Pošlarina plaćena u golovu
Cena Din 2
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO
S A VEZA S O KO L A KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog »Sokolska 1Prosveta«
Mvfuufolfaiiai, lO. seplerodbra 1031.
God. П. - Brof 37.
Izlazi svakog četvrtka • Godišnja pretpiata 50 Din • Uredništvo nalazi se и Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2312, uprava n Narodnom domu, telefon broj 2543 - Ljubljana • Račun poštanske štedionice broj 12.943 9 Oglasi po ceniku e Rukopisi se ne vračaju
Đ. ĐORĐEVIĆ:
Jugosloven — Soko
Stare generacije, koje su se borile i stvarale našu državu, koje su dale sve što su mogle dati za dobro svoga naroda, koje su delove svoga tela i svoju krv uzidale u temelj našeg na* rodnog ujedinjenja, koje su svoje ži* vote prinosile na žrtvenik Otadžbine, neminovnim zakonom prirode ustu* paju postepeno svoja mesta novim generacijama, novim mladim i snaž* nim snagama, koje treba da nastave započeto delo stvaranja snažne, moč* ne i za život sposobne Jugoslavije.
Stare slavom ovenčane pukovske zastave, koje su se posle krvavih okr* šaja pobedonosno zalepšale od Bito-Ija do Maribora, donoseči slobodu i ujedinjenje našeg naroda, povučene su pre godinu dana. Sveta znamenja, ko-ja su u svoja okrilja okupljala tolike generacije, koja su ih vodila u smrt i život, zastave, koje su se borile, padale i podizale, umirale i vasfkrsavale
—	ustupile su mesto novim — jugo* slovenskim, s vatrenom željom, da pod svojom senkom okupe sve Jugo-slovene, da ih spoje, vežu u jednu ja* ku nerazdeljivu celinu, o koju če se razbiti svi napadi naših neprijatclja, kao morski vali o granitnu stenu.
Svetli primeri moraju biti vodi i vaspitači novih generacija... One moraju biti nadahnute bratskom lju* bavlju i požrtvovanjem, kako bi bile dostojne da u svoje ruke prihvate delo narodnog jedinstva i sposobne da odgovore svome uzvišenom za* datku. Nove generacije moraju da ra* de na izgradnji nove orijentacije ka istinskom nepomučenom i potpunom narodnom duhovnom jedinstvu, da stvore novog potpunog Jugoslovena, koji če krčiti nove puteve ka boljoj narodnoj budućnosti, napretku i sre* či svoga naroda.
Našem narodu nema dobra bez jedne nove svetlosti, koja če zaplam* teti jednim sjajem u srcima svih koji žive od Subotice do Đevđelije, od Triglava i plavog Jadrana do Timoka, koja če nam osvetliti i pokazati da smo jedan narod, jedna misao, jedna volja i jedno osečanje. To je istorij* ski zadatak koji nas očekuje, i mi moramo imati moralne snage i da ga rešimo.
Medu onim velikim putevima, koji nas vode ka našem opštem idealu: da se naš narod slije u jednu dušu, u jednu mišicu i u jedno srce, Sokolstvo stoji u prvom redu.
Sokolstvo svesno svoje duhovne i moralne snage i uzvišene uloge za de*
lo	narodnog preporoda, svojim posto-janim radom u narodu, istrajno do-graduje u temelje državnog i narod* nog jedinstva zavetnu misao slobode i samostalnosti jugoslovenskog naro* da. Ono predano vrši veliki zadatak: preorijentaciju duha u pravcu jugo* slovenske ideologije.
Kroz uzajamne bratske veze svih članova sokolskog društva, kroz brat* stvo stvoreno istim shvatanjima u borbi za dobro naroda, svi su članovi vezani jednom ideologijom, a to je bratska jednakost. Nema deobe ni po veri, ni po plemenskim osečanjima, ni na bogate i siromašne, više i niže društvene krugove; u sokolskoj orga* nizaciji svi smo brača. Primer sokolske bratske ljubavi i jednakosti dao nam je naš uzvišeni Vladar, dajuči, da starešina Sokola kraljevine Jugoslavije bude Njegov Prvenac, Nj. Vis. pre* stolonaslednik Petar. Sokolstvo uvek istupa kao kompaktna celina, kao jedna duša, kao sinonim jedinstva narodnog. Sokolsko društvo je ognjište zdravog nacionalnog idealizma; ono je vaspitna organizacija, kroz koju treba da produ svi Jugosloveni, da na njenom izvoru crpu fizičku i moralnu snagu.
Sokolska misao mora da prodre u mase, mora da zahvati mase, i na* porednim radom svih može se dati pun uspeh na narodnom delu. U tome zajedničkom radu, koji sve saradnike na ovom velikome poslu povezuje u jednu snažnu celinu, leži jamstvo za siguran i neminovan uspeh.
Sokolska misao, sokolska ideja treba i mora da prodre i u najzabače-nije kuteve naše domovine, mora da zagreje srce svakog Jugoslovena, koji voli ovu zemlju, koji voli svoj narod Nove narodne generacije moraju biti nadahnute sokolskim idejama; jednom rečju: Jugosloven treba i mora biti Soko!
Ing. KODINEC GEORGIJE (Lepoglava):
Jedan važan problem
Više puta na stranicama našeg »Sokolskog Glasnika« nalazimo ras-prave i članke, u kojima se iznosi važno pitanje, vaspitanje u sokolskom duhu.
Sokolsko vaspitanje ima cilj, da svaki član društva, svaki Soko shvati veličinu sokolske ideje, te napregnuv-ši sve svoje snage da neumorno radi na korist i sreču svoje države, svog naroda i celog Slovenstva.
Od velike je važnosti vaspitanje u sokolskom duhu celokupnog član* stva, no još veča važnost je vaspitanje mlade generacije — naraštaja i dece.
»Ako život pretstavlja nepresta* no gibanje, to je mena pokolenja jedan od najglavnijih momenata tog gibanja kaže jedan književnik. Ovc reči sa nepogrešivom tačnošču pot-ertavaju ulogu onih, na kojima, kako kaže poslovica, »ostaje svet«.
Mena pokolenja to je put po ko* jemu čovečanstvo ide i podiže se na visinu duhovnih i materijalnih postig* nuča.
Svaka država, svaki narod postižc svoj razvoj i ostaje večno živim isklju-čivo beskonačnim nizom pokolenja.
Dostatno je pomisliti da sokolski naraštaj i deca pretstavljaju ona po* kolenja, koja idu za nama i na kojima ostaje sav rad na narodnoj njivi, pa če nam jasna biti važnost njihovog vaspitanja. Kakva bude ova generaci* ja, takvi če biti i buduči članovi Sokola, na kojima je da sire i gaje so* kolsku ideju, da čuvaju i brane svoju zemlju i Slovenstvo.
Nije potrebno da čovek bude pe* dagog te da raspravlja o tome pitanju, več je dovoljno otvorenim očima po*
gledati postavljeni problem i shvatiti njegovu važnost.
Nečemo ovde raspravljati o celom problemu vaspitanja, jer je to velika zadača koja ne može biti prikazana u kratkom članku, več čemo. se osvr-nuti samo na jedan važan deo tog pitanja, a to je vaspitanje u sokolskom duhu školske dece.
Sada, kada kod nas Sokolstvo ra-pidno raste i 'širi se, kad svako dru* štvo broji u svojim redovima mnogo naraštaja i dece, potrebno je, da sc o tome povede ozbiljna reč, a pitanje vaspitanja mlade generacije što više ventilira i raščisti, da i taj važan so* kolski rad pode odredenim i ustaljenim smerom do sigurnog uspeha. Od osobite je važnosti ovo pitanje za so* kolska društva na selima, gde je nji* hovo delovanje u pogledu vaspitanja ne samo odlučno, več i fatalno, jer oni moraju da rade sa narodom i u narodu koji pretstavlja srž naše zemlje. Na tim je društvima da odgajaju našeg seljaka*poljodelca, te da mu budu lučonošom na putu do ekonom* skog, socijalnog i kulturnog podignu* ča, a budiocem nacionalne i slovenske svesti.
Ovde na selu od neprocenive je važnosti odgoj u sokolskom duhu i sokolsko vaspitanje mladeg pokolenja
—	naraštaja i dece. Za taj rad pozvani su u prvome redu naši učitclji-So-koli, pa je na njima da svim snagama porade na tome polju za dobrobit naroda.
Mnogo se puta govori i piše, da učiteljstvo na selu mora biti žiža pro* svete i kulture, a na njemu je da bude i žiža sokolske ideje, da ju širi i pro* vada, te uleva u srca mlade generacije
spasonosna sokolska načela; pa ako se to postigne, učinjeno je mnogo.
No da taj vrlo delikatan i odgo voran rad ide sigurnim putem, mora se pretpostaviti, da i samo učiteljstvo svesno shvača zadaču Sokolstva, ona ko kako to mora da bude, jer u pro tivnom Sokolstvu i njegovoj velikoj ideji nanaša se samo šteta.
Moramo dobro pamtiti onu na-rodnu koja kaže: »Od nevesta i gora plače!« pa bi bilo vrlo loše da takvi budu odgajivači onih, na kojima osta* je život i daljnji sokolski rad.
Rekli smo, da je to vrlo delikatan i velik posao, kojemu treba posvetiti veliku pažnju, jer je u protivnom če* sto i jedna jedina neopreznost uzro^ kom velikih posledica štetnih po So kolstvo.
U svim školama odredena obuka telovežbe mora se provadati po sokol skom sistemu, što znači da se deci več u školi ucepljuju sokolska načela, jer kako znademo početak sokolskog rada uve*k je vezan na telovežbu.
U tome leži početak i prvi korak učiteljskog rada za Sokolstvo, koji več u školi mora u detetu probuditi lju-bav prema Sokolstvu, i tako ga dovesti do spoznaje cele sokolske ideje.
Medutim se u mestima gde po* stoje sokolska društva, školska deca mogu upisivati u društvo gde i izvan škole polaze u odredeno vreme vežbe i tako još više vežu uz Soko.
U mnogim društvima upisan je velik broj školske dece, no baš kod toga nastaje momenat od velike važnosti, a to je mogučnost da se svako sposobno dete (kojih je obično u sva* koj šfcoli večina) koje imade volju upiše u društvo.
Ova mogučnost mora se dati u najširim granicama, a nipošto suži* vati, jer samo onda donaša sav rad vidljive uspehe.
Uzmemo li na primer slučaj, da školsko dete i uz najbolju volju nije upisano u društvo, jer nemože platiti odredeni mesečni doprinos, iako je ovaj uistinu minimalan. Ovo se čini neverovatnim, ali je cesto istinito, te nipošto ne može služiti kao zapreka da takvo dete bude upisano u društvo. Iako je umestan odgoj odraslih Sokolova u tome da doprinašaju i sa svoje Strane stanovitc žrtve za društvo, ovo se nipošto ne može primeniti na decu, Kod danog konkretnog primera dru* štvo če snositi stanovitu materijalnu štetu, ako se takvo dete Upiše, no zato je tu neocenjivi moralni uspeh što u Sokolstvu stoji na prvome mestu.
Isto tako ne može biti merilom za primanje školske dece u društvo nedostatak prostora, nastavničkog osoblja i sl., jer tu je na društvu da ovo pitanje bezuslovno reši, a u slu* čaju da prilike uistinu nikako to ne* dozvoljavaju, neka se deca dane škole uopšte ne upisuju u društvo, več neka se sav sokolski rad provodi u škofi, jer se u protivnome upisivanjem ne-kolicine njih kod ostale dece rada zavist, mržnja i druga za Sokolstvo toliko nepoželjna svojstva, sa kojima se ono uporno bori.
Fizička slabost, zabrana roditelja i drugi slični slučajevi, merodavni su dakako za upisivanje dece u društvo, te je na učiteljstvu i društvu da svaki konkretan slučaj temeljito prouče.
Veliko zlo, nepravda i šteta So* kolstvu činila bi se, ako bi se stano* viti broj školske dece upisane u društvo delio od ostale dece iste škole, a držimo da o tome nije potrebno go* voriti, jer je svakom svesnom Sokolu jasno, da se na taj način mesto ljubavi odgaja mržnja, mesto sloge razdor medu decom, što sve stoji u opreci sa uzvišenom sokolskom misijom, te je i ovde na učiteljstvu da u svakoj prilici i uvek ima pred očima zadače i ciljeve Sokolstva.
Teško je u jednom članku izneti sve momente ovog značajnog proble* ma, a pišuči ovo nakana nam je da skrenemo pažnju na postavljeno pitanje. da ga što više ventiliramo te pozovemo sve koji nam mogu izneti svoja opažanja i savete, jer na taj na* čin možemo bolje i sigtirnije svladati ovaj opsežan rad. Ujedno apeliramo na bratske župe i društva, da i sa svo* je strane posvete iznesenom pitanju sfestranu pažnju, te svim sretstvima omoguče da sokolsko vaspitanje mla* de generacije, specialno na selu, bude što uspešnije, na korist i dobrobit celog Sokolstva.
Čestitka Saveza SKJ svome starešini Nj. Vis. prestolonasledniku Petru prilikom Njegovog rođendana
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije pozdravio je svoga starešinu Nj. Vis. prestolonaslednika Petra prigo-dom Njegovog rodendana dne 6. o. m. telegramom sledečeg sadržaja:
Njegovom Visočanstvu prestolonasledniku Petru, bratu starešini Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije Beograd. Brate Starešino, danas na oblet-nicu Tvoga rodenja svi Sokoli kralje-
vine Jugoslavije svoje misli upravljaju Tebi kao svome Starešini, šaljući Ti bratske pozdrave sa iskrenom željom za dug i sretan život. Budi zdrav, Sokole čili! Zdravo!
Za upravu Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije:
zamenik starešine Paunković.
Tyršev leča} u Novom Sadu
Savezni prosvetni odbor organizo* vao je pod vodstvom svog vanredno agilnog i požrtvovnog pretsednika br. dr. Vladimira Belajčiča vrlo uspeo te* čaj, 'koji je imao zadaču da spremi župske prosvetare, odnosno delegate P. O. župa na organizovanje Tyrševih proslava po svim našim društvima pri likom lOOgodišnjice rođenja sokolskog genija i osnivača Sokolstva dr. Miroslava Tyrša.
Tečaj, koji je bio odreden na dva dana i to 5. i 6. septembra, bio je u svakom pogledu, a osobito u svojoj organizaciji, sjajno aranžiran — za što mora da se oda puno priznanje svima članovima Saveznog prosvetnog odbo ra sa njegovim vrednim pretsednikom na čelu. U tečaju učestvovala su 44 slu-šaoca sa strane župa i društava, te ve* či. broj prosvetara i učitelja iz Novog Sada i okolice — svega preko 100 oso-ba, što je bez sumnje za ovakav tečaj impozantan broj. Zastupane su bile sve župe, neke i sa više učesnika — osim Banja Luke i Skoplja, kojima sc ne može opravdati abstinenca na ovom prvom saveznom tečaju, koji je pored svega bio vrlo aktuelan.
Prvi su u tečaj stigli učesnici iz župa Dravske banovine, sa kojima je doputovao i zam. starešine Saveza br. Gangl. Učesnici tečaja bili su od strane članova S. P. O vrlo srdačno prim* ljeni i pozdravljeni. U kancelariji župe Novi Sad — koja je za učesnike bila informaciona kancelarija — svaki je od njih dobio sva potrebna uputstva, sa-stavljena vrlo pregledno i sa mnogo brige i pažnje.
