pšenička, dok je Nemae Štrasberger bio treči. Neoče-kivane uspehe postigao je također opet Čehoslovak ■— trkač Hekš, koji je u jednoj od najtežih disciplina pri silnoj konkurenci u maratonskom trčanju na 42 km stigao na cilj osmi, dakle plasirao se pred još 20 čuvenih trkača, koji su zastupali 18 nacija. Ovaj uspeh u maratonskom trčanju najbolji je što ga Čehoslovaci dosada mogu beležiti. Srebrenu olimpijsku medalju za pobedu u grčkorimskom hr-vanju dobio je Čehoslovak Urban, član praške policije, koji je u ovoj disciplini bio drugi, odmah iza svetskog maj-stora Švedanina Vestergrena.
Ovi uspesi češkoslovačkih i ostalih slovenskih takmičara naišli su u Češkoslovačkoj na živi odjek. Prag velikim interesovanjem prati ceo tok Olimpijade te živo komentira izvešta-jc novina. Tom zgodom pojavio se uvažavanja vredan predlog, da bi Prag iskoristio svoje jako interesovanje za ideju telesnog uzgoja i pokušao zajed-no sa največom telesnouzgojnom ma-nifestacijom, t. j. svesokolskim sletom mase, prikazati svetu i olimpijske igre. Kako se svesokolski sletovi održavaju s intervalom od 6 godina, a Olimpijade u razmaku od 4 godine, onda bi se moglo to učiniti god. 1944. Istina je, da jc razdoblje od 12 godina dosta dale-ko, ali pošto su Olimpijade več par godina unapred odredene izvesnim na-rodima, bez sumnje je umesno, da se več sada stvarno razmišlja o ovom predlogu. Narodna Olimpijada održa-čc sc godine 1936 u Berlinu, a o mestu Olimpijade za 1940 godinu raspravlja-
če se uskoro, pa je zato potrebno da se za 1944 godinu odluči i prijavi Prag.
Nema sumnje da bi veza olimpijskih igara sa sveslovenskim sokolskim sletom značila vrhunac svih dosadaš-njih manifestacija. Ko je ika.da video jedan od svesokolskih sletova, taj nikada neče zaboraviti ogromno sleti-šte i sjaj boja tisuča vežbača i vežba-čica. Ali isto tako pružaju i olimpijske igre, i ako na njima nema velikih kolektivnih nastupa, divan pogled, i u stanju su da pobude interes čitavog sveta.
Spajanje tih dviju priredaba godine 1944 u Pragu bilo bi samo u korist obim faktorima. Ceo svet mogao bi se osvedočiti o lepoti i važnosti sokolske ideje i smerova, koji potcrtavaju važnost ne poj edinca nego kolektive.
Nema dvojbe, da bi spajanje po-menutih priredaba prouzrokovalo ceo niz tehničkih poteškoča za sve češko-slovačke telesnouzgojne organizacije, jer je več i ovogodišnji slet, za reše-nje raznih tehničkih problema, zahte-vao mobilizaciju svih snaga, ali u toku od 12 godina moglo bi se ipak več unapred mnogošta pripremiti, pa bi če-škoslovački sportski radnici sigurno vrlo rado preuzeli na sebe ovu zadaču.
Ovaj važni predlog o spajanju svesokolskog sleta s Olimpijadom u Pragu sada je predmet živih debata u čitavoj češkoslovačkoj štampi, i bilo bi na mestu da to i nadalje ostane. Vode češkoslovačkog Sokolstva, medu njima i organizatori ovogodišnjeg sleta, več su se simpatično izrazili o ovom predlogu, i ako sc isti obistini. mogla bi biti Olimpijada 1944 godine vrhunac svega što je svet dosada video u telesnouzgojnom pogledu. Sada če se u Češkoslovačkoj poraditi da se ovo pitanje realizujc.
50 godišnjica pesnika Al. Gradnika. Medu prvake moderne lirike u ju-
goslovenskoj poeziji svakako možetno da ubrojimo i Alojza Gradnika, rode-nog 3 augusta 1882 u Medani u Goričkim Brdima. Kod njega se pozna je jak uticaj velikih slovcnačkih pesnika, a i Petrarke i Kardučija. Prvu zbirku svojih pesama »Padajoče zvezde« izdao je tek godine 1916. Izdao je još dve zbirke pesama i to 1922 »Pot bolesti« i 1926 »De profundis«. Pored pesama sadržanih u tim zbirkama, ima ih još mnogo po raznim literarnim revijama. Gradnik je takoder marljiv prevo-dilac te je na slovenački prevadao srp-sko-hrvatska, ruska, francuska, engleska i italijanska dela. Mnoge njegove pesme imadu jak nacionalan karakter te su veran otsev njegovog nacionalizma.
