Poštarma plaćena u gofavu
teku Olik 2
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog »Solcolslea "Prosveta«
Godina Д. ~ Brof SL
S«. fettiuetret 1031.
Iziazi svakog čelvrtka Telefon broj 2543 «
• Godišnja prelplala 50 Din e Uredništvo i uprava u Ljubljani (Narodni dom) Račun kod poslanske štedlonice broj 12.943 e Oglasi po ceniku
| f Bral dr. Karel Heller |
Iz Praga stigla nam je 6. o. m. ža= lesna vest, da je tamo umro brat dr. Karel Heller, zamenik starešine Če« hoslovačke Obce Sokolske.
Pred dva meseca brat dr. Karel Heller izjašio je na svom Šarcu u prašku okolicu i kod jahanja odjed« nom mu je pozlilo — udarila ga je kap. Preneli su ga u bolnicu, gde se je nje« gova jaka priroda borila sa smrču, ko« joj je. eto, kona no podlegao. Naš mili brat pao je u grob sa višine svoje sna* ge, srušio se, kao što se ruši drvo, kad mu sekira iznenada preseče koren...
Brat dr. Karel Heller stajao je u sokolskim redovima od svojih mladih dana. Bio je zanesen lepotom i veliči« nom Tyrševe ideje, kojoj je služio ce« lim srcem i velikim oduševljenjem za čitavog svog života. Poverenje brade uskoro ga je postavilo na odlučna a vos deda mesta u ČOS, gde je nekoliko gos dina vršio dužnost tajnika, dok nije zauzeo ‘trede mesto zamenika stareši« ne. Pored toga, vodio je poslove redaks cijskog odbora »Vestnika Sokolskog«, zvaničnog glasila ČOS. Sada, kada se je ved snažno razmahao rad za IX. sves sokolski slet u Pragu 1932. god., stajao je na čelu toga rada, od koga ga je ta* ko neočekivano otrgnula kruta sud= bina.
Nece više da'u društvu sa bratom MiiHerom na konju prati brata prezis denta Masarvka sa Hradčana na grans dsozne javne sletske nastupe na sletis šfe i natrag u grad. Vranac Smrti zas vijočo je s njim pod zemlju, iz koje nema povratka!
Brat dr. Heller sa uspehom uče« stvovao je u svakoj grani sokolskog rada i sokolskog života. Na svečano j odori uvek je nosio prednjačku vrpcu — dokaz, da je svoju veliku delatnost i odličnu sposobnost stavljao na ras* polaganje tehničkim organima. Njego* vo shvatanje sokolske ideje dokazuju mnogi njegovi dlanci, koji se odlikuju jasnočom izražaja, dubinom misli, lo* gičnom doslednošdu, apsolutnom stvar« nošdu i dubokom istinom. N iegova reč bila je uvek odlučna i uverljiva, kojom je zagrevao odana sokolska srca i ta« ko se usposobio za organizatora i pro« pagatora prvoga reda. Gdegod i kada« god je nastupio u ime močne ČOS, evu« da i uvek ispunjavao je poverenu mu zadaču u najpotpunijoj meri.
Nama, jugoslovenskim Sokolima, bio je odan u iskrenom sokolskem bratstvu, kao što je svakom prilikom širio udruženje čitavog Slovenstva u Sokolstvu. Nezaboravni ostače njego« vi napori kod ,osnivanja Saveza Sloven« skog Sokolstva, kada je 13. i 14. augu« sta 1925. god. aktivno sarađivao u do« mu kod brata Adama Zamoyskog u Varšavi.
Sa našom otadžbinom nije ga ve« zivalo sokolskp bratstvo samo zbog Sokolstva, njegove simpatije prema na« ma imale su 'dubok izvor u uverenju, da su Čehoslovaci na severu i Jugoslo« veni na jugu Evrope pozvani na obranu Slovenstva — dve grane Slovenstva, koje dele jednaku sudbinu i koje same kuju svoju budučnost poštenim radom i kreposnim životom. U svimiteškim i radosnim danima stajao je brat dr. Heller svojim otvorenim karakterom, lepotom svoje duše i svojom bratskom pomoču na našoj strani.
Mi svi gorko osečamo težak gubi* tak, koji je zadesio bratsku ČOS. Svest zajedničkog bola ublažava nam tojego« vu težinu.
A jedino, što možemo bratu dr. Helleru položiti na mrtvački odar, to je naša bratska Ijubav, koja bukti iz svih jugoslovenskih sokolskih srdaca. Naš je posle smrti, kao što je bio i za života!	E.	Gangl.
.*
Savez Sokola ‘kraljevine Jugosla* vije položio je na odar brata dr. Karla Hellera venac sa trakam u državnim bojama i napisom: »Poslednji pozdrav — Savez Sokola kraljevine Jugoslavi« je«. Čehoslovačkoj Obci Sokolskoj pak poslao je brzojavno saučešče:
Prigodom smrti brata dra. Karla Hellera izričemo vam iskreno sati ,e* šče, moleči vas, da budete tumačem našega, saučešča takoder i pokojniko« voj porodici. Odličnom bratu i pobor« niku za'naše sokolske ideale neka je
;astan spomen i večna slava!
■>
Brat dr. Karel Heller rodio se 12. septembra 1876. u Karlinu. Pravne nauke svršio je na češkom mniverzi* tetu u Pragu te je najpre bio činovnik na gradskom magistratu u Pragu. Posle Sloma Austro*Ugarske bio je pozvan na dužnost u ministarstvo narod* ne odbrane (ministarstvo vojske), gde je sa ‘bratom dr. Scheinerom, dr. Va* račkom, Udržalom, Klofačem i t. d. ra* dio na organizaciji češkoslovačke voj* ske, uživajuči osobito poverenje pre* zidenta dr. T. G. Masaryka. Na toj dužnosti ostao je do smrti kao savet* nik i načelnik političkog. odelenja tog ministarstva.
Tajnikom ČOS bio je izabran več godine 1910. te je vršio tajničike pošlo* ve do godine 1922.. kad je preuzco dužnosti III. zamenika staroste ČOS. Izvan sokolske organizacije bio je 'sa* radnik o sokolskim pitanjima kod dnevnika »Narodni Listy«.
25. oktobra prošle godine udarila ga kap te je se posle toga lečio u praš* koj divizijskoj bolnici, Umro je 4. (Km. u 23 časa u 55. godini života.
D. F. ANDR1ČEVIĆ (Zagreb);
Iseljenicf — Sokoli
Nema nijedne naše rodoljubne, ni uopče nijedne naše nacijonalne ideje, koju naši iseljenici nisu oduševljeno dočekali. A nisu je samo tako doče* kali, nego su je, što je glavno, usvo* jili te su paralelno sa svojom bračom u domovini stremili ka njezinom ostva* renju. A jer za ostvarcnje svake narod* ne ideje treba velikih moralno*materi* jalnih žrtava, naši se iseljenici odmah medusobno organizuju, pa tako za ostvarcnje ideje svoga naroda ulaze u aktivnu borbu i time vidnim načinom pred očima celoga sveta dokumentuju veličinu svoga rodoljublja.
Najbolji primer u torne pravcu vi* dimo u osnivanju sokolskih društava u iseljeništvu, pa Hrvatskog Radiše • ogranaka Jugoslovenske Narodne Od* rane, Jugoslovenske Matice, Jadranske Straže itd. Mi čemo se u ovom krat* kom članku pozabaviti našim sokol*
skim delovanjem medu našim iselje* nicima.
Iseljenici su ispravno shvatili so* kolsku ideju u prvom početku. Oni zna* ju, da je zadača Sokolstva širenjc i podržavanje uzajamnosti svih Slovena, stvaranje čvrstih medusobnih veza i jakog bratstva, što če da svakoj ne* pravdi uspešno prkosi i odoleva sva* kom domačem i vanjskom zlu, kojemu su Sloveni uopče, a mi Jugoslaveni na* pose sa toliko strana izvrgnuti.
To je razlog, da se je Sokolstvo u Americi počelo več rano širiti. Naj* prva sokolska društva u Ujedinjenim Državama osnovali su Česi, a za ovima su se poveli Poljaci, pa Slovaci, a po* sle ovih Hrvati, Srbi i Slovenci. Godine 1896, dakle pre 35 godina, osnovan je prvi Hrvatski Sokol u Americi sa se* dištem u Chicagu. Iza toga nastavilo se je sa osnivanjem sokolskih društava
po svim večim slovenskim naseobinama u Americi.
Kad je u domovini osnovan u Za* grebu Hrvatski Sokolski Savez, naša sokolska društva u Americi odmah su se u njega začlanila. Kasnije, kad je bila u domovini provedena organizacija Saveza po župama, osnovaše god. 1909 tadanji Sokoli u Americi svoju župu »Tomislav« sa sedištem u Chigagu.
Medutim se je počelo Sokolstvo u Americi sve jače i jače razvijati. Hr* vatsko Sokolstvo u Ujedinjenim Drža* vama krenulo je pravim putem, te se je odmah približilo ostalom slovenskem Sokolstvu u iseljeništvu. Od osobitog je pak upliva bilo po hr vatsko Sokol* stvo u Americi njegovo sudelovanje na prvom velikom češkom sokolskom sletu u Chicagu 1909. god., koji je dao tamošnjm Sokolstvu još veču pobudu za organizaciju hrvatskog Sokolstva u Ujedinjenim Državama u tri župe: »Tomislavovu« sa sedištem u Chica* gu, »Zvonimirovu« sa sedištem u Phi* ladelphiji i »Čaničevu« sa sedištem u Oaklandu u Kaliforniji. Kasnije su žu* pe »Tomislavova« i »Zvonimirova« osnovale Hrvatski Sokolski Savez za Ameriku, u koji se župa »Čaničeva« nije začlanila. Ta je župa stajala na stanovištu, da Hrvati mogu imati samo jedan Sokolski Savez, ali ako je iz tehničkih razloga potreban u Americi posebni Savez, da če u takav Savez pristupiti samo onda, ako rečene dve župe ostanu i dalje članice Saveza u domovini te ako budu i dalje podupi* rale domovinsko Sokolstvo.
Godine 1915. Hrvatska sokolska župa »Čanič« u Oaklandu u Kaliforniji — svesna, da je Sokolstvo slovenska organizacija, koja ne pripada nijednom slovenskom narodu posebno, več da je svojina svih Slovena, koji su se uopče, a mi Jugosloveni napose, u ono vreme nalazili u svetskom ratu za naše narod* 110 oslobodenje — reorganizirala se je u Jugoslovensku sokolsku župu na Pa* cifiku sa sedištem u Oaklandu, u Cali* forniji. Nekoliko godina posle toga i Hrvatska sokolska župa »Tomislav« u Chicagu nazvala se je Jugoslovenskom sokolskem župom, dočim je Hrvatska sokolska župa »Zvonimir« u Philadelp* hiji za vreme rata prestala raditi.
Sve do posle rata naše je Sokol* stvo u Americi cvalo i napredovalo. Posle rata, nakon našeg narodnog uje* dinjenja u domovini, umesto da se je naše domovinsko Sokolstvo ujedinilo u jedan jedinstveni savez, nastadoše dva — tri saveza. To je sve katastre* falno delovalo na razvitak našeg So* kolstva u iseljeništvu, i povodom tako* vog rada medu Sokolima u domovini nastalo je mrtvilo medu Sokolima u Americi.
Ujedinjenje celokupnog Sokolstva u domovini u jedan jedinstveni Sokol* ski Savez pozdravio je svaki sve,sni, pra* vi i iskreni Soko u Americi. To je naj* holje dokumentovalo njegovo izaslan* stvo prigodom 1. svesokolskog sleta meseca jula 1930. god. u Beogradu. Naš Soko*iseljenik gleda radosnim okom, kako je ta plemenita ideja okupila pod sokolsko krilo sve Sokole, i hrvatske i srpske i slovenačke. Pred tim Savezom drhču svi neprijatelji naše sloge i je* dinstva, jer u Sokolu vide snažnoga čuvara našega ujedinjenja. Cilj Sokol* stva sveta je želja svakog pravog Slo* vena, pa i onaj, u kom se još nije pro* budila, nači če ju sakrivenu na dnu srca, gde čeka na zgodan čas, da se razbukti silnim i iskrenim žarom.
Medu našim iseijenicima po svim stranama sveta široko je polje za so* kolsku delatnost. Naši su se iseljenici uvek pokazali kao vršni rodoljubi, do* bri i neumorni radenici, pa če i dalje nastaviti radom za sokolsku ideju. Za* to na posao, bračo u iseljeništvu, svi bez razlike napred pravim sredstvima, pravome cilju! Široko je još polje, ko* je treba obraditi, ali voljom i ljubav* lju za domovinu i za svoj narod, za njegovu sretniju bodučnost sve če se učiniti. Oživite sokolska društva po na* šim naseobinama, okupite se u sokol* ske redove, obucite ponovno ervene ko* šulje, nataknite nanovo sokolsko pero, neka celi svet vidi i uveri se, da naša narodna i sokolska misao sve više i bolje napreduje.
Baš sada, kad je dovoljno, da u svakoj koloniji bude samo jedno dru* štvo — jedan Soko, vreme je, da se iz svih naših naselja po čitavom svetu ponovno čuje sokolska trublja i za* poved: Sokoli, napred!
Sokolski cilj je jasan i odreden. U sokolskim redovima vlada samo je*
dan duh: duh koji oduševljava za rad, bratstvo, slogu i jedinstvo svih Slo* vena.
Sokolski Savez u domovini ima ja* san i otvoren program — program so* kolski. Neprijatelji našeg narodnog je* dinstva shvatili su zamašitost našeg
sokolskog ujedinjenja i pred našom se slogom zaprepastiše.
Napred, bračo Sokolhiseljenici, uje* dinite se, pa poput naših starih pionira sokolske ideje u Americi, ujedinite se i vi poput brače u domovini! — Zdravo!
BENDIŠ IVANKO (Kotor);
Na rad, bračo!
Kroz ovaj mesec izabrat če se novi upravni odbori naših društava. Koliko če Sokolstvo napredovati u svakom po* gledu, zavisi od upravnog odbora. On daje inicijativu svemu sokolskom radu. Neka nas iskustvo iz prošle godine na* uči, kakove ljude treba da biramo u upravni odbor. Svaki od nas neka stavi ruku na prsa i neka kaže, koliko je Sokolstvu doprineo. A svaki član so* kolske zajednice može i mora da do* prinese nešto za Sokolstvo, po svojim silama i sposobnostima, ma da i nije u upravnom odboru društva. Ne mora i ne može svak da bude u upravi. Ali svak može da radi za našu sokolsku zajednicu. Inače ne bi ga smatrali So* kolom. Nismo tu u Sokolu da samo pripomažemo našim mesečnim dopri* nosom. Sokolskom razvitku i uspehu, svaka jedinica sokolska mora da nešto da, sem onih par dinara. Radi tih di* nara samo i ne možemo da te, brate, ubrojimo u sokofeke redove. Rada, rada mi tražimo!
Sokolstvo od nas traži rad, po* žrtvovni rad, bez koristi i slave, rad koji treba razviti, da sokolska ideja zagreje srca čitavog naroda. Sokolstvo kao jedna zdrava i neophodno nužna institucija, osnovana na demokratskim principima, mora da obuhvati svo slo* jeve našega naroda. Pa i u upravnom odboru svakoga društva treba provesti
princip, da u njemu budu zastupani svi slojevi iz građanstva: učitelji, pro* fesori, trgovci, činovnici, slobodne pro* fesije, težaci i obrtnici. Svi ti pak da ne budu samo figure, več ljudi od rada i akcije, duboko prožeti sokolskom svešču. Tako čemo samo moči napre* dovati.
Mala je korist, ako upravni odbor drži redovito sednice, a na njima sate i sate vodi rasprave o malo važnim ili baš i nevažnim stvarima, koje često puta i ne zasecaju 11 Sokolstvo. Više puta iznose se i osobne tricc i kučine, cepidlači se i nateže oko sitnica, dok se mimoilaze važna sokolska pitanja. Zato u upravni odbor treba da udu ljudi od rada, ne po položaju, što ga zauzimaju u društvu, več po svom so* kolskom radu i odgoju. Cesto se do* gada da starešina po toliko puta sa* zivlje sednice, a iste se ne mogu odr* žati, jer ne dode potrebni broj članova. Nije li to žalosno? A kad je kakova parada, eto ih svih. Je li to sokolski? Nije, kao što nije, kad jedno društvo prijavi za neki slet, recimo 100 vežba* ča, a od tih ne dođc ih više od 10.
Ovc godine treba posvetiti svu akciju koliko radu u vežbaonicam, to* liko radu na prosvetnom polju. Odgo* jimo dobre, svesne Sokole!
Na posao dakle, bračo i sestre!
Svesokolskom sletu u susret
Dve godine intenzivnog rada
U prvom broju doneli smo izjave raznih voda ČOS o pripremama za svesokolski slet u Pragu god. 1932., kako ih je donela »Prager Presse« u svom božičnjem broju. Novogodišnji broj »Prager Presse« donosi sledeče nove izjave:
Aug. Očenašek,
pretsednik otseka za
sletsku scenu:
Sletska scena
Načrt za sletsku scenu nije još de* finitivno utvrden. Od radova, koje smo natečajem primili, najbolje je origi* nalno delo načrt Ivana Maleka »Za* hvala Geniju«, koje ima najviše izgle* da, da se izvrši. Njegova temeljna mi* sao je, da dramu mora nositi pokret, dakle »drama pokreta«. čovečanstvo, vodeno od velikih duhova, podaje se samo sa otporom na put od njih utvrđen, koji se odeljuje od isvakidaš* njice. U toku vremena ipak prima nji* hove ideje, bori se za njih, mnogi borci poginu več kod (prve, druge i trečc za* preke i samo geniji dolaze do najviših ciljeva i postaju vode u haosu i tmini.