Treba na ovom mestu primetiti i podvuči, da se je S. P. O. pobrinuo za vrlo lepa prenočišta učesnika, iako su več rezervirane sobe u učiteljskom konviktu zbog dolaska daka bile otka* zane tek dan pre doputovanja tečajaca.
Obadva dana tečaja bila su posve* cena intenzivnom radu i to po devet sati dnevno, što znači, da je trebalo mnogo dobre volje i pažnje i sa stra* ne siušaoca i sa strane predavača.
U subotu, prema odredenom pro* gramu, od 7. do 8. sati ujutro bio je gimnastički čas, kojim je rukovodio stari sokolski radnik ah večito mlad vežbač župski načelnik br. Milan Teo* dorovič. Samo treba na ovom mestu istaknuti, da dobra polovica učesnika nije vežbala, što se večini od njih ne može oprostiti.
Tečaj je otvorio u svečanoj dvo* rani muške gimnazije sa uvodnim predavanjem »O Tyrševom Solkolstvu«
I.	zamenik starešine Saveza SKJ br. Gangl, koji je sa nekoliko reči pozdra* vio odlične goste sa zastupnikom g. Bana te gradonačelnikom br. dr. Boro-tom na čelu i sve učesnike, protuma-čivši važnost i potrebu tečaja. Preda* vanje samo je bilo duboko i sastav-jeno na svojstven način kako to ume samo brat Gangl. Saslušano je sa mno* go pažnje i na svršetku nagradeno du* gim odobravanjem.
Od 9—10 časova predavao je brat dr. Milan Prelog, profesor univerziteta u Skopiju o temi: Prilike u kojima se javio Tyrš.
Od 10—11 sati govorio je vanredno lepo i u konciznom obliku br. dr. Via* dimir Belajčič: O životu i radu dr. Mi* roslava Tyrša, te je upravo odeševio slušaoce
Profesor br. Franja Malin predavao jc nakon toga do 12 sati: O prete* čama dr. Miroslava Tyrša — čime je
dopodnevni program završen pa se pošlo na ručak, koji je uz vrlo jeftinu cenu prireden u Oficirskom domu, gde su se kroz sve dane boravka u Novom Sadu slušaoci hranili.
Posle podne od 15—16 govorio je br. dr. Kovačič na slovenačkom: O sa* radnicima Tyrša.
Od 16—17 sati predavao je br. prof. Krejčik Bogoljub: O Sokolstvu do godine 1882.
Brat Milan Teodorovič objasnio je od 17—18 sati u Ikratkom ali jasnom predavanju slušaocima sistem i meto* diku Tyrševog telesnog vežbanja, a nakon toga prešlo se u fizikalni kabinet, gde su prikazani diapozitivi uz predavanje br. prof. Mariča i prof. Malina. Prvi je govorio o Tyršu i kako treba da se deca upoznaju sa Sokolstvom, a drugi o šetnji kroz zlatni Prag.
Osobito se dojmilo predavanje br. Mariča, kojim nas je upoznao za nas novim iako več drugde možda starim načinima vaspitavanja sokolske dece — i videli smo, da brat prof. Marič ima sve odlilke, koje su potrebne da se de* cu zagreje za Sokolstvo.
Posle večere u devet sati pošli su učesnici tečaja na uspelu akademiju, koju je u počast rodendana našeg starešine Nj. Vis. prestolonaslednika Pe* tra priredilo u novoj dvorani palate Habag Sokolsko društvo Novi Sad. Svi su naime tečajnici dobili uz raspo* red predavanja još i besplatne ulazni* ce za akademiju — i na ovoj bratskoj pažnji odboru društva neka je naša naročita blagodarnost.
Nedelja bila jc opet posvečena radu, koji je počeo gimnastičkim ča* som. Od 8—10 sati održao je br. dr. Niko Mrvoš, tajnik S. P. O., predavanje: Pogledi i ideje dr Miroslava Tyrša, koje je bilo u nizu predavanja medu najjačima, i koje je bilo upravo na akademskoj višini.
Posle pauze govorio jc brat Gangl koji je medu ostalim spomenuo, da So kolstvo radom proslavlja rođendan svog uzvišenog starešine, kojemu že!i Božji blagoslov — te je pozvao da pri-sutni sokolskim »Zdravo« odaju po* čast Nj. Vis. prestolonasledniku Petru i kraljevskom Domu.
Nakon toga pretstavio je prisut-nima br. Vincenca Štepaneka, našeg starog prijatelja i tajnika Saveza Slo-venskog Sokolstva, koji je došao medu nas, da nam pregovori o Slovenstvu i Sokolstvu. Burno klicanje bio je iskren pozdrav bratu Stčpanku, koji je toliko naš koliko i Ceh.
U vrlo lepom predavanju na če* škom jeziku objasnio je br. Štepanefc učesnicima značenje i ulogu, koju treba baš Sokolstvo da vrši u Slovenstvu.
Predavanja su završena temom: Socijalni i nacionalni značaj Sokolstva,
o	čemu je od 11—12 sati govorio br. ing. Kosta Petrovič.
Posle podne održana je konferen* cija, koja je donela važne zaključke u pogledu prosvetnog rada uopšte, a o načinu Tyrševih proslava specijalno.
Uveče održana je zajednička opro* štajna večera u dvorani hotela »Slobo* da«, na kojoj su se izrekle zahvale pre* davačima i učesnicima tečaja, osobito jrači Ganglu, Štepaneku i dr. Belaj-čiču.
Sutradan večina jc učesniika otpu* tovala kuči, kuda če poneti mnogo novog znanja i volje za ojačani sokolski prosvetni rad. — J. P.
ROSIJA - FONSIER ♦ DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD
Pozdravi Savezu SKJ
Šibenik. Polažuči temeljac kamen svom Sokolskom domu, novoj utvrdi
i	svetioniku na obalama našega Jadrana, Sokolsko društvo Šibenik podastire svom uzvišenom Starešini izraz dubo-ke odanosti sa toplim željama duga i sretna života. — Sokolsko društvo Šibenik, starešina Rodič.
Šibenik. U radosnom času kad ban Primorske banovine polaže temeljac našem novom domu na rodendan na-šeg uzvišenog Starešine, starešinstvu Saveza sa obala Jadrana gromki bratski Zdravo! — Sokolsko društvo Šibenik, starešina Rodi č.
Prčanj. Prigodom rodendana Nje-govog kraljevskog Visočanstva kraljeviča Petra podastrite prisegu naše sokolske vernosti. — Soko Prčanj.
Vukovar. Sokolsko društvo Svi-njarevci sa svoje svečane proslave rodendana Njegovog Visočanstva prestolonaslednika Petra pozdravlja svog starešinu, moleči Svevišenjega da Mu udeli dug i sretan život na korist i ponos Sokola. Živio! Zdravo! — Tajnik Hube r, starešina Žabarovič.
Trogir. Sa svoje svečane sednice prigodom osmog rodendana Njegovog kraljevskog Visočanstva prestolonaslednika Petra, prvog starešine Sokola kraljevine Jugoslavije, šalju Sokoli Sokolskog društva Trogir svome pr-vom Starešini svoje najiskrenije čestitke, gledajuči u Njemu zalog za na-predak sokolske misli, želeči Mu dug život na korist Sokolstva i j edinstvene Otadžbine, pripravni uvek za Njega, Dom Karadordeviča, Otadžbinu i sokolsku ideju sve žrtvovati. Zdravo!
—	Starešina Josip Koščina.
Otok. Sokoli i Sokolice slaveči rodendan svojega milog starešine prestolonaslednika Petra sa svečane sednice kliču Mu Zdravo! — Sokolsko društvo Otok.
Velika Kikinda. Vršeči svoju sokolsku dužnost proslavljamo dan ro-denja Njegovog kraljevskog Visočen-stva, a našeg brata saveznog starešine kraljeviča Petra. Da Mu Bog daruje
dug život, zdravlje i sokolski razvitak i napredak! — Sokolsko društvo Velika Kikinda.
Tuzla. Sa svečanog osvečenja kamena temeljca Sokolskog doma kralja Aleksandra I. u Tuzli, tuzlansko Sokolstvo pozdravlja bratski Savez. — Zdravo! — Starešina Nikifor Tari i č.
Sibinj. Sa veličanstvenog okružnog sleta u Sibinju svi Sokoli i Sokolice brodskog okružja svesrdno pozdravljaj u svoje savezno vodstvo i kliču jednodušno: Živelo starešinstvo Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije! — Zdravo! — Sokoli okružja Sl. Brod.
Aleksandrovo. Prigodom razviča društvenog barjaka, otvorenja doma i proslave dvadesetgodišnjice opstanka, šaljemo Savezu bratske pozdrave uz izraze duboke odanosti vrhovnome starešini Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije Njegovom kraljevskom Vi-sočanstvu prestolonasledniku Petru. — Sokolsko društvo Aleksandrovo.
Gorenja vas. Ob otvoritvi Sokolskega doma na meji države v Sovod-nju župa Kranj, pošiljamo bratske pozdrave. Zdravo! — Sokol Sovodenj.
Karlovac. Sa prvog svog sleta ša-Ije Sokolska župa Karlovac svojem starešini kraljeviču Petru i ostaloj upravi svoj sokolski Zdravo! — Starešina M a 1 o v i č.
Solin. Okupljcni razvijajuči svoju novu sokolsku zastavu, pozdravljamo naše vrhovno starešinstvo. Zdravo! — Sokolsko društvo Vranjic.
Vukovar. Sa svog sleta u Vukova-ru, Sokoli župe Osijek šalju bratske i srdačne pozdrave starešinstvu brat-skog Saveza, kličuči iz dubine svojih oduševljenih srdaca snažni bratski i sestrinski trikratni Zdravo! — Dimitrije Petrovič, starešina župe.
Drnje. Sa prve skupštine članovi Sokolskog društva Peteranac šalju prvi sokolski pozdrav svom starešini Njegovom Visočanstvu prestolonasledniku Petru i celom saveznom starešinstvu. Zdravo! — Starešina D o n-č e v i č.
/Ш
Popunjenje načelništva Saveza SKJ
Na osnovu Zakona o osnivanju Sokola kraljevine Jugoslavije, prema saglasnosti gospodina Pretsednika Mi-nistarskog Saveta Br. 2776, od 24. VII. 1931. godine imenujem u upravi Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije:
za III. zamenika načelnika A m * brožiča Miroslava, direktora Delniške tiskarne u Ljubljani;
za III. zamenicu načelnice Trdinu Jožu, učiteljicu I. ženske gradan* ske škole u Ljubljani.
Ministar prosvete:
B. Maksimoviče, r.
Ministar vojske i mornarice: Drag. Ž. Stojanovič s. r.
VI. sednica izvršnog odbora Saveza SKJ,
odr/nua 31. augusla 1931. u Beogradu.
Brat Paunkovič otvara sednicu i izručuje brači pozdrave I. potstare&i* ne brata Gangla, kojeg je posetio u mestu njegovog oporavka i s njime razgovarao o tekučim poslovima Saveza.
Pošto je zapisnik prošle sednice
ii	celosti otštampan u »Sokolskom Glasniku« i pošto je konstatovano, da su svi zaključci poslednje sednice iz* vršeni, to se zapisnik overovljuje.
Brat načelnik Bajželj podnosi opširan izveštaj o radu načelništva i tehničkog odbora Saveza. Kako je de* taijan izveštaj o radu načelništva, a naročito o prednjačkoj školi i o na-tecanju izašao u poslednjem broju »Sokola«, to o tome neee na sednici referisati. Zatim podnosi dataljno iz« raden referat o otkazu prostorija pvednjačke šfkole u Mariboru i to kao odgovor na upit Ministarstva vojske i mornarice. Ovaj referat prima se u celosti, pa če se isti uputiti tom mi-nistarstvu. — Nadalje brat načelnik upozorujc na izveštaje o ovogodiš-njiin župskim sletovima, koji če se sa kritičkim opuskama objaviti u »Soko* lu« pa če svak moči proučiti vrednost pojedinih priredaba. — Prema več ranijem zaključku obdržavati če sc utakmica za prvenstvo Saveza u odbojci. Kako bi se podigla što veča
volja za ova takmičenja u budučnosti, predlaže, da se ustanove prelazni darovi za članove, članice, naraštaj i na* raštajke, a koji bi dar za slučaj da bi jedna sokolska župa kroz tri, odnos* no 5 godina stalno pobedivala, ostao vlasništvo dotične župe. — Ovaj se predlog brata načelnika prima
Na utakmicu odbojke bratska Čcskoslovenska obec sokolska odlu-čila je da pošalje jedno uzorno zen* sko odelenje utakmičatki, sa kojima dolazi i jedan član pretsedništva ČOS. Tom odelenju trebalo bi ishoditi po* vlaštenu vožnju, a i zbrinuti se za nastambu i prehranu. Glcdom na či-njenicu, da sc bratska ĆOS priprav* no odazvala našem pozivu, a i staro gostoprimstvo, odlučeno je, da ova ekspedicija ČOS bude gost našega Saveza.
Brat načelnik upozoruje, da se 6. septembra sprema u Ljubljani veliko narodno slavlje — otkriče spomenika Kralja Petra — kod kojeg če u velikem broju sudelovati Sokolstvo sviju župa sa teritorija Dravske banovine, tako da če Savez morati preuzeti vodstvo. Predlaže, da glcdom na to upra* va Saveza položi venac na spomenik.
—	Zaključuje se, da se ovaj predlog prihvača. Votira se potreban kredit za nabavu venca, a kao delegati Saveza imadu svečanosti sudelovati i položiti venac brača dr. Riko I'ux, Milan Stcrlekar i sestra načelnica Ska* larjeva.
U vidu i nastojanju što intenziv* nijeg rada u našem Sokolstvu odlučilo je načelništvo Saveza da se za dan 17. oktobra sazove u Beogradu zbor župskih načelnika i načelnica. Jedna* ko če se tekom vremena obaviti i pre* gl e d sletskih vežbi po svima župama Saveza.
Kako je dosadašnja načelnica So* kolske župe Kranj podnela ostavku na to mesto, to se zaključuje na predlog brata načelnika da se imenuje na* čelnicom župe Kranj sestra Šega Nada iz Jesenica, a njezinom zamenicom sestra Horvat Lojzka iz Radovljice.
Brat načelnik obširno obrazlaže potrebu vaspitanja dobrih sokolskih radnika u inostranstvu na visokim školama za telesnu !kulturu. Več ra* ni j e zaključkom izvršnog odbora bilo je odlučeno da se pošalju dvojica članova na takav študij u inostranstvo. Pomnim raspitivanjem ustanovilo sc, da je danas takova škola najbolja u Berlinu. Načelništvo Saveza naročitim
raspisom zatražilo je od župa, da ene imenuju kandidate. Neke župe predložile su kandidate, ali to su u večini starija brača, ponajviše nastavnici gimnastike. No načelništvo Saveza stavilo se na stanovište da na seuaij treba odaslati mladu braču, od k 'jih če stečeno znanje moči upotrebiti So* kolstvo. No oseča se potreba i j?dne visoko vaspitane prednjačice, pa zato konkretno predlaže, da se sada poša* Iju u tu školu po jedan član i jedna članica, i to brat Janko Kavčič iz Ma* ribora te sestra Milica Stražnicky iz Vinkovaca. Za slučaj da se navedena sestra nebi mogla odlučiti za polazak ove škole, to predlaže da se onda kao drugi stipendista pošalje brat Polič iz Maribora. — Ovaj se predlog brata načelnika prima time, da svaki od njih ima da potpiše revers, da če na* kon dovršenog študija ostati isklju* čivo u službi Sokolstva kroz 6 godina, inače u protivnom slučaju ima pevra-titi sve troškove.