*
400 godišnjica Husref-begove mesite u Sarajevu. Husref-begova džamija je jedna od največih i najlepših džamija u našoj zemlji, a pošto se bliža 400 godišnjica njenog podignuča to se u Sara -evu spremaju velike svečanosti m.: "mana u proslavo ovog jubileja.
*'
Medunarodni študentski kongres u Brnu. Dne 27 jula zasedao je u Brnu medunarodni študentski kongres, kome je i pretsednik Masarik uputio pozdravno pismo, u kojetn je istakao
važnost inteligencije za narod, koja treba da bude u svojoj štruci zbilja potpuna, jer mnogo zla dolazi i od lažnih stručnjaka. Poziva dalje inteli-gereciju na tesnu saradnju s narodom i raznim zdravim pokretima, ali ujed-no poziva i omladinu, da se čuva pre-jakog radikalizma i fraza. Pismo zavr-šava rečima: »Ako več radite u poli-tici onda vodite pametnu i poštenu politiku!«
*
Načelnik Čikaga brat Čermak u Češkoslovačkoj. Ovih dana boravi u svojoj otadžbini načelnik drugog naj-večeg grada Amerike i drugog. naj ve-
čeg »češkog« mesta na svetu br. Čermak, koji je svugde bio srdačuo prim-ljen. Svoju posetu otadžbini kao pravi Američanin iskoristio je i za pregovore o učestvovauju Češkoslova-čke republike na velikoj svetskoj izložbi, koja če se održati naredne godine u Čikagu.
Film »Nova Italija« zabranjen u
Beču. U svrhu propagande fašizma po-glavito u inostranstvu izraden jc veliki propagandni film pod naslovom »Nova Italija«, kome je cilj da pokaže, koliko i kako je napredovala Italija pod novim režimom. Pošto jc film i suviše tcndenciozan te bez ikakove sa-držajnc vrednosti i jedino vrvi praznim fašističkim paradama i spoljaš-njim efektima, to je bečki magistrat zabranio njegovo prikazivanje u Beču, što je dovelo čak i do protesta otl strane italijansko« poslanika u Be-ču Auritija. Bcčka levičarska štampa oŠtro je napala ovaj film kao neukusnu
tašističku provokaciju.
tvpk i m
Župa Beograd
SOKOLSKO DRUŠTVO BEOGRAD IV-ČUKARICA
Ovo društvo je u istoriji svoga rada zabeležilo još jedan značajan datum. 7 o. m. ono je na svečan način izvršilo osvečenje kamena temelja svome sokolskom domu.
Svečanost je marljivo priprema-mp u koliko je to vreme dopuštalo. Još od ranog jutra, toga dana, sokolsko^ vežbalište davalo je izraza retke svečanosti. Male i veee zastave lepr-šale su pod lakim povetarcem. Vreme lepo. v redne sokolske ruke žurilc su da sve bude lepo, da gostima bude pri-jatnijc. Spremalo se u svima pravci-ma, neumorno.
U 10 časova sve članstvo je u odo-rania bilo na zbornom mestu pred sa-dašnjom sokolanom. Tu je formirana povofka, koja je s vojnom muzikom na čelu izašla na vežbalište — mesto osvečenja. Kretanje povorke ulicama, pod zvucima muzike, učinilo je lep uti-sak na gradanstvo.
Na mestu osvečenja stizale su zva-niec i one su dočekivane sa sokolskom srdačnošču i privodene na svoja mesta. Izvršen jc svečani čin osvečenja i sve što je uobičajeno u takvim prilikama. Činodejstvovali su pretstavnici crkava:	pravoslavne,	muslimanske i
jevrejske. Saslušani su govori, pa su sc zvanice posle kratkog zadržavanja udaljile. Time je ova svečanost zavr-šena.
Sabirajuči utiske s ove svečanosti mora sc izraziti mišljenje, da je ona imala velikog moralnog uspeha. U svakom pokretu, u svima radnjama, koje su vršene, posmatrač je video da se sve sprovodi s osečanjem kao da se čini nešto veličanstveno, sveto. Radost se udružila sa strahopoštovanjem.
Toga dana uveče prireden je u rc-storaeiji na »Mihajlovu« kermes s oda-branim programom. J on je bio veoma dobro posečen u prkos rdavom vremenu i uspeo je preko svakog očekivanja, kako u moralnom tako i materijalnom pogledu
Župa Karlovac
SOKOLSKO DRUŠTVO PLAŠKI f Brat Moje Kosanovič.
Težak udar krute sudbine zadesi Soko u Plaškom, jer mu u cvatu nje-govom otrgne i odnese njegovog vred-nog, uvaženog i milog brata, neumor-nog i predanog radnika brata Moju Kosanoviča, koji ispusti svoju pleme-nitu dušu, svu prožetu iskrenim sokolskim idealima, dne 28. jula o. g.