Arh, A. Dryak,
pretsednik umetničkog otseka:
Svesokolski slet i umetnost
Svesokolski slet, a naročito njego* va priprema i izvodenje, postavlja i po* trebu rešenja jednog čitavog niza umetničkih zadača. Nije tu samo pi* tanje načrta gradnje stadiona i kako če se taj ukrasiti, več ovamo spadaju i plakati, odznaci, razglednice, tiskani* ce i mnogo ostaloga. Tako je n. pr. upravo završen natečaj umetničkih na* erta za različite uspomene i spomenske predmete. Raspisuju se natečaji za na* erte sletskih plakata, sletskih značaka, kao i natečaj za sokolske zastave. Od mnogih umetnika poručili smo načrte za sletske razglednice itd.
Umetnički otsek radi na programu umetničke izložbe i izložbe sokolskih domova i ostalih preduzeča kao soko* lana, stadiona letnjih vežbališta itd.
Dalje če sc raspisati natečaj na* erta za Tvršev spomenik, i to odmah, netom padne definitivna odluka o po* stavljanju tog spomenika.
Jiii Heller, pretsednik nastambenog otseka:
Garderobe za 150.000 vežbača
Za svesokolske sletove važi prin« cip, da dobra nastamba znači več una* pred pola uspeha. Vežbači, koji su kroz celi dan izloženi teškim telesnim na* porima, bilo to kod takmičenja ili za* jedničkih vežaba, moraju da imaju mo* gučnost temeljitog počitka, kad treba da drugi ili treči dan opet nastupe. Iz tog razloga največa pažnja i briga po* laže se nastambi vežbača. Zahvaljujuči disciplini, tačnosti i organizaciji Soko* la, nastambeni otsek prima pravovre* meno pre sleta skoro tačan broj pri* java tako, da sc nastamba može n pravo doba dobro organizirati. Pod pojmom »dobro« razume sc suha i topla soba, slamnjača, mogučnost te* meljitog pranja i kupanja te ujutro rano izdašan doručak. Pokrivače, ja* stuke i sl. priskrbiče učesniei sami.
Za buduči svesokolski slet pripre* mičemo stanove za 10.000 srednjoško* laca, za 32.000 naraštajaca obojeg spola i za preko 100.000 učesnika sleta. Ova nastamba traži izdatke od 2,000.000 Kč, svotu, koja najbolje demonstrira op* seg radova. Kao stanovi služc školc? prostrani izložbeni lokali pivnice, go* stione i sl. Za nastambu brine se na* stambeni otsek, koji broji preko 600 članova.
K. Schwarz,
tajnik pretsedništva i sletskog odbora ČOS:
Što več danas radimo?
Sada radimo na natečaju za sletski plakat sa rokom do 15. marta 1931. g. Za nagrade predviden je iznos od 10.000 Kč. Dalje raspisali smo natečaj za sletske značke članova, naraštaju i školske deee, isto tako sa rokom do
1 Jv	1041 rtAi I / O ЛЛ1А nnrtrd/L*
ROSI JA - FONSIER ♦ DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD
/LoVEN/Ko
/oKoL/TKo
Odgovor čehoslovačkog Sokolstva Scotusu Vlaloru
Pretsedništvo ČOS odgovara Sco* tušu Viatoru povodom njegovog član* ka u »Lidovim Novinama«.
»Vestnik Sokolski«, zvaničan organ čehoslovačkog Sokolstva, doneo je sa potpisima Sokolstva pismo, upučeno engleskom publicisti Scotusu Viatoru:
»Poštovani gospodinc!
U oktobarskim brojevima brnskih »Lidovih Novina« izašao je Vaš rad ' pod naslovom »Stanje u Jugoslaviji«.
Vaš trud za istinom i Vaše velike za* ' sluge za pravilno posmatranje sloven* 'skih stvari čine, da svaki redak, koji fiolazi iz Vašeg pera, čitamo sa naj ve* eom pažnjom.
LT Vašem pisanju naročito smo se zadržali na izlaganjima o »češkim So* koiima« — u drugoj polovini trečega dela Vašega rada, pod kojima misilite na Sokolstvo, udruženo u ČOS. Tu stoji, »da je za žaljenje, što su češki Sokoli postali saučesnici ove promene, u mest o da protestuju protiv takvog ru* žen j a velikih ideala«. (Mislimo na ras* puštanje svili saveza i udruženja za fi* žičko vaspitanje i stvaranje nove orga* nizacije Sokola kraljevine Jugoslavije.)
Takvo shvatanje postupka ČOS ne odgovara stvarnosti i sifobodni smo da damo sledeča objašnjenja:
Do donošenja zakona o osnivanju Sokola kraljevine Jugoslavije u jugo* slovenskoj državi postojao je Jugoslo* venski Soko, JSS, hrvatski HSS i jedno srpsko društvo. Deliti sokolske organi* zacije na narodne, seoske i verske, kao što je to u Vašem članku, nijc isprav* no. Pored spomenutih sokolskih orga* nizacija, u Jugoslaviji bilo je još kato* ličkih gimnastičkih društava, koja.su se zvali »Orlovi«.
U terminu, koji je odrcdivao za* kon od 5. decembra 1929. godine, likvi* dirao je Hrvatski Sokolski Savez kao i orlovske organizacije. Jugoslovenski Sokolski Savez stupio je u novu orga* nizaciju kao celina rešenjem svoje 9kupštine od 15. decembra 1930. god. Način, kojim se kod toga vladalo če* hoslovačko Sokolstvo, bio je sledeči:
O projektovanim promenama do* znali smo iz neodredenih novinarskih vesti. Kada smo zapitali svoje prijate* lje, dobili smo odgovor, da se radi o novoj organizaciji, koja bi sokolsko vaspitanje putem zakona skoncentrisa* la u jedno telo, pri čemu sve dosadaš* nje gimnastičke organizacije treba da prestanu sa svojim radom.
A več 4. decembra 1929. godine ČOS digla je svoj glas proglasom »da je čehoslovačko Sokolstvo uvereno, da vlada kraljevine Jugoslavije mora imati na umu, kako u Jugoslovcnskom Sokol* stvu ima odličnog saradnika, naročito baš u težnjama vlade na podizanju i snaženju naroda kao i na podizanju države i da vlada Jugoslavije neče pri* stupiti nikakvim merama, koje bi So* koiistvo oslabile ili potisnule.«
U meduvremenu ČOS tražila je tačne informacije, a posle donošenja zakona obratila se na tadašnjeg posla* nika kraljevine Jugoslavije u Pragu, dr. Andelinoviča, koji je svojim pis* mom od 13. januara 1930. godine izja* vio, »da če nova organizacija biti u skladu sa sokolskim načelima i da če bazirati na starim, oprobanim principi* ma, koje su nam dali Tyrš i Fiigncr.« Osim toga ČOS poslala je u Jugosla* viju dva svoja izaslanika, da bi se na licu mesta informirali o svima podrob* nostima povodom ovih proinena.
Bilo nam je jasno, da se novi /a* kon, što se tiče postupka, kosi sa de* mokratskim prineipima u tome, što upravu Saveza imenuje vlada. Niupra* ve društava i župa ne biraju se, več ih imenuju više sokolske organizacije.
čehoslovačko Sokolstvo tada je proglasilo, da je daleko od svake na* mere tla se meša u unutrašnje odnose bratskog jugosiovenskog naroda, ali tla stoji neostupno na ideali ma Tyrša i Fugnera, kako je to za današnju dobu formulirala Vil. glavna skupština, i da iščekuje dalji razvoj stvari. Dodalo je, da če biti sretno, ako mu buduča orga* nizacija telesnog vaspitanja u Jugosla* vi ji omoguči, da se na zajedničkim eiljevima nade rame uz rame sa Soko* lom kraljevine Jugoslavije.
Tek kad je izašao Statut Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije (15. feb* ruara 1930. godine), koji prema § 11. zakona čini sastavni deo istog zakona i kada je objavljeno naimenovanje sa* vezne uprave, postala je situacija jas* nija i prijatnija.
bio je to član 1, koji glasi, da se ciljevi Sokola kraljevine Jugoslavije postižu sistematskim vaspitanjem tela
i duše po Tvrševom sistemu; zatim član j, kojim se za člana organizacije prima samo onaj gradanin, koji pri* znaje osnovne principe Sokolstva, i čl. 11, koji nalaže društvima, da vrše telesno, moralno i nacionalno vaspita* nje po Tyrševom sokotekom sistemu.
0 vi članovi bacili su na novu organi* zaciju novu svetlost.
Da je vlada Jugoslavije imala že* lju, da se nova organizacija vodi u duhu sokolskom, daje nam garanciju
1 imenovanje zatnenika starešine. Me* sto prvog potstarešine dobio je brat E. Gangl, starešina bivšeg Jugosiovenskog Sokolskog Saveza, za drugog potstare* šinu došao je brat Paunkovič, njegov bivši zamenik, na druga dva mesta po* stavljeni su vredni radnici ranijeg Hrvatskog Sokolskog Saveza. A u sta* rešinstvo Saveza postavljena su brača, za koje znamo da su iskreno odani so* kolskoj misli.
Čehoslovačka Obec Sokolska posle svega toga i posle pravca rada, koji je Sokolstvo pokazalo u svojoj novoj organizaciji, smatrala je, da i nov oblik može imati sokolsku sadržinu i da u ovoj organizaciji sokolske težnje mogu pestiči svoj uspeh.
Čehoslovačka Obec Sokolska svoje poglede o ovoj stvari izrazila je preko dr. Scheincra na skupštini Saveza Slo* venskog Sokolstva od 23. marta 1930. godine. Na ovoj skupštini rešavano je o primanju novog Sokolstva kraljevine Jugoslavije u Slovenski Savez. Done* šena rezolucija glasi:
»Skupština Slovenskog Sokolstva ukazuje na to, da današnje ustrojstvo Sokola kraljevine Jugoslavije ne odgo* vara potpuno prineipima, na kojima
bazira naše Sokolstvo, jer ograničava slobodu izbora. Ali smatrajuči ovu od* redbu kao privremenu, izazvanu tla našnjim prilikama u Jugoslaviji, prima Savez Sokola kraljevine Jugoslavije za člana Saveza Slovenskog Sokolstva, jer ono, prema svome Statutu, ima da vrši telesno i moralno vaspitanje svoga na* roda u duhu Tvrševom.«
Sokolske vode jugoslovenske, koji stoje na čelu tlanašnjeg Saveza, uspele su, da rad nove organizacije odgovara potpuno sokolskim prineipima. O tomc bismo mogli nabrojiti čitav niz značaj* n ih epizoda. Vode Sokolstva Jugosla* vije imali su oslona i kod Čehoslovačke Obce Sokolske, koja je proglasila, da če svoj sutl izreči tek onda, kad se upozna sa duhom, kojim če se voditi ova organizacija.
Na svaki način da čete priznati, da bi bilo nepravedno mišljenje, da su »češki Sokoli sukrivci ove promene, umesto da protestvuju protivu takvog rušenja velikih ideala«.
Sokolski rad, koji vrši nova orga* nizacija u Jugoslaviji i njeni lepi uspesi potvrduju ispravnost postupka Čeho* slovačkog Sokolstva, koje je — pored poznatih ograda — dalo punu veru poznatim sokolskim radnicima.
Reči »čini se«, kojima počinje pa* sus, na koji reagiramo, daje nam slu* titi, da sami niste potpuno uvereni, da li su Vaše informacije u tom pogledu pravilne i potpune. Stoga, a i iz pošto* vanja prema Vama, koje zahvalno de* limo s celim našim narodom, napisali smo ove retke, koji če Vam jasno po* kazati, kako se je ČOS u toj situaciji ponašala. Stojimo Vam na usluzi i u svemu daljnjem, što čete o toj stvari saznati i žalimo, što nismo pred ot* štampanjem Vašeg čiTanka imali prilike dati Vam potanje informacije i pružiti dokumente, koje danas iznosimo.
Punim poštovanjem
Pretsedništvo čehoslovačke Obce Sokolske:
Frant. Mašek, s. r.,
uredujuči zamenik starešine.
J. U. dr. Jaroslav Urban, s. r.,
tajnik.
Vincenc Stepanek, s. r.,
referent.
(Nastavak sa 1. str.)
nje prve serije sletskih razglednica. To če biti portreti Tvrša. 30. novembra 1930. god. istekao je rok natečaja za sletske uspomenc, a u decembru sastao se je jurv za pregled priposlanih na* erta. Za slet dobili smo stadion na Strahorskom platou. Sa naročitom bri* gom radimo na propagandi budučeg sleta. Mi čemo nastojati da za butluči slct pobudimo najviši interes kako u unutrašnjosti, tako i u inostranstvu. U najbližoj budučnosti rasposlačemo pretslefeski plakat, da več sada uzbu* dimo pozornost za priredbe 1932. god. Za informaciju inostrancima izdačemo o Sokolstvu brošuru na francuskom, engleskom i nemačkom jeziku. Po po* trebi organiziramo novinarsku službu, da informacije o sletskim pripremama dopru u sve slojeve našeg naroda. Dao sam inicijativu za sletsku štednju. Sva* ki elan sokolske organizacije mora da plati 10 Kč sletskog poreza i, pored toga, mora da snosi sve troškove za p ut, prehranu itd.
M. U. Dr. Stan. Bukovsky,
pretsednik lekarskog otseka ČOS i sletskog odbora:
Lekarl na okup!
Principi za rešavanje zdravstvenih problema budučeg sleta ukratko sle* deči su:
Zdravlje je preduslov telesne sve* žosti i snage i samo zdrav individuum može da pojača telesni napor. Zato več odmah u početku sletskih priprema zdravstveno stanje vežbača iziskuje lekarski pregled. I veličina i kvantum traženih napora, kao i obzir na razlike u starosti traže marljivu saradnju sa sokolskim lekarskim stručnjacima. Sa* mo po sebi se razume, da čemo pru* žati svaku pomoč kod nezgoda i bo* lesti prilikom transporta masa na slet.
Lekarski otsek ČOS hoče i sa naučnog gledišta da obogati današnja iskustva na polju fiziologije vežaba. Nezgodama kod vežbanja biče posve* cena povečana pažnja tako, da se le* karova pomoč neče ograničiti samo na najnužniju pomoč, več če se u svim slučajevima brižljivo pretražiti, što je bilo uzrok nezgode i kako je do ne* zgode uopšte došlo.
Dr. K. Sauer,
pretsednik sletskog izlož*
'benog otseka:
Što sprema izložba?
Izložba i sletski sajam uzoraka stajati če u časnom redu sa drugim sletskim priredbama. Zauzimače celu
industrijsku palatu na starom izložbe* nom nrostoru. Srednji trakt palate po* svetiče se osnivaču sokolskog telovež* bačkog sistema, dr. Miroslavu Tvršu i čehoslovačkoj Obci Sokolskoj. Neče se odnositi to samo na uspomenc, koje su usko povezane za Tvrševu ličnost, več i na druge mnogobrojne istorijske, plastičke i statističke dokaze, koji če dokumentovati postanak, veličinu, po* rast i razmah Sokolstva. Na ovoj iz* ložbi učestvovače sve, sokolske župe i doprineti dokaze svog razmaha i indi* vidualnog postanka.
Desno krilo industrijske palate služiče umetiničkoj izložbi, koja treba da prikaže uticaj Tyrša — estete na li* kovnu umetnost njegove i današnje dobe. Levo krilo rezervirano je za telet* ski sajam uzoraka, odnosno za zaba* višta.
M. Provaznikova,
podnačclnica ČOS:
Svesokolski sle* i šport
Tyršev svesokolski slet prikazače javnosti današnju telesno vaspitnu praksu Sokolstva u njenom celom op* segu; mora dakle prepustiti dovoljno prostora »portskim telesnim vežbama, koje pretstavljaju njihove osnovne kompenente. Nckojc od tih sportskih disciplina bile su zastupane več u pri* jašnim sleitskim takmičenjima:	laka
atletika, igre, plivanje i skok u vodu, skijanje i skok na ski jama. Ovoga pu* ta pridružiče se tim disciplinama još takmičenja u klizanju i veslanju. Tak* mičenia biče organizirana tako, da če se prikazati mnogostranost sokolskog telesnog uzgoja i u raznim sportskim disciplinama i putem brojeva Sokola i Soktjliea koji učestvuju dokumentirati njihovu raširenost u sokolskim redovi* ma. Što se tiče drugih sportova, na programu 'biče i vodne igre, kombi na* cijska takmičenja i t. d.