Nadalje prelazi na pitanje savez* ne prednjačke škole. Brat načelnik predlaže da se ona održi naredne 60-dine i to po uzoru prošle, sam:> sa tom razlikom da se u ovu školu, koja bi počela meseca februara, ne prima nikoga bez propisanog prijamnog ispi* ta, a u školu kako inušku, tako žensku da se primi najmanje 30, a najviše 50 članova ili članica. — Nakon po-vedene debate zaključuje se, da se naredni prednjački tečaj ima organi* zovati po načelništvu Saveza, da se u tečaj primi najmanje "30 članova, a najviše 50 članova, odnosno članica,
Prelazi se po tome na daljnju tač* ku dnevnoga reda: Brat dr. Bclajčič izveštava, da če se 5. i 6. septembra održati dvodnevni tečaj o Tyršu u Novom Sadu. Prema dosadašnjim prijavama biti če oko 60 učesnika iz celog Saveza. — Obrasci za prosvetne izveštaje dovršeni su i staviče se u promet. — Tečaj prosvetne škole u Pragu pohadala su brača Krejči iz Su* botice i Nikšič iz Karlovca, pa su ga dovršili sa lepim rezultatom — Srp-ska Matica u Novom Sadu poklonila je saveznom prosvetnom odboru 1500 diopozitiva, sa kojima če se spremiti lepi ciklus predavanja. — Prosvetni odbor izdao je do sada knjigu »O leto* vanju« te knjigu »Češki udžbenik«, koji če se ovih dana staviti u prodaju. Konkurs za knjigu »Sokolski bukvar« nije uspeo, pa de prosvetni odbor sam ovu knjigu napisati. — Pretsednik se žali na praksu, koja sc javlja previse u sokolskim redovima, a ta je, da pojedini sokolski pisci izdaju sokolske knjige, a bez znanja i odobrenja pro* svetnog odbora Saveza, a posle ipak ovakove knjige naturuju sokolskim društvima. Moli, da se ponovno pod* vuče, da se po sokolskim župama i društvima ’ mogu rasturivati samo one knjige, koje su prethodno prošle kroz eenzuru saveznog prosvetnog odbora.
—	Kako izveštaj, tako i svi predloži brata prosvetara primaju sc u celosti.
Nakon ovoga podnaša izveštaj pročelnik gospodarskog otseka brat Branko Živkovič, pa se temeljem nje* govoga referata zaključuje:	Molba
brata Norberta iz Ptuja za podelenjc potpore iz Oraženovog fonda upučuje se nadležnoj župi na mišljenje i predlog. — Molba brata Novaka iz Celja za potporu i otštetu za izgub* ljeno odelo ne uvažuje se. — Na mol-bu župe Tuzle za intervenciju radi podele potpore iz banovinskog bud-žeta zaključuje se da sc piše nadlež* noj banovini, a jednako i svim ostalim banovinama, da u budžetu pred* videne kredite podele župama prema predlogu i pravilniku Saveza. — Mol* bi župe Kranj, da se Sokole regrute članove Sokolskog društva Škofja Loka oprosti od plačanja članarine, udo-voljava se. — Na upit Jugosloven* skog prosvetnog filma glede prodaje kopije jednog filma ČOS zaključuje se, da se ta kopija može prodati uz cenu od Din 25.000. — Župi Pariz za pokriče troškova za vreme boravka brače u Parizu votira se iznos od 450 franaka. — Bratu Miroslavu Milinu, saveznom stipendisti u Pragu, odo* brava se isplata platc, odnosno stipen* dija za deseti mesec u iznosu od 1800 Din.
Po tome se prelazi na izveštaj or* ganizaciono * pravnog otseka. Žalba društva Zagreb 1 protiv naredenja uprave župe Zagreb, da se protiv jednog člana provede disciplinska istra* ga' s razloga što je imenovani svojim predlogom od 12. juna 1930. na ravnateljstvo državne ženske i inuške učiteljske škole u Zagrebu zamolio osnutak sokolskog društva na ženskoj i muškoj učiteljskoj školi, odbija sc i to s razloga, jer je uprava društva Zagreb I dužna pokrenuti disciplinski postupak na zahtev uprave župe i u svemu se pokoravati nalozima župe. Ovo stanovište izrečeno je ne samo u strogom pojmu sokolske discipline, nego i u 15. tačei § 3. te u § 4. društvenih pravila uvezi sa § L disciplin* skoga postupka
Jednako se nalaže i društvu Zemun da ima pokrenuti disciplinski po-stupak protiv jednog brata s istih
razloga kao i u slučaju zagrebačkog društva.
Brat blagajnik podnosi izveštaj o poslovanju blagajne za mesec maj 1 juni o. g., koji se izveštaj prima do znanja.
Brat tajnik Brozovič podnaša iz* veštaj o tekučim i internim poslovima savezne uprave, pa se medu ostalima odobrava otsustvo bratu Miroslavu Vojinoviču. — Izveštaj starešine župe Novi Sad o osvečenju zastava u Su* botici prima se do znanja, iako sc sam akt po saveznoj upravi ne može nikako odobriti, jer ne počiva strogo na propisima organizacije. — Izveštaj brata potstarešine Mergentalera o za* stupstvu uprave Saveza na sletu župe Osijek u Vukovaru prima se sa zado* voljstvom do znanja.— Izveštaj o ra* du župe Pariz i o njezinim potrebama za daljnji razvitak prima se do znanja — Prima se do znanja zahvala Československe obec sokolske na če* stitci prigodom pobede u Parizu.
Izveštaj brata tajnika 'kao i svi njegovi predloži primaju se u celosti.
U eventualijama brat Stevo Kne-ževič podnosi naročiti predlog gledom na dužnosti Sokolstva u vaspitavanju našega naroda u moralnom i fizičkom pogledu ,a u vezi pomaganja države u njezinim velikim akcijama. Opširno obrazloženi i dokumentovani predlog prima sc i prema njemu poduzeče se odgovarajuča akcija.
Član savezne uprave brat dr. Riko Fux podneo je sledeči predlog:
Pošto se pojedina sokolska dru* štva ili pojedini sokolski funkcioneri još uvek obračaju sa raznim intervencijama direktno na državne i samoupravne vlasti i to najviše puta za lica i stvari, koje naše intervencije ne zaslužuju, i pošto su ovakove inter*
vencije samo na štetu sokolske organizacije, zaključuje se:
1. ni jedno sokolsko društvo ne sme kod nikakove vlasti i u nikako-vom slučaju da interveniše.
Ako je u kakvom slučaju potrebna savezna intervencija, onda treba društvo da to javi Savezu preko nadležne župe, koja mora dati po predmetu svoje mišljenje. Ako se Savez uveri, da je intervencija u istinu potrebna, tek onda če se ona izvršiti.
2. Isto tako zabranjuje se, da bili kod pojedinih vlasti, bilo kod prc:; stavnika vlasti intervenišu bilo koji sokolski funkcioneri kao Sokoli.
3. Kad se pojedini pripadnici sokolske organizacije obračaju sa intervencijama na svoje prijatelje kod pojedinih vlasti, ne smeju toga nikachi činiti kao Sokoli ili u ime svoje sc-kolske jedinice, več samo kao privatna lica.
4. U svim slučajevima treba s; ravnati prema članu 1. ovoga za ključka.
5. Prema društvima, župama i po jedincima, koji se nebi držali gornji!: propisa, zavešče se disciplinski postu-pak, a sve vlasti i nadleštva svaku cc intervenciju, koja ne dolazi preko Sr veza, bez dalnjeg odbiti.
Ovaj se predlog prihvatio u c e'.-sti sa tim dodatkom, da se naročit? i-: okružnicom ima saopštiti svima dru štvima, župama i četama sa naročit rn upozorenjem najstrožega provadan'
Pošto je pročelnik revizionog d.; bora brat Nišavič još saopštio. da su svi sletski računi sredeni i sve sl-; ske knjige zaključene, zaključuje se da se za početak meseca oktobra im:", sazvati na uredovanje revizioni odbo Saveza.
Is načelništva Savesza SK
Takmičenja ti odibojci za prvenslvo Saveza SKJ
Za takmičenje članova, koje če se održati u nedelju dne 13. septembra
o.	g. u Mariboru, prijavljeno je 13 ode* lenja članova i 7 odelenja muškoga na-
raštaja. Članska odelenja šalju župe: Beograd, Bjelovar, Celje. Karlovac, Kranj. Ljubljana, Maribor, Novi Sad, Osijek. Sušak, Vel. Bečkerek, Varaž* din i Zagreb; muški naraštaj prijavljen je iz župa: Beograd, Ljubljana, Maribor, Novo mesto, Osijek, Varaž* din i Zagreb.
Borba za prvenstvo Saveza biče dakle veoma zanimiva, a to naročito medu članskim odelenjima.
Za takmičenja članica u Zagrebu, koje če sc održati dne 20. septembra, prijavile su svoje učestvovanje župe: Beograd, Maribor, Osijek, Sušalk i Zagreb; za ženski naraštaj pak župe: Beograd, Ljubljana, Maribor, Novo mesto i Zagreb.
Pri obim takmičenjima. u Mariboru i u Zagrebu, nastupiče izvan okvira
takmičenja za prvenstvo Saveza S v J takoder po jedna vrsta članova i članica, koje šal je bratska ČOS iz Pran, da se tako ogledaju sa našim pobcđ '-čkim odelenjima. Taj korak, koji j? poduzelo na naš poziv pretsedništva ČOS, lep je dokaz bratskih medusoš j nih veza i bez sumnje je, da če mo:.n našim vrstama uvelike ojačati zanimanje za igru odbojku, da bi na taj nač’n postala obljubljena u našim društvi: : i kako to i zaslužuje. Radosni smo, što čemo opet i ovom prilikom moči da n našoj zemlji pozdravimo braču i sestre sa severa.
Takmičenja u odbojci za prvenstvo Saveza SKJ biče odsada stalna sa ve/• na priredba, koja če se održavati svake godine u drugom kraju. Uprava Saveza je za ova takmičenja nabavil i prelazne darove, koje če dobiti pobed-nička vrsta svake kategorije. Praviln ■:
o	prelaznim darovima biče objavljta u tchničkom glasilu »Sokolu«.
tm i m
/up« Han/a £uka
REZULTATI ŽUPSKIH TAKMI* ČENJA.
Prilikom župskog sleta koji je održan o Vidov*danu o. g. u Banjoj Luci, održana su i župska natecanja i to: naraštaja, članica i scoskih sokolskih četa. Natecanja članova po zaključku T. O. župe odgodena su radi preobilnosti materijala za kasnije.
Takmičenje naraštaja: Takmičilo se 5 odelenja muškog naraštaja, od kojih 2 viša i 3 niža, zatim 3 niža ode* lenja ženskog naraštaja Kod natecanja u višeni odelenju, 1. mesto postiglo ic 1. odelenje Sokolskog društva Banja Luka sa 152.72 tačke od predvidenih 108 tačaka za diplomu, i s tim zaslu* ženo osvojilo naraštajsku zastavu, koja je prilikom ovog sleta razvijena kao župska prelazna pobednička zastava. Kod natecanja naraštaja nizih odele*
nja postiglo je kod muškog kao i ženskog naraštaja 1. mesto Sokolsko dru štvo Drvar sa 119.925 tačaka, odne >n t 142.30 tačaka.
Kod takmičenja članica: I. m:-:; > postiglo je Sokolsko društvo Banj -Luka sa 118.65 tačaka.
Takmičenja seoskih sokol, četa:
Od 25 sokolskih četa ove župe ii r i stupilo je takmičenju za prvenstvo u župi njih 11 sa 64 takmičara.
Po četama rezultati takmičenja л sledeči:
I mesto Sokolska četa Otoka, društvo Krupa sa 257.50 bodova; II. mesto Sokolska četa Vueijak, društvo Prnja vor 196.50; 111. mesto Sokolska četa Radomirovac, društvo Bos. Novi 176.—; IV. mesto Sokolska četa Sijiv-no, društvo B. Luka 175.50; V. mesto Sokolska četa Pučcnik, društvo Prnja-vor 144.50; VI. mesto Sokolska četa Omarska, društvo Prijedor 144 50: VII mesto Sokolska četa Štrbei, dni
Uredništvo »Sokolskog Glasnika« preselilo se fe iz Narodnog doma u prostori je Učiteljske tiskare, Frančiškanska ulica 6, telefon toro J 2312 — Ljubljana-
Molimo sve bratske župe, društva i braću saradnike, da svoje dopise unapred šalju izravno uredništvu na novu adrena. Pretplate, oglase i narudžbe slati kao i dosad upravi lista, Narodni dom, telefon br. 2543 — Ljubljar •
štvo Prnjavor 144.—; Vlil. mesto Sokolska četa Obsječko, društvo B. Luka 140.—; IX. mesto Sokolska četa Svod* na, društvo Prijedor 135.50; X. mesto Sokolska četa Perna, društvo Krupa 133.50: XI. mesto Sokolska četa Klaš* nice, društvo B. Luka 94.—.
Kao pojedinci zauzcli su;
L mesto brat Mihajlo Gajič, Šljiv= no sa 62.50 bodova; 11. mesto brat Arif Suljič, Otoka sa 47.—; III. mesto brat Oušan Marič, Omarska sa 45.—; IV. mesto brat Nikola Čurguz, Puče* nik sa 43.—; V. mesto brat Nikola Lončarič, Otoka sa 42.50; VI. mesto brat Aleksa Miketišin, Vučijak sa 42.—; VII. mesto brat Dušan Dimič, Obsječko sa 41.—; VIII. mesto brat Fehim Halilovič, Otoka sa 40.50; IX. mesto brat Branko Obradovič, Svodna sa 39.50; X. mesto brat Branko Petrovič, Vučijak sa 39.—.
U pojedinim granama najbolje rezultate postavili su: U skoku u visinu br. Mihajlo Gajič, Šljivno 140 cm; u skoku u daljinu brat Nikola Čurguz, Pučenik 585 cm; bacanje kugle od 7'/ br. Mihajlo Gajič, Šljivno 12.20 m; tr* Čanje na 100 m br. Arif Suljič, Otoka sa ll0/io sek. '
Kao i sam ovogodišnji slet, nate* canja usled učestvovanja seoskih sokolskih četa pokazuju znatan uspeh i napredak prema dosadašnjim takmiče* njima. Naročito valja istaknuti orga-nizaciju i disciplinovanost seoskih če* ta i njihovih odelenja. Nastupi ovih naših najmlađih sokolskih jedinica uopšte ostavili su najbolji utisak na sve, i u punoj meri opravdali nadu u uspeh akcije, koju Sokolstvo preuzima na selu.
Župa Beograd
SOKOLSKO DRUŠTVO BEOGRAD II. Sa letovanja u Dvoru.
Več je više od mesec dana kako su mladi Sokoliči i Sokolice iz društva Beograd II. sa starijom bračom napustili zažarene prestoničke ulice, vinuli se u Bosansku Krajinu, i došli u ovo planinsko mesto da provedu leto. Smestili se u vrlo ugodnoj i pro-stranoj školskoj zgradi osnovne škole, pred kojom je veliki i divni park. Udesili sokolski logor, uredili jedan savršeno interesantni život, ispunjen sokolskim vežbama, igrom, kupanjem, izletima u bližu i dalju okolinu. Vri u školi i dvorištu kao u košnici: pes-ma, svirka, igra, žagor, poklici i sladak smeh razdragane osvežene deči-'c i mladeži...
Čist, pogodno čist planinski vaz-tiuh, koji krepi i osvežava, struji sa ckolnih šumovitih masiva u velikim talasima i plavi ovo inače zdravo mesto i u njemu ovu malu sokolsku na-seobinu. Una sa svojom kao suza bi-strom planinskom vodom mami mlade kupače, pružajuči im jedno najomilje-nije zadovoljstvo i uživanje.
