KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 46 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1. JANUARA 1929.
PATENTNI SPIS BR. 5418.
Ing. Georg Jendrassik, iz Budimpešte i la. Ganz & Comp. — Danubius, Maschinen- Wagon und Schiff- Bau Aktiengesellschalt, Budimpešta.
Motor sa unutarnjim sagorevanjem, koji radi sa samopaljenjem i postupak za rad sa istim. Prijava od 7. februara 1927.	Važi od 1. septembra 1927.
Pronalazak se odnosi na četvorotaktni motor sa unutarnjim sagorevanjem. koji radi sa samopaljenjem i cilj mu je, da smanji kompresiju, koja je potrebna za postizanje samopalenja smeše.
Pronalazak bazira na poznatoj pojavi, što se pri ulasku spoljneg vazduha u sud koji je napunjen vazduhom sa nižim pritiskom i temperaturom atmosfera, a po izjednačenju pritiska, penje temperatura vazduha u sudu preko početne temperature. Ovo penjanje temperature dostiže do svog maksimuma, ako je sud pre upušta vazduha bio potpuno bez vazduha.
Ako je t0 početna temperatura i k odnos specifične toplote vazduha pri stalnom pritisku i stalnoj zapremini, onda je za ovaj slučaj krajnja temperatura T, = k T0.
Kako je k za vazduh 1. 4, to se dobija, ako je T„ = 273 abs. odn. 0°C, za Ti vrednost od 383 abs. ili 10°C, što već znači znatno povečanje temperature.
Sl. 1 pokazuje primer jednog radnog diagrama motora po pronalasku.
Sl. 2 je primer razvodnog nepravilnog tela na sisnom ventilu.
Sl. 3 je šematički vertikalni izgled, delom u preseku, motora sa pomerljivim nepravilnim telom.
Sl. 4 pokazuje šematički izmenu nepravilnog tela, koje dopušta gušenje.
Sl. 5 je šematički vertikalan \ resek motora sa jednim automatskim i krmanjenim sisnim ventilom i
SI. 6 je vertikalni presek motora sa upus-nim otvorom, koji razvodi (reguliše) klip.
Po sl. 1 počinje kod 1 kompresija, a kod 2 sagorevanje, koje traje od prilike do 3. Kod 4 se završava ekspanzija. Ispust i izlaženje gasova sagorevanja ide izmedju 4—5, dok 5—6 prestavlja sisanje. U početku 5 sisanja upusni organ na pr. sisni ventil nije otvoren, tako da se za vreme vračanja klipa šire gasovi, koji se nalaze u kompresionom prostoru i pritisak pada ispod atmosferskog. U cilindru dakle postaje, kako to pokazuje deo 5—6 diagrama, znatan podpritisak.
U tačci 6 otvara se upusni organ i u cilindar ulazeći vazduh izaziva, kao što je na-pred opisano, povećanje temperature sadr-žine u cilindru. Dalji tok sisnog hoda, kao i ostali hodovi, normalni su.
Temperatura u cilindru nalazećeg se vazduha penje se dakle usled zadocnelog otvaranja usisnog ventila i to pre početka kompresije, tako da ovaj vazduh na kraju kompresije dobija za palenje i sagorevanje uve-denog goriva potrebnu temperaturu. Dalji tok rada ovog motora je običan.
Radi ostvarenja ovog radnog postupka, po pronalasku, je krma, na pr. nepravilno telo na kompresionom prostoru rasporedjenog upusnog organa načinjena tako, da se ovaj otvara docnije u odnosu na početak sisanja.
SI. 2 pokazuje primer jednog taktvog nepravilnog tela za sisni ventil, (d) je nepravilno telo, na koje naleži čep (b) ventilske osovine (a) sa valjkom (c). Telo (d), koje leži na vratilu (e), koje se obrće u pravcu
Din. 15.—
strelice, ima takav oblik, da poluprečnik 6 koji odgovara početku otvaranja usisnog ventila, u odnosu na poluprečnik 5, koji odgovara unutarnjem položaju mrtve tačke klipa, zadoenjava za ugao x. Usled ovoga se sisni ventil ne otvara pre tačke 6 u sl. 1.
Kako je za vreme rada motora — ako je cilinder već zagrejan — sagorevanjem proizvedena temperatura dovoljna, da vrši pa-lenje pri srazmerno maloj kompresiji, to se nepravilno telo (d) može prekratati tako, da se zadoenelo otvaranje upusnog ventila upotrebljava za vreme puštanja u rad i telo (d) regutiše na normalnu tačku otvaranja ventila, čim se cilindar odgovarajuće zagreje.