Anton Krejči,
pretsednik prosvetnog od* bora ČOS:
Prosvetni rad Sokolstva
Več time, što sc IX. svesokolski slet prireduje u spomon lOOgodišnjiee rodenja 'dr. M. Tvrša, osnivača Sokol* stva, nametnuta je prosvetna zadača: brinuti .se za što dublje poznavanje Tvrševog tlela. Zbog toga se je i tako intenzivno radilo na potpunom izda* nju Tyrševih sabranih dela, od kojih je prvi svezak skoro več izišao. Pored toga, biče raspisan natečaj za najbolji lutkarski ili pozorišni komad, odnosno pevaoki ili orkestralni koneerat. Dela pobedioca izvodiče se javno prilikom sletskih svečanosti-
Ing. M. Petru,
pretsednik gradevinskog ot* seka ČOS i sleiskog odbora.
Građa га svesokolski slet
Buduče zadače sletskog gradevin* skog odbora možemo podeliti u dve skupine: u pr voj je priprema terena na Strahovskim lomima, u drugoj pripre* ma projekata i izdavanje sviju sa grad'* njom stadiona skopčanih radova. Tre* ba istaknuti, da su Strahovski lomi definitivno izabrani za priredivanje velikih telovežbačkih i telesnovaspit* nih priredaba. Sa velikim zadovolj* stvom može se konstatirati, da če ova* ko uredeni teren 'služiti i dnevnoj ;po* trebi telesnog vaspitanja, bilo to pu* tem športa ili putem telovežbe.
Ovu činjenieu potvrdio je pre krat ko g vremena raspisani natečaj za projekat za definitivno uredenje Stra*
hovskog terena, a koji je raspisalo mi* nistarstvo za javne radove. Prvom na* gradom nagradeni načrt arhitekta Dryaka ne samo da zadovoljava nate* čajni program sa svim njegovim subti* lijama za čitav fniz raznih sportskih grana, več, dava slobodu i mogučnost da se Strahovski teren može upotreb* 1 ja vati i za priredivanje slctova u ne* ograničenom opsegu. Današnja bes* poslenost i pripreme za svesokolski slet prinuduju nas, da ovu priliku isko* ristimo za definitivno uredenje Stra* hovskog terena, barem u nekim delo* vima. Tako bi sc mogao n. >pr. sportski stadion definitivno urediti i to i sa iz* dašnom finansijskom pomoču otl naše strane.
Paralelno s tom skupinom radova ide i druga: izrada projekta za sletsku arenu, odgovarujuči prostor za nastup, garderobe, umivaonice,, ambulante i t. d. i to tako, da bi se projekat mogao več ovc jeseni realizirati.
M. K—č:
Sokolski znakovi
Poznato Tyrševo geslo »Ni kori* sti ni slave« obeležava ncnaplativost sokolskog rada i sočan je izraz sokolske nesebičnosti. Sokolstvo radi toga sa zahvalom otklanja svako priznanje za svoj rad i smatra za najviše i najlepše odlikovanje, koje može tla tliči sloven* ske grudi, sokolski znak —• znak, koji "^načuje pripadnost jednoj od naj1'-;* čih, a takoder i najplcmenitijih sloven* skih organizacija — Sokolstvu.
Soko kraljevine Jugoslavije ima — kao što je poznato — dva znaka: na* raštajski i članski; ovaj poslednji ima u zajednici sa ostalim slovenskim So* kolstvom. Izgled njihov pak nijc od potrebe opisivati, ali biti če ipak od koristi, pozabavimo li se njihovim sim* boličnim značenjem i ako vidimo, da su — ne da bi njihovi autori homitiee to učinili — oni u svojoj unutrašnjoj vezi.
Naraštajski znak sa pticom--soko* lom u poletu i naraštajcem u odručenju simbolizira pre svega glavnu zatlačil Sokolstva — telesni uzgoj. Niko otl omladine ne može pripadati sokolskom naraštaju, a da nebi vežbao. Izvan vež* baonice, t^dnosno vezbališta, nema So* količa. Telovežba je neizostavni pre* doslov da omladina tibojeg spola mo* že pripadati Sokolstvu, ipak telovežba sama sebi nijc cilj —• to prikazuje le* teča soko*ptica, koja drži raširena kri* la preko leda naraštajca. Soko naime čuva svoj naraštaj od pogibelji, koje mu prete u telesnom i duševnom ob* žiru, naročito u doba njegovog razvit* ka i več do dozorivosti razvijenog pu* berteta. Ujedno ga diže u višine — soko*ptiea ne stoji na zemlji, več je u poletu! — prema uzvišenom cilju So* kolstva, uzdižuči mu sokolske vrline.
Članski znak pak simbolizuje So* kola kao ono, što je Sokolstvo iz svo* jega pripadnika napravilo — kamo je leteči soko naraštajca priveo: posta* vio je odraslog Sokola pred slovensku lipu — u lukama je Sokola*borca mač, a soko*ptica popela mu se nad glavu i čuva mu je sa svojim krilima, čuva od neprijatelja s desna i s leva, koji bi pokušali tla ga kukavički napadnu sa
strane ili iza čak iza leda. jer nemaju hrabrosti da Sokolu pogledaju u oči. Kome lik Sokola*borca ne može da dovoljno prikaže što mu je cilj, 'to mu izričito kaže čchoslovački sokolski znak sa svojim napisom: »Na straž!«. Na straži, dakle, stoji Soko, ne samo vežbač, nego svaki član i svaka člani* ca, time pojcdinac takoder organizaci* ja kao celina. A što straži Sokolstvo? Pre svega slovensku lipu — političku i nacionalnu slobodu u prvom redu na* ravno svoga, a zatim' pak svih slovenskih naroda. Ali ne samo političku i narodnu slobodu, več takoder i dušev* nu slobodu prema načelu: »Pojcdinac ništa -— celina sve«. Opet najpre u ko* lektivnom smislu da bi po tome slo* venski rod postigao što veču izobraz* bu i (pored telesne takoder) duševni uzgoj (prosvetni rad u Sokolstvu), a u koliko bi bilo moguče potpunoma, jer visoko naobražen čovek, koji etič* ki visoko stoji, kao čovek slobodan je; a čini više ima tako slobodnih pojedi* naca. tim slobodniji je narod kao ko* lektiv. Ali ne samo tla u kolektivnom smislu stoji Sokolstvo na straži, več po svojoj vaspitnoj metodi želi da po* stigne, da bi svaki njegov pripadnik i kao pajedinac bio na straži pred na* padajima svojih strasti i nagona. I za to ga usposobljuje naravno najviše te* lovežba (mač ju simbolizuje, jer je ma* čevanje jedna od grana sokolsko te* lesnog uzgoja).
Kad dakle promotrimo — kako smo to gore učinili — simboličko zna* čenjc naših znakova, onda tek upozna* jemo njihovu pravu vrednost, onda po-stajemo tek svesni, da je pravo n vše* nja sokolske značke za Slovcna uistinu največe odličje. Zato pak čuvajmo se u svakoj priliei, tla ne obesčastimo zna* čku — sokolsku svetinju!
»Sokolski Glasnik«, koji od 1. ja* nuara 1931. izlazi jedamput nedeljno i to četvrtkom, stoji u godišnjoj pret* plati kao i do sada Din 50 (a ne Din 60, kako je to pre bilo objavljeno). Me* sečna cena srazmerno. Uprava.
Pozdravi Savezu SKJ
Nevesinje. Sa svoje četvrte godiš* nje skupštine 'Sokoli čete Kifino selo šalju vam tople bratske pozdrave.
Odbor.
Sušak. Slaveči dvadesetipetu go* dišnjicu opstanka našega prednjačkog zbora kao i trideisctu godišnjicu soktil* skog delovanja brata dra. Janka Bede* koviča, svojega bivšeg učitelja, po* zdravljamo vas sa bratskim: Zdravo! — Sokolsko društvo Sušak*Rijeka.
Hvar. Sa glavne skupštine po* zdravljamo bratski Savez mol bom. da podastre pred Njegovim Veličanstvom z ra z c naše najdublje zahvalnosti i ]io* daničke vernosti i odanosti. — Sokola sko društvo.
Kreka. Sokolska četa u Sušini sa svoje prve redovne godišnje skupšti* ne pozdravlja bratski Savez sa željom, da so'kolska misao preplavi sva sela dične naše otadžibine. — Mato Pavlo« vič, starešina.
Raka. Ob priliki ustanovitve So* kolskega društva sokolski Zravo!
Bjelovar. Bratskoin sokolskom Sa* vezu čestita Novu godinu 1931. Z d ra* vo! — Sokolsko društvo, starešina tir. Sondič.
Vel. Bečkerek. Sokoli župe Veliki Beekerek okupljeni na proslavi godiš* njice župe pozilravljaju bratski Savez sa iskrenim sokolskim Zdravo! — Ni* kola Beslič, starešina, Aleksander Jo« vanovič, tajnik.
Marija Bistrica. Sa prvog sokol* skog zborovanja prigodom osnutka Sokolskog društva u Mariji Bistrici ša*
ljemo sokolski Zdravo! — Za privre* meni odbor Stjepan Muhek.
Švrljig. Sa redovne godišnje skup* štinc Sokoli Švrljiga sa novom upra* vom pozdravljaju bratski Savez. Zdra* vo! — Starešina Mitič.
Vranje. Sa svoje prve glavne skup; štinc članovi Sokolskog društva Vranje šalju pozdrave i zavetuju sc. da če uvek ostati verni uzvišenim idealima Sokolstva. Zdravo! — Starešina Ze< kavšič.
Vel. Bečkerek. Sa glavne skupšti* ne Sokolskog društva matice u Veli* kom Bečkcrcku pozdravljamo bratsko starešinstvo zavetujuči se, tla čemo i dalje požrtvovno raditi na svetloj so* kolskoj ideji. Zdravo! — Tajnik Žebe* ran, starešina Stanojevič.
Karlovac. Sa upriličenog sastanka Sokolske župe Karlovac šalju svi sta* rešine i tajnici svom saveznom stare* šini Njcgovom Visočanstvu kraljeviču Petru sokolski Zdravo!
Banja Luka. Sa prve redovne go= dišnjc skupštine šaljemo bratskom Savezu svoje pozdrave. Da živi Njego* vo Visočanstvo kraljevič Petar, stare* šina Saveza Sokola kraljevine Jugosla* vije! Zdravo! — Sokolsko društvo Ba* nja Luka.
Milna. Okupljeni na glavnoj go* dišnjoj skupštini pozdravljamo svog ’ljubljenog starešinu i celo starešin* stvo. Zdravo! — Sokolsko društvo Milna.
Karlovac. Prigodom zaključka žup* skog tečaja Sokolske župe Karlovac, šalju polaznici svojem saveznom sta* rešini Njegovom Visočanstvu kralje* viču Petru i bratskoj sa ve znoj upravi sokolski Zdravo!
/AYE
Sednica oprave Saveza
Prema zaključku XXIII. sednice izvršnog odbora Saveza od 17. decems bi a 1930. sazivam sednicu uprave Sas veza Sokola kraljevine Jugoslavije za nedelj«, 8. februara 1931. god., u pro* štorijama Saveza, Beograd, Terazije 7/II.
Po če tak u 9 časova pre podne.
Dnevni red u smislu člana 18. Sta* tata o, organizaciji i poslovanju Sokola kraljevine Jugoslavije.
Raspravljaće se i zaključivati na osnovu isveštaja i predloga, koje če podneti referenti načelništva, presvet: nog odbora i pojedinih otseka te na osnovu predloga župa (tačka 14.).
Predloži moraju izvršnom odboru biti dostavljeni do 1. februara o. g. ',sa oznakom: »Predlog župe.. .. za se ds nicu uprave Saveza.« Predloge, koji bi došli posle tog termina, neče se moči uzeti u obzir.
Kod tih predloga neka se ima u vidu tačka 15. i 16. pomenutog člana 18 Statuta.
Na sednicu poziva ju se svi članovi i članice uprave te njihovi zamenici, od revizora samo onaj brat, koga izas bere rivizioni odbor da sednici pode nese izveštaj revizora.
Vozne karte, u smislu pravilnika o povlasticama, za put u Beograd i nas trag primiče se pravovremeno.
Zbog opsežnosti raspravnih preda meta biče možda potrebno, da se seds nica nastavi i 9. februara. Brača i se« stre neka se pobrinu sami i priskrbe potrebno osustvo. Ko ne može da iz bilo kojeg razloga sednici učestvuje, neka se ispriča.
Zdravo!
I. zam. starešine: GangL
Svim bralskim župama!
U smislu člana 24. i 28. Statuta o organizaciji i poslovanju Sokola kralje« vine Jugoslavije te člana 12. župskih pravila, dužne su sve bratske župe, da u toku meseca februara održe svoje glavne godišnje skupštine prema dnevs nom redu, kako to propisuje član 114. pomenutog pravilnika.
Overovljeni prepis zapisnika o glavnoj godišnjoj skupštini treba po* s'ati osam dana posle održane skupšti* ne Savezu. Za izveštaj u »Sokolskom Glasniku« treba da se pobrine br. žups ski novinar.
Svaku glavnu skupštinu mora se tri dana pre prijaviti nadležnoj političs koj (policijskoj) vlasti. Takoder mora se javiti četrnaest dana pre i Savezu,
f Maršal Joffre
pobednik sa Marne.
Dne 3. januara umro je u Parizu u 79. godini života maršal Joffre, vr* hovni komandant francuske armije u početku svetskog rata, pobednik u bit* ci na Marni.
t Maršal Joffre
Maršal Joffre spada u red ono tr°jicc velikih vojnika Francuske, koji Su oličavali veličinu, sjaj i snagu fran*
cuskog oružja u velikom svetskom
kako bi bilo moguće, da se na glavnu skupštinu izašalje eventualno i delegat Saveza.
Na rad za našu štampu!
Sve bratske župe i sva bratska drus štva i čete pozivamo, neka odmah sa* da na početku nove godine razviju najs intenzivniji rad na širenju naših sokole skih listova: »Sokolskog Glasnika«, »Sokola«, »Sokoliča« i »Naše Radosti«. Svaki dosadanji pretplatnik pojedinih ovih listova neka pridobije barem po jednog novog pretplatnika, da bi tako mogli povisiti nakladu svim našim listovima, a time ujedno podignuti ih tehnički i sadržajno. Naša štampa naše je oružje i naša snaga i moč. Budimo svesni toga i radimo na tome!
O našoj volji i o našem radu za* visi uspeh naših listova, dok nerad i nemar upropaštuje sve.
Sednlca načelništva I uprave Saveza Slovenskog Sokolstva
Dne 10. februara o. g. održaće se u Pragu sednica naičelništva Saveza Slovenskog Sokolstva, kojoj će uče* stvovati i načelnik Saveza brat B a j s želj i načelnica Saveza sestra S k a * 1 ar jeva. Narednog dana održače se i sednica upravnog odbora ovog Save* za, kojoj će učestvovati I. zam. stare? šine našega Saveza brat G a n g 1.
Iz uredništva
Prvi broj »Sokolske Prosve* te«, kao prilog »Sokolskog Glasnika«, iziči če u narednom broju našeg lista od 15. o. m.
Radi preopsežnih izveštaja iz žus pa i društava, naročito o proslavama
1.	decembra (o priredbama, koje su obavezne za celu teritoriju Saveza, mo* raju župe da izveštaje o ovima iz svos jih društava šal ju uredništvu u sumars nom i kratkom prikazu, inače je to nemoguće odjednom otštampati, a da se pri tome ne gubi i sama aktuelnost) morali smo ostale vesti iz župa i drus štava da izostavimo, a što čemo doneti u narednim brojevima. Braču župske i društvene izvestioce molimo, da nam svoje izveštaje šal ju na vreme, o d s mah iza održane priredbe, i to k r a U ko, jezgrovito i čitko pisa» n o, a uvek saoznahomžupe, kos joj društvo odnosno četa pripada. Sve rukopise treba slati izravno uredništvu lista.
ratu. To su tri francuska velikana — Foch. Joffre i Petaine, maršali Francus ske, koji su n doba, kada je sudibiina Francuske bila stavljena na kocku, svojim sjajnim pobedama na ratnim poljanama, odlučili ispad svetskog ra= ta u korist svoje otadžbine i njenih saveznika.
Josip, Cezar Joffre, maršal Fran* euske, rodio se 12. januara 1852. gos dine u malom mcstancu Rivesaltes, u istočnim Pirenejima na granici Frans cusikc i Španije. Poreklom je španske plemičske porodice, kojemu je ded iz političkih razloga predbegao u Francus sku. Otac maršalov bio je neznatni ratar, imao je jedanaestero dece. Osnovnu i srednju školu završio je Joffre u Perpignanu i poradi darovito* sti bio je kasnije poslan na politeh* ničke nauke u Pariz. U ratu* od 1870. do 1871. učestvovao je kao pionirski potporučnik u odbrani Pariza. Kasnije, po završenom ratu j dokončanim nas ucima, stupio je u vojnu inženjersku službu te je najvcće vreme proveo u kolonijama. 1901. g. imenovan je bris gadnim generalom na otoku Madaeas akaru, kasnije kao komandant brigade u Vineennesu. 1906. godine promakivut je za divizijskog generala i imenovan komandantom šeste pariške divizije, a od 1908. g. zapoveda armijskim kors pusom u Amiensu. 1911. godine ime* novan je šefom generalnog štaba. Od* mah, kad je buknuo svetslki rat, pos staje gene>ralisim francuske vojske. Maršalski štap podeljen mu je 1916. godine, kad je na njegovo mesto ges neralisima francuske vojske postavs ljen maršal Nivelle. Početkom 1917. g. putuje u poverenoj mu misiji u Udrus žene Države Amerike, gde je propas govao izašiVjanje američke vojske na francuski front. Ova njegova misija
bila je okrunjena največim uspehom i bas njemu pada veliki udeo u zaslugu, što je pridobio najviše američke polis tičke krugove da Amerika stupi u rat na stranu Francuske. Docnije odilazio je u specijalnoj misiji u Španiju i u Rumimiju, a nakon toga povukao se je potpuno u pristni život, živeči na svojem dobru u Louvenciennesu. Ota* da nije uopšte uzimao učešča u javs nom životu ni u svečanostima, osim, kada mu je u znak zahvalnosti 21. jula prošle godine podignut spomenik u Chantillyu. U z:nak blagodarnosti nas cije, primljen je od Francuske Akades mije u kolo četrdesetoriee besmrtnika.
