KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 80 (5)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 15 februara 1933.
PATENTNI SPIS BR. 9725
Howard Berr^, inženjer, Welwyn, Engleska.
Poboljšanja u proizvodnji cementnog materijala.
Prijava od 8 aprila 1931.	Važi od 1 marta 1932.
Traženo pravo prvenstva od 10 aprila 1930 (Engleska).
Ovaj pronalazak se odnosi na postupak za proizvodnju cementnog materijala koji je naročito podesan da se upotrebi kao spojni materijal zajedno sa baznim materijalom kao što su aluminiumova i siliciu-mova jedinjenja u spravljanju cementa i sličnog.
Oksidi i hidroksidi magneziuma i kalci-uma su dobro poznati kao spojni materijali koji se mešaju s ma kojim podesnim baznim materijalom j vodom da dadu cement, malter i slično. Ovi oksidi se obično spravljaju kalcinovanjem karbonata, koji se nalaze u prirodi kao kreda, krečnjak, mermer, kalcit, magnezit ili dolomit; i hidroksida na dobro poznat način.
Prema ovom pronalasku, u postupku za proizvodnju cementnog materijala iz kal-ciumovih i magneziumovih jedinjenja, ili iz obe vrste jedinjenja zajedno, kalcium- ili magnezium-cksid ili hidroksid ili njihova smeša se zagreva u prisustvu hlorovodo-nične kiseline.
Zagrevanje oksida u prisustvu kiseline može se vršiti za vreme proizvodnje oksida pečenjem karbonata, mada je u nekim slučajevima bolje ponova zagrevati proizvode pečenja u prisustvu kiseline.
Hlorovodonična kiselina može se upo-trebiti kao takva ili se može uvoditi kao rastvor neke soli hlorovodonične kiseline u materijal koji se kalcinuje ili ponova zagreva.
Dalje prema ovom pronalasku, sumpor sjedinjen kao sumporasta ili sumporna kiselina, ili kao neka so tih kiselina može takođe biti prisutan za vreme zagrevanja.
Slično tome, nađeno je da je od koristi prisustvo jedne aluminiumove soli, i naročito kada upotrebljena jedinjenja ne sadrže silikatne materije, prisustvo rastvornog silikata ili takozvanog rastvornog silicium-dioksida.
Potrebne supstance mogu se dodati karbonatima koji se nalaze u prirodi kao kreda, krečnjak, magnezit ili dolomit pre pečenja, ili za vreme pečenja. One se isto tako mogu dodati oksidu ili hidroksidu koji se tada podvrgne ponovnom zagreva-nju ili one se mogu dodati za vreme po-menutog ponovnog zagrevanja.
U svim slučajevima magneziumova i kal-ciumova jedinjenja mogu se tretirati samo kad se dobije cementni materijal koji je pogodan za mešanje s baznim materijalom mlevenjem ili slično tome, da da cement nalik portland-cementu. S druge strane, ako se želi, bazni materijal se može samle-ti s magneziumovim ili kalciumovim jedi-njenjima pre no što se podvrgne postupku prema ovom pronalasku.
Postoji više metoda, da se pomešaju magneziumova ili kalciumova jedinjenja ili hlorovodonična kiselina i druge supstance, tako da se može izvesti postupak prema ovom pronalasku.
U jednom primeru, napravi se rastvor kiseline i drugih supstanci, ili samo kiseline, ili samo drugih suptanci, i magneziumova i kalciumova jedinjenja (karbonati) (hidroksidi ili oksidi) koja se prethodno sa-melju, što je naročito poželjeno za nepo-rozne karbonate, potope se u rastvoru pa se zatim zagreva. Stvara se tako atmošfe-
Din. 10.
ra pare ili kiseline i ova atmosfera se prvenstveno održava dodajući dalje kiseline ili pare.