Svako jutro zvuk trube u rane ča-sove budi ovc male vojnike i poziva na ustajanje, na rad, na igru. Opomi-nje ih na dužnosti i zadače, jer i na letovanju Soko ne zanemarujc svoje za* dače. Ceo dan ispunjen je lepim razno-vrsnim i zabavnim rasporedom. Za sve su odredeni časovi: za ustajanje, obede, igre, kupanja, vežbe, šetnje, zabave, čitanje, izlete i t. d. I sve se to izvodi sa neobičnom voljom, velikim zadovoljstvom, veselo i sa utakmicom ko če biti bolji, vredniji i uredniji.
Blago i očinsko staranje vode le* tovanja, umešnog i taktičnog brata dr. Dragog Dordeviča, koji i sam uživa u radu sa decom, čini jednu tako pri-jatnu atmosferu, da sc svako oseča veselim i raspoloženim. Njegovi pomagači, mlada brača, načelnik brat Roksa, mirni i odmereni brat Joca i uvek nasmijani brat Caca, tu su da upute, pomažu, posavetuju i to sve bratski i nežno kao prava brača.
Logor je privukao pažnju i stekao simpatije cclokupnog naroda, koji sa živim interesovanjem — kao pra* vi domačin — prati život svojih malih i veselih gostiju. Naročito brat Bekič, neumorni sokolski radnik, čovek širokog nacionalnog zamaha, posvetio je svu svoju pažnju brači Sokolima i stara se da im stvori što miliji i ugodniji boravak u ovom go-stoljubivom gradu, kako bi svi poneli Što lepše i trajnije uspomene na ove krasne bezbrižne dane.
Život u logoru tako je prijatno utieao na dccu, da se kod njih oseča veliki napredak. Deca su zdrava, vesela, čila i fizički okrepljena.
No Sokoli pri svem tom ne zabo-ravljaju na svoje dužnosti. Oni redovno vežbaju, spremaju se za javne ča-sove i sokolske priredbe. Rade i vrše propagandi! za sokolsku ideju, prave izlete i održavaju veze sa bratskim društvima u mestu i okolini.
Jednu bratska manifestacija tak-vog zajedničkog rada bila je u subotu
8.	augusta, kada su zajedno sa Sokolima iz Dvora i B. Novog prirediti u parku veliki kermes sa interesantnim i probranim programom.
I tako če Sokoli iz prcstonice osta-viti lepe uspomene u Dvoru, a i sami poncti ioš lenše.
SOKOLSKO DRUŠTVO ST. PA* ZOVA.
Na najlepšem mestu ulice Prestolonaslednika Petra, dičnog starešine Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, podignuta je velikim marom i požrt-vovanjem Sokolskog društva St. Pa* zova lepa i moderna sokolana, koja nosi naziv: Sokolski dom Kralja Petra
I.	Velikog Oslobodioca.
Značaj ovog Sokolskog doma u našem mestu je tim veči, što je isti podignut tik uz Zdravstvenu stanicu i sa hodnikom usko spojen sa njome.
Sl. Pazova: Sokolski Dom Kralja Petra I. Velikog Oslobodioca sa zgradom Zdravstvene stanice.
Ovo izgleda da je jedinstven primer, da su tako usko spojene jedna nacionalna, a druga higijensko-socijal* na ustanova. Samo po sebi se razume, da če saradnja ovih dvaju ustanova doneti našem mestu dragocene plo* dove.
Zdravstvena stanica pored svojih socijalno-higijenskih zadataka, koje ovde u narodu izvršava ima još i škol* sku polikliniku, koja se stara o za* štiti zdravlja učenika i nastavnika i o polikliničkom lečenju obolelih.
Naša otadžbina se stara, da ima zdravu, otpornu i za život sposobnu dccu, jer time hoče da osigura bol ju budučnost našem narodu, koji če te* lesno i umno zdrav još bolje i preda* nije da služi svome kralju i domovini
Izgleda, da če ove dve ustanove udružene moči najbolje da odgovore zahtevima drage nam otadžbine i da če se uvek moči uzajamno da nado-punjuju.
U radu za unapredenje zdravlja našeg naraštaja, naše školske dece, ima Sokolstvo veliki udeo. Ono do-lazi u radu na zdravstvenoj zaštiti i telesnom vaspitanju učenika u Jugoslaviji na prvo mesto.
Soko kraljevine Jugoslavije sa svojim organizacijama pokazače u pogledu unapredenja zdravlja školske dece odlične rezultate. Mi svi, koji se bavimo Sokolstvom od svoga detinj* stva, znamo, da sokolska ideja po svo-joj sadržini obuhvata dušu i misli svakog pojedinca i prodire na ta j na = čin u duševnost celog naroda, a svoj koren je duboko pustila u ctici i mo-ralu i hoče da uzdigne dušu celog na* roda do vrhunca svih plemenitih oso* bina kulture i civilizacije.
U tom delanju Sokolstva i u tom njegovom pravcu, teško da postoji danas druga snaga, koja bi mu bila ravna i koja bi se sa istom blagorod* nošču i širokogrudnošču obračala svakom članu te velike slovenske zajed-niee. Eto, na toj i takovoj osnovi izvodi Sokolstvo fizički odgoj svojih članova, pa i onih najmladih, te se ovde telesne vežbe javljaju sa svojim naročitim obeležjima, dobivaju naro* čitu sadržinu svojim radom, a njima Sokolstvo otvara šire i jasn-je vidike na sve strane. Mi znamo nadalje, da je osnivač i pokretač Sokolstva dr Miroslav Tyrš postavio sebi, odnosno Sokolstvu za glavni zadatak, brigu
0 zdravlju telesnom, duševnom i mo* ralnom, a cilj je: »da sav narod stoji
1 ostane kao jedan junak, o čiji če se neprobojni oklop najposle razbiti ubojnički mačevi.«
Tyršcvc ideje su sa velikim odu-ševljcnjem prihvatili i drugi slovenski narodi i na tim idejama zida kao vredni ncimar i naš narod svoju bolju i lepšu budučnost.
Naše Sokolstvo duboko prožeto svim ovim odlikama, razume se, da če i u našem mestu u zajednici i uskoj saradnji sa svojim najbližim susedom Zdravstvenem stanicom, koja takoder propagira narodno zdravijo i radi na njegovom poboljšanju i snaženju, mo* ei uneti drugi nov i zdraviji način ži vota u redove našeg seoskog naselja, a naročito školske dece.
Novi Sokolski dom u Staroj Pa* zovi vezan je sa zdravstvenom stanicom sa jednim hodnikom, tako, da se neposredno iz sokolske garderobe do* lazi odmah u kupatilo zdravstvene stanice. Prema torne če se naši Sokoli posle svakog svog vežbanja moči bes* platno okopati pod staničnim tuševi-ma, što čc u prvom redu koristiti n j i-hovom zdravlju, a za tim če se još tnkovim postupkom najmladi, deca i naraštaj naučiti i privikavati naj*
osnovnijem principu higijene — čistoči.
Osim toga sprovodi se iz Zdrav* stvene stanice u sokolanu topla i hladna voda za umivaonik kao i voda za higijenski uredene ktozete.
Ovim je Zdravstvena stanica dala mogučnosti Sokolskom društvu, da se u njegovom novom domu sprova* daju osnovni principi čistoče i higijene i da se na isto Sokoli več od de* tinjstva privikavaju i da shvate to kao svoju svakodnevnu potrebu, pa da onda isto čine i propaguju kod svojih kuča i u porodicama.
Nadam se, da če Sokolsko dru* štvo u Staroj Pazovi na čelu sa svo* jim upravnim odborom ozbiljno i pravilno shvatiti ovu saradnju sa Zdravstvenom stanicom i da če ta saradnja doneti ne samo koristi mestu i gradanstvu u zdravstvenom pogledu, nč£o da če ona služiti kao primer i podstrek drugim sokolskim društvi* ma, da i ona uprave svoje stremljenje na sličnu saradnju, a sve u dulu Sokolstva za slavu i čast kralja i otadž* bine. — Dr. V.
*
Poset L zam. starešine Saveza br. Gangla.
Na želju odbora Sokolskog dru* štva Stara Pazova, pri povratku iz No* vog Sada, gde je prisustvovao Tyrše* vom tečaju, zaustavio se I. zamenik starešine Saveza SKJ br. Gangl u St. Pazovi i u pratnji br. Poharca iz Ljubljane posetio je novi, veoma lepi i praktično uredeni Sokolski dom. Na sa* moj stanici br. Gangla pričekali su skoro svi odbornici sa svojim agilnim starešinom na čelu, te zastupnik sres* kog načelnika. Nakon srdačnog pozdrava povela su brača svog omilje* nog gosta u sam grad, gde je razgle-dao najpre novi Sokolski dom i letnje vežbalište, na kojem su se svi i foto* grafirali. Nakon toga pošlo se u Slo-vački narodni dom, gde se je brat Gangl upisao u spomen-knjigu. Oda-vde povedeni su gosti u restauraciju na zajedničku večeru, na kojoj je pa*
lo	nekoliko oduševljenih govora. U to je nadošlo vreme da se pode na sta* nicu, ali je brat Gangl još jednom pošao u Sokolski dom da pozdravi članove-vežbače, koji su baš to veče imali svoj prvi čas u novoj sokolani Uz tople ovacije rastao se br. Gangl sa bračom i sestrama iz “St. Pazove, obečavši im, da če po mogučnosti pri* sustvovati svečanom otvorenju Sokolskog doma. Ovaj njegov poset kao izraz osobite pažnje spram Sokola u St. Pazovi učinio je na sve radostan i dubok dojam.
Župa Bjelovar
SOKOLSKO DRUŠTVO DUBRAVA
9.	augusta priredilo je Sokolsko društvo Dubrava svoju I. javnu vežbu, koja je uspela vrlo dobro. Premda mesto Dubrava ima slabu saobračajnu vezu, ipak je na ovu svečanost prispeo lep broj Sokolova.
Autobusima i kolima prispelo je u velikom broju članstvo Sokolskih dru-štava bjelovarske župe Vrbovec, Sv. Ivan Žabno i Gradec, zatim zagrebač-ke župe Sokolska društva Čazma, Iva-nič-grad i Kloštar Ivanič. Kod dočeka pojedinih društava svirala je domača vatrogasna glazba.
Na velikom vežbalištu iza vatro-gasnog spremišta sakupilo se oko 1200 gledalaca, od toga ogroman broj se-ljaštva, koje je došlo iz okolišnih sela da prisustvuje sokolskoj manifestaciji u Dubravi. Tačno u 5 sati starešina Sokola u Dubravi brat Fabijan Stipan pozdravlja prigodnim govorom Sokolstvo i publiku. Uz sviranjc sokolske koračnice stupa na vežbalište muški i ženski podmladak (37) Sok. društva Dubrava pod vodstvom sestre Hytichl i br. Sabola. Izvadaju vežbe sa zastavicama. Energičnim nastupom i prvim stavovima u izvadanju ovih vežbi podmladak zadivljuje gledaoce. U dru-goj tački nastupio je ženski naraštaj
(7), a onda muški (8), svi iz Dubrave. U 4. tački pod vodstvom brata V. Ul-mana izvele su članice (8) iz Vrbovca simboličnu proštu vežbu. Zatim su pod vodstvom br. Martinčeviča u prostim vežbama nastopili članovi (36) iz Dubrave, Sv. Ivan Žabna i Vrbovca. Ove vežbe brata Mudriniča izvedene su veoma skladno. U sestoj tački nastopilo je odelenje brače iz Dubrave (7) na ručama pod vodstvom br. Cv. Bari-šiča i odelenje brače iz Sv. Ivan Žabno na preči pod vodstvom br. Stjepana Horvata. U slcdečoj tački pod vodstvom istog brata nastupio je sa proštom vežbom muški naraštaj (9) iz Si'. Ivan Žabna. Zatim su članovi (4) iz Čazme nastopili na ručama i članovi Dobrave na preči. Dalje su članice iz Vrbovca izvele vežbe na malim ručama, a naraštaj Sv. Ivan Žabno nastupio je u skokovima. U 10. tački Sokolsko društvo Čazma izvelo je igre i to članice (4) sa Inkovima, a članovi
(8) sa loptama. U poslednoj tački članovi iz Dubrave izveli su piramidu.
Sve vežbe izvedene su lepo, skladno i odlično. Oduševljena publika bur nim pljeskom pozdravljala je odlazak poiedinih kategorija sa vežbališta IJz
ostale prednjake vežbama je rukovo-dio načelnik Križevačkog Sokolskog okružja brat Vilim Ulman, koji premda u starijim godinama, još uvek velikom voljom aktivno radi, vežba i prednjači.
Na koncu programa načelnik So-kolskog društva brat Nikola Martinče-vič lepim rečima pozdravio je Sokole i prisutno seljaštvo i gradanst.vo, koje je u velikom broju došlo tla vidi sokolski rad. Nato je vatrogasna glazba intonirala državnu himnu. Zatim se na vežbalištu razvila zabava.
Moralni uspeh javne vežbe je velik i vrlo dobar. Uz ovo treba reči da su sve kategorije Sokola u Dubravi pokazale silan napredak u telovežbi, a to je zasluga brače načelnika Nikole Martinčeviča i zamenika načelnika, veoma agilpog prednjaka Cvetka Bari-šiča, koji su u kratko vreme opstanka ovog društva podigli isto na zamernu visinu. Sokoli iz ostalih mesta srdačno su čestitali domačem društvu na ovom velikom uspehu. Tehnički uspeh na-stojanjem i radom br. Cv. Barišiča po-kazao je veliku i odličnu spremu svih pojedinih vežbačkih kategorija, a naročito na spravama. Celi upravni odbor Sokolskog društva, zatim mesno učiteljstvo i opčinski načelnik br. Fabijan Turk uložili su mnogo truda za ovu prvu jugoslovensku i sokolsku svečanost u Dubravi.	Zl. N.
Župa Karlovac
I. ŽUPSKI SLET.
Jedna između najmladih naših žu* pa — Sokolska župa Karlovac — nakon svoga jednogodišnjeg rada prire* dila je dana 23. augusta o. g. svoj prvi župski slet.
Iako je več uoči toga dana počela padati kiša, društva i čete sa teritorija ove župe odazvala su se u potpunom broju. Pred goste, koji su došli vozo-vima, koji stižu u Karlovac oko 8 sati u jutro, izašao je poseban odbor za do-ček, za kojim je, nakon otsviranja budnice 'kroz grad .stigla i muzika So* kolskog društva Karlovac. Oko 8 sati ujutro prošla je povorka gostiju, pra* čena muzikom do Sokolskog doma. Tu se moglo konstatirati, da su sva društva i čete ove župe (osim dvaju) za* stupana u lepom broju.
U 10 sati formirana je svečana povorka. U povorci je sudelovalo 463 čla* na i članice u odorama i 80 vojnika-Sokola karlovadkog garnizona. Na če* lu povorke nošene su 4 zastave iza ko-jih je išlo starešinstvo župe, predvo* tleno bratom M. Malovičem, starešinom župe, bratom Teodorovičem, iza-slanikom Saveza i bratom Variolom, starešinom matičnog društva Karlovac, a iza njih su sledili članovi starešin* stva župe i izaslanici ostalih župa. Broj, red i disciplina u povorci pružaše jako impozantnu sliku
Povorka je prošla jednim delom grada, nakon čega se svrstala pred Gradsku večnicu, gde se na balkonu uz gradonačelnika nalazilo pretstavni* štvo svih vojnih i civilnih vlasti.