Princ i princeza Takamalsu u Beogradu
Ovih dana doputovao je u Beo* grad sa svojom pratnjom japanski princ Takamatsu, trečji brat japanskog eara Hirošita sa svojom suprugom prineezom Kikulko. Visoki gosti dočes kani su na stanici od N j. Vis. kneza Pavla i Nj. Vis. kneginje Olge i od ostalih odličnika.
Prinčevski par, koji se na svom braćnom putovanju nalazi skoro pumi godinu dana, zadržao se je u našoj prestonici nekoliko dana i razgledao važnije znamenitosti i institucije. Po« setili su i grob Neznanog Junaka na Avali i grob Kralja Petra u Topoli, gde su položili vence. Za svog borav* ka u našoj prestonici, prinčevski par bio je gost Nj. Vel. Kralja Aleksandra.
GIMNASTIKA LIST ZA TJELESNU KULTURU.
Brat Milan J. Jankovič, načel* nik župe Zagreb, (Gajeva 51/1), pokaš zuje mnogo odvažnosti, da na svoj tros šak več od godine 1929. izdaje »Gims nastiku, list za tjelesnu kulturu«. Ta odvažnost ima svoj izvor u oduševljes n ju za stvar i u stručnom znanju, kos je se očigledno ispoijava na svakoj stranici ovoga lista. U njemu ima vrlo aktuelnih članaka, Ikoji1 če dobro pos služiti svakome, koji se bavi sa teless nom kulturom; ovde imam.u misli nas stavnike gimnastike po svim Školama, a i sve načelnike i prednjake po našim župama i društvima. što ovu reviju čini osobito praktičkom za svakoga našeg tehničara. to su njezini pris lozi: takstovi, slike i muzičke prat* nje različitih vežbi. Time je otstranjen manjak u našoj stručnoj literaturi ove vrsti i svi oni, kojima je »Gimanstika« namenjena, moraju biti bratu Jankovis ču zahvalni, da im svojim listom daje dovoljno grade za življi rad u vežba* oniei. Na njima je sada, da agilni sos kolski radnik može nastaviti svoj rad.
eg.
SOKOL AMERICKV.
Vesnik Američke Obee Sokolske donaša u osmom broju svog 52. godišs njaka više zanimljivih članaka o Sos kolstvu u Amerioi. Kako vidimo iz lista, češko se Sokolstvo u Americi marljivo sprema za IX. svesokolski slet u Pragu god. 1932.
IZVEŠTAJ O RADU Sokolskog društva Subotica za god.
1930.
Sokolsko društvo Subotica izdalo je izveštaj o svom radu za god. 1930. Izveštaj ima sledeču sadržinu: 1. Osni*
Župa Ceiinfe
SOKOLSKO DRUŠTVO TIVAT.
Sokofsko društvo Tivat proslavilo je svoj sokolski praznik 1. decembra na dostojan način.
Uoči praznika upriličila se je oj mestu uzduž čitave obalo d po brdima vrlo 'lepa iluminacija. Sokoli i ostalo gradanstvo, na čelu mesne glazbe, pris redili su povorku sa bakljama i baca* njem vatrometa, p e vaj uči nacionalne pesme i kJičuči Kralju i Jugoslaviji.
Na Sokolski praznik otslužio je blagodarcnje meisni župnik Don. Gras cija Vujovič u župnoj crkvi. gde su bili Sokoli u odorama sa ostalim člans stvom, predstavnici oficirskog kora mornarice, državnih nadleštva i veliki broj pučanstva, te odred mornara pod oružjem.
Nakon toga održala se je u »D-jmu Jadranske Straže« svečana sednica, kojoj je pretsedao starešina brat Stos janovič. Nakon pozdrava upućen>g Nj. Vel. Kralju i starešini Saveza So*
Princezu Kifcuko smatra ju u Japas nu najtepšom Ženom »zemlje srnica«. Dne 5. o. m. otputovali su iz Beograda za Bukurešt.
Madžarske škole u Slovačkoj i čsl. škole u Madžarsko)
U Čehoslovačkoj republiei imaju Madžari seoam 'realnih gimnazija, jeds nu reallku, jednu klasičinu gimnaziju, dve učiteljske škole, dve trgovačke akademije, pet trgovačkih škola, jednu obrtnu školu i 800 osnovnih, odnosno gradanskih Škota. Slovaci u Madžars skoj nema ju ni j e d n e škole i više od 40 000 čsl. dece nalazi se tako bez mos gučnosti školovanja u materinsikom jeziku. Prema zalkonu. koji su Mas dlžari izdali g. 1922., trebalo bi da ima 148 000 Čehoslovaka 100 slovačkih osnovnih »kola, jednu srednju školu, dve gradanske, tri gospodarske i slos vački jezik trebao bi da se predaje >na 2 učiteljske škole.
Nemačko iurnersivo
U Nemačkoj je bito god. 1930. ukupno 12.764 telovežbačkih (turners skih) društava sa 1 609.963 »pripadnika, t. j. 99 društava i 8829 pripadnika ma-nje nego god. 1929. Centralna turners ska biblioteka, koja se nalazi u Berlinu u turnerskom domu, broji 14599 sves zaka.
vanje Sokolskog društva Subotica, 2. Program rada od 28. II. 1930. god., 3. Rad društva do sleta, 4. Rad društva posle sleta-, 5. Značajni momenti u radu društva. Slede izveštaji vaspitno tehničkog, prosvetnog i organizators nog rada. Na kraju pridodan je spisak društvenih pripadnika.
U knjižici, koja ima 66 (+ XXII.)
strane, ima više tabela, koje razvidno predočuju rad društva. Po svemu tome se vidi, da je uprava i tchničko vod* stvo ovog vrlo agilnog društva u do= brim rukama.
*
Letno poročilo »Ljubljanskega Sos kola« 1930. Ova brošura objavljuje pres gled rada matičnog društva jugoslo* venskog Sokolstva, koje broji krajem
1930. godine 2074 pripadnika (1184 članova, 379 članica, 235 naraštaja i 272 dece.) Sigurno je ovo društvo u Savezu SKJ najjače.
»Dobrovoljački Glasnik«, organ Saveza ratnih dobrovoljaea jkraljevine Jugoslavije, Beograd. Broj 11. i .12. za god. 1930. i br. 1. za god. 1931., sa veos ma biranim i korisnim gradivom. Ilu* strovan. Godišnja pretplata Din 40, pojedini 'broj Din 4.
»Mornar«, poučni i zabavni list za pomorski svet, Sušak, br. 1. za 1931. g. Ovaj lepo uredivani mesečnik sa pos učnim i korisnim gradivom najlepše preporueamo. Godišnja pretplata Din 48, pojedini' broj Din 4.
»Prosveta«, list za zabavu. pouku i prosvečivanje. Sarajevo, br. 1. za god.
1931. donaša mnogo zanimivog i poučs nog gradiva. Godišnja pretplata Din 60, pojedini broj Din 5.
»Zastava«, pod uredništvom dr. Oskara Tartaglie izlazi u Splitu svas kog utorka i petka. Godišnja prets plata Din 180, mesečno srazmerno.
kola kraljevine Jugoslavije, održao je predavanje o Jugoslovenstvu brat Mi* loševie iz Kotora, koji je za tu svrhu došao u Tivat. Nakon toga se ie imos čitao pozdravni brzojav bana Zetske banovine i njemu upučena brzojavna zahvalnost, a posle svega, položen je zavet članstva i unesena u knjigu imes na onih, koji su položili zavet. Sveča* noj sednici prisustvovali su za«tupnik komandanta mesta por. b. b. g. Ivo Bakotič i opčinski načelnik g. Antun Vuksanovič, te pret-stavnici državnih nadleštva i ostalih institucija.
Naveče je održana akademija, kos ju je otvorio starešina brat Stojano* vič sa pozdravnim govorom i kratkim prikazom is to rij c iSokofetva. Nakon toga održano je više v.rlo lepih dekla* maeija i nekoliko vežaba pomladka i naraštajaca. Akademiji je prisustvo* vao veči broj viših i nižih oficira mor* narice u paradnom odelu. Nakon akas demije, razvila se igranka uz mesnu glazbu »Prosvetnog društva« te lepo animirana veselica.
Župa Maribor
SEDNICA ZBORA DRUŠTVENIH NAČELNIKA.
Dne 14. decembra 1930. održana je sednica zbora društvenih načelnika. Broj prisutnih — bilo ih je 105 iz t.4 društva — pokazao je, kako je silan zamah zauzelo Sokolstvo u našim kras jevima, i kakovo zanimanje vlada za taj narodni pokret, pre svega medu našim seljačkim narodom. Prema dnev* nom redu, ref e ris ao je župski načelnik brat Mačus o radu, koji je izvršen ove godine; spomenuo je dva delomiena župska sleta, u Rušama i Murskoj Sos boti, utakmice u odbojci (v oleyball — prvak društvo Maribor matica) i žups ski prednjaiki tečaj, koji se vršio za vreme velikog školskog odmora i koji su posečivala 63 člana. Тцсај kjio i oba sleta uspeli su u svakom pogledu dobro. Program za 1931 godinu koji je, po odluci zbora župskih načelnika, obavezan za sva društva, dosta je opšis ran i sadržava sledeče: Župske utaks mice u dvoje na dvema .spravama (kas rike i konj), utakmice u prostim vež* bama i u lakoj atletiei; kao pretpripras va za to, moraju biti prethodno izvrs šene utakmice u pojedinim društvima ili okruzima. Ocenivanje i propisi za laku atletiku važe otsada isti, kao i za JLAS, odnosno za njegov medunarod= ni Savez (naročito je važno radi ure* denja letnjih vežbališta). Nadalje, nes ka društva oisnuju skijaške otseke ili neka imenuju referente. Neka se iz* vode obavezni pešački izleti po okružs jima. Društva neka gaje takoder obas vezno plivanje. Utakmice u odbojci obavezne su za buduču godinu i vršit če se na isti način kao i ove godine. Župske priredbe: župski slet, zajedno sa gore spomenutim utakmicama, 28. i 29. juna u Mariboru, skijaški tečaj me* seca januara ili februara (u pogodnim prilikama več za vreme ovogodišnjeg božičnog raspusta) četrnaestdnevni župski tečaj za seoske čete i za pros vincijalna društva u Ptuju — troškovi za osobu isnosiče 250 do 300 Din — i napokon šestmesečna savezna pred* njačka škola koja počinje početkom januara i u koju če svaka župa poslati po dva učitelja.
Župska načelnica sestra Mačusova podvukla je u svojem izveštaju, da za ženske odele odnosno budučeg ra* da važi isto, što i za mu§ke, i preporu* čila je, da članice nabave propisano vežbačko odelo i da več sada počnu misliti o svečanim nošnjama koje če trebati 1932. godine na svesokolskom isletu u Pragu. Buduči da je broj so* kolskih jedinica u župi dosada več na? rasao od 32 na 87, preurediće se pode* la na okružja, i to ovako: 1. Koruško okružje (okr. načelnik br. Veljak, nas čelnica s. Veljakova), 2. Dravinjsko (br. Hmeljak, s. Križmanova), 3. Ptuj* sko_ (br. Komac, s. Hinterlechnerjeva),
4.	Čakovačko (br. Iskra), 5. Varaždin* sko (br. ‘dr. Šantl), 6. Mursko (br. Lu* bej, s. Grudnova), 7. Prckomursko (br. Bračko), 8. Mariborsko (br. Ferš, s. Pipanova), 9. Slovenjegoriško (]br. Po* lič).
Kod eventualija, referisao je brat Hvalenc da imamo u župi 126 starijih vežbača, koji če na župskom sletu na* stupiti sa posebnim vežbama sa kop= ljima. Primljen je predlog brata Hočeš vara, da društva osnuj u posebne stal* ne omladinske otseke. koji bi se, pre svega, brinuli za odgoj dece i naras štaja. Župa je u fcu svrhu izdala knji* žieu »Odgoj mladcži« (Vzgoja mladi* ne), sem toga, za tu granu sa savetima i predavanj ima stoji na raspolaganje takoder brat Lavrenčič. Dulju debatu izazvao je predlog brata Hočevara da se sledeče godine ne dozvoli osnivanje društava za vreme od 1. februara pa do konca društvenih nastupa. Uzcvši u obzir sve okolnosti, zbor je došao do ubedenja, da nije zgodno ometati Sokolstvo u njegovom zamahu, ali da se dobro prouče svi uslovi, pre nego što se osnuje kakova nova jedinica: ako nema dovoljne podloge za dru= štvo, neka se osnuje četa, iz koje on= da još uvek može nastati društvo.
Tok sednice bio je miran, stvaran, u pravom sokolskom duhu. Ozbiljnost, s kojom su se raspravljala sva pitanja, dokaz je da se sokolski pokret shvača potpuno pravilno; dokaz je i za to, koliko je dobre volje kod našega nas roda na selu, pre svega kod omladine koja želi da bude učesnik sokolskog odgoja. Zadača je sada viših faktora, naročito župskog načelstva i okružnih načelnika, da potraže put i sretstva, kako bi se zadovoljili veliki zahtevi, koje na njih stavlja sokol.siki pokret.
MARIBORSKO SOKOLSKO OKROŽJE,
Sestanek društvenih prosvetarjev (matrikarjevi mariborskega sokolskega okrožja se bo vršil v nedeljo, dne
11.	januarja, v župni pisarni v Narod* nem domu. Pozivamo vsa društva, da se sigurno udeleže, ker se bodo raz* delile tiskovine ter dala pojasnila, ka= ko voditi vse statistično, matrično delo v društvih. Zdravo! — Okrožni pro* svetar.
PREDNJAŠKI TEČAJ.
Mariborska sokolska župa bo pri* redila v dneh od 3. do vključno 16. fes bruarja 14dnevni župni prednjaški Фе* čaj v Ptuju. Tečaj je namenjen pred*
mtm i тшк
Str. 4.
»SOK O L S K I GL A S N I K«
God. II. — br. 2.
vsem podeželskim društvom in sokol* skim četam, katerih število je v pre* teklem letu zelo narastlo. Saj je štela župa v začetku leta 1930. le 30 dru* štev, ob koncu leta pa 66 društev in 18 sokolskih čet.
Prenočišča ‘bodo za tečajnike in tečajnice brezplačna. Celodnevna pre* hrana je preračunjena na ca. 300 Din za vso dobo. Prijave sprejema vod* stvo župnega prednjaškega tečaja v Ptuju do 20. januarja t. 1. Za one, ki reflektirajo za to dobo na dopust, po* teče rok prijave že 8. januarja, da jim more župa pravočasno preskrbeti 14« dnevno odsotnost. Vsa ostala navodila prejme vsak prijavljenec(ka) pravo* časno.
Ker je tečaj namenjen predvsem novoustanovljenim društvom in sokol* skim četam ter bo nudil snov pred* vsem za ta društva, upamo, da ibo vsa* ko društvo v Sokolski župi Maribor izrabilo to ugodno priliko in se tečaja najmanj po enem članu in članici ude* ležilo.
SOKOLSKO DRUŠTVO VARAŽ* Din.
Praznik ujedinjenja proslavilo je Sokolsko društvo Varaždin na naro* čito svečan način. Prvslava je izvršena na dva dana. Dne 30. novembra 1930. popodne održana je svečana sokolska sednica, koju je otvorio starešina brat Stjepan Novakovič prigodnim govo* rom o značenju 1. decembra. Sokol* ska fanfara otsvirala je himne, a broj* ni prisutni popratili su to klicanjem Jugoslaviji, Kralju i sokolskom stare* šini Prestolonasledniku Petru.
Brat Nikola Bosanac održao je na* govor o sokolskim dužnostima, na što su na društveni barjak položili zavet novi članovi, medu kojima su bili i pripadnici novih sokolskih četa iz Pe* trijanca, Jalžabeta, Bartolovca i Sv* Mije.
Odrasla deca proizvedena su u naraštaj, naraštajci u članove, a nara* štajcima, koji su bili na sletu u Beo* t^radu, podeljene su spomen značke, dar Nj. Vel. Kralja.
Održana je vežba pomlatka i nara* staja, koju su svi prisutni, a naročito roditelji, posmatrali s vellikim zado* voljstvom. Upao je u oči velik broj pomlatka. Nakon vežbe razvila se za* bava uz sviranje društvene fanfare, koja je iznenadila svojim lepim bro* jem i dobrom izvedbom.
U ponedeljak 1. decembra prire* dena je u Уг9 sati uveče u gradskoj gombaoni svečana sokolska akademi* ja, koja je imala vanredan poset. Uz pre-tstavnike vojnih i gradanskih vila* sti, bilo je došlo brojno gradanstvo.