Prema najpcdesnijoj metodi, supstance se ipak ubace u komoru za zagrevanje neke sušionice ili peći za vreme pečenja ili ponovnog zagrevanja. Dodate supstance mogu se pomešati s vodom da dadu rastvor, koji se ubacuje ili pusti da curi, sa prekidima ili neprekidno, u komoru za zagrevanje. Zgodno je, ipak, uneti jedan deo ili svu kiselinu u obliku pare; kiselina se ispari u jednoj susednoj komori; na ovaj način atmosfera kiseline i, ako se želi, para može se održavati u komori za zagrevanje. U koliko je moguće, iste pare se održavaju u sobi za zagrevanje. U slučajevima u kojima se pare moraju ukloniti, na primer za vreme pečenja, da bi se kom-penzovao gubitak unosi se više kiseline u obliku pare. Aluminiumova so ili soli, na pr. stipsa, mogu se uneti u obliku vodenog rastvora. Rastvorili silikat ili rastvorili si-licium dioksid, čija kvalifikacija »rastvo-ran« ne ograničava se samo na u vodi ras-tvoran, može se uneti, prema potrebi kao rastvor u vodi ili kiselini.
Oblik silicium dioksida koji je rastvoran u kiselini je primer koji se pretpostavlja, jer nikakav neželjeni ostatak metalnih oksida ili slično ne zaostaje u komori za zagrevanje.
Niže je naveden jedan primer rastvora podesnog za unošenje u komoru za zagrevanje ili da se na neki drugi način stavi u dodir s kalciumovim ili magneziumovim jedinjenjima. Razumljivo je da ovaj pronalazak nije nikako ograničen na naročitu smešu ili na date razmere.
Aluminium sulfat	5—10%
Silicium-oksid koji sadrži ras-
tvornog silikata	0.5— 6%
Sumporna kiselina	5—10%
Hlorovodonična kiselina	5—10%
Primeri za materijale podesne za upotrebu kao bazni materijal su škriljac, kineska glina, pesak, kvare, flint ili druga aluminiumova ili siliciumova jedinjenja. Ugalj ili bituminski škriljac, drveno brašno i o-piljci mogu se takođe upotrebiti, a naročito s materijalom napravljenim od mag-nezita prema ovom pronalasku. Jasno je iz njihovih fizičkih osobina, da se neki od ovih baznih materijala, kao drveno brašno i opiljci, mogu samo dodati posle pečenja i ponovnog zagrevanja.
Sledeči primeri pokazuju razne načine izvođenja postupka po ovom pronalasku.
Magnezit onako kako je izvađen stavi se u peć i peče na temperaturi približno 650w . .• I • : :
do 800° C. U poslednjem delu pečenja unese se rastvor, koji sadrži potrebne supstance poglavito u razmerama navadenim gore, u komoru za zagrevanje, te se na taj način održava u peći atmosfera kiseline i pare, dok se ne završi pečenje. Materijal se tada udalji, ostavi da se ohladi i pomeša s baznim materijalom u razmeri recimo 50:50, budući da se smeša za tim samelje do potrebne finoće, ili se cementni materijal tako proizveden može samleti sam pa pomešati s podesnim baznim materijalom.
Kreda se peče na temperaturi od približno 700° do 900°. Rastvor koji sadrži potrebne supstance poglavito u razmerama navedenim gore, ili u kome se sumpora-sta kiselina može zameniti sumpornom kiselinom ili je sadržavati, i razmera hloro-vodonične kiseline smanjiti na 2.5—3 dela, ubaci će se u peć za vreme poslednje periode pečenja; na ovaj način se održava atmosera kiseline i pare u sobi za zagrevanje, dok se ne dovrši pečenje. Materijal se tada udalji i posle hlađenja, samelje bilo sam bilo zajedno s podesnim baznim materijalom.
Zgura visoke peći zagreva se do 500° do SOO0. Ona se, otprilike na ovoj temperaturi, sipa u rastvor koji sadrži potrebne supstance poglavito u razmerama navedenim gore, ili ona se može sipati na temperaturi topljenja u razblažen rastvor koji sadrži potrebne supstance. Tretirana zgura potom se poneva zagreva na temperaturi od približno 300°—500° C. Najzad, ostavi se da se ohladi, samelje se do potrebne finoće, bilo sama bilo sa 25% kalcium-oksi-da ili hidroksida.
Dužina vremena potrebna za zagrevanje, a naročito za pečenje zavisi od mnogo faktora, na pr. od fizičke osobine izvađenih karbonata i veličine komada stavljenih u peć.