Sa balkona okupljeno Sokolstvo pozdravio je gradski načelnik.
Istoga dana očekivan je dolazak bana Savske banovine brata dra. Ive Peroviča pod čijim je pokrovitelj* stvom prireden slet, ali koji radi ne* odgodivih poslova nije stigao pa ga je zastupao banski savetnik g. Hribar.
Posle povorke vratili su se Sokoli u prostorije Sokolskog doma.
Kako za vreme povorke, tako i posle podne, kada se trebala održati javna vežba, neprestano je padala kiša. Broj gostiju nije dozvoljavao da se program izvede u dvorani, pa se go* tovo ceo program izveo na letnjem vež* balištu Sokolskog društva Karlovac. Dojam je bio upravo neobičan gledati
1	ako sve kategorije nastupaju odušev* ljeno i izvode vežbe dok neprestano pada kiša.
Posle javne vežbe sakupljene je pozdravio vatrenim i oduševljenim govorom župski starešina brat Malo-vič.
Uvcče u 9 sati održana je akademija, a posle toga razvila se zabava.
Unatoč toga što je kiša padala, poset je bio iznad svakog očekivanja. Sve po kiši, za vreme izvođenja programa, publika je stajala na tribinama pod kišobranima. A da toga dana nije bilo kiše, ovo bi bila jedna od naj-uspelih priredaba, koje su bile u našem gradu u poslednjih deset godina
Program je bio upravo biran tako da če se radi velikog interesa građan* stva 7ta ovu lepu sokolsku priredbu morati bar delomično ponoviti iduče* ga meseca na jednoj akademiji.
Može se mirne duše reči, da je materijalan, a još više moralan uspeh sleta zaista velik.
Ovaj prvi slet naše mlade župe dao je dokaza velikog rada i požrtvov* nosti, koje uložiše sokolski radnici u ovu godinu dana.
Župa Kranj
SOKOLSKO DRUŠTVO RADOV* LJICA.
V nedeljo dne 20. t. m. priredi društvo proslavo desetletnice vladanja Ni Vel. kralja Aleksandra L. ki se
bo vršila predvidoma popoldne, tako da bo omogočena udeležba tudi iz šir* še okolice. Vse korporacije in občin* stvo opozarjamo na to prireditev, bliž* nja društva pa prosimo, da na ta dan eventuelne svoje prireditve opuste in naj sc njih članstvo udeleži sokolske proslave. Spored bo pravočasno objavljen.
Župa Ljubljana
SOKOLSKO DRUŠTVO DOMŽALE.
Sokolsko društvo Domžale je 9. avgusta razvilo društveni prapor v spomin dvajsetletnice zgraditve Sokolskega doma. Starosta br. Šetina je z jedrnatimi besedami nagovoril množico ter orisal pomen svečane prosla* ve. S krepkim pozivom sokolski mladini, kateri naj bo vzgled vztrajno 25 letno delo članstva pri Sokolu, je razvil krasno izdelan prapor. Pri tej priliki je povdaril, da je Majdič Franc, sokolski stric z Vira podaril v ti na* men 2500 Din. Kumica sestra Blažena Šetinova je pripela krasen trak, načelnica sestra Durjava Milena pa ga je ovenčala Starosta je med drugimi pozdravil stare sokolske delavce, ki so bili društvu zlasti v prvih početkih v največjo pomoč, zahvalil se je za poset vsem zastopnikom uradov, vo* jaških in civilnih oblasti. V imenu bana je govoril in čestital sreski načelnik dr. Ogrin Franc, v imenu ko* mandanta dravske divizijske oblasti pa je polkovnik Novakovič Ljuba v duhovitem in globoko zasnovanem go* voru na poljuden način krasno očrtal pomen in dolžnosti Sokolstva za na* rod in državo. Gromko odobravanje naj mu bo dokaz, da je ljudstvo razu* melo pomen njegovih besed. Dalje so čestitali gg.: Cimerman za Zvezo kulturnih društev, Arrigler Anton za JUU, dr. PipenbacTier za župo Ljubljana, Janežič Franc, župan domžalski, za občino Domžale. Br. Drenik Bojan pa je podal kratek upogled na prva leta sokolovanja v Domžalah. Po raz* vitju se je vršila povorka po trgu. Povorko je vodila vojaška in sokolska konjenica, katero sta privedla iz Ljub* ijane art. polkovnik br. Juvanovič in starosta Sokola III. Ljubljana, brat Šaplja Lepo uspela telovadba se je vršila za Sokolskim domom. Društveni načelnik br. Vidmar Franc je s svo* jim vaditeljskim zborom in telovade-čimi položil prav dober račun dela v telovadnici. Višek zadovoljstva je žel nastop prostih vaj sedmih vrst hkrati, koder so nastopili prav vsi telovadni odseki od dece do starih članov v slavnostnem kroju. Na srečno sestavo in dobro izvedbo je brat načelnik lahko ponosen. Prireditev je v sploš* nem uspela prav lepo, zato gre pri* znanje vsem, ki so pri njej sodelovali.
—ec.
SOKOLSKO DRUŠTVO PREZID
Dne 16. avgusta t. 1. je proslavilo naše Sokolsko društvo lOletnico srečnega vladanja Nj. Vel. našega kralja Aleksandra I. stem, da je priredilo slavnostno bakljado skozi vas do br. staroste. Tu se je zbrala, kljub zelo slabemu vremenu množica ljudi, ki je poslušala vznešen govor br. staroste A. Žagarja.
Za br. starostom je oddržal brat društveni prosvetar slavnostnemu dnevu primeren govor in je v jedrnatih besedah orisal lOletno plodonosno delo našega Kralja za narod in domovino. Večkrat prekinjen po frenetičnih vzklikih je zaključil govor z željo, da nam Nebo ohrani našega Vladarja, njegov Pom in Rod.
Društveni orkester je intoniral državno himno in skromna proslava je bila s tem završena.
Obhod je vodil vzorno br. načelnik Pavlin V.
Dne 30. avgusta t. 1. je priredila četa v Novem kotu, ki spada pod društvo Prezid, svoj prvi javni nastop, ki je bil posvečen proslavi lOletnega vladanja prvega Sokola, Nj. Vel. našega kralja Aleksandra I.
Za to majhno vas kakor je Novi kot, je pri nas zelo častno in pohvale vredno, kar nam je pokazal ta prvi javni nastop.
Na vrtu g. Turka, ki je bil ta pomemben dan primerno urejen in slavnostno okrašen, so se vršili po pozdravu četnega staroste br. Mihelčiča in društvenega staroste br. Žagarja telovadni nastopi. Vsi oddelki čete, kakor tudi br. mat. društva, ki je sodelovalo, so izvedli vse točke brezhibno in zaslužijo voditelji, kakor tudi telovadci popolno priznanje.
Orodna telovadba je bila tudi dobra, br. Pavlin, Krašovec in Vrus so pokazali par zelo težkih, a lepo izvedenih vaj.
Po končani telovadbi je držal slavnostni govor br. društveni prosvetar.
Gromki »Zdravo« je odmeval daleč tja preko, društveni zbor pa je zasviral državno himno.
• Za tem se je razvila neprisiljena ljudska veselica.
Ž.upa Maribor
MEDDRUŠTVENE TEKME V OD* BOJKI V KOROŠKEM OKROŽJU.
Tekme v odbojki se vršijo v našem okrožju že nekaj let. Tudi letos so se izvršile te tekme, kjer se je iz* bral okrožni prvak, iki tekmuje v Mariboru za župno prvenstvo. — Tekmo« vala so sledeča društva; Žerjav, Mežica, Guštanj, Slovenjgradec, Vuzenica in Mam-nberg. — V kina le sta prišla Žerjav in Slovenjgradec. — Čeprav so mnogi mislili, da bo finale lahek, je bila tekma zelo napeta. — Zmagovalec, ki je Žerjav, ima v skupnem šte* vilu točk le 3 točke več. — Igra je bila
zelo lepa. Na .strani Žerjavčanov je bilo več rutine, medtem ko so Slovenj« gradčani prevladovali v hitrosti. — Manjkajo jim tudi ostri streli. — Sploh pa je bila igra precej enaka. — Zer« javčani so hitro spoznali slabe strani nasprotnika in so to zelo spretno izra« bili. — Žerjavčani niso sigurni v serviranju. — Igro je motila tudi mreža, ker je bila premalo napeta, tako da se ni odbila.
Za sodnike je povabilo okrožje brate iz Maribora, ki so sodili v zado« voljstvo vseh društev. Pritožb ni bilo nobenih.
Uspehi so sledeči:
Društva:	I.	II.	III.	Skupaj
Vuzenica : Marenberg Marenberg : Slovenjgradec Žerjav : Guštanj Žerjav : Mežica	12 : 15 1 : 15 6 : 15 15 : 1 Finale t	10 : 15 ; 2 : 15 ! 15 : 8 i 15 : 7	15 : 7	22 : 30 3 : 30 36 : 30 30 : 8
Društva:	I.	, |	'Ul. i	Skupaj
Slovenjgradec : žerjav	15 : 11	13 : 15	10 ; 15	38 : 41
-3&»-
SOKOLSKA ČETA GORNJI PETROVCI
4J necielju dne 30. augusta o. g. oprostio se je od nas učitelj i načelnik ovdasnje Sokolske čete brat Viktor Stajnko. Premešten je na vlastitu molbu u 'Gederovee.
Na oproštajnom večeru, koga su mu priredffi članovi čete, održao je starešina ibrat Ivan Parrlik govor, ista-kavši sav njegov rad, koga je zdušno i neumorno vrsro po poznatoj de vizi; Ni koristi ni slave.
Težak nam je bio rastanak od njega, jer smo ja izgubili upravo u času, kada smo ga najviše trebali.
Bratu Viktoru Stajnkotu želimo na njegovom novem mestu mnogo sreče i uspeha u svakome pogledu.
S. V.
jtupa Novo mesto
DRUŠTVENI PREDNJAŠKI ISPIT
Droštvem p red n jaški izpit so napravili:
Drago Gregorc ml., Antam E »čar, Ježica Fuchs, Vladka Žen, Marija Rozman, vei iz društva Toplice. Bogo Žgajnar, Stanko Kožuh, Rado Schmit, Ida Labernik,, Cilka Zupančič in Anica Kbzjtik, društvo Trebnje, f ran-jo Kamer — St. Vid pri Stični župa Ljubljana; Aavica Trpin — Žužemberk (Mga Potočar in Marica Veber — Mirna speč; Stana Verdir — Št. Janž; Draga •Kolenc — Mirna.
Žmpti Novi Sad
SOKOLSKO DRUŠTVO TORŽA
Svečana prebave rodendana Nj. Vis. prestrAonaelednJka Petra.
Mlado, tek osnovano Sokolsko društvo Torža, kako u svim prilikama, tako je i sada, prilikom rodendana uzvišenog starešine Sokola kraljevine Jugoslavije Nj. Kr. Vis. prestolonaslednika Petra, učinilo, da se taj dan proslavi naročito svečano tim pr c, jer ovo društvo proslavlja taj dan prvi put i proslavlja ga u sredini — u ko-joj se do nedavno nije zapravo ni znalo za Sokolstvo. Nije se znalo, jer u ovom čisto nemačkom mestu do sada nije bilo ljudi, koji hi ovotn narodu prožili mogočnost, da se upozna sa svetlim ideaRma Sokolstva, pa kroz njega i sa Slovenstvom, sa istinskom detnokratijom, sa velikom i plemeni-tom dušom Slovena.
Koliko je blagotvoran rad Sokola na selu, a specijalno u sredini naših lo« jalnih i patriotskih manjina, najbolje se može uočiti pri svečanostima koje prireduje Sako. U ovom mestu, gde je Sokolsko društva, kako več rekos-mo, tek nedavno osnovano, od jedne svečanosti do druge opaža sc sve ve-če i iskrenije interesovanje šire javnosti za Soka, njegov rad i njegove ideale. Opaža sc, jer širi slojevi gradan-stva sve više i više žele da i oni uzmu vidno učešče u proslavama koje prireduje Soko. Tako je bilo i sada, prilikom proslave rodendana uzdaniee našeg vaskolikog naroda, našeg uzvišenog starešine, milog nam Kraljeviča Petra.
Sokolsko društvo Torža, istina, u skroinnom obimu, ali najsvečanije proslavilo je rođenđan svog starešine. U 9 časova pre podne svečana povorka Sokola sviju kategorija, na čelu sa naraštajskom zastavom i muzfknm mesnog vatrogasnog društva, prošla je kroz Jlavne idice i upirtila se -pred mesne bogomolje, reformatsk« i eva-n-geličku, gde je Sokolstvo podeljeno
u obe bogomolje, .prisostvovalo svečanim blagodarenj ima. Oba svešteni-ka u svojim .propovedima upoznali su svoje verne sa кпаеајет dima, hrtakli su i značajni i istorijski dataa» 3. septembra >1931, godi n c, dan, kada je naš Veliki Kralj Aleksandar I. podario svom narodu ustavne slobode. Upu-čene su tople i skrene molitve Sve-višnjem, da nam dugo i dugo poživi našeg ljuM.jenog Kralja i oeo Njegov Kraljevski Dem.
Posle blagodarenja, Sokolsko društvo je oAržalo svečanu sednicu, ko-joj je porod sveg Sokolstva prisustvo-valo 4>pštinsko pretstavništvo i mnoštvo gradanstva.
Svečanu sednicu otvorio je starešina društva brat dr. Aleksa Radovič svečanim govorom, u kom je rekao, da danas proslavljamo jedan znameniti dan, znamenit ne samo za naše društvo, več znamenit za celu milu nam Jugoslaviju; da je Sokolstvo dobilo svoj naročiti značaj i naročitu misiju, da u narodu budi 1 širi bratstvo, slogu, jednakost i ljuba v prema svakom lojalnem gradaninu i patrioti, bez razlike na veru, pleme i stalež. A, da je Sokolstvo glavna osovina oko koje se kreče i ima kretati ec o naš unutrašnji život i rad na prosveto® — kulturno —• socijalnem pa i na ekonomskom unapredivanju našeg vaskolikog naroda; da je Sokolstvo jedna velika slovenska i opšte značajna zajednica, koja diljem cele zemlje seje seme: is-tinske demokratije, bratstva, jednako-sti, uzajamnog pomaganja i ljubavi; koja stremi za najuzvišenijim odlikama i vrlinama čovečanstva, — dokaz da je i čmjenica, što je naš uzvišeni Veliki Kralj Aleksandar I. dao i do-zvolio, da Njegove Prvorođenče, dika :i ponos našeg celog naroda, Nj. Kr. Vi-sočanstvo prestolonaslednik Pctar, bude na čelu ovc i ovakve zajednicc Sokola. — Zato svaki Jugoslovcn, koji postane Soko — a svaki pravi Jugosloven treba da je Soko — mora biti ponosan i smatrati se počaščen, :što je moga® postati član ove velike .zajednice, na eijem čelu stoji naša na-•da, naša dika i naša uzdanica — Kra-iljevič Petar.
Svoj govor brat starešina završio jje črtanjem pozdravnog telegrama aipučenog Nj. Kr. Vis. prestolonasledniku Petru, želeči mu dug i srečan ži« •vat na sreču i ponos sviju Sokola i celog jugoslovenskog naroda.
Posle govora brata starešine, uzeo je reč brat prosvetar društva Srbislav 'Petrovič, koji je održao jedan tempe-iramentan govor, u kom je istakao ulo-gu Sokolstva u narodu i u školi, iznev iu kratkim črtama vrline koje krase sva sokolska dela od njegovog postanka pa do danas.
