KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 25 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 NOVEMBRA 1938.
PATENTNI SPIS BR. 14424
Socićtć Anonyme Vitas, Troyes, Francuska.
Pletivna igla, koja je naročito podesna za hvatanje i ponovno upletanje osutih petlji. Prijava od 18 maja 1937.	Važi od 1 januara 1938.
Naznačeno pravo prvenstva od 20 maja 1936 (Francuska).
Predmet ovog pronalaska jeste pletivna igla, koja je naročito podesna za hvatanje i ponovo upletanje osutih petlji, pri čemu se ova igla odlikuje svojom velikom jednostavnošću, sigurnošću funkoionisa-nja i velikom lakoćom njene upotrebe.
Ova se igla uglavnom odlikuje time, što ima lopaticu (potočiću) koja je zglob-Ijena i čija se osovina zgloba nalazi na malom rastojanju od otvorenog kraja kuke, pri čemu je ova lopatica osim toga korisno postavljena tako, da se može potpuno sakriti u svom nosaču u otvorenom položaju.
Ova se lopatica dovodi do izlaženja izvan tela igle u željenom trenutku pomoću jednog ispada koji se nalazi na ovoj lopatici ili na pomoćnom delu sa podesne strane igle i dovodi se do dejstva u vreme penjućeg se kretanja pomoću prethodne petlje koja okružuje telo igle. Lopatica se tako dovodi u zahvatili položaj, što joj omogućuje da se zakači i podigne petljom i da izvede svoje dejstvo po procesu kao igle sa lopaticom.
Lopatica ima korisno nastavak (rep) potpomaže otvaranje lopatice i koji se već gotovom petljom drži u sakrivenom položaju u vreme ponovnog obrazovanja vodice (prva, odnosno najviša petlja).
Kad se podizanje lopatice izvodi pomoću kakvog naročitog dela, ovaj se korisno izvodi kao kakva protiv-pločica, (protiv-lopatica) koja obrazuje mali ispao rzvan nosača, tako, da se podiže zakačinja-njem prethodne petlje za vreme povratnog kietanja, pri čemu isti ili kakav drugi is-
pad pomaže eventualno otvarajuće kretanje lopatice, koje se prouzrokuje izlaze-njem petlje, da bi se pomenuti deo za ponovo podizanje doveo u položaj za zana-činjanje za vreme odlaznog kretanja ili sLedećeg uvlačenja.
Dalje odlike pronalaska su izložene u sledečem opisu u odnosu na priloženi Se-matički nacrt.
Sl. 1 pokazuje u uvećanoj razmeri u izgledu sa strane prvi oblik izvođenja jedne igle za ponovo upletanje, po ovom pronalasku, u njenom otvorenom položaju.
SI. 2 pokazuje odgovarajući izgled odozgo.
SI. 3 pokazuje opet izgled sa strane, ali u zatvorenom položaju.
SI. 4 do 8 pokazuju položaj igle u različitim stupnj-ima obrazovanja jedne petlje.
SI. 9 do 11 pokazuju varijante detalja..
SI. 12 pokazuje izgled sa strane jednog daljeg oblika izvođenja u otvorenom položaju.
SI. 13 pokazuje istu iglu u zatvorenom položaju.
SI. 14 do 16 pokazuju položaj ove igle u različitim stupu jima obrazovanja petlje.
U odnosu na priloženi nacrt, primer izvođenja koji je pokazan na sl. 1 do 3 ima iglu 1 koja se završava kukom 2. Ova igla ima prošek 3 koji je izveden u poduž-nom pravcu, pri čemu ovaj prošek služi kao vodilja za lopaticu (pločicu) 4 koja je zglobljena na maloj osovini 5.
Ova lopatica radi u vezi sa kukom 2 i sa protiv-lopaticom 6, koja je i sama
Din. 25.—
vođena u preseku 3 i zglobljena oko jedne male osovine 7. Protiv-lopatica ima mali kljun 8 za zakačinjanje i mali i izduženi ispad 9. Pomeranja protiv-lopatice su ograničena sa dva oslonca 10 i 11 koji su obrazovani na primer pomoću aabijanja (štipanja) tankih ivica igle.
Funkcionisanje je sledeče:
U odnosu na si. 4, vide se dve netaknute petlje 12 i 13 za kojima sleduje petlja 14 koja počinje da se osipa i tri konca (žice) 15 do 17 koji su se već izvukli i koji treba da se ponovo uhvate i da se obrazuju u petlje.