Br. Moje Kosanovič rodio se 5 aprila 1875 godine u selu Kunič, opčina Plaški. Osnovnu školu pohadao je u svom rodnom mestu, a nižu gimnaziju na Rijeci. Premda bijaše sin siromaš-nog ratara, mučio sc svakako samo da svrši škole, jer se osečao sposobnim i pozvanim da prosvečuje svoj narod i da ga diže iz tame i mraka. Preparan-diju svrši u Karlovcu, pa bude postavljen za učitelja u Kostajnici. Posle je služio u Marindolu, Starom selu, no želja ga uvek vukla u rodeni kraj, dok ga ne premestiše u Kunič, pa posle u Plaški za upravitelja škole, gde je službovao sve do svoje smrti.
Došao je u pitomu plaščansku kot-linu, na svoju rodnu grudu medu svoje rodake, prijatelje i znanace da im dade ono što može, da im dade ono što se od njega traži — da ih prosvečuje! I zaista prosvečivao ih je iskreno i rado ne voden nikad nikakovim drugim motivima, nego ljubavlju prema pozivu i njima; deleči s onim čestitim plaščanskim seljakom radost i žalost, bol i veselje. Prosveeivanje svoga milog naroda naročito je razgranao u zadnje vreme kao prosvetar Šokolskog društva.
Njegov blagi sokolski pogled se sada zauvek ugasnuo, njegov topli os-mešak sledio se na njegovim usnama, njegova ubediva reč zamenila je, njegova sokolska krila za uvek se sklopila. Njega nema. On je otišao! Osta-vio je puna gnezda Sokoliča, željnih njegove duhov, hrane, ostavio poletar-ee bez njegove direktive, ostavio stare Sokole željne njegove opomene, koja je ulevala snagu, željne njegovog sa-veta, koji im je eeličio volju. Ostavio ie mnogo nejakih i neukih željnih njegova okrilja. On je umoran krenuo na put večnog počinka, a njegovi Sokoli se sjatiše i sletiše da ga isprate na da-leki put. Dirljiv je bio momenat kad su ga iz njegovog doma iznosila četiri Sokola u nacionalnim nošnjama, a ostali Sokoli odavali mu poslednji pozdrav. Do večitog njegovog boravka nosila su ga četiri Sokola, a pred lesom išle su dve naraštajke u odori noseči venac zahvalnog Šokolskog društva Plaški. Sa svake strane lesa išla je po jedna setra i dva brata Sokola, svi u odorama s črnim florom. Nad njegovom se rakom s njim u ime Sokola oprostio starosta plaščanskog Sokola brat Dragoljub Vurdelja. Nad-grobno slovo brata Vurdelje napravilo je tako bolan utisak, da nije bilo oka koje nije zasuzilo.
Slava našem prvom prosvetaru i miran počinak pepelu njegovom! — Sokolsko društvo Plaški.
Kupujte zastave kod I. Neškudfa, Ljubljana
Župa Cfublfana
ŽUPNI PROSVETNI TEČAJ
V dneh 25. do 27. t. m. priredi ŽPO tridnevni prosvetni tečaj, v katerem bodo predavali poznani sokolski delavci. Vsem cdinicam so bila razposlana potrebna pojasnila in navodila v okrožnicah ter prijave, zato poziva ŽPO tem potom še enkrat vse one edinice, ki se še niso prijavile, da to store najkasneje do nedelje 21. t. m., ker mora ŽPO pred začetkom tečaja imeti točno evidenco udeležencev in se na kasneje došle prijave ne bo oziral. V nedeljo, dne 28. t. m. pa se bo vršila prosvetna konferenca, ki bo razpravljala o smernicah prosv. dela v bližnji zimski sezoni.
SOKOLSKA ČETA V NOVEM KOTU
Naša četa je imela v mesecu juliju t. 1. kar dve prireditvi, namreč: dne 17. igranko in 24. julija svoj letni nastop. Pri nastopu je sodelovalo v zelo častnem številu br. matično društvo iz Prezida in br. društvo iz Starega trga. Obe prireditvi, posebno pa nastop, sta zelo dobro uspeli tako, da more ista zaznamovati stalne uspehe in čvrst napredek, ker je poleg svojega nastopa v tek. letu že trikrat sodelovala pri sosednjih društvih.
Župa Mostar
SOKOLSKO DRUŠTVO VELALUKA
Dne 7 augusta bila je javna vežba našeg društva, koja sc sastojala od posle podnevne vežbe i večernje aka-
demije. Pre same vežbe održao je vrlo lep govor društveni tajnik, neumorni sokolski radenik, brat Petar Zuvela-Slavc, istakavši ideologij u Sokolstva i njezinu primenu na naš narod, a spe-eijalno je istakao zasluge Sokolstva u prošlosti, te dužnosti u sadašnjici i budučnosti. Zatim je vrlo lepo govorio o dužnostima Sokola na ovoj izloženoj granici brat Slavko Mrovlje. Nakon toga sledile su vežbe, koje su izvedene tačno i precizno, davajuči gledaocima utisak dobro disciplinovanog i tehni-čki doteranog članstva, koje nije žalilo ni truda ni vremena da bi što bolje i spremnije nastupilo i time dostojno pretstavilo društvo, kojemu pripada. Izvedene su praške vežbe, kao i na akademiji razne druge proste rit-mičke i simbolične vežbe uz pratnju društvene glazbe.