Oba govornika za vreme govora ibili su cesto prekidani burnim i srdač-aum ovacijama Kralju, Prestolonasledniku, Kraljevskom Domu, Jugoslaviji
i	Sokolu. — Na kraju govora otsvjranc su državna himna pa zaton sokolska Koračnica, pašfc oega se uz svirku narodnih pesama razvilo narodno vese-
11	je.
SOKOLSKO DRUŠTVO STARI FUTOG
30. augustta o. g. priredena je sokolska javna vežba u St. Futogu. Jav-noj vežbi osim domačina prisustvo-vala su još d »va društva: Novi Sad, Pašičevo, Sremski Karlovci, Kisoč, Rumenka, Terevič, Stepanovičev© i Beočin.
Domačin sije žali« truda »i žrta« va da sprevode svoju svečanost što se može bolje, lepše d svečani j e.
Pre podne došla je fanfara iz N. Sada i pomenuta društva. Posle probe priredena je povorka kroz mesto na čelu sa sok. fanfarom.
Vežbalište je bilo iskičeno državnim zastavama. Javna vežba održana je popodne, a pre početka iste starešina Sokolskog društva St. Futog 'brat dr. Jelešič Dušan, lekar, održao je govor, kojim je najpre pozdravio goste, a zatim je govorio o značaju Sokola uopšte i istakao njegov rad na fizič-kom, moralnom i nacionalnom vaspi-tanju naroda.
Govor brata starešine popračen je oduševljenim pljeskanjem i odobravanjem. Tada su počele vežbe. Prvo su vežbala ženska deca, koja su svoje vežbe izvela na potpuno zadovoljstvo. Dalje su se redale vežbe domačih i gostiju.
Gosti su bili dobri, ali ni clomači nisu nikako zaostajali i to blagodoreči bratu načelniku M. Jovanoviču, koji zaista ulaže najviše truda i ustrajno svladava mnoge teškoče, da bi dru-štvenom radu osigurao uspeh i napre-dak.
Uveče priredena je zabava sa igrankom.
Brat prosvetar Bošnjak Stovan, učitelj, nekoliko meseci radi® (je is-trajno i marljivo sa diletantima i njegov rad je takoder imao lepog uspeha, jer je sva prisutna publika bila pri-kazdvanim komadom potpuno zadovoljna.
Vežba i zabava postigle su svoj cilj, kako moralno tako i materijalno.
Župa Osijek
IZ UPRAVE ŽUPE.
Izvršni odbor žepe, na svojoj sed« nici od 7. augusta o. g., stvori© je sledeče važni je zaključke:	Molba čete
Budimoi (društva Koška j, da se proglasi društvom, ne uvažuje se. Na predlog društva Bubina Greda ime« nuje se sud časti toga društva. Uzi* maju sc odobrenjem do znanja izve« štaji; starešine župe o sednici sletskog odbora u V u ko varu dne 2. augusta o. g. i L zamenika starešine o sletu okružja požeškog u Pleternici dne 2. augusta o. g. Prihvača se predlog, da se za zlatni čavlič za Jiaraštajsku za« stavu društva Vukovar v o tire iznos od Din 190. Na rešen j e uprave Drin« ske banovine, kojim javlja da se ne može podeliti iupi pripomoč, radi pomanjkanja sredstava, ima se uputiti žalba Savczu .
ITprnva župe održtila je svoju St ti
nicu 7. augusta o. g. Otvarajuči sednicu starešina iz vešču j c upravu o iz« nenadnoj smrti člana zamenika ove uprave br. K a i c 1 a V od i č k e te ko-memoriše njegovu smrt toplim i bira-nim rečima, ističuči njegovu veliku zauzetnost za sokolsku stvaj- te naro« čito podvlači njegove velike zasluge oko gradnje Sokolskog doma u Osi« jeku kao prctsedmka građevnog od« bora. Svi prisutni ustaju te kliču po-kojnom bratu Vodički »Slava!« Sta« rešina nadalje izveščuje, da jc u ime uprave župe i uprave Sokolskog dru« štva Osijek g. g. štampana osmrtnica, koja je razaslana svim jedinicama župe, Savezu, svim upravama župa te svim slovenskim Sok. Savezima. Na dan pogreba, izrazili su usmeno sa-učešče udovi i porodici pokojnog bra« ta starešina župe sa prosvetarom žu-pc. Na samom pogrebu sudelovalo je članstvo obih osječkih društava sa svim svojim kategorijama. Nad grobom oprostio se u ime Sokolstva sa bratom Vodičkom starešina župe, opi-sujuči iserpno njegov rad i zasluge za Sokolstvo. Konačno se zaključuje da se umesto venca na odar pokojnog brata votira iznos od Din 500 u fond za gradnju Sokolskog doma Osijek g. g. iz razloga, što je pokojni brat Vodička bio pretsednikom odbora za gradnju toga doma. — Starešina podoa« ša iserpan izveštaj o sednici sletskog odbora, koja je održana u Vukovaru dne 2. augusta o. g. Tom prilikom izveščuje o svim utanačenim pojedino« stima sletskog programa. Zaključeno je da se ovaj slet spoji sa proslavom 10 godišnjice vladanja Nj. Vel. Kra« lja. Uzima se odobrenjem do znanja, da jc prodnjački tečaj za učitelje i učiteljioe pohadalo 55 frekvontamata. Tečaj je trajao od 15. jula do 5. au« gustu o. g. pa je dne 5. augusta o. g. na dan završetka tečaja starešina žu« pe, prema zaključku izvršnog odbora, predao kao dar župe voditelj ima tečaja: sestri Stražnickoj Milici zlatan ručni sat, a bratu Babiču Franji sre-brnu dozu za cigarete. Zavrcštak te« čaja zaključen je malom vesclicom, kojoj su prisustvovali svi tečajnici i predavači. Jednoglasno se zaključuje, da sc bratskom Savezu predloži na imenovanje za elana uprave:	brat
D louc hiy Franjo, dosadanji član zamenik ove uprave, a za članove za-meirike brača: Gamberger Josip, tloskorašnji tajnik Sokolskog društva Dakovo i K a j d i Krunoslav, dosko-rašnji starešina Sokolskog društva Durdenovac. Uzima se na znanje iz« veštaj prosvetara, đa je u Požcgi po-čeo izlaziti sedmičnik »Slavonec« koji 6e donašati sokolske članke načelne naravi, službene komunikeje
župe i požeškog okružja i redovitu rubriku sokolske kronike te se zaklju« čuje toplo preporučiti svim jedinica« ma saradnju i pretplatu, a poslednje naročito jedinicama požeškog okruž« ja. Na molbu društva Koška, za oprost od župskog doprinosa za ovu godinu ima se uputiti pretstavka Sa« vezu, da se za doprinose novoosnova« nih društava župi i Savezu ima računati kalendarska godina, a ne godina od dana osnutka društva.
Izvršni odbor župe, na svojoj sed« nici od 21. VIII. o. g., stvorio jc sledeče važnije zaključke: Uzima se na znanje dopis Sok. društva Požega, kojim izvesta va da se u Paki ne može osnovati četa, nego da če se osno« vati kategorije čete Ruševo u tom selu. Na izveštaj brata statističara da Savez javlja da još 34 jedinice ove župe nisu poslale veliki stat. izveštaj za g. 1930. zaključuje se, da se podeljuje ukor tim jedinicama, a podjedno da im se zapreti sa drugostepenom Ikaznom (u smislu okrožnice uprave ove župe broj 14). Na dvodnevni Tyrše v tečaj savezne prosvetne škole u N ovom Sadu, 5. a 4. septembra o. g., od redu j e se prosvetar ove župe 'brat Aleks. F. Stameiffli. Na predlog i izvešče pinosvc« tara, a da bi se pnuždla mogočnost: da ide na točaj što vedi foraj prosv. rad« nika ovc župe — a naročito prosvetnih iiadzo.nmika «afcružja — podeljuje «e iz sredstava žaape pripomoč petorici 8жа« če. — Osim brata iarpskog prosvetara prijavljeni su do sada na taj tečaj sle« deča brača: Ivo dc Polo .(Vukovar), Andro Morič '(Dakovo), Eugenije Ve-ček (Našice), Jovo Šepa (D. Miholjac), Novo Marsenič (Darda). a možda če na isti takoder peči još i brača prof. Antun Petkovič (Požega) i mr. ph. Ferdo Deszathv (Valpovo). Na pred« log i izvešče prosvetara župe zaključuje se u vezi sa policajem Kluba j.u* goslovenskih primorskih akadem čar.a u Ljubljani da PO župe izradi kra-tak govor o značenju dana 6. septembra, u kojem se imaju spojiti rodendan našeg uzvišenog Stareši« ne Saveza, godišnjica predaje novih jugoslovanskih zastava pukovima naše vojske i pogibija četvorice istarskih jimaka-tnučenfka, te če se taj govor uputiti svim jedinicama župe.
Sokolsko društvo Valpovo šal je
nam svoj daljni pregledni izveštaj, koji je nastavak izveštaja objavljenog u vidovdanskom broju »Sok. Glasnika«.
Javna vežba je održana u nedelj u
5.	jula, uz sudelovanje bratskih društa« va iz D. Miholjca i Belišča te Hab j a« novaca i Tornjanaca. Pošto jc to bila prva priredba, koja je održana na no« vouređenom društvenom letnjem vež* balištu, to je brat starešina, na počet-ku javne vežbe, pred sakupljcnim So* kolima, svečano proglasio otvorcnim novo vežbalište. govorom, u kojem je naglasdo zmačeejc tog vežbališta za Sokolsko društvo Valpovo. Sledila je javiui vežba, na kojoj je u 12 nastupa nastopilo 245 vežbača i vežbačica svih kategorija, od kojih je bilo‘domačih: 101 pripadnik. Vežbane su vežbe pro« pisane za letošnji župski slet, a osim toga nastupili su habjanovačtki nara-štajci i torjanaeki Sokoli i Sokolice u slikovitoj narodnoj nošnji. Javna vežba je završena igranjem odbojke iz« medu članova Valpova i D. Miholjca. Odbojka je pobudila veliko zanimanje kod glcdalaca, a završena je sa 2:1 u korist domačih. Tdinički jc uspeh javne vezbe hio prosečno dobar. Posle javne vežbe razvila se je ugodna zabava s igrankom, tombolom, i t. d., ta* ko da je i moralni i materijalni uspeh bio dobar. 19. jula jc društvo sudclo* valo sa 46 pripadnika na okružnom sletu i natecanjima u Dol. Miholjcu.
2.	augusta bili smo u vrlo velikom bro* ju na javnoj vežbi naše najbliže brače u Belišču. Na župsikom sletu u Vukovaru društvo je postavilo 1 vrstu čla* nova i 1 vrstu muškog naraštaja za takmičenje, dok su se 1 članica i 2 na-raštajke takmičilc kao poj edinke. Po* četkom leta je naše društvo priredilo
2	dobro uspela izleta u prirodu: 31. V. izlet u Sag i Llrastič, a 14. VI. u Jelen-grad. Društvo je bilo vidno zastopano kod mesnih manifestacija prigodom proslave 10-godišnjice sretnog vlada« nja našega Kralja.
o >и
S*-2
br, ce o
RUDOLF MORE
izdelovateij sodavičartilclli izdelkov
LJUBLJANA, Kladezua ulica št. 19 (Krakovo)
se priporoča bratskim sokolskim društvom
SOKOLSKO DRUŠTVO VOĆIN.
Dne 9. VIII. o. g. proslavilo je društvo svoju prvu obletnicu sokolskog života i rada. Na tu javnu vežbu odazvala su se bratski i uzela učešča sva okolna društva i čete. Toga je da* na bio triumf sokolske ideje u Vočinu i još nikada ovo romantično mesto nije doživelo tako veličanstvene mani* festacije jugoslovenske i sokolske snage. Na svim kučama bile su izvešene jugoslovenske zastave I prozori su bili iskičeni cvečem i narodnim sagovima, a veliki prostor vežbališta pružao jc upravo jedinstvenu i krasnu sliku.
Posle održanih pdkusnih vežbi so* kolske elece, članova i četa, krenula je oko 12 sati kroz mesne ulice duga sokolska povorka, predvodena muzikom bratskog društva Virovitica, a naikon ophoda svrstala se pred ukusno deko* riranom opštinskom zgradom, gde jc prisutne Sokole i goste pozdravio toplim patriotskim govorom mesni opšt. načelnik brat Hajdin. Iza toga jc starešina brat dr. Brkljačič u svom tem-peramentnom govoru istakao važnost i značenjje sokolskog rada na korist Sveslovenstva te velike i nerazdeljive Jugoslavije pod skiptaam dmasiijc Karađorđeviča Tom prilikom dao je izraza i negodovanja prema svim ne* prijateljima u širenju sokolske ideje, a naročito prema sledbenicima onoga provokateira, koji smatra Sokolove »da volim t u ervenim košu ljama« te svim nečasnim „sredstvima nastojc ometati rad u razUjanju Sokolstva. Na koncu, upravlja topa® .-sokolski pozdrav vrbovnom soikolskom starešini Nj. kralj. Vis. prestolonasledniku Petro, koji svi prisutni trokratno prihva* čaju. Interniranjem himne završuje se uz oduševljene poklike kraljevskom Domu, Jugoslaviji i Sokolstvu ova ve* ličanstvesna sokolska manifestacija.
Popodne u 5 sati održana je javna vežba. Sve tačke su dobro izvedene. Veliko mnoštvo gledaoca, koji su sc preko očekivanja odazvali, najbolje je osudilo poduzetu neprijateljsku kam* panju, koja je išla za tim, da moralni uspeh izostane. Svi su vežbači i vež* bačicc bili srdačno aklamirani od mno-gobrojnc publike. Iza ove javne vežbe nastupllo je narodno veselje u srdač* nom i bratskom duhu. Svaki učesnik ove priredbe mogao se je uveriti, da se svesno i ustrajno radi na razvijanju nacionalne i sokolske ideje u ovom siromašnem ali rodoljuhnom delu velike Jugoslavije.
SOKOLSKO DRUŠTVO ĐURĐE« NOVAC.
0%x godine društvo je na veoina svečan način proslavilo rodendan našeg uzvišenog starešine Kraljeviča Petra. Svečanoj misi prisostvovalo jc sveukupno članstvo. L&a hlagodarenja u dugoj povorci sa glazbom vatrogasnog društva na čelu pošlo £C u soko* lanu, gde sc imala održati proslava tog značajnog dana.
Predavanje o trojakom značaju
6.	septembra održao je brat Deprato Odavši dužnu poeast palim žrtvama u Bazovici završio j c pozdravom Kralju Aleksandru i prestolonasledniku Petru kao simbolima naše svetle bu* dučnosti. Nato je glazba otsvirah htmnu. Sledile su zatim prigodne d c klamacijc namenjene Sokolstvu i pilim žrtvama u Istri. Deklamacije su se Tzmcnjrvalc sa pevanjem sokolskih i rodoljubnih pesama, koje je pevao podmladak pod ravnanjem 'brata Pc-tarosa. Najdirljivija tačka bila jc deklamacija male Vere Petaros »Jadi male Istarke«, koja jc mnogima izu-zvala -suze. 'Svečanost je završena pc*
Župa Mont«; Sokolska teta (Jbosko, koja sc te naročilo Istakla na favno) voPbS Sok4Mu>9 rtriHrtva ttifljinje 13. jula o. g.
vanjem himne Sa proslave odaslana je brzojavna čestitka Nj.Vis. Kralje* vicu Petru.