Pošto je pletivo nagnuto na kakvom šupljein nosaču, igla se zavlači u smeri* strele f (si. 4) između petlje 13 i petlje 14. Igla se tada nalazi u otvorenom položaju, lopatica je potpuno sakrivena u nosaču, koji joj pruža igla; kljun 8 za zakačinjanje protiv-lopatice obrazuje jedini ispad ispod nosača. Igla se dovoljno uvlači da bi se petlja 14 sigurno nalazila sa druge strane u odnosu na položaj lopatice (si. 5). Igla se zatim vodi nazad (si. 5, strela f’), zahva-tajući sledeči konac ili žicu 15 u kuku 2. Kljun 8 se tada zakaokije na petlji 13, Što čini da osciliše protiv-lopatica, koja se ponovo podiže pokrećući lopaticu 4 koja zatvara kuku (si. 6). Petlja 14 zatim prelazi preko lopatice i kuke; ona se smiče sa igle i obrazuje gotovu petlju (si. 7). Za vreme sledećeg kretanja uvlačenja radi dohvatanja žice 16, žica 15 koja je sad postala petlja-vođica podiže lopaticu 4 (si. 8); ova nailazi na protiv-lopaticu dovodeći kljun 8 u položaj za zakačinjanje, što se takode potpomaže trenjem smrknute petlje 14. Igla tada ponovo zauzima položaj (si. 5) -za uvlačenje.
Primetiće se da su dimenzije lopatice (i isto tako protiv-lopatice) i naročito n,e-na visina veoma male, što omogućuje en se ove sakriju u nosač obrazovan iglom. Osim toga lopatica obrazuje samo mali ispad iz njenog nosača, kad se zatvara na kuki, tako, da su, s jedne strane, nepotrebna zadebljanja, koja su uopšte inače potrebna, da se centriše ivica lopatice na ivici kuke, što omogućuje da se dobije u širini prošeka i prema tome u debljini igle, pri čemu je ovo korisno za rad na pletivu sa zbijenim petljama. Isto tako mala dužina lopatice omogućuje dovoljno brza otvarajuća i zatvarajuća kretanja i dovoljno kratke dužine da bi rad pletenja i naročito hvatanja osutih petlji bio praktično moguć, što je do sada bilo smatrano kao teško izvodljivo pomoću igala sa lopaticama.
Izvedene probe sa iglom po pronalasku su se naprotiv pokazale kao potpuno
zadovoljavajuće i pored znatne uprošćeno-sti izvedene na iglama po pronalasku u odnosu prema iglama sa kliznim i oscilišu-ćim krilom, koje su do sada bile u upotrebi.
Na si 12 i 13 je pokazana jedna varijanta, u kojoj je izostavljena protiv-lopatica, pri čemu je ispad ove sada nošen samom lopaticom 4.
Lopatica je snabdevena nastavkom 22 za držanje koji se vezuje sa stvarnom lopaticom 4 kod kljuna 23.
Funkcionisanje je sledeče:
Kad igla izlazi iz pletiva (si. 14) po izvršenom uvlačenju, žica 15 se dohvata kukom 2 u pokazanom položaju; u ovom se trenutku petlja 14 nalazi na nastavku 22, čime se igla održava u sakrivenom položaju i izbegava da žica može zakačiti kljun lopatice. Ovo pruža veliku sigurnost furtk-cionćsanja i izbegava poznata skretanja igala sa lopaticom u ovoj primeni. Stvarno i pored svih mogućih uzroka za zamrŠiva-nje, kao što su vibriranja, nepotpuno i nepravilno kretanje, postoji sigurnost da se kljun sakrije u trenutku prolaza žice.
Fešto se izlazno kretanje nastavlja u smeru strele f”, petlja 13 pritiskuje na ispad 8 lopatice i podiže ovu koja u vreme podizanja potiskuje žicu 15 u kljun 2 (si. 15).
Petlja 14 zatim zahvata u kljun 23 lopatice tako, da se ova obrće oko svoje osovine 5, zatvarajući kuku 2 i u ovoj žicu 15 (si. 16). Za ovo vreme zatvaranja lopatice petlja 14 se podiže i prevodi iza kuke 2.
U ovom trenutku igla izvodi novo uvlačenje, žica 15 koja će sad postati pet* lja obara lopaticu unazad, a to je kretanje koje je još potpomognuto postojanjem nastavka 22, njegovom inercijom i njegovim eventualnim dodirom sa pletivom.