Ova naša javna vežba uspela je izvanredno u moralnom i materijalnom pogledu, što se time daje pobude za buduči naš rad, kojemu je baš ovde otvoreno veliko polje.
Župa Osl/ek
IZ UPRAVE ŽUPE
Sednica izvršnog odbora od 13 jula o. g. stvorila je sledeče važnije zaključke: Imenuje se uprava čete Mirfcovei (društva Vinkovci) sa starešinom Gačešom Savom, prosvetarom Gašparovičem Brankom i načelnikom Ačimovičem Bogdanom na čelu. — Zaključuje sc likvidacija čete Ilača. — Za zamenika starešine Sok. društva Kneževo imenuje se brat ing. Filip To-manovič. — Prima sc do znanja dopis Okružnog inšpektorata u Osijeku, da je banska uprava Savske banovine stavila upravi župe 4 sobe u županijskoj zgradi u kancelarijske svrhe na raspo-laganje.
*
Sednica izvršnog odbora od 20 jula o. g. stvorila je sledeče važnije zaključke: Prima se na znanje da če četa Branj in vrh (društva Beli Manastir) održati svoju glavnu skupštinu 24 jula o. g. — Za tajnika društva Šid imenuje se brat Miščevič. — Primaju sc do znanja sledeče priredbe okružja, druŠtava i četa: javna Vežba čete Veliki Vučkovac (20 VII), okružni slet donjomiholjačkog okružja u Belišču (31 VII), javna vežba društva Orehovica (14 VIII), okružni slet slatinskog okružja u Podr. Slatini (14 VIII). — Prima se do znanja da su sazvane okružne prosvetne konferencije u Belišče (31 VII) i u Podr. Slatinu (14 VIII). —, Prima se na znanje da su sa strane naše župe odredeni za osmo-dnevni lutkarski tečaj u Ljubljani brat Lj. Šeterlajn, a za osmodnevni opšti prosvetni tečaj u Novom Sadu braea Ivo Maričič i Branivoj Dimitrijevič. — Prima se odobrenjem na znanje da če se 20, 21 i 22 augusta o. g. održati tro-dnevni prosvetni tečaj za društvene prosvetare. Potreban se kredit za pre-hranu i nastambu votira. — Odobrava se kooptacija brata Branivoja Dimitri jeviča u Prosvetni odbor župe.
*
Sednica izvršnog odbora od 27 jula o. g. stvorila je sledeče važnije zaključke: Za tajnika društva Donji Mi holjac imenuje se brat Nikola Ojdanič a za člana uprave istogu društva brat Adam Pfajfer. Za tajnika društva So-pje imenuje se brat Marko Simon. Prima se na znanje izveštaj načelnika župe da su Saveznu prednjačku školu u Mariboru za vršili: brača E. Franjetič j M. Velenderič odličnim uspehom, brat Slavko Kalman sa vrlo dobrim uspehom, a sestra Sofija Đurić ^avršila je Saveznu prednjačku školu u Ljubljani s odličnim uspehom. Prima se na zna-njt izveštaj načelnika župe da župski 14 dnevni prednjački tečaj, koji je ot-počeo 4 jula o. g. posečuje 41 član. Odobrava se održavanje trodnevnog tečaja za laku atletiku i igre i to 13, 14 i 15 augusta. Odobrava sc koopta-cija brata Ljubomira Kokiča u Prosvetni odbor župe. v
Finalne i semifinalne utakmice za prvenstvo župe u odbojci.
Da se olakša finalna utakmiea u odbojci (21 VIII o. g.) odigrače se semifinalne utakmice između pobednika u okružjima do 16 augusta i to u grupama:
I okružja: Slav. Brod, Vinkovci, Vukovar u Vinkovcima,
II okružja: Dakovo, Donji Miho-ljac, Osijek u Osijeku,
III okružja: Slav. Požega, Našiee, Podr. Slatina u Našicama.
Utakmiea za prvenstvo u odbojci Sok. okružja Osijek
odigrala se je u nedelju, 24 VII na Ict-njem vežbalištu Šokolskog društva Osijek g. g. Pristupila su samo društva Osijek g. g. i Osijek d. g. Utak-inica je završena rezultatom -:0 u korist društva Osijek donji grad, koje če kao prvak okružja nastupiti u utak-mici prvaka okružja Donji Miholjac, Đakovo i Osijek.
Str. 4.