Ovoj svečanosti prisustvovala je omladina gradanske i osnovne škole; Jadranska straža, vatrogasno društvo te mnogobrojno opčinstvo.
Жира Split
ZADNJA POČAST BLAGOPOK.
BR. ANTUNU TOMMASEU.
Svečani ispračaj smrtnih ostanaka blagopokojnog brata Antuna Tomma-:.ua bio je uistinu jedna impozantna i topla manifestacija bola grada Splita, jdan od onih retkih momenata, kad :;o sa mnogo osečaja odava pošta dobroti i plemenštini duše jednoga čo-veka i vidno priznanje za njegov pori vovan i nesebičan rad.
Prvoga septembra u 9'30 sati bio mu je sprovod.
Sve ulice oko sokolane bile su pokrite upravo ogromnim brojem učesni-ka, a prvi deo povorke ispred lesa (venci i Sokoli) več je preko Marmon-tove, Zagrebačke i Domaldove ulice dopirao do Narodnog trga, kad su posmrtni ostanci br. Tonča, na rukama članova uprave župe i društva, bili izneseni pred Sokolanu.
Starešina Sokolske župe Split
br. dr. Mirko Buić
oprostio se od pokojnika đvim nada-sve dirljivim i toplim govorom:
»Dužnost traži od nas nadčovečji napor da stisnemo bol srca i duše, da suzdržimo suze i jecaj, i da damo po-slednju počast i pozdrav našemu bra* tu, načelniku župe, Tonču našemu.
t Brat prof. Anle Tommaseo, načelnik Sokolske župe Spili
Teška je bolest pokazala svoje prve jasne tragove baš onda, kada je želeo i hteo da sve svoje sile posveti
Svi su isprafili svega načelnika
koje je sa mnogo ganuča saučestvo-valo u ovoj velikoj i toploj manifestaciji bola čitavoga naroda.
U Stolnoj erkvi obavljene su svečane molitve, pa je onda sokolski zbor otpevao Hrazdirin »Pokoj mu vječni«.
Kad su Sokolovi izneli les iz cr-kve, na Peristilu govorio je dir. Dušan Manger, pa je žalobna povorka uz zvonjavu velikog zvona krenula dalje preko Hrvojinc uiice na obalu. Na Trumbičevoj obali, gde se obično pogrebne povorke rastaju, oprostio se u ime drugova prof. Ante Cettineo.
Posle toga Sokoli i mnogo grada-na pošli su do Sustjepanskog groblja, gde se je nad otvorenim grobom uz največe ganuče sviju oprostio sa dobrim pokojnikom potstarešina Sokol-skog društva Split brat Mirko Grgič.
Pognuli su sc sokolski barjaci i uz zvukove žalobne koračnice, Sokoli su na rukama izneli i spustili u grob les sa smrtnim ostancima jednog od i svoje najdraže brače, čija če lepa uspomena medu svima nama ostati trajna.
 --------____—j.
«8®=»------------
Župa Tuzla
Ve.tčanslveni poslednji ispračaj pok. br. Tommasea - Zastave i čela delegacija
društava
.23 sa poKojnikovom rodbinom, zatim predstavnici vlasti, starešinstvo župe,
društva i korporacije
f	Anie
Tommaseo
(mam pred sobom jednu sliku dačkog naraštaja iz 1908. godine. Šes-naest rodoljubnih mladiča, koji su i pored svili zabrana školskih vlasti su-delovali u sokolskome radu, vežbaju palicama u dvorištu novosagradenc sokolane. Izmedu brače, koja su prvo svoje sokolsko pričešče primili u toj zabranjenoj grupi, bili su: dva brata Milovan i pok. Bere Tommaseo, Kru-i)o Miše, Zvonimir Murat, Mirko Buič > sada pokojni Ante Tommaseo — naš Tonči...
Rano se posvetio sokolskome radii. Dugo godina kao prednjak i voda 'aznih kategorija znao je kod svojih ^‘žbača pobuditi pravi interes za vež-”anjc; razvijao je u njima rodoljub-'lc osečaje i odgajao od njih ljude — Sokole. Bio je po svojoj naravi jedan °d onih idealnih prednjaka. Nikada 'ežbač nije od njega čuo ružne reci. iVaki njegov ukor bio je pobuda za jhdnji rad, a pohvala znak pažnje omi-,0,og učitelja.
Bio je član uprave i zamenik sta-Vfnc društva, zamenik, a onda i načelnik župe. 1 nema toga ko je s n j i-n>c dolazio u dodir, a da nije prema 'Vicniu osetio istinsku simpatiju, da ga !Jc zavoleo, i da ga nije ccnio.
Makar se kaže, da je nemoguče
imati samo prijatelje, on nije imao ne-prijatelja. Kroz preko 2 decenija za-jedničkog i^ada, niko se od drugova ne seča, da se Tonči ikada zaboravio u ljutnji. 'lo se jako opažalo medu decom sunčanog našeg Primorja gde J cesto uz razum dolazi do izražaja i topla južnjačka krv.
Dugo godina bio je on neodcljiv od sokolane. Kadgod si dolazio u nju, sretao si Tonča, uvek zaposlena. Ako nije bio u dvorani, bio je u upravi. Jednako je vodio katerorije, kao što je radio administrativno u društvu ili župi i pomagao u svima društvenim sekcijama.
Imao je jednu nama južnjacima prirodenu notu: zanesenost i ideali-zam u svakom pogledu, navlastito u sokolskome radu. Sa gledišta krutoga razuma, to su možda nepotrebne na-stranosti, ali ko je znao Tonča, mogao je jedino smatrati ih vrlinama, koje su od njega pravile čoveka duše i srca, tc pravoga Sokola.
Danas je Tonči mrtav ... Njegov život i rad završio sc u 39. godini života. Sklopio je oči, a da više ne vidi i ne čujc radi njega toliko pritajivane naše suze i bol, suzdržavane slepim nadama, kojima Usud nije dozvolio da se obistine.
I nikada više na usnama Tonča neče se pojaviti smešak, kojim nas je uvek susretao, nećcmo više čuti njegove bratske reči.
Satove sedimo i govorimo samo o njemu, sečamo se svake sitnice, a tih ima dosta u dugogodišnjem zajed-ničkom radu.
*
Kisič i Hoge. Apsolventi savezne 6 mesečne prednjačke škole dobro su nam došli u ovom tečaju. Održano je svega 140 časova nastave, a naročita pažnja je obračena telovežbi dece i terminologiji prvotih vežbi. Učesnika je bilo: 17 učitelja i 8 učiteljica. Svi su tečaj završili sa pozitivnim uspehom. Svakom učesniku poklonila jc župa po jedan: Priručnik, Pergl: Pe-njala, lestve, gredu, ili Šematični pre-
1. sokolski tečaj župe Tuzla za učitelje i učiteljice osnovnih škola
vu, a u drugom redu za organizovanje i vodstvo sokolskih četa. Sokolske čete niču danomice po celoj teritoriji naše župe, a nedostaje nam ljudi za njihovo tehnično i idejno vodstvo. Učitelji su za to najpozvaniji, pa smo se zato njima prvo obratili.
Organizaciju tečaja sprovelo je načelništvo župe a kao nastavnici su-delovali su brača: inž. Kovačevič, Ko-valski, Tufekdžič, Vajič, Vukanovič, dr. Jurinac, Stuhli, i sestre: Andelič,
gled sokol, sustava i Raspored vežba-nja za decu (sve vlastita izdanja župa Tuzla). Od materijalnih troškova sno-sila je župa 40% iz vlastitih sretstava. Celokupni uspeh bio je vrlo dobar, dok disciplina nije posvema zadovoljila, što jc posve razumljivo, kad s j ima u vidu da su to bili večim delom Sokoli-poeetnici Iskustvo koje smo u tom pravcu stekli na ovom I. tečaju korisno če nam poslužiti kod sledečih.
radu na sletu Sokolstva na Jadranu,
0 kome je on toliko mnogo govorio
1 snovao. Iako podgrizavan boleticom, interesovao sc za svaki naš i naj manj i uspeh.
Sletski dani kao da su ojačali lomno telo i videli smo Tonča, kako sa napregnutom pažnjom prati vežbe sa tribinc i nastoji zapaziti što više pojedinosti, o kojima če posle moči, na žalost, tako malo da govori...
Slet je uspeo. Borili smo se sa svakovrsnim poteškočama, ali nismo klonuli i mogli smo biti zadovoljni. Tada nam je veselje bilo pomučeno vestima o njegovoj bolesti. Iz dana u dan stanje jc bilo gore.
Po drugi put ide u Zagreb tražiti leka. Ali uzalud sva nastojanja brata dra. Laze i ostalih — nema pomoči — i kad postaje svestan bližine zadnjega časa, ima jedinu želju da umre u Spli* tu, medu svojima.	*
Čekali smo ga na kolodvoru. Nismo skoro verovali da se čovek može toliko svojim obličjem promeniti. Vra-tila se u Split samo sena onoga, koga smo mi poznavali. Brat Mirko, naj* stariji naš aktivni Soko, kao malo dete iznaša ga na rukama iz vlaka do auto-mobila ...
Obilazili smo ga. Niko ne može zatomiti plač nad ruševinama jednoga još mladoga života. Brat Jure je mogao samo da mu stisne ruku i da pobegne, jer ga je plač gušio. A vani je
tek iz njega provalila žalba na Usud. Kad je brat Murat ušao u sobu, Tonči mu je pružio ruku i rekao, kao da je to celo vreme mislio: »Ti češ mi nositi križ.«
Skroman i u zadnjem trenutku, kad ga je starešina posetio u dami pre smrti, rekao je: »Dobri, predobri ste mi svi bili... Zahvali i izruči moj pozdrav svima...« A kad je brat Mirko hteo da ode, molio ga je: »Ostani još malo. Sutra ko zna da li ču tu moči videti«.
Sutra u jedanaest sati — nekoliko nas u sokolani čekamo vesti. Zove telefon. Krešo. Dve same reči, izrečene u trenutcima kada se usta grče od bola i uzbudenosti: »S vrše no je!«
—	i mi smo znali, da smo toga momenta izgubili jednoga uzornoga, dobroga i nenadoknadivog brata, sudruga i pri* jatelja ...
Sprovodili smo ga. Simpatija i Iju-bav odrazivala se na svačijein licu. Čctiri i četiri, sa svima zastavama oba vitim crninom, pratili smo les. Došli su svi. Split, kao i sva mesta splitske župe, gdegod je Soko razvio gnezdo; svoga saradnika i Šibenik je ispratio.
Sa milionima se neda praviti ona-kova pratnja. Ne kupuju se iskrene simpatije, ljubav i prijateljstvo. Ne prodaju se osečaji srca i drhtaji duše.
To smo mi, Sokoli, sprovodili zadnje ostanke našeg brata Tonča na putu u večnost. .	Petar	Mrklič,
Pod naslovom »Jedna impozantna i topla manifestacija boli grada Splita i Sokolstva« splitski dnevnik »Novo Doba« donosi gornje retke. I zaista jc to bila impozantna manifestacija i rutko videna počast jednom neumor* nom čoveku — Sokolu.
Prema zaključeima uprava župe i društva Split, mrtvo telo bilo je izločeno u velikoj dvorani Sokolskog doma, a sam pogreb prireden je na njihov trošak.
Sokoli sa sabljom čuvali su stražu lesa, okruženog mnoštvom cveča, crninom i od hiljada poseti-cclog dana oplakivanog su* iskrene boli i sačuti.
Pred veličanstvom neizbeživa ude-sa smrti, sitni i bespomočni mesečima smo gledali sa zebnjom i užasom, su-ton jednog mladog i krepkog života, malaksanje jednog plemenitog srca; i evo, došao jc poslednji udarac, put našega brata u večnost.
Božanstvena providnost poslala Te je medu nas, i kroz četvrt veka una-šao si bogatstvo i plemenitost svoje duše i dobrotu svoga srca, stvarajuči uvek oko sebe atmosferu blagosti, toplu vezu srdaca. U toj retkoj vrlini, koja utiče i na naš širi krug u izgra* divanju jedne jedinstvene misli, jednog jedinstvenog osečaja, susrečemo tajnu velebnosti i večnosti naše so-
kolske misli. Beskrajno odan Sokolstvu, posvetio si mu sve svoje snage, identifikujuči ga bezgraničnoj ljubavi sa vlastitom obitelji. U srcima našim i sokolskog potomstva ostačeš trajnim primerom svetačke skromnosti, posto-janja u radu, primer požrtvovne sa-radnje Sokola, dobrog čoveka, pravog Jugoslovena.
Svrstani smo, evo, ovde, sad svi Tvoji, pred Tobom, pred ovim našim tužnim gnezdom — kao uvek — svrstani istim redom, krečuči istim pu-tem; ali sad ne eujemo više Tvoga glasa, ni zvuka Tvoje načelničke trub-ljc; nemi i bespomočni sledimo Te na putu u večnost, dobri i plemeniti Tonči moj.
Meni i svima oprosti. Oprostičeš nam. Sokole bez koristi i slave, ako smo Te po zasluzi i dužnosti sahranili, kad sa božanskih poljana mira pro-zreš u duše svih i naideš na nepode-ljen osečaj iskrene bratske ljubavi.
Vodi nas!«
Ove tople reči starešine i jednog od najbližih prijatelja pokojnikovih izazvale su mnogo ganuča i pod teškim dojmom boli krenula je zatim
svečana žalobna povorka.
Povorku je otvarao krst, koji je nosio jedan Soko, pračen od dva na-raštajca. Išla su zatim deca iz siro-tišta, muška i ženska, pak časne sestre, svi razredi muške realne gimnazije sa svojim profesorima i onda venci. Nošeno je trideset venaca, obitelji, rodbine, sokolskih društava, bližih prijatelja i t. d. Naposc su nošeni lo-vor-venci Sokolske župe i Sokolskog društva Split. Izmedu jednog i drugog niza venaca stupala je jedna delegirana četa Sokola župe Šibenik*Zadar. Iza venaca stupala je jedna četa na-raštajka sa kitama cveča, pa onda sokolska muzika Solin-Vranjic, prateči povorku turobnim marševima. Nošene su zatim ovij ene crninom zastave Sokolske župe i Sokolskog društva i naraštaja Split, te Sokolskih društava Solin, Vranjic, Sučurac, Lukšič, Donja Kaštela, Klis, Trogir, Sinj, Milna, Sta-rigrad, Komiža i Vis. Stupale su zatim dve čete Sokola, zatim četa žen-skog naraštaja, sokolska muzika Sinj, četa Sokola, zatim sokolska glazba Split, pa na koncu opet četa Sokolova. Jedna Sokolica nosila je na jastuku pokojnikovo odličje. Iza svečenstva nošen je les sa cvečem tužne pokojnikove porodicc. Nosili su ga naizmence Sokoli i kaštelanski težaci pod erven-kapama. Uokolo lesa pravili su počasni špalir pokojnikovi drugovi pro-fesori i Sokolice. Za lesom išao je teš-ko ucviljeni otac dr. Niko sa pokojnikovim sinovima Nikšom i Vanjom, i bratom dr. Joškom. Za njima je išla bliža rodbina i najuži prijatelji. Posle rodbine išli su u povorci ban g. dr. I. Tartaglia i gradonačelnik g. dr. J. Račič, pak starešinstvo Sokolske župe i Sokolskog društva Split na čelu sa bračom dr. M. Buičem i Petrom Paviči čem, zatim profesori srednjih škola sa svojim direktorima, te članovi uprave opčinc Split, general To-dorčevič, zatim zastupstva mes. vlasti i onda vrlo brojne delegacije svih nacionalnih društava i korporacija, nepregledno mnoštvo gradana, koje je ovu povorku pravilo u istinu impo-zantnom, kakva se samo u retkim prilikama može u Splitu da vidi, a zaklju-čivala ju jc četa Sokolova u gradan-skom odelu.