Kao što se vidi, ovo drugo izvođenje je još jednostavnije no prvo. Treba prime-titi da ono omogućuje veoma brz rad, jer korisni đeo lopatice za obrazovanje petlje ne sadrži nastavak 22. Sama lopatica, kao u prethodnom slučaju, pruža dakle veoma mali razmak između njenog zgloba i kraja kuka (na primer približno petnajesti 'deo od milimetra), i njena je visina takode smanjena na strogi minimum (isto tako na približno petnajesti deo milimetra).
Treba primetiti da se funkcionisanje lopatice izvodi sa neznatnim naprezanjem-konca; ovo dima za posledicu, da žice koje treba da se pohvataju ne moraju biti nategnute na svojoj podlozi, što je veoma povoljno po nevidljivost rada.
Razume se da su oblici izvođenja koji su ovde opisani - i pokazani dati samo radi
primera i da se može, ne izlazeći iz okvira pronalaska, menjati na proizvoljan podesan način broj, oblik, priroda, raspored i montiranje raznih elemenata. Može se na primer protiv-lopatica 6 zameniti kakvim ekvivalentnim delom za podizanje, na primer oscilišućim krilom 18, vođenim prošekom 9 na osovini 20. Opruga 21 (sl. 9, 10 i 11) može biti predviđena ili na krilu 18, ili na protiv-lopatici 6 i/dli na lopatici 4, da bi se obezbedio ili olakšao povratak delova u početni položaj i da bi se izbegla pomeranja delova koja proističu usled vibriranja pri velikoj brzini rada. Igla može biti montirana na kakvoj nepokazanoj dršci i dobijati naizmendčno kretanje, automatsko ili ne, prozvoljnog porekla. Isto tako ona može biti postavljena na kakav pletivni razboj, proizvoljnog tipa, pravoli-nijski ili kružni.
t
Patentni zahtevi:
1.) Pletivna igla, naročito za hvatanje osutih petlji, koja sadrži zglobljenu lopaticu (pločicu) čija se osovina zgloba nalazi na malom nastojanju od otvorenog kraja kuke igle, naznačena time, što se u zatvarajućem kretanju kuke (2) pritiskom petlje na ispad (8), koji se nailazi na donjem delu lopatice (4), ili na protiv-lopati-cu (dižući deo) (6,18) lopatica (4) podiže tako, da se obara na kuku (2) pomoću petlje.
2.	) Igla po zahtevu 1, kod koje se podizanje lopatice vrši pomoću kakve protiv-iopatice, naznačena time, što deo (6,18) ima korisno oblik protiv-lopatice i ima ispad (8) tako, da u vreme uzmicanja igle lopatica bude podignuta zakačili janjem petlje koja je tek obrazovana, pri čemu sličan ispad ili kakav drugi ispad (9) potpomaže otvaranje lopatice (4) u vreme spadanja petlje u cilju da se protiv-lopatica (6,18) dovede u početni položaj u vreme sledećeg zahvatanja igle.
3.	) Igla po zahtevu 1, kod koje se podizanje lopatice vrši pomoću naročite protiv-lopatice (protiv-pločice), naznačena time, što je protiv-lopatica obrazovana oscilišućim krilom (18) u nosaču igle pomoću preseka (19) i osovine (20).
4.	) Igla po jednom od prethodnih zahteva, naznačena time, što lopatica (4) ima nastavak (22) koji potpomaže njeno otvaranje i koji se održava petljom (mašnom) u sakrivenom položaju u vreme podizanja žice (vodice).
5.	) Igla po zahtevu 4, naznačena time, što lopatica ima kljun (23) koji podiže petlju za vreme obaranja (skidanja) tako, da potpomaže prelaz petlje preko kuke.
6.	) Igla po prethodnim zahtevima naznačena time, što je na poznat 'način montirana na kakvom nosaču, tako, da može dobiti naizmenično automatsko, ili ne, kretanje.




Fip 6
Tig.7
rs9.8nk 'U i
$
-L
Ticf. 9
S ^	1$ 13 f 20
■' -M:h
Ti g-. 10
5 ''f 6> jo
/'}	’t"> ."T-u;7
O o , :
r
-----tzt1---------1
S
4
Ti$.n

i s 7 "
rzt
7
j