»SOKOLSKI GLASNIK«
God. III. — br. 33.
Odbojka u okružju Slav. Brod
U nedelju 24 VII odigrane su u Slav. Brodu utakmice za prvenstvo okružja u odbojci. Kao pobednik iza-šlo je Sokolsko društvo Slav. Brod, na drugom mestu je Sokolsko društvo Si-binj, a na trećem Brodski Varoš. Prvak okružja Sokolsko društvo Slav. Brod nastupiče na semifinalnoj utakmici sa prvacima okružja Vinkovci i Vukovar, koja če se odigrati u Vinkovcima.
Odbojka u okružju Podr. Slatina
Okružje Podr. Slatina završilo je več utakmice za prvenstvo okružja u odbojci. Utakmice su odigrane: 17 jula izmedu Sokolskog društva Sopje i čete Gornji Miholjac sa rezultatom 2:0 i 24 jula izmedu čete Gornji Miholjac i društva Podr. Slatina sa rezultatom 2:1. Pobednik okružja Sokolsko društvo Podr. Slatina igrače semifinalnu utakmicu u grupi okružja: Podr. Slatina, Našice i Slav. Požega.
Odbojka u okružju Vinkovci
Nekoje jedinice ovoga okružja primile su ovu lepu sokolsku igru velikim oduševljenjem te pokazuju na tom polju lepe rezultate. Dana 17 VII odigrana je utakmica u Otoku izmedu društva Otok i čete Vrbanja, koja je završila sa 2:1 u korist Otoka. — Za utakmicu je vladao jak interes i bila je odlično posečena. Publika je is-kazivala svoje naročito zadovoljstvo ovom igrom, koja sadržajc mnogo uz-budljivih momenata.
S utakmicama u okružju nastavilo sc 24 VII i to u Vinkovcima gde se odigrala utakmica za prvenstvo okružja u odbojci.
Ž.upa Sarajevo
RAZVIJANJE ZASTAVE SOKOLSKE ČETE SEMIZOVAC
U nedelju 31 jula izvršeno je svečano razvijanje zastave Sokolske čete Semizovac. Zastavi je kumovao brat Danilo Ćorović, trgovac iz Sarajeva. Ovoj svečanosti prisustvovalo je mnoštvo naroda iz Semizovca i svih okol-nih sela. Bana Drinske banovine za-stupao je poglavar sreza, g. Ružič. Sokolsko društvo Sarajevo poslalo je, uz brojnu posetu svoga članstva i svoju glazbu, a župu je zastupao brat Radmilo Grdič.
Svečanost je počela govorom delegata župe brata Grdiča, koji je u svom govoru podvukao značaj širenja Sokolstva u našem selu. Naglašujući ne-razrešivu vezu Sokolstva sa jugoslo-venskorrt nacionalnom ideologijom, br. Grdič je, uz burne ovacije, pozdravio prvog Sokola i največeg neimara Jugo-slovenstva, Nj. Vel. kralja Aleksandra.
Pošto je glazba otsvirala »Na mo-litvu«, brat D. Oorovič je u lepom govoru istakao značaj Sokola na selu, i predao zastavu starešini čete, br. Mi-či Bajiču. Starešina br. Bajič zahvalio sc kumu zastave i potom predao zastavu zastavniku br. Danilu Bijeliču.
Delegat župe br. R. Grdič pozdravio je kuma zastave br. Ooroviča, isti-čuči velike zasluge one junačke generacije, sa kojom je brat Ćorovič pre rata sudelovao, snoscei neustrašivo teške patnje i iskušenja.
Posle ove svečanosti održan je javni čas Sokolske čete Semizovac. Članovi čete su vežbali sletske vežbe sa lepim uspehom. Posle izvršenog programa nastalo je veliko narodno veselje.
JAVNI ČAS SOKOLSKE ČETE HAĐIĆI
U utorak, dne 2 jula na veliki narodni praznik llindan, održan je javni čas Sokolske čete Hadžiči. Taj dan se u Hadžičima slegla sva sila naroda iz okolnih sela. Starešinstvo čete izve-lo je sve pripreme za javni čas; jedino radi radnoga dana, izostao je dolazak glazbe Sokolskog društva iz Sarajeva.
Pre podne je četu posetila ekskurzija učitelja iz Sarajeva. Učitelji, učes-nici tečaja u kom se naročita pažnja posvetila Sokolstvu, došli su da se na licu mesta u poznaj u sa radom u sokolskim četama. U tu svrhu uprava čete je naročito održala sednicu, na kojoj su pojedini funkcioneri čete dali obaveštenja o tom, kako vrše poverenu im dužnost.
Posle podne u 4 sata počeo je javni čas s pozdravnim govorom delegata župe, župskog prosvetara br. Brkiča. Posle toga održao je tajnik čete br. Žerajič vrlo uspelo predavanje o za-dacima Sokolstva na selu.