Akademija počela je pToslovom zamenika starešine brata Mladena Bel* čića. Predavač izneo je istorijat rada za narodno ujedinjenje i o&lobodenje, te se setio doprinešenih žrtava, i neo* slobodene brače. Prisutni su govor po* pratili poklicima Jugoslaviji, Krallju i Kraljevskom domu, a muzika je otsvi* rala himnu.
Deklamirali su jedna naraštajka i jedan naraštajac, a onda se prešlo na vežbe. Nastupile su redom sve ka* tegorije članstva i naraštaja.
Izvodili su:	naučnički naraštaj
proste vežbe; ženski naraštaj ritmičke vežbe; dački naraštaj vežbe motka* ma; članice ritmički valčik; dački na* raštaj ritmičku vežbu »U boj«; mu* ški odred vežbe na ručama; ženski na* raštaj ritmičke vežbe; članovi ritmič* ku vežbu »Jadransko more.« Sve su vežbe bile vrlo dobro naučene i pre* cizno izvedene. Vežbe su uvežbala brača: načelnik Zvonko Šuligoj i pred« njaci: Joža Starej, Marija šteha, Mica Kovačevič, Nikola Bosanac, Dragutin Sifman i Nedeljko Rokič.
Srdačno su bili pozdravljeni se* ljaci Sokoli novog društva u Lepogla* vi, koji su skladno izveli devetku pod vodstvom svoga načelnika brata dra Ota Šantela.
Uz sviranje vojne muzike, so* kolske fanfare i orkestra, razvila se zatim uspela zabava. Proslava 1. de* cembra 1930. natkrilila je svojim broj* nim posotom sve dosadanje sllične pri* redbe u Varaždinu.
SOKOLSKO DRUŠTVO BELTINCI.
Naše Sokolsko društvo je priredi* lo decembra 1. 1. Miklavžev večer, ki je v vsakem pogledu uspel. Na spo* rediu so bili: šaljivi prizori in telovad* ne točke naraščajnikov. Za tem je na* stopil sv. Miklavž, Iki je obdaroval — po zaslugi pridnih članic in članov — 32 sokolske dece.
Zahvaljujemo se vsem cenj. daro* vateljem, ki so s svojo požrtvoval* nostjo — nabralo se je 1034 Din — pripomogli, da je obdaritev dolbro uspela. Bratska hvala!
ADMINISTRATIVNO . PROSVETNI TEČAJ KOROŠKEGA SOKOLSKEGA OKROŽJA V SLOVENJGRADCU.
Po naročilu župnega prosvetnega od* bora je okrožni prosvetar priredil cnodnev* ni tečaj za upravne funkcijonarjc Koro* škega sokolskega okrožja v {Slovenjgradcu 8. decembra 1930. Udeležba je bila s strani druitev prav dobra, pogrešali pa smo br. društvo Dravograd. 1— V tem slučaju ni nobenega izgovora, saj je župna uprava v Mariboru bila pripravljena preskrbeti služ*
beno zadržanim potrebne dopuste. Vsako društvo bi to z veseljem sprejelo, le Dra--vograd je za vse to gluh. To je brezbriž* nost, ki jo je treba ožigosati.
Tečaj je trajal od polu 9. ure dopo* ludne do 12. ure »n od 14. do 18. ure. Pre* davatelji so bili iz domačega društva, le predavanje »Važnost, pomen in širjenje so* kolskega tiska« je imel br. župni prosve* tar, ki je imel tudi večino predavanj. — Obravnaval je »Sokolsko misel« in »Orga* nizacijo SKJ«, (popoldne pa je podal v obri* sih administracijo sokolskega društva. Funkcionarji domačega društva so poka* zali, kako se posamezne panoge administra* cije praktično izvajajo. Povedali so tudi hibe in kako bi bilo treba te izboljšati. Pri tem !smo opazili, kako velike eo vrzeli v naši administraciji. Društva nimajo potreb* nih tiskovin, ne poznajo svojih dolžnosti napram župi in Savezu itd. Ob tej priliki pa se je pokazala tudi potreba, da izda župa ali Savez pojasnila k posameznim tiskovinam, osobito k »Mesečnim društve* nim izveštajem«, 'Jeer ise ta tiskovina ne iz« polnjuje enotno. — Predavanji »Sokolska misel« in »Organizacija SKJ« sta bili ob* vezni tudi za članstvo domačega društva, za katere še traja poizkusna doba. Obisk je ‘.bil prav dober. —- Domači prosvetar je obravnava! temo »Prosvetno delo v sokolskih društvih«, br. Mrovlje (pa »Sokolski tisk«. Najbolj obiskano je bilo predavanje br. dr. Železnikarja »Sokolstvo in zdrav* stvo«. — Tečaj je v vsakem pogledu nad vse dobro uspel, pokazal pa je tudi, da so taki tečaji potrebni, zato priporočamo okrožju, da prire’di kmalu zapet kaj po--dobnega. — Ves tečaj se je vršil т dvorani Sokolskega doma. — Tu so imeli tečajniki tudi prehrano.	ak.
SOKOLSKO DRUŠTVO ČRNA PRI JPREVALJAH.
Proslava 1. decembra.
Sokolsko društvo Črna, ki deluje sa= mostojno šele 3 mesece, je imelo dne 6. de; ccmbra svojo ,prvo akademijo. Pred akade* mijo je imel starosta br. Rogelnik govor o pomenu (1. decembra, a še posebej o na« logi Sokolstva v naši idržavi, nakar je novo članstvo položilo zaobljubo in prejelo znake.
Nato tee je vršil nastop fseh oddelkov — čez 60 telovadečih. Ženska deca je z ljubkimi vejicami takoj v začetku prido* bila občinstvo. Mnogo smeha je povzročil nastop moške dece na gredi in igrice žen* ske dece. Poleg strumno izvedenih vaj mo* škega naraščaja in dobro podanih sestav* kov z loki ženskega naraščaja, je pač naj* bolj imponirala telovadna humoreska »Ci* ciban — Cicibuj«, 'ki jo je (sestavil br. Jože Prislan in izvajala moška deca. člani so izvajali proste vaje prav skladno. Nad pri* čakovanje pa iso (bile izvedene z vso cle* ganco vaje na (bradlji, manj posrečen je bil nastop na drogu.
Nastop je 'bil dobro organiziran in ako upoštevamo, da je bila to prva javna vežba mladega društva in so vaditelji, razen na* četnika br. Miloša Ledineka, sami novinci, jc disciplino in točno izvedbo programa vseh oddelkov še posebej pohvaliti.
Razveseljiv je bil obisk akademije; moralni i»peh prav dober. Počasi prodira Sokolstvo tudi med one, ki so doslej stali ob strani, in 'upajmo, da se ibodo večale mlade sokolske Vrste, .posebno mladinski oddelki. Prav časten 'je bil poset akademije tudi od bratskega društva Žerjav, ki nas je jposetilo v krojili.
Nastop mladega društva jasno kaže, da je jedro vsakega sokolskega društva dober, discipliniran in res sokolski vadi* teljski kader, ki pa ne ,sme samo vežbati, ampak sporazumno s prosvetarjem tudi vzgajati.
Po akademiji je Miklavž, tci jc bil prav hudomušen, obdaril sokolsko deco in nara* ščaj kakor tudi drugo mladež in odrastle.
SOKOLSKO DRUŠTVO ČAKOVEC.
Proslava 1. decembra.
Dne 30. novembra u 8 pol sati naveče proslavilo je ovo Sokolsko društvo sveča* nom akademijom dan našeg ujedinjenja i sokolskog praznika.
Svečanost se je obavila u velikoj ,ivo* rani svratišta »Zrinski«.
Brat starosta dr. Blašič Albin otvorio jet u anšu veliku narodnu svečanost lepim prigodnim govorom, setivsi se ujedno i naše brače, koja su pod tudinskom vlašču.
Zatim su tnnogobrojni članovi i ela< nice položili svečan zavet, lzat oga otsvi* rana je državna himna.
Brat prosvetar održav je predavanje
0 .značaju 1. decembra.
Mešoviti zbor, pod vodstvom brata Slogara Janka, otpcvao jc '»Pojmo pesmu jedinstvu i slogi Jugoslavije«.
Sa velikim uspehom, tačno i u potpu* noj disciplini stupile su na pozornieu «ve kategorije našeg Sokolstva i to u prostim
1 ritmičkim vežbama. Srdačan je bio i »Ko* začek«.
Na koncu ]e otpevao mošoviti zbor: »Oj Slaveni«.
Na toj svečanoj akademiji bile su za* stupane sve civilne, vojne i erkvene vlasti. Poset je bil odličan.
Društvo dalo je ovim jasan izražaj, da se je njegov rad razvio do lepe Višine.
Dne 6. ov. m., popodne u Sokolani, pri« redilo je Sokolsko društvo Nikolmdan, Ova je priredba takoder veoma lepo uspela. Deci i naraštaju bili su podeljeni darovi.
SOKOLSKO DRUŠTVO KRIŽEVCI PRI LJUTOMERU.
Sokol je proslavil praznik ujedi* njenja na izredno slavnosten način v nabito polni dvorani
Svečano sokolsko sejo je otvoril br. starosta V. Španger z vznesenim govorom. Nato je na svečan način za* prisegel številno novo članstvo. Sle* dilo je slavnostno predavanje br. N. Sukačeva. Očrtal je visok pomen 1. de* cembra za SSokola, narod in državo. Po predavanju je sokolski pevski zbor za* pel državno in sokolsko himno.
Po slavnostni seji se je vršila aka* demija s pestrim sporedom. Telovadci so proste, orodne in skupiriske vaje izvajali precizno in v splošno navdu* šenje. x\kademijo so zaključili člani z živo sliko »Ujedinjenje«.
SOKOLSKO DRUŠTVO KONJICE.
Praznik ujedinjenja in sokolski tpraz* nik smo obhajali v Narodnem domu 30. novembra t. I. zvečer. Ob tej priliki se ije proslavilo tudi osvobojenje bratskega če* hoslovaškega naroda, ker se zaradi tehnič* nih ovir proslava ni mogla izvesti 28. okto* j>ra t. 1. Spored proslave je bil prav pester; godbene točke so ise vrstile za pevskimi nastopi. O pomenu 1. decembra je govoril br. notar Jereb, o osvobojenju bratov Če* hoslovakov pa jc predaval br. dr. Mejak. Po proslavi se je vršila neprisiljena prosta zabava. Proslava je (bila zelo dobro ob* iskana, po daljšem Basu se je zbrala v Naj rodnem domu skoro vsa konjiška narodna družina.
Miklavževo ‘je clruštvo obhajalo v te* lovadniči z obdarovanjem 'sokolskega na* raščaja in dece, za katero so prispevali yečjc in manjše zneske člani 'in članice ter društvo samo.
Na praznik 8. dccembra t. 1. se je vršil tečaj za vaditelje in vaditeljice sokolske dece. Celodnevni tečaj 'je vodil br. I.avren* čič iz Maribora. Obiskali 'so tečaj odpo* slanci društev Konjice, Loče, Oplotnica, Poljčane, Vitanje, Zreče in sokolske čete na Kcblju, skupno 21 bratov in sester po številu.
Ta društva tvorijo nekako enoto vase in se pripravlja organizacija teh društev v dravinsko sokolsko okrožje.
Za naše (malčke je Sokol priredil v so* boto 6. dccembra zvečer in v nedeljo 7. de* cembra popoldne otroško igro »Grudica«. Sokolska deca, ki je Inastopila v agri, je svojo nalogo prav posrečeno rešila in s svojim ljubkim nastopom Iganila marsika* terega gledalca do solz. Obisk je bil pri obeh predstavah zelo dober ter si želimo še več otroških predstav. V kratkem bo nastopil s isvojimi diletanti pred sokolsko občinstvo br. Vagner, poznan kot prvo* vrsten režiser.
Po izredno uspelem »zdravstvenem« tednu v prejšnjem mesecu se vrši pod okri* Jjem Sokolskega društva “ospodarsko=pro> svetni poučni tečaj v nedeljo 21. decembra t. L, in sicer od 9. ure do pol 13. in popol* dne od 13. do 14. ure. Na sporedu ‘so na* slednja predavanja: 1. Splošna in strokov* na izobrazba kot temelj gospodarskega na* predka kmetskega stanu in vseh drugih stanov. 2. Umno sadjarstvo predpogoj več* jega blagostanja našega kmeta. 3. Gnojenje /. umetnimi gnojili nujna potreba za uspeš* no poljedelstvo. 4. Zdravstveni film in
5.	Gospodarski film: Kmetijsko potovanje po Jugoslaviji. — Za ta tečaj vlada veliko zanimanje v vsej konjiški okolici in je pri* čakovati velikega obiska iz vseh krajev konjiške okolice, kjer je sokolska misel dobila kar največji razmah. Dr. M.
*
Rojstni dan Njegovega VeHičan* stva našega kralja je proslavilo tukaj* šnje Sokolsko društvo na slovesen na* čin v svojih prostorih v Narodnem do* mu 16. decembra 1930. zvečer. Zbrala se je domača, bratska in složna druž* ba, da se na skromen način spomni našega vladarja, ki jc toliko dobrega že storil za svoj narod in našo državo in od katerega imamo pričakovati, da bo vse njegovo življenje posvečeno samo dobrobiti naroda. Br. dr. Mejak je predaval o »Našem kralju in Sokol* stvu« ter v tem predavanju popisal živ* Ijenje in delovanje našega kralja do današnjih dni ter njegove velike za* sluge za uspešen razvoj Sokolstva. Ves večer je pridno igral domači sokolski orkester. Po oficijelncm sporedu se je vršila prijetna zabava s plesom.
SOKOLSKO DRUŠTVO ZREČE.
Tudi pri nas smo obhajali kraljev rojstni dan na način, kakor nam to dopuščajo tukajšnje razmere. Zbrali smo se 17. decembra t. 1. zvečer v dvo* rani pri br. starešini Kračunu Davorinu in nam je tu br. dr. Mejak predaval o našem kralju in v zvezi s tem obraz* ložil v kratkih obrisih zgodovino So* kolstva, sokolsko idejo, namen in na* loge Sokolstva ter podal smernice za bodoče sokolsko delo. Udeležila se je večera tudi večja deputacija br. So* kolskega društva Konjice.
SOKOLSKO DRUŠTVO SV. LE* NART V SLOV. GORICAH.
Naše društvo je kot matično dru* štvo priredilo dne 7. decembra p. 1. poldnevni tečaj za funkcijonarjc So* kolskih čet: Sv. Benedikt, Sv. Ana, Sv. Trojica, Sv. Rupert in Sv. Barbara v Slovenskih goricah. Brat načelnik ma* tičnega društva je v svojih izvajanjih na praktičen način pokazal kako je vo* diti 'in upravljati sokolske čete. Raz* ložil je dolžnosti posameznih funkcijo* narjev ter očrtal njihov delokrog. Brat prosvetar je podal navzočim prosve* tarjem smernice, po katerih sc naj vrši
prosvetno delo v društvih. PovUarjal je zlasti, da je treba članstvo vzgajati k bratstvu, sokolski disciplini in zna* čajnosti.
Tečaja so se polnoštevilno udele* žili vsi povabljeni funkcijonarji.
SOKOLSKO DRUŠTVO SLOVEN* SKA BISTRICA.
Društvo je v tekočem letu 'svoje delovanje izredno poživilo. Sedanja društvena uprava s starosto br. dr. Pučnikom je svoje delo usmerila pred* vsem v okolico, prednjaški zbor pa je z manjšimi presledki smotreno vežbal vse oddelke, ki so vidoma naraščali. Med letom so se vršile naslednje pri* reditve: 1. marca ples v dečvah in na* rodnih nošah; 9. marca Masarykova proslava; 2. aprila predavanje br. dr. Ćerneja o škodljivem vplivu alkohola; 7. maja predavanje br. Pečeta o smo* trenosti telesne vzgoje; 21. maja pre* davanje br. dr. Pučnika o osnovnih sokolskih načelih; 24. maja koncert sokolskega orkestra; 20. julija članski izlet na Veliki vrh; 7. septembra propagandni izlet in nastop ter ustanovi* tev čete na Tinju; 14. septembra okrož* ne tekme v odbojki; 28. septembra propagandni izlet in nastop na Čreš* njevcu; 5. oktobra ustanovitev sokol* ske čete na Vrhloki; 11. oktobra usta* novitev čete na Črešnjevcu in 29. no* vembra ustanovitev čete v Laporju. Telovadni oddelki so poleg tega sode* lovaii pri društvenih nastopih v Konji* cah in iv Oplotnici, na župnem izletu v Rušah pa je nastopilo 41 naših čla* nov in članic. Na beograjski zlet je društvo odposlalo 15 članov in članic. Priznati je treba da so funkcijonarji brez izjeme stremeli za čim večjim na* predkom, le prosvetni odbor naj bi svoje delo v bodoče bolje organiziral in poglobil. Najvažnejša naloga čeka društvo pri novo osnovanih četah v okolici. Sokolska ideja si polagoma in s težavo utira pot med naše kmetsko ljudstvo, ki jc stalo doslej nezaupno ob strani. Zato jo je treba krepko za* sidrati na naši vasi s poštenim in smo* trenim delom, ki 'bo razpršilo zadnje dvome in utrdilo vero v sokolske ideale.	P.