Ipak, kad je na primer potrebna perioda od osam časova za potpuno pečenje, rastvor se može ubaciti kad je dobar deo karbonata pretvoren u oksid, recimo, posle pet do šest časova zagrevanja. U onim slučajevima u kojima su supstance pridružene za vreme ponovnog zagrevanja, budući da se u ovom slučaju zagrevanje za kraći period održava, rastvor se može u-bacivati od početka zagrevanja ili u ma koje vreme koje će dopustiti da ceo sadržaj peći dođe u dodir s dodatim supstan-cama i da se zagrevanje izvrši u dodiru s njima.
Na mesto atmosfere pare ili kiseline, može se upotrebiti atmosfera kiseline bez pare; ali naravno mogu biti prisutni i drugi gasovi u komori za zagrevanje.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za proizvodnju cementnog materijala, iz kalciumovih i magneziumo-vih jedinjenja, ili iz ovih jedinjenja zajedno, naznačen tme, što se magnezium- ili kalcium-oksid ili hidroksid ili njihova sme-ša zagrevaju u prisustvu hlorovodonične kiseline.
2.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se zagrevanje oksida vrši u prisustvu hlorovodonične kiseline, za vreme dok oksid postaje kalcinacijom karbonata.
3.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se proizvodi dobiveni kalcinova-njem kalcium- ili magnezium-karbonata ili njihove smeše ponova zagrevaju u prisustvu hlorovodonične kiseline.
4.	Postupak prema zahtevu 2 ili 3, naznačen time, što se rastvor hlorovodonične kiseline, ili rastvor neke soli ove kiseline, uvodi u peć za kalcinovanje ili u peć za ponovno zagrevanje.
5.	Postupak prema zahtevu 2 ili 3, naznačen time, što se materijal, koji se treba kalcinisati ili ponova zagrevati, nakvasi ili ovlaži nekim rastvorom hlorovodonične kiseline ili rastvorom koje soli ove kiseline, pa se zatim kalcinuje ili ponova za-greva.
6.	Postupak prema zahtevu 1, 2 ili 3, naznačen time, što se kalcium- ili magnezi-um-oksid ili hidroksid ili njihova smeša zagrevaju u prisustvu hlorovodonične kiseline ili neke njene soli ili sumpora sjedinjenog kao sumporasta ili sumporna kiselina ili kao neka so ovih kiselina.
7.	Postupak prema zahtevu 1, 2, 3 ili 4, naznačen time, što je prisutna neka alumi-niumova so za vreme zagrevanja u prisu-
stvu kiseline ili kiselina ili seli pomenute kiseline ili kiselina.
8.	Postupak prema zahtevu 5, naznačen time, što je aluminiumova so —- so hlorovodonične, sumporne ili sumporaste kiseline.
9.	Postupak prema ma kojem od prethodnih zahteva, naznačen time, što je prisutan rastvorni silikat ili rastvorni silicl-um dioksid za vreme zagrevanja u prisustvu kiseline ili kiselina ili soli pomenute kiseline ili kiselina i aluminiumove soli ili i jednog i drugog.
10.	Postupak prema ma kojem od prethodnih zahteva, naznačen time, što se neki rastvor koji sadrži hlorovodoničnu kiselinu i jednu ili više od sledečih materija: sumpornu kiselinu, sumporastu kiselinu, neku aluminiumovu so, ili soli pomenutih kiselina, neki rastvorni silikat ili rastvorni silicium dioksid ubaci u komoru za zagrevanje peći za vreme prave kalcinacije magnezium- ili kalcium-karbonata ili njihove smeše, ili za vreme ponovnog zagrevanja proizvoda kalcinacije.
11.	Postupak prema ma kojem od prethodnih zahteva, naznačen time, što se kalcinacija i ponovo zagrevanje posle toga ili oboje vrše u atmosfer: kiseline ili pare, a pomenuta kiselina sadrži hlorovodoničnu kiselinu.
12.	Postupak prema zahtevu 9, naznačen time, što ova kiselina sadrži hlorovodoničnu i sumpornu, sumporastu ili smeše ovih kiselina.
13.	Postupak prema ma kojem od prethodnih zahteva, naznačen time, što se mag-neziumova ili kalciumova jedinjenja zagrevaju zajedno sa siliciumovim ili aluminiu-movim agregatima ili baznim materijalom.




.