Nakon dve vrlo lepe uspele deklamacije, koje su izveli dva Sokoliča, nastupio je naraštaj čete Hadžiči sa sletskim vežbama. Osetilo se pomanjkanje glazbe ali su naraštaj ci ipak odlično vežbali. Posle su nastupili članovi Sokolske čete Raskršče sa sabljama, zatim članice Sokolske čete Ili-dža s vežbama uz pevanje narodnih pesama. Program su završili članovi Sokolske čete Hadžiči sa sletskim vežbama. Nastup i vežbanje bilo je snažno, s odličnim stavovima, živim i energičnim pokretima.
Posle časa se razvilo veliko narodno veselje. Starešinstvo čete može da bude zadovoljno svojim radom, samo mu ne bi smela da izostane potrebna potpora nadležnog društva.
Župa Šibenik - Zadar
SOKOLSKO DRUŠTVO BIOGRAD N./M.
Velebna manifestacija sokolske misli na granici Zadra
U nedelju 7 augusta t. g. priredilo je ovdašnje Sokolsko društvo zajedno s društvima Filipjakov, Pašman i Preko te četama Tkon, Sukošan i Bibinje izlet u mestancc Diklo, koje se nalazi tik samoga Zadra. Tačno u 6 sati u jutro kreniuo je iz Biograda motorni brod Sv. Nikola, koji je bio angažiran za izlet. U Biogradu ukrcalo se što pripadnika Sokola što drugih gradana oko 200 osoba sa sokolskom glazbom. Motor je tieao mesta Filipjakov, Pašman i Sukošan, gde- su Sokoli svagde bili dočekivani od rodoljubivog i odu-ševljenog naroda, koji je svoje odu-ševljenje iskazao burnim ovacijama Kralju, Jugoslaviji i Sokolstvu. Iz ovih se mesta ukrcalo oko 50 izletnika. Po-red Zadra motor je prolazio u udalje-nosti od 1 km od zadarske obale.
Tačno u 9/; sati stigao je motor s izletnicima u mesto Diklo, gde je bio Sokolima prireden veličanstveni do-ček. Dok su se izletnici iskrcavali iz motora oduševljeni je narod pozdrav-ljao Sokole, klicao Kralju, Jugoslaviji i Sokolstvu. Na obali, gde je pristao motor, bio je podignut slavoluk. Tu je dočekala Sokole Sokolska četa Diklo na čelu sa svojim agilnim starešinom te načelnik opčine Nin br. Josip Reg-ner. Kad se stišalo klicanje naroda, pozdravio je Sokole lepim patriotskim govorom starešina čete Diklo. Odgo-vorio mu je u ime Sokolskog društva Biograd, potstarešina društva Milan Kostič; oba govora popračena su odu-ševljenim odobravanjem.
Iza toga formirala se povorka na čelu sa glazbom, koja se, obišavši selo, burno pozdravljana, zaustavila na mestu odredenom za vežbalište. Tu je pred postrojenim Sokolima i ostalim narodom održao lep govor načelnik opčine Nin br. Josip Regner, istakavši, da je prvi temelj Sokolstvu u tim kra-jevima udaren na području njegove opčine. Spomenuo je nadalje, da baš ovih dana protiče 45-godišnjica osnutka prvog Sokolskog društva u Dalmaciji, u Zadru. Po završetku svog govora bio je ovaj stari Soko pozdravljen burnim ovacijama.
Posle toga održane su na vežbali-štu kušnje za popodnevni javni nastup, a u 12 sati odreden je razlaz i zakazan zbor za 3 sata popodne u svrhu dočeka izletnika iz Preka.
Tačno u 3 sata primicao se Diklu motor iz Preka pun izletnika. Na obali u Diklu dočekao ih je Sokol s glazbom. Motorom je došlo oko 100 izletnika iz Preka. Formirala se povorka, koja se uputila ravno na vežbalište, gde su odmah započete vežbe.
Na javnoj vežbi nastupilo je Sokolsko društvo Biograd s veoma bira-nim programom. Nastupilo je i Sokolsko društvo Preko, koje je izvodilo praške vežbe s biogradskim članstvom. Četa Diklo je takoder izvela jednu tačku. Vežbe je pratila glazba biograd-skog Sokola. Po završetku vežbi, koje su u svemu zadovoljile, u odličnom raspoloženju plesali su se razni narodni plesovi, što je potrajalo do 7 sati na večer, kada se Sokolsko društvo Biograd spremilo na odlazak. Ne može se opisati kakvo je bilo raspoloženje kad su se izletnici iz Biograda ukrcali na motor, burno pozdravljanj od naroda. Tom je prigodom palo nekoliko veoma toplih i patriotskih govora. Motor se otisnuo od obale pozdravljan od naroda, koji je klicao i pozdravljao sve dok se motor nije izgubio sa vidika.