Ž.upa Mostar
SOKOLSKO DRUŠTVO METKOVIĆ.
Proslava J. decembra.
Sokolsko društvo Metkovič priredilo je uz sudelovanjc orkestra vojne muzike iz Mostara na dan 30. novembra o. g. akade* miju u ‘spomen ujedinjenja.
Akademiju je otvorio starešina brat Josip jlujak i м svome govoru predočio jc znaeenje toga dana.
Uz bi ra ni program, društvena diletan* ska sekcija clavala je !komad »Nada .Istre« od K. Škalka. Po Vsvršenom programu raz*, vio se je ples.
Akademija je uspela vrlo dobro, kako u moralnom, tako i u materijalnom po* gledu.
Sutra dan, t. jest 1. decembra, uz su* delovanje svili (kategorija i gradanstva, krc* nula je povorka na čelu sa < gradanskom glazbom na blagodarenje. Posle bila je u sokolani svečana sednica upravnog odbo* ra, te polaganje! zaveta novih članova, ko* jom jc prilikam starešina brat J. Lujak održao iprigodan govor. Zatim ,su braei na* raštajcima, koji su sudelovali na sletu u Beogradu predane značke dar starešine Sk.l Nj. Vis. prestolonaslednika Petra.
SOKOLSKA ČETA ŽRNOVO.
(KORČULA).
Proslava 1. decembra.
Sokolska četa u Žrnovu i ove je godi* ne na svečan način proslavila sokolski i narodni praznik 1. decembra. Novo orga* nizovani prosvetni odbor, u koji je ušlo 7 mesnih učitelja, uspeo je da izvede ovu proslavu na način, koji zaslužuje svaku pažnju. Prvi deo proslave, sokolska akade* mija, održana je u liedelju, GO. novembra, u 7 sati uveče. Pozdravnu reč detyamovala jc jedna članica pomlatka, zatim je izve* deno nekoliko uspelih tačaka sa zgodno umetnutim deklamacijama i vežbama. Na* posletku su članovi prosvetnog odbora iz* veli komad »Nada Istre«, koji je odlično uspeo. Materijalan jc i .moralan uspeh pre* ko očekivanja. Na 1. decembra ujutro čla* novi su ise sakupili u sokolskoj dvorani, odaklc su korporativno išli u crkvu. Iza toga u povorci došli su zajedno sa škol« skoin dccom u sokolanu, gde je br. R. Ba* tistie, član prosvetnog odbora, održao pa* triotski govor o značenju dana. Zatim jc otpevana ‘državna himna. Posle dugotraj* nog klicanja Nj. Vel Kralju i Jugoslaviji, članstvo sc je razišlo. — Uveče je naše matično društvo u Korčuli priredilo svoju akademiju. na koju,je došao velik broj čla* nova naše čete. Tom je prilikom položilo zavet 15 naših članova.
Župa Beograd
PREDNJAČKI TEČAJ.
Dne 10. novembra počeo je u Beo* gradu prednjački tečaj za sokolska dru* Stva u manjim mestima. Odr/ani tečaj bio je na nivou društvenih tečajeva, jer se u manjim društvima oseča največi nedosta* tak stručno obrazovanih prednjaka.
Tehnički Odbor /upe imajuči u vidu tu potrebu, resio je da oyaj tečaj priredi I za čl»nove inanjih društava.
T. O. izradio je plan i program teča« ja; po planu je predvideno 203 redovna časa, a po programu iz sledečih predmeta: Strojevne vežbe (30); Proste vežbe (40); Vežbanje na spravama (40); Gimnastičke igre (10); Laka atletika (10); Higijena i prva pomoč (10); Vežbanje buzdovanima (8); Vežbanje palicama (6); Istorija So* kolstva (6); Metodika (6); Skupine (5); Različnosti (5); Otpori i nadvlačenja (4); Kola i nastupanja (4); Oprema vežbališta i rukovanje spravama (4); Izleti, javna vežbanja i sletovi (4); Organizacija i ad* ministracija (4); Tehnička organizacija (3); Sistem (teorijski) (2); Vežbanje tere* tom (2). Pored ovih održano je još 10 vanrednih časova. — Nastavnici tečaja bili su članovi T. O. župe: brača i sestre: Đorđe Ilič, Miroslav Vojinovič, František Vanjik, ing. Vojislav Pajič, Mihajlo Ni* količ, dr. Milorad Dragič, Dana Ilič, Lju* biea Pavičevič, Jovan Stankovič i Miloš B. Nikolič. — Predavanja su se održavala u vežbaonici drž. trgovačke akademije i sokolani Sokola I. od 8—12 i 14—18 ča* sova.
Tečaj je uredno posečivalo 48 brače i sestara iz društava: Indija, St. Banovci, Valjevo, Požarevac, Vel. Ciradište, Ljig, Batajnica, Debeljača, Crepaja, Ložnica, Gobanovci, Lajkovac, Nikinci, Vrdnik, Smederevo, Bešenovo, Beograd II i III.
Da bi omogučilo što veči broj učes* nika, starešinstvo župe, pobrinulo se je za materijalna sredstva i omogučilo je svima polaznicima tečaja, van Beograda, bespla* tan stan i prehranu, za ceo mesec dana, koliko je tečaj trajao.
Tečaj je završen 6. decembra uveče. U liedelju 7. decembra izdata su uverenja
0 pohadanju tečaja onim slušaocima, koji nisu ispunili uslovc za polaganje društve* nog prednjačkog ispita; a ostali 36 pripu* šteni su pismenom ispitu.
U ponedeljak, 8. decembra, počeli su usmeni ispiti, kojima su pripušteni svi kandidati jer su zadovoljili pismenim rad* njama. Konačno su ispit položili 35 kan* didata, te od strane ispitne komisije oce« njeni su kao odlično sposobni brača Mi« tar Bonič, ratar iz St. Banovaca, sa pro* sečnom ocenom 9-875, Radomir Atanacko* vič, privatni učenik iz Požarevca i sestra Nadežda Petrovič, učiteljica iz Indije, sa prosečnim ocenama 9-75, ostali su ocenjeni kao sposobni za društvene prednjake.
Sa vrlo dobrim uspehom, pored gore navedenih, položili su ispit još i sestra Olga Milenkovič i brat Mitar Vitojevič sa prosečnom ocenom 9.
Dobar uspeh su pokazali brača i se* stre: Sava Stefanovič — 8-875; Milena Jo* vanovič i Franjo Brnčič — 8-75; Radoslav Čizmič i Josip Jahn — 8-625; Angelina Matanovie — 8-5; Rudolf Velušček — 8-375; Jovan Vladlč — 8-25; Milan Luko* vič, Josip Švabič i Mara Ljubolin — 8-125; Svetomir Petrovič i Kata Rušnov — 7-75; Marko Žurko i Duško Čirič — 7-62; Živo* jin Starčevič — 7-50; Leposava Reljič — 7-375; Marko Nilie — 7-125; Borivoj Ko* vačevič i Bosiljka Stojkovič — 7-—.
Dovoljan uspeli su pokazali brača i sestre: Milka Radukič — 6-875; Filip Svaj* berič — 6-625; Stevan Amštal — 6-5; Mi* ladin Ivanovič, Zorka Jakovljevič, Jusuf Hadži Omerovič i Danica Kovačič — 6-; Marko Nikič — 5-75 i Ilija Stefanovič — 5-5. Jcdan kandidat nije položio ispit.
Na završetku tečaja starešinstvo župe priredilo je polaznicima i nastavnicima zajedničku večeru, na kojoj je brat stare* Sina Živkovič toplim i srdačnim rečima pozdravio tečajevce, poželevši im da u svojim društvima korisno i na dobrobit Sokolstva upotrebc ono, što su za jedan mescc na tečaju naučili. — Zdravo!
Župa Sušatc - Ri/elca
SOKOLSKO DRUŠTVO GRAČAC.
Sokolsko društvo Gračac u Lici, osno* vano 17. augusta o. g., proslavilo je držav* ni i sokolski (praznik 1. dccembra svečanom akademijom, te je tom prilikom položilo sokolski zavet 76 članova. Održana je ujed* no uspela sokolska fzabava.
SOKOLSKO DRUŠTVO SUSAK*RIJEKA.
Dne 13. dccembra proslavilo je dru* štvo 25*godišnjicu opstanka i uspešnog delovanja društvenog prednjačkog zbora. Istodobno slavio je bivši društveni učitelj
1 prednjak br. dr. Janko Bedekovič, šef zagrebačke policije, 30*godišn jicu svoga plodonosnog sokolskog rada. Bila jc to skromna i jednostavna proslava, ali srdač* na i značajna, jer jc ostavila velik utisak na sakupljenc mlade članove i naraštajce.
U 6 sati uveče održala sc u sokolani sokolska akademija, na kojoj su nastupile sve sadašnjc društvene kategorije, a po< vrh toga i 15 starijih članova prednjačkog zbora, medu kojima i nekolicina jubilaraca vežbom na konju, na ručama i prostim vežbama sleta 1905. god. u Zagrebu. Kod svakog su nastupa bili burno pozdravljeni od sakupljenog članstva, naraštaja i dec« i brojnih prestavnika vojnih, civilnih vla> sti te mesnih udruženja.
Nakon vežbe svečnri su se poredni' pred publikom u polukrugu, a medu nje se postaviše župski starešina br. Polič 1 društv. starešina br. M. Bačič, koji redo1*1 čestitaše svečarima. Tom prigodom je žup’ ski starešina podario br. dru Bedekoviču darove, koje mu poklonišc njegovi štovn-telji (brončano njegovo .poprsje i srebrn* pokal), a društveni starešina podario >e u ime društva svim starijim prednjačim*
pozlaćenu sokolsku značku s graviranim godinama 1905—1930, a bivšim društvenim učiteljima br. dru Bedekoviču i br. F. Fezerincu još k tomu zlatno nalivno pero.
Istodobno je žup. starišina predao br. Borasu, žup. načelniku i s. Izi Giotti, žup. načelnici, odlikovanje, koje dobiše prigo* dom svesokolskog sleta u Beogradu, i to br. Boras red sv. Save III. stepena, a s. Giotti, red sv. Save IV. stepena.
Iza toga je svečarima čestitao slavu jedan član u ime članstva, jedan narašta* jae u ime naraštaja i jcdno muško dete u ime sokolske dece.
Svi su člnovi i sve članice prednjačkog zbora dobili tom zgodom ukusnu »Spo* mcnicu«, koja je tom prigodom štampom izdana s fotografskim slikama svih živih članova kroz ovo 25 godina, koji priposla* še sliku.
Ovu redku slavu posctiše mnogi go* sti i prijatelji svečara i Sokolstva, medu ostalima i br. Šulce i br. Palčič iz Za* greba.	Ž. p.
SEDNICA ŽUPSKOG PROSVETNOG ODBORA.
Prošlog meseca, dne 7. decembra, odr* Žana je u Sušaku prva sedniea župskog prosvetnog odbora. Sedniea je sazvana u svrhu bližega upoznanja društvenih pro* svetara, kao što i sporazuma u pogledu ■ budučeg rada u župi.
Ta sc svrha na žalost slabo mogla postiči /bog preslabog odaziva društvenih prosvetara. Na sednieu naime pridodoše delegati od 9 društava. od njih 29 na te* ritoriji župe. Zastupana bijahu ova dru* štva: Bakar, Crikvenica, Kastav, Jelenje, Kraljeviča, Selce, Sušak * Rijeka, Senj i Trsat. Od ostalih se društava ispričaše je* dino društvo Baška j Fužine*Vrata, dok ostali ne nadoše shodnim niti da se ispri* čaju za ovaj propust.
Župsko starešinstvo zastupao je za* menik žup. starešine br. M. Bačič, dok je scdnici pretsedao žup. prosvetar br. Ivan* čič.
Na sednici su podnešeni izveštaji o prosvetnom radu u župi i o stanju u po* jedinim društvima. Zatim sc povela opšir* na debata o organizaciji prosvetnog sokol* skog rada u župskim društvima. U toj su debati učestvovali svi prisutnici, pa se na taj način iznelo mnogo važnih misli i do* brih predloga, koji su bili prihvačeni te je župskom prosvetnog odboru stavljeno u dužnost, da ih provede u život. Zbor je u prvom redu naglasio največu važnost od* goja naraštaja i dece, kao osnov budučeg našeg Sokolstva.
TRODNEVNA ŽUPSKA PROSVETNA ŠKOLA.
tJ. prošlom je mesecu održana u Su* šaku i trodnevna župska prosvetna škola ' to dana 8., 9. i 10. decembra svakodnev* no od 8 do 12 i od 14 do 18 sati. Skolu su polazilili članovi i članice iz 15 društa* va, u švemu njih 30. Zastupana su bila ova društva: Aleksandrovo (1), Bakar (2), Baška (2), Ccrnik*Ćavle (1). Crikvenica
(2), l:užinc*Vrata (2), Jelenje (3), Kralje* vica (3), Krasica (1), Krk (1), Omišalj (2), Rab (1), Selce (1), Sušak*Rijeka (7), Za* mct*Kantrida (1).
U školi je kroz 3 dana održano 3 sata telovežbe (br. J. Jazbec, br. Vasič i br. Boras) i 18 sati škole (predavanja i praktiekih vežbi). Predavanja su održana u svemu 12 (po 4 svakog dana) i to ova* ko; Upliv telovežbe na zdravlje čovečjeg tela in duha (br. dr. Blaš), Sokolska misao i temeljna sokolska načela (br. Ivančič), Sokolski telovežbeni sustav (br. Pet. Va* sič), Istorija Sokolstva (br. Jazbec), Orga* nizacija Sokola kraljevine Jugoslavije (br. Omerbcgovič u tri puta), Prosvetni rad u sokolskim društvima (br. Ivančič u 2 puta), Saradnja prosvetnog odbora kod vaspitanja naraštaja i dece (br. Jezbec), Kako se nastavljaju predavanja i govori pred vrstom (br. Ivančič), Igre i njihova važnost za odgoj dece (br. Lukež), Sokol* sko novinarstvo (br. Ivančič). Osim toga bila su 2 sata praktiekih pokuša govora pred vrstom. Voda škole bio je žup. pro* svetar br. Ivančič.
PROSLAVA 1. DECEMBRA U ŽUP* SK1M DRUŠTVIMA
Prema ižveštajima, što ih je do 20. decembra župska uprava prhnila od dru* Stava, proslava 1. decembra obavljena je u 27 župskih društava (dok još nema iz*
\ eštaja od 2 društva) i to ovako:
Aleksandrovo, pohod grobova (3(1. XI), kolska akademija s predavanjem (30. XI.), učestvovanje blagodarcnju, uvečc društvena čajanka (umesto svečane sedni* ce). Prevedeno dece: 10, naraštaja: 13, za* v et položila 23 člana. Uspeh moralni i . laferijalni: vrlo dobar.
Bakar, sokolska akademija s predava* njem uoči praznika (30. XI.), učestvovanjc blagodarcnju, zatim svečana sedniea. Pre* vodeno dece: 6, naraštaja: 8, zavet polo* žilo 21 člana. Uspeh: odličan. Baška, pre podne učestvovanjc blagodarenju, za* tim svečana sedniea, uvečc sokolska aka* demija s predavanjem. Prevedeno dece: 1, naraštaja:	5, zavet položilo 44 člana.
Uspeh: vrlo dobar. — Bribir, ujutro uče* stvovanje blagodarcnju, zatim svečano sed* niča s predavanjem, uveče društvena za* bava. Posebnog izveštaja još nema. Brinje, ujutro učestvovanjc blagodarenju, zatim svečana sedniea s predavanjem, so* kolska akademija kasnijc (6. XII.). Stati* stičkog izveštaja još nema. — Cerniksčav* le, učestvovanjc blagodarenju, svečana sed* nica, sokolska akademija u predvečerje (30. XII.) s predavanjem. Posebnog izve*
štaja još nema. — Crikvenica, učestvova* nje blagodarenju u rkt. erkvi i rusko*pra* voslavnoj kapeli, zatim svečana sedniea, naveče prosvetna akademija s predava* njem. Prevedeno nije ni jedno dete ni na* raštajac več če sc to obaviti o Novoj Go* diui. Zavet položilo 34 članova. Uspeh: odličan. — Draga, učestvovanje blagoda* renju na Trsatu, zatim svečana sedniea u Sušaku, zajedno s društvima Trsat i Su* šak*Rijeka. Statističkog izveštaja još ne* ma. —■ Fužine*Vrata, svečana sedniea s predavanjem uoči praznika (30. XII.), pri* sustvovanje blagodarenju, akademija nije održana, jer je društvo još mlado. Broj prevedenih i onih koji su položili zavet nije javljen. — Gospič, pre podne učestvo* vanje blagodarenju, zatim svečana sedni* ca, a uveče sokolska akademija s preda* vanjem. Prevedeno 21 dete, 8 naraštaja, zavet položilo 61 članova. Uspeh: odličan.
- Gračac, svečana sedniea s predavanjem, uvečc sokolska zabava, koja je vrlo do* bro uspela. Zavet položilo 76 članova. De* taljneg izveštaja još nema. — Jelenje, dru* štvena zabava 8 predavanjem uoči praz* nika (30. XI.). Izveštaja još nema. — Ka* stav. pre podne učestvovanje blagodare* njo, zatim predavanje i prosvetno*sokol* ska akademija, uvečer otvorenjc društve* nog doma s prosvetno*sokolskom akade* mijom. Prevedeno 10 dece. Zavet se pola* gato 17. decembra, a broj nije još javljen.