Takva nepravilna tela za podešavanje namenjena razvodjenju usisnog ventila, pokazana su u si. 3, na jednocilindričnom motoru — šematički i delom u preseku, (e) je vratilo, (a) i (v) su čepovi usisnog i ispušnog ventila. Nepravilno telo (w) rukovodi ventilom (v), a nepravilna tela (d) i (di) razvode naizmenično čep (a) usisnog ventila. Telo (di) načinjeno je tako, da otvara usisni ventil, na običan način, u početku sisnog hoda i zatvara u običnom trenutka. Telo (d) pak ima oblik, koji se vidi iz si. 2, radi otvaranja usisnog ventila posle izvesnog vremena iza unutarnjeg položaja mrtve tačke klipa. Zupčanik (f) leži, pomoću vodila u vidu žljeba i klipa, na vratilu (e), tako da se ovo može pomoću poluge (h) i organa (g) pomerati u pravcu osovine.
Pri puštanju motora u rad vratilo (e) se pomoću poluge (h) pomera u levo, tako da se telo (d) hvata sa čepom usisnog ventila. Ako je motor dostigao radno stanje, onda se vratilo (e) dovodi u položaj iz si. 3, u kome normalno telo (di) razvodi usisni ventil.
Korisno je. ako se razvodjenje upusnog ventila izvede tako, da se može menjati stepen gušenja, koje treba učiniti u početku sisanja, za koje vreme motor radi, tako da se motor može prilagoditi za razna goriva.
SI. 4 pokazuje šematički nepravilno telo, koje omogućava ovo menjanje stepena gušenja. Radna (nailazna) površina (i) ovog tela sastoji se iz zavrtanjske linije sa pravom generatrisom i linije j—j, koja odgovara raznim trenutcima otvaranja, jest helikoidalna linija. Odlazna površina (m) je ravna i linija n—n odgovara kraju periode otvaranja usisnog ventila. Slomljene linije pokazuje razne, na osu nepravilnog tela vertikalno poprečne preseke. Nepravilno telo leži na vratilu (e) (sravni si. 3), tako da većim ili manjim aksi-alnim pomeranjem vratilu (e) može koope-risati čep usisnog ventila, sa ma kojim bilo poprečnim presekom i preseca liniju j—j na raznim mestima, koja odgovaraju raznim zakašnjenjima vremenu otvaranja usisnog ventila u odnosu na unutarnji mrtvi položaj.
U početku sisanja učinjena depresija može se dobiti i time, što se usisni ventil može samo delimično otvarati u početku kretanja klipa napolje, ali se u blizini spoljne mrtve tačke potpuno otvara, da bi se cilindar mogao potpuno ispuniti vazduhom.
Za tu svrhu može se upotrebiti usisni ventil, koji dejstvuje u dva stupnja, koji se u prvom kreće automatski, a u drugom prinudno. U prvom stupnju otvara se ventil sa malim hodom, a na kraju sisanje isti se ventil potpuno otvara.
Gušenje u početku sisanja može se izvesti i rasporedom dva usisna ventila (pi) i (ps), kako je to pokazano u si. 5, Jedan ventil (pi) kreće se (razvodi) telom (d), a drugi (ps) automatski. Telo (d) je izvedeno po si. 2 tako, da zatvara ventil (pi) sa znatnim za-docnjenjem iza unutarnjeg položaja mrtve tačke klipa. Ventil (ps) se oprugom (o) pritiskuje na ležište, pri čem se, ako treba, predvidja poluga (q) za promenu napona opruge.
Uredjenje dejstvuje tako:
Ako u početku sisanja depresija dostiže izvesnu vrednost u cilindru, onda se ventil (p-i) automatski otvara i kroz ovaj ventil ulazeći vazduh održaće depresiju na istoj vrednosti, dokle god se ne otvori ventil (pi). Vazduh, koji sad ulazi u cilindar izaziva povećanje pritiska i temperature. Kod primera pokazanog u si 5 favorizira nehladjeno mesto (r) kompresionog prostora samopale-nje goriva, koje ulazi kroz sisak (s).
Kod motora manje snage mogu se osim upusnog ventila (p-i) rasporediti još i na omotu cilindra upusni otvori (t) (si. 6), koje klip otvara u blizini svog spoljnjeg položaja mrtve tačke na kraju sisanja. U vezi sa istim prostorom t. j. atmosferom ovde stoje kako upusni kanal, tako i upusni ventil respore-djen na kompres onom prostoru.
Korisno je predvidjen još jedan ventil (pi), koji reguliše vezu upusnih otvora (t) sa atmosferom. Na kompresinom prostoru ras-poredjeni usisni ventil (pa) može biti na isti način pokretan ili pak automatski, a po si. 6 predvidjena je u usisnom vodu kod benzinskih motora obična klapna (u) za gušenje.