Kako je motor stizao opet u mesta Sukošan, Pašman i Filipjakov, svugdc su izletnici bili dočekivani burnim klicanjem i pozdravljanjem. U Biograd stigao je u 10 sati na večer, gde je bio također prireden lep doček.
Ova sokolska manifestacija na granici Zadra od velike je važnosti obzirom na položaj mestanca Dikla. i moralni je uspeh ove manifestacije velik i neočekivan te če ostati u neizbri-sivoj uspomeni rodoljubivih, akoprem siromašnih seljana mesta Dikla. Ovo je prvi korak koji je učinilo Sokolsko društvo Biograd u cilju širenja sokolske i nacionalne misli U ovim pogranič-nim krajevima, a tako'če i nastaviti.
iupa Varaždin
JAVNA VEŽBA U MALOM BUKOVCU
Sokolsko društvo Mali Bukovac održalo je svoju drogu javnu vežbu, na kojoj su nastupila društva Mali Bukovac i Ludbreg te čete Veliki Buko-
vac i Selnica. Sokolsko društvo Prelog poslalo je na javnu vežbu svoje delegate. Nastupilo se je u trinaest vež-bovnih tačaka i to: četa Selnica — de-ca, Mali Bukovac-Ludbreg — članovi praške vežbe, Ludbreg — ženska deca, četa Veliki Bukovac — članovi praške vežbe, Ludbreg — ženski naraštaj, četa Selnica — članovi, Ludbreg — članice, Ludbreg — muški naraštaj, Mali Bukovac — članovi, Mali Bukovac — muški naraštaj, Ludbreg — ženski naraštaj i Ludbreg deo vrste na spravama.
PRVI NASTUP SOKOLSKE ČETE PODRAVSKI SVIBOVEC
Tek nedavno osnovana Sokolska četa Podravski Svibovec održala je 31 jula ov. god. svoju prvu priredbu. Ogroman poset seljaštva iz Svibovca, Petrijanca, Sračinca i Majerja dokazala je, da u narodu postoji za Sokolstvo veliki interes. Članovi čete P. Svibovec (18) nastupili su u praškim prostim vežbama. Nairaštaj i deca iste čete izvodila su razne igre, koje su se mnogo svidele gledaocima. Nastup je završen odbojkom izmedu Sračinca i P. Svibovca. Lep moralan i materija-lan uspeh ove priredbe potači če članstvo čete i na dalnji rad.
Ž.upa Zagreb
IZ ŽUPE
Naša župa sudelovala je na sveso-kolskom sletu u Pragu s velikim bro-jem svojega članstva, u kojem su bile zastupane sve kategorije. Nastupali smo kod svih nastupa našega Saveza, a osim toga bili smo jedina župa koja je na sveopče zadovoljstvo ogromne mase gledaoca nastupila sa svojom po-sebnom tačkom (zajedničke proste vežbe za članove i članice od br. M. Jankoviča). Akademija naše župe u Pragu bila je vrhunac našeg nastupa-nja u okviru sokolskih svečanosti, te još jedan dokaz da se u našoj župi provodi svestrani sokolski rad, koji je-dini može da donosi tolike uspehe i zadovoljstvo. Kod reprezentativne akademije našega Saveza dala je naša župa tri najbolje tačke iz svog programa, koje su se prisutnoj publici izvan-redno dopale. U radu na tom sletskom programu istaklo se sa svojom požrt-vovnošču i marljivošču celokupno članstvo naše župe, a naročito moramo da podvučemo rad Sokolskih dru-štava Zagreb II i Zagreb IV, koji ne samo da su dali gro vežbača, nego i največi broj tačaka na našoj uspeloj akademiji kao i na saveznoj u Pragu.
Posle povratka iz Praga počelo se u župi svim silama raditi na pripravama za natecanje u plivanju, odbojci i u lakoj atletici. Natecanja u plivanju održala su se dne 31 VII o. g. u Karlovcu, na plivalištu K. S. U. u zajednici sa bratskom župom Karlovac. Nastupilo je 47 plivača i plivačica kategorija: članova, članica, naraštaja muškog i ženskog. Natecalo se je u 21 disci-
plini, sve prema odredbi Saveza. Rezultati su potpuno zadovoljavajuči. — Prvenstvo župe u plivanju odnelo je bratsko Sokolsko društvo Zagreb II sa 415 bodova. — Ispiti iz plivanja pola-gače se po društvima.
Dne 7 VIII sudelovala je štafeta naše župe u sastavu Tučan-Dremil-. Buratovič-Martinec na proslavi otvo-renja letnjeg vežbališta br. Sok. društva Maribor I. Trčala se balkanska štafeta (80X400X200X100), u kojoj su naša brača pobedila u vremenu 3,47.4 i dobili prelaznu statuu »Trkača« za ovu godinu. Dokaz da se naša župa odlikuje i dobrim atletičarima.
