KRALJEVINA SRBA, HRVATA 1 SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 20 (4)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 15. OKTOBRA 1923.
PATENTNI SPIS BR. 1368.
Joseph Voegele A. G., Manheim, Nemačka.
Okretnica za željezničke objekte.
Prijava od 29. marta 1921.	Važi od 1. januara 1923.
Pravo prvenstva od 10. novembra 1913. (Nemačka).
Izum se odnosi na neku okretnicu za željezničke celji, koja je naročilo zgodna za okretanje lokomotiva a zgodna je ta-kodjer i za obrtanje ostalih teških predmeta.
Sadanje okretnice za lokomotive, koje su u opštoj upotrebi, leže slobodno viseći na jednom vrlo jakom centralnom šipu, na kome ili oko kojega se može okretati most okretnice, na krajevima glavnih nosača okretnice pričvršćeni su pokretni (očkovi, ovi točkovi ne naslanjaju na venac (obruč) po kome se kreću, samo onda, kada je okretnica opterećena na primer kad se neka lokomotiva naveze. Rdjave strane ovakve konstrukcije su ove: Potrebna je naprava za olakšavanje na krajevima glavnih nosača, da šine na okret-nici i šine na čvrstoj zemlji, stoje na istoj visini pri navoženju kola, glavni nosači treba da su mnogo visoki i prema tome jama za okretnicu mora da bude duboka. Visinski položaj okretnice mora tačno da se udesi i stalno da se kontrolira, i nejednako ugibanje fundamenta okretnice prouzrokuje veliki otpor pri okretanju okretnice, pa čak usled tog ugibanja može da nastane i zastoj saobraćaja okretnice.
Stvar je ovog izuma, da odstrani te rdjave strane okretnica sa centralnim mestom okretanja i glavnim nosači na, koji imaju na krajevima pokretne točkove, na taj način da se najmanje dva otseka
svakog glavnog nosača, a izmedju njegovih krajnih (spoljašnjih) nosečih mesta, mogu okretanja oko neke osovine na primer oko neke prave osovine ili oko neke virtuelne osovine, kad stupe u dejstvo upravne sile. Na taj način može se uprostiti gradjenje (konstrukcij-.) okretnica sa velikim prečnikom, koje su sada u upotrebi a i preizgradjivanje postojećih okretnica je lako.
Kod ovog medjusobnog kretanja pojedinih otseka glavnih nosača ili pojedinih otseka mesta okretnica, vrlo je važno, da jedan otsek, kada je primoran da se okrene za malen-kost oko gore pomenute osovine, usled nejednakog stanja visine svojih oslonaca, ne prenese nikakve sile na neposredno susedne otseke (koji prijanjaju levo i desno). Zato se nač nom izuma, obratila pažnja na podupiranje pojedinih otseka mosta okretnica, kao što je to u potanje objašnjeno u izvršenim primerima. Na taj način su pojedini otseci (mosta okretnice) zaista statički odredjeni nosači.
Za objašnjenje izuma prikazano je u crtežu nekoliko izvršenih primera i to tako pokazuje:
Sl. 1 i si. 2 pogled sa sirane i pogled odozgo na jednu okretnicu nocačima.
U sl. 1 i si. 2 su a i b otseci (odeljci) glavnih nosača, koji su presečeni u ravni preseka u — u okretnice sa A1 su obeležene šine na okretnici. Na krajevima
Din. 2.—
gde se sastaju otseci nosača, pričvršćena su zatvorena okna A1 i b1. Krajevi nosača su medjusobno spojeni na zglob sa jednim zajedničkim zglobnim zavornjem c i jednim umetkom d, koji doprinosi nepopustljivost zgloba. Osovina zgloba leži horizontalno, umetano d stoji na centralnom šipu e, pa se on može sa glavnim nosačima zajedno po šipu vrtiti. Dva polu-prstena A2 i b2, koji su na odnosnim otse-cima nosača pričvršćeni, služe za vodienje okretnice (njenog mosta) oko šipa c. Drugi krajevi nosača leže na pokretnim točko-vima b3 na obruču b4 (po kome se okreće
okretnica), b" je desni nosač oslonca okretnice.
Ovakvim odredjenjem je moguće kretanje otseka nosača po zaobljenom ležištu. istodobno je solidna veza otseka nosača u uzdužnom pravcu i u vodoravnoj ravni.
Patentni zahtev:
Srednji deo okretnice, naznačen time, što vodoravna osovina, umetnuta u glavne nosače razdeljene po pola, prenosi pritisak ravnomerno na srednji stub, koga opko-Ijuje prsten iz dva dela, koji vodi okretnicu.
Adpatent brc/ /368,
h