— Kraljeviča, ujutro učestvovanje blago* darenju, zatim svečana sedniea, uveče so* kolska akademija s predavanjem. Zavet položilo 8 članova. Uspeh:	odličan.
Krasica, pre podne učestvovanje blagoda* renju, svečana sedniea s predavanjem, a akademija održana kasnije (7. XII.). Zavet položilo 9 članova. Uspeh: vrlo dobar. — Krk, prepodne učestvovanje blagodarenju, zatim svečana sedniea. uveče sokolska aka* demija s predavanjem. Prevedeno dece: 22, naraštaja: 8. zavet položilo 15 članova. Uspeh: vrlo dobar. — Lokve, nije dosad poslalo nikakav izveštaj. — Lovinac, nije poslalo takoder nikakva izveštaja. — No* vi Vinodolski, prepodne učestvovanje bla* godarenju, zatim nar. zbor i svečana sed* nica na trgu pod koprivieem uz veliko učestvovanje naroda js predavanjem, uveče sokolska akademija. Prevedeno 6 dece, 4 naraštajaca, zavet položilo 30 članova. Uspeh: vrlo dobar. — Omišalj, ujutro uče* stvovanje blagodarenju, zatim svečana sedniea s predavanjem, uveče sokolska akademija. Posebnog izveštaja još nema. —■ Otočec, pre podne učestvovanje blago* darenju, zatim svečana sedniea, uveče so* kolska akademija s predavanjem. Zavet položilo 52 člana. Uspeh: odličan. —■ Rab, ujutro učestvovanje blagodarenju, zatim svečana sedniea s predavanjem, akademija nije održana /bog bolesti načelnika. Prevc* dena 2 naraštajca, zavet položilo 23 člana. Uspeh: odličan. — Selce, ujutro prisustvo* vanje blagodarenju, zatim svečana sedni* ca, uvečc sokolsko*prosvetna akademija s predavanjem. Preveden 1 njraštajac, zavet položilo 7 članova. Usptfh: dobar. — Senj, ujutro učestvovanje blagodarenju, uveče svečana sedniea s predavanjem i društve* nom zabavom, akademije nije bilo jer je društvo još mlado. Zavet položilo 165 čla* nova. Uspeh:	odličan. — SušaksRijeka,
prepodne učestvovanje blagodarenju na Trsatu, zatim svečana sedniea pod pret* sedanjem žup. starešine u Sušaku, zajed* no s društvima Draga i Trsat, s predava* njem, uveče sokolska akademija. Prevede* no oko 50 dece, oko 40 naraštajca, a za* vet položilo oko 200 članova. Uspeh: od* ličan. — Sv. Jelena, ujutro učestvovanje bladodarenju, zatim svečana sedniea s pre* davanjem, uveče sokolska akademija. Za* vet položilo 38 članova. Uspeh: odličan.
Trsat, ujutro učestvovanje blagodare* nju, zatim svečana sedniea u Sušaku. za* jedno s društvima Draga i Sušak*Rijcka. Statistički izveštaj nije stigao. — Vrbnik, ujutro učestvovanje blagodarenju, uveče svečana sedniea s društvenom zabavom i predavanjem. Prevedena 3 naraštajca, za* vet položilo 26 članova. Uspeh: vcoma do* bar. — ZametsKantrida, ujutro učestvova* nje blagodarenju, zatim svečana sedniea, dok je sokolsko*prosvetna akademija odr* žana ranije (30. XI.) s predavanjem. Pre* vedeno dece: 2, naraštaja: 7, zavet polo* žilo 38 članova. Uspeh: odličan. Ž. p.
ŽUPSKl PREDNJAČKI TEČAJ.
Još je u mesecu decembru održan u Sušaku i H dnevni župski prednjački te* čaj za početnike i to od 8. do 20. decem* bra. Prva 3 dana prisustvovali su tečajnici /upskoj prosvetnoj školi, pa se je tako na zgodan način povezala -nauka prosveta na s naukom tehničkom, što če bez sum* nje imati dobrih posledica.
Tečaj je pelazilo 25 polaznika, koji su zastupali 15 društava. Društva su bila za* stupana ovako: Aleksandrovo (1), Bakar (1), Baška (1), Cernik*Čavle (1), Crikveni* ea (1), Draga (1), Fužinc*Vrata (2), Jelenje
(3), Krasita (2), Omišalj (l), Rab (1), Sel* ee (1), Trsat (2), Sušak*Rijeka (6), Zamet* Kantrida (I). Medu polaznicima tečaja bilo je 14 članova, 7 članica, 3 naraštajca i 1 naraštajka.
Na tečaju je izveden ovaj program: Sokolska misao i sokolska načela (br. Ivan* čič), Sokolski sistem (br. Vasič), Postu* panje sa spravama i uredivanje vežbališta (br. Boras), Istorija Sokolstva (br. Jazbec), Anatomija i fiziologija (br. dr. A. Sehtval* ha), Prva pomoč (br. dr. Sehivalba), Prale* tiene vežbe i igre (br. Ban). U svemu 8 predmeta od eca 80 sati. Tečaj je vodic župski načelnik br. Boras, a učitelj u prak* tičnim vc/bama bio je save/ni prednjak br. Rafo Ban, koga je u tu svrhu Savez poslao u Sušak.	Ž.	p.
Župa Šibenik - Zadar
SOKOLSKO DRUŠTVO BIOGRAD N/M.
Rodendan Njegovog Veličanstva Kralja ovo Sokolsko društvo proslavilo je veoina svečano.
U 9 sati u Sokolskom domu saku* pile su se sve kategorije Sokolskog društva i u povorci, predvodene so* kolskom glazbom, pošle su da prisu* stvuju svečanom blagodarenju.
Nakon blagodarenja sokolska po* vorka, kojoj su se priključili pretstav* nici državnih vlasti, korporacija, kre* nula je do Sokolskog doma kličuči Kralju, Kraljevskom Domu. Jugosla* viji i Sokolstvu.
U 8 sati naveče priredena je so* kolska akademija. Deca su izvela dečju
igru »Pepeljuga« i vežbe s puškom. Obe tačke izvedene su veoma dobro.
Nakon akademije razvio se ples.
Š.
SOKOLSKO DRUŠTVO BENKO* VAC.
Za glavnu godišnju skupštinu dru* štva Benkovac odreden je dan 11. ja* nuara 1931. god., u 10.30 časova, na koju su pozvani i delegati župe Šibe* nik*Zadar.
Na društvenoj glavnoj godišnjoj skupštini razpravljate se veoma važ* na pitanja, koja je pokrenula nova uprava. U prvom redu če se podneti načrt za gradnju Sokolskog doma u Benkovcu' kao i za nabavke važnih sprava za vežbanje, jer društvo osku* deva sa spravama, a ima vrlo lep broj članova koji bi vežbali.
Župa Tuzla
III.	ŽUPSKI PREDNJAČKI TEČAJ.
L" našoj župi kao i svuda po osta* lim župatna, najaktuelnije je pitanje odgoj što večeg broja sposobnih pred* njaka, jer je dobar i sposoban pred* njački kadar glavni uslov za nap reda n rad svakog društva. Za rešava* nje toga pitanja, prednjački su teča* jevi najefikasnije sretstvo. Župa Tuzla održala je dosad tri prednjačka tečaja: 1927. i 1929. god., i sada je održan III. tečaj na Kreki u vremenu od 7.-22. decembra o. g. Znajuči, da gotovo sva društva oskudevaju na potrebnom broju vršnih prednjaka, uprava župe u sporazumu sa župskim
valjski, načeln. Sokol, društva Tuzla; Vlado Jiodovski, nač. Sok. društva Kreka; istoriju Sokolstva i ideologiju predavao je br. Vojislav Bogičevič, tajnik župe; organizaeiju br. inž. Ibro Šadiragič, prosvetar Sok. društva Kre* ka; prvu pomoč i pouke o zdravlju br. dr. Lovro Dojmi, šef škol. polikli* nike u Tuzli.
Uspeh tečaja bio je dobar, te su po završetku tečaja svima učesnicima podeljena uverenja o pohadanju te* čaja.
I. TEČAJ ZA VODNIKE SEOSKIH SOKOL. ČETA.
Da bi se koliko je mogute više za* dovoljila potreba obrazovanja pred*
Učesnici III. žup. prednjačkog tečaja sa starešinom župe br. J. Petrovičem (u sredini) I naslavnlcima tečaja
načeiništvom, naredila je, da svako društvo treba da u tečaj pošalje bar jednoga člana. Dogodilo se, da se to* me pozivu župe nisu odazvala upravo ona društva, kojima je to bilo veoma potrebno. Tečaj su pohadali: 19 čla* nova, 2 članice i 1 naraštajac. Svega 22 učesnika iz sledečih društava: Bu* kinje 3, Bos. Brod 1, Doboj 1, Grada* čac 1, Kreka 4, Lukavac 1, Modriča 1, Srebrenica 1, Teslie 1, Tuzla 2, Uglje* vik 1, Zavidovlč 1, Zvornik 3. i Žep* če 1.
„ je otvorio 7. dec. o. g. uz
prisustvo članova župske uprave i na* čelništva župe br. Jovan Petrovič* župski starešina, održavši tom prili* kom prigodan govor, u kojein je ista*
njaka za seoske sokol, čete, održan je usporedno sa prednjačkim tečajem za članove društava i prednjački tečaj za vodnike seoskih sokol, četa, kofl je trajao četiri dana.
Tečaj je pohadalo 11 učesnika iz sledečih četa: Husina (Kreka) 1, Du* brave (Kreka) 1, Ljepunice (Bukinje) 1. Boljanič (Doboj) 2, Srp. Grapska (Doboj) 1, Kožuhe (Doboj) 1, Gor. Čadavica (Bijeljina) 1, Dobrnja (Bu* kinje) 2, Bočinja (Malgaj) 1.
Tečaj je otvorio br. Jovan Petro* vič, starešina župe, 14. dec. o. g. Na* stava je trajala 9 sati dnevno. Raspo* red grade imao je čisto praktičan ka* rakter, a teoretski su predavani samo temelji pojedinih disciplina.
h{ "Л
t
I. župski tečaj za vodnike seoskih sokolskih četa
kao potrebu odgoja što večeg broja vršnih prednjaka.
Celo vreme radilo se gotovo bez odmora devet sati dnevno. Prethodno je podnešen raspored grade br. načel* ništvu Saveza, koje ga je odobrilo. U tečaju su kao udžbcnici upotrebljava* ne uglaMiom edicije župe: Župa Hav* ličkova — V. Bogičevič: Priručnik za društvene i župske prednjačke ispite, Holubee — Bogieevie: Sokolska čitan* ka. Pergl — inž. Kvapil i inž. Kovače* vic: Pcnjala, lestve itd. i Slovarček brata Bajželja.
Tehničke predmete predavali su u tečaju brača: inž. Miloš Kvapil, na* če'lnik župe; inž. Vjekoslav Kovače* vič, zam. žup. načelnika; Julijan Ko*
Radili su brača: inž. Kvapil, inž, Kovačevič, J. Kovaljski, V. Hodovski i V. Bogieevie.
Trošak oko održanja ovog tečaja podnela je Sokolska župa Tuzla iz svojih sretstava.
SVEČANA SOK. AKADEMIJA U KREKI.
Uoči rodendana Nj. Vel. Kralja održana je u Kreki svečana sokolska akademija, koja je i u moralnom i u materijainom pogledu imala vanredan uspeh.
Pojedine tačke programa bile su veoma tačno uvežbane, a i sam izbor tačaka pokazao je, da načelništvo društva (br. V. Hodovski i sestra R.
Hoge) imaju mnogo razumevanja ) tehničkih sposobnosti.
Najbolja tačka bik je vežba čla* nova: dr. V. Murnik: »Što čutiš, čutiš Srbine tužni«, zatim vežba članica: »Ples Turkinjica« od Mudri*a.
Od ostalih tačaka vredno je spo* menuti: Vežba sa kineskim suneobra* nima (J. Planička), koju je izveo žen. naraštaj, vežba naraštajaca sa obruče* vima (J. Svoboda), vežba muške i ženske dece: Deca i leptirovi (J. Pia* nička) itd.
Dobar je nastup bio članova i na* raštaja seoske sok. čete iz Husina.
Akademiji su prisustvovali i svi učesnici župskog prednjačkog tečaja.
Inž. M. K.
Župa Vel. HečkereU
SOKOLSKO DRUŠTVO VEL. BEČ» KEREK »MATICA«.
Dan 1. decembra Sokolsko dru štvo Vel. Bečkerek »Matica« proslavi* lo je na svečan način. Pred Sokolanom formirana je povorka, koja je išla na blagodarenje. Po povratku iz crkvc. u dupkom punoj Sdkolani otvorio je svečanu sednieu brat Gorilašič, zame* nik župskog starešine, u prisustvu svih članova upravnog odbora. Starešina društva brat M. Stanojevič održao je vrlo lep govor o značaju 1. decembra, pa je tom prigodom podelio, obim ka* tegorijama naraštaja, plakete stareši* ne S. K. J., poklon Nj. Vel. Kralja. Novo primljeni članovi položili su ta* da 'zavet.
Uveče, u 8'A časova, održana je svečana akademija, kojoj su sem mno* gobrojnog gradanstva, prisustvovali i pretstavnici crkvenih, vojnih i grudan* škili vlasti. Akademija se je sastojala iz tehničkog i koncertnog dela. Na ovoj akademiji pročelnih P. O. brat dr. M. Matič održao je govor: »Soko kao simbol«, te je na koncu pozvao sve one, koji i danas stoje na strani, da stupe u sokolske redove.
Sve točke tehničkog programa, sem Vidmarove Jugoslavije, kompozi* cija su brata A. Pavloviča, društvenog načelnika. lako su sve tačke lepo, ta* čno i sa razumevanjem vežbača izve* dene, ipak moram istaknuti tačke žen* skog i muškog naraštaja, pošto su sa puno smisla i tehničke spreme sastav* Ijene. Brat A. Pavlovič u svojoj »Sere* nati« prikazao je vrhunac graciozno* sti, eleganci je i nežnosti kod žene, a u »Vežbama sa paJicama« pravu suprot* nost prve, jer je ovamo otskakala sna* ga, borbenost i muškost, koje je bila jedna harmonična celina.
Od koncertnog dela akademije, treba istaknuti vinsku pesmu iz 2. čina opere »Prodana nevesta«, koju jc so* kolski hor uz pratnju orkestra — a sa neopisivom ljub a vi ju i strpljenjem vrednog horovode brata M, šipoša — odlično izveo.
Uspeh ove akademije u svakom pogledu bio je odličan. Kakav je uti* sak ostavila ova akademija na poseti* oce, može se zaključiti iz toga, što je ista bila opetovana dana 7. decembra prošle godine pred dvoranom od 109(1 sedišta, koja nije bila u stanju da sve posetioce primi. Tešili su se da če biti i treče ponavljanje.	S.	B.
Župa V žice
IZVEŠTAJ O PROSLAVI 1. DECEMBRA.
Nikada nije tako radosno isčeki* van, a tako svečano i veselo proslav* ljen 1. decembar kod sokolskih dru* štava ove župe, kao što je to ove go* dinc.
Izveštaji, poslani od pojedinih društava, iznose nam podatke o ovoj proslavi.
Društvo Užice. U 9K> prisustvo* valo je blagodarenju. U 9 i četvrt krc* nulo se iz sokolane ka crkvi, a na čelu veličanstvene povorke, nošena je dru štvena zastava. Po svršenom crkvenom obredu, povorka vratila se u sokolanu. da prisustvuje svečanoj sednici uprave društva. Nešto potom, došli su i pret* stavnici vlasti, pojedinih udruženja. kao i veliki broj gradana, te je u 10 časova otvovena svečana sedniea krat kim pozdravom brata starešine Via dete Miletiča. Otpevana je naj pre so* kolska pesma: »Oj, letni sivi Sokole«. Brat prosvetar, Batrič Marjanovič, profesor, u svom kraeem, ali oduš.v* 1 jenom govoru izneo je značaj dana ujedinjenja sa državnog i sokolskog stanovišta. Po ovom je nastopilo pre vodenje dece u naraštaj i naraštaja u članstvo. naraštaju podeljene su značke, poklon Nj. Vis. Prestolonaslednika. Posle coga je članstvo po* ložilo sokolski zavet i najzail jc sokoi* ski orkestar svirajuči marš završio ovu svečanu sednieu. Sokolska omladina, uz muziku sokolskog orkestra, nasta vila je igranku.
Uveče jc održana akademija.
Akademija je otvorcna govorom br. Vlade Jevtiča, okr. inspektora. Njegov je govor burno pozdravljen klicanjem Nj. Vel. Kralju, a muzika
IV.	peš. puka intonirala je himnu.
Potom su sledile ovc točke: hor* ska pesma, muzičko sviranje, tri d klamacije mladih Sokoliča, proste vežbe: ženskog naraštaja, članica
članova, kao i zanatskotrgovačkog naraštaja, sa naročito za tu akademiju spremljenom vežbom. Sve su tačke iz« vodene vrlo dobro i oduševljeno po* zdravljene, a mladi zanatsko=trgovački naraštaj dobio je najburniji aplauz, pošto je se u ovoj godini prvi put i formirao, blagodareči agilnosti bratske uprave i brata načelnika.