Način rada u si. 6 pokazana motora je
ovaj;
U početku sisanja postoji u cilindru pod-pritisak, čija veličina zavisi od položaja klapne (u). Podpritisak postoji dotle, dok klip ne otvori otvore (t). Ventil (p,) se rukovodi tako, da se na kraju sisanja potpuno otvara. Čim se otvori (t) otvore, može vazduh ulaziti kroz ventil (pi) i pritisak može dostići približno atmosferski. Za vreme rada ventil (p,) se drži zatvoren.
Korisno je, da se ventil (pa) rukovodi tako, da se zatvara odmah po otvaranju otvora
(t), da bi se kod (t) sprečio ulazak vazduha ii usisni vod.
Veličina depresije proizvedene u početku sisanja u cilindru, može se regnlisati pri-gušnom klapnom (u). Ako je u dovodnom kanalu otvora (t) postavljen ventil (p,), onda se otvori (t) mogu ulivati ne samo u blizini spoljne mrtve tačke, več na svakom proizvoljnom mestu cilindarskog zida, jer se upust kroz otvore (t) onda reguliše pomoću ventila (pi), a ne klipom.
Okolnost, što je kod gore opisanog motora temperatura vazduha u cilindru u početku kompresije veča nego atmosfere, smanjuje volumetriski stepen dejstva mašine. Ova nezgoda se može ukloniti poznatim preopterećen)em cilindra pomoću jednog uz usisni vod priključenog centrifugalnog kompresora, koji bez teškoća proizvodi željeni nadpritisak. U takvom slučaju može početni pritisak kao i najniži pritisak sisanja biti ispod atmosferskog pritiska.
Patentni zahtevi.
1)	Postupak za rad, sa samopalenjem ra-dećih četvorotaktnih eksplozivnih mašina u cilju smanjenja kompresije potrebne za postignuće temperature samopalenja, naznačen time, što se u prvom delu sisanja proizvodi gušenjem, koje može ići do potpunog zatvaranja upusnih kanala, takav potpritisak, da se na kraju pritiska, koje nastaje sledečim smanjenjem gušenja, povećava temperatura sadržine cilindra u početku kompresije u odnosu na početnu temperaturu toliko, da na kraju kompresije postaje temperatura samopalenja.
2)	Četvorotaktni motor sa samopalenjem za postupak po zahtevu 1, naznačen time, što je krma za upusni organ, predvidjena na kompresionom prostoru izradjena tako, da se ovaj otvara u zadocnjenju prema početku ^sisanja,
3)	Četvorotaktni motor sa samopalenjem za postupak po zahtevu 2, naznačen time, što se krma na kompresionom prostoru ras-poredjenog upusnog organa može regulisati
tako, da se otvaranje istog po potrebi može vršiti sa ili bez gušenja u početku sisanja.
4)	Četvorotaktni motor sa samopalenjem po zahtevu 2, naznačen time, što se krma na kompresionom prostoru rasporedjenog upusnog organa može pomerati tako, da se može menjati stepen i vreme gušenja u početku ^sisanja.
5)	Četvorotaktni motor sa samopalenjem po zahtevu 2, naznačen time, što je usisni ventil dvostupnji, koji se u prvom stupnju automatski otvara, a u drugom prinudno.
6)	Četvorotaktni motor sa samopalenjem po zahtevu 2, naznačen time, što je na kompresionom prostoru osim rukovodjenog upusnog organa predvidjen i automatski upusni ventil.^
7)	Četvorotaktni motor sa samopalenjem po zahtevu 2 ili 6, naznačen time, što je cilindar pored upusnog organa na kompresionom prostoru snabdeven u blizini spolj-neg kraja hoda klipa još i upusnim otvorima, kojim rukuje klip i koji stoje u vezi sa istim prostorom sa kojim i upusni organ na kompresionom prostoru.
8)	Četvorotaktni motor sa samopalenjem po zahtevu 7, naznačen time, što se na kom-presinom prostoru rasporedjeni upusni organ sastoji iz automatskog, oprugom opterećenog, ventila.
9)	Četvorotaktni motor sa samopalenjem po zahtevu 6 ili 8, naznačen time, što je sa rukovodjenim upusnim kanalom paralelno vezani automatski usisni ventil opremljen jednom napravom za podešavanje, koje dopušta promenu opterećenja opruge.
10)	Četvorotaktni motor sa samopalenjem po zahtevu 7, naznačen time, što se na kompresionom prostoru rasporedjeni upusni organ sastoji iz jednog prinudno vodjenog ventila.
11)	Četvorotaktni motor sa samopalenjem po zahtevu 7, 8 ili 10, naznačen time, što je u upusnom kanalu, rukovodjenim klipom, predvidjen još jedan prinudno vodjeni organ za zatvaranje pri čem se ovaj kanal može ulevati ma na kom mestu klipnog hoda u cilindru.
'
A d patent bro/ 54-18.