Sprovod jc prolazio Sokolskom preko Alarmontove ulice u Zagrebač-ku, pak preko Domaldove na Narodni trg i onda Krešimirovom na Pcri-stil u Stolnu crkvu. Posvuda bilo je okupljeno veliko mnoštvo gradanstva,
I. SOKOLSKI TEČAJ ZA UČITELJE
I	UČITELJICE.
I.	sokolski tečaj za učitelje i učiteljice osnovnih škola održala jc naša župa u Lukaveu od 3. do 22. avg. Time se ostvarila davnašnja naša želja, da se učiteljima i učiteljicama pruži prilika izobraziti se u prvom redu za vežbanje njima poverene škol-ske dece po našem sokolskom susta-
Zupa Sušak - Rijeka
VELIČANSTVENA SOKOLSKA MANIFESTACIJA U RABU.
Sokolstvo gornjeg Jadrana na okupu u Rabu manifestira za Sokolstvo, za naš Jadran, za Kralja, za Jugoslaviju.
Nakon velikog sokolskog sleta na Jadranu u Splitu najveća sokolska manifestacija na obalama našega Jadrana održana je u Rabu 6. septembra o. g. na rodendan Nj. Kr Vis. prestolona= slednika Petra, starešine Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije.
Več uoči dana svečano dočekani stigli su izaslanici, u prvom redu iza-slanik Nj. Vel. Kralja, pukovnik gosp. Nikolič, izaslanik ministra vojske i mornarice, potpukovnik g. Petrušič, izaslanik ministra prosvete g. Brgič. direktor gimnazije, zastupnik bana dra. Peroviča, tajnik g. Vojnovič.
Iako je bilo nevreme na moru, ipak Sokolstvo gornjeg našeg Jadrana krenulo je več rano parobrodima u naš Rab na veliku sokolsku manifestaciju. Točno u deset sati održana je svečana služba Božja sa blagodarenjem u žup-noj crkvi, a nakon toga svečano i bratski dočekana su brača i sestre, koja su stigla sa parobrodima. Pucanjem mužara na rtu Rabu najavljen je dola* zak okičenih parobroda sa našim So= kolima i Sokolicama. Gradanstvo i se-ljaštvo Raba na čelu sa društvom So« kola Rab i svojom fanfarom dočekalo je braču klicanjem Kralju, Jugoslaviji, prestolonasledniku Petru i Sokolstvu. Sa parobroda uzvračani su poklici, i sviranje glazbe Trsata i Vredne glazbe iz sela Spinčiča kod Kastva društva »Graničar«. Svrstala se je tada velika povorka, koja je krenula gradom pred Sokolski dom, koji če se svečano otvo-riti.
Na svečano okičenu tribinu popeli su se starešine društava Kastav, Za*
met, Mariniči, Sušak-Rijeka, Kralje« vica, Crikvenica, Brinje, Senj, Baška, Aleksandrovo, Krk, Rab, a na čelu starešinstvo župe sa vrednim starešinom bratom Poličem. Himna glazbe »Graničar« najavila je dolazak pret* stavnika Nj. Vel. Kralja. Nakon govora brata starešine Alberta Maharža
0 radu Sokolskog društva Rab, u ko-jem pozdravlja sve prisutne na čelu sa pretstavnicima, kumica sokolskog barjaka, sestra Irma Maharž, koja je
1 darovala lepo izvezeni barjak sa sli= kom grada Raba, a lozinkom »Ni ko« risti ni slave«, predala je isti bratu Vojnoviču, zastupniku kuma brata dra. Ive Peroviča. Nakon biranih so* kolskih reči, kojima je predao br. Voj* novič barjak starešini, ovaj ga je predao na čuvanje bratu barjaktaru. Bar* jaktar Ilijič položio je svečanu zaklet* vu na barjak. Na barjak vezana je vrpca kuma bana dra Peroviča. Zatim je govorio brat starešina župe Sušak Rijeka Polič, naglašujuči važnost sokolskog rada na našem Jadranu, biseru naše lepe otadžbine kraljevine Jugo* slavije, najavljujuči propast svih pro-tivnika Sokolstva.
Iza toga na barjak društva Aleksandrovo vezao je vrpcu grada Beograda, koja nije mogla biti vezana na sietu u Aleksandrovu jer nije bila gotova. Klicanje Beogradu i Jugoslaviji popra* tilo je govor brata starešine župe Po* liča. Br. Polič istakao je rad zastup-stva opčine Rab, koje je muževno odgovorilo na nastojanje protivnika So* kolstva, da Sokolski dom u Rabu ne nosi ime osnivača Sokolstva dr. Miro* slava Tyrša. Izazvan brat gradski načelnik Raba dr. Pezelj, biranim rečima naglašava, da če sokolsko pučanstvo lepog otoka Raba u svako doba i pro* tiv svakoga ustati ,koji ma i pokuša raditi protiv Sokolstva, koje spaja Sveslovenstvo u bratsku ljubav, slogu
i	daje mu naročitu jakost da se odhrva od brojnih neprijatelja. Prisutne pozdravlja bratskim pozdravom »Zdravo« — što svi jednoglasno prihvatiše. Nakon toga najavljuje brat starešina otvorenje Sokolskog doma.
Pred vratima doma govorio je brat Samoukovič u ime gradevnog odbora, iznašajuči istorijat gradnje doma, koji se sada diže gotov na obalama našega Jadrana, a nosi ime »Sokolski dom Mi* roslava Tyrša«. Vrata otvorio je iza* slanik Nj. Vel. Kralja, nakon čega je Sokolstvo krenulo u lepu dvoranu do* ma, gde je brat starešina Maharž pre* dao dom društvenom načelniku bratu Bačiču i društvenom prosvetaru bratu Žukliču, koji primaju dom i obečaju
i	nadalje ustrajan sokolski rad bez obzira na sve neprijatelje Sokolstva, i da če se u svojem sokolskom radu ruko* voditi idejama i radom neumrlog So* kola brata dr. Miroslava Tyrša, čije ime nosi sokolski hram u Rabu. Peva-njem »Oj Slaveni« izašlo se je iz dvo* rane i povorka krenula je kroz grad, pozdravljena od gradanstva, seljaštva
i	brojnih kupališnih gostiju.
Nakon mimohoda pred Sokolskim domom bio je na vežbalištu razlaz.
Posle podne održana je na obali, odmah do doma, uspela javna vežba, a navečer je Sokolstvo u bratskom sokolskom raspoloženju krenulo svojim kučama, ispračeno od celoga Raba, pucnjavom i vatrometom, dok je sva obala bila lepo rasvetljena.
Nezaboravna če ostati ova sokol* ska manifestacija u Rabu u srcima svih prisutnih, koja je i dalje učvrstila naš položaj na našem Jadranu. Sa geslom: »Za Kralja i Otadžbinu, za Sokolstvo, za Slovenstvo«, branimo i braničemo naš Jadran i naš biserni, sokolski Rab. Zdravo!
*
/upa Vel. Bečkerek
JA VAN ČAS SOKOLSKOG DRUŠTVA TARAŠ.
Sokolsko društvo Taraš održalo je 19. VIII. na svome letnjem vežbalištu u Tarašu pored reke Tise svoj javan čas uz sudelovanje bratskih društava: Elemir, Melenci, Novi Be-čej i Čurug.
Popodne toga dana do 4 časa do-čekivalo je bratsko društvo Taraš goste, koji su sa svih strana u dugim povorkama kola sa zastavama pristizali na javan čas.
Na javnom času bila je zastuplje-na i župa po svojim odredenim dele* gatima.
U 4 i po časa popodne krenula je povorka na sletište, koje je bilo inpro-vizirano na samoj obali reke Tise.
Program javnog časa, koji su sa-činjavale tačke: vežbe članova, vežbe članica, vežbe ženskog naraštaja, vežbe muškog naraštaja, vežbe muške i ženske dece, vežbe na spravama, kao
i	lakoatletske utakmice, izveden je u pravilnom i največem redu.
Na lakoatletskim utakmicama, u kojima su učestvovali članovi Sokolskog društva Taraš, postignuti su najbolji rezultati i pobediocima su na licu mesta razdeljene nagrade.
Na sletištu je bilo prisutno gle-dalaca oko 3000.
Iako je Sokolsko društvo Taraš jedno od mladih društava Sokolske župe Vel. Bečkerek, ipak je za kratko vreme zauzimljivošču svoga starešine uspelo da ude u suštinu sokolske ideologije i da pravilno shvati cilj Sokolstva uopšte.
Istoga dana uveče priređena je so* kolska zabava u prostopijama, koje se upotrebljavaju za društvenu vežba-onicu.
Na ovoj zabavi uz mnogobrojno prisustvo publike sve tačke na programu izvedene su dobro. Posle svršenog programa nastavljena je igranka.
Moralan uspeh javnog časa i sokolske zabave učinio je na prisutne takav utisak, da je izvesno, da če se ovo mlado društvo za najkrače vreme po broju članstva znatno uvečati, a materijalan uspeh dati mu još više poleta, da svoju zamisao o podizanju Sokolskog doma u Tarašu što skorije privede u delo.
Br. 1702/31.
Natječajni oglas na mjesto strojara općinskog vodovoda
Raspisuje se natečaj na mjesto strojara opčinskog vodovoda pri ovoj opčini uz mjesečnu pla* tu od Din 1500.
Natjecatelji imaju priložiti molbi:	domovnicu,	krštenicu,
uvjerenje o moralnom i političkom ponašanju, uvjerenje o sposobno* sti i uvjerenje o dosadanjem službovanju. Poželjno je da bude sokolski prednjak.
Rok natječaja traje do 1. oktobra o. g.
Nastup službe dana 29. okto* bra o. g.
O	p č i n s k a Uprava.
Novalja, dne 30. aug. 1931.
Dr. I. Markovina s. r.
Jesam li poslao pretplalu za sokolske lislove s
Osnivanje sokolskih glazbenih sekcija uvađa sa uspjehom, tvornica glazbala
Ani. Janda, Hodonin
——ml. s p——■
Također i glazbala rabljena, dobro uređena
i	ugodena dobavlja uz najnižje cijene. -Informacije daje Ad. Kubižek, kapelnik sokolske glazbe, Rakovac 20. p. Karlovac.
Skrbite za svojo bodočnost s prihranki, ki Vam bodo največ zalegli, ako jih porabljate za
zavarovanj« življenja
Zavarujte se pri trdnem jugoslov- in slovanskem zavodu
»SLAVIJA«
jugoslovanska zavarovalna banka d. d.
Centrala v Ljubljani
Fidniiitt: Btognd, Zapb, Sarajevo, Novi Sad, Osijek, Split
- •*
Prevzema tudi vse druge vrste zavarovani
Tvornica gimnaetičklh I = aportakih sprava =
j.Oraiem
Dobavljat Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
Ribnica, Dolenjsko
izradjuje sve sokolske vežbaće sprave, opreme čitaviH društvenih i škotskih vežbaona, sportske potrepštine za laku atletiku, sprave za letna vež-bališta, kupališta i bašče lju-Ijanke, sprave za decu itd. Izrada savršena i elegantna, poslužba najsolidnija, cene najumerenije. — Ilustro-va n i cenik besplatno.
OSNOVANA 1881. GOD.
Prva Češka tvornica muzičkih instrumenata u Moravskoj
Josip Udi
u BRNU (Čehoslovačka)
Dobavljač Jugoslovenskih i čežkoslovenskih vojnickih glazba i Sokolskih jednot.
Dobavlja prvorazredne instrumente uz mirne cene. — Cenike badava.
Гранд Хотел „Петроград"
преко пута железничке станице
БЕОГРАД
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREPŠTINA
Branko Palii*Zaareb' Kfa'i,ce Mariie 6
Dobavljač Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije Brzojavni naslov: „Trikotaža1* Zagreb * Telefon interurban 26-77
n
Izradiuiem sve vrsti sokolskih potrepština za javni i izletni nastup svih kategorija našega članstva i to tačno prema propisu Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije Slike u originalnim bojama propisnih odijela nalaze sc u knjiži .Organizacija Saveza SKJ". — Zahtjevajte ejenike i prospekte. — Cijene vrlo  --------------- "	11	umjerene,	a	za	točnu	i	solidnu	izradbu	jamčim.
Peter Žitnik
Sploino kleparstvo
Instalacija strelovodov po najnovejših sistemih in kritje lesno - cementnih streh
LJUBLJANA
Ambrožev trg 9
TELEFON 31-4«
Delo solidno — cene zmerne
Trgovina sokolskih potrepština i krojačka dvorana
Grga Horvatek
Dobavljač Saveza Sokola kralj Jugoslavije
ZAGREB
FRANKOPANRKA ULICA 9
Izradluiem sve vrste propieanih sokolskih svečanih I vležbačih odijela, za sve kategorije muSko I žensko članstvo. Prodaja svih sokolskih potrepština uz vrlo umjerene cijene. — Robu razaSiljem pouzećem. Vanjskim druStvima obavljam brzu otpremu.
'S en vrsf par folog rafij a /t-oli risbah.
S xv e* £ uje
naj sol id n e/še Aliie rita
ST'DIU
HUB LIANA
DAIMATIN0VA13
Kupujemo
jestive
lodina
BLJANA
MEDIĆ -ZANKL
TVORNICE OLJA, FIRNEŽA, LAKOV IN BARV, D. Z O. 2. CENTRALA V LJUBLJANI — LASTNIK FRANJO MEDIČ TVORNICE s LJUBLJANA-MEDVODE PODRUŽNICE IN SKLADIŠČA MARIBOR — NOVI SAD
LASTNI DOlilAČI PROIZVODI:
Laneno olje, firnež, vse vrste lakov, emajlno-lakastih in oljnatih barv. Kemično čiste in kemično olepšane kakor tudi navadne prstene barve vseh vrst in barvnih tonov, čopičev, steklarskega kleja itd. znamke „M E R A K L“ za obrt, trgovino in industrijo, za železnice, pomorstvo in zrakoplovstvo.
CENE UMERJENE. * TOČNA IN SOLIDNA POSTREŽBA.
KnjigarnaA U««ellske tiskarne
v Ljubljani
Frančiškanska
ultca в
TELEFON ŠT. 3397 RAČUN POŠTNE HRANIL. ŠT. 10.761
priporoča cenj. občinstvu svojo zalogo vseh pisarniških in šolskih potrebščin. Lastna izdelovalnica šol. zvezkov. Knjigarna sprejema naročbe na knjige iz inozemstva, na vse domače in inozemske liste, revije itd. Velika izbira razglednic in slik. Cene solidne 1 Postrežba točna! Zahtevajte ceniki
JU GO SLOVENSKA SOKOLSKA MATICA
U LJUBLJANI
REGISTROVANA ZADRUGA S OGRAN1ČENIM JAMSTVOM
opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje o rog rama i za postignuče ciljev a našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava liskanice, knjige i brošure sokolsko - programatskog, uzgojnog i propagan-dističnog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije. Komisijska prodaja odora sviju kategorija
NASLOV: JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, UUBLJANA, NARODNI ООМ TELEFON BROJ 25-43. — POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA13.831
ZAHTEVAJTE CENIK
l/dafe Save/ Sokola kraljevine Jugoslavije <E. Gangl) • Glavni I odgovorni urednik Sijepan telar • Ureduje Redakcijski odsek ’	Tiska	učiteljska tiskarna (predstavnik Francž Štrukelj); svi u Ljubljani
la upravu i oglase odgovara Mica Koščeva