Na ovaj način završena je aka= demija.
Društvo Višegrad. U 8 časova je etvcrena svečana sednica, kojoj su prisustvovali svi pretstavnici vlasti i mnogobrojno gradanstvo. Pozdravnim govorom br. zamenika starešine dr. Lazara Cupine, o sokolskoj misli, po« čele su se redati utvrdene tačke sed« nice: predaja znački članstvu i nara« štaju, prevodenje i polaganje sokoil« skog zaveta. Tom prilikom govorio je i brat načelnik Boža Popovič o sokol« skom zavetu i značaju nošenja sokol« ske značke. Izmedu pojedinih tačaka intonirala je sokolska muzika razne marševe. Posle se svrstala sokolska pcvorka na čelu s muzikom, te krenu« la na blagodarenje. Sa sokolskom po« vorkom išao je i jedan vod vojske.
Po svršenom crkvenom obredu so« kolska povorka otišla je na grobove pomrle brače: Ljubomira Nikoliča i Vase Melentijeviea, gde je održan po« men i odana pošta biv. odličnim so« kolskim radnicima i funkcionerima. Sa grobova brače vratilo se opet u soko« lanu, odakle je bio razlaz.
Posile podne, u 17 časova, sakupilo je se opet sve članstvo, naraštaj i deca pred sokolanom, te zajedno s vojskom formiralo povorku za bakljadu, koja je s muzikom na čelu prošla kroz celu varoš, uz klicanje: Nj. Vel. Kralju, Nj. Vis. Prestolonasledniku i Jugosla« viji.
U 20 časova počela je akademija, koja je završena odličnim moralnim i materijalnim uspehom. Na akademiji je aovorio prednjak. brat Josip Žic, o Sokolstvu i zarobljenoj brači. Nje« gov govor izazvao je buru oduševlje« nja.
Društvo Plevlja. Zbog toga, što je dan ujedinjenja pao u ponedeljak, ko« ga dana je u Plevljima pazarni dan, a gotovo celokupno članstvo pripada redu zanatljiskom i trgovačkom, koje je moralo biti zauzeto poslom, društvo nije moglo održati pre podne svečanu sednicu, ali ipak, ovaj veliki dan nije zaboravilo, več se spremalo i radilo, da što bofije uspe akademija, koja je za to veče bila zakazana.
Akademija je otvorena govorom brata starešine Save Vukojičiča, pro« tojcreja, o značaju dana ujedinjenja. Njegov je govor popračen dugotraj« nrm aplauzom i klicanjem Nj. Vel. Kralju, dok je celo članstvo pozdravilo sdkulskog s-tarešinu Nj. Vis. Prestolo« laslednika Petra trokratnim Zdravo!
Na akademiji 'bio je izveden i je« dan pozorišni komad »Divlja Ptica« i prikazana jedna slika iz komada »Stari Kralj kroz Arbaniju«, a sve pod reži« join brata prosvetara Svete Tadiča, profesora.
Društvo Nova«Varoš. Iako je dru« štvo mlado i sa vrlo skromnim mate« rijalnim sredstvima, ipak je uspelo, da zn ovaj veliki praznik zainteresuje gradanstvo svoga mesta. Svečana je sednica otvorena govorom prosvetara
brata Jestratija Karamatijeviča, sve« štenika, o značaju dana ujedinjenja sa sokolskog stanovišta. Po održanom govoru, brat Karamatijevič je odao i naročitu poštu umrlim članovima dru« štva. Posle se izvršilo prevodenje na« raštaja u članstvo, kao i polaganje za« veta celokupnog članstva.
Uveče je održana akademija, ko« jom je prilikom govorio brat Miša Su« botič o Sokolstvu. Vežbe su se redale po utvrdcnom rasporedu, a svemu to« me prethodilo je pevanje državne i sokolske himne.
Moralni uspeh društva, iako je ovo siromašno, bic je odličan.
Društvo Prijepolje. Svečanu sed« nicu otvorio je brat starešina Sreten Vukosavljevič kratkim pozdravom, a potom je brat prosvetar dr. Vojisdav Nedeljkovič govorio o Sokolstvu i uje« dinjenju. Potom se pristupilo prevo« denju naraštaja u članstvo, pa su od« mah zatim deljene i značke, poklon Nj. Vis. Prestolonaslednika naraštaju za sudelovanje na beogradskom sletu, te je najzad članstvo polložilo zavet.
Svečanoj su sednici prisustvovali pretstavnici vlasti, kao i veliki broj gradana.
Uveče je održana akademija, na kojoj je govorio brat starešina Sreten Vukosavljevič: O značaju gimnastič« kih vežbi. Ostale tačke akademije su iz vodene sa najbolj im uspehom.
Društvo Bijelo«Polje. Svečanu sed« nicu nije moglo održati, pošto je i brat starešina (bio na putu ali je zato za« kazalo zabavno veče, na kome je go« vorio brat Branko Cvijetič o Sokol« stvu. Pored toga bilo je i nekoliko de« klamacija u duhu jedinstva. Važno je, da je proslava privukla rekordan broj posetilaca, te samim tim, rezul« tat je bio postignut na moralnom po« lju odličan. Teškoča sa tehničkim vo« dom čini, da ovo društvo, i pored naj« bolje volje, ne može da da one rezul« tate, koje bi inače htelo i na čemu radi bratska uprava posve agilno.
Društvo Sjenica. U 8.30 časova iz« jutra formirala se povorlka predvodena Sokolima, koja je podeljeno prisustvo« vala blagodarenju u crkvi i damiji. Sednicu su nakon toga na otvorenom polju otvorila spojena tamburaška društva »Njegoš« i »Gajret« svira« njem državne himne, posle čega je brat Svetozar Miloševič govorio o So« kolstvu i danu ujedinjenja. Kroz buru aplauza, ponova su se culi zvuci tam« buraških zborova, 'koji su svirali sokol« ski marš. Sledilo je svečano prevode« nje naraštaja u čilanstvo, kao i dcce u naraštaj, koje jo potom, brat stare« šina Miloševič oduševljeno pozdravio, te se izvršilo i polaganje zaveta celo« kupnog članstva. Najzad, kao završna tačka bilo je prviput izvode,nje pro« stih vežbi od strane članova, na opšte oduševljenje svih. Sednica je završena narodnim veseljem. Za sve vreme sve« čane sednice klicailo se Nj. Vel. Kra« lju, Nj. Vis. prestolonasledniku i dr« žavnom jedinstvu.
Uveče je održana akademija, na kojoj je pored sokolskih vežbi, prika« zan Ikomad »Ženidba i udadba« na opšte zadovoljstvo prisutnih.
Uspeh kod ovog mladog bratskog društva bio je odličan i u moralnom i materijalnom pogledu.
Ostala bratska društva: Požega i Priboj nisu u opšte izvela dan prosla«
ve 1. decembra, što im se mora i pre« baciti. Zamerka se naročito može uči« niti društvu Požega, na čelu koga stoje najpopularnije ličnosti varošice Pože« ge.	St.
jtupa Zagreb
SOKOLSKO DRUŠTVO JASE NO* VAC NA SAVI.
1. decembar je proslavljen na vrlo svečan način i u našem malom me« stancu.
Nakon održanih blagodarenja sve članstvo uputilo se nazad u sokolsku vežbaonicu, koja je bila divno deko« rirana. Sokoli i Sokolice otpevali su državnu himnu.
Brat starešina dr. Spasoje Madi« razza održao je vr>Io lepo i poučno pre« davanje o značaju 1. decmbra i o važ« nosti zaveta, koji je članstvo položilo.
Uvečer u 8. sati održana je akade« mija, koju je otvorio brat prosvetar Petar Vučinič, sa predavanjem, u ko« me je istakao važnost Sokolstva u da« našnje vreme, i uputio je apel: na pri« sutne, da što više stupaju u sokolske redove. Predavanje je popračeno klL= canjem Nj. Vel. Kralju, Nj. Vis. Pre« stolonasledniku Petru i Kraljevskom Domu.
Dvoje dece deklamovalo zatim je sokolsku himnu i pesmu »Jugoslaviji«. Sestre Sokolice izvele su jednu sliko« vitu vežbu pod vodstvom vredne na« čelnice sestre Smiljke Sagrak.
Nakon vežbe mesno pevačko dru« štvo »Švačič«, pod vodstvom vrednog dirigenta brata Marka Franjiča, otpe« vaio je mnogo lepih pesama. Nakon svršenog programa nastalo je sokolsko veselje.
OSNIVANJE SOKOLSKOG DRU* išTVA U ČAZMI.
Na poziv brače M. Širole i V. Don« čeviča održan je 21. decembra u Čaz« mi, sastanak u svrhu osnivanja Sokol« skog društva.
Na ovom sastanku bilo je mnogo gradana. Nakon govora brače Širole i Matuloviča o zadači Sokola kraljevine Jugoslavije, prisutni su odilučili osno« vati Sokolsko društvo. Izabran je ak« cioni odbor, koji če sazvati konstitu« irajuču skupštinu. U taj odbor ušli su brača Metod Širola, Vinko Dončevič,
dr. Radovinovič, Božo Pavkinič, I. Ko« larič, Jerko Matulovič, Stj. Bradič. U članstvo društva upisalo se 160 grada« na i seljaka, a do sada javilo se 40 vežbača.
OSNUTAG SOKOLSKOG DRU? ŠTVA POSAVSKI BREGI.
U lepom i naprednom selu Posav« ski Bregi, kod tfvaničgrada, osnovalo se Sokolsko društvo.
U ovom selu postojao je još od 1912. god. »Hravtski Sokol«, koji je lepo razvijao svoj rad. Osnivači ovog društva bili su brača Hinko Nagler, nadšumar (danas tajnik zagreibačke žu« pe), Milan Marekovič. hrvatsiki knji« ževnik, zatim Stj. Kodžič, A. iKatonič« ki, I. Devčič, I. Mlinarič. Na početku rata ovo društvo takoder je prestalo radom, a tek 1919. g. društveni rad je opet oživio. U toku poslednih godina Soko u Posavskim Bregima nije poka« zivao života, pošto su se neka agilna brača odselila iz ovog mesta.
Dne 13. decembra 1930. g. pozvao je ravnajuči učitelj brat Ivan Poljugan, ла dogovor prijatelje Sokolstva u svr« hu osnutka Scikolskog društva. Pozivu se odazvalo 39 seljaka i gradana Na« kon pozdrava održao je brat Poljugan predavanje o sokolskoj ideji. U svom govoru obrazložio je što hoče Sokolsko društvo, zašto smo Sokoli i koja je svrha i zadača Sokolstva. Nakon ovog predavanja stvoren je zaključak, da >se provede organizacija Soikolskog dru« štva u koje se odmah upisalo 39 čla« nova, od kojih 19 vež/bača. Zatim je izabrana privremena uprava. Za stare« šinu je istakmit (brat Luka Vučinič, za potstarešinu 'brat dr. Branislav Mari« čič, >za tajnika fbrat Ivan Poljugan, za blagajnika brat Josip Matica, za načel« nika brat Dragan Maričkovič i još ne« koliko članova uprave.
U članstvu vlada čvrsta volja i oduševljenje za sokolski rad. Pošto društvo ima vlastite sprave (preču i ruče), dovoljan broj vežibača, a formi« rače se i sokolski pomladek, ima nade da če Soko u Posavskim Bregima ua« predovati.	Zl.	N.
SOKOLSKO DRUŠTVO KLOŠTAR IVANIČ.
U Kloštar Ivaniču osnovano je 17. decembra 1930. Sokolsko društvo.
Na konstituirajučoj slkupštini iza«
Za smučarje!
k' M i* >.
Tirolski in češki loden v veliki izbiri priporoča
& E. Skabernk
Liublrana
bran je odbor, koji je več i imenovan po Sokolskoj župi Zagreb. Za starešinu istaknut je br. Ivan Rotter potstare« šinu br. Matija Habijanec, tajnika br. Vilko Kos, prosvetara br. Ante Stan« kovič, načelnika br. Franjo Hajdina, podnačelnika br. Milan Ratkovič. Od« bornici su brača Slavko Stankovič, Emil Krejči, Vekoslav Rotkovič, St j e« pan Šprajacek, Miloš Dokmanovič, Franjo Šumelić, Stjepan Latinović, Đu« ro Drk Ivan Dušič; revizori brača Ni« kola Zubatovič, Marko Stilinovič, Stj e« pan Markulin st., zamenici brača Ivo Canjuga. Nikola Hajdina i Pero Rat« kovič; članovi prosvetnog odbora su brača Stankovič Ante i Stankovič Slav« ko, te sestre Ružiča Odrič, Slavica Fu« sie i (Marija Šustič. Sa skupštine oda« slan je pozdravni brzojav Nj. Vel. Kralju Aleksandru.
Ovo novo društvo broji 48 članova, odfliojih je 14 vežbača. Osim toga ima 50 dece. Društvo ima sprave i vežbao« nicu od bivšeg Hrvatskog Sokola, osnovanog 1925. god.
Svaki Soko treba da ima
Sokolijadu
odlična zbirku sokolskih i rodo-Ijabivih pesama sa slikama za deklamovanje i pevanje radi po-dizanja sokolskog - viteškog duha
od brata dr.Vojislava V.Rašica Beograd, Kraljice Natalije ul. 14
Poslansko - čekovni broj 50.788
Cena 20 dinara
Preporučena i od „Sok. Glasnikau br.20. od 1930. god.
Knjigarna^ s. Učiteljske tiskarne
V Ljubljani	VZ&ujS / TELEFON ŠT. 3397
Frančiškanska	RAČUN POŠTNE \lž/ HRANIL. ŠT 10.761
ulica 6	* >[»» priporoča cenj. občinstvu svojo zalogo vseh pisarniških in šolskih potrebščin. Lastna izdelovalnica šol. zvezkov. Knjigarna sprejema naročbe na knjige iz inozemstva, na vse domače in inozemske liste, revije itd. Velika izbira razglednic in slik. Cene solidne! Postrežba točna! Zahtevajte ceniki
Tko oglašuje, taj napredite!
ZAJTRKOVALNICA
ŠČURK & VRTAČIC
Ljubljena, Dunajska cesta 12
priporoča vedno eveže delikatesne izdelke ter pristna domača in tuja vina.
Гранд Хотел „Петроград“
преко пута железничке станице
БЕОГРАД
SONDA
čokolada, keks i kakao
su najbolji. — Tražite svuda
ŠONDA »SOKOL« ČOKOLADU!
МАКСИНА
КОМБИНАЦИЈА
најбоља je и може ce добити само у кафани
„Савиначка Касина“
Цара Николе број 58 Београд
М
н
tfl
ЈЈ vseh vrst po fetit Igrafijahalfrizbah 1^1 izvršuje za vratove JC|stentukna|soUđnej(
KUSARNASTDEU
UUBLJRHfiDfllMftTiMOVflfl
GARANTIRANO PČELINJEG
j VRCANOG MEDA !
OD LJEKOVITOG BILJA
S razašiljem u limenim posudama od 5 kg za Din 100'—, S S od 10 kg Din 200'— i od 20 kg Din 380'—, franke poštarina S B i pakovanje. — Istu vrstu meda nudim u pergamen lončičima S od 10 dkg za Din 3’50, 22 dkg Din 7'—, 38 dkg Din 13'—,
50 dkg Din 18 - i SO dkg Din 25 -.
Trgovcima dajem uobičajeni popust.
DINKO BASELLI, pčelar 5
Metkovići, Dalmacija.	S
  ■■■■■■■■■■#
Sokolska knjižnica
počela je izlaziti u nakladi jjugoslovenske Sokolske ŽMatice u Xjubljani
L sveska: <?. Qangl, O sokolski ideji.
11-	„	Sfng.	£ado 3$evc: Sokolsko prosvetno delo.
111.	,	S)r.	Miroslav <Gyrš: ZNaš zadatak, smer i	cilj.
Svaka knjižica stoji 3 S)in
Također dobiju se krasne slike u veličini 67 X 50 cm: Dr. Miroslav Tyrš, Jindrich Fiigner, T. G. Masargk
Cena svakoj slici 30 S)in
ŽJugoslovenska Sokolska Vratiča
u X j u b l i a n i, ^Narodni dom
Рогог, lfubilelji
Pred nakupom zimsko - športnih predmetov si oglejte veliko zalogo smučk navadnih kakor Hickory, vseh vrst vezav in palic, maže, drsalk ter vseh za zimski šport potrebnih predmetov pri tvrdki:
J. GOREČ nasl. AUERHAMMER- 06RIN
DRUŽBA Z O. Z. ~ LJUBLJANA. MIKLOŠIČEVA CESTA ST. 30
ariborom,
trgovina s kolesi, šivalnimi etroji, avtomobilnim predmeti, kjer si "
Sokolska društva, »mučarskl klubi poseben popusti
... .	priborom,	pnevmatiko in zimsko - športnimi
predmeti, kjer ee Vam nudi velika izbira po najnižjih cenah.
Izdaje Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangi) • Glavni i odgovorni urednik Stjepan Čelar • Ureduje Redakcijski odsek • Za upravu i oglase odgovara Mica Koščeva Tiska Učiteljska tiskarna (predstavnik Francč Štrukelj); svi u Ljubljani