Dne 21 VIII održače se po svim našim okružjima društvena izlučna natecanja u odbojci, a 28 VIII biče isto takovo natecanje za zagrebačko okružje. Tom zgotlom prireduju neka okružja svoje javne vežbe, a naročito moramo da istaknemo pakraeko okružje, koje u našem kupalištu »Lipiku«, a po-žrtvovnošču domačeg društva, priredu-je svoj okružni slet uz sudelovanje svih bratskih društava. Bratska društva iz Zagreba spremaju se da u pu-nom broju posete ovu priredbu.
Za ispite za suče u odbojci prijavilo se mnogo brače i sestara, pa se nadamo da če time biti rešeno pitanje sudaca za odbojku u našoj župi.
Dne 4 IX održače se u Zagrebu izlučna natecanja okružja za prvenstvo župe u odbojci. Očekujemo broj-no sudelovanje i jaku konkurenciju.
Dne 6 IX održaje se u Zagrebu izlučno natecanje u odbojci za župe: Banja Luka, Bjelovar, Karlovac, Split, Šibenik, Sušak, Varaždin i Zagreb za prvenstvo pokrajina. Dve najbolje momčadi svake kategorije boriče se za prvenstvo Saveza, koje če se održavati dne 25 IX u Beogradu i Novom Sadu.
Dne 11 IX održače se u Sisku, Glini, Novoj Gradiški, Pisarovini i Krapini velike priredbe naših četa pod imenom »Sokolska narodna zborovanja.« Program ovih priredaba sadržava-če: natecanje za prvenstvo okružja i župe u lakoj atletici, igrama, pevanju, muzici, diletantskim pretstavama i u recitovanju narodnih ili vlastitih pesama; 2) narodnu povorku; 3) sokolsko zborovanje; 4) javnu vežbu; 5) narodno veselje.
Kod ovih priredaba sudelovače i naša društva po mogučnosti svi u na-rodnoj nošnji, tako da če taj dan biti potpuno posvečen našem sokolskom selu. Time hočemo da dokažemo, da je Sokolstvo u našoj župi u istinu svojina svih delova našeg naroda, a ne samo jedne klase.
Dne 18 IX o. g. vršičemo u Zagrebu drugi deo natecanja za prvenstvo župe, i to u lakoj atletici. Smernice našeg svestranog rada u župi iz-raziče se na tim natecanjima, jer su naši dobri vežbači na spravama takoder i odlični atletičari pa očekujemo izvršne rezultate.
Time se završava naš rad u letu a dolaskom jeseni započinje opet redo viti zimski rad u našim dvoranama. — M. J.
O
и
C
Ф
>
_o
M
O
O)
industrija športskih proizvoda
m
M. DRUCKER
Iv. Brunčič
pleskar in ličar
ZAGREB, ILIČA 3»
BEOGRAD, KNEZ MIHA JIOVA 35 |Ц
(Pasaž Akademije Nauka) === Lokoatletikol — Odbojka!
Celokupna oprema za sve športove
se toplo priporoča vsem cenj. naročnikom. — Delo solidno! — Cene zmerne!
TELEFON »t. 3476
Ljubljana Kolodvorska ulica 23
KUiARNAflDEU
I ципим-шшмпшЈ
ŠIRITE SOKOLSKU ŠTAMPU: „SOKOLSKI GLASNIK", „SOKO“ „SOKOL1Č" i „NAŠU RADOST"
RUDE in KOVINE
■HIHBiD.D.IHHaMi
LJUBLJANA,MASARYKOVA CESTA1S
Naslov za brzojavke: Rude Telefon interurban štev. 2827
En gros:
svinec, cink, cin, aluminij, baker, cinkova pločevina, svinčena pločevina, pocinkana železna pločevina, cinkovo belico lizdelek Cinkarne, d. d., Celje), barve, žveplenokisla glina, aluminijev hidrad, bakrena galica, cinkov prah, katran, stara kovine, kovinasti ostanki, rude vseh vrst
1 konj za članstvo S 27 1 konj za škole	S 28
Din 2.790 — Din 2.490 —
JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA
U LJUBLJANI
REGISTROVANA ZADRUGA S OGRANJČENIM JAMSTVOM
opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje orograma i za postignuče ciljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko - programatskog, uzgojnog i propagan-dističnog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije. Komisijska prodaja odora sviju kategorija
NASLOV: JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA, NARODNI ООЧ TELEFON BROJ 2S-43. — POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.SJI
ZAHTEVAJTE CENIK
Izdaje Save, Sokola kraljevine Jugoslavije (E.6angl) . Glavni I odgovorni nrednlk S.Jepan čelar . Dredoje Redakcijski olsek . Za uprave oglase odgovara Mica KoSCeva Tiska Učiteljska tiskarna (predstavnik France Štrukelj); svi u Ljubljani